Ministry of Education, Science and Technological Development, Republic of Serbia, Grant no. 451-03-68/2020-14/200174 (Institute for the Serbian Language of SASA, Belgrade)

Link to this page

info:eu-repo/grantAgreement/MESTD/inst-2020/200174/RS//

Ministry of Education, Science and Technological Development, Republic of Serbia, Grant no. 451-03-68/2020-14/200174 (Institute for the Serbian Language of SASA, Belgrade) (en)
Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije, Ugovor br. 451-03-68/2020-14/200174 (Institut za srpski jezik SANU, Beograd) (sr_RS)
Министарство просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије, Уговор бр. 451-03-68/2020-14/200174 (Институт за српски језик САНУ, Београд) (sr)

Publications

Лексикографска обрада преформулативних дискурсних маркера у описним речницима српског језика

Васиљевић, Анђела Д.; Димитријевић, Јована Љ.

(Београд : Научно друштво за неговање и проучавање српског језика, 2022)

TY  - JOUR
AU  - Васиљевић, Анђела Д.
AU  - Димитријевић, Јована Љ.
PY  - 2022
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/13064
AB  - Предмет овог рада је анализа лексикографске обраде преформулативних дискурсних маркера у општим описним речницима српског језика (РСАНУ,
РМС, РСЈ). На основу теоријских поставки о семантичко-прагматичкој природи
дискурсних маркера као разнородног скупа функционалних речи и израза које
одликује процедурално значење, покушава се установити који би металингвистички подаци били важни за њихов што целовитији лексикографски опис.
Анализу спроводимо на темељима квалитативне и упоредне методе, са циљем
давања увида у општеприхваћене механизме њиховог дефинисања у наведеним речницима. Спроведена анализа потврђује претходна запажања домаћих и страних аутора о изазовима који се јављају приликом речничке обраде датих јединица,
те додатни циљ представља пописивање предлога за даљу оптимизацију њиховог
металексикографског описа.
AB  - This paper deals with a qualitative analysis of lexicographic treatment of reformulative
discourse markers in Serbian descriptive dictionaries. Due to the lack of theoretical and
practical sources, older grammars and dictionaries often suggested uneven descriptions of
this heterogeneous and multifunctional group of words. Since most of them appear as the
result of the grammaticalisation phenomena of adverbs, particles, verbs, nouns, or conjunctions,
defining them according to the traditional morphosyntactic categories has often been
reductionist. The analysis provides an insight into the current place of the discourse markers
in Serbian descriptive dictionaries, by also confirming our initial hypotheses. Fоr instance,
the lexicographic treatment of multi-word discourse markers proves to be very problematic,
and some of the selected markers are not even defined under separate entries at all, nor
under the entries of their constituent elements (for example, to jest ’that is’). Therefore, the
paper attempts to establish the minimum of metalinguistic data that should be contained in
the dictionary articles dedicated to discourse markers.
PB  - Београд : Научно друштво за неговање и проучавање српског језика
PB  - Београд : Филолошки факултет
PB  - Никшић : Филолошки факултет
T2  - Српски језик
T1  - Лексикографска обрада преформулативних дискурсних маркера у описним речницима српског језика
T1  - Lexicographic Treatment of Discourse Markers in Serbian Descriptive Dictionaries
SP  - 459
EP  - 476
VL  - 27
DO  - 10.18485/sj.2022.27.1.25
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13064
ER  - 
@article{
author = "Васиљевић, Анђела Д. and Димитријевић, Јована Љ.",
year = "2022",
abstract = "Предмет овог рада је анализа лексикографске обраде преформулативних дискурсних маркера у општим описним речницима српског језика (РСАНУ,
РМС, РСЈ). На основу теоријских поставки о семантичко-прагматичкој природи
дискурсних маркера као разнородног скупа функционалних речи и израза које
одликује процедурално значење, покушава се установити који би металингвистички подаци били важни за њихов што целовитији лексикографски опис.
Анализу спроводимо на темељима квалитативне и упоредне методе, са циљем
давања увида у општеприхваћене механизме њиховог дефинисања у наведеним речницима. Спроведена анализа потврђује претходна запажања домаћих и страних аутора о изазовима који се јављају приликом речничке обраде датих јединица,
те додатни циљ представља пописивање предлога за даљу оптимизацију њиховог
металексикографског описа., This paper deals with a qualitative analysis of lexicographic treatment of reformulative
discourse markers in Serbian descriptive dictionaries. Due to the lack of theoretical and
practical sources, older grammars and dictionaries often suggested uneven descriptions of
this heterogeneous and multifunctional group of words. Since most of them appear as the
result of the grammaticalisation phenomena of adverbs, particles, verbs, nouns, or conjunctions,
defining them according to the traditional morphosyntactic categories has often been
reductionist. The analysis provides an insight into the current place of the discourse markers
in Serbian descriptive dictionaries, by also confirming our initial hypotheses. Fоr instance,
the lexicographic treatment of multi-word discourse markers proves to be very problematic,
and some of the selected markers are not even defined under separate entries at all, nor
under the entries of their constituent elements (for example, to jest ’that is’). Therefore, the
paper attempts to establish the minimum of metalinguistic data that should be contained in
the dictionary articles dedicated to discourse markers.",
publisher = "Београд : Научно друштво за неговање и проучавање српског језика, Београд : Филолошки факултет, Никшић : Филолошки факултет",
journal = "Српски језик",
title = "Лексикографска обрада преформулативних дискурсних маркера у описним речницима српског језика, Lexicographic Treatment of Discourse Markers in Serbian Descriptive Dictionaries",
pages = "459-476",
volume = "27",
doi = "10.18485/sj.2022.27.1.25",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13064"
}
Васиљевић, А. Д.,& Димитријевић, Ј. Љ.. (2022). Лексикографска обрада преформулативних дискурсних маркера у описним речницима српског језика. in Српски језик
Београд : Научно друштво за неговање и проучавање српског језика., 27, 459-476.
https://doi.org/10.18485/sj.2022.27.1.25
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13064
Васиљевић АД, Димитријевић ЈЉ. Лексикографска обрада преформулативних дискурсних маркера у описним речницима српског језика. in Српски језик. 2022;27:459-476.
doi:10.18485/sj.2022.27.1.25
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13064 .
Васиљевић, Анђела Д., Димитријевић, Јована Љ., "Лексикографска обрада преформулативних дискурсних маркера у описним речницима српског језика" in Српски језик, 27 (2022):459-476,
https://doi.org/10.18485/sj.2022.27.1.25 .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13064 .

On Serbian nalep/nalijen ‘Aconitum napellus’

Kalezić, Maja

(Москва : МАКС Пресс, 2022)

TY  - CHAP
AU  - Kalezić, Maja
PY  - 2022
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/12960
AB  - The paper presents an ethnological-phytonomastical essay on re-telling
of the Low of Similia in regard to the nature’s poisons and venoms phenomenon
in oral folklore of the Balkan Slavs.
PB  - Москва : МАКС Пресс
T2  - Славянский мир в настоящем и прошлом : сборник статей
T1  - On Serbian nalep/nalijen ‘Aconitum napellus’
SP  - 66
EP  - 75
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12960
ER  - 
@inbook{
author = "Kalezić, Maja",
year = "2022",
abstract = "The paper presents an ethnological-phytonomastical essay on re-telling
of the Low of Similia in regard to the nature’s poisons and venoms phenomenon
in oral folklore of the Balkan Slavs.",
publisher = "Москва : МАКС Пресс",
journal = "Славянский мир в настоящем и прошлом : сборник статей",
booktitle = "On Serbian nalep/nalijen ‘Aconitum napellus’",
pages = "66-75",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12960"
}
Kalezić, M.. (2022). On Serbian nalep/nalijen ‘Aconitum napellus’. in Славянский мир в настоящем и прошлом : сборник статей
Москва : МАКС Пресс., 66-75.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12960
Kalezić M. On Serbian nalep/nalijen ‘Aconitum napellus’. in Славянский мир в настоящем и прошлом : сборник статей. 2022;:66-75.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12960 .
Kalezić, Maja, "On Serbian nalep/nalijen ‘Aconitum napellus’" in Славянский мир в настоящем и прошлом : сборник статей (2022):66-75,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12960 .

Прилог историји српских говора на подручју Косова и Метохије

Лома, Александар Б.; Степановић, Жељко Д.

(Београд : Српска академија наука и уметности, 2021)

TY  - CHAP
AU  - Лома, Александар Б.
AU  - Степановић, Жељко Д.
PY  - 2021
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/13024
AB  - Разматра се Рударски законик деспота Стефана Лазаревића
као сведочанство о новобрдском говору с почетка XV века. С обзиром на то да
је он сачуван само у два познија преписа, ћириличном, урађеном крајем XVI в.,
вероватно у Кратову, и латиничном, насталом 1638. у Ћипровцима, поставља
се питање које се од већ уочених дијалекатских особина смеју приписати протографу из 1412. Одговор се тражи кроз систематско поређење ћириличног
преписа, који је досад био главно полазиште при просуђивању језика овог
споменика, са релативно скоро издатим латиничним преписом, спроведено на
њиховом дигитализованом и синоптички упареном тексту. За почетак испитане су две карактеристичне црте: екавски развој јата и прелаз ‑л у ‑а. За јат
упоређени су само међусобно подударни сегменти двају преписа, за које се са
поуздањем може узети да одражавају протограф. Долази се до закључка да је у
изворном тексту етимолошки јат од псл. *ě морао бити доследније писан него
у ћириличном препису али да је такође у њему било писања јата на месту *e,
*ę и екавских ликова, што указује на говор са незамењеним јатом у одмаклом
процесу екавизације. За ‑л на крају слога узет је у обзир укупни текст обају
преписа. Показује се да је већ оригинал садржавао низ потврда са призренско‑јужноморавским развојем ‑л > ‑а, али и поједине примере за ‑л > ‑о, посебно у рударским терминима немачког порекла, док је у глаголским облицима та
особина ограничена на латинични препис и иде на рачун преписивача.
AB  - «Закон о рудниках» (др.‑серб. Законник о рупах, далее: ЗР) составлен
в городе Ново‑Брдо при участии экспертов из других горнодобывающих
центров средневековой Сербии и издан в 1412 году деспотом Стефаном Ла-
заревичем. ЗР сохранилсяв двух списках, оба были неизвестны до начала
шестидесятых годов прошлого столетия. Первым был обнаружен кирилли-
ческий список, переписанный в конце XVI века, по всей вероятности в го-
роде Кратове в северо-восточной части Македонии (далее: КС). Вскоре по-
сле его обнаружения, прежде чем он в 1962 году опубликован, стало извест-
но, что существует турецкий перевод ЗР, сделанный 1495, который широко
использован в составлении свода горного права, т.н. «Саксонского закона»
(Kanun‑ı‑Sās), во время правления Сулеймана Великолепного, и что, более
того, есть другой сербский список ЗР, сделанный с кириллического подлин-
ника латинскими буквами в горняцком поселке Чипровец в с.‑з. Болгарии
в 1638 г. (далее: ЛС). Лежащая в его основе рукопись восходила к изводу ЗР,
отличающемуся от того, который отражен в КС. Публикация ЛС появилась
только в 2006 году.
За исключением вступительного и заключительного пунктов, напи-
санных от имени правителя на сербском изводе церковнославянского, ЗР
составлен на народном языке и обладает большим набором лексикографи-
ческих данных, включающий ранние или первые упоминания ряда слов и их
употреблений, которые, из‑за позднего опубликования данного источника,
пока не нашли своего места в исторических и этимологических словарях.
В целях реализации проекта этимологического тезауруса сербского языка
(Етимолошки речник српског језика), выполняемого в Институте сербско-
го языка САНИ , мы решили провести полную эксцерпцию ЗР. Наши соав-
торы перевели тексты обоих списков в цифровой формат, расположили па-
раллельно друг другу соответствующие части и начали проводить исчер‑
пывающий анализ словарного запаса ЗР, который, как мы надеемся, вскоре
станет доступен в интернете.
Хотя наш перевод ЗР в цифровой формат направлен прежде всего на
лексикографическую обработку, он открывает возможности для углублен-
ного изучения других аспектов этого памятника, включая диалектные чер-
ты его языка. С первого взгляда стало ясно, что в нем впервые встречаются
некоторые инновации, характерные для современного призренско-южно-
моравского поддиалекта, к которому относится современный говор Но-
во‑Брда. Все‑таки это наблюдение было сделано на основе КС, без систе-
матического привлечения ЛС. Наш методологический постулат гласит, что
только путем последовательного сравнения двух списков можно различать словоформы, восходящие к утраченному протографу ЗР, и возникшие позд-
нее, в ходе его рукописной передачи. В качестве иллюстрации здесь мы со-
средоточились на двух самых важных изоглоссах для диалектного членения
древнесербского языка, а именно на отражениях ятя и плавного л в конце
слога. В призренско-южноморавском диалекте данные фонемы перешли в
[e] и [a] соответственно, на пр. деја ‘часть’ < прасл. *dělъ.
Здесь представлены результаты нашего исследования по этим двум
пунктам. Итоги показаны в таблицах и прокомментированы. Что касается
ятя, проведенное нами исследование сводилось на анализ основного текста
ЗР, общего для обоих списков, причем проведено различие между ятем в
корне, в основе и в окончании. На основе КС, который предоставляет мно-
го примеров написания е вместо этимологического ятя и, наоборот, гипер-
корректного употребления буквы ѣ для передачи е из прасл.*e, *ę («псев-
до‑ять»), наши предшественники пришли к выводу, что уже в начале XV
в. в говоре города Ново‑Брдо преобладал «экавский» тип произношения
ятя (как [e]). В самом деле, совпадения в «экавских» и «псевдо‑ятевых» сло-
воформах, наблюдаемые между КС и ЛС – в котором ѣ транслитерируется
как æ – указывают, в своей совокупности, что того рода явления должны
были быть присущи протографу, но, с другой стороны, есть немалое число
примеров сохранения ѣ в ЛС там, где он в КС замещен е. В таких случаях
можно допустить, что в ЛС отражено исходное написание, а экавизм в КС
является опиской переписчика. Следовательно, кажется, что в протографе
употребление буквы ѣ было более правильным, чем в КС, особенно там, где
ятем устранялась омонимия, как в случае глагола, приобретшего в КС фор-
му осветити, исходя из которой его неправильно понимали как ‘освятить,
отомстить’, но в ЛС он дважды засвидетельствован с ятем в корне (osvæt‑),
откуда следует, что речь идет о глаголе освѣтити в значении ‘осветить
(штольню)’, которое в данных контекстах имеет полный смысл.
Любопытно, что примеров неэтимологического ятя в ЛС гораздо
больше, чем в КС. От случая к случаю, их можно интерпретировать по‑раз-
ному. Возможно, в рукописи, с которой сделан ЛС, псевдо‑ять встречал-
ся чаще, чем в КС, причем не исключено, что он там в некоторых случаях
восходил к оригиналу РЗ , но трудно избежать впечатления, что сам пере-
писчик при транслитерации иногда буквой æ замещал е своего кирилли-
ческого подлинника. Есть основания предполагать, что он был носителем
«екавского» диалекта, в котором ě отразилось как (i)je, скорее всего одним
из боснийских францисканцев, находившихся в то время в Чипровце. Его
родной говор проявляется в спорадическом употреблении диграфа æ для
передачи сочетания је, например, он несколько раз пишет æ, чтобы пере-
дать 3. л. ед. ч. наст. в. је ‘есть’; в подлиннике, данная словоформа могла
быть написана с «є» или с «ѥ», но никак не с помощью «ѣ». В остальных
случаях допустимо, что причиной возникновения псевдо‑ятей в ЛС была
гиперкоррекция; предположительно, языковое чутье переписчика ослабело вследствие его длительного пребывания в окружении экавского торлакско-
го диалекта.
Уже замечено, что язык РЗ очень близок к говору карашевцев, сла-
вянского анклава в румынском Банате, восходящего к переселенцам конца
XIV века из северо‑восточной Сербии. В карашевском говоре ять сохраняет
статус особой фонемы [ẹ], противопоставленной гласному среднего подъ-
ёма [e] (< прасл. *e, *ę). Это указывает, что на древнесербском диалектном
фоне говор города Ново‑Брдо и его окрестности изначально принадлежал
к «ятевому» ареалу и уже позднее подвергся полной экавизации, которая,
наряду с утратой ряда морфологических категорий (падежей, инфинитива)
представляет собой одну из важнейших инноваций призренско‑тимокско-
го диалекта. Судя по экавизмам, возводимым к протографу, это развитие
там уже продвигалось в начале XV в., но трудно принять, что оно до того
времени уже закончилось, имея ввиду правильные употребления ятя об-
щие для обоих списков, поскольку их гораздо больше, чем экавизмов. Надо
полагать, что по меньшей мере некоторая часть их отражает языковую ре-
альность, а не только грамотность составителей РЗ .
В отличие от ятя, наш анализ л на конце слога охватывает полный
текст обоих списков, включая те части, где они расходятся друг с другом.
Большинство примеров состоит из форм л‑причастия единственного числа
мужского рода на *‑alъ и *‑ilъ в составе сложных глагольных форм (про-
шедшего времени, сослагательного наклонения, футура II). В современном
Призренско‑южноморавском поддиалекте Призренско‑тимокского диалек-
та эти окончания перешли в ‑а (через ‑аа) и ‑и(ј)а соответственно. Примеров
данного перехода в текстуально совпадающих частях обоих списков доста-
точно, чтобы сделать вывод, что он произашел до времени составления РЗ .
Примеры развития *‑ilъ> ‑ио, характерного для центральных штокавских
говоров, столь же многочисленны, но они ограничиваются латинским спи-
ском, где их можно отнести на счет переписчика. Формы с сохраненным ‑л
встречаются в обоих списках только спорадически; предположительно, они
отражают соблюдение книжной нормы, а не факты живого говора.
Особая группа примеров развития л в РЗ состоит из горных терми-
нов, заимствованных из средневерхненемецкого. Она даëт более сложную
картину, ср., с одной стороны, ал > а в ватурк < waltwoærk ‘доменщик’
и ил > иа в смиачар < ср.‑в.‑н. smelzer ‘плавильщик’, а с другой – примеры
перехода l > o в пштеонати < bestellen [pʃteln] ‘работать’, штона (наряду с
штолна, штовна) ‘штольня’ (в обоих списках), хваочар < ср.‑в.‑нем. val(t)
schære ‘фальшивомонетчик’ (только в ЛС). По‑видимому, горная термино-
логия города Ново‑Брдо – имя которого, буквально ‘новая гора’, возникло в
результате калькирования ср.‑в. нем. niuberc ‘новый рудник’ (berc, н.‑в.‑нем.
Berg, значит и ‘гора’ и ‘рудник’) – находилась под влиянием более древних
горнодобывающих центров средневековой Сербии, из которых эксперты
по горному праву там собрались, чтобы составить ЗР. В частности, кажется, что словоформа смиачар возникла путем преобразования екавской
šmiočar, отмеченной в турецком переводе ЗР, в которой ср.‑в.‑нем. e было
изначально воспринято как ять, перешедший впоследствии перед гласным
в и (ср. форму nie < něje на одном месте в ЛС).
В «ятевском» ареале, в котором *ě сохранилось в качестве самостоя-
тельной фонемы, ограничивающемся сегодня частью северо‑западной Сер-
бии, но в позднем средневековье охватывавшем более широкие территории
на востоке и юге, оно осталось незамещенным и в позиции перед о, возник-
шим из л, например, дẹ̏о ‘часть’ <*dělъ; та же самая форма (dæo) отмечена в
одном параграфе ЗР, передаваемом только латинским списком; она повто-
ряется и в одном документе из 1457 г., написанная дѣѡ (напомним, что в со-
временном говоре общины Ново‑Брдо данное слово приняло форму деја).
Итак, в то время как язык ЗР, составленного в Ново‑Брдо, в значительной
степени основан на местном говоре, в нем все‑таки наблюдаются, кроме
книжных, и инодиалектные примеси. Последние лучше всего распозна-
ются в горной терминологии немецкого происхождения, которая вместе с
шахтерами переселялась из одного рудника в другой, но между ними есть и
некоторые славянские по происхождению словоформы. Конечно, это лишь
предварительное предположение, имея в виду, что наш доклад касается те-
кущего состояния работ над проектом, который продолжается, с надеждой
что он приведетнаск более обоснованным выводам.
AB  - The Mining Code (Old Serbian: Zakonik o rupah, further: the MC) was
issued in 1412 by despot Stefan Lazarević after being compiled in Novo Brdo with
the assistance of experts from other mining centres of the medieval Serbia. Its
protograph being lost, it is transmitted to us through two manuscripts, neither
of which was known before the early sixties of the 20th century. The first to be
discovered was a late 16th century Cyrillic transcript, made most probably in
the town of Kratovo in North East Macedonia (further: the CT). Even before
its publication in 1962 it was recognized that an early Turkish translation from
1495, which was largely used in compiling the Turkish mining code known as “the
Saxon law” (Kanun‑ı‑Sās) under Suleiman the Magnificent and another Serbian transcript exist, made 1638 in the mining centre of Ćiprovci in North West
Bulgaria by transliterating the Cyrillic into Latin letters. Its source was based on a
redaction of the code different from that underlying the extant Cyrillic transcript.
This Latin transcript (further: the LT) waited until 2006 to be published.
Written for the main part in Old Serbian vernacular (only despot Stefan’s
preamble and his final certification are in the Serbian recension of Church
Slavonic), the MC provides a rich supply of lexicographical data, with early or
even first attestations of many words and usages. Due to the late discovery of
the source, this valuable evidence has not been included so far in the historical
and etymological dictionaries. For the purposes of the project for an etymological
thesaurus of Serbian (Etimološki rečnik srpskog jezika) at the Serbian Language
Institute of SASA, we decided to carry out a total excerption of the MC. The
co‑authors converted the text of both transcripts into digital form, arranged
in parallel their corresponding sections and started compiling an exhaustive
analytical lexicon to the MC, which hopefully will be soon available online.
Aimed primarily at lexicographical analysis, our digitisation still gives
the possibility to explore more thoroughly various other aspects of the MC,
including the dialectal features of its language. Since it first became available to
scholarship, it has become clear that the variety of Old Serbian used in the MC
shows some innovations characteristic of the modern dialectal area of Prizren
and the South Morava valley, to which Novo Brdo belongs. However, this
observation has been made on the basis of the CT, without regularly consulting
the LT. Our methodological postulate is that only a systematic comparison of two
transcripts with one another can give us valuable clues as to the original spelling
of a word in the protograph of the MC. To illustrate this, we choose to analyse two
phonological developments of central importance for the dialectal differentiation
of Old Serbian: reflexes of the Common Slavic yat (*ě) and of l at the end of a
syllable. In the Prizren‑South Morava dialect they resulted in e and a respectively,
e.g. deja ‘part’ < CSl *dělъ.
Here the results of our research on these two points are presented,
summarized in tabular form with commentary. As for the yat, our analysis was
limited to the core text common to both transcripts, while distinguishing between
the occurrence of ě in roots, affixes and desinences. The testimony of the CT,
with numerous instances of an e instead of an etymological *ě and vice versa of a
hypercorrect ě (Cyr. ѣ) instead of an etymological *e, *ę (“pseudoyat”) strongly
suggest that at the beginning of the 15th century in Novo Brdo the “ekavian”
pronunciation of the yat as [e] already prevailed. In this regard a number of
matches between the CT and the LT, where ѣ is transliterated as æ, proves the
presence of some “ekavisms” and “pseuodoyats” in the protograph, but on the
other hand there are numerous instances of an etymological yat preserved in
the LT, but substituted with e in the CT. In such cases we may assume that the
LT preserves the original spelling whereas the “ekavian” form of the CT slipped
subsequently in the manuscript tradition, and that in the protograph the yat must have been used more correctly than in the CT, especially in the cases where it was
distinctive; e.g. the verb osvet‑iti in the CT was misunderstood as ‘to sanctify,
to take revenge’ (*obsvętiti), but the LT has osvæt‑iti, i.e. *obsvětiti ‘to light up’,
which in the context makes full sense. Curiously enough, the occurrence of the
non-etymological yat in the LT turned out to be considerably higher than in the
CT, which can be variously interpreted on a case‑by‑case basis. Perhaps in the lost
Cyrillic original of the LT more instances of the “pseudoyat” than in the CT had
been found, some of them possibly going back to the protograph, but it is difficult
to avoid the impression that the transliterator himself occasionally substituted æ
for an e of his source. There are indications that he was a speaker of the “jekavian”
dialect, where ě had resulted in (i)je, most probably one of the Bosnian Franciscans
who were active in Ćiprovci during the 17th century. His dialectal background
emerges in the rendering with the digraph for ě the cluster [i̯e], e.g. æ several
times for je ‘is’, which could hardly have been written *ѣ in the Cyrillic manuscript
he had before him. The rest of the “pseudoyats” in the LT might be explained as
hypercorrection errors caused by the scribe’s innate Sprachgefühl having become
uncertain after a long stay in the Serbian‑Bulgarian border area where the ekavian
Torlak dialect was spoken.
It has been observed that the language of the MC shows a close affinity with
the dialect of the Krashovani in Roman Banat, who migrated thither at the end
of the Middle Ages from North East Serbia, in whose speech the yat preserves its
phonological identity as an [ẹ] pronounced closer than [e] <*e, *ę. This suggests
that the local idiom of Novo Brdo originally may have belonged to a dialectal
area in which the yat was preserved and that it only subsequently underwent a
thorough ekavisation, as well as a reduction of the nominal inflection, which
are the main innovative developments of the Prizren‑Timok dialect. The former
development must have advanced there in the early 15th century, judging by the
ekavisms traceable back to the protograph, but probably not yet completed at the
time, because it is hard to believe that the regular uses of the yat common to
both transcripts of the MC, that are much more numerous, reflect exclusively the
literacy of its compilers.
Unlike our analysis of the yat, that of l at the end of a syllable covered the
whole of the two transcripts, including their mutually non corresponding parts.
The main evidence is provided by the perfect active participle endings of the
masculine singular *‑alъ and *‑ilъ, frequently used in the periphrastic forms of
the perfect, the conditional and the futur II. In the modern subdialect of Prizren
and the South Morava they resulted in ‑a and ‑i(j)a respectively, and there are a
sufficient number of matches between the CT and the LT to assure us that this
development had been completed early enough to be reflected in the protograph
of the MC. The instances of ‑io < *‑ilъ are equally numerous, but limited to the
LT, where they most probably are the transliterator’s slips of the pen explainable
by his dialectal background. The forms with a non‑vocalised ‑l occur in both
transcripts only sporadically; rather than conveying facts of the living language, they demonstrate an occasional observance of the literary norm. Another group
of examples relevant to the vocalisation of l in the MC consists of a set of the
mining terms borrowed from Middle High German. It gives a more complex
picture, with al > a in vaturk < waltwoærk ‘a furnace worker’ and il >i(j)a in
smiačar < MHG smelzer ‘smelter’, but, on the other hand, we have instances of l > o
in pšteonati < bestellen [pʃteln] ‘to work’, štona (besides štolna, štovna) ‘mining
gallery’ (in both transcripts), hvaočar < MHG val(t)schære ‘forger’ (in LT only).
It appears that the mining terminology of Novo Brdo (literally ‘new hill’, a calque
of MHG niuberc ‘new mine’, berc meaning both ‘hill’ and ‘mine’) was influenced
by the older mining centres of medieval Serbia, wherefrom experts in mining law
gathered to compile the MC. In particular, the form smijačar seems to be a local
adaptation of the jekavian šmiočar which is read in the Turkish translation, where
MHG e was substituted with ě and subsequently developed into i before a vowel.
In the dialectal area where the yat survives as an [ẹ], which is today limited to a
part of North Western Serbia but in the Middle Ages was more extended towards
East and South, it is preserved also before o < l, e.g. dẹ̏o ‘part’ < *dělъ (in the speech
of Novo Brdo deja, see above); yet the same form is found in an article of the LT
missing in the CT (written dæo; it recurs as дѣѡ in a Cyrillic act from 1457). Thus
it seems that the language of the CT, while largely based on the local tongue of
Novo Brdo, included admixtures from other Old Serbian dialects, to be found
especially in the mining terminology of German origin, which together with the
miners migrated from one mine to another, but also in some words belonging to
the Slavic inherited lexicon. Of course, this is only a preliminary assumption. One
should bear in mind that we reported here on a work in progress; hopefully, our
further research will bring new insights leading to better founded conclusions.
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
PB  - Косовска Митровица : Филозофски факултет Универзитета у Приштини
T2  - Резултати досадашњих и правци будућих истраживања српских народних говора Косова и Метохије
T1  - Прилог историји српских говора на подручју Косова и Метохије
T1  - A Contribution to the History of Serbian Dialects in the Kosovo-Metohija Region
T1  - К истории сербских говоров Косова и Метохии
SP  - 33
EP  - 58
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13024
ER  - 
@inbook{
author = "Лома, Александар Б. and Степановић, Жељко Д.",
year = "2021",
abstract = "Разматра се Рударски законик деспота Стефана Лазаревића
као сведочанство о новобрдском говору с почетка XV века. С обзиром на то да
је он сачуван само у два познија преписа, ћириличном, урађеном крајем XVI в.,
вероватно у Кратову, и латиничном, насталом 1638. у Ћипровцима, поставља
се питање које се од већ уочених дијалекатских особина смеју приписати протографу из 1412. Одговор се тражи кроз систематско поређење ћириличног
преписа, који је досад био главно полазиште при просуђивању језика овог
споменика, са релативно скоро издатим латиничним преписом, спроведено на
њиховом дигитализованом и синоптички упареном тексту. За почетак испитане су две карактеристичне црте: екавски развој јата и прелаз ‑л у ‑а. За јат
упоређени су само међусобно подударни сегменти двају преписа, за које се са
поуздањем може узети да одражавају протограф. Долази се до закључка да је у
изворном тексту етимолошки јат од псл. *ě морао бити доследније писан него
у ћириличном препису али да је такође у њему било писања јата на месту *e,
*ę и екавских ликова, што указује на говор са незамењеним јатом у одмаклом
процесу екавизације. За ‑л на крају слога узет је у обзир укупни текст обају
преписа. Показује се да је већ оригинал садржавао низ потврда са призренско‑јужноморавским развојем ‑л > ‑а, али и поједине примере за ‑л > ‑о, посебно у рударским терминима немачког порекла, док је у глаголским облицима та
особина ограничена на латинични препис и иде на рачун преписивача., «Закон о рудниках» (др.‑серб. Законник о рупах, далее: ЗР) составлен
в городе Ново‑Брдо при участии экспертов из других горнодобывающих
центров средневековой Сербии и издан в 1412 году деспотом Стефаном Ла-
заревичем. ЗР сохранилсяв двух списках, оба были неизвестны до начала
шестидесятых годов прошлого столетия. Первым был обнаружен кирилли-
ческий список, переписанный в конце XVI века, по всей вероятности в го-
роде Кратове в северо-восточной части Македонии (далее: КС). Вскоре по-
сле его обнаружения, прежде чем он в 1962 году опубликован, стало извест-
но, что существует турецкий перевод ЗР, сделанный 1495, который широко
использован в составлении свода горного права, т.н. «Саксонского закона»
(Kanun‑ı‑Sās), во время правления Сулеймана Великолепного, и что, более
того, есть другой сербский список ЗР, сделанный с кириллического подлин-
ника латинскими буквами в горняцком поселке Чипровец в с.‑з. Болгарии
в 1638 г. (далее: ЛС). Лежащая в его основе рукопись восходила к изводу ЗР,
отличающемуся от того, который отражен в КС. Публикация ЛС появилась
только в 2006 году.
За исключением вступительного и заключительного пунктов, напи-
санных от имени правителя на сербском изводе церковнославянского, ЗР
составлен на народном языке и обладает большим набором лексикографи-
ческих данных, включающий ранние или первые упоминания ряда слов и их
употреблений, которые, из‑за позднего опубликования данного источника,
пока не нашли своего места в исторических и этимологических словарях.
В целях реализации проекта этимологического тезауруса сербского языка
(Етимолошки речник српског језика), выполняемого в Институте сербско-
го языка САНИ , мы решили провести полную эксцерпцию ЗР. Наши соав-
торы перевели тексты обоих списков в цифровой формат, расположили па-
раллельно друг другу соответствующие части и начали проводить исчер‑
пывающий анализ словарного запаса ЗР, который, как мы надеемся, вскоре
станет доступен в интернете.
Хотя наш перевод ЗР в цифровой формат направлен прежде всего на
лексикографическую обработку, он открывает возможности для углублен-
ного изучения других аспектов этого памятника, включая диалектные чер-
ты его языка. С первого взгляда стало ясно, что в нем впервые встречаются
некоторые инновации, характерные для современного призренско-южно-
моравского поддиалекта, к которому относится современный говор Но-
во‑Брда. Все‑таки это наблюдение было сделано на основе КС, без систе-
матического привлечения ЛС. Наш методологический постулат гласит, что
только путем последовательного сравнения двух списков можно различать словоформы, восходящие к утраченному протографу ЗР, и возникшие позд-
нее, в ходе его рукописной передачи. В качестве иллюстрации здесь мы со-
средоточились на двух самых важных изоглоссах для диалектного членения
древнесербского языка, а именно на отражениях ятя и плавного л в конце
слога. В призренско-южноморавском диалекте данные фонемы перешли в
[e] и [a] соответственно, на пр. деја ‘часть’ < прасл. *dělъ.
Здесь представлены результаты нашего исследования по этим двум
пунктам. Итоги показаны в таблицах и прокомментированы. Что касается
ятя, проведенное нами исследование сводилось на анализ основного текста
ЗР, общего для обоих списков, причем проведено различие между ятем в
корне, в основе и в окончании. На основе КС, который предоставляет мно-
го примеров написания е вместо этимологического ятя и, наоборот, гипер-
корректного употребления буквы ѣ для передачи е из прасл.*e, *ę («псев-
до‑ять»), наши предшественники пришли к выводу, что уже в начале XV
в. в говоре города Ново‑Брдо преобладал «экавский» тип произношения
ятя (как [e]). В самом деле, совпадения в «экавских» и «псевдо‑ятевых» сло-
воформах, наблюдаемые между КС и ЛС – в котором ѣ транслитерируется
как æ – указывают, в своей совокупности, что того рода явления должны
были быть присущи протографу, но, с другой стороны, есть немалое число
примеров сохранения ѣ в ЛС там, где он в КС замещен е. В таких случаях
можно допустить, что в ЛС отражено исходное написание, а экавизм в КС
является опиской переписчика. Следовательно, кажется, что в протографе
употребление буквы ѣ было более правильным, чем в КС, особенно там, где
ятем устранялась омонимия, как в случае глагола, приобретшего в КС фор-
му осветити, исходя из которой его неправильно понимали как ‘освятить,
отомстить’, но в ЛС он дважды засвидетельствован с ятем в корне (osvæt‑),
откуда следует, что речь идет о глаголе освѣтити в значении ‘осветить
(штольню)’, которое в данных контекстах имеет полный смысл.
Любопытно, что примеров неэтимологического ятя в ЛС гораздо
больше, чем в КС. От случая к случаю, их можно интерпретировать по‑раз-
ному. Возможно, в рукописи, с которой сделан ЛС, псевдо‑ять встречал-
ся чаще, чем в КС, причем не исключено, что он там в некоторых случаях
восходил к оригиналу РЗ , но трудно избежать впечатления, что сам пере-
писчик при транслитерации иногда буквой æ замещал е своего кирилли-
ческого подлинника. Есть основания предполагать, что он был носителем
«екавского» диалекта, в котором ě отразилось как (i)je, скорее всего одним
из боснийских францисканцев, находившихся в то время в Чипровце. Его
родной говор проявляется в спорадическом употреблении диграфа æ для
передачи сочетания је, например, он несколько раз пишет æ, чтобы пере-
дать 3. л. ед. ч. наст. в. је ‘есть’; в подлиннике, данная словоформа могла
быть написана с «є» или с «ѥ», но никак не с помощью «ѣ». В остальных
случаях допустимо, что причиной возникновения псевдо‑ятей в ЛС была
гиперкоррекция; предположительно, языковое чутье переписчика ослабело вследствие его длительного пребывания в окружении экавского торлакско-
го диалекта.
Уже замечено, что язык РЗ очень близок к говору карашевцев, сла-
вянского анклава в румынском Банате, восходящего к переселенцам конца
XIV века из северо‑восточной Сербии. В карашевском говоре ять сохраняет
статус особой фонемы [ẹ], противопоставленной гласному среднего подъ-
ёма [e] (< прасл. *e, *ę). Это указывает, что на древнесербском диалектном
фоне говор города Ново‑Брдо и его окрестности изначально принадлежал
к «ятевому» ареалу и уже позднее подвергся полной экавизации, которая,
наряду с утратой ряда морфологических категорий (падежей, инфинитива)
представляет собой одну из важнейших инноваций призренско‑тимокско-
го диалекта. Судя по экавизмам, возводимым к протографу, это развитие
там уже продвигалось в начале XV в., но трудно принять, что оно до того
времени уже закончилось, имея ввиду правильные употребления ятя об-
щие для обоих списков, поскольку их гораздо больше, чем экавизмов. Надо
полагать, что по меньшей мере некоторая часть их отражает языковую ре-
альность, а не только грамотность составителей РЗ .
В отличие от ятя, наш анализ л на конце слога охватывает полный
текст обоих списков, включая те части, где они расходятся друг с другом.
Большинство примеров состоит из форм л‑причастия единственного числа
мужского рода на *‑alъ и *‑ilъ в составе сложных глагольных форм (про-
шедшего времени, сослагательного наклонения, футура II). В современном
Призренско‑южноморавском поддиалекте Призренско‑тимокского диалек-
та эти окончания перешли в ‑а (через ‑аа) и ‑и(ј)а соответственно. Примеров
данного перехода в текстуально совпадающих частях обоих списков доста-
точно, чтобы сделать вывод, что он произашел до времени составления РЗ .
Примеры развития *‑ilъ> ‑ио, характерного для центральных штокавских
говоров, столь же многочисленны, но они ограничиваются латинским спи-
ском, где их можно отнести на счет переписчика. Формы с сохраненным ‑л
встречаются в обоих списках только спорадически; предположительно, они
отражают соблюдение книжной нормы, а не факты живого говора.
Особая группа примеров развития л в РЗ состоит из горных терми-
нов, заимствованных из средневерхненемецкого. Она даëт более сложную
картину, ср., с одной стороны, ал > а в ватурк < waltwoærk ‘доменщик’
и ил > иа в смиачар < ср.‑в.‑н. smelzer ‘плавильщик’, а с другой – примеры
перехода l > o в пштеонати < bestellen [pʃteln] ‘работать’, штона (наряду с
штолна, штовна) ‘штольня’ (в обоих списках), хваочар < ср.‑в.‑нем. val(t)
schære ‘фальшивомонетчик’ (только в ЛС). По‑видимому, горная термино-
логия города Ново‑Брдо – имя которого, буквально ‘новая гора’, возникло в
результате калькирования ср.‑в. нем. niuberc ‘новый рудник’ (berc, н.‑в.‑нем.
Berg, значит и ‘гора’ и ‘рудник’) – находилась под влиянием более древних
горнодобывающих центров средневековой Сербии, из которых эксперты
по горному праву там собрались, чтобы составить ЗР. В частности, кажется, что словоформа смиачар возникла путем преобразования екавской
šmiočar, отмеченной в турецком переводе ЗР, в которой ср.‑в.‑нем. e было
изначально воспринято как ять, перешедший впоследствии перед гласным
в и (ср. форму nie < něje на одном месте в ЛС).
В «ятевском» ареале, в котором *ě сохранилось в качестве самостоя-
тельной фонемы, ограничивающемся сегодня частью северо‑западной Сер-
бии, но в позднем средневековье охватывавшем более широкие территории
на востоке и юге, оно осталось незамещенным и в позиции перед о, возник-
шим из л, например, дẹ̏о ‘часть’ <*dělъ; та же самая форма (dæo) отмечена в
одном параграфе ЗР, передаваемом только латинским списком; она повто-
ряется и в одном документе из 1457 г., написанная дѣѡ (напомним, что в со-
временном говоре общины Ново‑Брдо данное слово приняло форму деја).
Итак, в то время как язык ЗР, составленного в Ново‑Брдо, в значительной
степени основан на местном говоре, в нем все‑таки наблюдаются, кроме
книжных, и инодиалектные примеси. Последние лучше всего распозна-
ются в горной терминологии немецкого происхождения, которая вместе с
шахтерами переселялась из одного рудника в другой, но между ними есть и
некоторые славянские по происхождению словоформы. Конечно, это лишь
предварительное предположение, имея в виду, что наш доклад касается те-
кущего состояния работ над проектом, который продолжается, с надеждой
что он приведетнаск более обоснованным выводам., The Mining Code (Old Serbian: Zakonik o rupah, further: the MC) was
issued in 1412 by despot Stefan Lazarević after being compiled in Novo Brdo with
the assistance of experts from other mining centres of the medieval Serbia. Its
protograph being lost, it is transmitted to us through two manuscripts, neither
of which was known before the early sixties of the 20th century. The first to be
discovered was a late 16th century Cyrillic transcript, made most probably in
the town of Kratovo in North East Macedonia (further: the CT). Even before
its publication in 1962 it was recognized that an early Turkish translation from
1495, which was largely used in compiling the Turkish mining code known as “the
Saxon law” (Kanun‑ı‑Sās) under Suleiman the Magnificent and another Serbian transcript exist, made 1638 in the mining centre of Ćiprovci in North West
Bulgaria by transliterating the Cyrillic into Latin letters. Its source was based on a
redaction of the code different from that underlying the extant Cyrillic transcript.
This Latin transcript (further: the LT) waited until 2006 to be published.
Written for the main part in Old Serbian vernacular (only despot Stefan’s
preamble and his final certification are in the Serbian recension of Church
Slavonic), the MC provides a rich supply of lexicographical data, with early or
even first attestations of many words and usages. Due to the late discovery of
the source, this valuable evidence has not been included so far in the historical
and etymological dictionaries. For the purposes of the project for an etymological
thesaurus of Serbian (Etimološki rečnik srpskog jezika) at the Serbian Language
Institute of SASA, we decided to carry out a total excerption of the MC. The
co‑authors converted the text of both transcripts into digital form, arranged
in parallel their corresponding sections and started compiling an exhaustive
analytical lexicon to the MC, which hopefully will be soon available online.
Aimed primarily at lexicographical analysis, our digitisation still gives
the possibility to explore more thoroughly various other aspects of the MC,
including the dialectal features of its language. Since it first became available to
scholarship, it has become clear that the variety of Old Serbian used in the MC
shows some innovations characteristic of the modern dialectal area of Prizren
and the South Morava valley, to which Novo Brdo belongs. However, this
observation has been made on the basis of the CT, without regularly consulting
the LT. Our methodological postulate is that only a systematic comparison of two
transcripts with one another can give us valuable clues as to the original spelling
of a word in the protograph of the MC. To illustrate this, we choose to analyse two
phonological developments of central importance for the dialectal differentiation
of Old Serbian: reflexes of the Common Slavic yat (*ě) and of l at the end of a
syllable. In the Prizren‑South Morava dialect they resulted in e and a respectively,
e.g. deja ‘part’ < CSl *dělъ.
Here the results of our research on these two points are presented,
summarized in tabular form with commentary. As for the yat, our analysis was
limited to the core text common to both transcripts, while distinguishing between
the occurrence of ě in roots, affixes and desinences. The testimony of the CT,
with numerous instances of an e instead of an etymological *ě and vice versa of a
hypercorrect ě (Cyr. ѣ) instead of an etymological *e, *ę (“pseudoyat”) strongly
suggest that at the beginning of the 15th century in Novo Brdo the “ekavian”
pronunciation of the yat as [e] already prevailed. In this regard a number of
matches between the CT and the LT, where ѣ is transliterated as æ, proves the
presence of some “ekavisms” and “pseuodoyats” in the protograph, but on the
other hand there are numerous instances of an etymological yat preserved in
the LT, but substituted with e in the CT. In such cases we may assume that the
LT preserves the original spelling whereas the “ekavian” form of the CT slipped
subsequently in the manuscript tradition, and that in the protograph the yat must have been used more correctly than in the CT, especially in the cases where it was
distinctive; e.g. the verb osvet‑iti in the CT was misunderstood as ‘to sanctify,
to take revenge’ (*obsvętiti), but the LT has osvæt‑iti, i.e. *obsvětiti ‘to light up’,
which in the context makes full sense. Curiously enough, the occurrence of the
non-etymological yat in the LT turned out to be considerably higher than in the
CT, which can be variously interpreted on a case‑by‑case basis. Perhaps in the lost
Cyrillic original of the LT more instances of the “pseudoyat” than in the CT had
been found, some of them possibly going back to the protograph, but it is difficult
to avoid the impression that the transliterator himself occasionally substituted æ
for an e of his source. There are indications that he was a speaker of the “jekavian”
dialect, where ě had resulted in (i)je, most probably one of the Bosnian Franciscans
who were active in Ćiprovci during the 17th century. His dialectal background
emerges in the rendering with the digraph for ě the cluster [i̯e], e.g. æ several
times for je ‘is’, which could hardly have been written *ѣ in the Cyrillic manuscript
he had before him. The rest of the “pseudoyats” in the LT might be explained as
hypercorrection errors caused by the scribe’s innate Sprachgefühl having become
uncertain after a long stay in the Serbian‑Bulgarian border area where the ekavian
Torlak dialect was spoken.
It has been observed that the language of the MC shows a close affinity with
the dialect of the Krashovani in Roman Banat, who migrated thither at the end
of the Middle Ages from North East Serbia, in whose speech the yat preserves its
phonological identity as an [ẹ] pronounced closer than [e] <*e, *ę. This suggests
that the local idiom of Novo Brdo originally may have belonged to a dialectal
area in which the yat was preserved and that it only subsequently underwent a
thorough ekavisation, as well as a reduction of the nominal inflection, which
are the main innovative developments of the Prizren‑Timok dialect. The former
development must have advanced there in the early 15th century, judging by the
ekavisms traceable back to the protograph, but probably not yet completed at the
time, because it is hard to believe that the regular uses of the yat common to
both transcripts of the MC, that are much more numerous, reflect exclusively the
literacy of its compilers.
Unlike our analysis of the yat, that of l at the end of a syllable covered the
whole of the two transcripts, including their mutually non corresponding parts.
The main evidence is provided by the perfect active participle endings of the
masculine singular *‑alъ and *‑ilъ, frequently used in the periphrastic forms of
the perfect, the conditional and the futur II. In the modern subdialect of Prizren
and the South Morava they resulted in ‑a and ‑i(j)a respectively, and there are a
sufficient number of matches between the CT and the LT to assure us that this
development had been completed early enough to be reflected in the protograph
of the MC. The instances of ‑io < *‑ilъ are equally numerous, but limited to the
LT, where they most probably are the transliterator’s slips of the pen explainable
by his dialectal background. The forms with a non‑vocalised ‑l occur in both
transcripts only sporadically; rather than conveying facts of the living language, they demonstrate an occasional observance of the literary norm. Another group
of examples relevant to the vocalisation of l in the MC consists of a set of the
mining terms borrowed from Middle High German. It gives a more complex
picture, with al > a in vaturk < waltwoærk ‘a furnace worker’ and il >i(j)a in
smiačar < MHG smelzer ‘smelter’, but, on the other hand, we have instances of l > o
in pšteonati < bestellen [pʃteln] ‘to work’, štona (besides štolna, štovna) ‘mining
gallery’ (in both transcripts), hvaočar < MHG val(t)schære ‘forger’ (in LT only).
It appears that the mining terminology of Novo Brdo (literally ‘new hill’, a calque
of MHG niuberc ‘new mine’, berc meaning both ‘hill’ and ‘mine’) was influenced
by the older mining centres of medieval Serbia, wherefrom experts in mining law
gathered to compile the MC. In particular, the form smijačar seems to be a local
adaptation of the jekavian šmiočar which is read in the Turkish translation, where
MHG e was substituted with ě and subsequently developed into i before a vowel.
In the dialectal area where the yat survives as an [ẹ], which is today limited to a
part of North Western Serbia but in the Middle Ages was more extended towards
East and South, it is preserved also before o < l, e.g. dẹ̏o ‘part’ < *dělъ (in the speech
of Novo Brdo deja, see above); yet the same form is found in an article of the LT
missing in the CT (written dæo; it recurs as дѣѡ in a Cyrillic act from 1457). Thus
it seems that the language of the CT, while largely based on the local tongue of
Novo Brdo, included admixtures from other Old Serbian dialects, to be found
especially in the mining terminology of German origin, which together with the
miners migrated from one mine to another, but also in some words belonging to
the Slavic inherited lexicon. Of course, this is only a preliminary assumption. One
should bear in mind that we reported here on a work in progress; hopefully, our
further research will bring new insights leading to better founded conclusions.",
publisher = "Београд : Српска академија наука и уметности, Београд : Институт за српски језик САНУ, Косовска Митровица : Филозофски факултет Универзитета у Приштини",
journal = "Резултати досадашњих и правци будућих истраживања српских народних говора Косова и Метохије",
booktitle = "Прилог историји српских говора на подручју Косова и Метохије, A Contribution to the History of Serbian Dialects in the Kosovo-Metohija Region, К истории сербских говоров Косова и Метохии",
pages = "33-58",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13024"
}
Лома, А. Б.,& Степановић, Ж. Д.. (2021). Прилог историји српских говора на подручју Косова и Метохије. in Резултати досадашњих и правци будућих истраживања српских народних говора Косова и Метохије
Београд : Српска академија наука и уметности., 33-58.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13024
Лома АБ, Степановић ЖД. Прилог историји српских говора на подручју Косова и Метохије. in Резултати досадашњих и правци будућих истраживања српских народних говора Косова и Метохије. 2021;:33-58.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13024 .
Лома, Александар Б., Степановић, Жељко Д., "Прилог историји српских говора на подручју Косова и Метохије" in Резултати досадашњих и правци будућих истраживања српских народних говора Косова и Метохије (2021):33-58,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13024 .

Савремена ономастичка истраживања Косова и Метохије

Стијовић, Рада Р.; Гочанин, Мирјана С.

(Београд : Српска академија наука и уметности, 2021)

TY  - CHAP
AU  - Стијовић, Рада Р.
AU  - Гочанин, Мирјана С.
PY  - 2021
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/13019
AB  - Систематска ономастичка истраживања на Косову и Метохији отпочета су 1975. године у оквиру Одбора за ономастику Српске
академије наука и уметности. Прикупљен је ономастички материјал из насеља са становништвом чији је матерњи језик српски. У селима и мањим
градским насељима сакупљана је комплетна ономастичка грађа, а у већим
градовима углавном само топонимија и антропонимијски узорак. У неким случајевима, када је то истраживачима пошло за руком, сакупљена је
микротопонимија у селима у којима живе само Албанци. Ономастичким
подацима обилују и неке раније објављене, махом етнографске, студије,
као и Речник косовско-метохиског дијалекта Г. Елезовића и монографија
Топоними Косова А. Урошевића. Прикупљен ономастички материјал (с бројним
етнографским
и другим подацима) омогућује разноврсна језичка и
ванјезичка истраживања. Између осталог, он је поуздано сведочанство о
најновијој историји ових простора, а у поређењу с подацима забележеним у
повељама и турским тефтерима, он пружа могућност да се сагледа етничка
слика и ранијих времена. Прикупљена ономастичка грађа, као и студије из
савремене и историјске ономастике настале на основу ове грађе, у највећој
мери су објављивани у часопису Ономатолошки прилози и едицији Библиотека Ономатолошких прилога, али и у другим публикацијама. Циљ овога
рада јесте да пружи увид у оно што је досад урађено на плану ономастичких
истраживања Косова и Метохије и укаже на будуће задатке проучавалаца
ономастике ових простора. Као прилог томе сачињена је библиографија радова из ономастике и објављене ономастичке грађе Косова и Метохије, која
је прикључена збирној библиографији.
AB  - This paper deals with the onomastic investigations in Kosovo and Metohija.
Firstly, it addresses the previously published ethnographic and other studies
containing valuable onomastic data, but also lacking in certain details relevant to
linguistic investigations (absence of word accent and grammatical data), as well
as the Dictionary of the Kosovo-Metohija Dialect by G. Elezović, which includes a
great number of toponyms, names, surnames, hypocorisms and nicknames. The
central part of the paper is dedicated to data concerning systematic onomastic
investigations in Kosovo and Metohija, which were launched in 1975 by the Board
for Onomastics of the Serbian Academy of Sciences and Arts. The Board collected
onomastic material from settlements populated by Serbian native-speakers. In
villages and smaller urban areas complete onomastic corpus had been collected,
and in bigger ones for the most part only toponomy and an anthroponymic
sample. In some cases, when the researchers managed to, they collected microtoponymy
in villages populated exclusively by Albanians. The collected onomastic
material (with ample ethnographic and other data) provided a basis for versatile
linguistic and non-linguistic investigations. Among other things, it gave a reliable
testimony to the most recent history of these parts, and by comparison with the
data noted in Serbian medieval charters and Turkish defters it allowed for an
ethnic picture of even earlier times to be formed, of which the greatest works
of Serbian historical onomastics – the works of M. Pešikan and A. Loma – bear
proof. The collected onomastic corpus, as well as the studies in contemporary and
historical onomastics based on this corpus, were published by and large in the
journal Onomatološki prilozi (Onomatological Contributions) and in the edition
Onomatological Contributions Library, but also in other publications and journals.
With a view to offering an insight into what has been done to date and suggesting
what yet needs doing with respect to onomastic investigations in Kosovo and
Metohija, the authors have compiled a bibliography of works on the onomastics
of Kosovo and Metohija, which is attached to the general bibliography.
AB  - В статье приводятся исследования ономастики Косова и Метохии. В
первой части указывается на ранее существующие этнографические и другие исследования содержащие ценные сведения, но и определенные недостатки, когда речь идет о лингвистике (отсутствие ударений и грамматических данных), а также и на словарь Речник Косовско-метохиског дијалекта
Г. Елезовича, содержащий многочисленые топонимы, имена, фамилии, гипокористики и прозвища. Центральная часть статьи – данные о системати-ческих исследованиях ономастики Косова и Метохии, начавшихся в 1975
году в рамках Отдела ономастики Сербской академии наук и искусств. В
Отделе собран ономастический материал из поселений, в которых у большинства жителей сербский язык родной. Ономастический материал в деревнях и небольших городах собран полностью, тогда как в больших городах собраны топонимы и антропонимический материал. В случаях когда исследователям было возможно, собраны и микротопонимы в деревнях, в которых жили только албанцы. Собраный ономастический материал (вместе
с многочисленными этнографическими и другими данными) позволил сделать разнообразные лингвистические и другие исследования. Кроме всего
прочего, он достоверно свидетельствует о новейшей истории этого района,
а сравнением с данными, записанными в сербских средневековых грамотах и турецких дефтерах, материал дал возможность увидеть и этническую
картину былых времен – о чем свидетельствуют самые хорошие исследования сербской исторической ономастики – научные труды М. Пешикана
и А. Ломы. Собраный ономастичкеский материал, а также исследования
современной и исторической ономастики сформированные на его основе,
в основном, опубликованы в журнале Ономатолошки прилози и выпуске
Библиотека Ономатолошких прилога, и в других публикациях и журналах.
Чтобы дать представление о том, что было сделано до настоящего времени
и указать, что еще необходимо сделать, когда речь идет об ономастических
исследованиях Косова и Метохии, авторы собрали данные и сформировали
библиографию работ по ономастике и публикованном материале о Косове
и Метохии. Данная библиография находится в составе общей.
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
PB  - Косовска Митровица : Филозофски факултет Универзитета у Приштини
T2  - Резултати досадашњих и правци будућих истраживања српских народних говора Косова и Метохије
T1  - Савремена ономастичка истраживања Косова и Метохије
T1  - Conteporary Onomastic Investigations in Kosovo and Metohija
T1  - Современные исследования ономастики Косова и Метохии
SP  - 291
EP  - 309
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13019
ER  - 
@inbook{
author = "Стијовић, Рада Р. and Гочанин, Мирјана С.",
year = "2021",
abstract = "Систематска ономастичка истраживања на Косову и Метохији отпочета су 1975. године у оквиру Одбора за ономастику Српске
академије наука и уметности. Прикупљен је ономастички материјал из насеља са становништвом чији је матерњи језик српски. У селима и мањим
градским насељима сакупљана је комплетна ономастичка грађа, а у већим
градовима углавном само топонимија и антропонимијски узорак. У неким случајевима, када је то истраживачима пошло за руком, сакупљена је
микротопонимија у селима у којима живе само Албанци. Ономастичким
подацима обилују и неке раније објављене, махом етнографске, студије,
као и Речник косовско-метохиског дијалекта Г. Елезовића и монографија
Топоними Косова А. Урошевића. Прикупљен ономастички материјал (с бројним
етнографским
и другим подацима) омогућује разноврсна језичка и
ванјезичка истраживања. Између осталог, он је поуздано сведочанство о
најновијој историји ових простора, а у поређењу с подацима забележеним у
повељама и турским тефтерима, он пружа могућност да се сагледа етничка
слика и ранијих времена. Прикупљена ономастичка грађа, као и студије из
савремене и историјске ономастике настале на основу ове грађе, у највећој
мери су објављивани у часопису Ономатолошки прилози и едицији Библиотека Ономатолошких прилога, али и у другим публикацијама. Циљ овога
рада јесте да пружи увид у оно што је досад урађено на плану ономастичких
истраживања Косова и Метохије и укаже на будуће задатке проучавалаца
ономастике ових простора. Као прилог томе сачињена је библиографија радова из ономастике и објављене ономастичке грађе Косова и Метохије, која
је прикључена збирној библиографији., This paper deals with the onomastic investigations in Kosovo and Metohija.
Firstly, it addresses the previously published ethnographic and other studies
containing valuable onomastic data, but also lacking in certain details relevant to
linguistic investigations (absence of word accent and grammatical data), as well
as the Dictionary of the Kosovo-Metohija Dialect by G. Elezović, which includes a
great number of toponyms, names, surnames, hypocorisms and nicknames. The
central part of the paper is dedicated to data concerning systematic onomastic
investigations in Kosovo and Metohija, which were launched in 1975 by the Board
for Onomastics of the Serbian Academy of Sciences and Arts. The Board collected
onomastic material from settlements populated by Serbian native-speakers. In
villages and smaller urban areas complete onomastic corpus had been collected,
and in bigger ones for the most part only toponomy and an anthroponymic
sample. In some cases, when the researchers managed to, they collected microtoponymy
in villages populated exclusively by Albanians. The collected onomastic
material (with ample ethnographic and other data) provided a basis for versatile
linguistic and non-linguistic investigations. Among other things, it gave a reliable
testimony to the most recent history of these parts, and by comparison with the
data noted in Serbian medieval charters and Turkish defters it allowed for an
ethnic picture of even earlier times to be formed, of which the greatest works
of Serbian historical onomastics – the works of M. Pešikan and A. Loma – bear
proof. The collected onomastic corpus, as well as the studies in contemporary and
historical onomastics based on this corpus, were published by and large in the
journal Onomatološki prilozi (Onomatological Contributions) and in the edition
Onomatological Contributions Library, but also in other publications and journals.
With a view to offering an insight into what has been done to date and suggesting
what yet needs doing with respect to onomastic investigations in Kosovo and
Metohija, the authors have compiled a bibliography of works on the onomastics
of Kosovo and Metohija, which is attached to the general bibliography., В статье приводятся исследования ономастики Косова и Метохии. В
первой части указывается на ранее существующие этнографические и другие исследования содержащие ценные сведения, но и определенные недостатки, когда речь идет о лингвистике (отсутствие ударений и грамматических данных), а также и на словарь Речник Косовско-метохиског дијалекта
Г. Елезовича, содержащий многочисленые топонимы, имена, фамилии, гипокористики и прозвища. Центральная часть статьи – данные о системати-ческих исследованиях ономастики Косова и Метохии, начавшихся в 1975
году в рамках Отдела ономастики Сербской академии наук и искусств. В
Отделе собран ономастический материал из поселений, в которых у большинства жителей сербский язык родной. Ономастический материал в деревнях и небольших городах собран полностью, тогда как в больших городах собраны топонимы и антропонимический материал. В случаях когда исследователям было возможно, собраны и микротопонимы в деревнях, в которых жили только албанцы. Собраный ономастический материал (вместе
с многочисленными этнографическими и другими данными) позволил сделать разнообразные лингвистические и другие исследования. Кроме всего
прочего, он достоверно свидетельствует о новейшей истории этого района,
а сравнением с данными, записанными в сербских средневековых грамотах и турецких дефтерах, материал дал возможность увидеть и этническую
картину былых времен – о чем свидетельствуют самые хорошие исследования сербской исторической ономастики – научные труды М. Пешикана
и А. Ломы. Собраный ономастичкеский материал, а также исследования
современной и исторической ономастики сформированные на его основе,
в основном, опубликованы в журнале Ономатолошки прилози и выпуске
Библиотека Ономатолошких прилога, и в других публикациях и журналах.
Чтобы дать представление о том, что было сделано до настоящего времени
и указать, что еще необходимо сделать, когда речь идет об ономастических
исследованиях Косова и Метохии, авторы собрали данные и сформировали
библиографию работ по ономастике и публикованном материале о Косове
и Метохии. Данная библиография находится в составе общей.",
publisher = "Београд : Српска академија наука и уметности, Београд : Институт за српски језик САНУ, Косовска Митровица : Филозофски факултет Универзитета у Приштини",
journal = "Резултати досадашњих и правци будућих истраживања српских народних говора Косова и Метохије",
booktitle = "Савремена ономастичка истраживања Косова и Метохије, Conteporary Onomastic Investigations in Kosovo and Metohija, Современные исследования ономастики Косова и Метохии",
pages = "291-309",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13019"
}
Стијовић, Р. Р.,& Гочанин, М. С.. (2021). Савремена ономастичка истраживања Косова и Метохије. in Резултати досадашњих и правци будућих истраживања српских народних говора Косова и Метохије
Београд : Српска академија наука и уметности., 291-309.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13019
Стијовић РР, Гочанин МС. Савремена ономастичка истраживања Косова и Метохије. in Резултати досадашњих и правци будућих истраживања српских народних говора Косова и Метохије. 2021;:291-309.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13019 .
Стијовић, Рада Р., Гочанин, Мирјана С., "Савремена ономастичка истраживања Косова и Метохије" in Резултати досадашњих и правци будућих истраживања српских народних говора Косова и Метохије (2021):291-309,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13019 .

О лексеми отачаство у преводима житија Светог Саве од Доментијана и Теодосија на савремени српски језик

Јовановић, Гордана М.; Спасојевић, Марина Љ.

(Београд : Институт за српски језик САНУ, 2021)

TY  - CONF
AU  - Јовановић, Гордана М.
AU  - Спасојевић, Марина Љ.
PY  - 2021
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/13016
AB  - У раду се анализира употреба лексеме отачаство у житијима
Светог Саве потеклих из пера Доментијана и Теодосија. Циљ је да се
сагледа њен стилистичко-семантички потенцијал у овим вредним хагиографским остварењима, с обзиром на време њиховог настанка и програмски карактер како би се учврстили политички и духовни темељи у
држави светородне династије Немањића.
AB  - This paper analyzes the use of word otačastvo (fatherhood) in the translations
of hagiographies of saint Sava written by Domentian and Theodosius into contemporary
serbian language. The goal is to see its stylistic and semantic potential in
these valuable hagiographic achievements, considering the time of their creation
and program character in order to strengthen the political and spiritual foundations
in the state of the holy dynasty of Nemanjić’s.
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
PB  - Деспотовац : Народна библиотека „Ресавска школа“
C3  - Средњи век у српској науци, историји, књижевности и уметности XI
T1  - О лексеми отачаство у преводима житија Светог Саве од Доментијана и Теодосија на савремени српски језик
T1  - The Word otačastvo in the Translatins of Hagiographies of Saint Sava by Domentian and Theodosius into Contemporary Serbian Language
SP  - 95
EP  - 109
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13016
ER  - 
@conference{
author = "Јовановић, Гордана М. and Спасојевић, Марина Љ.",
year = "2021",
abstract = "У раду се анализира употреба лексеме отачаство у житијима
Светог Саве потеклих из пера Доментијана и Теодосија. Циљ је да се
сагледа њен стилистичко-семантички потенцијал у овим вредним хагиографским остварењима, с обзиром на време њиховог настанка и програмски карактер како би се учврстили политички и духовни темељи у
држави светородне династије Немањића., This paper analyzes the use of word otačastvo (fatherhood) in the translations
of hagiographies of saint Sava written by Domentian and Theodosius into contemporary
serbian language. The goal is to see its stylistic and semantic potential in
these valuable hagiographic achievements, considering the time of their creation
and program character in order to strengthen the political and spiritual foundations
in the state of the holy dynasty of Nemanjić’s.",
publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ, Деспотовац : Народна библиотека „Ресавска школа“",
journal = "Средњи век у српској науци, историји, књижевности и уметности XI",
title = "О лексеми отачаство у преводима житија Светог Саве од Доментијана и Теодосија на савремени српски језик, The Word otačastvo in the Translatins of Hagiographies of Saint Sava by Domentian and Theodosius into Contemporary Serbian Language",
pages = "95-109",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13016"
}
Јовановић, Г. М.,& Спасојевић, М. Љ.. (2021). О лексеми отачаство у преводима житија Светог Саве од Доментијана и Теодосија на савремени српски језик. in Средњи век у српској науци, историји, књижевности и уметности XI
Београд : Институт за српски језик САНУ., 95-109.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13016
Јовановић ГМ, Спасојевић МЉ. О лексеми отачаство у преводима житија Светог Саве од Доментијана и Теодосија на савремени српски језик. in Средњи век у српској науци, историји, књижевности и уметности XI. 2021;:95-109.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13016 .
Јовановић, Гордана М., Спасојевић, Марина Љ., "О лексеми отачаство у преводима житија Светог Саве од Доментијана и Теодосија на савремени српски језик" in Средњи век у српској науци, историји, књижевности и уметности XI (2021):95-109,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13016 .

Чиме се обезбеђује родна равноправност?

Милорадовић, Софија

(Нови Сад : Матица српска, 2021)

TY  - CHAP
AU  - Милорадовић, Софија
PY  - 2021
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/12986
AB  - Пре равно десет година (2011) написала сам текст којим сам пре свега желела аргументовано показати да српски језик никако није нити може бити језик родне неравноправности, па самим тим ни дискриминације особа женскогa пола, и тај су текст прихватили Научно веће Института за српски језик САНУ и Одбор за стандардизацију српског језика, те је именован као Одлука о питању именовања особа женског пола као носилаца одређених звања и занимања. Период од једне деценије показао је да смо од тадашњега нуђења мноштва речи (углавном назива занимања код особа женскога пола) несагласних структури српскога језика стигли до изгледног законског наметања речника родно диференцираног језика јавним и државним институцијама.
PB  - Нови Сад : Матица српска
PB  - Београд : Одбор за стандардизацију српског језика
T2  - Положај српскога језика у савременом друштву : (изазови, проблеми, решења)
T1  - Чиме се обезбеђује родна равноправност?
SP  - 31
EP  - 32
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12986
ER  - 
@inbook{
author = "Милорадовић, Софија",
year = "2021",
abstract = "Пре равно десет година (2011) написала сам текст којим сам пре свега желела аргументовано показати да српски језик никако није нити може бити језик родне неравноправности, па самим тим ни дискриминације особа женскогa пола, и тај су текст прихватили Научно веће Института за српски језик САНУ и Одбор за стандардизацију српског језика, те је именован као Одлука о питању именовања особа женског пола као носилаца одређених звања и занимања. Период од једне деценије показао је да смо од тадашњега нуђења мноштва речи (углавном назива занимања код особа женскога пола) несагласних структури српскога језика стигли до изгледног законског наметања речника родно диференцираног језика јавним и државним институцијама.",
publisher = "Нови Сад : Матица српска, Београд : Одбор за стандардизацију српског језика",
journal = "Положај српскога језика у савременом друштву : (изазови, проблеми, решења)",
booktitle = "Чиме се обезбеђује родна равноправност?",
pages = "31-32",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12986"
}
Милорадовић, С.. (2021). Чиме се обезбеђује родна равноправност?. in Положај српскога језика у савременом друштву : (изазови, проблеми, решења)
Нови Сад : Матица српска., 31-32.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12986
Милорадовић С. Чиме се обезбеђује родна равноправност?. in Положај српскога језика у савременом друштву : (изазови, проблеми, решења). 2021;:31-32.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12986 .
Милорадовић, Софија, "Чиме се обезбеђује родна равноправност?" in Положај српскога језика у савременом друштву : (изазови, проблеми, решења) (2021):31-32,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12986 .

Да ли род именица дисквалификује родну равноправност?

Стијовић, Рада

(Нови Сад : Матица српска, 2021)

TY  - CHAP
AU  - Стијовић, Рада
PY  - 2021
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/12979
AB  - Познато је да се језик непрекидно мења и да су те промене мотивисане како унутрашњим језичким законитостима тако и ванјезичким околностима, као и да се за потребе неометане комуникације у оквиру једне језичке заједнице формира стандардни језик. Стандардизовање језика подразумева језичко планирања које се одвија у више фаза, од којих ћу, овом приликом, издвојити четири (сукцесивно их наводећи): одабирање, описивање, прописивање и разрађивање. Дакле, нормирању језика мора да претходи одабирање и описивање онога што у језику већ постоји, што у њему живи. Свако насилно мењање језика, који има своје историјске корене, уноси у њега дисхармонију и збрку, нарушава језички склад и доприноси осећају језичке несигурности код његових говорника.
PB  - Нови Сад : Матица српска
PB  - Београд : Одбор за стандардизацију српског језика
T2  - Положај српскога језика у савременом друштву : (изазови, проблеми, решења)
T1  - Да ли род именица дисквалификује родну равноправност?
SP  - 81
EP  - 86
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12979
ER  - 
@inbook{
author = "Стијовић, Рада",
year = "2021",
abstract = "Познато је да се језик непрекидно мења и да су те промене мотивисане како унутрашњим језичким законитостима тако и ванјезичким околностима, као и да се за потребе неометане комуникације у оквиру једне језичке заједнице формира стандардни језик. Стандардизовање језика подразумева језичко планирања које се одвија у више фаза, од којих ћу, овом приликом, издвојити четири (сукцесивно их наводећи): одабирање, описивање, прописивање и разрађивање. Дакле, нормирању језика мора да претходи одабирање и описивање онога што у језику већ постоји, што у њему живи. Свако насилно мењање језика, који има своје историјске корене, уноси у њега дисхармонију и збрку, нарушава језички склад и доприноси осећају језичке несигурности код његових говорника.",
publisher = "Нови Сад : Матица српска, Београд : Одбор за стандардизацију српског језика",
journal = "Положај српскога језика у савременом друштву : (изазови, проблеми, решења)",
booktitle = "Да ли род именица дисквалификује родну равноправност?",
pages = "81-86",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12979"
}
Стијовић, Р.. (2021). Да ли род именица дисквалификује родну равноправност?. in Положај српскога језика у савременом друштву : (изазови, проблеми, решења)
Нови Сад : Матица српска., 81-86.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12979
Стијовић Р. Да ли род именица дисквалификује родну равноправност?. in Положај српскога језика у савременом друштву : (изазови, проблеми, решења). 2021;:81-86.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12979 .
Стијовић, Рада, "Да ли род именица дисквалификује родну равноправност?" in Положај српскога језика у савременом друштву : (изазови, проблеми, решења) (2021):81-86,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12979 .

Закон против српског језика – прилог рушењу српског идентитета

Танасић, Срето

(Нови Сад : Матица српска, 2021)

TY  - CHAP
AU  - Танасић, Срето
PY  - 2021
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/12980
AB  - У добро уређеним и срећним државама језичка политика је у центру укупне националне и државне политике, што је општепозната ствар, а што је чињеница у уређеним европским државама, великим и малим. То би морало посебно бити правило у Србији, која је након свих ломова кроз претходне деценије наследила неуређену, чак се може рећи – запуштену језичку ситуацију. Иако се изјашњавамо да нам је циљ уређено друштво, иако нам се препоручује да следимо европску праксу, те се оцењује и процењује колико у том погледу напредујемо – српска језичка ситуација се никако не усклађује са језичком ситуацијом у европским државама. Чак има разлога да се верује да се управо подстиче одржавање овако неуређене језичке ситуације у Србији. Добро је познато у социолингвистици, а и у пракси већине уређених држава, да се језичка политика осмишљава и спроводи у доброј сарадњи државе и језичке струке. Ако тако није, онда имамо неуређену језичку ситуацију, што пружа могућност да се у земљи води туђа језичка политика.
PB  - Нови Сад : Матица српска
PB  - Београд : Одбор за стандардизацију српског језика
T2  - Положај српскога језика у савременом друштву : (изазови, проблеми, решења)
T1  - Закон против српског језика – прилог рушењу српског идентитета
SP  - 13
EP  - 20
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12980
ER  - 
@inbook{
author = "Танасић, Срето",
year = "2021",
abstract = "У добро уређеним и срећним државама језичка политика је у центру укупне националне и државне политике, што је општепозната ствар, а што је чињеница у уређеним европским државама, великим и малим. То би морало посебно бити правило у Србији, која је након свих ломова кроз претходне деценије наследила неуређену, чак се може рећи – запуштену језичку ситуацију. Иако се изјашњавамо да нам је циљ уређено друштво, иако нам се препоручује да следимо европску праксу, те се оцењује и процењује колико у том погледу напредујемо – српска језичка ситуација се никако не усклађује са језичком ситуацијом у европским државама. Чак има разлога да се верује да се управо подстиче одржавање овако неуређене језичке ситуације у Србији. Добро је познато у социолингвистици, а и у пракси већине уређених држава, да се језичка политика осмишљава и спроводи у доброј сарадњи државе и језичке струке. Ако тако није, онда имамо неуређену језичку ситуацију, што пружа могућност да се у земљи води туђа језичка политика.",
publisher = "Нови Сад : Матица српска, Београд : Одбор за стандардизацију српског језика",
journal = "Положај српскога језика у савременом друштву : (изазови, проблеми, решења)",
booktitle = "Закон против српског језика – прилог рушењу српског идентитета",
pages = "13-20",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12980"
}
Танасић, С.. (2021). Закон против српског језика – прилог рушењу српског идентитета. in Положај српскога језика у савременом друштву : (изазови, проблеми, решења)
Нови Сад : Матица српска., 13-20.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12980
Танасић С. Закон против српског језика – прилог рушењу српског идентитета. in Положај српскога језика у савременом друштву : (изазови, проблеми, решења). 2021;:13-20.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12980 .
Танасић, Срето, "Закон против српског језика – прилог рушењу српског идентитета" in Положај српскога језика у савременом друштву : (изазови, проблеми, решења) (2021):13-20,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12980 .

Језик наш родно осетљиви у приручној литератури

Мацановић, Ана З.

(Нови Сад : Матица српска, 2021)

TY  - JOUR
AU  - Мацановић, Ана З.
PY  - 2021
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/12974
AB  - Увођење вербалног деликта, ограничавање слободе мишљења и изражавања, језички инжењеринг и напад на граматику и лексику српског језика, који су проистекли из обавезујућег карактера новоусвојеног Закона о родној равноправности (у даљем тексту: Закон) с једне стране, као и жеља да покушамо најпре разумети појам родно осетљив/сензитиван језик, а затим и аргументе феминистичке струје која се овим проблемом бавила на плану лингвистике, тачније – србистике, инспирисали су нас да подробно анализирамо две електронски доступне публикације, објављене 2019. године, чији је предмет проучавања родно осетљив језик.
PB  - Нови Сад : Матица српска
PB  - Београд : Одбор за стандардизацију српског језика
T2  - Положај српскога језика у савременом друштву : (изазови, проблеми, решења)
T1  - Језик наш родно осетљиви у приручној литератури
SP  - 357
EP  - 369
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12974
ER  - 
@article{
author = "Мацановић, Ана З.",
year = "2021",
abstract = "Увођење вербалног деликта, ограничавање слободе мишљења и изражавања, језички инжењеринг и напад на граматику и лексику српског језика, који су проистекли из обавезујућег карактера новоусвојеног Закона о родној равноправности (у даљем тексту: Закон) с једне стране, као и жеља да покушамо најпре разумети појам родно осетљив/сензитиван језик, а затим и аргументе феминистичке струје која се овим проблемом бавила на плану лингвистике, тачније – србистике, инспирисали су нас да подробно анализирамо две електронски доступне публикације, објављене 2019. године, чији је предмет проучавања родно осетљив језик.",
publisher = "Нови Сад : Матица српска, Београд : Одбор за стандардизацију српског језика",
journal = "Положај српскога језика у савременом друштву : (изазови, проблеми, решења)",
title = "Језик наш родно осетљиви у приручној литератури",
pages = "357-369",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12974"
}
Мацановић, А. З.. (2021). Језик наш родно осетљиви у приручној литератури. in Положај српскога језика у савременом друштву : (изазови, проблеми, решења)
Нови Сад : Матица српска., 357-369.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12974
Мацановић АЗ. Језик наш родно осетљиви у приручној литератури. in Положај српскога језика у савременом друштву : (изазови, проблеми, решења). 2021;:357-369.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12974 .
Мацановић, Ана З., "Језик наш родно осетљиви у приручној литератури" in Положај српскога језика у савременом друштву : (изазови, проблеми, решења) (2021):357-369,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12974 .

Језик мимо граматике: о тзв. родно сензитивном језику

Спасојевић, Марина

(Нови Сад : Матица српска, 2021)

TY  - CHAP
AU  - Спасојевић, Марина
PY  - 2021
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/12978
AB  - У време када смо сведоци присвајања српског културног и језичког наслеђа – српске баштине на Косову и Метохији као албанске, Мирослављевог јеванђеља као хрватског, призренско-тимочких говора као бугарских, о Повељи Кулина бана да не говоримо – усвајањем Закона о родној равноправности 20. маја у Скупштини Републике Србије и одредбама о родно сензитивном језику из тога закона суочени смо са још једним ударом на национални идентитетски чинилац – језик. Неупућени, а објективни читалац оценио би овај исказ као парадоксалан, питајући се како то да модерна цивилизација и њено законодавство оним што треба да унапреди положај скрајнутих, да спречи дискриминацију сваке врсте, обезбеди једнакост мушкараца и жена у свим сегментима живота може да начини штету и како законодавно регулисање једнаког положаја мушкараца и жена може утицати на језик, и то негативно, деструктивно.
PB  - Нови Сад : Матица српска
PB  - Београд : Одбор за стандардизацију српског језика
T2  - Положај српскога језика у савременом друштву : (изазови, проблеми, решења)
T1  - Језик мимо граматике: о тзв. родно сензитивном језику
SP  - 107
EP  - 112
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12978
ER  - 
@inbook{
author = "Спасојевић, Марина",
year = "2021",
abstract = "У време када смо сведоци присвајања српског културног и језичког наслеђа – српске баштине на Косову и Метохији као албанске, Мирослављевог јеванђеља као хрватског, призренско-тимочких говора као бугарских, о Повељи Кулина бана да не говоримо – усвајањем Закона о родној равноправности 20. маја у Скупштини Републике Србије и одредбама о родно сензитивном језику из тога закона суочени смо са још једним ударом на национални идентитетски чинилац – језик. Неупућени, а објективни читалац оценио би овај исказ као парадоксалан, питајући се како то да модерна цивилизација и њено законодавство оним што треба да унапреди положај скрајнутих, да спречи дискриминацију сваке врсте, обезбеди једнакост мушкараца и жена у свим сегментима живота може да начини штету и како законодавно регулисање једнаког положаја мушкараца и жена може утицати на језик, и то негативно, деструктивно.",
publisher = "Нови Сад : Матица српска, Београд : Одбор за стандардизацију српског језика",
journal = "Положај српскога језика у савременом друштву : (изазови, проблеми, решења)",
booktitle = "Језик мимо граматике: о тзв. родно сензитивном језику",
pages = "107-112",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12978"
}
Спасојевић, М.. (2021). Језик мимо граматике: о тзв. родно сензитивном језику. in Положај српскога језика у савременом друштву : (изазови, проблеми, решења)
Нови Сад : Матица српска., 107-112.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12978
Спасојевић М. Језик мимо граматике: о тзв. родно сензитивном језику. in Положај српскога језика у савременом друштву : (изазови, проблеми, решења). 2021;:107-112.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12978 .
Спасојевић, Марина, "Језик мимо граматике: о тзв. родно сензитивном језику" in Положај српскога језика у савременом друштву : (изазови, проблеми, решења) (2021):107-112,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12978 .

Укидање језичке норме поништава људске слободе и разара природу и јединство српскога језика

Савић, Виктор

(Нови Сад : Матица српска, 2021)

TY  - CHAP
AU  - Савић, Виктор
PY  - 2021
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/12977
AB  - Доношењем Закона о родној равноправности у деловима који се тичу језичке материје Република Србија и Народна скупштина Републике Србије су прекорачиле своје надлежности одређене Уставом (чл. 97, 99). Држава Србија може да даје спољне оквире у којима ће функционисати одређена материја, али не може да задире у саму материју која постоји независно од ње; брига о материји као о добру (посебно када је оно од изузетног значаја) у делокругу је посебне струке. То особито важи у случајевима када предмет и није могуће правно уредити. Наиме, језик има своје законитости и језичка норма ни на који начин не може бити повезана с правном нормом, те је правна норма не може ни обликовати нити условљавати. Обавеза је Републике Србије да законски уреди употребу и положај језика или језикâ у области јавне комуникације, да установи начела у којим случајевима се који језик користи, на пример у „јединицама локалне самоуправе“ и на територији „аутономних покрајина“ у којима су у употреби различити „мањински језици“ који испуњавају услове за „службену употребу“.
PB  - Нови Сад : Матица српска
PB  - Београд : Одбор за стандардизацију српског језика
T2  - Положај српскога језика у савременом друштву : (изазови, проблеми, решења)
T1  - Укидање језичке норме поништава људске слободе и разара природу и јединство српскога језика
SP  - 147
EP  - 156
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12977
ER  - 
@inbook{
author = "Савић, Виктор",
year = "2021",
abstract = "Доношењем Закона о родној равноправности у деловима који се тичу језичке материје Република Србија и Народна скупштина Републике Србије су прекорачиле своје надлежности одређене Уставом (чл. 97, 99). Држава Србија може да даје спољне оквире у којима ће функционисати одређена материја, али не може да задире у саму материју која постоји независно од ње; брига о материји као о добру (посебно када је оно од изузетног значаја) у делокругу је посебне струке. То особито важи у случајевима када предмет и није могуће правно уредити. Наиме, језик има своје законитости и језичка норма ни на који начин не може бити повезана с правном нормом, те је правна норма не може ни обликовати нити условљавати. Обавеза је Републике Србије да законски уреди употребу и положај језика или језикâ у области јавне комуникације, да установи начела у којим случајевима се који језик користи, на пример у „јединицама локалне самоуправе“ и на територији „аутономних покрајина“ у којима су у употреби различити „мањински језици“ који испуњавају услове за „службену употребу“.",
publisher = "Нови Сад : Матица српска, Београд : Одбор за стандардизацију српског језика",
journal = "Положај српскога језика у савременом друштву : (изазови, проблеми, решења)",
booktitle = "Укидање језичке норме поништава људске слободе и разара природу и јединство српскога језика",
pages = "147-156",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12977"
}
Савић, В.. (2021). Укидање језичке норме поништава људске слободе и разара природу и јединство српскога језика. in Положај српскога језика у савременом друштву : (изазови, проблеми, решења)
Нови Сад : Матица српска., 147-156.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12977
Савић В. Укидање језичке норме поништава људске слободе и разара природу и јединство српскога језика. in Положај српскога језика у савременом друштву : (изазови, проблеми, решења). 2021;:147-156.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12977 .
Савић, Виктор, "Укидање језичке норме поништава људске слободе и разара природу и јединство српскога језика" in Положај српскога језика у савременом друштву : (изазови, проблеми, решења) (2021):147-156,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12977 .

Творба мовираних фемининума у Приручнику за употребу родно осетљивог језика (2019)

Мацановић, Ана З.

(Нови Сад : Матица српска, 2021)

TY  - CHAP
AU  - Мацановић, Ана З.
PY  - 2021
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/12975
AB  - Усвајање
Закона
о родној
равноправности
20. маја
2021. г. у
Народној
скупштини
Републике
Србије
изазвало
је бурну
реакцију
лингвистичке,
а пре свега
србистичке
струке.
С тим у вези,
врло
је важно
одмах
на
почетку
разјаснити
једну
кључну
ствар. Верујемо
да ниједна
цивилизована,
мислећа
особа
не само
да нема
ништа
против
родне
равноправности
већ се
залаже
за сузбијање
и искорењивање
сваког
облика
дискриминације
(на
основу
пола,
боје
коже,
националне
или верске
припадности,
когнитивних
способности,
имовинског
стања
и сл.). Дакле,
србистичка
струка
није
скуп
традиционалиста
огрнутих
у окорели
патријархат,
који
демонстрира
своју
моћ над језиком,
већ део академске
заједнице
који
се школовао
да проучава
српски
језик,
српску
књижевност,
историју
и културу.
Будући
да је донет
закон
обавезујућег карактера
чији
се значајан
део односи
на језик,
тачније
на онај део језика
који
се назива
родно
осетљивим/
сензитивним,
а да нико
из уже србистичке
струке
није
био консултован
приликом
израде
овог закона
иако
се Одбор
за стандардизацију
српског
језика
САНУ
више
пута
овим поводом
оглашавао,
потпуно
је очекивано
да се сада,
post festum,
уочава
низ пропуста,
нерегуларности
и мањкавости
у самом
закону,
што нужно
доводи
до његове
неприменљивости
у пракси,
макар
у вези
с делом
који
се тиче
употребе
родно
осетљивог
језика.
PB  - Нови Сад : Матица српска
PB  - Београд : Одбор за стандардизацију српског језика
T2  - Положај српскога језика у савременом друштву : (изазови, проблеми, решења)
T1  - Творба мовираних фемининума у Приручнику за употребу родно осетљивог језика (2019)
SP  - 117
EP  - 121
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12975
ER  - 
@inbook{
author = "Мацановић, Ана З.",
year = "2021",
abstract = "Усвајање
Закона
о родној
равноправности
20. маја
2021. г. у
Народној
скупштини
Републике
Србије
изазвало
је бурну
реакцију
лингвистичке,
а пре свега
србистичке
струке.
С тим у вези,
врло
је важно
одмах
на
почетку
разјаснити
једну
кључну
ствар. Верујемо
да ниједна
цивилизована,
мислећа
особа
не само
да нема
ништа
против
родне
равноправности
већ се
залаже
за сузбијање
и искорењивање
сваког
облика
дискриминације
(на
основу
пола,
боје
коже,
националне
или верске
припадности,
когнитивних
способности,
имовинског
стања
и сл.). Дакле,
србистичка
струка
није
скуп
традиционалиста
огрнутих
у окорели
патријархат,
који
демонстрира
своју
моћ над језиком,
већ део академске
заједнице
који
се школовао
да проучава
српски
језик,
српску
књижевност,
историју
и културу.
Будући
да је донет
закон
обавезујућег карактера
чији
се значајан
део односи
на језик,
тачније
на онај део језика
који
се назива
родно
осетљивим/
сензитивним,
а да нико
из уже србистичке
струке
није
био консултован
приликом
израде
овог закона
иако
се Одбор
за стандардизацију
српског
језика
САНУ
више
пута
овим поводом
оглашавао,
потпуно
је очекивано
да се сада,
post festum,
уочава
низ пропуста,
нерегуларности
и мањкавости
у самом
закону,
што нужно
доводи
до његове
неприменљивости
у пракси,
макар
у вези
с делом
који
се тиче
употребе
родно
осетљивог
језика.",
publisher = "Нови Сад : Матица српска, Београд : Одбор за стандардизацију српског језика",
journal = "Положај српскога језика у савременом друштву : (изазови, проблеми, решења)",
booktitle = "Творба мовираних фемининума у Приручнику за употребу родно осетљивог језика (2019)",
pages = "117-121",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12975"
}
Мацановић, А. З.. (2021). Творба мовираних фемининума у Приручнику за употребу родно осетљивог језика (2019). in Положај српскога језика у савременом друштву : (изазови, проблеми, решења)
Нови Сад : Матица српска., 117-121.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12975
Мацановић АЗ. Творба мовираних фемининума у Приручнику за употребу родно осетљивог језика (2019). in Положај српскога језика у савременом друштву : (изазови, проблеми, решења). 2021;:117-121.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12975 .
Мацановић, Ана З., "Творба мовираних фемининума у Приручнику за употребу родно осетљивог језика (2019)" in Положај српскога језика у савременом друштву : (изазови, проблеми, решења) (2021):117-121,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12975 .

Сврха и последице „уродњавања“ српског језика

Радић, Јованка

(Нови Сад : Матица српска, 2021)

TY  - CHAP
AU  - Радић, Јованка
PY  - 2021
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/12976
AB  - Примењен на ткиво српског језика, идеолошки конструкт зв. родно осетљив језик задире у безмало све поре његове структуре, и, разарајући механизам функционисања делова трочлане категорије именичког рода, којa прожима све нивое језика – разара језик као систем. Захтев да „жена (и мушкарац)“ буду „видљиви“ у језику није могуће испунити уколико се не поништи функционисање именица као симболичких јединица одвојених од физичког тела и полности.
PB  - Нови Сад : Матица српска
PB  - Београд : Одбор за стандардизацију српског језика
T2  - Положај српскога језика у савременом друштву : (изазови, проблеми, решења)
T1  - Сврха и последице „уродњавања“ српског језика
SP  - 65
EP  - 79
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12976
ER  - 
@inbook{
author = "Радић, Јованка",
year = "2021",
abstract = "Примењен на ткиво српског језика, идеолошки конструкт зв. родно осетљив језик задире у безмало све поре његове структуре, и, разарајући механизам функционисања делова трочлане категорије именичког рода, којa прожима све нивое језика – разара језик као систем. Захтев да „жена (и мушкарац)“ буду „видљиви“ у језику није могуће испунити уколико се не поништи функционисање именица као симболичких јединица одвојених од физичког тела и полности.",
publisher = "Нови Сад : Матица српска, Београд : Одбор за стандардизацију српског језика",
journal = "Положај српскога језика у савременом друштву : (изазови, проблеми, решења)",
booktitle = "Сврха и последице „уродњавања“ српског језика",
pages = "65-79",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12976"
}
Радић, Ј.. (2021). Сврха и последице „уродњавања“ српског језика. in Положај српскога језика у савременом друштву : (изазови, проблеми, решења)
Нови Сад : Матица српска., 65-79.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12976
Радић Ј. Сврха и последице „уродњавања“ српског језика. in Положај српскога језика у савременом друштву : (изазови, проблеми, решења). 2021;:65-79.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12976 .
Радић, Јованка, "Сврха и последице „уродњавања“ српског језика" in Положај српскога језика у савременом друштву : (изазови, проблеми, решења) (2021):65-79,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12976 .

Поводом тзв. Закона о родној равноправности

Јовановић, Владан

(Београд : Одбор за стандардизацију српског језика, 2021)

TY  - CHAP
AU  - Јовановић, Владан
PY  - 2021
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/12973
AB  - Такозвани
Закон
о родној
равноправности,
који
је усвојила
Скупштина
Србије
20. маја
2021. године,
по својој
суштини
представља
закон
против
српског
језика,
а самим
тим против
целокупног
стваралаштва
на српском
језику,
како
оног које
је досад
стварано,
имајући
у виду
преиспитивање
суштинских
људских
и моралних
вредности
које
се Законом
наговештавају,
тако
и оног будућег
које
се ригидним
члановима
Закона
идеолошки
усмерава
у једном
правцу,
предвиђајући
високе
новчане
казне
за оне који
се не
придржавају
Законом
прописаних
„језичких“
норми.
PB  - Београд : Одбор за стандардизацију српског језика
PB  - Нови Сад : Матица српска
T2  - Положај српскога језика у савременом друштву : (изазови, проблеми, решења)
T1  - Поводом тзв. Закона о родној равноправности
SP  - 103
EP  - 105
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12973
ER  - 
@inbook{
author = "Јовановић, Владан",
year = "2021",
abstract = "Такозвани
Закон
о родној
равноправности,
који
је усвојила
Скупштина
Србије
20. маја
2021. године,
по својој
суштини
представља
закон
против
српског
језика,
а самим
тим против
целокупног
стваралаштва
на српском
језику,
како
оног које
је досад
стварано,
имајући
у виду
преиспитивање
суштинских
људских
и моралних
вредности
које
се Законом
наговештавају,
тако
и оног будућег
које
се ригидним
члановима
Закона
идеолошки
усмерава
у једном
правцу,
предвиђајући
високе
новчане
казне
за оне који
се не
придржавају
Законом
прописаних
„језичких“
норми.",
publisher = "Београд : Одбор за стандардизацију српског језика, Нови Сад : Матица српска",
journal = "Положај српскога језика у савременом друштву : (изазови, проблеми, решења)",
booktitle = "Поводом тзв. Закона о родној равноправности",
pages = "103-105",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12973"
}
Јовановић, В.. (2021). Поводом тзв. Закона о родној равноправности. in Положај српскога језика у савременом друштву : (изазови, проблеми, решења)
Београд : Одбор за стандардизацију српског језика., 103-105.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12973
Јовановић В. Поводом тзв. Закона о родној равноправности. in Положај српскога језика у савременом друштву : (изазови, проблеми, решења). 2021;:103-105.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12973 .
Јовановић, Владан, "Поводом тзв. Закона о родној равноправности" in Положај српскога језика у савременом друштву : (изазови, проблеми, решења) (2021):103-105,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12973 .

Језик и стварна права жена

Вуловић Емонтс, Наташа

(Нови Сад : Матица српска, 2021)

TY  - CHAP
AU  - Вуловић Емонтс, Наташа
PY  - 2021
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/12972
AB  - Последњих недеља пажњу језикословаца заокупља текст дела новоусвојеног Закона о родној равноправности који се односи на употребу „родно сензитивног језика“, при чијој припреми и реализацији нису консултовани језички стручњаци, односно србисти. Иако је Одбор за стандардизацију српског језика и раније у више наврата издавао своја саопштења о овим питањима (в. Списе Одбора за стандардизацију 2011, одлука бр. 60, па надаље), препоруке и научно утемељене чињенице остале су неразматране, а претходна јавна научна расправа заобиђена. Овом приликом ћу се трудити да не понављам научне аргументе о којима су многе колеге србисти говорили и писали, већ ћу издвојити неколико ставки за које сматрам да завређују пажњу.
PB  - Нови Сад : Матица српска
PB  - Београд : Одбор за стандардизацију српског језика
T2  - Положај српскога језика у савременом друштву : (изазови, проблеми, решења)
T1  - Језик и стварна права жена
SP  - 113
EP  - 116
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12972
ER  - 
@inbook{
author = "Вуловић Емонтс, Наташа",
year = "2021",
abstract = "Последњих недеља пажњу језикословаца заокупља текст дела новоусвојеног Закона о родној равноправности који се односи на употребу „родно сензитивног језика“, при чијој припреми и реализацији нису консултовани језички стручњаци, односно србисти. Иако је Одбор за стандардизацију српског језика и раније у више наврата издавао своја саопштења о овим питањима (в. Списе Одбора за стандардизацију 2011, одлука бр. 60, па надаље), препоруке и научно утемељене чињенице остале су неразматране, а претходна јавна научна расправа заобиђена. Овом приликом ћу се трудити да не понављам научне аргументе о којима су многе колеге србисти говорили и писали, већ ћу издвојити неколико ставки за које сматрам да завређују пажњу.",
publisher = "Нови Сад : Матица српска, Београд : Одбор за стандардизацију српског језика",
journal = "Положај српскога језика у савременом друштву : (изазови, проблеми, решења)",
booktitle = "Језик и стварна права жена",
pages = "113-116",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12972"
}
Вуловић Емонтс, Н.. (2021). Језик и стварна права жена. in Положај српскога језика у савременом друштву : (изазови, проблеми, решења)
Нови Сад : Матица српска., 113-116.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12972
Вуловић Емонтс Н. Језик и стварна права жена. in Положај српскога језика у савременом друштву : (изазови, проблеми, решења). 2021;:113-116.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12972 .
Вуловић Емонтс, Наташа, "Језик и стварна права жена" in Положај српскога језика у савременом друштву : (изазови, проблеми, решења) (2021):113-116,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12972 .

Антонимија преко граница врста речи у тесту контролисаних асоцијација

Јакић Шимшић, Милена М.

(Београд : Научно друштво за неговање и проучавање српског језика, 2021)

TY  - JOUR
AU  - Јакић Шимшић, Милена М.
PY  - 2021
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/12967
AB  - Традиционална лингвистика сматра да се антонимија успоставља међу
јединицама исте врсте речи. Ипак, бројни докази из корпусних истраживања
потврђују међукатегоријалну антонимију, иако се наводи да није потврђена у
асоцијативним тестовима. У раду приказујемо случајеве када изворни говорници
српског језика у тесту контролисаних асоцијација као антониме придева не наводе
(праве) придеве. Показало се да се у пољима придевских стимулуса најчешће
јављају глаголски придеви и глаголски прилози, а нешто ређе непридевске имен-
ске речи. Већи број непридевских антонима јавља се у пољима придева насталих
од глаголских придева, него у пољима правих придева. Потенцијални разлози ређе
леже у постојању лексичких празнина или у хомографији са јединицама других
врста речи, а чешће у могућности да се исти фрагмент стварности кодира помоћу
различитих врста речи или у енкапсулацији значења именице, са којом дати
придев често колоцира. Ипак, најчешће је међукатегоријална антонимија само
привидна, будући да трпни придеви конверзијом често постају прави придеви,
те је заправо реч о богаћењу система придева. Упоређивањем типа дефиниције
која је приписана придевима насталим од глаголских придева примећујемо да испитивани речник (РСЈ) не пресликава увек језичка знања изворних говорника
у погледу степена лексикализације. Прави представници међукатегоријалне
антонимије у нашој грађи сразмерно су ретки (1,3%), што значи да антонимија
јесте однос који се најчешће успоставља између јединица исте врсте речи.
AB  - Traditional linguistics states that only the same part of speech lexemes can constitute
antonymy. However, several English language corpus investigations found evidence of
the inter-part-of-speech antonymy, stating that no such evidence was found in associative
task responses. We constructed The Associative Antonymy Dictionary of Serbian Language
Adjectives, based on the controlled associations task, asking 158 participants to elicit antonyms
for 394 presented adjective stimuli, and tried to find evidence from associative data
of an inflected language, such as Serbian. Some of the stimuli originate from participles,
but not all of them are lexicographically approved (in Dictionary of Serbian Language,
DSL (=RSJ) 2007) to be lexicalized as adjectives. Furthermore, the type of a definition
used in a lexicographic entry suggests a degree of lexicalization. Taking that into account,
besides the traditional part-of-speech tagging, we also included four types of participles as
annotates, and annotated both the stimuli and the answers that were given by at least three
participants (64.276 answers). The aim of the study was to answer three questions: (1) what
kind of a non-adjective associative-antonym answer was the most frequent in adjective
associative-antonymous fields, (2) what kind of stimuli tended to attract a larger number
of non-adjective answers and (3) what could be the possible reasons for that. The analysis
showed that (1) the real adjective antonyms answers had the highest rate, and the second
most frequent answers were participles, especially the passive participles. Also, (2) all the
stimuli had the vast majority of real adjectives in associative-antonymous fields, which
means that all of them function as real adjectives. Nevertheless, there were more non-adjective
answers among participle-origin-adjectives than among the real ones, again most
frequently of a passive participle origin. This could be explained by the previous result that
participants in associative tests tended to give answers of the same inflective endings as
stimuli. Finally, (3) potential reasons for non-adjective antonyms are less frequently lexical
gaps or homography, and more frequently the fact that the same fragment of reality can be coded in different parts of speech, or an encapsulation of a noun meaning in the adjective
that often co-occurre with it. The most frequent case is that inter-part-of-speech antonymy
is just a pseudo-phenomenon, since the passive participles are productively becoming the
real adjectives by the process of a conversion. In other words instead of inter-part-of-speech
antonymy it is the way of enriching the adjective system of the Serbian language. Also, the
comparison of a degree of lexicalization for adjectives, measured by two different criteria
(types of definitions in DSL and the ratio of types of answers in associative-antonymous
fields), shows that DSL does not always portray the lexicalization degree derived from
knowledge of native speakers’ competencies. Finally, excluding the lexicalized participles,
remaining cases of inter-part-of-speech antonymy are relatively rare (1.3%), so we can
conclude that in the vast majority of cases antonymy is the lexical relation between same
part-of-speech units.
PB  - Београд : Научно друштво за неговање и проучавање српског језика
T2  - Српски језик
T1  - Антонимија преко граница врста речи у тесту контролисаних асоцијација
T1  - Inter-Part-Of-Speech Antonymy in Controlled Association Task
SP  - 549
EP  - 566
VL  - 26
DO  - 10.18485/sj.2021.26.1.31
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12967
ER  - 
@article{
author = "Јакић Шимшић, Милена М.",
year = "2021",
abstract = "Традиционална лингвистика сматра да се антонимија успоставља међу
јединицама исте врсте речи. Ипак, бројни докази из корпусних истраживања
потврђују међукатегоријалну антонимију, иако се наводи да није потврђена у
асоцијативним тестовима. У раду приказујемо случајеве када изворни говорници
српског језика у тесту контролисаних асоцијација као антониме придева не наводе
(праве) придеве. Показало се да се у пољима придевских стимулуса најчешће
јављају глаголски придеви и глаголски прилози, а нешто ређе непридевске имен-
ске речи. Већи број непридевских антонима јавља се у пољима придева насталих
од глаголских придева, него у пољима правих придева. Потенцијални разлози ређе
леже у постојању лексичких празнина или у хомографији са јединицама других
врста речи, а чешће у могућности да се исти фрагмент стварности кодира помоћу
различитих врста речи или у енкапсулацији значења именице, са којом дати
придев често колоцира. Ипак, најчешће је међукатегоријална антонимија само
привидна, будући да трпни придеви конверзијом често постају прави придеви,
те је заправо реч о богаћењу система придева. Упоређивањем типа дефиниције
која је приписана придевима насталим од глаголских придева примећујемо да испитивани речник (РСЈ) не пресликава увек језичка знања изворних говорника
у погледу степена лексикализације. Прави представници међукатегоријалне
антонимије у нашој грађи сразмерно су ретки (1,3%), што значи да антонимија
јесте однос који се најчешће успоставља између јединица исте врсте речи., Traditional linguistics states that only the same part of speech lexemes can constitute
antonymy. However, several English language corpus investigations found evidence of
the inter-part-of-speech antonymy, stating that no such evidence was found in associative
task responses. We constructed The Associative Antonymy Dictionary of Serbian Language
Adjectives, based on the controlled associations task, asking 158 participants to elicit antonyms
for 394 presented adjective stimuli, and tried to find evidence from associative data
of an inflected language, such as Serbian. Some of the stimuli originate from participles,
but not all of them are lexicographically approved (in Dictionary of Serbian Language,
DSL (=RSJ) 2007) to be lexicalized as adjectives. Furthermore, the type of a definition
used in a lexicographic entry suggests a degree of lexicalization. Taking that into account,
besides the traditional part-of-speech tagging, we also included four types of participles as
annotates, and annotated both the stimuli and the answers that were given by at least three
participants (64.276 answers). The aim of the study was to answer three questions: (1) what
kind of a non-adjective associative-antonym answer was the most frequent in adjective
associative-antonymous fields, (2) what kind of stimuli tended to attract a larger number
of non-adjective answers and (3) what could be the possible reasons for that. The analysis
showed that (1) the real adjective antonyms answers had the highest rate, and the second
most frequent answers were participles, especially the passive participles. Also, (2) all the
stimuli had the vast majority of real adjectives in associative-antonymous fields, which
means that all of them function as real adjectives. Nevertheless, there were more non-adjective
answers among participle-origin-adjectives than among the real ones, again most
frequently of a passive participle origin. This could be explained by the previous result that
participants in associative tests tended to give answers of the same inflective endings as
stimuli. Finally, (3) potential reasons for non-adjective antonyms are less frequently lexical
gaps or homography, and more frequently the fact that the same fragment of reality can be coded in different parts of speech, or an encapsulation of a noun meaning in the adjective
that often co-occurre with it. The most frequent case is that inter-part-of-speech antonymy
is just a pseudo-phenomenon, since the passive participles are productively becoming the
real adjectives by the process of a conversion. In other words instead of inter-part-of-speech
antonymy it is the way of enriching the adjective system of the Serbian language. Also, the
comparison of a degree of lexicalization for adjectives, measured by two different criteria
(types of definitions in DSL and the ratio of types of answers in associative-antonymous
fields), shows that DSL does not always portray the lexicalization degree derived from
knowledge of native speakers’ competencies. Finally, excluding the lexicalized participles,
remaining cases of inter-part-of-speech antonymy are relatively rare (1.3%), so we can
conclude that in the vast majority of cases antonymy is the lexical relation between same
part-of-speech units.",
publisher = "Београд : Научно друштво за неговање и проучавање српског језика",
journal = "Српски језик",
title = "Антонимија преко граница врста речи у тесту контролисаних асоцијација, Inter-Part-Of-Speech Antonymy in Controlled Association Task",
pages = "549-566",
volume = "26",
doi = "10.18485/sj.2021.26.1.31",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12967"
}
Јакић Шимшић, М. М.. (2021). Антонимија преко граница врста речи у тесту контролисаних асоцијација. in Српски језик
Београд : Научно друштво за неговање и проучавање српског језика., 26, 549-566.
https://doi.org/10.18485/sj.2021.26.1.31
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12967
Јакић Шимшић ММ. Антонимија преко граница врста речи у тесту контролисаних асоцијација. in Српски језик. 2021;26:549-566.
doi:10.18485/sj.2021.26.1.31
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12967 .
Јакић Шимшић, Милена М., "Антонимија преко граница врста речи у тесту контролисаних асоцијација" in Српски језик, 26 (2021):549-566,
https://doi.org/10.18485/sj.2021.26.1.31 .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12967 .

Од семантичких кваркова до универзума азбучним редом

Миланов, Наташа М.

(Нови Сад : Матица српска, 2021)

TY  - JOUR
AU  - Миланов, Наташа М.
PY  - 2021
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/12966
AB  - Часопис Труды Инсֳ иֳ уֳ а русскоֱ о языка им. В. В. Виноֱградова представља
издање Института за руски језик РАН које се публикује четири пута годишње и које
обухвата тематски организоване радове из свих области синхронијског и дијахронијског
изучавања руског језика, као и етимолошка истраживања на материјалу словенских
и других индоевропских језика. Други и трећи по реду број часописа за 2020. годину
садрже радове настале на основу реферата изнетих на конференцији одржаној 3–4. фебруара 2020. године у Москви, у организацији Института руског језика РАН
PB  - Нови Сад : Матица српска
T2  - Зборник Матице српске за славистику
T1  - Од семантичких кваркова до универзума азбучним редом
SP  - 415
EP  - 422
VL  - 99
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12966
ER  - 
@article{
author = "Миланов, Наташа М.",
year = "2021",
abstract = "Часопис Труды Инсֳ иֳ уֳ а русскоֱ о языка им. В. В. Виноֱградова представља
издање Института за руски језик РАН које се публикује четири пута годишње и које
обухвата тематски организоване радове из свих области синхронијског и дијахронијског
изучавања руског језика, као и етимолошка истраживања на материјалу словенских
и других индоевропских језика. Други и трећи по реду број часописа за 2020. годину
садрже радове настале на основу реферата изнетих на конференцији одржаној 3–4. фебруара 2020. године у Москви, у организацији Института руског језика РАН",
publisher = "Нови Сад : Матица српска",
journal = "Зборник Матице српске за славистику",
title = "Од семантичких кваркова до универзума азбучним редом",
pages = "415-422",
volume = "99",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12966"
}
Миланов, Н. М.. (2021). Од семантичких кваркова до универзума азбучним редом. in Зборник Матице српске за славистику
Нови Сад : Матица српска., 99, 415-422.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12966
Миланов НМ. Од семантичких кваркова до универзума азбучним редом. in Зборник Матице српске за славистику. 2021;99:415-422.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12966 .
Миланов, Наташа М., "Од семантичких кваркова до универзума азбучним редом" in Зборник Матице српске за славистику, 99 (2021):415-422,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12966 .

Акценат именице светло

Степановић, Стефан М.

(Београд : Научно друштво за неговање и проучавање српског језика, 2021)

TY  - JOUR
AU  - Степановић, Стефан М.
PY  - 2021
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/12971
AB  - This paper deals with the accent of the noun svetlo ’light’. The aim of the research
was to reach a conclusion that would show us which accent solution has the most justification
for being part of the standard Serbian language. Accent of this noun is illuminated
with 5 aspects: aspects of the science of word formation, a diachronic aspects, aspects of the
language of good writers from ijekavian area, aspects of situation in Serbian dialects and
from the point of view of Serbian dictionaries and ortographies. The accent form светло
(свијетло) has proven to be the most justifiable, especially with aspect of the science of
word formation. Also, it is justified from the dialectological and diachronic aspects, and
somewhat less from the aspects of the language of good ijekavian writers. The accent form
светло (свјетло) is the most widespread, but it was also most often part of the norm in the
first half of the last century. The accent form светло (свјетло) is at least justified by the
viewpoints we have examined, except that it is only form in the new accent norm.
AB  - У раду се анализира акценат именице светло. Циљ истраживања је да
се дође до закључка који би нам показао које акценатско решење има највише
оправдања да буде део књижевнојезичке акценатске норме. Акценатска проблематика ове именице биће осветљена из 5 углова: из творбено-фонолошког угла;
из дијахронијског угла; из угла језика добрих ијекавских писаца; из угла стања
у српским дијалектима и из угла досадашњег стања у речницима и правописима
српског језика.
PB  - Београд : Научно друштво за неговање и проучавање српског језика
T2  - Српски језик
T1  - Акценат именице светло
T1  - The Accent of Serbian svetlo ’Light’
SP  - 599
EP  - 612
VL  - 26
DO  - 10.18485/sj.2021.26.1.34
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12971
ER  - 
@article{
author = "Степановић, Стефан М.",
year = "2021",
abstract = "This paper deals with the accent of the noun svetlo ’light’. The aim of the research
was to reach a conclusion that would show us which accent solution has the most justification
for being part of the standard Serbian language. Accent of this noun is illuminated
with 5 aspects: aspects of the science of word formation, a diachronic aspects, aspects of the
language of good writers from ijekavian area, aspects of situation in Serbian dialects and
from the point of view of Serbian dictionaries and ortographies. The accent form светло
(свијетло) has proven to be the most justifiable, especially with aspect of the science of
word formation. Also, it is justified from the dialectological and diachronic aspects, and
somewhat less from the aspects of the language of good ijekavian writers. The accent form
светло (свјетло) is the most widespread, but it was also most often part of the norm in the
first half of the last century. The accent form светло (свјетло) is at least justified by the
viewpoints we have examined, except that it is only form in the new accent norm., У раду се анализира акценат именице светло. Циљ истраживања је да
се дође до закључка који би нам показао које акценатско решење има највише
оправдања да буде део књижевнојезичке акценатске норме. Акценатска проблематика ове именице биће осветљена из 5 углова: из творбено-фонолошког угла;
из дијахронијског угла; из угла језика добрих ијекавских писаца; из угла стања
у српским дијалектима и из угла досадашњег стања у речницима и правописима
српског језика.",
publisher = "Београд : Научно друштво за неговање и проучавање српског језика",
journal = "Српски језик",
title = "Акценат именице светло, The Accent of Serbian svetlo ’Light’",
pages = "599-612",
volume = "26",
doi = "10.18485/sj.2021.26.1.34",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12971"
}
Степановић, С. М.. (2021). Акценат именице светло. in Српски језик
Београд : Научно друштво за неговање и проучавање српског језика., 26, 599-612.
https://doi.org/10.18485/sj.2021.26.1.34
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12971
Степановић СМ. Акценат именице светло. in Српски језик. 2021;26:599-612.
doi:10.18485/sj.2021.26.1.34
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12971 .
Степановић, Стефан М., "Акценат именице светло" in Српски језик, 26 (2021):599-612,
https://doi.org/10.18485/sj.2021.26.1.34 .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12971 .

Акустичке особености фрикатива /ш/ и/ж/ у Батањи (Мађарска) и Наћфали (Румунија)

Радовановић, Драгана; Гудурић, Снежана

(Ниш : Филозофски факултет, 2021)

TY  - JOUR
AU  - Радовановић, Драгана
AU  - Гудурић, Снежана
PY  - 2021
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/12968
AB  - This paper deals with the acoustic nature of fricative palatal consonants [ʃ], [ʒ] in
the speech of Batanja and Nacfala.
The obtained results were compared with the acoustic nature of the equivalent
consonants in standard Serbian and in the speech of Novi Sad. The results show
that the fricatives [ʃ] and [ʒ] of Batanja and Nacfala speeches differ from standard
Serbian and Novi Sad speech, but also they differ between themselves.
This research also represents an introduction of the acoustic analysis of the speech
of Batanja and Nacfala.
AB  - У раду ће се испитати акустичке особености фрикатива /ж/ и /ш/ на корпусу поморишких говора из два пункта, једног у Румунији (Наћфала) и једног
у Мађарској (Батања). На основу акустичких параметара одредиће се сличности и разлике у артикулацији ових гласова у посматраним говорима, при
чему ће се дати релације према ранијим публикованим налазима сродих говорних типова.
PB  - Ниш : Филозофски факултет
T2  - Исходишта
T1  - Акустичке особености фрикатива /ш/ и/ж/ у Батањи (Мађарска) и Наћфали (Румунија)
T1  - Fricatives [ʃ] and [ʒ] in the Speech of Batanja and Nacfala
SP  - 369
EP  - 383
VL  - 7
DO  - 10.46630/ish.7.2021.25
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12968
ER  - 
@article{
author = "Радовановић, Драгана and Гудурић, Снежана",
year = "2021",
abstract = "This paper deals with the acoustic nature of fricative palatal consonants [ʃ], [ʒ] in
the speech of Batanja and Nacfala.
The obtained results were compared with the acoustic nature of the equivalent
consonants in standard Serbian and in the speech of Novi Sad. The results show
that the fricatives [ʃ] and [ʒ] of Batanja and Nacfala speeches differ from standard
Serbian and Novi Sad speech, but also they differ between themselves.
This research also represents an introduction of the acoustic analysis of the speech
of Batanja and Nacfala., У раду ће се испитати акустичке особености фрикатива /ж/ и /ш/ на корпусу поморишких говора из два пункта, једног у Румунији (Наћфала) и једног
у Мађарској (Батања). На основу акустичких параметара одредиће се сличности и разлике у артикулацији ових гласова у посматраним говорима, при
чему ће се дати релације према ранијим публикованим налазима сродих говорних типова.",
publisher = "Ниш : Филозофски факултет",
journal = "Исходишта",
title = "Акустичке особености фрикатива /ш/ и/ж/ у Батањи (Мађарска) и Наћфали (Румунија), Fricatives [ʃ] and [ʒ] in the Speech of Batanja and Nacfala",
pages = "369-383",
volume = "7",
doi = "10.46630/ish.7.2021.25",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12968"
}
Радовановић, Д.,& Гудурић, С.. (2021). Акустичке особености фрикатива /ш/ и/ж/ у Батањи (Мађарска) и Наћфали (Румунија). in Исходишта
Ниш : Филозофски факултет., 7, 369-383.
https://doi.org/10.46630/ish.7.2021.25
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12968
Радовановић Д, Гудурић С. Акустичке особености фрикатива /ш/ и/ж/ у Батањи (Мађарска) и Наћфали (Румунија). in Исходишта. 2021;7:369-383.
doi:10.46630/ish.7.2021.25
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12968 .
Радовановић, Драгана, Гудурић, Снежана, "Акустичке особености фрикатива /ш/ и/ж/ у Батањи (Мађарска) и Наћфали (Румунија)" in Исходишта, 7 (2021):369-383,
https://doi.org/10.46630/ish.7.2021.25 .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12968 .

Лексикографска анализа Речника страних речи, које се јављају у нас те их ваља разумети, а понешто их се и клонити Јована Грчића из 1904. године

Новокмет, Слободан Б.; Ђукић, Маријана Р.

(Београд : Научно друштво за неговање и проучавање српског језика, 2021)

TY  - JOUR
AU  - Новокмет, Слободан Б.
AU  - Ђукић, Маријана Р.
PY  - 2021
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/12965
AB  - Наш рад бави се лексикографском анализом Речника страних речи, које се
јављају у нас те их ваља разумети, а понешто их се и клонити Јована Грчића
из 1904. године. Основни фокус рада је на сагледавању концепције речника, то
јест, на анализи његове макро и микро структуре и лексикографских техника
коришћених у његовој изради. Циљ рада јесте да се на примеру једног од наших
првих речника страних речи општег типа утврде методолошки поступци при
обради страних речи карактеристични за српску лексикографију с почетка 20.
века и да се евентуално укаже на њихове недостатке у односу на приступ обради
страних речи у савременој лексикографији.
AB  - Our paper deals with an analysis of the Dictionary of foreign words occurring in our
language, so they should be understood, and somewhat even avoided, written by Jovan
Grčić in 1904, from a lexicographic point of view, meaning that the main focus of the paper
is understanding the concept of the Dictionary, its macro- and micro-structure. This paper
aims to use the example of one of the first general dictionaries of foreign words in Serbian
to establish the methodological procedures for foreign word processing typical of the Serbian
lexicography from the beginning of the 20th century.
PB  - Београд : Научно друштво за неговање и проучавање српског језика
T2  - Српски језик
T1  - Лексикографска анализа Речника страних речи, које се јављају у нас те их ваља разумети, а понешто их се и клонити Јована Грчића из 1904. године
T1  - A Lexicographic Analysis of the The Dictionary of Foreign Words Occurring in our Language, so they Should be Understood, and Somewhat even Avoided Written by Jovan Grčić in 1904
SP  - 475
EP  - 490
VL  - 26
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12965
ER  - 
@article{
author = "Новокмет, Слободан Б. and Ђукић, Маријана Р.",
year = "2021",
abstract = "Наш рад бави се лексикографском анализом Речника страних речи, које се
јављају у нас те их ваља разумети, а понешто их се и клонити Јована Грчића
из 1904. године. Основни фокус рада је на сагледавању концепције речника, то
јест, на анализи његове макро и микро структуре и лексикографских техника
коришћених у његовој изради. Циљ рада јесте да се на примеру једног од наших
првих речника страних речи општег типа утврде методолошки поступци при
обради страних речи карактеристични за српску лексикографију с почетка 20.
века и да се евентуално укаже на њихове недостатке у односу на приступ обради
страних речи у савременој лексикографији., Our paper deals with an analysis of the Dictionary of foreign words occurring in our
language, so they should be understood, and somewhat even avoided, written by Jovan
Grčić in 1904, from a lexicographic point of view, meaning that the main focus of the paper
is understanding the concept of the Dictionary, its macro- and micro-structure. This paper
aims to use the example of one of the first general dictionaries of foreign words in Serbian
to establish the methodological procedures for foreign word processing typical of the Serbian
lexicography from the beginning of the 20th century.",
publisher = "Београд : Научно друштво за неговање и проучавање српског језика",
journal = "Српски језик",
title = "Лексикографска анализа Речника страних речи, које се јављају у нас те их ваља разумети, а понешто их се и клонити Јована Грчића из 1904. године, A Lexicographic Analysis of the The Dictionary of Foreign Words Occurring in our Language, so they Should be Understood, and Somewhat even Avoided Written by Jovan Grčić in 1904",
pages = "475-490",
volume = "26",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12965"
}
Новокмет, С. Б.,& Ђукић, М. Р.. (2021). Лексикографска анализа Речника страних речи, које се јављају у нас те их ваља разумети, а понешто их се и клонити Јована Грчића из 1904. године. in Српски језик
Београд : Научно друштво за неговање и проучавање српског језика., 26, 475-490.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12965
Новокмет СБ, Ђукић МР. Лексикографска анализа Речника страних речи, које се јављају у нас те их ваља разумети, а понешто их се и клонити Јована Грчића из 1904. године. in Српски језик. 2021;26:475-490.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12965 .
Новокмет, Слободан Б., Ђукић, Маријана Р., "Лексикографска анализа Речника страних речи, које се јављају у нас те их ваља разумети, а понешто их се и клонити Јована Грчића из 1904. године" in Српски језик, 26 (2021):475-490,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12965 .

The Public Discourse in the Time of Covid-19

Слијепчевић Бјеливук, Светлана М.; Николић, Марина М.

(Београд : Научно друштво за неговање и проучавање српског језика, 2021)

TY  - JOUR
AU  - Слијепчевић Бјеливук, Светлана М.
AU  - Николић, Марина М.
PY  - 2021
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/12957
AB  - У раду се из угла критичке анализе дискурса проучава српски јавни дискурс
у време пандемије, изазване наглом појавом и ширењем болести ковид 19. У фокусу су новине које се очитују на лексичком и текстуалном нивоу. Циљ овог рада
је утврдити на који начин долази до промена у речнику и које су последице тих
промена, као и размотрити специфичности структуре текста, с посебним освртом
на форме обраћања, именовање актера, посебне персуазивне и манипулативне
технике итд. Рад представља допринос широј слици глобалног утицаја корона
вируса на језике узев у целини.
PB  - Београд : Научно друштво за неговање и проучавање српског језика
T2  - Српски језик
T1  - The Public Discourse in the Time of Covid-19
SP  - 253
EP  - 267
VL  - 26
DO  - 10.18485/sj.2021.26.1.14
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12957
ER  - 
@article{
author = "Слијепчевић Бјеливук, Светлана М. and Николић, Марина М.",
year = "2021",
abstract = "У раду се из угла критичке анализе дискурса проучава српски јавни дискурс
у време пандемије, изазване наглом појавом и ширењем болести ковид 19. У фокусу су новине које се очитују на лексичком и текстуалном нивоу. Циљ овог рада
је утврдити на који начин долази до промена у речнику и које су последице тих
промена, као и размотрити специфичности структуре текста, с посебним освртом
на форме обраћања, именовање актера, посебне персуазивне и манипулативне
технике итд. Рад представља допринос широј слици глобалног утицаја корона
вируса на језике узев у целини.",
publisher = "Београд : Научно друштво за неговање и проучавање српског језика",
journal = "Српски језик",
title = "The Public Discourse in the Time of Covid-19",
pages = "253-267",
volume = "26",
doi = "10.18485/sj.2021.26.1.14",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12957"
}
Слијепчевић Бјеливук, С. М.,& Николић, М. М.. (2021). The Public Discourse in the Time of Covid-19. in Српски језик
Београд : Научно друштво за неговање и проучавање српског језика., 26, 253-267.
https://doi.org/10.18485/sj.2021.26.1.14
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12957
Слијепчевић Бјеливук СМ, Николић ММ. The Public Discourse in the Time of Covid-19. in Српски језик. 2021;26:253-267.
doi:10.18485/sj.2021.26.1.14
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12957 .
Слијепчевић Бјеливук, Светлана М., Николић, Марина М., "The Public Discourse in the Time of Covid-19" in Српски језик, 26 (2021):253-267,
https://doi.org/10.18485/sj.2021.26.1.14 .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12957 .

Трагови кратког акута у говорима северозападне Србије

Петровић-Савић, Мирјана

(Нови Сад : Матица српска, 2021)

TY  - JOUR
AU  - Петровић-Савић, Мирјана
PY  - 2021
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/12763
AB  - У овом раду износе се наши први резултати итраживања о кратком акуту на терену северозападне Србије (Јадар, Рађевина и Подгорина). Грађа, расположива у овој прилици, показује да се овај стари акценат среће у вишесложним речима и да га има код готово сваке врсте речи.
AB  - This paper presents the preliminary results of the research on the short acute accent in the territory of northwestern Serbia (Jadar, Rađevina and Podgorina). The material which was available at this moment shows that this old accent is found in multisyllabic words, in almost all parts of speech.
PB  - Нови Сад : Матица српска
T2  - Зборник Матице српске за филологију и лингвистику
T1  - Трагови кратког акута у говорима северозападне Србије
T1  - Traces of the Short Acute Accent in the Speeches of Northwestern Serbia
SP  - 141
EP  - 148
VL  - 64
IS  - 2
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12763
ER  - 
@article{
author = "Петровић-Савић, Мирјана",
year = "2021",
abstract = "У овом раду износе се наши први резултати итраживања о кратком акуту на терену северозападне Србије (Јадар, Рађевина и Подгорина). Грађа, расположива у овој прилици, показује да се овај стари акценат среће у вишесложним речима и да га има код готово сваке врсте речи., This paper presents the preliminary results of the research on the short acute accent in the territory of northwestern Serbia (Jadar, Rađevina and Podgorina). The material which was available at this moment shows that this old accent is found in multisyllabic words, in almost all parts of speech.",
publisher = "Нови Сад : Матица српска",
journal = "Зборник Матице српске за филологију и лингвистику",
title = "Трагови кратког акута у говорима северозападне Србије, Traces of the Short Acute Accent in the Speeches of Northwestern Serbia",
pages = "141-148",
volume = "64",
number = "2",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12763"
}
Петровић-Савић, М.. (2021). Трагови кратког акута у говорима северозападне Србије. in Зборник Матице српске за филологију и лингвистику
Нови Сад : Матица српска., 64(2), 141-148.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12763
Петровић-Савић М. Трагови кратког акута у говорима северозападне Србије. in Зборник Матице српске за филологију и лингвистику. 2021;64(2):141-148.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12763 .
Петровић-Савић, Мирјана, "Трагови кратког акута у говорима северозападне Србије" in Зборник Матице српске за филологију и лингвистику, 64, no. 2 (2021):141-148,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12763 .

Аксиолошки речник српског језика – предлог израде

Ристић, Стана С.; Лазић-Коњик, Ивана В.

(Београд : Институт за српски језик САНУ, 2021)

TY  - JOUR
AU  - Ристић, Стана С.
AU  - Лазић-Коњик, Ивана В.
PY  - 2021
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/12670
AB  - У раду је предложена израда речника вредности српског језика, која би
се заснивала на досадашњим резултатима пољске когнитивне етнолингвистике лублинског усмерења, руске идеографије и концептологије и српске
традиционалне реконструктивне етнолингвистике и новије етнолингвистике когнитивног усмерења. Дат је критички преглед наведених резултата и
указано је на отворена питања, која би се у случају планираног речника решавала у току израде елабората и свим фазама припреме и израде речника,
почев од избора корпуса, одређивања списка одредница – аксиолошких концепата, њихове типологије, утврђивања организације, редоследа одредница
у речнику, начина њиховог повезивања и поступака њихове лексикографске
обраде. Истакнуто је да би израда српског аксиолошког речника не само
попунила празнину у савременој српској лексикографији него би је и увела
у актуелне токове најновије словенске концептологије и концептографије.
AB  - В статье предлагается составить словарь ценностей сербского языка,
который основывался бы на нынешних результатах польской когнитивной
этнолингвистики люблинского направления, русской идеографии и
концептологии и сербской традиционной реконструктивной этнолингвистики
и новейшей этнолингвистики когнитивной направленности. Поэтому дается
критический обзор данных результатов и указывается на нерешенные
вопросы, которые бы в случае планируемого словаря решались в течение
подготовки проекта и во всех фазах подготовки и составления, начиная с
выбора корпуса, опредления списка слов – аксиологических коценптов и
их типологии, определения организации и порядка следования в словаре,
способа их связывания и поступка лексикографической обработки. В статье
подчеркивается, что составление сербского аксиологического словаря не только
восполнило бы недостающее место в сербской лексиографии, но и ввело бы ее
в актуальные течения новейшей славянской концептологии и концептографии.
Более широкое значение составления словаря данного типа авторы видят
в области интердисциплинарной и когнитивной обработки и исследований
сербского языкового материала, который своими письменными и электронными
источниками из всех сфер человеческой жизни, а особенно из этонографии,
этнологии и культуры, предоставляет ценные данные для реконструкции
ценостных концептов и обнаружения системы ценностей, как универсальных,
так и национально специфических, характеризующих сербский язык и сербскую
культуру. Таким образом словарь бы предоставил на общем лингвистическом
и культурологическом планах возможность сравнения характеристик сербских
ценностей с ценностями в других языках и культурах, как в близкородственных
славянских языках, так и в других неславянских языках.
AB  - This paper presents a proposed compilation of a dictionary of values in the Serbian
language, which is to be based on the existing fi ndings of the Lublin branch of Polish
cognitive ethnolinguistics, of Russian ideography and conceptology, as well as of
Serbian traditional reconstructivist ethnolinguistics and more recent ethnolinguistics
of cognitive orientation. It contains a critical overview of the aforementioned
fi ndings and indicates the unresolved issues, which in the event of the realization
of the proposed dictionary would be resolved in the course of project proposal and
during all the stages of the preparation and compilation of the dictionary, ranging from
building the corpus, defi ning the list of entries – axiological concepts, their typology,
their categorization, the list of entries in the dictionary, their cross-referencing and
procedures in their lexicographic treatment. It is pointed out that the compilation
of a Serbian axiological dictionary would not only fi ll a void in contemporary
Serbian lexicography, but also make it part and parcel of the current trends in Slavic
conceptology and conceptography. Broader impact of the compilation of a dictionary
of this type could be seen in the area of interdisciplinary and cognitive treatment
and investigations of Serbian linguistic resources, which, through their written and
electronic sources related to all spheres of human existence, notably in the fi elds
of ethnography, ethnology and culture, offer invaluable evidence for reconstructing
axiological concepts and uncovering a value system, both universal and nationalspecifi
c, which distinguishes Serbian language and culture from the other ones. Thus,
at the general linguistic and culturological plane, a dictionary of this type would
enable us to compare the specifi cities of Serbian values with those pertaining to other
languages and cultures, both at the level of closely-related Slavic languages and other,
non-Slavic ones.
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
T2  - Јужнословенски филолог
T1  - Аксиолошки речник српског језика – предлог израде
T1  - Аксиологический словарь сербского языка – предложение по составлению словаря
T1  - Axiological Dictionary of the Serbian Language – a Proposal for its Compilation
SP  - 105
EP  - 126
VL  - 77
IS  - 2
DO  - 10.2298/JFI2102105R
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12670
ER  - 
@article{
author = "Ристић, Стана С. and Лазић-Коњик, Ивана В.",
year = "2021",
abstract = "У раду је предложена израда речника вредности српског језика, која би
се заснивала на досадашњим резултатима пољске когнитивне етнолингвистике лублинског усмерења, руске идеографије и концептологије и српске
традиционалне реконструктивне етнолингвистике и новије етнолингвистике когнитивног усмерења. Дат је критички преглед наведених резултата и
указано је на отворена питања, која би се у случају планираног речника решавала у току израде елабората и свим фазама припреме и израде речника,
почев од избора корпуса, одређивања списка одредница – аксиолошких концепата, њихове типологије, утврђивања организације, редоследа одредница
у речнику, начина њиховог повезивања и поступака њихове лексикографске
обраде. Истакнуто је да би израда српског аксиолошког речника не само
попунила празнину у савременој српској лексикографији него би је и увела
у актуелне токове најновије словенске концептологије и концептографије., В статье предлагается составить словарь ценностей сербского языка,
который основывался бы на нынешних результатах польской когнитивной
этнолингвистики люблинского направления, русской идеографии и
концептологии и сербской традиционной реконструктивной этнолингвистики
и новейшей этнолингвистики когнитивной направленности. Поэтому дается
критический обзор данных результатов и указывается на нерешенные
вопросы, которые бы в случае планируемого словаря решались в течение
подготовки проекта и во всех фазах подготовки и составления, начиная с
выбора корпуса, опредления списка слов – аксиологических коценптов и
их типологии, определения организации и порядка следования в словаре,
способа их связывания и поступка лексикографической обработки. В статье
подчеркивается, что составление сербского аксиологического словаря не только
восполнило бы недостающее место в сербской лексиографии, но и ввело бы ее
в актуальные течения новейшей славянской концептологии и концептографии.
Более широкое значение составления словаря данного типа авторы видят
в области интердисциплинарной и когнитивной обработки и исследований
сербского языкового материала, который своими письменными и электронными
источниками из всех сфер человеческой жизни, а особенно из этонографии,
этнологии и культуры, предоставляет ценные данные для реконструкции
ценостных концептов и обнаружения системы ценностей, как универсальных,
так и национально специфических, характеризующих сербский язык и сербскую
культуру. Таким образом словарь бы предоставил на общем лингвистическом
и культурологическом планах возможность сравнения характеристик сербских
ценностей с ценностями в других языках и культурах, как в близкородственных
славянских языках, так и в других неславянских языках., This paper presents a proposed compilation of a dictionary of values in the Serbian
language, which is to be based on the existing fi ndings of the Lublin branch of Polish
cognitive ethnolinguistics, of Russian ideography and conceptology, as well as of
Serbian traditional reconstructivist ethnolinguistics and more recent ethnolinguistics
of cognitive orientation. It contains a critical overview of the aforementioned
fi ndings and indicates the unresolved issues, which in the event of the realization
of the proposed dictionary would be resolved in the course of project proposal and
during all the stages of the preparation and compilation of the dictionary, ranging from
building the corpus, defi ning the list of entries – axiological concepts, their typology,
their categorization, the list of entries in the dictionary, their cross-referencing and
procedures in their lexicographic treatment. It is pointed out that the compilation
of a Serbian axiological dictionary would not only fi ll a void in contemporary
Serbian lexicography, but also make it part and parcel of the current trends in Slavic
conceptology and conceptography. Broader impact of the compilation of a dictionary
of this type could be seen in the area of interdisciplinary and cognitive treatment
and investigations of Serbian linguistic resources, which, through their written and
electronic sources related to all spheres of human existence, notably in the fi elds
of ethnography, ethnology and culture, offer invaluable evidence for reconstructing
axiological concepts and uncovering a value system, both universal and nationalspecifi
c, which distinguishes Serbian language and culture from the other ones. Thus,
at the general linguistic and culturological plane, a dictionary of this type would
enable us to compare the specifi cities of Serbian values with those pertaining to other
languages and cultures, both at the level of closely-related Slavic languages and other,
non-Slavic ones.",
publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ, Београд : Српска академија наука и уметности",
journal = "Јужнословенски филолог",
title = "Аксиолошки речник српског језика – предлог израде, Аксиологический словарь сербского языка – предложение по составлению словаря, Axiological Dictionary of the Serbian Language – a Proposal for its Compilation",
pages = "105-126",
volume = "77",
number = "2",
doi = "10.2298/JFI2102105R",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12670"
}
Ристић, С. С.,& Лазић-Коњик, И. В.. (2021). Аксиолошки речник српског језика – предлог израде. in Јужнословенски филолог
Београд : Институт за српски језик САНУ., 77(2), 105-126.
https://doi.org/10.2298/JFI2102105R
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12670
Ристић СС, Лазић-Коњик ИВ. Аксиолошки речник српског језика – предлог израде. in Јужнословенски филолог. 2021;77(2):105-126.
doi:10.2298/JFI2102105R
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12670 .
Ристић, Стана С., Лазић-Коњик, Ивана В., "Аксиолошки речник српског језика – предлог израде" in Јужнословенски филолог, 77, no. 2 (2021):105-126,
https://doi.org/10.2298/JFI2102105R .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12670 .

Sanja Krimer-Gaborović : Prepoznavanje i imenovanje boja u engleskom i srpskom jeziku

Лазић Коњик, Ивана

(Београд : Институт за српски језик САНУ, 2021)

TY  - JOUR
AU  - Лазић Коњик, Ивана
PY  - 2021
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/11957
AB  - Монографија Сање Кример-Габоровић Prepoznavanje i imenovanje
boja u engleskom i srpskom jeziku објављена је 2019. год. као електронска
књига у едицији Е-дисертације Филозофског факултета у Новом Саду
(књ. 20). Проистекла је из текста докторске дисертације под насловом
„Семантичка и творбена синтагматика лексема којима се именују боје
у енглеском и српском језику: когнитивнолингвистички приступ“, која
је одбрањена на Филозофском факултету у Новом Саду, 2011. године,
под менторством проф. Твртка Прћића и представља, према речима ауторке, „kognitivnolingvističku studiju o semantičkoj i tvorbenoj sintagmatici
engleskih naziva za 11 osnovnih kategorija boja (...) i njihovih srpskih
prevodnih ekvivalenata“.
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
T2  - Јужнословенски филолог
T1  - Sanja Krimer-Gaborović : Prepoznavanje i imenovanje boja u engleskom i srpskom jeziku
EP  - 281
VL  - 77
VL  - 271
IS  - 1
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11957
ER  - 
@article{
author = "Лазић Коњик, Ивана",
year = "2021",
abstract = "Монографија Сање Кример-Габоровић Prepoznavanje i imenovanje
boja u engleskom i srpskom jeziku објављена је 2019. год. као електронска
књига у едицији Е-дисертације Филозофског факултета у Новом Саду
(књ. 20). Проистекла је из текста докторске дисертације под насловом
„Семантичка и творбена синтагматика лексема којима се именују боје
у енглеском и српском језику: когнитивнолингвистички приступ“, која
је одбрањена на Филозофском факултету у Новом Саду, 2011. године,
под менторством проф. Твртка Прћића и представља, према речима ауторке, „kognitivnolingvističku studiju o semantičkoj i tvorbenoj sintagmatici
engleskih naziva za 11 osnovnih kategorija boja (...) i njihovih srpskih
prevodnih ekvivalenata“.",
publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ, Београд : Српска академија наука и уметности",
journal = "Јужнословенски филолог",
title = "Sanja Krimer-Gaborović : Prepoznavanje i imenovanje boja u engleskom i srpskom jeziku",
pages = "281",
volume = "77, 271",
number = "1",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11957"
}
Лазић Коњик, И.. (2021). Sanja Krimer-Gaborović : Prepoznavanje i imenovanje boja u engleskom i srpskom jeziku. in Јужнословенски филолог
Београд : Институт за српски језик САНУ., 77(1).
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11957
Лазић Коњик И. Sanja Krimer-Gaborović : Prepoznavanje i imenovanje boja u engleskom i srpskom jeziku. in Јужнословенски филолог. 2021;77(1):null-281.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11957 .
Лазић Коњик, Ивана, "Sanja Krimer-Gaborović : Prepoznavanje i imenovanje boja u engleskom i srpskom jeziku" in Јужнословенски филолог, 77, no. 1 (2021),
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11957 .

Интенционалност као критеријум класификације емоционалних глагола у српском језику

Миленковић, Ана В.

(Београд : Друштво за српскохрватски језик и књижевност Србије, 2021)

TY  - JOUR
AU  - Миленковић, Ана В.
PY  - 2021
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/12702
AB  - У раду се анализирају глаголи којима се означава узрочно-последичан процес изазивања емоција или емоционалних промена у другоме. Општа семантичка структура тзв.
емоционално-активних глагола (према Миленковић 2015, 2017) подразумева учешће двају
актаната: каузатора емоције и доживљавача емоције (односно, носиоца одређеног емоционалног стања). Истраживање је спроведено на корпусу од 242 глагола, а разумевање
структуре значења емоционално-активних глагола засновано је на препознавању елемента
намере. Анализа грађе показала је да интенционалност није део лексичког значења глагола,
већ је њено препознавање условљено сагледавањем ширег ситуационог контекста у којем
је глагол употребљен.
AB  - The paper analyzes verbs which denote the process of causing emotions or emotional
changes in others. The semantic structure of emotionally-active verbs (according to Milenković
2015, 2017) implies the participation of two actants: the causative stimulus (the provoker of
the emotion) and the experiencer of emotion (that is, the bearer of a certain emotional state).
The research was conducted on a corpus of 242 verbs, whereas the understanding of the meaning
structure of emotionally-active verbs was based on recognizing the intention to provoke a
certain emotion in another person or to influence a change in his emotional state. The analysis
of the material showed that intentionality is not a part of the verb’s lexical meaning, and that
its recognition is conditioned by the understanding of the broader situational context in which
the verb is used.
PB  - Београд : Друштво за српскохрватски језик и књижевност Србије
T2  - Књижевност и језик
T1  - Интенционалност као критеријум класификације емоционалних глагола у српском језику
T1  - Intentionality as a Criteria for the Classification of Emotion Verbs in the Serbian Language
SP  - 83
EP  - 95
VL  - 68
IS  - 1
DO  - 10.18485/kij.2021.68.1.7
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12702
ER  - 
@article{
author = "Миленковић, Ана В.",
year = "2021",
abstract = "У раду се анализирају глаголи којима се означава узрочно-последичан процес изазивања емоција или емоционалних промена у другоме. Општа семантичка структура тзв.
емоционално-активних глагола (према Миленковић 2015, 2017) подразумева учешће двају
актаната: каузатора емоције и доживљавача емоције (односно, носиоца одређеног емоционалног стања). Истраживање је спроведено на корпусу од 242 глагола, а разумевање
структуре значења емоционално-активних глагола засновано је на препознавању елемента
намере. Анализа грађе показала је да интенционалност није део лексичког значења глагола,
већ је њено препознавање условљено сагледавањем ширег ситуационог контекста у којем
је глагол употребљен., The paper analyzes verbs which denote the process of causing emotions or emotional
changes in others. The semantic structure of emotionally-active verbs (according to Milenković
2015, 2017) implies the participation of two actants: the causative stimulus (the provoker of
the emotion) and the experiencer of emotion (that is, the bearer of a certain emotional state).
The research was conducted on a corpus of 242 verbs, whereas the understanding of the meaning
structure of emotionally-active verbs was based on recognizing the intention to provoke a
certain emotion in another person or to influence a change in his emotional state. The analysis
of the material showed that intentionality is not a part of the verb’s lexical meaning, and that
its recognition is conditioned by the understanding of the broader situational context in which
the verb is used.",
publisher = "Београд : Друштво за српскохрватски језик и књижевност Србије",
journal = "Књижевност и језик",
title = "Интенционалност као критеријум класификације емоционалних глагола у српском језику, Intentionality as a Criteria for the Classification of Emotion Verbs in the Serbian Language",
pages = "83-95",
volume = "68",
number = "1",
doi = "10.18485/kij.2021.68.1.7",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12702"
}
Миленковић, А. В.. (2021). Интенционалност као критеријум класификације емоционалних глагола у српском језику. in Књижевност и језик
Београд : Друштво за српскохрватски језик и књижевност Србије., 68(1), 83-95.
https://doi.org/10.18485/kij.2021.68.1.7
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12702
Миленковић АВ. Интенционалност као критеријум класификације емоционалних глагола у српском језику. in Књижевност и језик. 2021;68(1):83-95.
doi:10.18485/kij.2021.68.1.7
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12702 .
Миленковић, Ана В., "Интенционалност као критеријум класификације емоционалних глагола у српском језику" in Књижевност и језик, 68, no. 1 (2021):83-95,
https://doi.org/10.18485/kij.2021.68.1.7 .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12702 .