Ministry of Education, Science and Technological Development, Republic of Serbia, Grant no. 451-03-68/2020-14/200176 (Institute of Musicology SASA, Belgrade)

Link to this page

info:eu-repo/grantAgreement/MESTD/inst-2020/200176/RS//

Ministry of Education, Science and Technological Development, Republic of Serbia, Grant no. 451-03-68/2020-14/200176 (Institute of Musicology SASA, Belgrade) (en)
Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije, Ugovor br. 451-03-68/2020-14/200176 (Muzikološki institut SANU, Beograd) (sr_RS)
Министарство просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије, Уговор бр. 451-03-68/2020-14/200176 (Музиколошки институт САНУ, Београд) (sr)

Publications

Black (metal) epics: Remediation of tradition in the case of Gavranovi from Serbia

Lajić Mihajlović, Danka; Radovanović, Bojana

(Bristol : Intellect, 2022-06)

TY  - JOUR
AU  - Lajić Mihajlović, Danka
AU  - Radovanović, Bojana
PY  - 2022-06
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/13151
AB  - Prompted by the emergence of Serbian black metal supergroup Gavranovi and their two singles released in 2020, this article offers an interdisciplinary and intertextual reading of this project. In this article, collaborative efforts of musicology and ethnomusicology are employed in interpreting the new readings of Serbian epic tradition in the context of extreme metal, as well as its positioning in the history of Serbian extreme metal scene in general. By using the gusle, a traditional instrument, as well as the postulates of Serbian epic poetry, Gavranovi participate in contemporary remediation of tradition, which will be examined through the lens of (inter)textual analysis.
PB  - Bristol : Intellect
T2  - Metal Music Studies
T1  - Black (metal) epics: Remediation of tradition in the case of Gavranovi from Serbia
SP  - 225
EP  - 245
VL  - 8
IS  - 2
DO  - https://doi.org/10.1386/mms_00076_1
ER  - 
@article{
author = "Lajić Mihajlović, Danka and Radovanović, Bojana",
year = "2022-06",
abstract = "Prompted by the emergence of Serbian black metal supergroup Gavranovi and their two singles released in 2020, this article offers an interdisciplinary and intertextual reading of this project. In this article, collaborative efforts of musicology and ethnomusicology are employed in interpreting the new readings of Serbian epic tradition in the context of extreme metal, as well as its positioning in the history of Serbian extreme metal scene in general. By using the gusle, a traditional instrument, as well as the postulates of Serbian epic poetry, Gavranovi participate in contemporary remediation of tradition, which will be examined through the lens of (inter)textual analysis.",
publisher = "Bristol : Intellect",
journal = "Metal Music Studies",
title = "Black (metal) epics: Remediation of tradition in the case of Gavranovi from Serbia",
pages = "225-245",
volume = "8",
number = "2",
doi = "https://doi.org/10.1386/mms_00076_1"
}
Lajić Mihajlović, D.,& Radovanović, B.. (2022-06). Black (metal) epics: Remediation of tradition in the case of Gavranovi from Serbia. in Metal Music Studies
Bristol : Intellect., 8(2), 225-245.
https://doi.org/https://doi.org/10.1386/mms_00076_1
Lajić Mihajlović D, Radovanović B. Black (metal) epics: Remediation of tradition in the case of Gavranovi from Serbia. in Metal Music Studies. 2022;8(2):225-245.
doi:https://doi.org/10.1386/mms_00076_1 .
Lajić Mihajlović, Danka, Radovanović, Bojana, "Black (metal) epics: Remediation of tradition in the case of Gavranovi from Serbia" in Metal Music Studies, 8, no. 2 (2022-06):225-245,
https://doi.org/https://doi.org/10.1386/mms_00076_1 . .

Contemplating Mahler: Serbian Composer Stanojlo Rajičić and His Cycles for Voice and Orchestra Na liparu (On Lipar, 1950) and Lisje Žuti (The Leaves Are Turning Yellow, 1953)

Bralović, Miloš

(Cluj-Napoca : The “Gheorghe Dima” National Music Academy, 2022-05)

TY  - CONF
AU  - Bralović, Miloš
PY  - 2022-05
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/12984
AB  - Serbian composer Stanojlo Rajičić (1910–2000) has changed
various compositional styles throughout his life. Starting as an
expressionist composer before the World War II, turning towards
neoclassicism during the occupation of Yugoslavia, socialist-realist
phase in the post-war years, embodied in neo-romantic tendencies, and
finally, with loosening of the socialist realist doctrine throughout the
1950s, re-claiming the expressionist tendencies on a more mature level.
PB  - Cluj-Napoca : The “Gheorghe Dima” National Music Academy
C3  - The "Sigismund Toduță" International Symposium of Musicology, 5th edition. Originality, Paraphrase, Pastiche
T1  - Contemplating Mahler: Serbian Composer Stanojlo Rajičić and His Cycles for Voice and Orchestra Na liparu (On Lipar, 1950) and Lisje Žuti (The Leaves Are Turning Yellow, 1953)
SP  - 44
EP  - 45
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12984
ER  - 
@conference{
author = "Bralović, Miloš",
year = "2022-05",
abstract = "Serbian composer Stanojlo Rajičić (1910–2000) has changed
various compositional styles throughout his life. Starting as an
expressionist composer before the World War II, turning towards
neoclassicism during the occupation of Yugoslavia, socialist-realist
phase in the post-war years, embodied in neo-romantic tendencies, and
finally, with loosening of the socialist realist doctrine throughout the
1950s, re-claiming the expressionist tendencies on a more mature level.",
publisher = "Cluj-Napoca : The “Gheorghe Dima” National Music Academy",
journal = "The "Sigismund Toduță" International Symposium of Musicology, 5th edition. Originality, Paraphrase, Pastiche",
title = "Contemplating Mahler: Serbian Composer Stanojlo Rajičić and His Cycles for Voice and Orchestra Na liparu (On Lipar, 1950) and Lisje Žuti (The Leaves Are Turning Yellow, 1953)",
pages = "44-45",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12984"
}
Bralović, M.. (2022-05). Contemplating Mahler: Serbian Composer Stanojlo Rajičić and His Cycles for Voice and Orchestra Na liparu (On Lipar, 1950) and Lisje Žuti (The Leaves Are Turning Yellow, 1953). in The "Sigismund Toduță" International Symposium of Musicology, 5th edition. Originality, Paraphrase, Pastiche
Cluj-Napoca : The “Gheorghe Dima” National Music Academy., 44-45.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12984
Bralović M. Contemplating Mahler: Serbian Composer Stanojlo Rajičić and His Cycles for Voice and Orchestra Na liparu (On Lipar, 1950) and Lisje Žuti (The Leaves Are Turning Yellow, 1953). in The "Sigismund Toduță" International Symposium of Musicology, 5th edition. Originality, Paraphrase, Pastiche. 2022;:44-45.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12984 .
Bralović, Miloš, "Contemplating Mahler: Serbian Composer Stanojlo Rajičić and His Cycles for Voice and Orchestra Na liparu (On Lipar, 1950) and Lisje Žuti (The Leaves Are Turning Yellow, 1953)" in The "Sigismund Toduță" International Symposium of Musicology, 5th edition. Originality, Paraphrase, Pastiche (2022-05):44-45,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12984 .

Културно наслеђе Стига и Пожаревачке Мораве

Радивојевић, Maja

(Пожаревац : Центар за културу Пожаревац, 2022-03)

TY  - GEN
AU  - Радивојевић, Maja
PY  - 2022-03
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/12943
PB  - Пожаревац : Центар за културу Пожаревац
T1  - Културно наслеђе Стига и Пожаревачке Мораве
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12943
ER  - 
@misc{
author = "Радивојевић, Maja",
year = "2022-03",
publisher = "Пожаревац : Центар за културу Пожаревац",
title = "Културно наслеђе Стига и Пожаревачке Мораве",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12943"
}
Радивојевић, M.. (2022-03). Културно наслеђе Стига и Пожаревачке Мораве. 
Пожаревац : Центар за културу Пожаревац..
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12943
Радивојевић M. Културно наслеђе Стига и Пожаревачке Мораве. 2022;.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12943 .
Радивојевић, Maja, "Културно наслеђе Стига и Пожаревачке Мораве" (2022-03),
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12943 .

Prvi svjetski rat (1914.–1918.) i glazba: skladateljske strategije, izvedbene prakse i društveni utjecaji, Urednici: Stanislav Tuksar i Monika Jurić Janjik, Zagreb: Hrvatsko muzikološko društvo, 2019. ISBN 978-953-6090-64-8

Васић, Александар

(Београд : Музиколошки институт САНУ, 2022)

TY  - JOUR
AU  - Васић, Александар
PY  - 2022
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/13061
AB  - Основано 1992. године, Хрватско музиколошко друштво је уназад тридесет година развило изузетно богату организациону и издавачку делатност, поставши централна струковна музиколошка установа у Хрватској, која окупља научне раднике, музичке писце и педагоге, као и стручњаке сродних профила. Службена гласила ХМД-а су часописи Arti musices и International Review of the Aesthetics and Sociology of Music. Друштво објављује научне монографије, тематске зборнике научних радова националног и међународног значаја, каталоге музичких збирки у Хрватској, као и нотна издања. Активности ХМД-а управљене су и на организовање научних и стручних предавања, научних скупова и на друге видове музиколошког рада.
PB  - Београд : Музиколошки институт САНУ
T2  - Музикологија / Musicology 32 (I/2022)
T1  - Prvi svjetski rat (1914.–1918.) i glazba: skladateljske strategije, izvedbene prakse i društveni utjecaji, Urednici: Stanislav Tuksar i Monika Jurić Janjik, Zagreb: Hrvatsko muzikološko društvo, 2019. ISBN 978-953-6090-64-8
SP  - 275
EP  - 281
VL  - 1
IS  - 32
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13061
ER  - 
@article{
author = "Васић, Александар",
year = "2022",
abstract = "Основано 1992. године, Хрватско музиколошко друштво је уназад тридесет година развило изузетно богату организациону и издавачку делатност, поставши централна струковна музиколошка установа у Хрватској, која окупља научне раднике, музичке писце и педагоге, као и стручњаке сродних профила. Службена гласила ХМД-а су часописи Arti musices и International Review of the Aesthetics and Sociology of Music. Друштво објављује научне монографије, тематске зборнике научних радова националног и међународног значаја, каталоге музичких збирки у Хрватској, као и нотна издања. Активности ХМД-а управљене су и на организовање научних и стручних предавања, научних скупова и на друге видове музиколошког рада.",
publisher = "Београд : Музиколошки институт САНУ",
journal = "Музикологија / Musicology 32 (I/2022)",
title = "Prvi svjetski rat (1914.–1918.) i glazba: skladateljske strategije, izvedbene prakse i društveni utjecaji, Urednici: Stanislav Tuksar i Monika Jurić Janjik, Zagreb: Hrvatsko muzikološko društvo, 2019. ISBN 978-953-6090-64-8",
pages = "275-281",
volume = "1",
number = "32",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13061"
}
Васић, А.. (2022). Prvi svjetski rat (1914.–1918.) i glazba: skladateljske strategije, izvedbene prakse i društveni utjecaji, Urednici: Stanislav Tuksar i Monika Jurić Janjik, Zagreb: Hrvatsko muzikološko društvo, 2019. ISBN 978-953-6090-64-8. in Музикологија / Musicology 32 (I/2022)
Београд : Музиколошки институт САНУ., 1(32), 275-281.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13061
Васић А. Prvi svjetski rat (1914.–1918.) i glazba: skladateljske strategije, izvedbene prakse i društveni utjecaji, Urednici: Stanislav Tuksar i Monika Jurić Janjik, Zagreb: Hrvatsko muzikološko društvo, 2019. ISBN 978-953-6090-64-8. in Музикологија / Musicology 32 (I/2022). 2022;1(32):275-281.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13061 .
Васић, Александар, "Prvi svjetski rat (1914.–1918.) i glazba: skladateljske strategije, izvedbene prakse i društveni utjecaji, Urednici: Stanislav Tuksar i Monika Jurić Janjik, Zagreb: Hrvatsko muzikološko društvo, 2019. ISBN 978-953-6090-64-8" in Музикологија / Musicology 32 (I/2022), 1, no. 32 (2022):275-281,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13061 .

The Life and Work of Rudolf Bruči: The Composer in the Rift between Aesthetics and Ideologies, Edited by Ivana Medić and Ivan Moody Cambridge: Cambridge Scholars Publishing, 2021. ISBN 978-1-5275-7313-0

Radovanović, Bojana

(Београд : Музиколошки институт САНУ, 2022)

TY  - JOUR
AU  - Radovanović, Bojana
PY  - 2022
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/13063
AB  - Колективна монографија The Life and Work of Rudolf Bruči: The Composer in the Rift between Aesthetics and Ideologies коју су уредили др Ивана Медић и др Иван Муди (Ivan Moody), а 2021. године објавила издавачка кућа Cambridge Scholars Publishing, не само да је представила је рад овог – по естетском и идеолошком опредељењу, те посвећеном друштвенополитичком деловању – југословенског композитора у међународном музиколошком контексту, него је допринела и прекиду дугогодишњег ћутања о његовом раду у домаћем контексту. Наиме, како је у уредничком предговору, као и више пута кроз ову публикацију констатовано, рад Рудолфа Бручија евидентно је скрајнут и запостављен после његове смрти 2002. године, будући да је овај композитор „уградио своју музику у темеље земље која више не постоји” (стр. xi). Својеврсно тиховање научне заједнице, прекидано спорадичним доприносима у регионалним музиколошким часописима, одржавало се све до 2017. године, када је, између осталог, научним скупом у Новом Саду и објављивањем монографије Несврстани хуманизам Рудолфа Бручија музиколога Немање Совтића обележена стогодишњица рођења овог композитора. Наредне, 2018. године, у оквиру издавачке делатности Академије уметности у Новом Саду и Матице српске, објављен је зборник радова изложених на поменутој конференцији (Život i delo Rudolfa Bručija: kompozitor u procepu između estetika i ideologija, ур. Немања Совтић). У односу на зборник радова из 2018. године, публикација коју сада имамо пред собом доноси ревидиране и преведене текстове, адаптиране за инострану публику.
PB  - Београд : Музиколошки институт САНУ
T2  - Музикологија / Musicology 32 (I/2022)
T1  - The Life and Work of Rudolf Bruči: The Composer in the Rift between Aesthetics and Ideologies, Edited by Ivana Medić and Ivan Moody Cambridge: Cambridge Scholars Publishing, 2021. ISBN 978-1-5275-7313-0
SP  - 289
EP  - 293
VL  - 1
IS  - 32
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13063
ER  - 
@article{
author = "Radovanović, Bojana",
year = "2022",
abstract = "Колективна монографија The Life and Work of Rudolf Bruči: The Composer in the Rift between Aesthetics and Ideologies коју су уредили др Ивана Медић и др Иван Муди (Ivan Moody), а 2021. године објавила издавачка кућа Cambridge Scholars Publishing, не само да је представила је рад овог – по естетском и идеолошком опредељењу, те посвећеном друштвенополитичком деловању – југословенског композитора у међународном музиколошком контексту, него је допринела и прекиду дугогодишњег ћутања о његовом раду у домаћем контексту. Наиме, како је у уредничком предговору, као и више пута кроз ову публикацију констатовано, рад Рудолфа Бручија евидентно је скрајнут и запостављен после његове смрти 2002. године, будући да је овај композитор „уградио своју музику у темеље земље која више не постоји” (стр. xi). Својеврсно тиховање научне заједнице, прекидано спорадичним доприносима у регионалним музиколошким часописима, одржавало се све до 2017. године, када је, између осталог, научним скупом у Новом Саду и објављивањем монографије Несврстани хуманизам Рудолфа Бручија музиколога Немање Совтића обележена стогодишњица рођења овог композитора. Наредне, 2018. године, у оквиру издавачке делатности Академије уметности у Новом Саду и Матице српске, објављен је зборник радова изложених на поменутој конференцији (Život i delo Rudolfa Bručija: kompozitor u procepu između estetika i ideologija, ур. Немања Совтић). У односу на зборник радова из 2018. године, публикација коју сада имамо пред собом доноси ревидиране и преведене текстове, адаптиране за инострану публику.",
publisher = "Београд : Музиколошки институт САНУ",
journal = "Музикологија / Musicology 32 (I/2022)",
title = "The Life and Work of Rudolf Bruči: The Composer in the Rift between Aesthetics and Ideologies, Edited by Ivana Medić and Ivan Moody Cambridge: Cambridge Scholars Publishing, 2021. ISBN 978-1-5275-7313-0",
pages = "289-293",
volume = "1",
number = "32",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13063"
}
Radovanović, B.. (2022). The Life and Work of Rudolf Bruči: The Composer in the Rift between Aesthetics and Ideologies, Edited by Ivana Medić and Ivan Moody Cambridge: Cambridge Scholars Publishing, 2021. ISBN 978-1-5275-7313-0. in Музикологија / Musicology 32 (I/2022)
Београд : Музиколошки институт САНУ., 1(32), 289-293.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13063
Radovanović B. The Life and Work of Rudolf Bruči: The Composer in the Rift between Aesthetics and Ideologies, Edited by Ivana Medić and Ivan Moody Cambridge: Cambridge Scholars Publishing, 2021. ISBN 978-1-5275-7313-0. in Музикологија / Musicology 32 (I/2022). 2022;1(32):289-293.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13063 .
Radovanović, Bojana, "The Life and Work of Rudolf Bruči: The Composer in the Rift between Aesthetics and Ideologies, Edited by Ivana Medić and Ivan Moody Cambridge: Cambridge Scholars Publishing, 2021. ISBN 978-1-5275-7313-0" in Музикологија / Musicology 32 (I/2022), 1, no. 32 (2022):289-293,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13063 .

Сања Ранковић и Мирјана Закић, Српско певачко наслеђе централног дела Косова и Метохије, Нови Сад: Матица српска, 2019, 312 стр. ISBN 978-86-7964-303-6

Јовановић, Јелена

(Београд : Музиколошки институт САНУ, 2022)

TY  - JOUR
AU  - Јовановић, Јелена
PY  - 2022
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/13060
AB  - Етномузиколошка монографија др Сање Ранковић и др Мирјане Закић Српско певачко наслеђе централног дела Косова и Метохије, издање Косовскометохијског одбора Матице српске уз финансијску подршку Министарства културе и информисања Републике Србије, резултат је вишегодишњег рада ауторки на упознавању, бележењу, анализи и презентовању српске вокалне традиције с простора средишњег дела Косова и Метохије. Реч је о оригиналном научном делу, једном у низу издања из 2018. и 2019. године посвећених српској историји, традицији и култури у јужној српској покрајини; књига је драгоцени допринос етномузикологији у Србији и у ширим међународним оквирима, поготово из аспекта интердисциплинарног сагледавања одређених феномена у старијим слојевима традиционалног вокалног наслеђа.
PB  - Београд : Музиколошки институт САНУ
T2  - Музикологија / Musicology 32 (I/2022)
T1  - Сања Ранковић и Мирјана Закић, Српско певачко наслеђе централног дела Косова и Метохије, Нови Сад: Матица српска, 2019, 312 стр. ISBN 978-86-7964-303-6
SP  - 271
EP  - 274
VL  - 1
IS  - 32
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13060
ER  - 
@article{
author = "Јовановић, Јелена",
year = "2022",
abstract = "Етномузиколошка монографија др Сање Ранковић и др Мирјане Закић Српско певачко наслеђе централног дела Косова и Метохије, издање Косовскометохијског одбора Матице српске уз финансијску подршку Министарства културе и информисања Републике Србије, резултат је вишегодишњег рада ауторки на упознавању, бележењу, анализи и презентовању српске вокалне традиције с простора средишњег дела Косова и Метохије. Реч је о оригиналном научном делу, једном у низу издања из 2018. и 2019. године посвећених српској историји, традицији и култури у јужној српској покрајини; књига је драгоцени допринос етномузикологији у Србији и у ширим међународним оквирима, поготово из аспекта интердисциплинарног сагледавања одређених феномена у старијим слојевима традиционалног вокалног наслеђа.",
publisher = "Београд : Музиколошки институт САНУ",
journal = "Музикологија / Musicology 32 (I/2022)",
title = "Сања Ранковић и Мирјана Закић, Српско певачко наслеђе централног дела Косова и Метохије, Нови Сад: Матица српска, 2019, 312 стр. ISBN 978-86-7964-303-6",
pages = "271-274",
volume = "1",
number = "32",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13060"
}
Јовановић, Ј.. (2022). Сања Ранковић и Мирјана Закић, Српско певачко наслеђе централног дела Косова и Метохије, Нови Сад: Матица српска, 2019, 312 стр. ISBN 978-86-7964-303-6. in Музикологија / Musicology 32 (I/2022)
Београд : Музиколошки институт САНУ., 1(32), 271-274.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13060
Јовановић Ј. Сања Ранковић и Мирјана Закић, Српско певачко наслеђе централног дела Косова и Метохије, Нови Сад: Матица српска, 2019, 312 стр. ISBN 978-86-7964-303-6. in Музикологија / Musicology 32 (I/2022). 2022;1(32):271-274.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13060 .
Јовановић, Јелена, "Сања Ранковић и Мирјана Закић, Српско певачко наслеђе централног дела Косова и Метохије, Нови Сад: Матица српска, 2019, 312 стр. ISBN 978-86-7964-303-6" in Музикологија / Musicology 32 (I/2022), 1, no. 32 (2022):271-274,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13060 .

Милан Милојковић, Дигитална технологија у српској уметничкој музици, Нови Сад, Матица српска, 2020. ISBN 978-86-7946-332-6

Медић, Ивана

(Београд : Музиколошки институт САНУ, 2022)

TY  - JOUR
AU  - Медић, Ивана
PY  - 2022
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/13062
AB  - Монографија музиколога Милана Милојковића под називом Дигитална технологија у српској уметничкој музици представља плод његовог рада како у домену науке о музици, тако и у области примењене музикологије (превасходно у улози уредника у Музичкој редакцији Трећег програма Радио Београда), као и богатог извођачког и стваралачког искуства у сфери импровизоване, експерименталне и рачунарске музике. Милојковић је једини музиколог у Србији који је, упоредо са средњом музичком школом (инструментални одсек – гитара) завршио и техничку школу (смер за електротехничара рачунара), те се практично од школских дана бави конструкцијом и поправком аналогних и дигиталних уређаја за производњу, снимање и репродукцију звука. Запослен је као доцент на Академији уметности Универзитета у Новом Саду. Поред израде дигиталних и аналогних система за креативно контролисану производњу звука, његова богата професионална биографија обухвата и сарадњу с ансамблима Ноизац, Рестрикције и Ex You, с којима је објавио неколико албума, као и концертне наступе и перформансе с другим извођачима на електронским уређајима.
PB  - Београд : Музиколошки институт САНУ
T2  - Музикологија / Musicology 32 (I/2022)
T1  - Милан Милојковић, Дигитална технологија у српској уметничкој музици, Нови Сад, Матица српска, 2020. ISBN 978-86-7946-332-6
SP  - 283
EP  - 288
VL  - 1
IS  - 32
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13062
ER  - 
@article{
author = "Медић, Ивана",
year = "2022",
abstract = "Монографија музиколога Милана Милојковића под називом Дигитална технологија у српској уметничкој музици представља плод његовог рада како у домену науке о музици, тако и у области примењене музикологије (превасходно у улози уредника у Музичкој редакцији Трећег програма Радио Београда), као и богатог извођачког и стваралачког искуства у сфери импровизоване, експерименталне и рачунарске музике. Милојковић је једини музиколог у Србији који је, упоредо са средњом музичком школом (инструментални одсек – гитара) завршио и техничку школу (смер за електротехничара рачунара), те се практично од школских дана бави конструкцијом и поправком аналогних и дигиталних уређаја за производњу, снимање и репродукцију звука. Запослен је као доцент на Академији уметности Универзитета у Новом Саду. Поред израде дигиталних и аналогних система за креативно контролисану производњу звука, његова богата професионална биографија обухвата и сарадњу с ансамблима Ноизац, Рестрикције и Ex You, с којима је објавио неколико албума, као и концертне наступе и перформансе с другим извођачима на електронским уређајима.",
publisher = "Београд : Музиколошки институт САНУ",
journal = "Музикологија / Musicology 32 (I/2022)",
title = "Милан Милојковић, Дигитална технологија у српској уметничкој музици, Нови Сад, Матица српска, 2020. ISBN 978-86-7946-332-6",
pages = "283-288",
volume = "1",
number = "32",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13062"
}
Медић, И.. (2022). Милан Милојковић, Дигитална технологија у српској уметничкој музици, Нови Сад, Матица српска, 2020. ISBN 978-86-7946-332-6. in Музикологија / Musicology 32 (I/2022)
Београд : Музиколошки институт САНУ., 1(32), 283-288.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13062
Медић И. Милан Милојковић, Дигитална технологија у српској уметничкој музици, Нови Сад, Матица српска, 2020. ISBN 978-86-7946-332-6. in Музикологија / Musicology 32 (I/2022). 2022;1(32):283-288.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13062 .
Медић, Ивана, "Милан Милојковић, Дигитална технологија у српској уметничкој музици, Нови Сад, Матица српска, 2020. ISBN 978-86-7946-332-6" in Музикологија / Musicology 32 (I/2022), 1, no. 32 (2022):283-288,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13062 .

Reactions to the first Music Biennale Zagreb (1961) in Belgradian Daily Newspapers

Marinković, Miloš

(Београд : Музиколошки институт САНУ, 2022)

TY  - JOUR
AU  - Marinković, Miloš
PY  - 2022
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/13057
AB  - As the first festival of contemporary music in socialist Yugoslavia, the Music Biennale Zagreb (founded in 1961) attracted a lot of domestic and foreign media attention. This study discusses the reception of the first Music Biennale in the Belgradian daily newspapers, Politika [Politics], Borba [Struggle] and Večernje Novosti [Evening News], with reference to the characteristics of the editorial policies of these three newspapers. The timely and active reporting of the daily press in Belgrade indicates that the first Music Biennale Zagreb was promptly recognised as an important modernist musical festival for the then cultural life of the whole of Yugoslavia.
AB  - Основан 1961. године, Музички бијенале Загреб, први фестивал савремене музике у социјалистичкој Југославији, од почетка је привлачио велику пажњу домаће и иностране јавности. У раду се анализира одјек првог Музичког бијенала у београдским дневним новинама, Политици, Борби и Вечерњним новостима, при чему се указује и на карактеристике уређивачких политика ових трију листова. Правовремено и активно извештавање београдске дневне штампе о првом загребачком Бијеналу сведочи о промптно
препознатом значају ове авангардне манифестације за тадашњи културни живот целокупне Југославије.
PB  - Београд : Музиколошки институт САНУ
T2  - Музикологија / Musicology 32 (I/2022)
T1  - Reactions to the first Music Biennale Zagreb (1961) in Belgradian Daily Newspapers
T1  - Реакције на први Mузички бијенале Загреб (1961) у београдској дневној штампи
SP  - 199
EP  - 224
VL  - 1
IS  - 32
DO  - 10.2298/MUZ2232199M
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13057
ER  - 
@article{
author = "Marinković, Miloš",
year = "2022",
abstract = "As the first festival of contemporary music in socialist Yugoslavia, the Music Biennale Zagreb (founded in 1961) attracted a lot of domestic and foreign media attention. This study discusses the reception of the first Music Biennale in the Belgradian daily newspapers, Politika [Politics], Borba [Struggle] and Večernje Novosti [Evening News], with reference to the characteristics of the editorial policies of these three newspapers. The timely and active reporting of the daily press in Belgrade indicates that the first Music Biennale Zagreb was promptly recognised as an important modernist musical festival for the then cultural life of the whole of Yugoslavia., Основан 1961. године, Музички бијенале Загреб, први фестивал савремене музике у социјалистичкој Југославији, од почетка је привлачио велику пажњу домаће и иностране јавности. У раду се анализира одјек првог Музичког бијенала у београдским дневним новинама, Политици, Борби и Вечерњним новостима, при чему се указује и на карактеристике уређивачких политика ових трију листова. Правовремено и активно извештавање београдске дневне штампе о првом загребачком Бијеналу сведочи о промптно
препознатом значају ове авангардне манифестације за тадашњи културни живот целокупне Југославије.",
publisher = "Београд : Музиколошки институт САНУ",
journal = "Музикологија / Musicology 32 (I/2022)",
title = "Reactions to the first Music Biennale Zagreb (1961) in Belgradian Daily Newspapers, Реакције на први Mузички бијенале Загреб (1961) у београдској дневној штампи",
pages = "199-224",
volume = "1",
number = "32",
doi = "10.2298/MUZ2232199M",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13057"
}
Marinković, M.. (2022). Reactions to the first Music Biennale Zagreb (1961) in Belgradian Daily Newspapers. in Музикологија / Musicology 32 (I/2022)
Београд : Музиколошки институт САНУ., 1(32), 199-224.
https://doi.org/10.2298/MUZ2232199M
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13057
Marinković M. Reactions to the first Music Biennale Zagreb (1961) in Belgradian Daily Newspapers. in Музикологија / Musicology 32 (I/2022). 2022;1(32):199-224.
doi:10.2298/MUZ2232199M
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13057 .
Marinković, Miloš, "Reactions to the first Music Biennale Zagreb (1961) in Belgradian Daily Newspapers" in Музикологија / Musicology 32 (I/2022), 1, no. 32 (2022):199-224,
https://doi.org/10.2298/MUZ2232199M .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13057 .

When The Curtain Falls: The Sustainability of Incidental Music

Novaković, Monika

(Београд : Музиколошки институт САНУ, 2022)

TY  - JOUR
AU  - Novaković, Monika
PY  - 2022
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/13054
AB  - Starting with the idea that sustainability as a concept can (and should) be applied in the field of incidental music, thus, ensuring the continuation of its life after the curtain falls, we argue that discography is one of the main ways in which incidental music (like any other type of music) can be preserved and later studied. We argue that discography (as a sustainability tool) equals the survival (survivability) of incidental music and test this hypothesis on four case studies – compact discs and releases of incidental music of four composers: Vojislav Voki Kostić, Zoran Erić, Zoran Simjanović and Isidora Žebeljan.
AB  - Полазећи од идеје да одрживост као концепт може бити (и требало би да буде) аплицирана у пољу примењене музике у позоришту, тиме омогућавајући наставак њеног живота након спуштања завесе, тврдимо да је дискографија један од главних начина на који примењена музика (као и свака друга) може бити очувана и касније проучавана. Дискографија (као средство одрживости) једнака је преживљавању примењене музике првенствено у условима где не постоји нотни запис, те се ова хипотеза испитује на четири студије случаја – компакт-дисковима и издањима примењене музике четворо композитора: Војислава Вокија Костића, Зорана Ерића, Зорана Симјановића и Исидоре Жебељан.
PB  - Београд : Музиколошки институт САНУ
T2  - Музикологија / Musicology 32 (I/2022)
T1  - When The Curtain Falls: The Sustainability of Incidental Music
T1  - Након спуштања завесе: одрживост примењене музике
SP  - 126
EP  - 142
VL  - 1
IS  - 32
DO  - 10.2298/MUZ2232125N
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13054
ER  - 
@article{
author = "Novaković, Monika",
year = "2022",
abstract = "Starting with the idea that sustainability as a concept can (and should) be applied in the field of incidental music, thus, ensuring the continuation of its life after the curtain falls, we argue that discography is one of the main ways in which incidental music (like any other type of music) can be preserved and later studied. We argue that discography (as a sustainability tool) equals the survival (survivability) of incidental music and test this hypothesis on four case studies – compact discs and releases of incidental music of four composers: Vojislav Voki Kostić, Zoran Erić, Zoran Simjanović and Isidora Žebeljan., Полазећи од идеје да одрживост као концепт може бити (и требало би да буде) аплицирана у пољу примењене музике у позоришту, тиме омогућавајући наставак њеног живота након спуштања завесе, тврдимо да је дискографија један од главних начина на који примењена музика (као и свака друга) може бити очувана и касније проучавана. Дискографија (као средство одрживости) једнака је преживљавању примењене музике првенствено у условима где не постоји нотни запис, те се ова хипотеза испитује на четири студије случаја – компакт-дисковима и издањима примењене музике четворо композитора: Војислава Вокија Костића, Зорана Ерића, Зорана Симјановића и Исидоре Жебељан.",
publisher = "Београд : Музиколошки институт САНУ",
journal = "Музикологија / Musicology 32 (I/2022)",
title = "When The Curtain Falls: The Sustainability of Incidental Music, Након спуштања завесе: одрживост примењене музике",
pages = "126-142",
volume = "1",
number = "32",
doi = "10.2298/MUZ2232125N",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13054"
}
Novaković, M.. (2022). When The Curtain Falls: The Sustainability of Incidental Music. in Музикологија / Musicology 32 (I/2022)
Београд : Музиколошки институт САНУ., 1(32), 126-142.
https://doi.org/10.2298/MUZ2232125N
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13054
Novaković M. When The Curtain Falls: The Sustainability of Incidental Music. in Музикологија / Musicology 32 (I/2022). 2022;1(32):126-142.
doi:10.2298/MUZ2232125N
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13054 .
Novaković, Monika, "When The Curtain Falls: The Sustainability of Incidental Music" in Музикологија / Musicology 32 (I/2022), 1, no. 32 (2022):126-142,
https://doi.org/10.2298/MUZ2232125N .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13054 .

Aspects of Interaction between Radio and Recording Industry: Example of the His Master’s Voice concerts on Radio Belgrade Programme

Maglov, Marija

(Београд : Музиколошки институт САНУ, 2022)

TY  - JOUR
AU  - Maglov, Marija
PY  - 2022
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/13051
AB  - A significant part of the Radio Belgrade programme, especially in the years before the establishment of instrumental and choral ensembles within this institution, was comprised of music recordings. Although gramophone record concerts were presented within the programme announcements, they were not considered in more detail in existing studies of music on Radio Belgrade. One of the reasons for this could be limited access to the data on the gramophone record concerts. Thus, for the first analysis of this segment of the music programme, the author
has focused on the first year in which weekly radio programme announcements were printed in Radio Beograd: nedeljni ilustrovani časopis. The announcements contained data about music numbers, recordings companies, and serial numbers of the records played. More precisely, the series of His Master’s Voice concerts, named after the label of records exclusively broadcast in the programme, were examined in the period from October 1930 to October 1931. This particular series was chosen because of the importance of the label in both the global and local music
industry and the continual broadcasted of His Master’s Voice records on Radio Belgrade. Furthermore, the diversity of programme conceptions of concerts within the series indicates the particular ways in which gramophone record concerts were designed. Based on the series of His Master’s Voice concerts, three methods of categorising gramophone record concerts are suggested. In addition, the paper offers little known archival data on gramophone record distributors who borrowed records to Radio Belgrade for marketing purposes.
AB  - Музика емитована с грамофонских плоча чинила је значајан део програма Радио Београда, посебно у годинама пре формирања ансамбала у оквиру ове институције. Иако су концерти грамофонских плоча били често заступљени у најавама програма, нису до сада били предмет опширније расправе. Један од разлога је свакако ограничена доступност података о концертима грамофонских плоча. Због тога је у обзир узета прва година у којој су подаци о нумерама, издавачима и броју плоча штампани у часопису Радио Београд: недељни илустровани часопис (октобар 1930 – октобар 1931). Прецизније, одабрана је серија такозваних His Master’s Voice концерата, с обзиром на значај ове издавачке куће у светском и локалном контексту, заступљеност плоча на Радио Београду, али и разноликост програма поменутих концерата који указују на начин обликовања програма концерата грамофонских плоча уопште. На основу ове серије предложена су три начина категоризације концерата грамофонских плоча. Поред тога, у раду су представљени мало познати архивски подаци о продавцима грамофонских плоча који су сарађивали с Радио Београдом.
PB  - Београд : Музиколошки институт САНУ
T2  - Музикологија / Musicology 32 (I/2022)
T1  - Aspects of Interaction between Radio and Recording Industry: Example of the His Master’s Voice concerts on Radio Belgrade Programme
T1  - Аспекти интеракције између радија и дискографске индустрије: пример His Master’s Voice концерата на програму Радио Београда
SP  - 83
EP  - 108
VL  - 1
IS  - 32
DO  - 10.2298/MUZ2232083M
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13051
ER  - 
@article{
author = "Maglov, Marija",
year = "2022",
abstract = "A significant part of the Radio Belgrade programme, especially in the years before the establishment of instrumental and choral ensembles within this institution, was comprised of music recordings. Although gramophone record concerts were presented within the programme announcements, they were not considered in more detail in existing studies of music on Radio Belgrade. One of the reasons for this could be limited access to the data on the gramophone record concerts. Thus, for the first analysis of this segment of the music programme, the author
has focused on the first year in which weekly radio programme announcements were printed in Radio Beograd: nedeljni ilustrovani časopis. The announcements contained data about music numbers, recordings companies, and serial numbers of the records played. More precisely, the series of His Master’s Voice concerts, named after the label of records exclusively broadcast in the programme, were examined in the period from October 1930 to October 1931. This particular series was chosen because of the importance of the label in both the global and local music
industry and the continual broadcasted of His Master’s Voice records on Radio Belgrade. Furthermore, the diversity of programme conceptions of concerts within the series indicates the particular ways in which gramophone record concerts were designed. Based on the series of His Master’s Voice concerts, three methods of categorising gramophone record concerts are suggested. In addition, the paper offers little known archival data on gramophone record distributors who borrowed records to Radio Belgrade for marketing purposes., Музика емитована с грамофонских плоча чинила је значајан део програма Радио Београда, посебно у годинама пре формирања ансамбала у оквиру ове институције. Иако су концерти грамофонских плоча били често заступљени у најавама програма, нису до сада били предмет опширније расправе. Један од разлога је свакако ограничена доступност података о концертима грамофонских плоча. Због тога је у обзир узета прва година у којој су подаци о нумерама, издавачима и броју плоча штампани у часопису Радио Београд: недељни илустровани часопис (октобар 1930 – октобар 1931). Прецизније, одабрана је серија такозваних His Master’s Voice концерата, с обзиром на значај ове издавачке куће у светском и локалном контексту, заступљеност плоча на Радио Београду, али и разноликост програма поменутих концерата који указују на начин обликовања програма концерата грамофонских плоча уопште. На основу ове серије предложена су три начина категоризације концерата грамофонских плоча. Поред тога, у раду су представљени мало познати архивски подаци о продавцима грамофонских плоча који су сарађивали с Радио Београдом.",
publisher = "Београд : Музиколошки институт САНУ",
journal = "Музикологија / Musicology 32 (I/2022)",
title = "Aspects of Interaction between Radio and Recording Industry: Example of the His Master’s Voice concerts on Radio Belgrade Programme, Аспекти интеракције између радија и дискографске индустрије: пример His Master’s Voice концерата на програму Радио Београда",
pages = "83-108",
volume = "1",
number = "32",
doi = "10.2298/MUZ2232083M",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13051"
}
Maglov, M.. (2022). Aspects of Interaction between Radio and Recording Industry: Example of the His Master’s Voice concerts on Radio Belgrade Programme. in Музикологија / Musicology 32 (I/2022)
Београд : Музиколошки институт САНУ., 1(32), 83-108.
https://doi.org/10.2298/MUZ2232083M
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13051
Maglov M. Aspects of Interaction between Radio and Recording Industry: Example of the His Master’s Voice concerts on Radio Belgrade Programme. in Музикологија / Musicology 32 (I/2022). 2022;1(32):83-108.
doi:10.2298/MUZ2232083M
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13051 .
Maglov, Marija, "Aspects of Interaction between Radio and Recording Industry: Example of the His Master’s Voice concerts on Radio Belgrade Programme" in Музикологија / Musicology 32 (I/2022), 1, no. 32 (2022):83-108,
https://doi.org/10.2298/MUZ2232083M .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13051 .

Gramophone Records of the Singer Mijat Mijatović: From (Re)construction of Discography to the Study of Recorded Music

Lajić Mihajlović, Danka; Pokrajac, David; Spasojević, Saša

(Београд : Музиколошки институт САНУ, 2022)

TY  - JOUR
AU  - Lajić Mihajlović, Danka
AU  - Pokrajac, David
AU  - Spasojević, Saša
PY  - 2022
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/13050
AB  - The study of gramophone records is important when acquainting oneself with Mijat Mijatović (1887–1937), who strongly impacted so-called folk music in the Kingdom of Serbs, Croats and Slovenes / Yugoslavia, considering the importance of the records he released during his career. His opus of commercial recordings is the largest of the interwar period in the area and, therefore, it is highly indicative when considering the correlation between the early music industry and ‘local’
culture as a glocal topic. In this study we present numerous sources and a complex critical analysis that resulted in Mijatović’s discography. Special attention has been paid to record companies, the chronology of recordings, the repertoire and collaborating musicians, thus mapping the potential of discography for the study of recorded music and cultural history.
AB  - Проучавање плочa српског певача Мијата Мијатовића (1887–1937) од значаја је за упознавање личности која је снажно обележила тзв. народну музику у Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца / Југославији. Његова продукција плоча највећа је у периоду између двају светских ратова на овом подручју, те је врло индикативна за сагледавање корелације ране музичке индустрије и овдашње културе, као глокалне теме. У студији се представљају
бројни извори и сложена критичка анализа која је водила ка Мијатовићевој дискографији. Посебна пажња посвећена је издавачима, хронологији снимања, репертоару и музичким сарадницима у извођењима, као мапирању потенцијала дискографије у правцу студија снимљене музике и културне историје.
PB  - Београд : Музиколошки институт САНУ
T2  - Музикологија / Musicology 32 (I/2022)
T1  - Gramophone Records of the Singer Mijat Mijatović: From (Re)construction of Discography to the Study of Recorded Music
T1  - Грамофонске плоче певача Мијата Мијатовића: од (ре)конструкције дискографије ка студијама снимљене музике
SP  - 41
EP  - 81
VL  - 1
IS  - 32
DO  - 10.2298/MUZ2232041L
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13050
ER  - 
@article{
author = "Lajić Mihajlović, Danka and Pokrajac, David and Spasojević, Saša",
year = "2022",
abstract = "The study of gramophone records is important when acquainting oneself with Mijat Mijatović (1887–1937), who strongly impacted so-called folk music in the Kingdom of Serbs, Croats and Slovenes / Yugoslavia, considering the importance of the records he released during his career. His opus of commercial recordings is the largest of the interwar period in the area and, therefore, it is highly indicative when considering the correlation between the early music industry and ‘local’
culture as a glocal topic. In this study we present numerous sources and a complex critical analysis that resulted in Mijatović’s discography. Special attention has been paid to record companies, the chronology of recordings, the repertoire and collaborating musicians, thus mapping the potential of discography for the study of recorded music and cultural history., Проучавање плочa српског певача Мијата Мијатовића (1887–1937) од значаја је за упознавање личности која је снажно обележила тзв. народну музику у Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца / Југославији. Његова продукција плоча највећа је у периоду између двају светских ратова на овом подручју, те је врло индикативна за сагледавање корелације ране музичке индустрије и овдашње културе, као глокалне теме. У студији се представљају
бројни извори и сложена критичка анализа која је водила ка Мијатовићевој дискографији. Посебна пажња посвећена је издавачима, хронологији снимања, репертоару и музичким сарадницима у извођењима, као мапирању потенцијала дискографије у правцу студија снимљене музике и културне историје.",
publisher = "Београд : Музиколошки институт САНУ",
journal = "Музикологија / Musicology 32 (I/2022)",
title = "Gramophone Records of the Singer Mijat Mijatović: From (Re)construction of Discography to the Study of Recorded Music, Грамофонске плоче певача Мијата Мијатовића: од (ре)конструкције дискографије ка студијама снимљене музике",
pages = "41-81",
volume = "1",
number = "32",
doi = "10.2298/MUZ2232041L",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13050"
}
Lajić Mihajlović, D., Pokrajac, D.,& Spasojević, S.. (2022). Gramophone Records of the Singer Mijat Mijatović: From (Re)construction of Discography to the Study of Recorded Music. in Музикологија / Musicology 32 (I/2022)
Београд : Музиколошки институт САНУ., 1(32), 41-81.
https://doi.org/10.2298/MUZ2232041L
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13050
Lajić Mihajlović D, Pokrajac D, Spasojević S. Gramophone Records of the Singer Mijat Mijatović: From (Re)construction of Discography to the Study of Recorded Music. in Музикологија / Musicology 32 (I/2022). 2022;1(32):41-81.
doi:10.2298/MUZ2232041L
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13050 .
Lajić Mihajlović, Danka, Pokrajac, David, Spasojević, Saša, "Gramophone Records of the Singer Mijat Mijatović: From (Re)construction of Discography to the Study of Recorded Music" in Музикологија / Musicology 32 (I/2022), 1, no. 32 (2022):41-81,
https://doi.org/10.2298/MUZ2232041L .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13050 .

Заоставштина Лазара Лере у Музиколошком институту САНУ – Грађа за историју српског црквеног појања, музичке културе и просвете

Марјановић, Наташа

(Нови Сад : Матица српска, Темишварски одбор, 2021)

TY  - CHAP
AU  - Марјановић, Наташа
PY  - 2021
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/13088
AB  - У раду је делатност Лазара Лере, појца, мелографа и учитеља појања, представљена на основу прегледа заоставштине, сачуване у Музиколошком институту САНУ. Заоставштина садржи лична документа, нотне записе, документа о првим звучним снимцима српског појања, аналитичке белешке о појању и делове преписке. Сачувана грађа сведочи о етапама историјског развоја српског појања и о изузетној Лериној улози у очувању и неговању ове традиције, као и о његовом доприносу на пољу опште музичке културе, посебно у периоду између два светска рата.
AB  - This paper focuses on the activities of Lazar Lera (1885–1966), a chanter, melographer and teacher. The research is based on the archiv material from the rich legacy kept in the Institute of Musicology SASA (Belgrade). The legacy contains personal documents, correspondence, numerous Lera’s notational melographic records of Serbian church chant, documents about the first sound records of Serbian church chant sung by Lera, etc. These significant sources testify to the stages of historical development of Serbian chant and Lera’s remarkable role in saving and nourishing this tradition, as well as to Lera’s wider contribution in the field of music education, particularly between the two World Wars.
Based on the detailed review of the legacy’s content, the paper brings special light to: 1) Lera’s work as a transcriber/melographer, 2) his analytical approach to the field of church chant, 3) pedagogical activities, 4) work on the Nursery of Serbian Church Chant and 5) the circle of his collaborators and pupils. Numerous activities of his contemporaries are presented, as well as the issues about wider cultural and social circumstances, the situation of the Serbian church chant practice during the pre-war, interwar and afterwar periods, musical literacy, the position of musical lessons in the state schools, the activities of singing societies and the general music culture and education in The Kingdom of Serbs, Croats and Slovenes / The Kingdom of Yugoslavia.
PB  - Нови Сад : Матица српска, Темишварски одбор
T2  - Темишварски зборник
T1  - Заоставштина Лазара Лере у Музиколошком институту САНУ – Грађа за историју српског црквеног појања, музичке културе и просвете
SP  - 21
EP  - 49
IS  - 13
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13088
ER  - 
@inbook{
author = "Марјановић, Наташа",
year = "2021",
abstract = "У раду је делатност Лазара Лере, појца, мелографа и учитеља појања, представљена на основу прегледа заоставштине, сачуване у Музиколошком институту САНУ. Заоставштина садржи лична документа, нотне записе, документа о првим звучним снимцима српског појања, аналитичке белешке о појању и делове преписке. Сачувана грађа сведочи о етапама историјског развоја српског појања и о изузетној Лериној улози у очувању и неговању ове традиције, као и о његовом доприносу на пољу опште музичке културе, посебно у периоду између два светска рата., This paper focuses on the activities of Lazar Lera (1885–1966), a chanter, melographer and teacher. The research is based on the archiv material from the rich legacy kept in the Institute of Musicology SASA (Belgrade). The legacy contains personal documents, correspondence, numerous Lera’s notational melographic records of Serbian church chant, documents about the first sound records of Serbian church chant sung by Lera, etc. These significant sources testify to the stages of historical development of Serbian chant and Lera’s remarkable role in saving and nourishing this tradition, as well as to Lera’s wider contribution in the field of music education, particularly between the two World Wars.
Based on the detailed review of the legacy’s content, the paper brings special light to: 1) Lera’s work as a transcriber/melographer, 2) his analytical approach to the field of church chant, 3) pedagogical activities, 4) work on the Nursery of Serbian Church Chant and 5) the circle of his collaborators and pupils. Numerous activities of his contemporaries are presented, as well as the issues about wider cultural and social circumstances, the situation of the Serbian church chant practice during the pre-war, interwar and afterwar periods, musical literacy, the position of musical lessons in the state schools, the activities of singing societies and the general music culture and education in The Kingdom of Serbs, Croats and Slovenes / The Kingdom of Yugoslavia.",
publisher = "Нови Сад : Матица српска, Темишварски одбор",
journal = "Темишварски зборник",
booktitle = "Заоставштина Лазара Лере у Музиколошком институту САНУ – Грађа за историју српског црквеног појања, музичке културе и просвете",
pages = "21-49",
number = "13",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13088"
}
Марјановић, Н.. (2021). Заоставштина Лазара Лере у Музиколошком институту САНУ – Грађа за историју српског црквеног појања, музичке културе и просвете. in Темишварски зборник
Нови Сад : Матица српска, Темишварски одбор.(13), 21-49.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13088
Марјановић Н. Заоставштина Лазара Лере у Музиколошком институту САНУ – Грађа за историју српског црквеног појања, музичке културе и просвете. in Темишварски зборник. 2021;(13):21-49.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13088 .
Марјановић, Наташа, "Заоставштина Лазара Лере у Музиколошком институту САНУ – Грађа за историју српског црквеног појања, музичке културе и просвете" in Темишварски зборник, no. 13 (2021):21-49,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13088 .

Contribution of the Yugoslav Sokol organizations to the interwar sphere of music

Vesić, Ivana

(Belgrade : Institute of Musicology, Serbian Academy of Sciences and Arts, 2021)

TY  - JOUR
AU  - Vesić, Ivana
PY  - 2021
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/11661
AB  - In this article part of musical activities of two federal Sokol organizations (JSS and SSKJ) in interwar Yugoslavia will be thoroughly examined. Despite the fact that these organizations were primarily focused on development of gymnastics and certain individual sports, cultural advancement of its members as well as of Yugoslav population also occupied an important place, particularly in the 1930s. As a result of broadening of Sokol’s work, musical amateurism started to gain prominence in Sokol legions, societies and parishes (župe). This was reflected in the proliferation of Sokol vocal and instrumental ensembles, as well as their performances in various Sokol units, both in urban and rural areas. The flourishing of musical activities among Sokols from different parts of the country led to the change of circumstances in the cultural sphere of these regions, particularly in the undeveloped ones. Among other things, this included giving an impetus to the preservation and popularization of tamburitza orchestras and epic singing to the accompaniment of the gusle, promotion of national and Slavic music repertoire
and enrichment and diversification of musical life.
AB  - У овом раду детаљно ће бити размотрене поједине музичке активности две
савезне соколске организације из међуратне Југославије (ЈСС и ССКЈ).
Упркос чињеници да су обе организације биле првенствено усмерене
на развој гимнастике и индивидуалних спортова, културно унапређење
чланства као и југословенског становништа имало је такође важну улогу
нарочито током 30-их година. Као резултат ширења соколског рада, музички
аматеризам добијао је на све већој важности у соколским четама, друштвима
и жупама. То је долазило до изражаја у порасту броја соколских вокалних и
инструменталних ансамбала као и њихових наступа у соколским јединицама
како у урбаним, тако и у руралним областима. Процват музичких активности
међу соколима из различитих крајева земље довео је до промене околности у
културној сфери у овим крајевима, особито у оним који су били неразвијени.
Поред осталог, то је подразумевало подстицање очувања и ширења
тамбурашких орекстара и певања уз гусле, популаризовање националног и
словенског музичког репертоара, те обогаћивање и плурализацију музичког
живота.
AB  - Упркос томе што је реч била о организацијама првенствено усмереним на ширење
спорта и гимнастике у широј популацији, Југословенски соколски савез (ЈСС)
и Савез Сокола Краљевине Југославије (ССКЈ) поклањали су значајну пажњу
неговању различитих врста музичких активности током међуратног периода. То
је особито било изражено током 30-их година након што је реформски курс,
актуелан од краја Првог светског рата, добио на важности. Захваљујући томе
што је соколство поставило шире циљеве не само у погледу унапређења физичкe
способности маса, већ и њиховог културног уздизања, започет је интензиван
рад на развијању музичког аматеризма. Он je обухватао оснивање различитих
врста оркестара, углавном тамбурашких, дувачких (соколске фанфаре) и
великих (соколске музике), као и хорова (мешовити, мушки, женски, дечји), те
подстицање очувања традиционалних народних инструмената и пракси (певање
уз гусле). Почев од оснивања ССКЈ, а особито после 1933. када је са савезног
нивоа покренута иницијатива за изразитије ширење музике у соколству дошло
је до пораста броја ансамбала на нивоу земље, јачања концертне активности
у соколским друштвима, те до веће заступљености музике у различитим
соколским догађајима. Поред појаве веома амбициозно осмишљених наступа
соколских ансамбала у појединим друштвима и жупама с програмом сачињеним
од дела уметничке музике и обрада народних мелодија, у овом периоду појавила
се и идеја о такмичењима музичких ансамбала и гуслара, како на савезном
нивоу, тако и на нивоу жупа, друштава и чета. Од музичких активности и појава у оквиру ЈСС и ССКЈ, посебан фокус у овом раду стављен је на рад тамбурашких
оркестара, потом на процес популаризовања певања уз гусле и, најзад на
концертну активност у соколским јединицама. На основу извештаја у соколској
штампи, као и других извора, указано је на ширење тамбурашких ансамбала
током 20-их и 30-их година у соколству, на њихове опште карактеристике и
репертоар. Осим тога, праћено је и подстицање певања уз гусле у појединим
жупама, као и на савезном нивоу током 30-их година. Напослетку је дат кратак
осврт на тенденције у вези с организацијом концерата у соколским јединицама.
Узимајући у обзир прелиминарне резултате анализе, закључује се да допринос
соколских организација, особито ССКЈ, различитим сегментима музичког
живота у међуратној Југославији није био занемарљив уколико се пореди с
доприносом различитих културних организација, те државних тела. Изнета је
и претпоставка да су активности међуратних соколских организација у области
музичког аматеризма могле да послуже као модел у креирању приступа тој
области у социјалистичкој Југославији. Иако је за њену потврду неопходно да
се изврше детаљна додатна истраживања, евидентно је да је и пре тога потребно
да се укаже на историјски значај рада соколских организација на културном
унапређењу маса путем музичких активности.
PB  - Belgrade : Institute of Musicology, Serbian Academy of Sciences and Arts
T2  - Musicology
T1  - Contribution of the Yugoslav Sokol organizations to the interwar sphere of music
T1  - Допринос југословенских соколских организација сфери музике у међуратном периоду
SP  - 107
EP  - 133
IS  - 30
DO  - 10.2298/MUZ2130107V
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11661
ER  - 
@article{
author = "Vesić, Ivana",
year = "2021",
abstract = "In this article part of musical activities of two federal Sokol organizations (JSS and SSKJ) in interwar Yugoslavia will be thoroughly examined. Despite the fact that these organizations were primarily focused on development of gymnastics and certain individual sports, cultural advancement of its members as well as of Yugoslav population also occupied an important place, particularly in the 1930s. As a result of broadening of Sokol’s work, musical amateurism started to gain prominence in Sokol legions, societies and parishes (župe). This was reflected in the proliferation of Sokol vocal and instrumental ensembles, as well as their performances in various Sokol units, both in urban and rural areas. The flourishing of musical activities among Sokols from different parts of the country led to the change of circumstances in the cultural sphere of these regions, particularly in the undeveloped ones. Among other things, this included giving an impetus to the preservation and popularization of tamburitza orchestras and epic singing to the accompaniment of the gusle, promotion of national and Slavic music repertoire
and enrichment and diversification of musical life., У овом раду детаљно ће бити размотрене поједине музичке активности две
савезне соколске организације из међуратне Југославије (ЈСС и ССКЈ).
Упркос чињеници да су обе организације биле првенствено усмерене
на развој гимнастике и индивидуалних спортова, културно унапређење
чланства као и југословенског становништа имало је такође важну улогу
нарочито током 30-их година. Као резултат ширења соколског рада, музички
аматеризам добијао је на све већој важности у соколским четама, друштвима
и жупама. То је долазило до изражаја у порасту броја соколских вокалних и
инструменталних ансамбала као и њихових наступа у соколским јединицама
како у урбаним, тако и у руралним областима. Процват музичких активности
међу соколима из различитих крајева земље довео је до промене околности у
културној сфери у овим крајевима, особито у оним који су били неразвијени.
Поред осталог, то је подразумевало подстицање очувања и ширења
тамбурашких орекстара и певања уз гусле, популаризовање националног и
словенског музичког репертоара, те обогаћивање и плурализацију музичког
живота., Упркос томе што је реч била о организацијама првенствено усмереним на ширење
спорта и гимнастике у широј популацији, Југословенски соколски савез (ЈСС)
и Савез Сокола Краљевине Југославије (ССКЈ) поклањали су значајну пажњу
неговању различитих врста музичких активности током међуратног периода. То
је особито било изражено током 30-их година након што је реформски курс,
актуелан од краја Првог светског рата, добио на важности. Захваљујући томе
што је соколство поставило шире циљеве не само у погледу унапређења физичкe
способности маса, већ и њиховог културног уздизања, започет је интензиван
рад на развијању музичког аматеризма. Он je обухватао оснивање различитих
врста оркестара, углавном тамбурашких, дувачких (соколске фанфаре) и
великих (соколске музике), као и хорова (мешовити, мушки, женски, дечји), те
подстицање очувања традиционалних народних инструмената и пракси (певање
уз гусле). Почев од оснивања ССКЈ, а особито после 1933. када је са савезног
нивоа покренута иницијатива за изразитије ширење музике у соколству дошло
је до пораста броја ансамбала на нивоу земље, јачања концертне активности
у соколским друштвима, те до веће заступљености музике у различитим
соколским догађајима. Поред појаве веома амбициозно осмишљених наступа
соколских ансамбала у појединим друштвима и жупама с програмом сачињеним
од дела уметничке музике и обрада народних мелодија, у овом периоду појавила
се и идеја о такмичењима музичких ансамбала и гуслара, како на савезном
нивоу, тако и на нивоу жупа, друштава и чета. Од музичких активности и појава у оквиру ЈСС и ССКЈ, посебан фокус у овом раду стављен је на рад тамбурашких
оркестара, потом на процес популаризовања певања уз гусле и, најзад на
концертну активност у соколским јединицама. На основу извештаја у соколској
штампи, као и других извора, указано је на ширење тамбурашких ансамбала
током 20-их и 30-их година у соколству, на њихове опште карактеристике и
репертоар. Осим тога, праћено је и подстицање певања уз гусле у појединим
жупама, као и на савезном нивоу током 30-их година. Напослетку је дат кратак
осврт на тенденције у вези с организацијом концерата у соколским јединицама.
Узимајући у обзир прелиминарне резултате анализе, закључује се да допринос
соколских организација, особито ССКЈ, различитим сегментима музичког
живота у међуратној Југославији није био занемарљив уколико се пореди с
доприносом различитих културних организација, те државних тела. Изнета је
и претпоставка да су активности међуратних соколских организација у области
музичког аматеризма могле да послуже као модел у креирању приступа тој
области у социјалистичкој Југославији. Иако је за њену потврду неопходно да
се изврше детаљна додатна истраживања, евидентно је да је и пре тога потребно
да се укаже на историјски значај рада соколских организација на културном
унапређењу маса путем музичких активности.",
publisher = "Belgrade : Institute of Musicology, Serbian Academy of Sciences and Arts",
journal = "Musicology",
title = "Contribution of the Yugoslav Sokol organizations to the interwar sphere of music, Допринос југословенских соколских организација сфери музике у међуратном периоду",
pages = "107-133",
number = "30",
doi = "10.2298/MUZ2130107V",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11661"
}
Vesić, I.. (2021). Contribution of the Yugoslav Sokol organizations to the interwar sphere of music. in Musicology
Belgrade : Institute of Musicology, Serbian Academy of Sciences and Arts.(30), 107-133.
https://doi.org/10.2298/MUZ2130107V
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11661
Vesić I. Contribution of the Yugoslav Sokol organizations to the interwar sphere of music. in Musicology. 2021;(30):107-133.
doi:10.2298/MUZ2130107V
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11661 .
Vesić, Ivana, "Contribution of the Yugoslav Sokol organizations to the interwar sphere of music" in Musicology, no. 30 (2021):107-133,
https://doi.org/10.2298/MUZ2130107V .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11661 .

Животна и стваралачка одисеја академика Ивана Јевтића. Тематски зборник

Савић, Стефан З.

(Нови Сад : Матица српска, 2021)

TY  - JOUR
AU  - Савић, Стефан З.
PY  - 2021
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/12945
PB  - Нови Сад : Матица српска
T2  - Зборник Матице српске за сценске уметности и музику
T1  - Животна и стваралачка одисеја академика Ивана Јевтића. Тематски зборник
SP  - 195
EP  - 200
IS  - 65
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12945
ER  - 
@article{
author = "Савић, Стефан З.",
year = "2021",
publisher = "Нови Сад : Матица српска",
journal = "Зборник Матице српске за сценске уметности и музику",
title = "Животна и стваралачка одисеја академика Ивана Јевтића. Тематски зборник",
pages = "195-200",
number = "65",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12945"
}
Савић, С. З.. (2021). Животна и стваралачка одисеја академика Ивана Јевтића. Тематски зборник. in Зборник Матице српске за сценске уметности и музику
Нови Сад : Матица српска.(65), 195-200.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12945
Савић СЗ. Животна и стваралачка одисеја академика Ивана Јевтића. Тематски зборник. in Зборник Матице српске за сценске уметности и музику. 2021;(65):195-200.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12945 .
Савић, Стефан З., "Животна и стваралачка одисеја академика Ивана Јевтића. Тематски зборник" in Зборник Матице српске за сценске уметности и музику, no. 65 (2021):195-200,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12945 .

On Researching the Means of Musical Borrowing and Its Purpose – Case Study: Mature Works of Milan Ristić

Bralović, Miloš

(Paris : Bureau des jeunes chercheurs, 2021)

TY  - CONF
AU  - Bralović, Miloš
PY  - 2021
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/12404
AB  - The main issue of this paper is to present the ways of dealing with poietic of Paul
Hindemith (1895–1963) and its influence of post World War II works by Serbian
composer Milan Ristić (1908–1982).
PB  - Paris : Bureau des jeunes chercheurs
C3  - IIIe Congrès doctoral international de musique et musicologie: Au rythme de la recherche
T1  - On Researching the Means of Musical Borrowing and Its Purpose – Case Study: Mature Works of Milan Ristić
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12404
ER  - 
@conference{
author = "Bralović, Miloš",
year = "2021",
abstract = "The main issue of this paper is to present the ways of dealing with poietic of Paul
Hindemith (1895–1963) and its influence of post World War II works by Serbian
composer Milan Ristić (1908–1982).",
publisher = "Paris : Bureau des jeunes chercheurs",
journal = "IIIe Congrès doctoral international de musique et musicologie: Au rythme de la recherche",
title = "On Researching the Means of Musical Borrowing and Its Purpose – Case Study: Mature Works of Milan Ristić",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12404"
}
Bralović, M.. (2021). On Researching the Means of Musical Borrowing and Its Purpose – Case Study: Mature Works of Milan Ristić. in IIIe Congrès doctoral international de musique et musicologie: Au rythme de la recherche
Paris : Bureau des jeunes chercheurs..
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12404
Bralović M. On Researching the Means of Musical Borrowing and Its Purpose – Case Study: Mature Works of Milan Ristić. in IIIe Congrès doctoral international de musique et musicologie: Au rythme de la recherche. 2021;.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12404 .
Bralović, Miloš, "On Researching the Means of Musical Borrowing and Its Purpose – Case Study: Mature Works of Milan Ristić" in IIIe Congrès doctoral international de musique et musicologie: Au rythme de la recherche (2021),
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12404 .

From Emulation to a Great Masterpiece. Two Serbian Composers of the 1950s

Bralović, Miloš

(Belgrade : Institute of Musicology, Serbian Academy of Sciences and Arts, 2021)

TY  - CHAP
AU  - Bralović, Miloš
PY  - 2021
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/12004
AB  - The basic idea of this paper is to demonstrate the different ways in which a composer may use the techniques of simulation or stylistic allusion, not to resemble a certain composer or style, but to perfect their own compositional techniques and develop individual style. With this in mind, two orchestral pieces from Serbian music history have been analysed, both written in the 1950s: Suita giocosa (1956) by Milan Ristić (1908–1982) and Passacaglia for orchestra (1957) by Ljubica Marić (1909–2003). Through the analysis of these pieces, I explore the similarities between their compositional techniques with those of the great European masters. In the case of Milan Ristić, the techniques of Paul Hindemith (1895–1963), presented in the textbook Unterweisung im Tonsatz, are the base which Ristić used to perfect his own musical language. In Passacaglia by Ljubica Marić one may notice strong influences of development variation, as explained by Arnold Schoenberg (1874–1951) on Johannes Brahms’ (1833–1897) chamber music titled “Brahms the progressive”. In conclusion, the processes in these orchestral pieces represent simulation or stylistic allusion produced through emulation, bearing in mind that the level of borrowing exists exclusively within the compositional technique and that role models of Ristić and Marić, as techniques of ‘selected’ composers, remain hidden in their works.
AB  - Основна идеја аутора јесте да прикаже различите начине на које композитор
може да користи технике симулације, односно стилске алузије, али не
због тога да би наликовао на одређеног композитора или стил, већ да би
усавршио сопствено композиционо-техничко умеће и развио индивидуални
стил. Имајући то у виду, анализирали смо две оркестарске композиције из
историје српске музике, написане током педесетих година прошлог века:
Suita giocosa (1956) Милана Ристића (1908–1982) и Пасакаљу за оркестар
(1957) Љубице Марић (1909–2003). Кроз анализу ових дела, покушали смо да
уочимо сродности композиционих техника ових композитора са техникама
великих европских композитора. У случају Милана Ристића, технике Паула
Хиндемита (Paul Hindemith, 1895–1963), представљене у уџбенику Техника
тонског слога (Unterweisung im Tonsatz) представљају основу коју је Ристић
користио у усавршавању сопственог музичког језика. У Пасакаљи Љубице
Марић, уочљиви су јаки трагови развојног варирања, на начин на који их
је објаснио Арнолд Шенберг (Arnold Schoenberg, 1874–1951) у свом есеју о
Брамсовој камерној музици (Johannes Brahms, 1833–1897) под називом „Брамс
напредњак“ („Brahms the Progressive“). Коначно, закључујемо да процеси
у поменутим делима представљају симулацију, односно стилску алузију,
произведену кроз емулацију, имајући у виду да се ниво преузимања одвија
на нивоу композиционе технике и да узори Ристића и Марићеве, у виду
‘одабраних’ композитора, остају у великој мери прикривени у њиховим делима.
PB  - Belgrade : Institute of Musicology, Serbian Academy of Sciences and Arts
T2  - Shaping the Present by the Future. Musicology, Ethnomusicology and Contemporaneity
T1  - From Emulation to a Great Masterpiece. Two Serbian Composers of the 1950s
T1  - Од опонашања до ремек-дела. Двоје српских композитора педесетих година XX века
SP  - 187
EP  - 205
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12004
ER  - 
@inbook{
author = "Bralović, Miloš",
year = "2021",
abstract = "The basic idea of this paper is to demonstrate the different ways in which a composer may use the techniques of simulation or stylistic allusion, not to resemble a certain composer or style, but to perfect their own compositional techniques and develop individual style. With this in mind, two orchestral pieces from Serbian music history have been analysed, both written in the 1950s: Suita giocosa (1956) by Milan Ristić (1908–1982) and Passacaglia for orchestra (1957) by Ljubica Marić (1909–2003). Through the analysis of these pieces, I explore the similarities between their compositional techniques with those of the great European masters. In the case of Milan Ristić, the techniques of Paul Hindemith (1895–1963), presented in the textbook Unterweisung im Tonsatz, are the base which Ristić used to perfect his own musical language. In Passacaglia by Ljubica Marić one may notice strong influences of development variation, as explained by Arnold Schoenberg (1874–1951) on Johannes Brahms’ (1833–1897) chamber music titled “Brahms the progressive”. In conclusion, the processes in these orchestral pieces represent simulation or stylistic allusion produced through emulation, bearing in mind that the level of borrowing exists exclusively within the compositional technique and that role models of Ristić and Marić, as techniques of ‘selected’ composers, remain hidden in their works., Основна идеја аутора јесте да прикаже различите начине на које композитор
може да користи технике симулације, односно стилске алузије, али не
због тога да би наликовао на одређеног композитора или стил, већ да би
усавршио сопствено композиционо-техничко умеће и развио индивидуални
стил. Имајући то у виду, анализирали смо две оркестарске композиције из
историје српске музике, написане током педесетих година прошлог века:
Suita giocosa (1956) Милана Ристића (1908–1982) и Пасакаљу за оркестар
(1957) Љубице Марић (1909–2003). Кроз анализу ових дела, покушали смо да
уочимо сродности композиционих техника ових композитора са техникама
великих европских композитора. У случају Милана Ристића, технике Паула
Хиндемита (Paul Hindemith, 1895–1963), представљене у уџбенику Техника
тонског слога (Unterweisung im Tonsatz) представљају основу коју је Ристић
користио у усавршавању сопственог музичког језика. У Пасакаљи Љубице
Марић, уочљиви су јаки трагови развојног варирања, на начин на који их
је објаснио Арнолд Шенберг (Arnold Schoenberg, 1874–1951) у свом есеју о
Брамсовој камерној музици (Johannes Brahms, 1833–1897) под називом „Брамс
напредњак“ („Brahms the Progressive“). Коначно, закључујемо да процеси
у поменутим делима представљају симулацију, односно стилску алузију,
произведену кроз емулацију, имајући у виду да се ниво преузимања одвија
на нивоу композиционе технике и да узори Ристића и Марићеве, у виду
‘одабраних’ композитора, остају у великој мери прикривени у њиховим делима.",
publisher = "Belgrade : Institute of Musicology, Serbian Academy of Sciences and Arts",
journal = "Shaping the Present by the Future. Musicology, Ethnomusicology and Contemporaneity",
booktitle = "From Emulation to a Great Masterpiece. Two Serbian Composers of the 1950s, Од опонашања до ремек-дела. Двоје српских композитора педесетих година XX века",
pages = "187-205",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12004"
}
Bralović, M.. (2021). From Emulation to a Great Masterpiece. Two Serbian Composers of the 1950s. in Shaping the Present by the Future. Musicology, Ethnomusicology and Contemporaneity
Belgrade : Institute of Musicology, Serbian Academy of Sciences and Arts., 187-205.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12004
Bralović M. From Emulation to a Great Masterpiece. Two Serbian Composers of the 1950s. in Shaping the Present by the Future. Musicology, Ethnomusicology and Contemporaneity. 2021;:187-205.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12004 .
Bralović, Miloš, "From Emulation to a Great Masterpiece. Two Serbian Composers of the 1950s" in Shaping the Present by the Future. Musicology, Ethnomusicology and Contemporaneity (2021):187-205,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12004 .

Josip Slavenski, avangarda i zenitizam

Bralović, Miloš

(Kragujevac : Galerija Rima, 2021)

TY  - CHAP
AU  - Bralović, Miloš
PY  - 2021
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/11672
AB  - Relativno je mali broj poznatih podataka o odnosu između kompozitora Josipa Slavenskog
(1896–1955) i zenitista, sa kojima se družio tokom svog boravka u Parizu sredinom dvadesetih
godina prošlog veka. Jedini pouzdani podaci o tome tiču se poznanstva Slavenskog i Branka Ve Poljanskog (1897–1947). Stoga, pokušaćemo da sagledamo odnos zenitista prema muzici na osnovu muzičkih kritika u časopisu Zenit (a jedan od glavnih nosilaca časopisa bio je upravo Poljanski) i uporediti ih sa stvaralačkom poetikom Josipa Slavenskog, imajući u vidu sve njene osobenosti u odnosu na dominantne struje međuratne umetničke muzike. Osnovna istraživačka hipoteza bi se u ovom slučaju odnosila na postojanje kratkotrajne, ali čini se veoma intenzivne i plodonosne saradnje Josipa Slavenskog i zenitista tokom kompozitorovog boravka u Parizu 1925–1926. godine. Predstavićemo odlike Slavenskovog opusa, njegov odnos prema avangardi (istovremeno ukazujući na probleme definisanja avangarde u muzici), te pokušati da ukažemo na vezu između zenitizma, kao prvenstveno književnog avangardnog pokreta, i muzike Josipa Slavenskog. Usledio bi i odgovor na pitanje zbog čega je muzika Slavenskog bila veoma pozitivno vrednovana u časopisu Zenit.
AB  - Starting with his earliest compositions, Josip Slavenski (1896–1955) displayed
the particularity of his individual style, deeply rooted in folklore and enhanced
by his interest in sound as an acoustic phenomenon and his interest in fundamental
science, primarily physics and astronomy. After attending school in Budapest, which
was interrupted in 1916 by the First World War, and in Prague, where he graduated
in 1923, Josip Slavenski became a world-renowned composer. Europe discovered
this composer in 1924, at the Festival of new music in Donaueschingen. During
1925–1926 he lived in Paris, where he socialized with Zenitists, and his closest contact
was with Branko Ve Poljanski. In an effort to find parallels between Josip Slavenski’s
music and the Zenitism avant-garde movement, we compared certain texts,
published in the Zenit magazine, with some of the basic postulates of Slavenski’s poetics
(with a brief discussion of avant-garde music and the presence of avant-garde
elements in this composer’s body of work). We primarily determined that the views
of these artists on contemporary art were identical, and that the Zenists were most
likely drawn to the Slavenski’s innovative treatment of the components of the musical
expression, but also the effects of shock, the ideas related to the cosmos and the
significance of the Balkans and the Orient in general, the inability of “old Europe” to
accept new creations, the need for art to have a social role, etc. Finally, we analyzed
three pieces of evidence regarding the acquaintance of Slavenski and the Zenitists:
the manuscript for the Zagorski tamburaši [Tamburitsans from Zagorje], the second
movement of the piano suite Sa Balkana [From the Balkans], published in the Zenit
magazine (36/1925), the greeting card that Slavenski sent Ljubomir Micić on the
occasion of the magazine’s fifth anniversary (38/1925), and the review of a concert
that included, among others, certain choir pieces by Josip Slavenski, by an anonymous
critic (likely Lj. Micić) (Makroskop, 1926).
PB  - Kragujevac : Galerija Rima
PB  - Beograd : Institut za književnost i umetnost
T2  - Sto godina časopisa Zenit. 1921-1926-2021. A Hundred Years of the Zenith Magazine
T1  - Josip Slavenski, avangarda i zenitizam
T1  - Josip Slavenski, Avant-Garde and Zenitism
SP  - 593
EP  - 603
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11672
ER  - 
@inbook{
author = "Bralović, Miloš",
year = "2021",
abstract = "Relativno je mali broj poznatih podataka o odnosu između kompozitora Josipa Slavenskog
(1896–1955) i zenitista, sa kojima se družio tokom svog boravka u Parizu sredinom dvadesetih
godina prošlog veka. Jedini pouzdani podaci o tome tiču se poznanstva Slavenskog i Branka Ve Poljanskog (1897–1947). Stoga, pokušaćemo da sagledamo odnos zenitista prema muzici na osnovu muzičkih kritika u časopisu Zenit (a jedan od glavnih nosilaca časopisa bio je upravo Poljanski) i uporediti ih sa stvaralačkom poetikom Josipa Slavenskog, imajući u vidu sve njene osobenosti u odnosu na dominantne struje međuratne umetničke muzike. Osnovna istraživačka hipoteza bi se u ovom slučaju odnosila na postojanje kratkotrajne, ali čini se veoma intenzivne i plodonosne saradnje Josipa Slavenskog i zenitista tokom kompozitorovog boravka u Parizu 1925–1926. godine. Predstavićemo odlike Slavenskovog opusa, njegov odnos prema avangardi (istovremeno ukazujući na probleme definisanja avangarde u muzici), te pokušati da ukažemo na vezu između zenitizma, kao prvenstveno književnog avangardnog pokreta, i muzike Josipa Slavenskog. Usledio bi i odgovor na pitanje zbog čega je muzika Slavenskog bila veoma pozitivno vrednovana u časopisu Zenit., Starting with his earliest compositions, Josip Slavenski (1896–1955) displayed
the particularity of his individual style, deeply rooted in folklore and enhanced
by his interest in sound as an acoustic phenomenon and his interest in fundamental
science, primarily physics and astronomy. After attending school in Budapest, which
was interrupted in 1916 by the First World War, and in Prague, where he graduated
in 1923, Josip Slavenski became a world-renowned composer. Europe discovered
this composer in 1924, at the Festival of new music in Donaueschingen. During
1925–1926 he lived in Paris, where he socialized with Zenitists, and his closest contact
was with Branko Ve Poljanski. In an effort to find parallels between Josip Slavenski’s
music and the Zenitism avant-garde movement, we compared certain texts,
published in the Zenit magazine, with some of the basic postulates of Slavenski’s poetics
(with a brief discussion of avant-garde music and the presence of avant-garde
elements in this composer’s body of work). We primarily determined that the views
of these artists on contemporary art were identical, and that the Zenists were most
likely drawn to the Slavenski’s innovative treatment of the components of the musical
expression, but also the effects of shock, the ideas related to the cosmos and the
significance of the Balkans and the Orient in general, the inability of “old Europe” to
accept new creations, the need for art to have a social role, etc. Finally, we analyzed
three pieces of evidence regarding the acquaintance of Slavenski and the Zenitists:
the manuscript for the Zagorski tamburaši [Tamburitsans from Zagorje], the second
movement of the piano suite Sa Balkana [From the Balkans], published in the Zenit
magazine (36/1925), the greeting card that Slavenski sent Ljubomir Micić on the
occasion of the magazine’s fifth anniversary (38/1925), and the review of a concert
that included, among others, certain choir pieces by Josip Slavenski, by an anonymous
critic (likely Lj. Micić) (Makroskop, 1926).",
publisher = "Kragujevac : Galerija Rima, Beograd : Institut za književnost i umetnost",
journal = "Sto godina časopisa Zenit. 1921-1926-2021. A Hundred Years of the Zenith Magazine",
booktitle = "Josip Slavenski, avangarda i zenitizam, Josip Slavenski, Avant-Garde and Zenitism",
pages = "593-603",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11672"
}
Bralović, M.. (2021). Josip Slavenski, avangarda i zenitizam. in Sto godina časopisa Zenit. 1921-1926-2021. A Hundred Years of the Zenith Magazine
Kragujevac : Galerija Rima., 593-603.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11672
Bralović M. Josip Slavenski, avangarda i zenitizam. in Sto godina časopisa Zenit. 1921-1926-2021. A Hundred Years of the Zenith Magazine. 2021;:593-603.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11672 .
Bralović, Miloš, "Josip Slavenski, avangarda i zenitizam" in Sto godina časopisa Zenit. 1921-1926-2021. A Hundred Years of the Zenith Magazine (2021):593-603,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11672 .

Negating the West, Going East. On Socialist Realism in Yugoslavia (1945-1950)

Bralović, Miloš

(Munchen : Allitera Verlag, 2021)

TY  - CHAP
AU  - Bralović, Miloš
PY  - 2021
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10718
PB  - Munchen : Allitera Verlag
T2  - The East, the West and the In-Between in Music. Proceedings of the International Conference, Munich, 9-10 November 2018
T1  - Negating the West, Going East. On Socialist Realism in Yugoslavia (1945-1950)
SP  - 181
EP  - 192
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10718
ER  - 
@inbook{
author = "Bralović, Miloš",
year = "2021",
publisher = "Munchen : Allitera Verlag",
journal = "The East, the West and the In-Between in Music. Proceedings of the International Conference, Munich, 9-10 November 2018",
booktitle = "Negating the West, Going East. On Socialist Realism in Yugoslavia (1945-1950)",
pages = "181-192",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10718"
}
Bralović, M.. (2021). Negating the West, Going East. On Socialist Realism in Yugoslavia (1945-1950). in The East, the West and the In-Between in Music. Proceedings of the International Conference, Munich, 9-10 November 2018
Munchen : Allitera Verlag., 181-192.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10718
Bralović M. Negating the West, Going East. On Socialist Realism in Yugoslavia (1945-1950). in The East, the West and the In-Between in Music. Proceedings of the International Conference, Munich, 9-10 November 2018. 2021;:181-192.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10718 .
Bralović, Miloš, "Negating the West, Going East. On Socialist Realism in Yugoslavia (1945-1950)" in The East, the West and the In-Between in Music. Proceedings of the International Conference, Munich, 9-10 November 2018 (2021):181-192,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10718 .

Композитор и његови критичари: рецепција стваралаштва Станојла Рајичића у светлу преломних догађаја за развој српске музике у XX веку

Браловић, Милош; Медић, Ивана

(Београд : Музиколошки институт Српске академије наука и уметности, 2021)

TY  - JOUR
AU  - Браловић, Милош
AU  - Медић, Ивана
PY  - 2021
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/12521
AB  - In this article we discuss the critical reception of the work of composer Stanojlo Rajičić (1910–2000), whose presence in the public musical life of Belgrade was noted already in the 1920s, when he was a student at the “Stanković” Music School and then the Belgrade Music School. The critical reception of his compositional
work can be followed for almost seven decades. Performances of Rajičić’s
works often provoked controversies and polemics – which speak not only about
the composer’s oeuvre itself, but even more so about the state of musical life of
Belgrade, Serbia and Yugoslavia in the 20th century. Thus we analyze the reception
of Rajičić’s work in the light of historical events that crucially influenced the
development of Serbian art music throughout the twentieth century. The article
is based on the study of extensive archival material preserved at the Institute of
Musicology SASA, Radio Belgrade, as well as private collections.
AB  - У овом раду представљамо критичку рецепцију стваралаштва композитора,
академика САНУ Станојла Рајичића (1910–2000), чије је присуство у јавном
музичком животу Београда било забележено још двадесетих година XX века,
у периоду када је био ученик музичке школе „Станковић“ и потом Музичке
школе у Београду. Критичку рецепцију Рајичићевог композиторског
деловања могуће је испратити у распону од готово седам деценија. Извођења
Рајичићевих дела неретко су пратиле контроверзе и полемике, које говоре
не само о композиторовом опусу, већ још више о музичком животу
Београда, Србије и Југославије током XX века. Отуда рецепцију Рајичићевог
стваралаштва сагледавамо у светлу историјских догађаја који су кључно
утицали на развој српске уметничке музике у ХХ веку. Студија је заснована
на проучавању обимне архивске грађе сачуване у Музиколошком институту
САНУ, Радио Београду и приватним колекцијама.
AB  - In this article we discuss the critical reception of the work of composer Stanojlo Rajičić
(1910–2000), whose presence in the public musical life of Belgrade was noted
already in the 1920s, when he was a student at the “Stanković” Music School and
then the Belgrade Music School. The critical reception of his compositional work can be followed for almost seven decades. Performances of Rajičić’s works often
provoked controversies and polemics – which speak not only about the composer’s
oeuvre itself, but even more so about the state of musical life of Belgrade, Serbia
and Yugoslavia in the 20th century. Thus we analyze the reception of Rajičić’s work
in the light of historical events that crucially influenced the development of Serbian
art music throughout the twentieth century. The article is based on the study of
extensive archival material preserved at the Institute of Musicology SASA, Radio
Belgrade, as well as private collections.
Based on the reception of Rajičić’s compositional output during the seven decades
of his career, we come to a conclusion that his oeuvre fully reflected all the
ideological upheavals, challenges and turnovers that Serbian and Yugoslav society
experienced during the twentieth century. Rajičić’s personal creative style underwent
several, more or less dramatic transformations, which were largely motivated
by his reactions to the reception of his works by music critics, fellow composers,
concert audiences, but also by the communist ideologues after World War II.
After Rajičić’s initial success as a young Belgrade prodigy, upon his return from
Prague where he studied composition, Rajičić’s modernist works were mostly misunderstood,
and their negative reception reflected a long and arduous struggle for
the professionalization and modernization of musical life and education in Serbia.
On the other hand, Rajičić’s works written during the dictates of the ideology of
socialist realism, such as the Second Violin Concerto or the Third Piano Concerto
– which at the time of their creation were considered by the Marxist critics to be
on the “correct” path of bringing high art closer to the broadest audience – were
later harshly criticized precisely because of the composer’s readiness to meet the
expectations of the Marxist ideologues and to follow the path of least resistance.
Furthermore, Rajičić, a former modernist, became notorious in the late 1970s as an
advocate of “backward” and “outdated” compositional tendencies, which hindered
the modernization of Serbian music in the Yugoslav and European contexts. Last but
not least, towards the end of his academic career, Rajičić’s status as an authoritative
professor of composition at the Belgrade Academy of Music and a fellow of the Serbian
Academy of Sciences and Arts provoked a revolt of the youngest generation of
composers, who strived to emulate the most innovative global music tendencies of
that time.
PB  - Београд : Музиколошки институт Српске академије наука и уметности
T2  - Музикологија
T1  - Композитор и његови критичари: рецепција стваралаштва Станојла Рајичића у светлу преломних догађаја за развој српске музике у XX веку
T1  - The Composer and his Critics: The Reception of Stanojlo Rajičić’s Works in the Light of Crucial Events for the Development of Serbian Music in the Twentieth Century
SP  - 59
EP  - 94
IS  - 31
DO  - 10.2298/MUZ2131059B
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12521
ER  - 
@article{
author = "Браловић, Милош and Медић, Ивана",
year = "2021",
abstract = "In this article we discuss the critical reception of the work of composer Stanojlo Rajičić (1910–2000), whose presence in the public musical life of Belgrade was noted already in the 1920s, when he was a student at the “Stanković” Music School and then the Belgrade Music School. The critical reception of his compositional
work can be followed for almost seven decades. Performances of Rajičić’s
works often provoked controversies and polemics – which speak not only about
the composer’s oeuvre itself, but even more so about the state of musical life of
Belgrade, Serbia and Yugoslavia in the 20th century. Thus we analyze the reception
of Rajičić’s work in the light of historical events that crucially influenced the
development of Serbian art music throughout the twentieth century. The article
is based on the study of extensive archival material preserved at the Institute of
Musicology SASA, Radio Belgrade, as well as private collections., У овом раду представљамо критичку рецепцију стваралаштва композитора,
академика САНУ Станојла Рајичића (1910–2000), чије је присуство у јавном
музичком животу Београда било забележено још двадесетих година XX века,
у периоду када је био ученик музичке школе „Станковић“ и потом Музичке
школе у Београду. Критичку рецепцију Рајичићевог композиторског
деловања могуће је испратити у распону од готово седам деценија. Извођења
Рајичићевих дела неретко су пратиле контроверзе и полемике, које говоре
не само о композиторовом опусу, већ још више о музичком животу
Београда, Србије и Југославије током XX века. Отуда рецепцију Рајичићевог
стваралаштва сагледавамо у светлу историјских догађаја који су кључно
утицали на развој српске уметничке музике у ХХ веку. Студија је заснована
на проучавању обимне архивске грађе сачуване у Музиколошком институту
САНУ, Радио Београду и приватним колекцијама., In this article we discuss the critical reception of the work of composer Stanojlo Rajičić
(1910–2000), whose presence in the public musical life of Belgrade was noted
already in the 1920s, when he was a student at the “Stanković” Music School and
then the Belgrade Music School. The critical reception of his compositional work can be followed for almost seven decades. Performances of Rajičić’s works often
provoked controversies and polemics – which speak not only about the composer’s
oeuvre itself, but even more so about the state of musical life of Belgrade, Serbia
and Yugoslavia in the 20th century. Thus we analyze the reception of Rajičić’s work
in the light of historical events that crucially influenced the development of Serbian
art music throughout the twentieth century. The article is based on the study of
extensive archival material preserved at the Institute of Musicology SASA, Radio
Belgrade, as well as private collections.
Based on the reception of Rajičić’s compositional output during the seven decades
of his career, we come to a conclusion that his oeuvre fully reflected all the
ideological upheavals, challenges and turnovers that Serbian and Yugoslav society
experienced during the twentieth century. Rajičić’s personal creative style underwent
several, more or less dramatic transformations, which were largely motivated
by his reactions to the reception of his works by music critics, fellow composers,
concert audiences, but also by the communist ideologues after World War II.
After Rajičić’s initial success as a young Belgrade prodigy, upon his return from
Prague where he studied composition, Rajičić’s modernist works were mostly misunderstood,
and their negative reception reflected a long and arduous struggle for
the professionalization and modernization of musical life and education in Serbia.
On the other hand, Rajičić’s works written during the dictates of the ideology of
socialist realism, such as the Second Violin Concerto or the Third Piano Concerto
– which at the time of their creation were considered by the Marxist critics to be
on the “correct” path of bringing high art closer to the broadest audience – were
later harshly criticized precisely because of the composer’s readiness to meet the
expectations of the Marxist ideologues and to follow the path of least resistance.
Furthermore, Rajičić, a former modernist, became notorious in the late 1970s as an
advocate of “backward” and “outdated” compositional tendencies, which hindered
the modernization of Serbian music in the Yugoslav and European contexts. Last but
not least, towards the end of his academic career, Rajičić’s status as an authoritative
professor of composition at the Belgrade Academy of Music and a fellow of the Serbian
Academy of Sciences and Arts provoked a revolt of the youngest generation of
composers, who strived to emulate the most innovative global music tendencies of
that time.",
publisher = "Београд : Музиколошки институт Српске академије наука и уметности",
journal = "Музикологија",
title = "Композитор и његови критичари: рецепција стваралаштва Станојла Рајичића у светлу преломних догађаја за развој српске музике у XX веку, The Composer and his Critics: The Reception of Stanojlo Rajičić’s Works in the Light of Crucial Events for the Development of Serbian Music in the Twentieth Century",
pages = "59-94",
number = "31",
doi = "10.2298/MUZ2131059B",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12521"
}
Браловић, М.,& Медић, И.. (2021). Композитор и његови критичари: рецепција стваралаштва Станојла Рајичића у светлу преломних догађаја за развој српске музике у XX веку. in Музикологија
Београд : Музиколошки институт Српске академије наука и уметности.(31), 59-94.
https://doi.org/10.2298/MUZ2131059B
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12521
Браловић М, Медић И. Композитор и његови критичари: рецепција стваралаштва Станојла Рајичића у светлу преломних догађаја за развој српске музике у XX веку. in Музикологија. 2021;(31):59-94.
doi:10.2298/MUZ2131059B
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12521 .
Браловић, Милош, Медић, Ивана, "Композитор и његови критичари: рецепција стваралаштва Станојла Рајичића у светлу преломних догађаја за развој српске музике у XX веку" in Музикологија, no. 31 (2021):59-94,
https://doi.org/10.2298/MUZ2131059B .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12521 .

Патријаршијски ифос у перцепцији јелинских појаца

Пено, Весна Сара

(Београд : Музиколошки институт Српске академије наука и уметности, 2021)

TY  - JOUR
AU  - Пено, Весна Сара
PY  - 2021
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/12523
AB  - The paper deals with the so-called patriarchal – Constantinople ifos in the recent church-singing tradition. Different aspects of this phenomenon are presented, about which numerous stereotypical attitudes have been expressed in different kind of narratives. In considering the phenomenon of ifos in this study, we started from the fact that it was at the center of a dispute between the reformers of the late Byzantine Neum notation - the so-called the “old method” and the conservative among Constantinople’s renowned singers, who did not accept the “new method” without resistance. It was also stated that the patriarchal ifos by inertia and not always justifiably attributed to the singers who were active in the Church of St. George on Fanar. Also, arguments were presented in favor of a critical review of contemporary discourses in which the ideologized belief is repeated that the Constantinople throne is the guarantee of any kind of saint church tradition, and thus the patristic Orthodox church music.
AB  - У фокусу рада је тзв. патријаршијски – константинопољски ифос у новијој
традицији јелинског појања. Представљени су различити аспекти овог
феномена у вези с којим су у различитим врстама наратива изнети бројни
стереотипни ставови. У разматрању феномена ифос у овој студији, пошло се
од чињеница је он био у сржи спора између реформатора касновизантијске
нотације, тзв. „старог метода“, и конзервативаца међу реномираним
константинопољским појцима, који „нови метод“ нису прихватили без
отпора. Констатовано је и да се патријаршијски ифос по инерцији и не увек
оправдано приписивао појцима у Цркви Светог Георгија на Фанару. Указано
је и на аргументе у прилог критичком осврту на савремене дискурсе о ифосу
у којима се понавља идеологизовано уверење да је константинопољски трон
гарант сваког облика освештаног црквеног предања, самим тим и отачке
православне црквене музике.
AB  - In 2014, Patriarch of Constantinople Bartholomeos signed a circular epistle on
the occasion of the two hundredth anniversary of the reform of music / the so-called
“new method”. In 1814, namely, three musicians from Constantinople – Chrysanthos,
Gregorios and Churmusios – reformed the late Byzantine neum notation and
introduced a new, shortened way of learning church melodies. At the beginning of
his epistle, Patriarch Bartholomeos pointed out that, thanks to the three reformers,
“the Mother Church of Constantinople remained the ark of salvation of the father's
Orthodox church music”.
The Patriarch’s panigiric text on the jubilee also states that the reform did not
introduce any novelties and that the ifos of the ancient paternal psalmody was preserved
in the pulpits of the so-called Great Church dedicated to St George. As expected,
the current Patriarch of Constantinople neither referred in the text to what
was the content of ifos in church music, nor what were the features of the patriarchal
– Constantinople musical ifos. Based on the existing musicological sources, it is also
evident that there is no single platform among singers and musicologists in defining
and describing this phenomenon, nor are there pre-agreed criteria. The writings on
ifos do not mention the important fact that precisely ifos was one, if not the key controversial
issue that divided the singers in the Great Church in Constantinople at the
beginning of the 19th century: conservatives continued to sing according to the “old
method”, while progressives sang on the “new method”. This fact determined the
concept of this article, the first part of which considers what was “new” in the “new
method” that provoked the reactions of the leading figures among singers on Phanar
and convinced them against the reform.
The famous Constantinople philosopher, physician and connoisseur of church
music Basilios Stefanidis was the first scholar who tried to define the meaning of
ifos. He brought ifos primarily in connection with: 1) the creative potential of the
singer while interpreting the stenographic / synoptic late Byzantine Neum record;
and with 2) adopting a chanting manner in the process of oral interaction between
teachers and students. A follower of the three music reformers, Kyriakos Philoxenis,
initially tried to supplement Stefanidis’ definition of ifos with more metaphorical
than clear comments, but soon afterwards he gave up on any definition, stating that
ifos was simply indescribable.
An insight into the available narratives, in which patriarchal ifos is mostly reduced
to a scientifically unfounded stereotype, makes several possible meanings of this term stand out: 1) interpretation of the melody, regardless of whether the singer
sings according to neum records or on the basis of his own musical memory; 2) “accumulation
of musical memory”, as Alexander Khalil lucidly described the manner
of singing which is trasmitted by “ear and spirit” from teacher to student; and finally
3) a repertoire of “classical” melodies that, with their simple melodic elements, best
fit into worship.
At the end of the article, it was critically stated that there are certain ideologized
attitudes in the discourses on patriarchal ifos. One of them is undoubtedly that the
throne of the Patriarchate of Constantinople is the guarantee of the preservation of
every kind of holy church tradition, and thus of musical ifos. Unobjective perception,
based primarily of spiritual ethnophiletism, leads to the belief that patriarchal ifos
has been one and the same for centuries, from St John of Damascus, through Xenos
Corones, to three reformers Chrisanthos, Gregorios and Chourmouzios and the
present-day singers in the Constantinople Patriarchate.
PB  - Београд : Музиколошки институт Српске академије наука и уметности
T2  - Музикологија
T1  - Патријаршијски ифос у перцепцији јелинских појаца
T1  - Patriarchial Ifos in the Perception of Greek Church Chanters
SP  - 129
EP  - 144
IS  - 31
DO  - 10.2298/MUZ2131129P
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12523
ER  - 
@article{
author = "Пено, Весна Сара",
year = "2021",
abstract = "The paper deals with the so-called patriarchal – Constantinople ifos in the recent church-singing tradition. Different aspects of this phenomenon are presented, about which numerous stereotypical attitudes have been expressed in different kind of narratives. In considering the phenomenon of ifos in this study, we started from the fact that it was at the center of a dispute between the reformers of the late Byzantine Neum notation - the so-called the “old method” and the conservative among Constantinople’s renowned singers, who did not accept the “new method” without resistance. It was also stated that the patriarchal ifos by inertia and not always justifiably attributed to the singers who were active in the Church of St. George on Fanar. Also, arguments were presented in favor of a critical review of contemporary discourses in which the ideologized belief is repeated that the Constantinople throne is the guarantee of any kind of saint church tradition, and thus the patristic Orthodox church music., У фокусу рада је тзв. патријаршијски – константинопољски ифос у новијој
традицији јелинског појања. Представљени су различити аспекти овог
феномена у вези с којим су у различитим врстама наратива изнети бројни
стереотипни ставови. У разматрању феномена ифос у овој студији, пошло се
од чињеница је он био у сржи спора између реформатора касновизантијске
нотације, тзв. „старог метода“, и конзервативаца међу реномираним
константинопољским појцима, који „нови метод“ нису прихватили без
отпора. Констатовано је и да се патријаршијски ифос по инерцији и не увек
оправдано приписивао појцима у Цркви Светог Георгија на Фанару. Указано
је и на аргументе у прилог критичком осврту на савремене дискурсе о ифосу
у којима се понавља идеологизовано уверење да је константинопољски трон
гарант сваког облика освештаног црквеног предања, самим тим и отачке
православне црквене музике., In 2014, Patriarch of Constantinople Bartholomeos signed a circular epistle on
the occasion of the two hundredth anniversary of the reform of music / the so-called
“new method”. In 1814, namely, three musicians from Constantinople – Chrysanthos,
Gregorios and Churmusios – reformed the late Byzantine neum notation and
introduced a new, shortened way of learning church melodies. At the beginning of
his epistle, Patriarch Bartholomeos pointed out that, thanks to the three reformers,
“the Mother Church of Constantinople remained the ark of salvation of the father's
Orthodox church music”.
The Patriarch’s panigiric text on the jubilee also states that the reform did not
introduce any novelties and that the ifos of the ancient paternal psalmody was preserved
in the pulpits of the so-called Great Church dedicated to St George. As expected,
the current Patriarch of Constantinople neither referred in the text to what
was the content of ifos in church music, nor what were the features of the patriarchal
– Constantinople musical ifos. Based on the existing musicological sources, it is also
evident that there is no single platform among singers and musicologists in defining
and describing this phenomenon, nor are there pre-agreed criteria. The writings on
ifos do not mention the important fact that precisely ifos was one, if not the key controversial
issue that divided the singers in the Great Church in Constantinople at the
beginning of the 19th century: conservatives continued to sing according to the “old
method”, while progressives sang on the “new method”. This fact determined the
concept of this article, the first part of which considers what was “new” in the “new
method” that provoked the reactions of the leading figures among singers on Phanar
and convinced them against the reform.
The famous Constantinople philosopher, physician and connoisseur of church
music Basilios Stefanidis was the first scholar who tried to define the meaning of
ifos. He brought ifos primarily in connection with: 1) the creative potential of the
singer while interpreting the stenographic / synoptic late Byzantine Neum record;
and with 2) adopting a chanting manner in the process of oral interaction between
teachers and students. A follower of the three music reformers, Kyriakos Philoxenis,
initially tried to supplement Stefanidis’ definition of ifos with more metaphorical
than clear comments, but soon afterwards he gave up on any definition, stating that
ifos was simply indescribable.
An insight into the available narratives, in which patriarchal ifos is mostly reduced
to a scientifically unfounded stereotype, makes several possible meanings of this term stand out: 1) interpretation of the melody, regardless of whether the singer
sings according to neum records or on the basis of his own musical memory; 2) “accumulation
of musical memory”, as Alexander Khalil lucidly described the manner
of singing which is trasmitted by “ear and spirit” from teacher to student; and finally
3) a repertoire of “classical” melodies that, with their simple melodic elements, best
fit into worship.
At the end of the article, it was critically stated that there are certain ideologized
attitudes in the discourses on patriarchal ifos. One of them is undoubtedly that the
throne of the Patriarchate of Constantinople is the guarantee of the preservation of
every kind of holy church tradition, and thus of musical ifos. Unobjective perception,
based primarily of spiritual ethnophiletism, leads to the belief that patriarchal ifos
has been one and the same for centuries, from St John of Damascus, through Xenos
Corones, to three reformers Chrisanthos, Gregorios and Chourmouzios and the
present-day singers in the Constantinople Patriarchate.",
publisher = "Београд : Музиколошки институт Српске академије наука и уметности",
journal = "Музикологија",
title = "Патријаршијски ифос у перцепцији јелинских појаца, Patriarchial Ifos in the Perception of Greek Church Chanters",
pages = "129-144",
number = "31",
doi = "10.2298/MUZ2131129P",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12523"
}
Пено, В. С.. (2021). Патријаршијски ифос у перцепцији јелинских појаца. in Музикологија
Београд : Музиколошки институт Српске академије наука и уметности.(31), 129-144.
https://doi.org/10.2298/MUZ2131129P
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12523
Пено ВС. Патријаршијски ифос у перцепцији јелинских појаца. in Музикологија. 2021;(31):129-144.
doi:10.2298/MUZ2131129P
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12523 .
Пено, Весна Сара, "Патријаршијски ифос у перцепцији јелинских појаца" in Музикологија, no. 31 (2021):129-144,
https://doi.org/10.2298/MUZ2131129P .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12523 .

Часопис „Гусле“ (1911–1914) у историји српске музичке периодике

Васић, Александар; Голубовић, Марија

(Београд : Музиколошки институт Српске академије наука и уметности, 2021)

TY  - JOUR
AU  - Васић, Александар
AU  - Голубовић, Марија
PY  - 2021
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/12526
AB  - The Association of Serbian Singing Societies in Sombor started the magazine “Gusle” in May 1911. It was a monthly magazine with each issue sixteen pages long. In the introductory place in each issue “Gusle” brought extensive texts dedicated to the problems in the work of Serbian singing societies. One column followed the work of the Association, and one brought news from the life of singing societies. The magazine was concluded by notes and advertisements. The outbreak
of the First World War stopped the publication of this magazine. The last issue
was published in April 1914. This is the first study dedicated to the magazine
“Gusle”, its structure, content and ideological profile. In the appendix, the paper
brings an integral bibliography of the journal, which did not exist until now.
AB  - Савез српских певачких друштава у Сомбору покренуо је у мају 1911. године
часопис „Гусле“. Часопис је излазио једном месечно на шеснаест страница.
На уводном месту у сваком броју „Гусле“ су доносиле обиман текст посвећен
проблемима у раду српских певачких дружина. Једна рубрика је пратила рад
Савеза, а једна је доносила вести из живота певачких друштава. Часопис су
закључивале белешке и огласи. Избијање Првог светског рата зауставило
је излажење овога гласила. Последњи број је изашао у априлу 1914. Ово је
прва студија посвећена часопису „Гусле“, његовој структури, садржају и
идеолошком профилу. У додатку, рад доноси интегралну библиографију
часописа, која до сада није постојала.
AB  - In January 1911, the Association of Serbian Singing Societies was founded in
Sombor. The first issue of the magazine “Gusle”, the official gazette of the Association,
appeared in May of the same year. It was a monthly magazine with each issue sixteen
pages long. The magazine was published regularly until April 1914. The outbreak of
the First World War halted the publication of the magazine.
During the three years of its existence, “Gusle” published two hundred and sixtythree
articles. Each issue opened with an extensive text dedicated to practical issues
and problems related to the work of Serbian singing societies. Those articles were
followd by the column “Work of the Association”, which brought news about the
activities of the Sombor Association of Serbian Singing Societies. The third column
reported on the work of a number of Serbian singing societies. The journal was
concluded by notes of various contents, and advertisements were printed at the very
end. The magazine also published translations of articles from foreign periodicals.
The editorial board presented its program at the beginning of the first issue. The
goal of the magazine was to serve the idea that led to the creation of the Association
of Serbian Singing Societies – to gather together and connect Serbian singing
societies. “Gusle” intended to contribute to achieving a unique system in the work of
singing societies. In addition, the magazine was supposed to help establish a singing
society in every Serbian place.
The focus in each issue was on the introductory, extensive texts. The themes of
these articles revealed the motives of the editorial board. Namely, the introductory
texts were not conceived as musicological essays of original aspirations; the
intention was to open practical, important questions that reflected the problems in
the functioning of singing societies.
Although at the beginning of the 20th century the idea of Yugoslavism was
present in Serbian intellectual circles, the magazine “Gusle” did not show interest in
it. There are very few Croatian and Slovenian topics in “Gusle”. Croats and Slovenes were mentioned only as part of strengthening ties with the Slavic peoples in general. The word Yugoslav was used only a few times, without elaboration.
For the historian of Serbian music, the magazine “Gusle” in the first place represents a source of information on musical opportunities among the Serbs in Austria-Hungary and in their singing societies, in the years before the First World War. “Gusle” served as a practical advisor to the singing societies in their work. The ambition of the magazine publishers did not go beyond that role. The absence of professional studies and reviews makes “Gusle” a distant ancestor of professional music periodicals that would be established and developed in the Serbian language only in the period between the two world wars.
PB  - Београд : Музиколошки институт Српске академије наука и уметности
T2  - Музикологија
T1  - Часопис „Гусле“ (1911–1914) у историји српске музичке периодике
T1  - The magazine „Gusle“ (1911–1914) in the history of Serbian music periodicals
SP  - 181
EP  - 212
IS  - 31
DO  - 10.2298/MUZ2131181V
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12526
ER  - 
@article{
author = "Васић, Александар and Голубовић, Марија",
year = "2021",
abstract = "The Association of Serbian Singing Societies in Sombor started the magazine “Gusle” in May 1911. It was a monthly magazine with each issue sixteen pages long. In the introductory place in each issue “Gusle” brought extensive texts dedicated to the problems in the work of Serbian singing societies. One column followed the work of the Association, and one brought news from the life of singing societies. The magazine was concluded by notes and advertisements. The outbreak
of the First World War stopped the publication of this magazine. The last issue
was published in April 1914. This is the first study dedicated to the magazine
“Gusle”, its structure, content and ideological profile. In the appendix, the paper
brings an integral bibliography of the journal, which did not exist until now., Савез српских певачких друштава у Сомбору покренуо је у мају 1911. године
часопис „Гусле“. Часопис је излазио једном месечно на шеснаест страница.
На уводном месту у сваком броју „Гусле“ су доносиле обиман текст посвећен
проблемима у раду српских певачких дружина. Једна рубрика је пратила рад
Савеза, а једна је доносила вести из живота певачких друштава. Часопис су
закључивале белешке и огласи. Избијање Првог светског рата зауставило
је излажење овога гласила. Последњи број је изашао у априлу 1914. Ово је
прва студија посвећена часопису „Гусле“, његовој структури, садржају и
идеолошком профилу. У додатку, рад доноси интегралну библиографију
часописа, која до сада није постојала., In January 1911, the Association of Serbian Singing Societies was founded in
Sombor. The first issue of the magazine “Gusle”, the official gazette of the Association,
appeared in May of the same year. It was a monthly magazine with each issue sixteen
pages long. The magazine was published regularly until April 1914. The outbreak of
the First World War halted the publication of the magazine.
During the three years of its existence, “Gusle” published two hundred and sixtythree
articles. Each issue opened with an extensive text dedicated to practical issues
and problems related to the work of Serbian singing societies. Those articles were
followd by the column “Work of the Association”, which brought news about the
activities of the Sombor Association of Serbian Singing Societies. The third column
reported on the work of a number of Serbian singing societies. The journal was
concluded by notes of various contents, and advertisements were printed at the very
end. The magazine also published translations of articles from foreign periodicals.
The editorial board presented its program at the beginning of the first issue. The
goal of the magazine was to serve the idea that led to the creation of the Association
of Serbian Singing Societies – to gather together and connect Serbian singing
societies. “Gusle” intended to contribute to achieving a unique system in the work of
singing societies. In addition, the magazine was supposed to help establish a singing
society in every Serbian place.
The focus in each issue was on the introductory, extensive texts. The themes of
these articles revealed the motives of the editorial board. Namely, the introductory
texts were not conceived as musicological essays of original aspirations; the
intention was to open practical, important questions that reflected the problems in
the functioning of singing societies.
Although at the beginning of the 20th century the idea of Yugoslavism was
present in Serbian intellectual circles, the magazine “Gusle” did not show interest in
it. There are very few Croatian and Slovenian topics in “Gusle”. Croats and Slovenes were mentioned only as part of strengthening ties with the Slavic peoples in general. The word Yugoslav was used only a few times, without elaboration.
For the historian of Serbian music, the magazine “Gusle” in the first place represents a source of information on musical opportunities among the Serbs in Austria-Hungary and in their singing societies, in the years before the First World War. “Gusle” served as a practical advisor to the singing societies in their work. The ambition of the magazine publishers did not go beyond that role. The absence of professional studies and reviews makes “Gusle” a distant ancestor of professional music periodicals that would be established and developed in the Serbian language only in the period between the two world wars.",
publisher = "Београд : Музиколошки институт Српске академије наука и уметности",
journal = "Музикологија",
title = "Часопис „Гусле“ (1911–1914) у историји српске музичке периодике, The magazine „Gusle“ (1911–1914) in the history of Serbian music periodicals",
pages = "181-212",
number = "31",
doi = "10.2298/MUZ2131181V",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12526"
}
Васић, А.,& Голубовић, М.. (2021). Часопис „Гусле“ (1911–1914) у историји српске музичке периодике. in Музикологија
Београд : Музиколошки институт Српске академије наука и уметности.(31), 181-212.
https://doi.org/10.2298/MUZ2131181V
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12526
Васић А, Голубовић М. Часопис „Гусле“ (1911–1914) у историји српске музичке периодике. in Музикологија. 2021;(31):181-212.
doi:10.2298/MUZ2131181V
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12526 .
Васић, Александар, Голубовић, Марија, "Часопис „Гусле“ (1911–1914) у историји српске музичке периодике" in Музикологија, no. 31 (2021):181-212,
https://doi.org/10.2298/MUZ2131181V .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12526 .

Однос музичара према концертним активностима у првој години пандемије: београдски контекст

Милановић, Биљана

(Београд : Музиколошки институт Српске академије наука и уметности, 2021)

TY  - JOUR
AU  - Милановић, Биљана
PY  - 2021
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/12528
AB  - This paper is based on the intersection of studies of performing arts, music and digital media in the field of musicology, which I connected with empirical research of professional musicians' attitudes towards Belgrade concert life in art music in the first year of the coronavirus pandemic (COVID-19). The research was conducted on the basis of a survey in which fifteen concert musicians participated. Given the appropriate theoretical perspective, the considerations are contextualized with respect to global changes of concert life.
AB  - Овај рад се темељи на укрштању студија извођачких уметности, музике и
дигиталних медија у области музикологије, а проистиче из емпиријског
истраживања односа професионалних музичара према концертном животу
Београда у сфери уметничке музике у првој години пандемије изазване
коронавирусом (COVID-19). Истраживање је спроведено на основу анкете
у којој је учествовало петнаест концертних музичара. Имајући у виду
одговарајућу теоријску перспективу, разматрања су контекстуализована с
обзиром на глобалне оквире промена.
AB  - This article is situated at the intersection of the studies of performing arts, music and
digital media in the field of musicology, which I connected with empirical research
of professional musicians’ attitudes towards Belgrade concert life in art music in the
first year of the coronavirus pandemic (COVID-19). In my research, I had in mind
a number of global changes in the sphere of concert practices, which produced specific
versions of the new concert reality in each local environment. In that context,
I focused on the opinions of musicians, actively present in the public concert life of
Belgrade. Using a method of qualitative research through an open-ended survey, I
examined and problematized musicians' attitudes towards the recent changes, based
on their answers to the following three questions: (1) How did the pandemic affect
experiences of performers and audience related to the concert as a live event? (2) What is your position on the differences between online and offline concerts?
(3) Will the new changes in concert life more permanently mark the composing,
performing, listening and understanding of music in the time after the coronavirus
pandemic?
Significant topics have been identified through the analysis, systematization and
contectualization of answers and comments, showing that the diversity of attitudes
of musicians is smaller in relation to the mutual similarity, compatibility and complementarity
of their thinking. The dominant common attitude of the musicians
refers to the concerts. On the one hand, musicians have essentially the same attitude
towards the concert as a live event, which makes it the most important and
indispensable institution of their performing practice as well as materialization of
their communication with the audience. On the other hand, they accept online performances,
but such types of music making are secondary and deficient for them in
relation to the concert in front of the audience.
These opinions are also considered in a theoretical context of music and digital
media studies, with a conclusion that coercive pandemic circumstances have reactivated
some stereotypical views about online concerts as a surrogate of face-to-face
corporeal live musical experience. Such a situation is also affected by new ways of
creating, promoting and programming online events during pandemic, the majority
of which indeed serve as replacements of traditional live performances or as their
duplication. It is therefore useful to direct those online musical meetings to not copy
the concert, but instead strive to create their own models of presentations that are
immanent to digital technology and internet opportunities. It seems that theoretical
perspectives have to be stronger connected with empirical research, and this is
especially true during intensive transformations and fractures such as the pandemic
time in which we live. The musicians who speak directly from practice are especially
relevant interlocutors in that context.
PB  - Београд : Музиколошки институт Српске академије наука и уметности
T2  - Музикологија
T1  - Однос музичара према концертним активностима у првој години пандемије: београдски контекст
T1  - Musicians' Attitudes Towards Concert Activities in the First Year of the Pandemic: Belgrade Context
SP  - 231
EP  - 256
IS  - 31
DO  - 10.2298/MUZ2131231M
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12528
ER  - 
@article{
author = "Милановић, Биљана",
year = "2021",
abstract = "This paper is based on the intersection of studies of performing arts, music and digital media in the field of musicology, which I connected with empirical research of professional musicians' attitudes towards Belgrade concert life in art music in the first year of the coronavirus pandemic (COVID-19). The research was conducted on the basis of a survey in which fifteen concert musicians participated. Given the appropriate theoretical perspective, the considerations are contextualized with respect to global changes of concert life., Овај рад се темељи на укрштању студија извођачких уметности, музике и
дигиталних медија у области музикологије, а проистиче из емпиријског
истраживања односа професионалних музичара према концертном животу
Београда у сфери уметничке музике у првој години пандемије изазване
коронавирусом (COVID-19). Истраживање је спроведено на основу анкете
у којој је учествовало петнаест концертних музичара. Имајући у виду
одговарајућу теоријску перспективу, разматрања су контекстуализована с
обзиром на глобалне оквире промена., This article is situated at the intersection of the studies of performing arts, music and
digital media in the field of musicology, which I connected with empirical research
of professional musicians’ attitudes towards Belgrade concert life in art music in the
first year of the coronavirus pandemic (COVID-19). In my research, I had in mind
a number of global changes in the sphere of concert practices, which produced specific
versions of the new concert reality in each local environment. In that context,
I focused on the opinions of musicians, actively present in the public concert life of
Belgrade. Using a method of qualitative research through an open-ended survey, I
examined and problematized musicians' attitudes towards the recent changes, based
on their answers to the following three questions: (1) How did the pandemic affect
experiences of performers and audience related to the concert as a live event? (2) What is your position on the differences between online and offline concerts?
(3) Will the new changes in concert life more permanently mark the composing,
performing, listening and understanding of music in the time after the coronavirus
pandemic?
Significant topics have been identified through the analysis, systematization and
contectualization of answers and comments, showing that the diversity of attitudes
of musicians is smaller in relation to the mutual similarity, compatibility and complementarity
of their thinking. The dominant common attitude of the musicians
refers to the concerts. On the one hand, musicians have essentially the same attitude
towards the concert as a live event, which makes it the most important and
indispensable institution of their performing practice as well as materialization of
their communication with the audience. On the other hand, they accept online performances,
but such types of music making are secondary and deficient for them in
relation to the concert in front of the audience.
These opinions are also considered in a theoretical context of music and digital
media studies, with a conclusion that coercive pandemic circumstances have reactivated
some stereotypical views about online concerts as a surrogate of face-to-face
corporeal live musical experience. Such a situation is also affected by new ways of
creating, promoting and programming online events during pandemic, the majority
of which indeed serve as replacements of traditional live performances or as their
duplication. It is therefore useful to direct those online musical meetings to not copy
the concert, but instead strive to create their own models of presentations that are
immanent to digital technology and internet opportunities. It seems that theoretical
perspectives have to be stronger connected with empirical research, and this is
especially true during intensive transformations and fractures such as the pandemic
time in which we live. The musicians who speak directly from practice are especially
relevant interlocutors in that context.",
publisher = "Београд : Музиколошки институт Српске академије наука и уметности",
journal = "Музикологија",
title = "Однос музичара према концертним активностима у првој години пандемије: београдски контекст, Musicians' Attitudes Towards Concert Activities in the First Year of the Pandemic: Belgrade Context",
pages = "231-256",
number = "31",
doi = "10.2298/MUZ2131231M",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12528"
}
Милановић, Б.. (2021). Однос музичара према концертним активностима у првој години пандемије: београдски контекст. in Музикологија
Београд : Музиколошки институт Српске академије наука и уметности.(31), 231-256.
https://doi.org/10.2298/MUZ2131231M
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12528
Милановић Б. Однос музичара према концертним активностима у првој години пандемије: београдски контекст. in Музикологија. 2021;(31):231-256.
doi:10.2298/MUZ2131231M
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12528 .
Милановић, Биљана, "Однос музичара према концертним активностима у првој години пандемије: београдски контекст" in Музикологија, no. 31 (2021):231-256,
https://doi.org/10.2298/MUZ2131231M .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12528 .

Extreme Sound, “Extreme” Lifestyle? Investigating Cattle Decapitation’s Stance on the Human Impact on the Environment and Animal Rights

Radovanović, Bojana

(Pula : Sveučilište Jurja Dobrile u Puli, 2021)

TY  - JOUR
AU  - Radovanović, Bojana
PY  - 2021
UR  - https://hrcak.srce.hr/clanak/393220
UR  - https://hrcak.srce.hr/271287
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/12684
AB  - With insight into the lyrics and lifestyle choices of some of the members of the Californian deathgrind band Cattle Decapitation, this article explores the connection between their extreme sound and the “extreme” messages in their work. Namely, the band’s current and former members have been vocal about their stance on animal cruelty and human impact on the environment, also reflected in the band’s lyrics and imagery. Their positions are supported by, to use the terms coined by Keith KahnHarris, the utilization of discursive, bodily, as well as sonic transgressions. With that in mind, the goal of this paper is to examine the ways in which these transgressions, or rather, forms of “extremism,” collaborate, reinforce, and strengthen each other. This will be achieved by questioning the points of contact among the movements concerning political/environmental/
animal rights and the sounds deemed extreme in contemporary society.
AB  - Uvidom u tekstove pjesama i životni stil koji vode neki od članova kalifornijskoga deathgrind benda Cattle Decapitation, ovaj članak istražuje vezu između ekstremnoga zvuka, koji bend njeguje i „ekstremne“ poruke koja proizlazi iz njihova rada. Naime, sadašnji i bivši članovi benda ističu
svoj stav o problemu okrutnosti prema životinjama i negativnoga utjecaja ljudi na životno okruženje, što se može primijetiti i u tekstualnim i u vizualnim aspektima njihova stvaralaštva. Govoreći u terminima koje je ustanovio sociolog Keith Kahn-Harris, njihovi stavovi imaju osnovu u
diskurzivnim, tjelesnim i soničnim transgresijama rada ovoga benda. Cilj je ovoga rada propitivanje na koji način ove transgresije, odnosno, vidovi „ekstremizma“, surađuju i time pojačavaju cjelokupni dojam. To će biti učinjeno ispitivanjem točaka ekstrema u suvremenome društvu na kojima se pozicije o politici, životnoj sredini i pravima životinja susreću sa zvukom muzike benda Cattle Decapitation.
PB  - Pula : Sveučilište Jurja Dobrile u Puli
T2  - Studia Polensia
T1  - Extreme Sound, “Extreme” Lifestyle? Investigating Cattle Decapitation’s Stance on the Human Impact on the Environment and Animal Rights
SP  - 43
EP  - 58
VL  - 10
IS  - 1
DO  - 10.32728/studpol/2021.10.01.03
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12684
ER  - 
@article{
author = "Radovanović, Bojana",
year = "2021",
abstract = "With insight into the lyrics and lifestyle choices of some of the members of the Californian deathgrind band Cattle Decapitation, this article explores the connection between their extreme sound and the “extreme” messages in their work. Namely, the band’s current and former members have been vocal about their stance on animal cruelty and human impact on the environment, also reflected in the band’s lyrics and imagery. Their positions are supported by, to use the terms coined by Keith KahnHarris, the utilization of discursive, bodily, as well as sonic transgressions. With that in mind, the goal of this paper is to examine the ways in which these transgressions, or rather, forms of “extremism,” collaborate, reinforce, and strengthen each other. This will be achieved by questioning the points of contact among the movements concerning political/environmental/
animal rights and the sounds deemed extreme in contemporary society., Uvidom u tekstove pjesama i životni stil koji vode neki od članova kalifornijskoga deathgrind benda Cattle Decapitation, ovaj članak istražuje vezu između ekstremnoga zvuka, koji bend njeguje i „ekstremne“ poruke koja proizlazi iz njihova rada. Naime, sadašnji i bivši članovi benda ističu
svoj stav o problemu okrutnosti prema životinjama i negativnoga utjecaja ljudi na životno okruženje, što se može primijetiti i u tekstualnim i u vizualnim aspektima njihova stvaralaštva. Govoreći u terminima koje je ustanovio sociolog Keith Kahn-Harris, njihovi stavovi imaju osnovu u
diskurzivnim, tjelesnim i soničnim transgresijama rada ovoga benda. Cilj je ovoga rada propitivanje na koji način ove transgresije, odnosno, vidovi „ekstremizma“, surađuju i time pojačavaju cjelokupni dojam. To će biti učinjeno ispitivanjem točaka ekstrema u suvremenome društvu na kojima se pozicije o politici, životnoj sredini i pravima životinja susreću sa zvukom muzike benda Cattle Decapitation.",
publisher = "Pula : Sveučilište Jurja Dobrile u Puli",
journal = "Studia Polensia",
title = "Extreme Sound, “Extreme” Lifestyle? Investigating Cattle Decapitation’s Stance on the Human Impact on the Environment and Animal Rights",
pages = "43-58",
volume = "10",
number = "1",
doi = "10.32728/studpol/2021.10.01.03",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12684"
}
Radovanović, B.. (2021). Extreme Sound, “Extreme” Lifestyle? Investigating Cattle Decapitation’s Stance on the Human Impact on the Environment and Animal Rights. in Studia Polensia
Pula : Sveučilište Jurja Dobrile u Puli., 10(1), 43-58.
https://doi.org/10.32728/studpol/2021.10.01.03
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12684
Radovanović B. Extreme Sound, “Extreme” Lifestyle? Investigating Cattle Decapitation’s Stance on the Human Impact on the Environment and Animal Rights. in Studia Polensia. 2021;10(1):43-58.
doi:10.32728/studpol/2021.10.01.03
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12684 .
Radovanović, Bojana, "Extreme Sound, “Extreme” Lifestyle? Investigating Cattle Decapitation’s Stance on the Human Impact on the Environment and Animal Rights" in Studia Polensia, 10, no. 1 (2021):43-58,
https://doi.org/10.32728/studpol/2021.10.01.03 .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12684 .
2

Писани трагови о делатностима Велимира Сперњака (1870-1948) - заоставштина у Архиву Музиколошког института САНУ

Марјановић, Наташа Д.; Новаковић, Моника Ј.

(Нови Сад : Матица српска, 2021)

TY  - CHAP
AU  - Марјановић, Наташа Д.
AU  - Новаковић, Моника Ј.
PY  - 2021
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/12310
AB  - У раду су представљене разноврсне делатности Велимира Сперњака (1870–1948), протојереја, композитора, мелографа и диригента. Указано је на значај композиторовог школовања у главним српским образовним центрима у Хабзбуршкој монархији и на одјеке новостечених знања и искустава у његовој композиторској и широј културно-уметничкој делатности током првих деценија ХХ века. Поред заслуга које је имао за неговање и очување традиционалног српског црквеног појања, приказана је и његова стваралачка активност на пољу световне музике, са посебним освртом на композиторски допринос жанровима салонске музике и праксу кућног музицирања у породичном дому. Основни извори били су сегменти композиторове заоставштине, сачувани у Музиколошком институту САНУ.
AB  - This paper aims to present the multifaceted career of Velimir Spernjak (1870–1948), an archpriest, composer, melographer, conductor, and the founder of several ensembles. From an early age, archpriest Velimir Spernjak (a violinist himself) was dedicated to music. His schooling in the main Serbian educational centers in the Habsburg Monarchy (Serbian Orthodox Great Gymnasium in Novi Sad, Orthodox Seminary in Sremski Karlovci), as well as the echoes of this newly gained knowledge and experiences in Spernjak’s compositional, cultural, and artistic activity during the first decades of the 20th century, are presented. The paper is divided into several larger sections focusing on the different segments of Spernjak’s life and work: schooling in Serbian Orthodox Great Gymnasium in Novi Sad and Orthodox Seminary in Sremski Karlovci and cultural activity, Spernjak’s melographical and compositional work in the domain of Serbian church music, as well as his work in the domain of secular music. Throughout his life, Spernjak pursued his musical interests and was focused on perfecting his musical knowledge and skills. Velimir Spernjak had strong connections with his contemporaries and intended to fully participate in the musical life of the time. In addition to his care for the preservation of traditional Serbian church singing, he was dedicated to the traditional Serbian chant. Particular attention is paid to his creative activity in the field of folk music, as well as his contribution to the genres of salon music and the practice of amateur musicianship, especially in his home. It is important to preserve the memories of his musical missionary efforts to educate and highlight the importance of musical education and the role of music in one’s upbringing. Spernjak was the epitome of the cultural zeitgeist of the first decades of the 20th century. The paper is based on the materials from the composer’s legacy (manuscripts of musical scores, photographs, correspondence, concert programs, etc.), preserved at the Institute of Musicology of the Serbian Academy of Sciences and Arts.
PB  - Нови Сад : Матица српска
T2  - Зборник Матице српске за сценске уметности и музику
T1  - Писани трагови о делатностима Велимира Сперњака (1870-1948) - заоставштина у Архиву Музиколошког института САНУ
SP  - 49
EP  - 72
IS  - 65
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12310
ER  - 
@inbook{
author = "Марјановић, Наташа Д. and Новаковић, Моника Ј.",
year = "2021",
abstract = "У раду су представљене разноврсне делатности Велимира Сперњака (1870–1948), протојереја, композитора, мелографа и диригента. Указано је на значај композиторовог школовања у главним српским образовним центрима у Хабзбуршкој монархији и на одјеке новостечених знања и искустава у његовој композиторској и широј културно-уметничкој делатности током првих деценија ХХ века. Поред заслуга које је имао за неговање и очување традиционалног српског црквеног појања, приказана је и његова стваралачка активност на пољу световне музике, са посебним освртом на композиторски допринос жанровима салонске музике и праксу кућног музицирања у породичном дому. Основни извори били су сегменти композиторове заоставштине, сачувани у Музиколошком институту САНУ., This paper aims to present the multifaceted career of Velimir Spernjak (1870–1948), an archpriest, composer, melographer, conductor, and the founder of several ensembles. From an early age, archpriest Velimir Spernjak (a violinist himself) was dedicated to music. His schooling in the main Serbian educational centers in the Habsburg Monarchy (Serbian Orthodox Great Gymnasium in Novi Sad, Orthodox Seminary in Sremski Karlovci), as well as the echoes of this newly gained knowledge and experiences in Spernjak’s compositional, cultural, and artistic activity during the first decades of the 20th century, are presented. The paper is divided into several larger sections focusing on the different segments of Spernjak’s life and work: schooling in Serbian Orthodox Great Gymnasium in Novi Sad and Orthodox Seminary in Sremski Karlovci and cultural activity, Spernjak’s melographical and compositional work in the domain of Serbian church music, as well as his work in the domain of secular music. Throughout his life, Spernjak pursued his musical interests and was focused on perfecting his musical knowledge and skills. Velimir Spernjak had strong connections with his contemporaries and intended to fully participate in the musical life of the time. In addition to his care for the preservation of traditional Serbian church singing, he was dedicated to the traditional Serbian chant. Particular attention is paid to his creative activity in the field of folk music, as well as his contribution to the genres of salon music and the practice of amateur musicianship, especially in his home. It is important to preserve the memories of his musical missionary efforts to educate and highlight the importance of musical education and the role of music in one’s upbringing. Spernjak was the epitome of the cultural zeitgeist of the first decades of the 20th century. The paper is based on the materials from the composer’s legacy (manuscripts of musical scores, photographs, correspondence, concert programs, etc.), preserved at the Institute of Musicology of the Serbian Academy of Sciences and Arts.",
publisher = "Нови Сад : Матица српска",
journal = "Зборник Матице српске за сценске уметности и музику",
booktitle = "Писани трагови о делатностима Велимира Сперњака (1870-1948) - заоставштина у Архиву Музиколошког института САНУ",
pages = "49-72",
number = "65",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12310"
}
Марјановић, Н. Д.,& Новаковић, М. Ј.. (2021). Писани трагови о делатностима Велимира Сперњака (1870-1948) - заоставштина у Архиву Музиколошког института САНУ. in Зборник Матице српске за сценске уметности и музику
Нови Сад : Матица српска.(65), 49-72.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12310
Марјановић НД, Новаковић МЈ. Писани трагови о делатностима Велимира Сперњака (1870-1948) - заоставштина у Архиву Музиколошког института САНУ. in Зборник Матице српске за сценске уметности и музику. 2021;(65):49-72.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12310 .
Марјановић, Наташа Д., Новаковић, Моника Ј., "Писани трагови о делатностима Велимира Сперњака (1870-1948) - заоставштина у Архиву Музиколошког института САНУ" in Зборник Матице српске за сценске уметности и музику, no. 65 (2021):49-72,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12310 .

Милија Радивојевић Баја : Традиција у настајању

Радивојевић, Маја

(Пожаревац : Импулс Србија, 2021)

TY  - BOOK
AU  - Радивојевић, Маја
PY  - 2021
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/12401
AB  - Традиционално народно певање је тема на коју сам усмерила своју научну пажњу још од студентских дана. Учећи о специфичностима вокалних облика у различитим деловима Србије, била сам разочарана чињеницом да се о певању из краја у којем живим веома мало
зна. Као што је донекле и својствено етномузиколозима, и ја сам истраживачко интересовање током година усмерила на свој родни крај, тј. на територију града Пожаревца, а претходно изнесено сазнање, које се тиче сиромашног узорка музичких примера овог
краја у доступној литератури, пружило ми је додатни подстицај. Будући да је сусретање са музиком у природном окружењу данас веома ретко, ни ја нисам имала много среће да забележим оно што је од вокалне праксе у овом крају остало. Радијски репертоар је готово у потпуности потиснуо некадашње народно музицирање у пожаревачким селима, те је била права реткост срести човека који се може присетити и извести по који старији вокални пример. Међутим, распитујући се где бих могла да одем и снимим оно што је било предмет мог истраживања, сазнала сам за народног здравичара и музичара Милију Радивојевића, пријатељима познатијег под надимком Баја.
PB  - Пожаревац : Импулс Србија
T1  - Милија Радивојевић Баја : Традиција у настајању
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12401
ER  - 
@book{
author = "Радивојевић, Маја",
year = "2021",
abstract = "Традиционално народно певање је тема на коју сам усмерила своју научну пажњу још од студентских дана. Учећи о специфичностима вокалних облика у различитим деловима Србије, била сам разочарана чињеницом да се о певању из краја у којем живим веома мало
зна. Као што је донекле и својствено етномузиколозима, и ја сам истраживачко интересовање током година усмерила на свој родни крај, тј. на територију града Пожаревца, а претходно изнесено сазнање, које се тиче сиромашног узорка музичких примера овог
краја у доступној литератури, пружило ми је додатни подстицај. Будући да је сусретање са музиком у природном окружењу данас веома ретко, ни ја нисам имала много среће да забележим оно што је од вокалне праксе у овом крају остало. Радијски репертоар је готово у потпуности потиснуо некадашње народно музицирање у пожаревачким селима, те је била права реткост срести човека који се може присетити и извести по који старији вокални пример. Међутим, распитујући се где бих могла да одем и снимим оно што је било предмет мог истраживања, сазнала сам за народног здравичара и музичара Милију Радивојевића, пријатељима познатијег под надимком Баја.",
publisher = "Пожаревац : Импулс Србија",
title = "Милија Радивојевић Баја : Традиција у настајању",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12401"
}
Радивојевић, М.. (2021). Милија Радивојевић Баја : Традиција у настајању. 
Пожаревац : Импулс Србија..
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12401
Радивојевић М. Милија Радивојевић Баја : Традиција у настајању. 2021;.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12401 .
Радивојевић, Маја, "Милија Радивојевић Баја : Традиција у настајању" (2021),
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12401 .