Dialectological Research of the Serbian Linguistic Space

Link to this page

info:eu-repo/grantAgreement/MESTD/Basic Research (BR or ON)/178020/RS//

Dialectological Research of the Serbian Linguistic Space (en)
Дијалектолошка истраживања српског језичког простора (sr)
Dijalektološka istraživanja srpskog jezičkog prostora (sr_RS)

Publications

Косовско-ресавски говори Косова и Метохије унутар косовско-ресавске дијалекатске области

Милорадовић, Софија Р.

(Београд : Српска академија наука и уметности, 2021)

TY  - CHAP
AU  - Милорадовић, Софија Р.
PY  - 2021
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/13025
AB  - У тексту се предочава нарочит положај косовско-ресавских
говора на тлу Косова и Метохије у оквиру дијалекатске формације којој припадају, а на основу сведеног прегледа досадашњих сазнања о њима, како би
се – у крајњем исходу – утврдиле неистражене целине и недовољно обрађена
језичка питања ради назначавања могућих праваца будућих дијалектолошких истраживања овог дијалекатског идиома на тлу Косова и Метохије.
AB  - This study presents the exceptional position of the Kosovo-Resava dialects
of Kosovo and Metohija, within their dialect area, and a concise overview of
all existing information on them – on the basis of published texts, studies and
monographs – with a presentation of their elementary characteristics. On that
basis, we established a list of unexplored units and under-researched linguistic
questions, indicated the possible directions and offered several guidelines for the
future dialectological research of this dialectal idiom in Kosovo and Metohija. A
significant part of the Kosovo-Resava dialects in the southern province of Serbia is
part of an ethnical-culturological-linguistic mosaic, characterized by some traits
typical for Serbian vernaculars on the geolinguistic periphery, in regions where
intense ethnolinguistic contacts between Slavic and non-Slavic vernaculars lasted
for centuries. However, it is important to note that the essential characteristics of
these dialects correspond with the central Kosovo-Resava dialect type.
AB  - Это исследование представляет исключительное положение косовско-ресавских говоров Косова и Метохии в их диалектной формации и краткий обзор всех имеющих информаций о них – на основе опубликованных
текстов, исследований и монографий – с представлением их элементарных
характеристик. Исходя из этого, мы составили список неисследованных
единиц и недостаточно изученных языковых проблем, наметили возмож-
ные направления и предложили некоторые рекомендации для будущего диалектологического исследования этой диалектической идиомы в Косово и
Метохии. Значительная часть косовско-ресавского диалекта в южной провинции Сербии является частью этнокультурно-лингвистической мозаики,
характеризующейся некоторыми чертами, типичными для сербских носителей на геолингвистической периферии, в регионах, где интенсивные этнолингвистические контакты между словенским и несловенским языками
продолжались веками. Однако важно отметить, что существенные черты
этих говоров соответствуют центральному косовско-ресавскому диалекту.
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
PB  - Косовска Митровица : Филозофски факултет Универзитета у Приштини
T2  - Резултати досадашњих и правци будућих истраживања српских народних говора Косова и Метохије
T1  - Косовско-ресавски говори Косова и Метохије унутар косовско-ресавске дијалекатске области
T1  - The Kosovo-Resava Dialects of Kosovo and Metohija within the Kosovo-Resava Dialect Area
T1  - Косовско -ресавские говоры Косова и Метохии внутри косовско-ресавской диалектной области
SP  - 107
EP  - 125
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13025
ER  - 
@inbook{
author = "Милорадовић, Софија Р.",
year = "2021",
abstract = "У тексту се предочава нарочит положај косовско-ресавских
говора на тлу Косова и Метохије у оквиру дијалекатске формације којој припадају, а на основу сведеног прегледа досадашњих сазнања о њима, како би
се – у крајњем исходу – утврдиле неистражене целине и недовољно обрађена
језичка питања ради назначавања могућих праваца будућих дијалектолошких истраживања овог дијалекатског идиома на тлу Косова и Метохије., This study presents the exceptional position of the Kosovo-Resava dialects
of Kosovo and Metohija, within their dialect area, and a concise overview of
all existing information on them – on the basis of published texts, studies and
monographs – with a presentation of their elementary characteristics. On that
basis, we established a list of unexplored units and under-researched linguistic
questions, indicated the possible directions and offered several guidelines for the
future dialectological research of this dialectal idiom in Kosovo and Metohija. A
significant part of the Kosovo-Resava dialects in the southern province of Serbia is
part of an ethnical-culturological-linguistic mosaic, characterized by some traits
typical for Serbian vernaculars on the geolinguistic periphery, in regions where
intense ethnolinguistic contacts between Slavic and non-Slavic vernaculars lasted
for centuries. However, it is important to note that the essential characteristics of
these dialects correspond with the central Kosovo-Resava dialect type., Это исследование представляет исключительное положение косовско-ресавских говоров Косова и Метохии в их диалектной формации и краткий обзор всех имеющих информаций о них – на основе опубликованных
текстов, исследований и монографий – с представлением их элементарных
характеристик. Исходя из этого, мы составили список неисследованных
единиц и недостаточно изученных языковых проблем, наметили возмож-
ные направления и предложили некоторые рекомендации для будущего диалектологического исследования этой диалектической идиомы в Косово и
Метохии. Значительная часть косовско-ресавского диалекта в южной провинции Сербии является частью этнокультурно-лингвистической мозаики,
характеризующейся некоторыми чертами, типичными для сербских носителей на геолингвистической периферии, в регионах, где интенсивные этнолингвистические контакты между словенским и несловенским языками
продолжались веками. Однако важно отметить, что существенные черты
этих говоров соответствуют центральному косовско-ресавскому диалекту.",
publisher = "Београд : Српска академија наука и уметности, Београд : Институт за српски језик САНУ, Косовска Митровица : Филозофски факултет Универзитета у Приштини",
journal = "Резултати досадашњих и правци будућих истраживања српских народних говора Косова и Метохије",
booktitle = "Косовско-ресавски говори Косова и Метохије унутар косовско-ресавске дијалекатске области, The Kosovo-Resava Dialects of Kosovo and Metohija within the Kosovo-Resava Dialect Area, Косовско -ресавские говоры Косова и Метохии внутри косовско-ресавской диалектной области",
pages = "107-125",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13025"
}
Милорадовић, С. Р.. (2021). Косовско-ресавски говори Косова и Метохије унутар косовско-ресавске дијалекатске области. in Резултати досадашњих и правци будућих истраживања српских народних говора Косова и Метохије
Београд : Српска академија наука и уметности., 107-125.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13025
Милорадовић СР. Косовско-ресавски говори Косова и Метохије унутар косовско-ресавске дијалекатске области. in Резултати досадашњих и правци будућих истраживања српских народних говора Косова и Метохије. 2021;:107-125.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13025 .
Милорадовић, Софија Р., "Косовско-ресавски говори Косова и Метохије унутар косовско-ресавске дијалекатске области" in Резултати досадашњих и правци будућих истраживања српских народних говора Косова и Метохије (2021):107-125,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13025 .

О приповедачком презенту и његовој дијалекатској подлози у Божовићевим наративним текстовима из Ибарског Колашина

Бојовић, Јована Д.

(Косовска Митровица : Филозофски факултет, 2021)

TY  - CONF
AU  - Бојовић, Јована Д.
PY  - 2021
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/12595
AB  - У раду биће усмерена пажња на употребну диференцијалност 
две аспекатске варијанте презента као наративно употребљеног глаголског 
облика на примеру ексцерпиране грађе из путописа Григорија Божовића – За 
робовања и Гредом. Са синтаксостилистичког и синтаксичко-семантичког 
аспекта, укључујући и психолингвистичке моменте, издвојићемо и објасни ти карактер временски транспонованог презента у обележавању прошлих 
радњи. Са становишта дијалектологије, покушаћемо да анализом презента 
у наративној употреби прикажемо у коликој мери je оваква служба презента 
присутна у говору Божовићевих ликова и које контекстуалне околности 
мотивишу наративну употребу. Осим тога, настојаћемо да утврдимо коли ко се стање добијено анализом подудара са стањем у суседним идиомима 
зетско-сјеничког дијалекта или ће се показати да добијена слика представља 
специфичност говора Ибарског Колашина. У фокусу истраживања неће 
бити реченични ниво већ ниво дискурса, јер он омогућава аспектуално 
шира проучавања.
AB  - This paper is focused on the usage differentiation of the two present 
tense aspect variants, as a narrative-used verb form, on the example of the excerpts 
from the travel writings of Grigorije Bozovic, entitled “Za robovanja” i “Gredom”. 
From the syntax-stylistic and syntax-semantic aspects, including the psycholinguis tic moments, the character of time-transposed present tense in the expressing past 
actions is singled out and explained. From the standpoint of dialectology, it is shown 
to what extent the narrative usage of the present tense in the Bozovic’s characters 
speech is represented and by what context occasions it is motivated. Apart from this, 
it is found out how the state noted by the analysis corresponds with the one in the 
neighboring idioms of zetsko-sjenicki dialect, how the obtained survey represents 
the specific quality of the Ibarski Kolasin speech, and how much the narrative pres ent tense is characteristic for the contemporary Serbian language. The stress of this 
research is not put on the sentence level, but on the discourse level, because it enables 
broader study from the point of view of an aspect.
PB  - Косовска Митровица : Филозофски факултет
PB  - Зубин Поток : Културни центар "Стари Колашин"
C3  - Етика и естетика Григорија Божовића
T1  - О приповедачком презенту и његовој  дијалекатској подлози у Божовићевим наративним  текстовима из Ибарског Колашина
T1  - On narrative present and its dialect base in the Božović’s  story-telling texts from Ibarski Kolašin
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12595
ER  - 
@conference{
author = "Бојовић, Јована Д.",
year = "2021",
abstract = "У раду биће усмерена пажња на употребну диференцијалност 
две аспекатске варијанте презента као наративно употребљеног глаголског 
облика на примеру ексцерпиране грађе из путописа Григорија Божовића – За 
робовања и Гредом. Са синтаксостилистичког и синтаксичко-семантичког 
аспекта, укључујући и психолингвистичке моменте, издвојићемо и објасни ти карактер временски транспонованог презента у обележавању прошлих 
радњи. Са становишта дијалектологије, покушаћемо да анализом презента 
у наративној употреби прикажемо у коликој мери je оваква служба презента 
присутна у говору Божовићевих ликова и које контекстуалне околности 
мотивишу наративну употребу. Осим тога, настојаћемо да утврдимо коли ко се стање добијено анализом подудара са стањем у суседним идиомима 
зетско-сјеничког дијалекта или ће се показати да добијена слика представља 
специфичност говора Ибарског Колашина. У фокусу истраживања неће 
бити реченични ниво већ ниво дискурса, јер он омогућава аспектуално 
шира проучавања., This paper is focused on the usage differentiation of the two present 
tense aspect variants, as a narrative-used verb form, on the example of the excerpts 
from the travel writings of Grigorije Bozovic, entitled “Za robovanja” i “Gredom”. 
From the syntax-stylistic and syntax-semantic aspects, including the psycholinguis tic moments, the character of time-transposed present tense in the expressing past 
actions is singled out and explained. From the standpoint of dialectology, it is shown 
to what extent the narrative usage of the present tense in the Bozovic’s characters 
speech is represented and by what context occasions it is motivated. Apart from this, 
it is found out how the state noted by the analysis corresponds with the one in the 
neighboring idioms of zetsko-sjenicki dialect, how the obtained survey represents 
the specific quality of the Ibarski Kolasin speech, and how much the narrative pres ent tense is characteristic for the contemporary Serbian language. The stress of this 
research is not put on the sentence level, but on the discourse level, because it enables 
broader study from the point of view of an aspect.",
publisher = "Косовска Митровица : Филозофски факултет, Зубин Поток : Културни центар "Стари Колашин"",
journal = "Етика и естетика Григорија Божовића",
title = "О приповедачком презенту и његовој  дијалекатској подлози у Божовићевим наративним  текстовима из Ибарског Колашина, On narrative present and its dialect base in the Božović’s  story-telling texts from Ibarski Kolašin",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12595"
}
Бојовић, Ј. Д.. (2021). О приповедачком презенту и његовој  дијалекатској подлози у Божовићевим наративним  текстовима из Ибарског Колашина. in Етика и естетика Григорија Божовића
Косовска Митровица : Филозофски факултет..
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12595
Бојовић ЈД. О приповедачком презенту и његовој  дијалекатској подлози у Божовићевим наративним  текстовима из Ибарског Колашина. in Етика и естетика Григорија Божовића. 2021;.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12595 .
Бојовић, Јована Д., "О приповедачком презенту и његовој  дијалекатској подлози у Божовићевим наративним  текстовима из Ибарског Колашина" in Етика и естетика Григорија Божовића (2021),
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12595 .

О проучавању лексичког система српских говора Косова и Метохије (на примеру српског призренског говора)

Милосављевић, Тања З.

(Београд : Институт за српски језик САНУ, 2021)

TY  - CONF
AU  - Милосављевић, Тања З.
PY  - 2021
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/12308
AB  - Откривање фрагмената слике света преко дијалекатске лексике значи разоткривање гносеолошке базе у којој су складиштена традиционална знања народа, његове архаичне представе о организацији света који га окружује и уопштено вишевековно животно искуство конкретне језичке личности. Истраживање лексичког система једног периферног урбаног говора на Косову и Метохији, српског призренског говора, засновано је
на хипотези да су дијалекатски речници релевантни извори за описивање
лексичко-семантичке структуре лексикона, за испитивање начина концептуализације стварности и издвајање лингвокултурних особености, јер одражавају регионалну специфику традиционалне културе и преко ње менталитет говорника. Реконструисање дијалекатске језичке слике света српског призренског говора на основу лексичке грађе Димитрија Чемерикића показало је да се речничком материјалу народних говора може приступити из угла савремене лингвистичке праксе и да се дијалекатске појаве успешно могу
тумачити применом модерног теоријско-методолошког апарата. Лексику српског призренског говора сагледали смо у контексту антропоцентричке парадигме и са когнитивно-семантичког и лингвокултуролошког становишта приступили лексичко-семантичком опису асоцијативног поља човек и појединих сегмената из домена традиционалне материјалне и духовне културе. Резултати анализе дијалекатске лексике са подручја Косова и Метохије
којом су означене унутрашње и социјалне особине личности и носиоци тих
особина показују да су теорија семантичког поља, теорија прототипа, компоненцијална и концептуална анализа потпуно примењиви на дијалекатски лексички систем и да дају могућност исцрпне презентације наивног погледа на свет у свим сферама поимања реалног окружења. На примеру описа појединих аксиолошких, естетских и културних концепата показаћемо да когнитивно-семантички и лингвокултуролошки приступи дијалекатским лексиконима представљају адекватан начин изучавања лексике народних говора,
подесну технику и подобан модел за реконструкцију дијалекатске слике света. Циљ нам је да представимо моделе категоризације и концептуализације објективне стварности у језичком сазнању косовско-метохијске дијалекатске личности као иновативан и поуздан начин лексиколошких проучавања дијалекатских лексичких система, који омогућава екстраховање лингвокултурних специфичности, дешифровање кодова традиционалне културе и профилисање менталитета конкретне говорне заједнице.
AB  - Реконструкция диалектной языковой картины мира на основе лексического материала Димитрия Чемерикича, отражающего особенности сербского призренского говора, показала, что к словесному корпусу народной речи можно подойти с точки зрения современной лингвистической практики и что диалектные явления вполне успешно можно объяснитьс помощью современного теоретического и методологического аппарата. Лексика сербского призренского диалекта рассматривалась нами в контексте антропоцентрической парадигмы, к лексико-семантическому описанию ассоциативного поля ‘человек’ мы приступили с когнитивно-семантической и лингвокультурологической точек зрения. Результаты анализа архаического пласта лексики одного сербского диалекта на территории Косово и Метохии свидетельствуют о том, что теория семантического поля, теория прототипа, компонентный и концептуальный анализ полностью применимы к диалектной лексической системеи дают возможность целостной репрезентации наивного взгляда на мир во всех аспектах восприятия окружающей действительности. Плюралистический подход к словесному материалу, который отражает черты исторической эпохи (конец XIXи начало XX века) и
территориальные особенности (г. Призрен) является адекватным способом
изучения лексики народных диалектов, подходящей техникой и моделью
реконструкции диалектной картины мира. Цель нашей работы – на основе
словесного материала сербского призренского диалекта представить модели категоризации и концептуализации объективной действительности в языковом сознании диалектной личности Косово и Метохии как инновационный и надежный способ лексикологических исследований диалектных лексических систем, позволяющий эксплицировать лингвокультурологическую специфику, расшифровывать коды традиционной культуры и выявлять особенности менталитета конкретной языковой общности.
AB  - The reconstruction of the dialectical image of the world in the Serbian
speech of Prizren based on the lexical material compiled by Dimitrije Čemerkić
has proven that the dictionary material of folk speech can be analyzed from the
perspective of contemporary linguistic practice, and that dialectical occurrences
can successfully be interpreted by applying a modern theoretical-methodological
apparatus. The lexis of the Serbian speech of Prizren has been viewed through
an anthropocentric paradigm and from a cognitive semantic and linguacultural
description of the human field of associations. The results of the analysis of the
archaic level of the lexis of a particular Serbian speech from Kosovo and Metohija
have indicated that semantic field theory, prototype theory, componential and
conceptual analysis are fully applicable to a dialectical lexical system and that
they offer a rich representation of a naïve view of the world in all the spheres of
comprehension of real life. A pluralistic approach to the dictionary material which
is marked by the historical epoch (the end of the 19th and the beginning of the
20th century) and territorial characteristics (Prizren) has proven to be an adequate
means of studying the lexis of folk speech, and a suitable technique and appropriate
model for the reconstruction of the dialectical image of the world. Our goal is to,
based on the dictionary material of the Serbian speech of Prizren, present a model
of categorization and conceptualization of the objective reality in the linguistic
knowledge of the Kosovo-Metohija dialectical individual as an innovative and
reliable means of lexical study of dialectical lexical systems, which enables the
extraction of linguacultural specificities, the deciphering of codes of traditional
culture, and profiling the mentality of a specific linguistic community.
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
PB  - Косовска Митровица : Филозофски факултет Универзитета у Приштини
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
C3  - Резултати досадашњих и правци будућих истраживања српских народних говора Косова и Метохије
T1  - О проучавању лексичког система српских говора Косова и Метохије (на примеру српског призренског говора)
T1  - On the Study of the Lexical System of the Serbian Speech of Kosovo and Metohija
SP  - 229
EP  - 249
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12308
ER  - 
@conference{
author = "Милосављевић, Тања З.",
year = "2021",
abstract = "Откривање фрагмената слике света преко дијалекатске лексике значи разоткривање гносеолошке базе у којој су складиштена традиционална знања народа, његове архаичне представе о организацији света који га окружује и уопштено вишевековно животно искуство конкретне језичке личности. Истраживање лексичког система једног периферног урбаног говора на Косову и Метохији, српског призренског говора, засновано је
на хипотези да су дијалекатски речници релевантни извори за описивање
лексичко-семантичке структуре лексикона, за испитивање начина концептуализације стварности и издвајање лингвокултурних особености, јер одражавају регионалну специфику традиционалне културе и преко ње менталитет говорника. Реконструисање дијалекатске језичке слике света српског призренског говора на основу лексичке грађе Димитрија Чемерикића показало је да се речничком материјалу народних говора може приступити из угла савремене лингвистичке праксе и да се дијалекатске појаве успешно могу
тумачити применом модерног теоријско-методолошког апарата. Лексику српског призренског говора сагледали смо у контексту антропоцентричке парадигме и са когнитивно-семантичког и лингвокултуролошког становишта приступили лексичко-семантичком опису асоцијативног поља човек и појединих сегмената из домена традиционалне материјалне и духовне културе. Резултати анализе дијалекатске лексике са подручја Косова и Метохије
којом су означене унутрашње и социјалне особине личности и носиоци тих
особина показују да су теорија семантичког поља, теорија прототипа, компоненцијална и концептуална анализа потпуно примењиви на дијалекатски лексички систем и да дају могућност исцрпне презентације наивног погледа на свет у свим сферама поимања реалног окружења. На примеру описа појединих аксиолошких, естетских и културних концепата показаћемо да когнитивно-семантички и лингвокултуролошки приступи дијалекатским лексиконима представљају адекватан начин изучавања лексике народних говора,
подесну технику и подобан модел за реконструкцију дијалекатске слике света. Циљ нам је да представимо моделе категоризације и концептуализације објективне стварности у језичком сазнању косовско-метохијске дијалекатске личности као иновативан и поуздан начин лексиколошких проучавања дијалекатских лексичких система, који омогућава екстраховање лингвокултурних специфичности, дешифровање кодова традиционалне културе и профилисање менталитета конкретне говорне заједнице., Реконструкция диалектной языковой картины мира на основе лексического материала Димитрия Чемерикича, отражающего особенности сербского призренского говора, показала, что к словесному корпусу народной речи можно подойти с точки зрения современной лингвистической практики и что диалектные явления вполне успешно можно объяснитьс помощью современного теоретического и методологического аппарата. Лексика сербского призренского диалекта рассматривалась нами в контексте антропоцентрической парадигмы, к лексико-семантическому описанию ассоциативного поля ‘человек’ мы приступили с когнитивно-семантической и лингвокультурологической точек зрения. Результаты анализа архаического пласта лексики одного сербского диалекта на территории Косово и Метохии свидетельствуют о том, что теория семантического поля, теория прототипа, компонентный и концептуальный анализ полностью применимы к диалектной лексической системеи дают возможность целостной репрезентации наивного взгляда на мир во всех аспектах восприятия окружающей действительности. Плюралистический подход к словесному материалу, который отражает черты исторической эпохи (конец XIXи начало XX века) и
территориальные особенности (г. Призрен) является адекватным способом
изучения лексики народных диалектов, подходящей техникой и моделью
реконструкции диалектной картины мира. Цель нашей работы – на основе
словесного материала сербского призренского диалекта представить модели категоризации и концептуализации объективной действительности в языковом сознании диалектной личности Косово и Метохии как инновационный и надежный способ лексикологических исследований диалектных лексических систем, позволяющий эксплицировать лингвокультурологическую специфику, расшифровывать коды традиционной культуры и выявлять особенности менталитета конкретной языковой общности., The reconstruction of the dialectical image of the world in the Serbian
speech of Prizren based on the lexical material compiled by Dimitrije Čemerkić
has proven that the dictionary material of folk speech can be analyzed from the
perspective of contemporary linguistic practice, and that dialectical occurrences
can successfully be interpreted by applying a modern theoretical-methodological
apparatus. The lexis of the Serbian speech of Prizren has been viewed through
an anthropocentric paradigm and from a cognitive semantic and linguacultural
description of the human field of associations. The results of the analysis of the
archaic level of the lexis of a particular Serbian speech from Kosovo and Metohija
have indicated that semantic field theory, prototype theory, componential and
conceptual analysis are fully applicable to a dialectical lexical system and that
they offer a rich representation of a naïve view of the world in all the spheres of
comprehension of real life. A pluralistic approach to the dictionary material which
is marked by the historical epoch (the end of the 19th and the beginning of the
20th century) and territorial characteristics (Prizren) has proven to be an adequate
means of studying the lexis of folk speech, and a suitable technique and appropriate
model for the reconstruction of the dialectical image of the world. Our goal is to,
based on the dictionary material of the Serbian speech of Prizren, present a model
of categorization and conceptualization of the objective reality in the linguistic
knowledge of the Kosovo-Metohija dialectical individual as an innovative and
reliable means of lexical study of dialectical lexical systems, which enables the
extraction of linguacultural specificities, the deciphering of codes of traditional
culture, and profiling the mentality of a specific linguistic community.",
publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ, Косовска Митровица : Филозофски факултет Универзитета у Приштини, Београд : Институт за српски језик САНУ",
journal = "Резултати досадашњих и правци будућих истраживања српских народних говора Косова и Метохије",
title = "О проучавању лексичког система српских говора Косова и Метохије (на примеру српског призренског говора), On the Study of the Lexical System of the Serbian Speech of Kosovo and Metohija",
pages = "229-249",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12308"
}
Милосављевић, Т. З.. (2021). О проучавању лексичког система српских говора Косова и Метохије (на примеру српског призренског говора). in Резултати досадашњих и правци будућих истраживања српских народних говора Косова и Метохије
Београд : Институт за српски језик САНУ., 229-249.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12308
Милосављевић ТЗ. О проучавању лексичког система српских говора Косова и Метохије (на примеру српског призренског говора). in Резултати досадашњих и правци будућих истраживања српских народних говора Косова и Метохије. 2021;:229-249.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12308 .
Милосављевић, Тања З., "О проучавању лексичког система српских говора Косова и Метохије (на примеру српског призренског говора)" in Резултати досадашњих и правци будућих истраживања српских народних говора Косова и Метохије (2021):229-249,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12308 .

Лингвистичка запажања Григорија Божовића

Бојовић, Јована Д.

(Нови Сад : Матица српска, 2020)

TY  - CHAP
AU  - Бојовић, Јована Д.
PY  - 2020
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/9228
AB  - У раду се показује да је знаменити писац Григорије Божовић поседовао лингвистичка знања, те да је у многим својим текстовима указивао на одређена лингвистичка питања. Грађа је ексцерпирана из његових путописа, који броје око 1.500 штампаних страница. У овим документарним облицима, поред описа догађаја, људи, крајева и свега онога што је карактеристично за свет о коме пише, Божовић нам пружа увид и у говор одређеног краја, стилистичке особености говорника, у карактеристике саме реченице, у богатство и семантику појединих речи... У скицирању дијалекатских карактеристика писац указује на очуваност падежа, улогу показних заменица, на одсуство члана у реченици, a прави и занимљиве паралеле између говора различитих географских области. С обзиром на разноврсност лингвистичких питања која се јављају, применом критеријума лингвистичке дисциплинарности покушаћемо да извршимо класификацију на лингвостилистичке, социолингвистичке и системсколингвистичке погледе овог значајног српског писца,  које је он износио у својим путописима по Старој Србији почетком XX века.
AB  - On the collection of travel writings of Grigorije Bozovic, from the beginning of the twentieth century, the linguistic observations of this notable Serbian writer have been displayed. The analysis has shown that in these documentary forms, the linguistic discourse could be followed to a great extent. By the method of the linguistic disciplined quality, the lingiustic and stylistic observations of Grigorije Bozovic have been devided into linguistic, sociolinguistic and systemic-linguistic. This way, his attitudes concerning the theories of language, its beauty, richness and voicedness, have been differentiated, as well as the ones reffering to beauty and style of oratorical skill of gifted individuals from the various regions. His views of the specific characteristics of the local speech, in the context of historical circumstances, have also been revealed, as well as his testimonies of the semantics of particular words and expressions, the accent of local speech and the toponyms in the regions he has visited and described.
PB  - Нови Сад : Матица српска
T2  - Зборник Матице српске за књижевност и језик
T1  - Лингвистичка запажања Григорија Божовића
T1  - LIinguistic comments of Grigorije Božović
SP  - 169
EP  - 185
VL  - 68
IS  - 1
DO  - 10.18485/ms_zmskij.2020.68.1.10
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9228
ER  - 
@inbook{
author = "Бојовић, Јована Д.",
year = "2020",
abstract = "У раду се показује да је знаменити писац Григорије Божовић поседовао лингвистичка знања, те да је у многим својим текстовима указивао на одређена лингвистичка питања. Грађа је ексцерпирана из његових путописа, који броје око 1.500 штампаних страница. У овим документарним облицима, поред описа догађаја, људи, крајева и свега онога што је карактеристично за свет о коме пише, Божовић нам пружа увид и у говор одређеног краја, стилистичке особености говорника, у карактеристике саме реченице, у богатство и семантику појединих речи... У скицирању дијалекатских карактеристика писац указује на очуваност падежа, улогу показних заменица, на одсуство члана у реченици, a прави и занимљиве паралеле између говора различитих географских области. С обзиром на разноврсност лингвистичких питања која се јављају, применом критеријума лингвистичке дисциплинарности покушаћемо да извршимо класификацију на лингвостилистичке, социолингвистичке и системсколингвистичке погледе овог значајног српског писца,  које је он износио у својим путописима по Старој Србији почетком XX века., On the collection of travel writings of Grigorije Bozovic, from the beginning of the twentieth century, the linguistic observations of this notable Serbian writer have been displayed. The analysis has shown that in these documentary forms, the linguistic discourse could be followed to a great extent. By the method of the linguistic disciplined quality, the lingiustic and stylistic observations of Grigorije Bozovic have been devided into linguistic, sociolinguistic and systemic-linguistic. This way, his attitudes concerning the theories of language, its beauty, richness and voicedness, have been differentiated, as well as the ones reffering to beauty and style of oratorical skill of gifted individuals from the various regions. His views of the specific characteristics of the local speech, in the context of historical circumstances, have also been revealed, as well as his testimonies of the semantics of particular words and expressions, the accent of local speech and the toponyms in the regions he has visited and described.",
publisher = "Нови Сад : Матица српска",
journal = "Зборник Матице српске за књижевност и језик",
booktitle = "Лингвистичка запажања Григорија Божовића, LIinguistic comments of Grigorije Božović",
pages = "169-185",
volume = "68",
number = "1",
doi = "10.18485/ms_zmskij.2020.68.1.10",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9228"
}
Бојовић, Ј. Д.. (2020). Лингвистичка запажања Григорија Божовића. in Зборник Матице српске за књижевност и језик
Нови Сад : Матица српска., 68(1), 169-185.
https://doi.org/10.18485/ms_zmskij.2020.68.1.10
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9228
Бојовић ЈД. Лингвистичка запажања Григорија Божовића. in Зборник Матице српске за књижевност и језик. 2020;68(1):169-185.
doi:10.18485/ms_zmskij.2020.68.1.10
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9228 .
Бојовић, Јована Д., "Лингвистичка запажања Григорија Божовића" in Зборник Матице српске за књижевност и језик, 68, no. 1 (2020):169-185,
https://doi.org/10.18485/ms_zmskij.2020.68.1.10 .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9228 .

Контекстуалне метафоричке реализације глагола говорења у призренско-тимочким говорима

Milosavljević, Tanja

(Ниш : Филозофски факултет, 2020)

TY  - CONF
AU  - Milosavljević, Tanja
PY  - 2020
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/12263
AB  - The basic functions of speech, physiological-acoustic, communicative, emotional 
and cognitive, have shaped the lexical-semantic system of verbs of speech, which 
represents the dominant linguistic form in all processes of communication. The model 
and content of communication are determined by the semantic potential of verbal 
lexemes, which are realized in a specific speech situation. The contextually conditioned 
metaphorical semantic realizations of verbs of speech reveal numerous semantic 
dimensions of the general concept of speech, reflecting the various aspects of the act of 
speaking, characteristic of a linguistic knowledge of a dialectical linguistic personality. 
Metaphorically, verbs have the ability to realize various aspects of a speech situation, 
broadening the semantic potential of the given semantic class. The cognitive value of 
Jezik, književnost, kontekst
166
metaphorical verbal realizations is connected primarily to their ability to syncretically 
model the same speech situation. Various elements of the process of communication 
have been subjected to metaphorical modelling, and the analysis has determined that 
what is most susceptible to semantic transformation are the external components of 
the act of speaking differentiated by semes-specifiers: ‘the intensity of the sound’ (grmi, 
praska, pršti, kreka, laje, rika, rove, urla, čapati, razdžaboli se, razdžakoli se), ‘the speed 
(tempo) of speech’ (lomoti, melje, brboće), ‘the clarity of speech’ (mumla, mrmnja, 
dzamka) and the factors integrated by the semantic indicator ‘talking gibberish’ which 
refers to the content of the speech (baje, drnda, žvaka, melje, tropa, traska, trtlja). The 
verbs-metaphors that are used to verbalize the concept of speech at the linguistic image 
of the world possess a great creative potential which is realized in the speech act under 
the influence of linguistic and extralinguistic contexts.
AB  - Основне функције говора, физиолошко-акустичка, комуникативна, емотивна и
когнитивна, уобличене су у лексичко-семантички систем глагола говорења, који
представља доминантну језичку форму свих комуникативних процеса. Модел и
садржај комуникације детерминишу семантички потенцијал глаголских лексема,
који се актуелизује у конкретној говорној ситуацији. Контекстуално условљене
метафоричке значењске реализације глагола говорења откривају многе семантичке димензије општег концепта говор, одражавајући различите аспекте говорног чина, карактеристичне за језичко сазнање дијалекатске језичке личности.
Метафорички глаголи имају способност да актуелизују различите аспекте говорне ситуације, ширећи семантички потенцијал дате семантичке класе. Когнитивна
вредност метафоричких глаголских реализација повезана је првенствено с њиховом могућношћу да синкретично моделују говорну ситуацију. Метафоричком
моделирању подвргнути су различити елементи комуникативног процеса, а анализом је утврђено да су најподложније семантичкој трансформацији спољашње
компоненте акта говорења диференциране семама-конкретизаторима: ’интензитет звука’ (грми, праска, пршти, крека, лаје, рика, рове, урла, чапати, разџаболи
се, разџаколи се), ’брзина (темпо) говора’ (ломоти, меље, брбоће), ’нејасност говора’ (мумла, мрмња, џамка) и чиниоци интегрисани семантичким знаком ’говори којешта’ који реферирају на садржај говора (баје, дрнда, жвака, меље, тропа,
траска, тртља). Глаголи-метафоре којима се на дијалекатској језичкој слици
света вербализује концепт говорења поседују велики креативни потенцијал који
се актуелизује у говорном чину под утицајем језичког и изванјезичког контекста.
PB  - Ниш : Филозофски факултет
C3  - Језик, књижевност, контекст / Language, literature, context
T1  - Контекстуалне метафоричке реализације глагола говорења у призренско-тимочким говорима
T1  - Contextualized Metaphorical Realizations of Verbs in Prizren-Timok Speech
SP  - 149
EP  - 166
DO  - 10.46630/jkk.2020
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12263
ER  - 
@conference{
author = "Milosavljević, Tanja",
year = "2020",
abstract = "The basic functions of speech, physiological-acoustic, communicative, emotional 
and cognitive, have shaped the lexical-semantic system of verbs of speech, which 
represents the dominant linguistic form in all processes of communication. The model 
and content of communication are determined by the semantic potential of verbal 
lexemes, which are realized in a specific speech situation. The contextually conditioned 
metaphorical semantic realizations of verbs of speech reveal numerous semantic 
dimensions of the general concept of speech, reflecting the various aspects of the act of 
speaking, characteristic of a linguistic knowledge of a dialectical linguistic personality. 
Metaphorically, verbs have the ability to realize various aspects of a speech situation, 
broadening the semantic potential of the given semantic class. The cognitive value of 
Jezik, književnost, kontekst
166
metaphorical verbal realizations is connected primarily to their ability to syncretically 
model the same speech situation. Various elements of the process of communication 
have been subjected to metaphorical modelling, and the analysis has determined that 
what is most susceptible to semantic transformation are the external components of 
the act of speaking differentiated by semes-specifiers: ‘the intensity of the sound’ (grmi, 
praska, pršti, kreka, laje, rika, rove, urla, čapati, razdžaboli se, razdžakoli se), ‘the speed 
(tempo) of speech’ (lomoti, melje, brboće), ‘the clarity of speech’ (mumla, mrmnja, 
dzamka) and the factors integrated by the semantic indicator ‘talking gibberish’ which 
refers to the content of the speech (baje, drnda, žvaka, melje, tropa, traska, trtlja). The 
verbs-metaphors that are used to verbalize the concept of speech at the linguistic image 
of the world possess a great creative potential which is realized in the speech act under 
the influence of linguistic and extralinguistic contexts., Основне функције говора, физиолошко-акустичка, комуникативна, емотивна и
когнитивна, уобличене су у лексичко-семантички систем глагола говорења, који
представља доминантну језичку форму свих комуникативних процеса. Модел и
садржај комуникације детерминишу семантички потенцијал глаголских лексема,
који се актуелизује у конкретној говорној ситуацији. Контекстуално условљене
метафоричке значењске реализације глагола говорења откривају многе семантичке димензије општег концепта говор, одражавајући различите аспекте говорног чина, карактеристичне за језичко сазнање дијалекатске језичке личности.
Метафорички глаголи имају способност да актуелизују различите аспекте говорне ситуације, ширећи семантички потенцијал дате семантичке класе. Когнитивна
вредност метафоричких глаголских реализација повезана је првенствено с њиховом могућношћу да синкретично моделују говорну ситуацију. Метафоричком
моделирању подвргнути су различити елементи комуникативног процеса, а анализом је утврђено да су најподложније семантичкој трансформацији спољашње
компоненте акта говорења диференциране семама-конкретизаторима: ’интензитет звука’ (грми, праска, пршти, крека, лаје, рика, рове, урла, чапати, разџаболи
се, разџаколи се), ’брзина (темпо) говора’ (ломоти, меље, брбоће), ’нејасност говора’ (мумла, мрмња, џамка) и чиниоци интегрисани семантичким знаком ’говори којешта’ који реферирају на садржај говора (баје, дрнда, жвака, меље, тропа,
траска, тртља). Глаголи-метафоре којима се на дијалекатској језичкој слици
света вербализује концепт говорења поседују велики креативни потенцијал који
се актуелизује у говорном чину под утицајем језичког и изванјезичког контекста.",
publisher = "Ниш : Филозофски факултет",
journal = "Језик, књижевност, контекст / Language, literature, context",
title = "Контекстуалне метафоричке реализације глагола говорења у призренско-тимочким говорима, Contextualized Metaphorical Realizations of Verbs in Prizren-Timok Speech",
pages = "149-166",
doi = "10.46630/jkk.2020",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12263"
}
Milosavljević, T.. (2020). Контекстуалне метафоричке реализације глагола говорења у призренско-тимочким говорима. in Језик, књижевност, контекст / Language, literature, context
Ниш : Филозофски факултет., 149-166.
https://doi.org/10.46630/jkk.2020
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12263
Milosavljević T. Контекстуалне метафоричке реализације глагола говорења у призренско-тимочким говорима. in Језик, књижевност, контекст / Language, literature, context. 2020;:149-166.
doi:10.46630/jkk.2020
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12263 .
Milosavljević, Tanja, "Контекстуалне метафоричке реализације глагола говорења у призренско-тимочким говорима" in Језик, књижевност, контекст / Language, literature, context (2020):149-166,
https://doi.org/10.46630/jkk.2020 .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12263 .

Григорије Божовић као дијалекатски лексикограф - на примеру "Женских бреспослица"

Бојовић, Јована Д.

(Косовска Митровица: Филозофски факултет Универзитета у Приштини, 2020)

TY  - CONF
AU  - Бојовић, Јована Д.
PY  - 2020
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/12596
AB  - У већини путописно-репортерских записа Григорија Божовића може се пратити и лингвистички дискурс, те тако у путопису Женске бреспослице, објављеном у Политици 1932. године, можемо пронаћи сведочанства о лексици карактеристичној за крај у коме је боравио. Овај запис географски се односи на пљеваљски крај, а Божовић је читаоцима Политике указивао на језичко богатство и специфичност лексике ове области, заправо на лексички микросистем који се односи на денотацију женских одевних предмета. У раду се кроз лексичко-семантичку анализу ексцерпиране лексике указује на специфичност речи чија се употребна вредност у књижевном језику своди на минимум. Како бисмо дошли до сазнања да ли је наша грађа специфична или је део ширег штокавског ареала, она ће бити упоређивана са релевантним подацима из дијалекатске лексикографије. Такође, кроз етимолошку призму сагледава се семантичко поље ове лексичке групе, па ће резултати анализа бити значајни како за лексикологију и лингвокултурологију тако и за традиционалну културу поменутог региона.
AB  - In the travel writings of Grigorije Božović, apart from the descriptions of the
events, people, landscapes, and everything else that is distinctive for the world
he writes about, there are notes that give us the insight into the speech of a
specific region, stylistic singularities of the speakers, the characteristics of the
sentence itself, as well as the richness and the semantics of the certain words.
His systemic and linguistic observations mostly refer to the semantic contents of the toponyms, ethnonyms, and the particular lexemes of the folk speech. In
the majority of his travel and documentary writings, the linguistic discourse
can also be followed.
Thus, in his travel writing entitled “Women's Idleness”, published in “Politika”
in 1932, one can find testimonies of the lexis typical for the region he visited.
This record geographically refers to the Pljevlja region. In it, to the readers
of “Politika”, Božović pointed to the richness of the language and the peculiarities
of this regional lexis, that is to say, to the lexical microsystem that refers to
the denotation of the women’s clothes.
In this paper, through the lexical and semantic analysis of the excerpt, the
specific quality of the words, the usable value of which in the literary language
is minimal, is indicated. In order to gain knowledge of the fact whether our
material is specific or it is a part of the wider Stokavian dialect territory, it will
be compared to the relevant data from the dialect lexicography. Also, through
the etymological perspective, the semantic field of this lexical group is
perceived, so the results of the analyses will be significant, both for the lexicology
and the linguistic culturology, and the traditional culture of the mentioned
region.
PB  - Косовска Митровица: Филозофски факултет Универзитета у Приштини
C3  - Наука без граница III: Језик и језици
T1  - Григорије Божовић као дијалекатски лексикограф - на примеру "Женских бреспослица"
T1  - Grigorije Božović as a Dialect Lexicographer – Examples From “Women's Idleness”
SP  - 139
EP  - 151
VL  - 2
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12596
ER  - 
@conference{
author = "Бојовић, Јована Д.",
year = "2020",
abstract = "У већини путописно-репортерских записа Григорија Божовића може се пратити и лингвистички дискурс, те тако у путопису Женске бреспослице, објављеном у Политици 1932. године, можемо пронаћи сведочанства о лексици карактеристичној за крај у коме је боравио. Овај запис географски се односи на пљеваљски крај, а Божовић је читаоцима Политике указивао на језичко богатство и специфичност лексике ове области, заправо на лексички микросистем који се односи на денотацију женских одевних предмета. У раду се кроз лексичко-семантичку анализу ексцерпиране лексике указује на специфичност речи чија се употребна вредност у књижевном језику своди на минимум. Како бисмо дошли до сазнања да ли је наша грађа специфична или је део ширег штокавског ареала, она ће бити упоређивана са релевантним подацима из дијалекатске лексикографије. Такође, кроз етимолошку призму сагледава се семантичко поље ове лексичке групе, па ће резултати анализа бити значајни како за лексикологију и лингвокултурологију тако и за традиционалну културу поменутог региона., In the travel writings of Grigorije Božović, apart from the descriptions of the
events, people, landscapes, and everything else that is distinctive for the world
he writes about, there are notes that give us the insight into the speech of a
specific region, stylistic singularities of the speakers, the characteristics of the
sentence itself, as well as the richness and the semantics of the certain words.
His systemic and linguistic observations mostly refer to the semantic contents of the toponyms, ethnonyms, and the particular lexemes of the folk speech. In
the majority of his travel and documentary writings, the linguistic discourse
can also be followed.
Thus, in his travel writing entitled “Women's Idleness”, published in “Politika”
in 1932, one can find testimonies of the lexis typical for the region he visited.
This record geographically refers to the Pljevlja region. In it, to the readers
of “Politika”, Božović pointed to the richness of the language and the peculiarities
of this regional lexis, that is to say, to the lexical microsystem that refers to
the denotation of the women’s clothes.
In this paper, through the lexical and semantic analysis of the excerpt, the
specific quality of the words, the usable value of which in the literary language
is minimal, is indicated. In order to gain knowledge of the fact whether our
material is specific or it is a part of the wider Stokavian dialect territory, it will
be compared to the relevant data from the dialect lexicography. Also, through
the etymological perspective, the semantic field of this lexical group is
perceived, so the results of the analyses will be significant, both for the lexicology
and the linguistic culturology, and the traditional culture of the mentioned
region.",
publisher = "Косовска Митровица: Филозофски факултет Универзитета у Приштини",
journal = "Наука без граница III: Језик и језици",
title = "Григорије Божовић као дијалекатски лексикограф - на примеру "Женских бреспослица", Grigorije Božović as a Dialect Lexicographer – Examples From “Women's Idleness”",
pages = "139-151",
volume = "2",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12596"
}
Бојовић, Ј. Д.. (2020). Григорије Божовић као дијалекатски лексикограф - на примеру "Женских бреспослица". in Наука без граница III: Језик и језици
Косовска Митровица: Филозофски факултет Универзитета у Приштини., 2, 139-151.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12596
Бојовић ЈД. Григорије Божовић као дијалекатски лексикограф - на примеру "Женских бреспослица". in Наука без граница III: Језик и језици. 2020;2:139-151.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12596 .
Бојовић, Јована Д., "Григорије Божовић као дијалекатски лексикограф - на примеру "Женских бреспослица"" in Наука без граница III: Језик и језици, 2 (2020):139-151,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12596 .

Именице за именовање хране и пића у Речнику говора јабланичког краја Радмиле Жугић

Савић, Сандра Г.

(Косовска Митровица : Филозофски факултет Универзитета у Приштини, 2020)

TY  - CHAP
AU  - Савић, Сандра Г.
PY  - 2020
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/12408
AB  - У раду је дат лексички инвентар који се тиче кулинарске лексике у Речнику
говора јабланичког краја Радмиле Жугић. Анализирано је око 200 именица
којима се именују реалије уско везане за кулинарство. Циљ рада јесте да
се на основу грађе прикупљене из Речника говора јабланичког краја укаже
на богатство и шаренило једног конкретног лексичког и семантичког система на конкретном дијалекатском подручју. Ексцерпирана грађа анализирана је на лексичко-семантичком нивоу, где су лексеме разврстане
према ужим пољима и микропољима. Указано је и на порекло појединих
лексема које су у српски лексички фонд дошле посредством неког страног
језика.
AB  - The paper presents a lexical inventory regarding the culinary lexicon in the
Dictionary of the Jablanica region by Radmila Žugić. Around 200 nouns are named
for realms closely related to culinary art. The aim of the paper is to point on the
material collected from the Dictionary of the Jablanica region to the richness and
colour of a specific lexical and semantic system in the specific dialectal area.
Excerpted material was analysed at the lexical-semantic level, where the
lexemes were classified according to the narrower fields and microfields. It was
also pointed out to the origin of some of the lexemes that came to the Serbian
lexical fund through a foreign language.
The large number of lexemes concerning culinary terminology indicates the
richness of this lexical layer. In this way, many terms that are not in everyday
use are preserved from oblivion. Out of 16 semantic points, contained in Gordana Vuković's Questionnaire, the material covered 13. The most numerous
semantic field is related to bread.
PB  - Косовска Митровица : Филозофски факултет Универзитета у Приштини
T2  - Наука без граница 3 : Међународни тематски зборник, 2. Језик и језици
T1  - Именице за именовање хране и пића у Речнику говора јабланичког краја Радмиле Жугић
SP  - 199
EP  - 215
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12408
ER  - 
@inbook{
author = "Савић, Сандра Г.",
year = "2020",
abstract = "У раду је дат лексички инвентар који се тиче кулинарске лексике у Речнику
говора јабланичког краја Радмиле Жугић. Анализирано је око 200 именица
којима се именују реалије уско везане за кулинарство. Циљ рада јесте да
се на основу грађе прикупљене из Речника говора јабланичког краја укаже
на богатство и шаренило једног конкретног лексичког и семантичког система на конкретном дијалекатском подручју. Ексцерпирана грађа анализирана је на лексичко-семантичком нивоу, где су лексеме разврстане
према ужим пољима и микропољима. Указано је и на порекло појединих
лексема које су у српски лексички фонд дошле посредством неког страног
језика., The paper presents a lexical inventory regarding the culinary lexicon in the
Dictionary of the Jablanica region by Radmila Žugić. Around 200 nouns are named
for realms closely related to culinary art. The aim of the paper is to point on the
material collected from the Dictionary of the Jablanica region to the richness and
colour of a specific lexical and semantic system in the specific dialectal area.
Excerpted material was analysed at the lexical-semantic level, where the
lexemes were classified according to the narrower fields and microfields. It was
also pointed out to the origin of some of the lexemes that came to the Serbian
lexical fund through a foreign language.
The large number of lexemes concerning culinary terminology indicates the
richness of this lexical layer. In this way, many terms that are not in everyday
use are preserved from oblivion. Out of 16 semantic points, contained in Gordana Vuković's Questionnaire, the material covered 13. The most numerous
semantic field is related to bread.",
publisher = "Косовска Митровица : Филозофски факултет Универзитета у Приштини",
journal = "Наука без граница 3 : Међународни тематски зборник, 2. Језик и језици",
booktitle = "Именице за именовање хране и пића у Речнику говора јабланичког краја Радмиле Жугић",
pages = "199-215",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12408"
}
Савић, С. Г.. (2020). Именице за именовање хране и пића у Речнику говора јабланичког краја Радмиле Жугић. in Наука без граница 3 : Међународни тематски зборник, 2. Језик и језици
Косовска Митровица : Филозофски факултет Универзитета у Приштини., 199-215.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12408
Савић СГ. Именице за именовање хране и пића у Речнику говора јабланичког краја Радмиле Жугић. in Наука без граница 3 : Међународни тематски зборник, 2. Језик и језици. 2020;:199-215.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12408 .
Савић, Сандра Г., "Именице за именовање хране и пића у Речнику говора јабланичког краја Радмиле Жугић" in Наука без граница 3 : Међународни тематски зборник, 2. Језик и језици (2020):199-215,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12408 .

Прилог лексици становања : Типови кућа и њени делови у српским говорима

Радовановић, Драгана И.

(Косовска Митровица : Филозофски факултет Универзитета у Приштини, 2020)

TY  - JOUR
AU  - Радовановић, Драгана И.
PY  - 2020
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/12407
AB  - У раду се приказује инвентар лексема из шест говора са српског етнокултурног и језичког простора које се односе на називе за типове кућа и њене
делове. Из тих говора располажемо систематизованим материјалом – из
њих четири са специјализованом терминолошком обрадом (Војводина,
Лијевач поље и Жупа, Бањани, северна Метохија) и из два подручна говора (Ваљевска Подгорина и Ровца) са комплетно прикупљеном и лексиколошки обрађеном грађом. Географска, геоморфолошка и етнокултуролошка разноликост изабраних подручја обезбедиће драгоцен и релативно репрезентативан увид у значајан сегмент српске националне културе,
укључујући и аспект лингвистичке географије. Добијени резултати ићи ће
у прилог реконструкцији овог терминосистема на српском језичком простору, али и општијих истраживања етно-културноисторијских и антропогеографских прилика.
AB  - В работе рассматривается инвентарь лексем шести говоров сербского
этнокультурного и языкового пространства, называющий типы жилых домов
и их составляющих. Названные говоры располагают систематизированны-
ми данными – четыре прошли специализированную терминологическую
обработку (Воеводина, Лиевач поле и Жупа, Баняни, северная Метохия),
два составных – полностью лексикологически исследованны (Валевская
Подгорина и Ровца). Географическое, геоморфологическое и этнокультурологическое многообразие выбранного ареала обеспечит драгоценный и
достаточно показательный материал, касающийся важной части сербской
национальной культуры, включая аспект лингвистической географии.
Полученные результаты могут рассматриваться как вклад в реконструкцию данной терминосистемы сербского языкового пространства, а также
общих исследований по этно-культурно-исторической и антропоеографической тематике.
PB  - Косовска Митровица : Филозофски факултет Универзитета у Приштини
T2  - Наука без граница 3 : Међународни тематски зборник, 2. Језик и језици
T1  - Прилог лексици становања : Типови кућа и њени делови у српским говорима
T1  - К вопросу о лексике домашнего обихода : типы жилых домов и их составляющих в сербских говорах
SP  - 69
EP  - 82
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12407
ER  - 
@article{
author = "Радовановић, Драгана И.",
year = "2020",
abstract = "У раду се приказује инвентар лексема из шест говора са српског етнокултурног и језичког простора које се односе на називе за типове кућа и њене
делове. Из тих говора располажемо систематизованим материјалом – из
њих четири са специјализованом терминолошком обрадом (Војводина,
Лијевач поље и Жупа, Бањани, северна Метохија) и из два подручна говора (Ваљевска Подгорина и Ровца) са комплетно прикупљеном и лексиколошки обрађеном грађом. Географска, геоморфолошка и етнокултуролошка разноликост изабраних подручја обезбедиће драгоцен и релативно репрезентативан увид у значајан сегмент српске националне културе,
укључујући и аспект лингвистичке географије. Добијени резултати ићи ће
у прилог реконструкцији овог терминосистема на српском језичком простору, али и општијих истраживања етно-културноисторијских и антропогеографских прилика., В работе рассматривается инвентарь лексем шести говоров сербского
этнокультурного и языкового пространства, называющий типы жилых домов
и их составляющих. Названные говоры располагают систематизированны-
ми данными – четыре прошли специализированную терминологическую
обработку (Воеводина, Лиевач поле и Жупа, Баняни, северная Метохия),
два составных – полностью лексикологически исследованны (Валевская
Подгорина и Ровца). Географическое, геоморфологическое и этнокультурологическое многообразие выбранного ареала обеспечит драгоценный и
достаточно показательный материал, касающийся важной части сербской
национальной культуры, включая аспект лингвистической географии.
Полученные результаты могут рассматриваться как вклад в реконструкцию данной терминосистемы сербского языкового пространства, а также
общих исследований по этно-культурно-исторической и антропоеографической тематике.",
publisher = "Косовска Митровица : Филозофски факултет Универзитета у Приштини",
journal = "Наука без граница 3 : Међународни тематски зборник, 2. Језик и језици",
title = "Прилог лексици становања : Типови кућа и њени делови у српским говорима, К вопросу о лексике домашнего обихода : типы жилых домов и их составляющих в сербских говорах",
pages = "69-82",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12407"
}
Радовановић, Д. И.. (2020). Прилог лексици становања : Типови кућа и њени делови у српским говорима. in Наука без граница 3 : Међународни тематски зборник, 2. Језик и језици
Косовска Митровица : Филозофски факултет Универзитета у Приштини., 69-82.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12407
Радовановић ДИ. Прилог лексици становања : Типови кућа и њени делови у српским говорима. in Наука без граница 3 : Међународни тематски зборник, 2. Језик и језици. 2020;:69-82.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12407 .
Радовановић, Драгана И., "Прилог лексици становања : Типови кућа и њени делови у српским говорима" in Наука без граница 3 : Међународни тематски зборник, 2. Језик и језици (2020):69-82,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12407 .

Репрезентација концепта болест на призренској слици света

Milosavljević, Tanja

(Приштина : Филозофски факултет Универзитета у Приштини са седиштем у Косовској Митровици, 2020)

TY  - CONF
AU  - Milosavljević, Tanja
PY  - 2020
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/12265
AB  - Лексичке јединице које попуњавају концепт болести на призренској језичкој слици света показатељ су позиције коју ова категорија стварности
заузима у поимању света и живота у језичком сазнању дијалекатске језичке личности. Феномен болести један је од централних фрагмената наивне
слике човека, с обзиром на то да је непосредно повезан са универзалном
парадигмом животног циклуса, али и са представама о слабости тела и духа које одражавају социокултурну специфику локалне заједнице. Реконструкција концепта базира се на лексичком материјалу којим је концепт
вербализован и у чијем су садржају интерпретирана схватања и знања о
болестима, однос колектива према болесној особи, народне методе излечења. Когнитивно-семантичка и лингвокултуролошка анализа лексичко-семантичког поља болест и његовог појмовног опозита здравље заснива се на језичким чињеницама са експлицитним ознакама концепта регистрованим у Збирци речи из Призрена Димитрија Чемерикића. Концепт карактеришу скаларни и градуални принципи организације елемената, на
основу којих се концептосфера болести раслојава у две линеарне зоне: 1)
здравље – нарушавање здравља – болест – оздрављење (сфера здравља) и
2) здравље – нарушавање здравља – болест – погоршање стања – смрт. У
језгру поља фигурирају скале које манифестују асоцијативно-појмовни
садржај болест – болестан – болесник – боловати и на којима су градуално ситуирани језички елементи којима је тај садржај вербализован у српском призренском говору. Централну зону попуњавају конституенти који
у свом значењском слоју садрже диференцијалну сему о врсти болести,
преносећи информације о обољењима карактеристичним за дати период
и за дату средину и наивна схватања о пореклу болести. Лингвокултурни
спецификум призренског социјума посебно се очитава на периферији
концептосфере, у доменима народне медицине и односа према болеснику, где се укрштају аутохтоне и оријенталне методе излечења, традиционални модели понашања и поглед на свет призренске дијалекатске личности с краја XIX и почетка XX века.
AB  - Lexical units which complete the concept of illness in the Prizren linguistic
image of the world are indicators of the place that this category of reality holdsin the construal of the world and life in the linguistic knowledge of the dialectical linguistic persona. The phenomenon of illness is one of the central fragments of the naïve image of man, considering that it is directly related to the universal paradigm of the life cycle, but also with the representations of the
weakness of the body and spirit which reflect the socio-cultural specificities of
the local community. The cognitive-semantic and lingua-cultural analysis of
the lexicosemantic field of illness and its conceptual opposite health is based on
the material found in the Zbirke reči iz Prizrena by Dimitrije Čemerkić, from
which we extracted the linguistic units which form the lexico-semantic field of
illness and which are a part of its conceptual opposite health. The conceptual
organization of the conceptosphere is characterized by a scalar nature and
principle of the gradual distribution of elements. The concept is divided along
two linear zones: 1) health – failing health – illness – recovery (the sphere of
health); and 2) health – failing health – illness – the worsening of one’s condition – death. In the essence of the field we find scales which manifest the associ ational-conceptual content of illness—the ill—being taken ill, on which there are gradually situated linguistic elements used to verbalize this content in the Serbian speech of Prizren. The central zone is made up of constituents which in
their semantic layer contain a differential seme which is the bearer of the information on the type of illness. This fragment is significant from the lingua-cultural standpoint since it represents a register of illnesses in Prizren at the end of the 19th and beginning of the 20th century, and provides a diagnosis of the characteristic illnesses at the given time and in the given environment. The
lingua-cultural specificities of the Prizren social environment can particularly be determined on the periphery of the conceptosphere, in the domain of folk medicine, and the attitude towards the ill, where we find a mixture between the traditional and oriental methods of treatment, models of behaviour and views of the world. General, universal signs of the concept, present even in the
linguistic knowledge of Serbs from Prizren from the beginning of the 20th century, include the lexicosemantic distribution of this segment of reality in the linguistic image of the world, the mythical representation of illness which is associated with superstition and the naïve belief in predestination, a conceptu alization of illness as an occurrence originating from the otherworldly, which is ascribed the features of a living being which attacks and destroys a man, and
one’s attempt to defend oneself from that force through treatment.
PB  - Приштина : Филозофски факултет Универзитета у Приштини са седиштем у Косовској Митровици
C3  - Наука без граница 3 : Међународни тематски зборник, 2. Језик и језици
T1  - Репрезентација концепта болест на призренској слици света
T1  - The Representation of the Concept of Illness in the Prizren Linguistic Image of the World
SP  - 83
EP  - 99
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12265
ER  - 
@conference{
author = "Milosavljević, Tanja",
year = "2020",
abstract = "Лексичке јединице које попуњавају концепт болести на призренској језичкој слици света показатељ су позиције коју ова категорија стварности
заузима у поимању света и живота у језичком сазнању дијалекатске језичке личности. Феномен болести један је од централних фрагмената наивне
слике човека, с обзиром на то да је непосредно повезан са универзалном
парадигмом животног циклуса, али и са представама о слабости тела и духа које одражавају социокултурну специфику локалне заједнице. Реконструкција концепта базира се на лексичком материјалу којим је концепт
вербализован и у чијем су садржају интерпретирана схватања и знања о
болестима, однос колектива према болесној особи, народне методе излечења. Когнитивно-семантичка и лингвокултуролошка анализа лексичко-семантичког поља болест и његовог појмовног опозита здравље заснива се на језичким чињеницама са експлицитним ознакама концепта регистрованим у Збирци речи из Призрена Димитрија Чемерикића. Концепт карактеришу скаларни и градуални принципи организације елемената, на
основу којих се концептосфера болести раслојава у две линеарне зоне: 1)
здравље – нарушавање здравља – болест – оздрављење (сфера здравља) и
2) здравље – нарушавање здравља – болест – погоршање стања – смрт. У
језгру поља фигурирају скале које манифестују асоцијативно-појмовни
садржај болест – болестан – болесник – боловати и на којима су градуално ситуирани језички елементи којима је тај садржај вербализован у српском призренском говору. Централну зону попуњавају конституенти који
у свом значењском слоју садрже диференцијалну сему о врсти болести,
преносећи информације о обољењима карактеристичним за дати период
и за дату средину и наивна схватања о пореклу болести. Лингвокултурни
спецификум призренског социјума посебно се очитава на периферији
концептосфере, у доменима народне медицине и односа према болеснику, где се укрштају аутохтоне и оријенталне методе излечења, традиционални модели понашања и поглед на свет призренске дијалекатске личности с краја XIX и почетка XX века., Lexical units which complete the concept of illness in the Prizren linguistic
image of the world are indicators of the place that this category of reality holdsin the construal of the world and life in the linguistic knowledge of the dialectical linguistic persona. The phenomenon of illness is one of the central fragments of the naïve image of man, considering that it is directly related to the universal paradigm of the life cycle, but also with the representations of the
weakness of the body and spirit which reflect the socio-cultural specificities of
the local community. The cognitive-semantic and lingua-cultural analysis of
the lexicosemantic field of illness and its conceptual opposite health is based on
the material found in the Zbirke reči iz Prizrena by Dimitrije Čemerkić, from
which we extracted the linguistic units which form the lexico-semantic field of
illness and which are a part of its conceptual opposite health. The conceptual
organization of the conceptosphere is characterized by a scalar nature and
principle of the gradual distribution of elements. The concept is divided along
two linear zones: 1) health – failing health – illness – recovery (the sphere of
health); and 2) health – failing health – illness – the worsening of one’s condition – death. In the essence of the field we find scales which manifest the associ ational-conceptual content of illness—the ill—being taken ill, on which there are gradually situated linguistic elements used to verbalize this content in the Serbian speech of Prizren. The central zone is made up of constituents which in
their semantic layer contain a differential seme which is the bearer of the information on the type of illness. This fragment is significant from the lingua-cultural standpoint since it represents a register of illnesses in Prizren at the end of the 19th and beginning of the 20th century, and provides a diagnosis of the characteristic illnesses at the given time and in the given environment. The
lingua-cultural specificities of the Prizren social environment can particularly be determined on the periphery of the conceptosphere, in the domain of folk medicine, and the attitude towards the ill, where we find a mixture between the traditional and oriental methods of treatment, models of behaviour and views of the world. General, universal signs of the concept, present even in the
linguistic knowledge of Serbs from Prizren from the beginning of the 20th century, include the lexicosemantic distribution of this segment of reality in the linguistic image of the world, the mythical representation of illness which is associated with superstition and the naïve belief in predestination, a conceptu alization of illness as an occurrence originating from the otherworldly, which is ascribed the features of a living being which attacks and destroys a man, and
one’s attempt to defend oneself from that force through treatment.",
publisher = "Приштина : Филозофски факултет Универзитета у Приштини са седиштем у Косовској Митровици",
journal = "Наука без граница 3 : Међународни тематски зборник, 2. Језик и језици",
title = "Репрезентација концепта болест на призренској слици света, The Representation of the Concept of Illness in the Prizren Linguistic Image of the World",
pages = "83-99",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12265"
}
Milosavljević, T.. (2020). Репрезентација концепта болест на призренској слици света. in Наука без граница 3 : Међународни тематски зборник, 2. Језик и језици
Приштина : Филозофски факултет Универзитета у Приштини са седиштем у Косовској Митровици., 83-99.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12265
Milosavljević T. Репрезентација концепта болест на призренској слици света. in Наука без граница 3 : Међународни тематски зборник, 2. Језик и језици. 2020;:83-99.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12265 .
Milosavljević, Tanja, "Репрезентација концепта болест на призренској слици света" in Наука без граница 3 : Међународни тематски зборник, 2. Језик и језици (2020):83-99,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12265 .

Лингвокултурни концепт неге и улепшавања тела у језичком сазнању призренских Срба

Milosavljević, Tanja

(Нови Сад : Филозофски факултет, 2020)

TY  - CONF
AU  - Milosavljević, Tanja
PY  - 2020
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/12264
AB  - У непосредној вези са универзалним концептом лепоте стоји историјски и социокултурно детерминисан концепт козметике и декорације тела, као један од аспеката естетског поимања стварности. Преко терминосистема из домена хигијене у српском призренском говору могуће је реконструисати сегмент
традиционалне материјалне и духовне културе који рефлектује представе о лепоти, моделе одржавања
спољашње лепоте и наивна естетска знања српског призренског колектива у првим деценијама двадесетог
века. Јединице које попуњавају концепт у доменима који се односе на козметичка средства, на појмовни оквир бојења и уређивање косе, на декоративна помагала и поступке декорисања лица, на процес одржавања
хигијене тела, као и негативна колективна оцена за неиспуњавање основних критеријума чистоће тела
показатељи су естетско-етичких вредности урбане периферне средине на крајњем југу Србије, која је поглед на свет у великој мери формирала под утицајем оријенталне културе.
AB  - The historically and socio-culturally determined concept of cosmetics and body embellishment is directly
connected with the universal concept of beauty as one of the aspects of the esthetic conceptualization of reality.
Staring from the system of terms related to the field of hygiene in the Serbian speech of Prizren, it is possible to
reconstruct a type of traditional material and spiritual culture which reflects the concepts of beauty, the models of
maintaining external beauty, and the naive esthetic knowledge of the Serbian Prizren collective in the first decades
of the twenties century. The units which make up the concept in the segments which refer to the cosmetic means,
the conceptual frame of dying and styling hair, the decorative accessories and procedures used to embellish the
face, the process of maintaining body hygiene, as well as a negative collective evaluation given if the basic criteria
for bodily cleanliness were not met are indicators of the esthetic-ethic values of the urban peripheral environment
in the utmost southern regions of Serbia, where the world views were mostly formed under the influence of the
culture of the Orient. The synonyms used for soap (бу́
нгур-са́
пун, џʼи́
рит са́
пун, ч’а́
џир са́
пун, ми́
ск), the verbal
affixes used to indicate washing one’s face (оми́
ва (се), оба́
ња (се), натри́
је (се)), cleaning one’s face (пра́
и
л’и́
це, узи́
ма л’и́
це), embellishment (дüзди́
ше (се), дüздису́
је (се), накоко́
ри се), words borrowed from the Turkish language which refer to the process of hair removal (са́
кьз, са́
ри-кь́на, шећер-агда), face whitening (џʼулʼсуј,
сири́
џ’ик), hair dying (боја, ка́
на) and other constituents of the given group illustrate the type of beauty to be
aspired to by the Prizren linguistic persona at the beginning of the last century, the place reserved for hygiene in
the axiological system of the old inhabitants of Prizren, the ritualistic function and significance of decorating one’s
face and hair, and manifest the influences which shaped the authentic and specific traditional esthetic knowledge
which was fixated in the micro-term system of labels for the care and embellishment of the body, as well as the
semantic information which contains the linguacultural specificity of the denoted concept in the Serbian speech
of Prizren.
PB  - Нови Сад : Филозофски факултет
C3  - Језици и културе у времену и простору
T1  - Лингвокултурни концепт неге и улепшавања тела у језичком  сазнању призренских Срба
T1  - The Linguacultural Concept of Care and Embellishment of the Body in the Linguistic Knowledge of the Serbs of Prizren
SP  - 13
EP  - 23
VL  - 9
IS  - 1
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12264
ER  - 
@conference{
author = "Milosavljević, Tanja",
year = "2020",
abstract = "У непосредној вези са универзалним концептом лепоте стоји историјски и социокултурно детерминисан концепт козметике и декорације тела, као један од аспеката естетског поимања стварности. Преко терминосистема из домена хигијене у српском призренском говору могуће је реконструисати сегмент
традиционалне материјалне и духовне културе који рефлектује представе о лепоти, моделе одржавања
спољашње лепоте и наивна естетска знања српског призренског колектива у првим деценијама двадесетог
века. Јединице које попуњавају концепт у доменима који се односе на козметичка средства, на појмовни оквир бојења и уређивање косе, на декоративна помагала и поступке декорисања лица, на процес одржавања
хигијене тела, као и негативна колективна оцена за неиспуњавање основних критеријума чистоће тела
показатељи су естетско-етичких вредности урбане периферне средине на крајњем југу Србије, која је поглед на свет у великој мери формирала под утицајем оријенталне културе., The historically and socio-culturally determined concept of cosmetics and body embellishment is directly
connected with the universal concept of beauty as one of the aspects of the esthetic conceptualization of reality.
Staring from the system of terms related to the field of hygiene in the Serbian speech of Prizren, it is possible to
reconstruct a type of traditional material and spiritual culture which reflects the concepts of beauty, the models of
maintaining external beauty, and the naive esthetic knowledge of the Serbian Prizren collective in the first decades
of the twenties century. The units which make up the concept in the segments which refer to the cosmetic means,
the conceptual frame of dying and styling hair, the decorative accessories and procedures used to embellish the
face, the process of maintaining body hygiene, as well as a negative collective evaluation given if the basic criteria
for bodily cleanliness were not met are indicators of the esthetic-ethic values of the urban peripheral environment
in the utmost southern regions of Serbia, where the world views were mostly formed under the influence of the
culture of the Orient. The synonyms used for soap (бу́
нгур-са́
пун, џʼи́
рит са́
пун, ч’а́
џир са́
пун, ми́
ск), the verbal
affixes used to indicate washing one’s face (оми́
ва (се), оба́
ња (се), натри́
је (се)), cleaning one’s face (пра́
и
л’и́
це, узи́
ма л’и́
це), embellishment (дüзди́
ше (се), дüздису́
је (се), накоко́
ри се), words borrowed from the Turkish language which refer to the process of hair removal (са́
кьз, са́
ри-кь́на, шећер-агда), face whitening (џʼулʼсуј,
сири́
џ’ик), hair dying (боја, ка́
на) and other constituents of the given group illustrate the type of beauty to be
aspired to by the Prizren linguistic persona at the beginning of the last century, the place reserved for hygiene in
the axiological system of the old inhabitants of Prizren, the ritualistic function and significance of decorating one’s
face and hair, and manifest the influences which shaped the authentic and specific traditional esthetic knowledge
which was fixated in the micro-term system of labels for the care and embellishment of the body, as well as the
semantic information which contains the linguacultural specificity of the denoted concept in the Serbian speech
of Prizren.",
publisher = "Нови Сад : Филозофски факултет",
journal = "Језици и културе у времену и простору",
title = "Лингвокултурни концепт неге и улепшавања тела у језичком  сазнању призренских Срба, The Linguacultural Concept of Care and Embellishment of the Body in the Linguistic Knowledge of the Serbs of Prizren",
pages = "13-23",
volume = "9",
number = "1",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12264"
}
Milosavljević, T.. (2020). Лингвокултурни концепт неге и улепшавања тела у језичком  сазнању призренских Срба. in Језици и културе у времену и простору
Нови Сад : Филозофски факултет., 9(1), 13-23.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12264
Milosavljević T. Лингвокултурни концепт неге и улепшавања тела у језичком  сазнању призренских Срба. in Језици и културе у времену и простору. 2020;9(1):13-23.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12264 .
Milosavljević, Tanja, "Лингвокултурни концепт неге и улепшавања тела у језичком  сазнању призренских Срба" in Језици и културе у времену и простору, 9, no. 1 (2020):13-23,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12264 .

Сточно звоно на ареалу југоисточне Србије

Савић-Грујић, Ана Р.

(Косовска Митровица : Филозофски факултет Универзитета у Приштини, 2020)

TY  - CHAP
AU  - Савић-Грујић, Ана Р.
PY  - 2020
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/11993
AB  - У говорима призренско-тимочке дијалекатске области, на ареалу југоисточне Србије, представљене су лексичке јединице са значењем „метална
направа с клатном која виси на врату животиње“. Грађа добијена по
Уџишнику за ирикупљање сшонарске лексике јутоисшоине Србије и допуњена
лексичким јединицама из релевантних речника с истог говорног подручја, сагледана је у ширем контексту – у оквиру целине српске језичке територије, на основу материјала за Опшшесловенски линтвисшички ашлас, и
као део општекарпатског језичког комплекса, репрезентованог кроз лингвистичке карте „"(орот“ и „звонок на шее пасушцегоса скота“. Анализом
је обухваћено преко четрдесет именичких лексема, укључујући и различите фонетске и творбене варијанте. Основни циљ рада био је лексичко-семантичко расветљавање датих лексичких јединица уз освртање на
њихову семантичку мотивисаност и порекло. Лингвистичком картом прецизирана је територијална распрострањеност различитих лексичких реализација на ареалу југоисточне Србије.
AB  - In the speech of the Prizren-Timok dialect area, in the areal of South-East
Serbia, lexical units are found with the meaning “a metal object with a pendulum that is hung around the neck of an animal”. The material obtained from the
Questionnaire for the compilation of animal husbandry lexemes in the lexicon of
South-East Serbia and was expanded with the lexical units from the relevant
dictionaries from the same area, viewed in a broader context - as part of the
entirety of the Serbian linguistic territory, and based on the material for the
Opsteslovenski lingvisticki atlas, and as part of the Carpathian linguistic complex,
represented through the linguistic items “*klopot”. The analysis included over forty nominal lexemes, including various phonetic and derivational variants. The basic aim of the paper was
the lexical-semantic clarification of the given lexical units with a view of their
semantic motivation and origin. The linguistic map was used for more precise
delineations of the territorial dispersion of various lexical realizations in the
areal of South-East Serbia.

A precise analysis has determined that all the lexical units belong to the
South-East Serbian speech, and that they make up an essential part of the folk
cattle herder terminology, providing definitive proof of the significance of the
cow bell in the life of the traditional village community. These lexemes mostly
have a Slavic base. In most of the noted items we find the particular Slavic base
Derived words are also of
Slavic origin: tipdiiopay / tipatiopoy, tipdiopak, tpdtiopue.

In many of the names we can also distinguish an onomatopoeic base. Motivated by the onomatopoeic yun, which is used to mimic the sound of a bell, the
term yunidp emerged. The further onomatopoeic elements of kzet(eim) and
yex(ei) also provide a base for naming.
PB  - Косовска Митровица : Филозофски факултет Универзитета у Приштини
T2  - Наука без граница III : [међународни тематски зборник]. 2, Језик и језици
T1  - Сточно звоно на ареалу југоисточне Србије
SP  - 167
EP  - 183
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11993
ER  - 
@inbook{
author = "Савић-Грујић, Ана Р.",
year = "2020",
abstract = "У говорима призренско-тимочке дијалекатске области, на ареалу југоисточне Србије, представљене су лексичке јединице са значењем „метална
направа с клатном која виси на врату животиње“. Грађа добијена по
Уџишнику за ирикупљање сшонарске лексике јутоисшоине Србије и допуњена
лексичким јединицама из релевантних речника с истог говорног подручја, сагледана је у ширем контексту – у оквиру целине српске језичке територије, на основу материјала за Опшшесловенски линтвисшички ашлас, и
као део општекарпатског језичког комплекса, репрезентованог кроз лингвистичке карте „"(орот“ и „звонок на шее пасушцегоса скота“. Анализом
је обухваћено преко четрдесет именичких лексема, укључујући и различите фонетске и творбене варијанте. Основни циљ рада био је лексичко-семантичко расветљавање датих лексичких јединица уз освртање на
њихову семантичку мотивисаност и порекло. Лингвистичком картом прецизирана је територијална распрострањеност различитих лексичких реализација на ареалу југоисточне Србије., In the speech of the Prizren-Timok dialect area, in the areal of South-East
Serbia, lexical units are found with the meaning “a metal object with a pendulum that is hung around the neck of an animal”. The material obtained from the
Questionnaire for the compilation of animal husbandry lexemes in the lexicon of
South-East Serbia and was expanded with the lexical units from the relevant
dictionaries from the same area, viewed in a broader context - as part of the
entirety of the Serbian linguistic territory, and based on the material for the
Opsteslovenski lingvisticki atlas, and as part of the Carpathian linguistic complex,
represented through the linguistic items “*klopot”. The analysis included over forty nominal lexemes, including various phonetic and derivational variants. The basic aim of the paper was
the lexical-semantic clarification of the given lexical units with a view of their
semantic motivation and origin. The linguistic map was used for more precise
delineations of the territorial dispersion of various lexical realizations in the
areal of South-East Serbia.

A precise analysis has determined that all the lexical units belong to the
South-East Serbian speech, and that they make up an essential part of the folk
cattle herder terminology, providing definitive proof of the significance of the
cow bell in the life of the traditional village community. These lexemes mostly
have a Slavic base. In most of the noted items we find the particular Slavic base
Derived words are also of
Slavic origin: tipdiiopay / tipatiopoy, tipdiopak, tpdtiopue.

In many of the names we can also distinguish an onomatopoeic base. Motivated by the onomatopoeic yun, which is used to mimic the sound of a bell, the
term yunidp emerged. The further onomatopoeic elements of kzet(eim) and
yex(ei) also provide a base for naming.",
publisher = "Косовска Митровица : Филозофски факултет Универзитета у Приштини",
journal = "Наука без граница III : [међународни тематски зборник]. 2, Језик и језици",
booktitle = "Сточно звоно на ареалу југоисточне Србије",
pages = "167-183",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11993"
}
Савић-Грујић, А. Р.. (2020). Сточно звоно на ареалу југоисточне Србије. in Наука без граница III : [међународни тематски зборник]. 2, Језик и језици
Косовска Митровица : Филозофски факултет Универзитета у Приштини., 167-183.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11993
Савић-Грујић АР. Сточно звоно на ареалу југоисточне Србије. in Наука без граница III : [међународни тематски зборник]. 2, Језик и језици. 2020;:167-183.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11993 .
Савић-Грујић, Ана Р., "Сточно звоно на ареалу југоисточне Србије" in Наука без граница III : [међународни тематски зборник]. 2, Језик и језици (2020):167-183,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11993 .

Просторне границе у светлу призренско-тимочких говора

Савић-Грујић, Ана Р.; Бојовић, Јована Д.

(Темишвар : Филолошки, историјски и теолошки факултет Западног универзитета у Темишвару, 2020)

TY  - JOUR
AU  - Савић-Грујић, Ана Р.
AU  - Бојовић, Јована Д.
PY  - 2020
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/9532
AB  - У раду су са лексичко-семантичког становишта представљене именичке
лексеме којима се означавају границе простора на српском говорном подручју,
с посебним освртом на ареал југоисточне Србије. Полазећи од значењског
спектра лексеме граница забележеног у РСАНУ и РМС, аутори на основу сазнања потврђених у дијалекатским речницима с простора призренско-тимочке
дијалекатске зоне, анализирају и пореде лексичке јединице које у семском
саставу имају компоненту значења „граница простора“.
AB  - The paper provides a lexical-semantic view of the representation of the
nominal lexemes which are used to denote the borders of space in the Serbian areal,
with a special look at the areal of South-East Serbia. Starting from the semantic
spectrum of the lexeme граница, as recorded in the SASA Dictionary and the MS
Dictionary of the Serbian Language, the authors have, based on findings confirmed
in the dialectical dictionaries of the area of the Prizren-Timok dialect zone, analyzed
and compared the lexical units whose semic composition contains the component
of meaning of “spatial border”.
PB  - Темишвар : Филолошки, историјски и теолошки факултет Западног универзитета у Темишвару
PB  - Темишвар : Савез Срба у Румунији
PB  - Ниш : Филозофски факултет
T2  - Исходишта
T1  - Просторне границе у светлу призренско-тимочких говора
T1  - Spatial Borders in the Light of the Prizren-Timok Speech
SP  - 237
EP  - 246
VL  - 6
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9532
ER  - 
@article{
author = "Савић-Грујић, Ана Р. and Бојовић, Јована Д.",
year = "2020",
abstract = "У раду су са лексичко-семантичког становишта представљене именичке
лексеме којима се означавају границе простора на српском говорном подручју,
с посебним освртом на ареал југоисточне Србије. Полазећи од значењског
спектра лексеме граница забележеног у РСАНУ и РМС, аутори на основу сазнања потврђених у дијалекатским речницима с простора призренско-тимочке
дијалекатске зоне, анализирају и пореде лексичке јединице које у семском
саставу имају компоненту значења „граница простора“., The paper provides a lexical-semantic view of the representation of the
nominal lexemes which are used to denote the borders of space in the Serbian areal,
with a special look at the areal of South-East Serbia. Starting from the semantic
spectrum of the lexeme граница, as recorded in the SASA Dictionary and the MS
Dictionary of the Serbian Language, the authors have, based on findings confirmed
in the dialectical dictionaries of the area of the Prizren-Timok dialect zone, analyzed
and compared the lexical units whose semic composition contains the component
of meaning of “spatial border”.",
publisher = "Темишвар : Филолошки, историјски и теолошки факултет Западног универзитета у Темишвару, Темишвар : Савез Срба у Румунији, Ниш : Филозофски факултет",
journal = "Исходишта",
title = "Просторне границе у светлу призренско-тимочких говора, Spatial Borders in the Light of the Prizren-Timok Speech",
pages = "237-246",
volume = "6",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9532"
}
Савић-Грујић, А. Р.,& Бојовић, Ј. Д.. (2020). Просторне границе у светлу призренско-тимочких говора. in Исходишта
Темишвар : Филолошки, историјски и теолошки факултет Западног универзитета у Темишвару., 6, 237-246.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9532
Савић-Грујић АР, Бојовић ЈД. Просторне границе у светлу призренско-тимочких говора. in Исходишта. 2020;6:237-246.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9532 .
Савић-Грујић, Ана Р., Бојовић, Јована Д., "Просторне границе у светлу призренско-тимочких говора" in Исходишта, 6 (2020):237-246,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9532 .

Нацрт упитника за прикупљање миколошке лексике

Јанковић, Јелена Д.; Јуришић, Марина С.

(Ниш : Филозофски факултет Универзитета, 2020)

TY  - CHAP
AU  - Јанковић, Јелена Д.
AU  - Јуришић, Марина С.
PY  - 2020
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/11979
AB  - L’article part du fait que les champignons, au niveau linguistique, sont insuffisamment étudiés dans l’environnement mycophobe serbe, mais que le lexique, qui leur est lié, existe toujours et que son élaboration devrait commencer. Un projet de questionnaire mycologique a été élaboré, dans le but d’être complet, contenant des questions générales sur les champignons, leurs espèces et toutes les activités qui y sont liées (collecte, utilisation).
AB  - У раду се полази од тога да су печурке језички недовољно истражене у микофобној српској средини, али да лексика везана за њих ипак постоји и да би требало започети са њеним сакупљањем. Састављен је нацрт миколошког упитника, са циљем да буде свеобухватан, да садржи општа питања о печуркама, о њиховим врстама и свим активностима које су вези са њима (сакупљање, употреба).
PB  - Ниш : Филозофски факултет Универзитета
T2  - На темељима  народних говора
T1  - Нацрт упитника за прикупљање миколошке лексике
T1  - Le projet de questionnaire pour  la collecte de vocabulaire mycologique
SP  - 255
EP  - 267
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11979
ER  - 
@inbook{
author = "Јанковић, Јелена Д. and Јуришић, Марина С.",
year = "2020",
abstract = "L’article part du fait que les champignons, au niveau linguistique, sont insuffisamment étudiés dans l’environnement mycophobe serbe, mais que le lexique, qui leur est lié, existe toujours et que son élaboration devrait commencer. Un projet de questionnaire mycologique a été élaboré, dans le but d’être complet, contenant des questions générales sur les champignons, leurs espèces et toutes les activités qui y sont liées (collecte, utilisation)., У раду се полази од тога да су печурке језички недовољно истражене у микофобној српској средини, али да лексика везана за њих ипак постоји и да би требало започети са њеним сакупљањем. Састављен је нацрт миколошког упитника, са циљем да буде свеобухватан, да садржи општа питања о печуркама, о њиховим врстама и свим активностима које су вези са њима (сакупљање, употреба).",
publisher = "Ниш : Филозофски факултет Универзитета",
journal = "На темељима  народних говора",
booktitle = "Нацрт упитника за прикупљање миколошке лексике, Le projet de questionnaire pour  la collecte de vocabulaire mycologique",
pages = "255-267",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11979"
}
Јанковић, Ј. Д.,& Јуришић, М. С.. (2020). Нацрт упитника за прикупљање миколошке лексике. in На темељима  народних говора
Ниш : Филозофски факултет Универзитета., 255-267.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11979
Јанковић ЈД, Јуришић МС. Нацрт упитника за прикупљање миколошке лексике. in На темељима  народних говора. 2020;:255-267.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11979 .
Јанковић, Јелена Д., Јуришић, Марина С., "Нацрт упитника за прикупљање миколошке лексике" in На темељима  народних говора (2020):255-267,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11979 .

Говор Врања кроз призму диглосивности

Трајковић, Татјана Г.; Михајловић, Милица М.

(Београд : Институт за српски језик САНУ, 2020)

TY  - JOUR
AU  - Трајковић, Татјана Г.
AU  - Михајловић, Милица М.
PY  - 2020
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/9264
AB  - У раду се анализира диглосивно понашање говорника који су представници врањског вернакулара. Испитивана је диглосија у врањском
градском говору двеју група – ученика и наставника, чиме су обухваћене
и друге друштвене варијабле: порекло, пол, образовање, старост. Одабране су одговарајуће језичке варијабле, које представљају основне одлике
врањског говора: африката ѕ, полугласник, вокатив на -е код именица на
-ка, заменичке енклитике гу, ги, не, ни, ве, ви, аналитичка деклинација, презент 3. л. мн. на -в, радни гл. придев м. р. јд. на -ја, футурске форме без инфинитива, лексема татко. Квалитативном и квантитативном анализом укрштених варијабли дошло се до закључака о заступљености дијалекатских
форми у свакодневном говору Врањанаца и о нивоу језичког адаптирања,
односно о пребацивању кода у одговарајућим говорним ситуацијама.
Највећу диглосивност показале су женске високообразоване особе, а
најмању средњошколци мушког пола. Истраживање је потврдило да су
поједине дијалекатске категорије подложније изменама, а да се неке друге
адаптирају у знатно мањој мери. Овакви закључци упућују и на тенденције
у развоју самог дијалекта.
AB  - В статье представлены результаты исследования диглоссии в говоре жителей города Вранье. Это опрос, проведенный путем анкетирования двух групп
представителей народного языка города Вранье. Были отобраны группы учащихся старших классов из Вранье и учителей, преподающих в тех же школах.
Таким образом, отслеживались социальные переменные: происхождение, возраст, образование и пол. Типичные черты речи Вранье были выбраны из языковых переменных: аффриката дз (дзиндза), полугласный ǝ (данǝс), звательный
падеж на -e у существительных на -ка (стринке), энклитические местоимения
(гу, ги, не, ни, ве, ви), аналитическое склонение (с мајку ми, с мене, на мене
ми вика, давам на њега), настоящее время 3 лица множественного числа на -в
(радив), действительное причастие прошедшего времени мужского рода единственного числа на -ја (викнаја), формы футура без инфинитива (ће паднеш,
ће дође), лексема татко. Вышеупомянутые категории также включают дополнительные диалектные особенности, характеризующие речь г. Вранье: рефлекс
-на- < -нѫ- у глаголов третьей группы Белича, притяжательный дательный падеж, дублирование объекта, выраженный аналитизм в склонении, аналитизм в
спряжении. Цель исследования – определить является ли диглоссивное поведение присущим носителям языка в г. Вранье и как происходит переключение кода
в определенных речевых ситуациях. Отношение респондентов к использованию
диалектов также было изучено. Опрос показал, что мужчины, независимо от
возраста и уровня образования, в большинстве случаев заинтересованы в поддержании диалекта. Наименьшее число говорящих, выступающих за сохранение диалекта и его употребление в ежедневной речи относятся к группе высокообразованных женщин. Большинство опрошенных во Вранье осознают свою
способность контролировать речь, что означает, что они склонны к диглоссивному поведению. Качественный и количественный анализ собранных данных
показал, что молодые мужчины больше всех привязаны к диалекту и что жен-
щины с высшим образованием меньше всех используют диалектные элементы
в речи. Диалектные черты, которые наиболее поддаются адаптации, могут быть
представлены в порядке уровней восприимчивости: аффриката дз, полугласный
ǝ, звательный падеж на -e, настоящее время 3 лица множественного числа на -в,
действительное причастие прошедшего времени мужского рода единственного
числа на -ја, энклитика гу, энклитика ги, энклитика не, ни, ве, ви, лексика, аналитическое склонение, инфинитив. Такой анализ выбранных характеристик диалекта с целью адаптации к стандарту также указывает на возможное внутреннее
развитие самого диалекта. Это будет означать, что самые восприимчивые черты
постепенно будут исчезать из структуры диалекта. Неясно, будут ли они полностью потеряны и когда произойдут такие изменения.
AB  - The paper presents the results of diglossia research in the speech of Vranje. This
is a survey conducted through the poll of two groups of representatives of the Vranje
vernacular. Groups of fi nal year high school students from Vranje and teachers teaching
in the same schools were selected. In this way, social variables were monitored:
origin, age, education and gender. Typical features of Vranje speech were selected
from the language variables: consonant dz (dzindza), semi-vowel ǝ (danǝs), vocative
in -e (strinke), enclitic pronouns (gu, gi, ne, ni, ve, vi), the analytical declination (s
majku mi, s mene, na mene mi vika, davam na njega), present 3rd person plural in
-v, present participle, masculine, singular in -ја, future forms without infi nitives
(će padneš, će dođe), lexeme tatko. The above categories also include additional
dialectic features marked by Vranje speech: verb forms in -nа-, possessive dative,
object reduplication, express analyticism in declination, analyticism in conjugation.
The aim of the research is to determine whether diglossive behavior is intrinsic to
native Vranje speakers and how code switching occurs in certain speech situations.
Speakers’ attitudes toward dialect use were also examined. The conclusion is that
male speakers of both ages and education levels are mostly interested in maintaining
the dialect. The smallest number of speakers who are in the care of the dialect and use
the dialect in everyday conversation is in the group of highly educated women. The
majority of interviewed Vranjanians are aware of their ability to control speech, which
means that they are prone to diglossive behavior. Qualitative and quantitative analysis of the data collected revealed that young male Vranjanian people are most attached to
the dialect, and that women of higher education use dialectal elements in speech in the
least. The dialectal lines that are most amenable to adaptation could be presented in
the order of susceptibility levels: consonant dz, semi-vowel ǝ, vocative in -e, present
3rd person plural in -v, -ја form, enclitic gu, enclitic gi, enclitics ne, ni, ve, vi, lexis, the
analytical declination, infi nitives. Such an analysis of the selection of dialect features
in order to adapt to the standard also points to the possible internal development of the
dialect itself. This would mean that the most subtle lines would gradually disappear
from the dialectal structure. It is uncertain whether they will be completely lost and
when such changes will occur.
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
T2  - Јужнословенски филолог
T1  - Говор Врања кроз призму диглосивности
T1  - Говор города Вранье через призму диглоссии
T1  - Vranje Speech Through the Prism of Diglossia
SP  - 77
EP  - 105
VL  - 76
IS  - 1
DO  - 10.2298/JFI2001077T
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9264
ER  - 
@article{
author = "Трајковић, Татјана Г. and Михајловић, Милица М.",
year = "2020",
abstract = "У раду се анализира диглосивно понашање говорника који су представници врањског вернакулара. Испитивана је диглосија у врањском
градском говору двеју група – ученика и наставника, чиме су обухваћене
и друге друштвене варијабле: порекло, пол, образовање, старост. Одабране су одговарајуће језичке варијабле, које представљају основне одлике
врањског говора: африката ѕ, полугласник, вокатив на -е код именица на
-ка, заменичке енклитике гу, ги, не, ни, ве, ви, аналитичка деклинација, презент 3. л. мн. на -в, радни гл. придев м. р. јд. на -ја, футурске форме без инфинитива, лексема татко. Квалитативном и квантитативном анализом укрштених варијабли дошло се до закључака о заступљености дијалекатских
форми у свакодневном говору Врањанаца и о нивоу језичког адаптирања,
односно о пребацивању кода у одговарајућим говорним ситуацијама.
Највећу диглосивност показале су женске високообразоване особе, а
најмању средњошколци мушког пола. Истраживање је потврдило да су
поједине дијалекатске категорије подложније изменама, а да се неке друге
адаптирају у знатно мањој мери. Овакви закључци упућују и на тенденције
у развоју самог дијалекта., В статье представлены результаты исследования диглоссии в говоре жителей города Вранье. Это опрос, проведенный путем анкетирования двух групп
представителей народного языка города Вранье. Были отобраны группы учащихся старших классов из Вранье и учителей, преподающих в тех же школах.
Таким образом, отслеживались социальные переменные: происхождение, возраст, образование и пол. Типичные черты речи Вранье были выбраны из языковых переменных: аффриката дз (дзиндза), полугласный ǝ (данǝс), звательный
падеж на -e у существительных на -ка (стринке), энклитические местоимения
(гу, ги, не, ни, ве, ви), аналитическое склонение (с мајку ми, с мене, на мене
ми вика, давам на њега), настоящее время 3 лица множественного числа на -в
(радив), действительное причастие прошедшего времени мужского рода единственного числа на -ја (викнаја), формы футура без инфинитива (ће паднеш,
ће дође), лексема татко. Вышеупомянутые категории также включают дополнительные диалектные особенности, характеризующие речь г. Вранье: рефлекс
-на- < -нѫ- у глаголов третьей группы Белича, притяжательный дательный падеж, дублирование объекта, выраженный аналитизм в склонении, аналитизм в
спряжении. Цель исследования – определить является ли диглоссивное поведение присущим носителям языка в г. Вранье и как происходит переключение кода
в определенных речевых ситуациях. Отношение респондентов к использованию
диалектов также было изучено. Опрос показал, что мужчины, независимо от
возраста и уровня образования, в большинстве случаев заинтересованы в поддержании диалекта. Наименьшее число говорящих, выступающих за сохранение диалекта и его употребление в ежедневной речи относятся к группе высокообразованных женщин. Большинство опрошенных во Вранье осознают свою
способность контролировать речь, что означает, что они склонны к диглоссивному поведению. Качественный и количественный анализ собранных данных
показал, что молодые мужчины больше всех привязаны к диалекту и что жен-
щины с высшим образованием меньше всех используют диалектные элементы
в речи. Диалектные черты, которые наиболее поддаются адаптации, могут быть
представлены в порядке уровней восприимчивости: аффриката дз, полугласный
ǝ, звательный падеж на -e, настоящее время 3 лица множественного числа на -в,
действительное причастие прошедшего времени мужского рода единственного
числа на -ја, энклитика гу, энклитика ги, энклитика не, ни, ве, ви, лексика, аналитическое склонение, инфинитив. Такой анализ выбранных характеристик диалекта с целью адаптации к стандарту также указывает на возможное внутреннее
развитие самого диалекта. Это будет означать, что самые восприимчивые черты
постепенно будут исчезать из структуры диалекта. Неясно, будут ли они полностью потеряны и когда произойдут такие изменения., The paper presents the results of diglossia research in the speech of Vranje. This
is a survey conducted through the poll of two groups of representatives of the Vranje
vernacular. Groups of fi nal year high school students from Vranje and teachers teaching
in the same schools were selected. In this way, social variables were monitored:
origin, age, education and gender. Typical features of Vranje speech were selected
from the language variables: consonant dz (dzindza), semi-vowel ǝ (danǝs), vocative
in -e (strinke), enclitic pronouns (gu, gi, ne, ni, ve, vi), the analytical declination (s
majku mi, s mene, na mene mi vika, davam na njega), present 3rd person plural in
-v, present participle, masculine, singular in -ја, future forms without infi nitives
(će padneš, će dođe), lexeme tatko. The above categories also include additional
dialectic features marked by Vranje speech: verb forms in -nа-, possessive dative,
object reduplication, express analyticism in declination, analyticism in conjugation.
The aim of the research is to determine whether diglossive behavior is intrinsic to
native Vranje speakers and how code switching occurs in certain speech situations.
Speakers’ attitudes toward dialect use were also examined. The conclusion is that
male speakers of both ages and education levels are mostly interested in maintaining
the dialect. The smallest number of speakers who are in the care of the dialect and use
the dialect in everyday conversation is in the group of highly educated women. The
majority of interviewed Vranjanians are aware of their ability to control speech, which
means that they are prone to diglossive behavior. Qualitative and quantitative analysis of the data collected revealed that young male Vranjanian people are most attached to
the dialect, and that women of higher education use dialectal elements in speech in the
least. The dialectal lines that are most amenable to adaptation could be presented in
the order of susceptibility levels: consonant dz, semi-vowel ǝ, vocative in -e, present
3rd person plural in -v, -ја form, enclitic gu, enclitic gi, enclitics ne, ni, ve, vi, lexis, the
analytical declination, infi nitives. Such an analysis of the selection of dialect features
in order to adapt to the standard also points to the possible internal development of the
dialect itself. This would mean that the most subtle lines would gradually disappear
from the dialectal structure. It is uncertain whether they will be completely lost and
when such changes will occur.",
publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ, Београд : Српска академија наука и уметности",
journal = "Јужнословенски филолог",
title = "Говор Врања кроз призму диглосивности, Говор города Вранье через призму диглоссии, Vranje Speech Through the Prism of Diglossia",
pages = "77-105",
volume = "76",
number = "1",
doi = "10.2298/JFI2001077T",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9264"
}
Трајковић, Т. Г.,& Михајловић, М. М.. (2020). Говор Врања кроз призму диглосивности. in Јужнословенски филолог
Београд : Институт за српски језик САНУ., 76(1), 77-105.
https://doi.org/10.2298/JFI2001077T
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9264
Трајковић ТГ, Михајловић ММ. Говор Врања кроз призму диглосивности. in Јужнословенски филолог. 2020;76(1):77-105.
doi:10.2298/JFI2001077T
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9264 .
Трајковић, Татјана Г., Михајловић, Милица М., "Говор Врања кроз призму диглосивности" in Јужнословенски филолог, 76, no. 1 (2020):77-105,
https://doi.org/10.2298/JFI2001077T .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9264 .

O једној старој падежној конструкцији у говору источнобосанских Ера - генитив издвајања из скупине

Реметић, Слободан Н.

(Београд : Институт за српски језик САНУ, 2020)

TY  - JOUR
AU  - Реметић, Слободан Н.
PY  - 2020
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10346
AB  - У раду се износе трагови једне старе падежне конструкције у говору источнобосанских Ера. У примерима генитива издвајања из скупине (То млоги доктора не-зна, није те ствари никад радијо; Која-но вас
има брата у Њемачкој, заборавила сам) аутор види резултат дијалекатске
интерференције, особину преузету из говора суседа Бошњака, носилаца
исто чнобосанског дијалекта.
AB  - В работе приведены подтверждения генитива выделения из группы (примеры типа: То млоги доктора не-зна, није те ствари никад
радијо; Даће бог да и-мени њија нека допане једног дана) в говоре восточно-боснийских эров, где, несомненно, вошли под влиянием соседей
бошняков, носителей восточно-боснийского диалекта.
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
T2  - Наш језик
T1  - O једној старој падежној конструкцији у говору источнобосанских Ера - генитив издвајања из скупине
T1  - К вопросу об одной старой падежной конструкции в говоре восточно-боснийских эров – генитив выделения из группы
SP  - 571
EP  - 576
VL  - 50
IS  - 2
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10346
ER  - 
@article{
author = "Реметић, Слободан Н.",
year = "2020",
abstract = "У раду се износе трагови једне старе падежне конструкције у говору источнобосанских Ера. У примерима генитива издвајања из скупине (То млоги доктора не-зна, није те ствари никад радијо; Која-но вас
има брата у Њемачкој, заборавила сам) аутор види резултат дијалекатске
интерференције, особину преузету из говора суседа Бошњака, носилаца
исто чнобосанског дијалекта., В работе приведены подтверждения генитива выделения из группы (примеры типа: То млоги доктора не-зна, није те ствари никад
радијо; Даће бог да и-мени њија нека допане једног дана) в говоре восточно-боснийских эров, где, несомненно, вошли под влиянием соседей
бошняков, носителей восточно-боснийского диалекта.",
publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ",
journal = "Наш језик",
title = "O једној старој падежној конструкцији у говору источнобосанских Ера - генитив издвајања из скупине, К вопросу об одной старой падежной конструкции в говоре восточно-боснийских эров – генитив выделения из группы",
pages = "571-576",
volume = "50",
number = "2",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10346"
}
Реметић, С. Н.. (2020). O једној старој падежној конструкцији у говору источнобосанских Ера - генитив издвајања из скупине. in Наш језик
Београд : Институт за српски језик САНУ., 50(2), 571-576.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10346
Реметић СН. O једној старој падежној конструкцији у говору источнобосанских Ера - генитив издвајања из скупине. in Наш језик. 2020;50(2):571-576.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10346 .
Реметић, Слободан Н., "O једној старој падежној конструкцији у говору источнобосанских Ера - генитив издвајања из скупине" in Наш језик, 50, no. 2 (2020):571-576,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10346 .

Материјална култура Срба у контексту позајмљеница у „Терминологији куће и покућства у северној метохији” Милете Букумирића

Савић, Сандра

(Темишвар : Савез Срба у Румунији, 2020)

TY  - JOUR
AU  - Савић, Сандра
PY  - 2020
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/9536
AB  - The paper presents loanwords in the Terminology of home and furniture in
northernMetohija by Mileta Bukumiric from the lexical-semantic point of view.
The analysis is based on a corpus of 320 lexemes, organized into twelve lexicalsemantic
groups. The aim of the paper is to point out the origin of the loanwords
and their percentage representation within the lexical-semantic groups, as
representatives of different domains of reality.
AB  - У раду су са лексичко-семантичког аспекта представљене позајмљенице у
Терминологији куће и покућства у северној Метохији Милете Букумирића.
Анализа се заснива на корпусу од 320 лексема, које су организоване у дванаест лексичко-семантичких група. Циљ рада јесте да се укаже на порекло
позајмљеница и њихову процентуалну заступљеност у оквиру лексичко-семантичких група, као репрезената различитих домена стварности.
PB  - Темишвар : Савез Срба у Румунији
PB  - Ниш : Универзитет у Нишу
T2  - Исходишта
T1  - Материјална култура Срба у контексту позајмљеница у „Терминологији куће и покућства у северној метохији” Милете Букумирића
T1  - Material Culture of the Serbs in the Context of Loanwords in “Terminology of House and Furniture in Northern Metohija“ by Mileta Bukumirić
SP  - 247
EP  - 263
VL  - 6
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9536
ER  - 
@article{
author = "Савић, Сандра",
year = "2020",
abstract = "The paper presents loanwords in the Terminology of home and furniture in
northernMetohija by Mileta Bukumiric from the lexical-semantic point of view.
The analysis is based on a corpus of 320 lexemes, organized into twelve lexicalsemantic
groups. The aim of the paper is to point out the origin of the loanwords
and their percentage representation within the lexical-semantic groups, as
representatives of different domains of reality., У раду су са лексичко-семантичког аспекта представљене позајмљенице у
Терминологији куће и покућства у северној Метохији Милете Букумирића.
Анализа се заснива на корпусу од 320 лексема, које су организоване у дванаест лексичко-семантичких група. Циљ рада јесте да се укаже на порекло
позајмљеница и њихову процентуалну заступљеност у оквиру лексичко-семантичких група, као репрезената различитих домена стварности.",
publisher = "Темишвар : Савез Срба у Румунији, Ниш : Универзитет у Нишу",
journal = "Исходишта",
title = "Материјална култура Срба у контексту позајмљеница у „Терминологији куће и покућства у северној метохији” Милете Букумирића, Material Culture of the Serbs in the Context of Loanwords in “Terminology of House and Furniture in Northern Metohija“ by Mileta Bukumirić",
pages = "247-263",
volume = "6",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9536"
}
Савић, С.. (2020). Материјална култура Срба у контексту позајмљеница у „Терминологији куће и покућства у северној метохији” Милете Букумирића. in Исходишта
Темишвар : Савез Срба у Румунији., 6, 247-263.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9536
Савић С. Материјална култура Срба у контексту позајмљеница у „Терминологији куће и покућства у северној метохији” Милете Букумирића. in Исходишта. 2020;6:247-263.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9536 .
Савић, Сандра, "Материјална култура Срба у контексту позајмљеница у „Терминологији куће и покућства у северној метохији” Милете Букумирића" in Исходишта, 6 (2020):247-263,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9536 .

Етнолошки и етнолингвистички аспект обуће у српској традиционалној култури

Ивановић Баришић, Милина М.; Радовановић, Драгана И.

(Косовска Митровица : Универзитет у Приштини, Филозофски факултет, 2019)

TY  - CHAP
AU  - Ивановић Баришић, Милина М.
AU  - Радовановић, Драгана И.
PY  - 2019
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/7389
AB  - Аутори за предмет овог рада из области традиционалне културе узимају обућу као сегмент културе одевања. Обућа је неизоставан елеменат одевног комплета, којим се обезбеђује заштита од хладноће, влаге и топлоте, могућих озледа у простору у коме се људи крећу, као и лакше и стабилније кретање и обављање одређених послова у најразличитијим словима. Временом је, посебно скраћивањем женске кошуље и мушких гаћа, наравно и сусретом с другим културама, обућа попримала све важнију естетску, условно речено модну функцију. У овом сегменту традиционалне српске културе опанак је имао и одржавао централно место, што се види и из овог прилога. Простор истраживања своди се углавном на Републику Србију.
AB  - Foot wear complements the clothing outfit, while it makes a man “shaped”. As with other arments, foot wear, as a part of the traditional clothing style, has suffered transformation before completely disappearing. The disappearance of foot wear from the traditional clothing style, in addition to the quickened modernisation after the war, has influenced the system of terminology. The aim of the authors is to contextualise certain ethnographic and lexical facts in accordance with the previous cultural studies and research in the field of linguistic geography.
PB  - Косовска Митровица : Универзитет у Приштини, Филозофски факултет
T2  - Наука без граница II – међународни тематски зборник / Science Beyond Boundaries II – Thematic Collection of Papers of International Significance / Наука без границ II – Международный тематический сборник
T1  - Етнолошки и етнолингвистички аспект обуће у српској традиционалној култури
T1  - Ethnolinguistic Aspect of Foot Wear in Traditional Serbian Culture
SP  - 327
EP  - 345
IS  - 2
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7389
ER  - 
@inbook{
author = "Ивановић Баришић, Милина М. and Радовановић, Драгана И.",
year = "2019",
abstract = "Аутори за предмет овог рада из области традиционалне културе узимају обућу као сегмент културе одевања. Обућа је неизоставан елеменат одевног комплета, којим се обезбеђује заштита од хладноће, влаге и топлоте, могућих озледа у простору у коме се људи крећу, као и лакше и стабилније кретање и обављање одређених послова у најразличитијим словима. Временом је, посебно скраћивањем женске кошуље и мушких гаћа, наравно и сусретом с другим културама, обућа попримала све важнију естетску, условно речено модну функцију. У овом сегменту традиционалне српске културе опанак је имао и одржавао централно место, што се види и из овог прилога. Простор истраживања своди се углавном на Републику Србију., Foot wear complements the clothing outfit, while it makes a man “shaped”. As with other arments, foot wear, as a part of the traditional clothing style, has suffered transformation before completely disappearing. The disappearance of foot wear from the traditional clothing style, in addition to the quickened modernisation after the war, has influenced the system of terminology. The aim of the authors is to contextualise certain ethnographic and lexical facts in accordance with the previous cultural studies and research in the field of linguistic geography.",
publisher = "Косовска Митровица : Универзитет у Приштини, Филозофски факултет",
journal = "Наука без граница II – међународни тематски зборник / Science Beyond Boundaries II – Thematic Collection of Papers of International Significance / Наука без границ II – Международный тематический сборник",
booktitle = "Етнолошки и етнолингвистички аспект обуће у српској традиционалној култури, Ethnolinguistic Aspect of Foot Wear in Traditional Serbian Culture",
pages = "327-345",
number = "2",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7389"
}
Ивановић Баришић, М. М.,& Радовановић, Д. И.. (2019). Етнолошки и етнолингвистички аспект обуће у српској традиционалној култури. in Наука без граница II – међународни тематски зборник / Science Beyond Boundaries II – Thematic Collection of Papers of International Significance / Наука без границ II – Международный тематический сборник
Косовска Митровица : Универзитет у Приштини, Филозофски факултет.(2), 327-345.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7389
Ивановић Баришић ММ, Радовановић ДИ. Етнолошки и етнолингвистички аспект обуће у српској традиционалној култури. in Наука без граница II – међународни тематски зборник / Science Beyond Boundaries II – Thematic Collection of Papers of International Significance / Наука без границ II – Международный тематический сборник. 2019;(2):327-345.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7389 .
Ивановић Баришић, Милина М., Радовановић, Драгана И., "Етнолошки и етнолингвистички аспект обуће у српској традиционалној култури" in Наука без граница II – међународни тематски зборник / Science Beyond Boundaries II – Thematic Collection of Papers of International Significance / Наука без границ II – Международный тематический сборник, no. 2 (2019):327-345,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7389 .

Становање у Ваљевској Подгорини: етнолошки и етнолингвистички аспект

Ивановић Баришић, Милина М.; Радовановић, Драгана И.

(Косовска Митровица : Универзитета у Приштини, Филозофски факултет, 2019)

TY  - JOUR
AU  - Ивановић Баришић, Милина М.
AU  - Радовановић, Драгана И.
PY  - 2019
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/7388
AB  - Housing tradition is an important aspect of life in the country. It
reflects the living standard of the household, personal attitudes
towards the living space and the ways to furnish it. The paper analyses
important aspects of the housing tradition and organization of
life within the households in Valjevska Podgorina. The inventory of
lexemes, terms related to house and household, bears testimony to a
traditional culture that combines a variety of historical, ethnocultural,
and linguocultural elements and factors.
AB  - Култура становања је једна од битних одредница живота традиционалне сеоске заједнице. Одраз је имовног стања појединачног домаћинства, сопствених схватања како треба да изгледа простор у којем се живи, али и начина опремања истог. У раду ће се указати на неке од најбитнијих карактеристика традиционалне организације становања у Ваљевској Подгорини. Инвентар лексема, односно назива за кућу и окућницу добро сведочи о једном традиционалном типу културе у којем се сучељавају различити историјски, етнокултурни и лингвокултуролошки моменти.
PB  - Косовска Митровица : Универзитета у Приштини, Филозофски факултет
T2  - Зборник радова Филозофског факултета / Recueil de travauh de la Faculté de philosophie / Collection of papers of the Faculty of Philosophy
T1  - Становање у Ваљевској Подгорини: етнолошки и етнолингвистички аспект
T1  - Housing Tradition In Valjevska Podgorina:Ethnologic And Ethnolinguistic Aspects
SP  - 3
EP  - 14
VL  - 69
IS  - 2
DO  - 10.5937/ZRFFP49-22128
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7388
ER  - 
@article{
author = "Ивановић Баришић, Милина М. and Радовановић, Драгана И.",
year = "2019",
abstract = "Housing tradition is an important aspect of life in the country. It
reflects the living standard of the household, personal attitudes
towards the living space and the ways to furnish it. The paper analyses
important aspects of the housing tradition and organization of
life within the households in Valjevska Podgorina. The inventory of
lexemes, terms related to house and household, bears testimony to a
traditional culture that combines a variety of historical, ethnocultural,
and linguocultural elements and factors., Култура становања је једна од битних одредница живота традиционалне сеоске заједнице. Одраз је имовног стања појединачног домаћинства, сопствених схватања како треба да изгледа простор у којем се живи, али и начина опремања истог. У раду ће се указати на неке од најбитнијих карактеристика традиционалне организације становања у Ваљевској Подгорини. Инвентар лексема, односно назива за кућу и окућницу добро сведочи о једном традиционалном типу културе у којем се сучељавају различити историјски, етнокултурни и лингвокултуролошки моменти.",
publisher = "Косовска Митровица : Универзитета у Приштини, Филозофски факултет",
journal = "Зборник радова Филозофског факултета / Recueil de travauh de la Faculté de philosophie / Collection of papers of the Faculty of Philosophy",
title = "Становање у Ваљевској Подгорини: етнолошки и етнолингвистички аспект, Housing Tradition In Valjevska Podgorina:Ethnologic And Ethnolinguistic Aspects",
pages = "3-14",
volume = "69",
number = "2",
doi = "10.5937/ZRFFP49-22128",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7388"
}
Ивановић Баришић, М. М.,& Радовановић, Д. И.. (2019). Становање у Ваљевској Подгорини: етнолошки и етнолингвистички аспект. in Зборник радова Филозофског факултета / Recueil de travauh de la Faculté de philosophie / Collection of papers of the Faculty of Philosophy
Косовска Митровица : Универзитета у Приштини, Филозофски факултет., 69(2), 3-14.
https://doi.org/10.5937/ZRFFP49-22128
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7388
Ивановић Баришић ММ, Радовановић ДИ. Становање у Ваљевској Подгорини: етнолошки и етнолингвистички аспект. in Зборник радова Филозофског факултета / Recueil de travauh de la Faculté de philosophie / Collection of papers of the Faculty of Philosophy. 2019;69(2):3-14.
doi:10.5937/ZRFFP49-22128
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7388 .
Ивановић Баришић, Милина М., Радовановић, Драгана И., "Становање у Ваљевској Подгорини: етнолошки и етнолингвистички аспект" in Зборник радова Филозофског факултета / Recueil de travauh de la Faculté de philosophie / Collection of papers of the Faculty of Philosophy, 69, no. 2 (2019):3-14,
https://doi.org/10.5937/ZRFFP49-22128 .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7388 .

О релационим микротопонимима у Рађевини

Петровић-Савић, Мирјана С.

(Београд : Институт за српски језик САНУ, 2019)

TY  - JOUR
AU  - Петровић-Савић, Мирјана С.
PY  - 2019
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10341
AB  - В работе анализировано около ста топонимов, мотивированных
положением в пространстве. Мы называем их реляционными микротопонимами. Выделены предлоги, находящиеся в топонимах предложно-падежной конструкции и в топонимах, возникших сращением
предлога с именем существительным. Дана и семантика имен существительных, служащих ориентиром при возникновении реляционных
микротопонимов. Следуя за предлогами в топонимии области Радевина через реляционные микротопонимы, мы получили информацию о
конфигурации местности, о типе объектов, преобладающих при наименовании других местоположений, причем мы подтвердили и наличие
ранее известных диалектных особенностей исследуемой области.
AB  - У раду ћемо дати преглед микротопонима мотивисаних положајем у
простору на терену Рађевине. Издвојићемо предлоге који се јављају у топонимима предлошко-падежне конструкције и у топонима који су настали
срастањем предлога са именицом. Даћемо и семантику именица које су послужиле као оријентири при настајању релационих микротопонима.
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
T2  - Наш језик
T1  - О релационим микротопонимима у Рађевини
T1  - К вопросу о реляционных микротопонимах в области радевина
SP  - 699
EP  - 705
VL  - 50
IS  - 2
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10341
ER  - 
@article{
author = "Петровић-Савић, Мирјана С.",
year = "2019",
abstract = "В работе анализировано около ста топонимов, мотивированных
положением в пространстве. Мы называем их реляционными микротопонимами. Выделены предлоги, находящиеся в топонимах предложно-падежной конструкции и в топонимах, возникших сращением
предлога с именем существительным. Дана и семантика имен существительных, служащих ориентиром при возникновении реляционных
микротопонимов. Следуя за предлогами в топонимии области Радевина через реляционные микротопонимы, мы получили информацию о
конфигурации местности, о типе объектов, преобладающих при наименовании других местоположений, причем мы подтвердили и наличие
ранее известных диалектных особенностей исследуемой области., У раду ћемо дати преглед микротопонима мотивисаних положајем у
простору на терену Рађевине. Издвојићемо предлоге који се јављају у топонимима предлошко-падежне конструкције и у топонима који су настали
срастањем предлога са именицом. Даћемо и семантику именица које су послужиле као оријентири при настајању релационих микротопонима.",
publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ",
journal = "Наш језик",
title = "О релационим микротопонимима у Рађевини, К вопросу о реляционных микротопонимах в области радевина",
pages = "699-705",
volume = "50",
number = "2",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10341"
}
Петровић-Савић, М. С.. (2019). О релационим микротопонимима у Рађевини. in Наш језик
Београд : Институт за српски језик САНУ., 50(2), 699-705.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10341
Петровић-Савић МС. О релационим микротопонимима у Рађевини. in Наш језик. 2019;50(2):699-705.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10341 .
Петровић-Савић, Мирјана С., "О релационим микротопонимима у Рађевини" in Наш језик, 50, no. 2 (2019):699-705,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10341 .

Лексический аֳлас Русских народных ֱоворов, Том I, Расֳиֳельный мир

Петровић-Савић, Мирјана

(Нови Сад : Матица Српска, 2019)

TY  - JOUR
AU  - Петровић-Савић, Мирјана
PY  - 2019
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/9946
PB  - Нови Сад : Матица Српска
T2  - Зборник Матице српске за филологију и лингвистику
T1  - Лексический аֳлас Русских народных ֱоворов, Том I, Расֳиֳельный мир
SP  - 203
EP  - 205
VL  - 62
IS  - 1
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9946
ER  - 
@article{
author = "Петровић-Савић, Мирјана",
year = "2019",
publisher = "Нови Сад : Матица Српска",
journal = "Зборник Матице српске за филологију и лингвистику",
title = "Лексический аֳлас Русских народных ֱоворов, Том I, Расֳиֳельный мир",
pages = "203-205",
volume = "62",
number = "1",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9946"
}
Петровић-Савић, М.. (2019). Лексический аֳлас Русских народных ֱоворов, Том I, Расֳиֳельный мир. in Зборник Матице српске за филологију и лингвистику
Нови Сад : Матица Српска., 62(1), 203-205.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9946
Петровић-Савић М. Лексический аֳлас Русских народных ֱоворов, Том I, Расֳиֳельный мир. in Зборник Матице српске за филологију и лингвистику. 2019;62(1):203-205.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9946 .
Петровић-Савић, Мирјана, "Лексический аֳлас Русских народных ֱоворов, Том I, Расֳиֳельный мир" in Зборник Матице српске за филологију и лингвистику, 62, no. 1 (2019):203-205,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9946 .

Географски термини у речницима Вука Стефановића Караџића

Петровић-Савић, Мирјана

(Београд : Српска академија наука и уметности, 2019)

TY  - JOUR
AU  - Петровић-Савић, Мирјана
PY  - 2019
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/9711
AB  - The aim of the present paper is to collect and present geographical terms included
by Vuk Karadžić in his dictionary. The excerption yielded nearly 500 lexical items. The
collected materials are classifi ed, according to the usual practice, into four main groups:
1. Designations of the elevated landforms; 2. Designations of the depressed landforms; 3.
Hydrographic terms (both physiogenic and anthropogenic) and 4. Terms designating the
morphological-vegetative properties of the soil, the latter group including terms related to
the vegetative cover, soil types and agriculture. The terms recorded by Vuk are compared
with those discussed in Joseph Schütz’s monograph, partly also with the contemporary
evidence provided by the author’s fi eld research in Vuk’s birthplace Tršić, his native region
of Jadar and the neighbouring Rađevina. Omitted are a few cases of homonymy, i.e.
words attested elsewhere, but not by Vuk, as geographical terms, e.g. blizanci ‘source’ (in
Vuk only: ‘twins’), nizìna ‘plain’ (in Vuk only: ‘string of gold coins’). At the end of the
paper the geographical terms are listed, by referring to its paragraphs.
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
T2  - Ономатолошки прилози, књ. XXVI
T1  - Географски термини у речницима Вука Стефановића Караџића
T1  - Географски термини у Вуковом Рјечнику
T1  - Geographical terms in Vuk's Dictionary
SP  - 17
EP  - 43
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9711
ER  - 
@article{
author = "Петровић-Савић, Мирјана",
year = "2019",
abstract = "The aim of the present paper is to collect and present geographical terms included
by Vuk Karadžić in his dictionary. The excerption yielded nearly 500 lexical items. The
collected materials are classifi ed, according to the usual practice, into four main groups:
1. Designations of the elevated landforms; 2. Designations of the depressed landforms; 3.
Hydrographic terms (both physiogenic and anthropogenic) and 4. Terms designating the
morphological-vegetative properties of the soil, the latter group including terms related to
the vegetative cover, soil types and agriculture. The terms recorded by Vuk are compared
with those discussed in Joseph Schütz’s monograph, partly also with the contemporary
evidence provided by the author’s fi eld research in Vuk’s birthplace Tršić, his native region
of Jadar and the neighbouring Rađevina. Omitted are a few cases of homonymy, i.e.
words attested elsewhere, but not by Vuk, as geographical terms, e.g. blizanci ‘source’ (in
Vuk only: ‘twins’), nizìna ‘plain’ (in Vuk only: ‘string of gold coins’). At the end of the
paper the geographical terms are listed, by referring to its paragraphs.",
publisher = "Београд : Српска академија наука и уметности",
journal = "Ономатолошки прилози, књ. XXVI",
title = "Географски термини у речницима Вука Стефановића Караџића, Географски термини у Вуковом Рјечнику, Geographical terms in Vuk's Dictionary",
pages = "17-43",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9711"
}
Петровић-Савић, М.. (2019). Географски термини у речницима Вука Стефановића Караџића. in Ономатолошки прилози, књ. XXVI
Београд : Српска академија наука и уметности., 17-43.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9711
Петровић-Савић М. Географски термини у речницима Вука Стефановића Караџића. in Ономатолошки прилози, књ. XXVI. 2019;:17-43.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9711 .
Петровић-Савић, Мирјана, "Географски термини у речницима Вука Стефановића Караџића" in Ономатолошки прилози, књ. XXVI (2019):17-43,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9711 .

Говор северношарпланинске жупе Сиринић

Младеновић, Радивоје

(Београд : Институт за српски језик САНУ, 2019)

TY  - BOOK
AU  - Младеновић, Радивоје
PY  - 2019
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/12756
AB  - Монографија Говор северножарпланинске жупе Сиринић настала је у
оквиру пројекта Министарства просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије „Дијалектолошка истраживања српског језичког простора“
(број 178020).
Неизмерну захвалност дугујем многобројним Сиринићанима, својим
стрпљивим и љубазним информаторима, без чије сарадње и помоћи не би ни
било ове књиге.
Рецензентима – академику Слободану Реметићу, проф. др Недељку
Богдановићу и проф. др Драгољубу Петровићу, благодарим на помоћи у коначном обликовању текста.
AB  - Le parler de Sirinić s’est formé dans la partie septentrionale de Monts Šar, dans la
région de Sirinić, un groupe de villages situés dans une vallée de haute montagne de la
partie septentrionale du bassin du Lepenac.
Par les gorges de Brod, la région de Sirinić est reliée au sud du Kosovo, d’où les communications
mènent vers le nord du bassin du Kosovo et par les gorges de Kačanik, elle
est reliée au bassin de Skopje et à la vallée du Vardar. Du côté ouest, par le col de Prevalac
elle est reliée à la région de Sredska, qui, par la vallée de la Bistrica, débouche sur le bassin
de la Métochie.
La situation géographique de cette région et les voies de communication ont infl uencé
la formation du parler de Sirinić. La nature même des vallées de montagne a un impact sur
la formation de petites communautés dont la structure dialectale est souvent différente de
celle des autres communautés voisines. C’est la raison pour laquelle dans la région du nord
des Monts Šar se sont formés trois parlers typologiquement différents : le parler de Gora,
celui de Sredska et celui de Sirinić.
Ce qui a infl ué de façon importante sur la formation de l’actuelle structure dialectale
du parler de Sirinić, c’est le fait que la région a été peuplée depuis l’Antiquité jusqu’à nos
jours et a connu des mouvements de populations et des relations diverses entre les couches
substratiques et adstratiques. Cette région de Sirinić étant une zone de pâturages, riche
en herbe et en eau, elle a attiré les populations d’éleveurs venues de contrées proches ou
lointaines, qui, par des processus ethno-biologiques se sont partiellement fondues dans
la population de Sirinić. La présence de couches linguistiques diverses est attestée par
l’existence d’un lexique slave dominant et aussi de toponymes et noms de familles de
type roman. D’autre part, certains phénomènes dialectaux peuvent être compris comme le
résultat de rencontres entre différents systèmes linguistiques.
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
T2  - Српски дијалектолошки зборник
T1  - Говор северношарпланинске жупе Сиринић
T1  - Le parler de la region de siriNić dans le nord des Monts Šar
VL  - 66
IS  - 1
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12756
ER  - 
@book{
author = "Младеновић, Радивоје",
year = "2019",
abstract = "Монографија Говор северножарпланинске жупе Сиринић настала је у
оквиру пројекта Министарства просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије „Дијалектолошка истраживања српског језичког простора“
(број 178020).
Неизмерну захвалност дугујем многобројним Сиринићанима, својим
стрпљивим и љубазним информаторима, без чије сарадње и помоћи не би ни
било ове књиге.
Рецензентима – академику Слободану Реметићу, проф. др Недељку
Богдановићу и проф. др Драгољубу Петровићу, благодарим на помоћи у коначном обликовању текста., Le parler de Sirinić s’est formé dans la partie septentrionale de Monts Šar, dans la
région de Sirinić, un groupe de villages situés dans une vallée de haute montagne de la
partie septentrionale du bassin du Lepenac.
Par les gorges de Brod, la région de Sirinić est reliée au sud du Kosovo, d’où les communications
mènent vers le nord du bassin du Kosovo et par les gorges de Kačanik, elle
est reliée au bassin de Skopje et à la vallée du Vardar. Du côté ouest, par le col de Prevalac
elle est reliée à la région de Sredska, qui, par la vallée de la Bistrica, débouche sur le bassin
de la Métochie.
La situation géographique de cette région et les voies de communication ont infl uencé
la formation du parler de Sirinić. La nature même des vallées de montagne a un impact sur
la formation de petites communautés dont la structure dialectale est souvent différente de
celle des autres communautés voisines. C’est la raison pour laquelle dans la région du nord
des Monts Šar se sont formés trois parlers typologiquement différents : le parler de Gora,
celui de Sredska et celui de Sirinić.
Ce qui a infl ué de façon importante sur la formation de l’actuelle structure dialectale
du parler de Sirinić, c’est le fait que la région a été peuplée depuis l’Antiquité jusqu’à nos
jours et a connu des mouvements de populations et des relations diverses entre les couches
substratiques et adstratiques. Cette région de Sirinić étant une zone de pâturages, riche
en herbe et en eau, elle a attiré les populations d’éleveurs venues de contrées proches ou
lointaines, qui, par des processus ethno-biologiques se sont partiellement fondues dans
la population de Sirinić. La présence de couches linguistiques diverses est attestée par
l’existence d’un lexique slave dominant et aussi de toponymes et noms de familles de
type roman. D’autre part, certains phénomènes dialectaux peuvent être compris comme le
résultat de rencontres entre différents systèmes linguistiques.",
publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ, Београд : Српска академија наука и уметности",
journal = "Српски дијалектолошки зборник",
title = "Говор северношарпланинске жупе Сиринић, Le parler de la region de siriNić dans le nord des Monts Šar",
volume = "66",
number = "1",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12756"
}
Младеновић, Р.. (2019). Говор северношарпланинске жупе Сиринић. in Српски дијалектолошки зборник
Београд : Институт за српски језик САНУ., 66(1).
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12756
Младеновић Р. Говор северношарпланинске жупе Сиринић. in Српски дијалектолошки зборник. 2019;66(1).
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12756 .
Младеновић, Радивоје, "Говор северношарпланинске жупе Сиринић" in Српски дијалектолошки зборник, 66, no. 1 (2019),
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12756 .

Сложенице са именицом вода у српским народним говорима и српској култури

Јовановић, Владан З.; Милорадовић, Софија Р.

(Београд : Институт за српски језик САНУ, 2019)

TY  - JOUR
AU  - Јовановић, Владан З.
AU  - Милорадовић, Софија Р.
PY  - 2019
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10297
AB  - В работе дан обзор словообразовательной и лексико-семантиче-
ской структуры сложных слов с существительным вода в основе их
первой части. В собранном материале оказалось немалое количество
существительных из различных областей сербского языкового про-
странства, вошедших в состав лексикографических произведений (во-
додерина, водотечиште, водотечина, водоплавина, водоплав, водоваљ,
водопиј, водоношина, водоноша, водовираст, вододражина, водотуш,
водочајина и т. д.). Наряду с примерами из диалектных словарей и
сборников слов, представленных в РСАНУ, в работе проанализированы
и примеры сложных слов с характерным признаком сербской христи-
анской православной духовности и культуры. Сложные слова с суще-
ствительным вода в сербских народных говорах и сербской культуре
сохраняют в своем содержании основной семный состав этого суще-
ствительного. Имея в виду, что вода представляет собой один из самых
важных элементов в природе и в жизни человека, она, рядом с био-
логическим существованием, важна и для духовной жизни человека,
и поэтому ее встречаем как средство в обрядах, что в классе сложных
слов показывают примеры вроде водоосвећење, водосвет и водокршће.
Самое большое количество примеров с существительным вода в ос-
нове возникло сложно-суффиксальным способом словообразования,
т. е. словосложением и суффиксацией (водопој, водогаз, водоплавина,
водопојиште и т. д.), в то время как маленькое количество примеров
возникло чистой композицией (водомеђа, водоосвећење).
AB  - У раду је дат осврт на творбену и лексичко-семантичку структуру сложеница са именицом вода у основи првог сложеничког дела. У
прикупљеној грађи нашао се немали број именица са различитих подручја
српског говорног простора забележених у лексикографским делима (вододерина, водотечиште, водотечина, водоплавина, водоплав, водоплавштина, водоваљ, водоношљина, водопиј, водоношина, водоноша, водовираст,
вододражина, водотуш, водочајина итд.). Поред примера из дијалекатских
речника и збирки речи забележених у РСАНУ, у раду су анализирани и примери сложеница са обележјем српске хришћанске православне духовности
и културе, као што су водокршће, водосвет, водоосвећење.
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
T2  - Наш језик
T1  - Сложенице са именицом вода у српским народним говорима и српској култури
T1  - Сложные слова с существительным вода в сербских народных говорах и сербской культуре
SP  - 753
EP  - 763
VL  - 50
IS  - 2
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10297
ER  - 
@article{
author = "Јовановић, Владан З. and Милорадовић, Софија Р.",
year = "2019",
abstract = "В работе дан обзор словообразовательной и лексико-семантиче-
ской структуры сложных слов с существительным вода в основе их
первой части. В собранном материале оказалось немалое количество
существительных из различных областей сербского языкового про-
странства, вошедших в состав лексикографических произведений (во-
додерина, водотечиште, водотечина, водоплавина, водоплав, водоваљ,
водопиј, водоношина, водоноша, водовираст, вододражина, водотуш,
водочајина и т. д.). Наряду с примерами из диалектных словарей и
сборников слов, представленных в РСАНУ, в работе проанализированы
и примеры сложных слов с характерным признаком сербской христи-
анской православной духовности и культуры. Сложные слова с суще-
ствительным вода в сербских народных говорах и сербской культуре
сохраняют в своем содержании основной семный состав этого суще-
ствительного. Имея в виду, что вода представляет собой один из самых
важных элементов в природе и в жизни человека, она, рядом с био-
логическим существованием, важна и для духовной жизни человека,
и поэтому ее встречаем как средство в обрядах, что в классе сложных
слов показывают примеры вроде водоосвећење, водосвет и водокршће.
Самое большое количество примеров с существительным вода в ос-
нове возникло сложно-суффиксальным способом словообразования,
т. е. словосложением и суффиксацией (водопој, водогаз, водоплавина,
водопојиште и т. д.), в то время как маленькое количество примеров
возникло чистой композицией (водомеђа, водоосвећење)., У раду је дат осврт на творбену и лексичко-семантичку структуру сложеница са именицом вода у основи првог сложеничког дела. У
прикупљеној грађи нашао се немали број именица са различитих подручја
српског говорног простора забележених у лексикографским делима (вододерина, водотечиште, водотечина, водоплавина, водоплав, водоплавштина, водоваљ, водоношљина, водопиј, водоношина, водоноша, водовираст,
вододражина, водотуш, водочајина итд.). Поред примера из дијалекатских
речника и збирки речи забележених у РСАНУ, у раду су анализирани и примери сложеница са обележјем српске хришћанске православне духовности
и културе, као што су водокршће, водосвет, водоосвећење.",
publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ",
journal = "Наш језик",
title = "Сложенице са именицом вода у српским народним говорима и српској култури, Сложные слова с существительным вода в сербских народных говорах и сербской культуре",
pages = "753-763",
volume = "50",
number = "2",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10297"
}
Јовановић, В. З.,& Милорадовић, С. Р.. (2019). Сложенице са именицом вода у српским народним говорима и српској култури. in Наш језик
Београд : Институт за српски језик САНУ., 50(2), 753-763.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10297
Јовановић ВЗ, Милорадовић СР. Сложенице са именицом вода у српским народним говорима и српској култури. in Наш језик. 2019;50(2):753-763.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10297 .
Јовановић, Владан З., Милорадовић, Софија Р., "Сложенице са именицом вода у српским народним говорима и српској култури" in Наш језик, 50, no. 2 (2019):753-763,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10297 .

Именная объектная редупликация в сербских народных говорах: статус, условия реализации и балканский контекст

Милорадовић, Софија

(Tokyo : Nihon suravugaku kenkyukai, 2019)

TY  - JOUR
AU  - Милорадовић, Софија
PY  - 2019
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/7104
AB  - У раду се говори о редупликацији директног и индиректног објекта коришћењем
енклитичког облика личне заменице у функцији прономиналне реплике заменичке или
именичке лексеме, дакле—о балканизму иманентном српским призренско-тимочким
говорима, али присутном и у другим српским народним говорима који нису структурално
иновативни. Присуство ове појаве у српским говорима који нису високобалканизовани
сматрамо још једном од потврда велике експанзионе снаге балканистичких таласа.
Покушаћемо да на основу прегледане публиковане и личне теренске грађе изведемо неке
закључке везане за призренско-тимочке и косовско-ресавске говоре, а у оквиру четири
категорије које смо дефинисали као значајне на плану редупликације објекта, и које нам
истовремено могу послужити за повлачење паралела са стањем у суседним језицима —
припадницима балканског језичког савеза: (1) врста речи, (2) падеж, (3) граматички број,
(4) редослед употребе и контактност / дистантност посматраних форми.
PB  - Tokyo : Nihon suravugaku kenkyukai
T2  - Slavia Iaponica
T1  - Именная объектная редупликация в сербских народных говорах: статус, условия реализации и балканский контекст
T1  - Именска објекатска редупликација в српским народним говорима: статус, услови реализације и балкански контекст
SP  - 227
EP  - 246
VL  - 22
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7104
ER  - 
@article{
author = "Милорадовић, Софија",
year = "2019",
abstract = "У раду се говори о редупликацији директног и индиректног објекта коришћењем
енклитичког облика личне заменице у функцији прономиналне реплике заменичке или
именичке лексеме, дакле—о балканизму иманентном српским призренско-тимочким
говорима, али присутном и у другим српским народним говорима који нису структурално
иновативни. Присуство ове појаве у српским говорима који нису високобалканизовани
сматрамо још једном од потврда велике експанзионе снаге балканистичких таласа.
Покушаћемо да на основу прегледане публиковане и личне теренске грађе изведемо неке
закључке везане за призренско-тимочке и косовско-ресавске говоре, а у оквиру четири
категорије које смо дефинисали као значајне на плану редупликације објекта, и које нам
истовремено могу послужити за повлачење паралела са стањем у суседним језицима —
припадницима балканског језичког савеза: (1) врста речи, (2) падеж, (3) граматички број,
(4) редослед употребе и контактност / дистантност посматраних форми.",
publisher = "Tokyo : Nihon suravugaku kenkyukai",
journal = "Slavia Iaponica",
title = "Именная объектная редупликация в сербских народных говорах: статус, условия реализации и балканский контекст, Именска објекатска редупликација в српским народним говорима: статус, услови реализације и балкански контекст",
pages = "227-246",
volume = "22",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7104"
}
Милорадовић, С.. (2019). Именная объектная редупликация в сербских народных говорах: статус, условия реализации и балканский контекст. in Slavia Iaponica
Tokyo : Nihon suravugaku kenkyukai., 22, 227-246.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7104
Милорадовић С. Именная объектная редупликация в сербских народных говорах: статус, условия реализации и балканский контекст. in Slavia Iaponica. 2019;22:227-246.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7104 .
Милорадовић, Софија, "Именная объектная редупликация в сербских народных говорах: статус, условия реализации и балканский контекст" in Slavia Iaponica, 22 (2019):227-246,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7104 .

O линеаризацији у говору клисурских села

Симић, Зоран М.

(Темишвар : Западни универзитет, 2019)

TY  - CHAP
AU  - Симић, Зоран М.
PY  - 2019
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/12694
AB  - У раду је на основу прикупљене дијалекатске грађе из говора
трију села Банатске Клисуре (Дивич, Белобрешка и Стара Молдава)
извршена анализа реда речи у реченици, тачније, анализа
линеаризације клитика и линеаризације конгруентног атрибута у
именском изразу. Углавном се особине линеаризације у ова два
домена односе на присутну синтаксичку интерференцију с
румунским језиком. У првом случају разматрају се неколика
специфична случаја модификоване линеаризације
предикатскофразних енклитика, а у другом случају однос
антепозиционе и постпозиционе употребе конгруентног атрибута
исказаног придевом или придевском заменицом.
AB  - Based on the dialectological data collected in three villages of the Banatska Klisura region, this
paper offers an analysis of the sentence word order with regards to the
clitics linearization and the linearization of the congruent attribute in the
noun phrase. The properties of the linearization in these two domains
mainly refer to the presence of the syntactic interference with the
Romanian language. The first case of interference is explicated by several
specific instances of the modified linearization of the predicate-phrasal
clitics while the second case has to do with the pre-positive and postpositive
use of the congruent attribute expressed by an adjective or
adjectival pronoun.
PB  - Темишвар : Западни универзитет
T2  - Живот посвећен трагању за етничким идентитетом : зборник у част универзитетском професору др Михају Миљи Радану поводом 65. рођендана
T1  - O линеаризацији у говору клисурских села
T1  - On the Subject of Linearization in the Vernacular of the Villages of Banatska Klisura
SP  - 229
EP  - 244
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12694
ER  - 
@inbook{
author = "Симић, Зоран М.",
year = "2019",
abstract = "У раду је на основу прикупљене дијалекатске грађе из говора
трију села Банатске Клисуре (Дивич, Белобрешка и Стара Молдава)
извршена анализа реда речи у реченици, тачније, анализа
линеаризације клитика и линеаризације конгруентног атрибута у
именском изразу. Углавном се особине линеаризације у ова два
домена односе на присутну синтаксичку интерференцију с
румунским језиком. У првом случају разматрају се неколика
специфична случаја модификоване линеаризације
предикатскофразних енклитика, а у другом случају однос
антепозиционе и постпозиционе употребе конгруентног атрибута
исказаног придевом или придевском заменицом., Based on the dialectological data collected in three villages of the Banatska Klisura region, this
paper offers an analysis of the sentence word order with regards to the
clitics linearization and the linearization of the congruent attribute in the
noun phrase. The properties of the linearization in these two domains
mainly refer to the presence of the syntactic interference with the
Romanian language. The first case of interference is explicated by several
specific instances of the modified linearization of the predicate-phrasal
clitics while the second case has to do with the pre-positive and postpositive
use of the congruent attribute expressed by an adjective or
adjectival pronoun.",
publisher = "Темишвар : Западни универзитет",
journal = "Живот посвећен трагању за етничким идентитетом : зборник у част универзитетском професору др Михају Миљи Радану поводом 65. рођендана",
booktitle = "O линеаризацији у говору клисурских села, On the Subject of Linearization in the Vernacular of the Villages of Banatska Klisura",
pages = "229-244",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12694"
}
Симић, З. М.. (2019). O линеаризацији у говору клисурских села. in Живот посвећен трагању за етничким идентитетом : зборник у част универзитетском професору др Михају Миљи Радану поводом 65. рођендана
Темишвар : Западни универзитет., 229-244.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12694
Симић ЗМ. O линеаризацији у говору клисурских села. in Живот посвећен трагању за етничким идентитетом : зборник у част универзитетском професору др Михају Миљи Радану поводом 65. рођендана. 2019;:229-244.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12694 .
Симић, Зоран М., "O линеаризацији у говору клисурских села" in Живот посвећен трагању за етничким идентитетом : зборник у част универзитетском професору др Михају Миљи Радану поводом 65. рођендана (2019):229-244,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12694 .