Dialectological Research of the Serbian Linguistic Space

Link to this page

info:eu-repo/grantAgreement/MESTD/Basic Research (BR or ON)/178020/RS//

Dialectological Research of the Serbian Linguistic Space (en)
Дијалектолошка истраживања српског језичког простора (sr)
Dijalektološka istraživanja srpskog jezičkog prostora (sr_RS)
Authors

Publications

Лингвистичка запажања Григорија Божовића

Бојовић, Јована Д.

(Нови Сад : Матица српска, 2020)

TY  - CHAP
AU  - Бојовић, Јована Д.
PY  - 2020
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/9228
AB  - У раду се показује да је знаменити писац Григорије Божовић поседовао лингвистичка знања, те да је у многим својим текстовима указивао на одређена лингвистичка питања. Грађа је ексцерпирана из његових путописа, који броје око 1.500 штампаних страница. У овим документарним облицима, поред описа догађаја, људи, крајева и свега онога што је карактеристично за свет о коме пише, Божовић нам пружа увид и у говор одређеног краја, стилистичке особености говорника, у карактеристике саме реченице, у богатство и семантику појединих речи... У скицирању дијалекатских карактеристика писац указује на очуваност падежа, улогу показних заменица, на одсуство члана у реченици, a прави и занимљиве паралеле између говора различитих географских области. С обзиром на разноврсност лингвистичких питања која се јављају, применом критеријума лингвистичке дисциплинарности покушаћемо да извршимо класификацију на лингвостилистичке, социолингвистичке и системсколингвистичке погледе овог значајног српског писца,  које је он износио у својим путописима по Старој Србији почетком XX века.
AB  - On the collection of travel writings of Grigorije Bozovic, from the beginning of the twentieth century, the linguistic observations of this notable Serbian writer have been displayed. The analysis has shown that in these documentary forms, the linguistic discourse could be followed to a great extent. By the method of the linguistic disciplined quality, the lingiustic and stylistic observations of Grigorije Bozovic have been devided into linguistic, sociolinguistic and systemic-linguistic. This way, his attitudes concerning the theories of language, its beauty, richness and voicedness, have been differentiated, as well as the ones reffering to beauty and style of oratorical skill of gifted individuals from the various regions. His views of the specific characteristics of the local speech, in the context of historical circumstances, have also been revealed, as well as his testimonies of the semantics of particular words and expressions, the accent of local speech and the toponyms in the regions he has visited and described.
PB  - Нови Сад : Матица српска
T2  - Зборник Матице српске за књижевност и језик
T1  - Лингвистичка запажања Григорија Божовића
T1  - LIinguistic comments of Grigorije Božović
SP  - 169
EP  - 185
VL  - 68
IS  - 1
DO  - doi.org/10.18485/ms_zmskij.2020.68.1.10
ER  - 
@article{
author = "Бојовић, Јована Д.",
year = "2020",
url = "https://dais.sanu.ac.rs/123456789/9228",
abstract = "У раду се показује да је знаменити писац Григорије Божовић поседовао лингвистичка знања, те да је у многим својим текстовима указивао на одређена лингвистичка питања. Грађа је ексцерпирана из његових путописа, који броје око 1.500 штампаних страница. У овим документарним облицима, поред описа догађаја, људи, крајева и свега онога што је карактеристично за свет о коме пише, Божовић нам пружа увид и у говор одређеног краја, стилистичке особености говорника, у карактеристике саме реченице, у богатство и семантику појединих речи... У скицирању дијалекатских карактеристика писац указује на очуваност падежа, улогу показних заменица, на одсуство члана у реченици, a прави и занимљиве паралеле између говора различитих географских области. С обзиром на разноврсност лингвистичких питања која се јављају, применом критеријума лингвистичке дисциплинарности покушаћемо да извршимо класификацију на лингвостилистичке, социолингвистичке и системсколингвистичке погледе овог значајног српског писца,  које је он износио у својим путописима по Старој Србији почетком XX века., On the collection of travel writings of Grigorije Bozovic, from the beginning of the twentieth century, the linguistic observations of this notable Serbian writer have been displayed. The analysis has shown that in these documentary forms, the linguistic discourse could be followed to a great extent. By the method of the linguistic disciplined quality, the lingiustic and stylistic observations of Grigorije Bozovic have been devided into linguistic, sociolinguistic and systemic-linguistic. This way, his attitudes concerning the theories of language, its beauty, richness and voicedness, have been differentiated, as well as the ones reffering to beauty and style of oratorical skill of gifted individuals from the various regions. His views of the specific characteristics of the local speech, in the context of historical circumstances, have also been revealed, as well as his testimonies of the semantics of particular words and expressions, the accent of local speech and the toponyms in the regions he has visited and described.",
publisher = "Нови Сад : Матица српска",
journal = "Зборник Матице српске за књижевност и језик",
title = "Лингвистичка запажања Григорија Божовића, LIinguistic comments of Grigorije Božović",
pages = "169-185",
volume = "68",
number = "1",
doi = "doi.org/10.18485/ms_zmskij.2020.68.1.10"
}
Бојовић, Ј. Д. (2020). LIinguistic comments of Grigorije Božović.
Зборник Матице српске за књижевност и језик
Нови Сад : Матица српска., 68(1), 169-185.
https://doi.org/doi.org/10.18485/ms_zmskij.2020.68.1.10
Бојовић ЈД. LIinguistic comments of Grigorije Božović. Зборник Матице српске за књижевност и језик. 2020;68(1):169-185
Бојовић Јована Д., "LIinguistic comments of Grigorije Božović" Зборник Матице српске за књижевност и језик, 68, no. 1 (2020):169-185,
https://doi.org/doi.org/10.18485/ms_zmskij.2020.68.1.10 .

O једној старој падежној конструкцији у говору источнобосанских Ера - генитив издвајања из скупине

Реметић, Слободан Н.

(Београд : Институт за српски језик САНУ, 2020)

TY  - JOUR
AU  - Реметић, Слободан Н.
PY  - 2020
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10346
AB  - У раду се износе трагови једне старе падежне конструкције у говору источнобосанских Ера. У примерима генитива издвајања из скупине (То млоги доктора не-зна, није те ствари никад радијо; Која-но вас
има брата у Њемачкој, заборавила сам) аутор види резултат дијалекатске
интерференције, особину преузету из говора суседа Бошњака, носилаца
исто чнобосанског дијалекта.
AB  - В работе приведены подтверждения генитива выделения из группы (примеры типа: То млоги доктора не-зна, није те ствари никад
радијо; Даће бог да и-мени њија нека допане једног дана) в говоре восточно-боснийских эров, где, несомненно, вошли под влиянием соседей
бошняков, носителей восточно-боснийского диалекта.
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
T2  - Наш језик
T1  - O једној старој падежној конструкцији у говору источнобосанских Ера - генитив издвајања из скупине
T1  - К вопросу об одной старой падежной конструкции в говоре восточно-боснийских эров – генитив выделения из группы
SP  - 571
EP  - 576
VL  - 50
IS  - 2
ER  - 
@article{
author = "Реметић, Слободан Н.",
year = "2020",
url = "https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10346",
abstract = "У раду се износе трагови једне старе падежне конструкције у говору источнобосанских Ера. У примерима генитива издвајања из скупине (То млоги доктора не-зна, није те ствари никад радијо; Која-но вас
има брата у Њемачкој, заборавила сам) аутор види резултат дијалекатске
интерференције, особину преузету из говора суседа Бошњака, носилаца
исто чнобосанског дијалекта., В работе приведены подтверждения генитива выделения из группы (примеры типа: То млоги доктора не-зна, није те ствари никад
радијо; Даће бог да и-мени њија нека допане једног дана) в говоре восточно-боснийских эров, где, несомненно, вошли под влиянием соседей
бошняков, носителей восточно-боснийского диалекта.",
publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ",
journal = "Наш језик",
title = "O једној старој падежној конструкцији у говору источнобосанских Ера - генитив издвајања из скупине, К вопросу об одной старой падежной конструкции в говоре восточно-боснийских эров – генитив выделения из группы",
pages = "571-576",
volume = "50",
number = "2"
}
Реметић, С. Н. (2020). К вопросу об одной старой падежной конструкции в говоре восточно-боснийских эров – генитив выделения из группы.
Наш језик
Београд : Институт за српски језик САНУ., 50(2), 571-576.
Реметић СН. К вопросу об одной старой падежной конструкции в говоре восточно-боснийских эров – генитив выделения из группы. Наш језик. 2020;50(2):571-576
Реметић Слободан Н., "К вопросу об одной старой падежной конструкции в говоре восточно-боснийских эров – генитив выделения из группы" Наш језик, 50, no. 2 (2020):571-576

Материјална култура Срба у контексту позајмљеница у „Терминологији куће и покућства у северној метохији” Милете Букумирића

Савић, Сандра

(Темишвар : Савез Срба у Румунији, 2020)

TY  - JOUR
AU  - Савић, Сандра
PY  - 2020
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/9536
AB  - The paper presents loanwords in the Terminology of home and furniture in
northernMetohija by Mileta Bukumiric from the lexical-semantic point of view.
The analysis is based on a corpus of 320 lexemes, organized into twelve lexicalsemantic
groups. The aim of the paper is to point out the origin of the loanwords
and their percentage representation within the lexical-semantic groups, as
representatives of different domains of reality.
AB  - У раду су са лексичко-семантичког аспекта представљене позајмљенице у
Терминологији куће и покућства у северној Метохији Милете Букумирића.
Анализа се заснива на корпусу од 320 лексема, које су организоване у дванаест лексичко-семантичких група. Циљ рада јесте да се укаже на порекло
позајмљеница и њихову процентуалну заступљеност у оквиру лексичко-семантичких група, као репрезената различитих домена стварности.
PB  - Темишвар : Савез Срба у Румунији
PB  - Ниш : Универзитет у Нишу
T2  - Исходишта
T1  - Материјална култура Срба у контексту позајмљеница у „Терминологији куће и покућства у северној метохији” Милете Букумирића
T1  - Material Culture of the Serbs in the Context of Loanwords in “Terminology of House and Furniture in Northern Metohija“ by Mileta Bukumirić
SP  - 247
EP  - 263
VL  - 6
ER  - 
@article{
author = "Савић, Сандра",
year = "2020",
url = "https://dais.sanu.ac.rs/123456789/9536",
abstract = "The paper presents loanwords in the Terminology of home and furniture in
northernMetohija by Mileta Bukumiric from the lexical-semantic point of view.
The analysis is based on a corpus of 320 lexemes, organized into twelve lexicalsemantic
groups. The aim of the paper is to point out the origin of the loanwords
and their percentage representation within the lexical-semantic groups, as
representatives of different domains of reality., У раду су са лексичко-семантичког аспекта представљене позајмљенице у
Терминологији куће и покућства у северној Метохији Милете Букумирића.
Анализа се заснива на корпусу од 320 лексема, које су организоване у дванаест лексичко-семантичких група. Циљ рада јесте да се укаже на порекло
позајмљеница и њихову процентуалну заступљеност у оквиру лексичко-семантичких група, као репрезената различитих домена стварности.",
publisher = "Темишвар : Савез Срба у Румунији, Ниш : Универзитет у Нишу",
journal = "Исходишта",
title = "Материјална култура Срба у контексту позајмљеница у „Терминологији куће и покућства у северној метохији” Милете Букумирића, Material Culture of the Serbs in the Context of Loanwords in “Terminology of House and Furniture in Northern Metohija“ by Mileta Bukumirić",
pages = "247-263",
volume = "6"
}
Савић, С. (2020). Material Culture of the Serbs in the Context of Loanwords in “Terminology of House and Furniture in Northern Metohija“ by Mileta Bukumirić.
Исходишта
Ниш : Универзитет у Нишу., 6, 247-263.
Савић С. Material Culture of the Serbs in the Context of Loanwords in “Terminology of House and Furniture in Northern Metohija“ by Mileta Bukumirić. Исходишта. 2020;6:247-263
Савић Сандра, "Material Culture of the Serbs in the Context of Loanwords in “Terminology of House and Furniture in Northern Metohija“ by Mileta Bukumirić" Исходишта, 6 (2020):247-263

Просторне границе у светлу призренско-тимочких говора

Савић-Грујић, Ана Р.; Бојовић, Јована Д.

(Темишвар : Филолошки, историјски и теолошки факултет Западног универзитета у Темишвару, 2020)

TY  - JOUR
AU  - Савић-Грујић, Ана Р.
AU  - Бојовић, Јована Д.
PY  - 2020
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/9532
AB  - У раду су са лексичко-семантичког становишта представљене именичке
лексеме којима се означавају границе простора на српском говорном подручју,
с посебним освртом на ареал југоисточне Србије. Полазећи од значењског
спектра лексеме граница забележеног у РСАНУ и РМС, аутори на основу сазнања потврђених у дијалекатским речницима с простора призренско-тимочке
дијалекатске зоне, анализирају и пореде лексичке јединице које у семском
саставу имају компоненту значења „граница простора“.
AB  - The paper provides a lexical-semantic view of the representation of the
nominal lexemes which are used to denote the borders of space in the Serbian areal,
with a special look at the areal of South-East Serbia. Starting from the semantic
spectrum of the lexeme граница, as recorded in the SASA Dictionary and the MS
Dictionary of the Serbian Language, the authors have, based on findings confirmed
in the dialectical dictionaries of the area of the Prizren-Timok dialect zone, analyzed
and compared the lexical units whose semic composition contains the component
of meaning of “spatial border”.
PB  - Темишвар : Филолошки, историјски и теолошки факултет Западног универзитета у Темишвару
PB  - Темишвар : Савез Срба у Румунији
PB  - Ниш : Филозофски факултет
T2  - Исходишта
T1  - Просторне границе у светлу призренско-тимочких говора
T1  - Spatial Borders in the Light of the Prizren-Timok Speech
SP  - 237
VL  - 6
VL  - 246
ER  - 
@article{
author = "Савић-Грујић, Ана Р. and Бојовић, Јована Д.",
year = "2020",
url = "https://dais.sanu.ac.rs/123456789/9532",
abstract = "У раду су са лексичко-семантичког становишта представљене именичке
лексеме којима се означавају границе простора на српском говорном подручју,
с посебним освртом на ареал југоисточне Србије. Полазећи од значењског
спектра лексеме граница забележеног у РСАНУ и РМС, аутори на основу сазнања потврђених у дијалекатским речницима с простора призренско-тимочке
дијалекатске зоне, анализирају и пореде лексичке јединице које у семском
саставу имају компоненту значења „граница простора“., The paper provides a lexical-semantic view of the representation of the
nominal lexemes which are used to denote the borders of space in the Serbian areal,
with a special look at the areal of South-East Serbia. Starting from the semantic
spectrum of the lexeme граница, as recorded in the SASA Dictionary and the MS
Dictionary of the Serbian Language, the authors have, based on findings confirmed
in the dialectical dictionaries of the area of the Prizren-Timok dialect zone, analyzed
and compared the lexical units whose semic composition contains the component
of meaning of “spatial border”.",
publisher = "Темишвар : Филолошки, историјски и теолошки факултет Западног универзитета у Темишвару, Темишвар : Савез Срба у Румунији, Ниш : Филозофски факултет",
journal = "Исходишта",
title = "Просторне границе у светлу призренско-тимочких говора, Spatial Borders in the Light of the Prizren-Timok Speech",
pages = "237",
volume = "6, 246"
}
Савић-Грујић, А. Р.,& Бојовић, Ј. Д. (2020). Spatial Borders in the Light of the Prizren-Timok Speech.
Исходишта
Ниш : Филозофски факултет., 246, 237.
Савић-Грујић АР, Бојовић ЈД. Spatial Borders in the Light of the Prizren-Timok Speech. Исходишта. 2020;246:237
Савић-Грујић Ана Р., Бојовић Јована Д., "Spatial Borders in the Light of the Prizren-Timok Speech" Исходишта, 246 (2020):237

Називи за печурке у српским народним говорима

Јуришић, Марина С.; Јанковић, Јелена Д.

(Београд : Институт за српски језик САНУ, 2019)

TY  - JOUR
AU  - Јуришић, Марина С.
AU  - Јанковић, Јелена Д.
PY  - 2019
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10267
AB  - В настоящем очерке дается инвентарь общих названий для гриба в сербских народных говорах и определяется их географическое
распределение. По доступным данным из диалектологических монографий, словарей и вопросников можно прийти к выводу, что самой
частотной лексемой для обозначения этого понятия является печурка,
затем гљива, а потом следует ряд названий, относящихся к более маленьким языковым областям или даже отдельным пунктам: губа, чепурка, бубина, капурица, колач, бабушка и пр.
AB  - У раду се даје инвентар општих назива за печурку у српским народним говорима и утврђује се њихов географски распоред. На основу доступних података из дијалектолошких монографија, речника и упитника може
се закључити да је најфреквентнија лексема за означавање овога појма печурка, затим гљива, а онда следи низ назива који су везани за мања језичка
подручја или чак поједина места: губа, чепурка, бубина, капурица, колач,
бабушка, гл’иба, фунги, шатор вранин, попова капа, попадија, јада.
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
T2  - Наш језик
T1  - Називи за печурке у српским народним говорима
T1  - Названия для гриба в сербских народных говорах
SP  - 429
EP  - 439
VL  - 50
IS  - 2
ER  - 
@article{
author = "Јуришић, Марина С. and Јанковић, Јелена Д.",
year = "2019",
url = "https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10267",
abstract = "В настоящем очерке дается инвентарь общих названий для гриба в сербских народных говорах и определяется их географическое
распределение. По доступным данным из диалектологических монографий, словарей и вопросников можно прийти к выводу, что самой
частотной лексемой для обозначения этого понятия является печурка,
затем гљива, а потом следует ряд названий, относящихся к более маленьким языковым областям или даже отдельным пунктам: губа, чепурка, бубина, капурица, колач, бабушка и пр., У раду се даје инвентар општих назива за печурку у српским народним говорима и утврђује се њихов географски распоред. На основу доступних података из дијалектолошких монографија, речника и упитника може
се закључити да је најфреквентнија лексема за означавање овога појма печурка, затим гљива, а онда следи низ назива који су везани за мања језичка
подручја или чак поједина места: губа, чепурка, бубина, капурица, колач,
бабушка, гл’иба, фунги, шатор вранин, попова капа, попадија, јада.",
publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ",
journal = "Наш језик",
title = "Називи за печурке у српским народним говорима, Названия для гриба в сербских народных говорах",
pages = "429-439",
volume = "50",
number = "2"
}
Јуришић, М. С.,& Јанковић, Ј. Д. (2019). Названия для гриба в сербских народных говорах.
Наш језик
Београд : Институт за српски језик САНУ., 50(2), 429-439.
Јуришић МС, Јанковић ЈД. Названия для гриба в сербских народных говорах. Наш језик. 2019;50(2):429-439
Јуришић Марина С., Јанковић Јелена Д., "Названия для гриба в сербских народных говорах" Наш језик, 50, no. 2 (2019):429-439

Сложенице са именицом вода у српским народним говорима и српској култури

Јовановић, Владан З.; Милорадовић, Софија Р.

(Београд : Институт за српски језик САНУ, 2019)

TY  - JOUR
AU  - Јовановић, Владан З.
AU  - Милорадовић, Софија Р.
PY  - 2019
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10297
AB  - В работе дан обзор словообразовательной и лексико-семантиче-
ской структуры сложных слов с существительным вода в основе их
первой части. В собранном материале оказалось немалое количество
существительных из различных областей сербского языкового про-
странства, вошедших в состав лексикографических произведений (во-
додерина, водотечиште, водотечина, водоплавина, водоплав, водоваљ,
водопиј, водоношина, водоноша, водовираст, вододражина, водотуш,
водочајина и т. д.). Наряду с примерами из диалектных словарей и
сборников слов, представленных в РСАНУ, в работе проанализированы
и примеры сложных слов с характерным признаком сербской христи-
анской православной духовности и культуры. Сложные слова с суще-
ствительным вода в сербских народных говорах и сербской культуре
сохраняют в своем содержании основной семный состав этого суще-
ствительного. Имея в виду, что вода представляет собой один из самых
важных элементов в природе и в жизни человека, она, рядом с био-
логическим существованием, важна и для духовной жизни человека,
и поэтому ее встречаем как средство в обрядах, что в классе сложных
слов показывают примеры вроде водоосвећење, водосвет и водокршће.
Самое большое количество примеров с существительным вода в ос-
нове возникло сложно-суффиксальным способом словообразования,
т. е. словосложением и суффиксацией (водопој, водогаз, водоплавина,
водопојиште и т. д.), в то время как маленькое количество примеров
возникло чистой композицией (водомеђа, водоосвећење).
AB  - У раду је дат осврт на творбену и лексичко-семантичку структуру сложеница са именицом вода у основи првог сложеничког дела. У
прикупљеној грађи нашао се немали број именица са различитих подручја
српског говорног простора забележених у лексикографским делима (вододерина, водотечиште, водотечина, водоплавина, водоплав, водоплавштина, водоваљ, водоношљина, водопиј, водоношина, водоноша, водовираст,
вододражина, водотуш, водочајина итд.). Поред примера из дијалекатских
речника и збирки речи забележених у РСАНУ, у раду су анализирани и примери сложеница са обележјем српске хришћанске православне духовности
и културе, као што су водокршће, водосвет, водоосвећење.
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
T2  - Наш језик
T1  - Сложенице са именицом вода у српским народним говорима и српској култури
T1  - Сложные слова с существительным вода в сербских народных говорах и сербской культуре
SP  - 753
EP  - 763
VL  - 50
IS  - 2
ER  - 
@article{
author = "Јовановић, Владан З. and Милорадовић, Софија Р.",
year = "2019",
url = "https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10297",
abstract = "В работе дан обзор словообразовательной и лексико-семантиче-
ской структуры сложных слов с существительным вода в основе их
первой части. В собранном материале оказалось немалое количество
существительных из различных областей сербского языкового про-
странства, вошедших в состав лексикографических произведений (во-
додерина, водотечиште, водотечина, водоплавина, водоплав, водоваљ,
водопиј, водоношина, водоноша, водовираст, вододражина, водотуш,
водочајина и т. д.). Наряду с примерами из диалектных словарей и
сборников слов, представленных в РСАНУ, в работе проанализированы
и примеры сложных слов с характерным признаком сербской христи-
анской православной духовности и культуры. Сложные слова с суще-
ствительным вода в сербских народных говорах и сербской культуре
сохраняют в своем содержании основной семный состав этого суще-
ствительного. Имея в виду, что вода представляет собой один из самых
важных элементов в природе и в жизни человека, она, рядом с био-
логическим существованием, важна и для духовной жизни человека,
и поэтому ее встречаем как средство в обрядах, что в классе сложных
слов показывают примеры вроде водоосвећење, водосвет и водокршће.
Самое большое количество примеров с существительным вода в ос-
нове возникло сложно-суффиксальным способом словообразования,
т. е. словосложением и суффиксацией (водопој, водогаз, водоплавина,
водопојиште и т. д.), в то время как маленькое количество примеров
возникло чистой композицией (водомеђа, водоосвећење)., У раду је дат осврт на творбену и лексичко-семантичку структуру сложеница са именицом вода у основи првог сложеничког дела. У
прикупљеној грађи нашао се немали број именица са различитих подручја
српског говорног простора забележених у лексикографским делима (вододерина, водотечиште, водотечина, водоплавина, водоплав, водоплавштина, водоваљ, водоношљина, водопиј, водоношина, водоноша, водовираст,
вододражина, водотуш, водочајина итд.). Поред примера из дијалекатских
речника и збирки речи забележених у РСАНУ, у раду су анализирани и примери сложеница са обележјем српске хришћанске православне духовности
и културе, као што су водокршће, водосвет, водоосвећење.",
publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ",
journal = "Наш језик",
title = "Сложенице са именицом вода у српским народним говорима и српској култури, Сложные слова с существительным вода в сербских народных говорах и сербской культуре",
pages = "753-763",
volume = "50",
number = "2"
}
Јовановић, В. З.,& Милорадовић, С. Р. (2019). Сложные слова с существительным вода в сербских народных говорах и сербской культуре.
Наш језик
Београд : Институт за српски језик САНУ., 50(2), 753-763.
Јовановић ВЗ, Милорадовић СР. Сложные слова с существительным вода в сербских народных говорах и сербской культуре. Наш језик. 2019;50(2):753-763
Јовановић Владан З., Милорадовић Софија Р., "Сложные слова с существительным вода в сербских народных говорах и сербской культуре" Наш језик, 50, no. 2 (2019):753-763

Етнолошки и етнолингвистички аспект обуће у српској традиционалној култури

Ивановић Баришић, Милина М.; Радовановић, Драгана И.

(Косовска Митровица : Универзитет у Приштини, Филозофски факултет, 2019)

TY  - CHAP
AU  - Ивановић Баришић, Милина М.
AU  - Радовановић, Драгана И.
PY  - 2019
UR  - http://dais.sanu.ac.rs/123456789/7389
AB  - Аутори за предмет овог рада из области традиционалне културе узимају обућу као сегмент културе одевања. Обућа је неизоставан елеменат одевног комплета, којим се обезбеђује заштита од хладноће, влаге и топлоте, могућих озледа у простору у коме се људи крећу, као и лакше и стабилније кретање и обављање одређених послова у најразличитијим словима. Временом је, посебно скраћивањем женске кошуље и мушких гаћа, наравно и сусретом с другим културама, обућа попримала све важнију естетску, условно речено модну функцију. У овом сегменту традиционалне српске културе опанак је имао и одржавао централно место, што се види и из овог прилога. Простор истраживања своди се углавном на Републику Србију.
AB  - Foot wear complements the clothing outfit, while it makes a man “shaped”. As with other arments, foot wear, as a part of the traditional clothing style, has suffered transformation before completely disappearing. The disappearance of foot wear from the traditional clothing style, in addition to the quickened modernisation after the war, has influenced the system of terminology. The aim of the authors is to contextualise certain ethnographic and lexical facts in accordance with the previous cultural studies and research in the field of linguistic geography.
PB  - Косовска Митровица : Универзитет у Приштини, Филозофски факултет
T2  - Наука без граница II – међународни тематски зборник / Science Beyond Boundaries II – Thematic Collection of Papers of International Significance / Наука без границ II – Международный тематический сборник
T1  - Етнолошки и етнолингвистички аспект обуће у српској традиционалној култури
T1  - Ethnolinguistic Aspect of Foot Wear in Traditional Serbian Culture
SP  - 327
EP  - 345
IS  - 2
ER  - 
@article{
author = "Ивановић Баришић, Милина М. and Радовановић, Драгана И.",
year = "2019",
url = "http://dais.sanu.ac.rs/123456789/7389",
abstract = "Аутори за предмет овог рада из области традиционалне културе узимају обућу као сегмент културе одевања. Обућа је неизоставан елеменат одевног комплета, којим се обезбеђује заштита од хладноће, влаге и топлоте, могућих озледа у простору у коме се људи крећу, као и лакше и стабилније кретање и обављање одређених послова у најразличитијим словима. Временом је, посебно скраћивањем женске кошуље и мушких гаћа, наравно и сусретом с другим културама, обућа попримала све важнију естетску, условно речено модну функцију. У овом сегменту традиционалне српске културе опанак је имао и одржавао централно место, што се види и из овог прилога. Простор истраживања своди се углавном на Републику Србију., Foot wear complements the clothing outfit, while it makes a man “shaped”. As with other arments, foot wear, as a part of the traditional clothing style, has suffered transformation before completely disappearing. The disappearance of foot wear from the traditional clothing style, in addition to the quickened modernisation after the war, has influenced the system of terminology. The aim of the authors is to contextualise certain ethnographic and lexical facts in accordance with the previous cultural studies and research in the field of linguistic geography.",
publisher = "Косовска Митровица : Универзитет у Приштини, Филозофски факултет",
journal = "Наука без граница II – међународни тематски зборник / Science Beyond Boundaries II – Thematic Collection of Papers of International Significance / Наука без границ II – Международный тематический сборник",
title = "Етнолошки и етнолингвистички аспект обуће у српској традиционалној култури, Ethnolinguistic Aspect of Foot Wear in Traditional Serbian Culture",
pages = "327-345",
number = "2"
}
Ивановић Баришић, М. М.,& Радовановић, Д. И. (2019). Ethnolinguistic Aspect of Foot Wear in Traditional Serbian Culture.
Наука без граница II – међународни тематски зборник / Science Beyond Boundaries II – Thematic Collection of Papers of International Significance / Наука без границ II – Международный тематический сборник
Косовска Митровица : Универзитет у Приштини, Филозофски факултет.(2), 327-345.
Ивановић Баришић ММ, Радовановић ДИ. Ethnolinguistic Aspect of Foot Wear in Traditional Serbian Culture. Наука без граница II – међународни тематски зборник / Science Beyond Boundaries II – Thematic Collection of Papers of International Significance / Наука без границ II – Международный тематический сборник. 2019;(2):327-345
Ивановић Баришић Милина М., Радовановић Драгана И., "Ethnolinguistic Aspect of Foot Wear in Traditional Serbian Culture" Наука без граница II – међународни тематски зборник / Science Beyond Boundaries II – Thematic Collection of Papers of International Significance / Наука без границ II – Международный тематический сборник, no. 2 (2019):327-345

Становање у Ваљевској Подгорини: етнолошки и етнолингвистички аспект

Ивановић Баришић, Милина М.; Радовановић, Драгана И.

(Косовска Митровица : Универзитета у Приштини, Филозофски факултет, 2019)

TY  - JOUR
AU  - Ивановић Баришић, Милина М.
AU  - Радовановић, Драгана И.
PY  - 2019
UR  - http://dais.sanu.ac.rs/123456789/7388
AB  - Housing tradition is an important aspect of life in the country. It
reflects the living standard of the household, personal attitudes
towards the living space and the ways to furnish it. The paper analyses
important aspects of the housing tradition and organization of
life within the households in Valjevska Podgorina. The inventory of
lexemes, terms related to house and household, bears testimony to a
traditional culture that combines a variety of historical, ethnocultural,
and linguocultural elements and factors.
AB  - Култура становања је једна од битних одредница живота традиционалне сеоске заједнице. Одраз је имовног стања појединачног домаћинства, сопствених схватања како треба да изгледа простор у којем се живи, али и начина опремања истог. У раду ће се указати на неке од најбитнијих карактеристика традиционалне организације становања у Ваљевској Подгорини. Инвентар лексема, односно назива за кућу и окућницу добро сведочи о једном традиционалном типу културе у којем се сучељавају различити историјски, етнокултурни и лингвокултуролошки моменти.
PB  - Косовска Митровица : Универзитета у Приштини, Филозофски факултет
T2  - Зборник радова Филозофског факултета / Recueil de travauh de la Faculté de philosophie / Collection of papers of the Faculty of Philosophy
T1  - Становање у Ваљевској Подгорини: етнолошки и етнолингвистички аспект
T1  - Housing Tradition In Valjevska Podgorina:Ethnologic And Ethnolinguistic Aspects
SP  - 3
EP  - 14
VL  - 69
IS  - 2
DO  - 10.5937/ZRFFP49-22128
ER  - 
@article{
author = "Ивановић Баришић, Милина М. and Радовановић, Драгана И.",
year = "2019",
url = "http://dais.sanu.ac.rs/123456789/7388",
abstract = "Housing tradition is an important aspect of life in the country. It
reflects the living standard of the household, personal attitudes
towards the living space and the ways to furnish it. The paper analyses
important aspects of the housing tradition and organization of
life within the households in Valjevska Podgorina. The inventory of
lexemes, terms related to house and household, bears testimony to a
traditional culture that combines a variety of historical, ethnocultural,
and linguocultural elements and factors., Култура становања је једна од битних одредница живота традиционалне сеоске заједнице. Одраз је имовног стања појединачног домаћинства, сопствених схватања како треба да изгледа простор у којем се живи, али и начина опремања истог. У раду ће се указати на неке од најбитнијих карактеристика традиционалне организације становања у Ваљевској Подгорини. Инвентар лексема, односно назива за кућу и окућницу добро сведочи о једном традиционалном типу културе у којем се сучељавају различити историјски, етнокултурни и лингвокултуролошки моменти.",
publisher = "Косовска Митровица : Универзитета у Приштини, Филозофски факултет",
journal = "Зборник радова Филозофског факултета / Recueil de travauh de la Faculté de philosophie / Collection of papers of the Faculty of Philosophy",
title = "Становање у Ваљевској Подгорини: етнолошки и етнолингвистички аспект, Housing Tradition In Valjevska Podgorina:Ethnologic And Ethnolinguistic Aspects",
pages = "3-14",
volume = "69",
number = "2",
doi = "10.5937/ZRFFP49-22128"
}
Ивановић Баришић, М. М.,& Радовановић, Д. И. (2019). Housing Tradition In Valjevska Podgorina:Ethnologic And Ethnolinguistic Aspects.
Зборник радова Филозофског факултета / Recueil de travauh de la Faculté de philosophie / Collection of papers of the Faculty of Philosophy
Косовска Митровица : Универзитета у Приштини, Филозофски факултет., 69(2), 3-14.
https://doi.org/10.5937/ZRFFP49-22128
Ивановић Баришић ММ, Радовановић ДИ. Housing Tradition In Valjevska Podgorina:Ethnologic And Ethnolinguistic Aspects. Зборник радова Филозофског факултета / Recueil de travauh de la Faculté de philosophie / Collection of papers of the Faculty of Philosophy. 2019;69(2):3-14
Ивановић Баришић Милина М., Радовановић Драгана И., "Housing Tradition In Valjevska Podgorina:Ethnologic And Ethnolinguistic Aspects" Зборник радова Филозофског факултета / Recueil de travauh de la Faculté de philosophie / Collection of papers of the Faculty of Philosophy, 69, no. 2 (2019):3-14,
https://doi.org/10.5937/ZRFFP49-22128 .

О релационим микротопонимима у Рађевини

Петровић-Савић, Мирјана С.

(Београд : Институт за српски језик САНУ, 2019)

TY  - JOUR
AU  - Петровић-Савић, Мирјана С.
PY  - 2019
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10341
AB  - В работе анализировано около ста топонимов, мотивированных
положением в пространстве. Мы называем их реляционными микротопонимами. Выделены предлоги, находящиеся в топонимах предложно-падежной конструкции и в топонимах, возникших сращением
предлога с именем существительным. Дана и семантика имен существительных, служащих ориентиром при возникновении реляционных
микротопонимов. Следуя за предлогами в топонимии области Радевина через реляционные микротопонимы, мы получили информацию о
конфигурации местности, о типе объектов, преобладающих при наименовании других местоположений, причем мы подтвердили и наличие
ранее известных диалектных особенностей исследуемой области.
AB  - У раду ћемо дати преглед микротопонима мотивисаних положајем у
простору на терену Рађевине. Издвојићемо предлоге који се јављају у топонимима предлошко-падежне конструкције и у топонима који су настали
срастањем предлога са именицом. Даћемо и семантику именица које су послужиле као оријентири при настајању релационих микротопонима.
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
T2  - Наш језик
T1  - О релационим микротопонимима у Рађевини
T1  - К вопросу о реляционных микротопонимах в области радевина
SP  - 699
EP  - 705
VL  - 50
IS  - 2
ER  - 
@article{
author = "Петровић-Савић, Мирјана С.",
year = "2019",
url = "https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10341",
abstract = "В работе анализировано около ста топонимов, мотивированных
положением в пространстве. Мы называем их реляционными микротопонимами. Выделены предлоги, находящиеся в топонимах предложно-падежной конструкции и в топонимах, возникших сращением
предлога с именем существительным. Дана и семантика имен существительных, служащих ориентиром при возникновении реляционных
микротопонимов. Следуя за предлогами в топонимии области Радевина через реляционные микротопонимы, мы получили информацию о
конфигурации местности, о типе объектов, преобладающих при наименовании других местоположений, причем мы подтвердили и наличие
ранее известных диалектных особенностей исследуемой области., У раду ћемо дати преглед микротопонима мотивисаних положајем у
простору на терену Рађевине. Издвојићемо предлоге који се јављају у топонимима предлошко-падежне конструкције и у топонима који су настали
срастањем предлога са именицом. Даћемо и семантику именица које су послужиле као оријентири при настајању релационих микротопонима.",
publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ",
journal = "Наш језик",
title = "О релационим микротопонимима у Рађевини, К вопросу о реляционных микротопонимах в области радевина",
pages = "699-705",
volume = "50",
number = "2"
}
Петровић-Савић, М. С. (2019). К вопросу о реляционных микротопонимах в области радевина.
Наш језик
Београд : Институт за српски језик САНУ., 50(2), 699-705.
Петровић-Савић МС. К вопросу о реляционных микротопонимах в области радевина. Наш језик. 2019;50(2):699-705
Петровић-Савић Мирјана С., "К вопросу о реляционных микротопонимах в области радевина" Наш језик, 50, no. 2 (2019):699-705

Вербализација концепта здравље у тимочко-лужничким говорима

Милосављевић, Тања З.

(Београд : Институт за српски језик САНУ, 2019)

TY  - JOUR
AU  - Милосављевић, Тања З.
PY  - 2019
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10299
AB  - The paper analyzes the verbal interpretation of the concept of health
in the Timok-Lužnica linguistic image of the world from a cognitive semantic
and linguacultural point of view. Based on the material compiled
from the Timočki dijalekatski rečnik (Dinić 2008), Rečnik pirotskog govora
(Zlatković 2014) and Rečnik govora Lužnice (Ćirić 2018), in which the concept
of health is represented, we attempted to reconstruct a model of conceptualization
of one of the basic axiological and linguacultural concepts
in the consciousness of the Timok-Lužnica dialectical persona. The analysis
has indicated that in the traditional linguistic and cultural knowledge of
the bearers of these south-east Serbian speeches, the concept of health is
primarily associated with physical composition and lack of bodily harm,
which is indicated by the semantics of the units which comprise the kernel
and central zone of the conceptual fi eld (здрав “one who is free from illness
or harm”, здравачьк “one who is quite healthy”, здрав здравишат
“completely healthy”; здравје, здравице / здравјице / здрављице “a favorable,
undisturbed state of the body in which vital functions are performed
normally”; здравеје / здравее “recovering from an illness”, заздравеје,
заздравује, заздрави “1. a wound that is healing, 2. recuperating”). From
the conceptual core marked by the semantic sign ‘health state of the human
body’ the ideographic image spreads into various categories of the objective
reality, where the proximal periphery is dominated by signs from the social
sphere of ‘greeting’ (здрави се, здрављева се, здравује се, изздравује се,
поздравља се, поздрави се, испоздравља се, здрав / да си здрав, здраво-
живо, живо-здраво, здраво ли си) and ‘welcoming speechʼ (здравица,
здравичка, здрави), which is a verbal refl ection of the understanding of
health as an essential factor in the normal existential and social functioning
of an individual and the basic factor of maintaining a community.
AB  - У раду се са когнитивносемантичког и лингвокултуролошког становишта разматра вербална интерпретација концепта здравље на тимочко-лужничкој језичкој слици света. На материјалу којим је репрезентован
концепт здравља у Тимочком дијалекатском речнику (Динић 2008), Речнику пиротског говора (Златковић 2014) и Речнику говора Лужнице (Ћирић
2018) покушали смо да реконструишемо модел концептуализације једног од
базних аксиолошких и лингвокултурних концепата у језичком сазнању тимочко-лужничке дијалекатске личности. Анализа је показала да у традиционалном језичком и културном сазнању носилаца ових југоисточних српских
говора појам здравља примарно асоцира на физички састав и телесну
неозлеђеност, на шта указује семантика јединица које попуњавају језгрену
и централну зону концептуалног поља (здрав ,,који нема обољења ни
оштећења“, здравачьк ,,који је прилично здрав“, здрав здравишат ,,сасвим
здрав“; здравје, здравице / здравјице / здрављице ,,повољно, непоремећено
стање организма у коме се животне функције нормално обављају“; здравеје
/ здравее ,,опоравља се од болести“, заздравеје, заздравује, заздрави ,,1. зацели рана, 2. оздрави“). Из концептуалног језгра обележеног семантичким
знаком ʼздравствено стање организмаʼ идеографска слика шири се на различите категорије објективне стварности, при чему на ближој периферији
доминирају знаци из социјалне сфере ʼпоздравʼ (здрави се, здрављева се,
здравује се, изздравује се, поздравља се, поздрави се, испоздравља се, здрав
/ да си здрав, здраво-живо, живо-здраво, здраво ли си) и ʼпоздравни говорʼ
(здравица, здравичка, здрави, наздрави, наздравује), што је вербални одраз
поимања здравља као суштинског чиниоца за нормално егзистенцијално и социјално функционисање појединца и основног фактора одржања
заједнице.
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
T2  - Наш језик
T1  - Вербализација концепта здравље у тимочко-лужничким говорима
T1  - Verbalization of the Concept of Health in the Timok-Lužnica Speech
SP  - 687
EP  - 694
VL  - 50
IS  - 2
ER  - 
@article{
author = "Милосављевић, Тања З.",
year = "2019",
url = "https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10299",
abstract = "The paper analyzes the verbal interpretation of the concept of health
in the Timok-Lužnica linguistic image of the world from a cognitive semantic
and linguacultural point of view. Based on the material compiled
from the Timočki dijalekatski rečnik (Dinić 2008), Rečnik pirotskog govora
(Zlatković 2014) and Rečnik govora Lužnice (Ćirić 2018), in which the concept
of health is represented, we attempted to reconstruct a model of conceptualization
of one of the basic axiological and linguacultural concepts
in the consciousness of the Timok-Lužnica dialectical persona. The analysis
has indicated that in the traditional linguistic and cultural knowledge of
the bearers of these south-east Serbian speeches, the concept of health is
primarily associated with physical composition and lack of bodily harm,
which is indicated by the semantics of the units which comprise the kernel
and central zone of the conceptual fi eld (здрав “one who is free from illness
or harm”, здравачьк “one who is quite healthy”, здрав здравишат
“completely healthy”; здравје, здравице / здравјице / здрављице “a favorable,
undisturbed state of the body in which vital functions are performed
normally”; здравеје / здравее “recovering from an illness”, заздравеје,
заздравује, заздрави “1. a wound that is healing, 2. recuperating”). From
the conceptual core marked by the semantic sign ‘health state of the human
body’ the ideographic image spreads into various categories of the objective
reality, where the proximal periphery is dominated by signs from the social
sphere of ‘greeting’ (здрави се, здрављева се, здравује се, изздравује се,
поздравља се, поздрави се, испоздравља се, здрав / да си здрав, здраво-
живо, живо-здраво, здраво ли си) and ‘welcoming speechʼ (здравица,
здравичка, здрави), which is a verbal refl ection of the understanding of
health as an essential factor in the normal existential and social functioning
of an individual and the basic factor of maintaining a community., У раду се са когнитивносемантичког и лингвокултуролошког становишта разматра вербална интерпретација концепта здравље на тимочко-лужничкој језичкој слици света. На материјалу којим је репрезентован
концепт здравља у Тимочком дијалекатском речнику (Динић 2008), Речнику пиротског говора (Златковић 2014) и Речнику говора Лужнице (Ћирић
2018) покушали смо да реконструишемо модел концептуализације једног од
базних аксиолошких и лингвокултурних концепата у језичком сазнању тимочко-лужничке дијалекатске личности. Анализа је показала да у традиционалном језичком и културном сазнању носилаца ових југоисточних српских
говора појам здравља примарно асоцира на физички састав и телесну
неозлеђеност, на шта указује семантика јединица које попуњавају језгрену
и централну зону концептуалног поља (здрав ,,који нема обољења ни
оштећења“, здравачьк ,,који је прилично здрав“, здрав здравишат ,,сасвим
здрав“; здравје, здравице / здравјице / здрављице ,,повољно, непоремећено
стање организма у коме се животне функције нормално обављају“; здравеје
/ здравее ,,опоравља се од болести“, заздравеје, заздравује, заздрави ,,1. зацели рана, 2. оздрави“). Из концептуалног језгра обележеног семантичким
знаком ʼздравствено стање организмаʼ идеографска слика шири се на различите категорије објективне стварности, при чему на ближој периферији
доминирају знаци из социјалне сфере ʼпоздравʼ (здрави се, здрављева се,
здравује се, изздравује се, поздравља се, поздрави се, испоздравља се, здрав
/ да си здрав, здраво-живо, живо-здраво, здраво ли си) и ʼпоздравни говорʼ
(здравица, здравичка, здрави, наздрави, наздравује), што је вербални одраз
поимања здравља као суштинског чиниоца за нормално егзистенцијално и социјално функционисање појединца и основног фактора одржања
заједнице.",
publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ",
journal = "Наш језик",
title = "Вербализација концепта здравље у тимочко-лужничким говорима, Verbalization of the Concept of Health in the Timok-Lužnica Speech",
pages = "687-694",
volume = "50",
number = "2"
}
Милосављевић, Т. З. (2019). Verbalization of the Concept of Health in the Timok-Lužnica Speech.
Наш језик
Београд : Институт за српски језик САНУ., 50(2), 687-694.
Милосављевић ТЗ. Verbalization of the Concept of Health in the Timok-Lužnica Speech. Наш језик. 2019;50(2):687-694
Милосављевић Тања З., "Verbalization of the Concept of Health in the Timok-Lužnica Speech" Наш језик, 50, no. 2 (2019):687-694

О приступима у досадашњим истраживањима синтаксе падежа у херцеговачко-крајишким говорима

Симић, Зоран М.

(Београд : Институт за српски језик САНУ, 2019)

TY  - JOUR
AU  - Симић, Зоран М.
PY  - 2019
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10352
AB  - В работе на основании подробного обзора диалектологических
источников речь идет о подходах в прежних исследованиях синтаксиса
падежей в герцеговинско-краинском диалекте. Замечается большая пестрота в отношении инвентаря синтаксических черт и способа их представления, чаще присутствие характерных диалектизмов и отсутствие
более точного толкования рассматриваемых явлений, целью которого
является создание более ясного представления об употреблении и значении определенной падежной модели. Среди работ, занимающихся
более широкими синтаксическими проблемными вопросами, четко
выделяются работы с традиционным подходом группировки значений
вокруг падежной формы и работы с подходом «от семантики к ее формальному выражению».
Указывается на значение структурального метода, т. е. на установление позиции предложно-падежных единиц в структурной сети
соответствующего семантического поля, что подразумевает подробный семантический анализ лексических экспонентов и анализ ингерентной семантики управляющего члена словосочетания. Чтобы легче
сравнить однородные синтаксические данные среди говоров, в центре
внимания исследовательского подхода оказалась семантика падежных
конструкций.
Качественности одного синтаксического анализа способствует
более объемистый диалектный корпус, полная эксцерпция материала,
обязательно дан необходимый более широкий контекст ради понимания и дифференцирования видоизменений, и равноправный подход к конкретным единицам несмотря на их диалектный, специфический
или стандартный характер.
AB  - У раду се на основу детаљног увида у дијалектолошке изворе говори о
приступима у досадашњим истраживањима синтаксе падежа у херцеговачко-крајишком дијалекту. Уочава се велика шароликост у инвентару синтаксичких црта и начинима њиховог презентовања, чешће регистровање изразитих
дијалектизама, те недостатак минуциозније интерпретације посматраних
појава. Међу радовима који шире захватају синтаксичку проблематику јасно
се издвајају радови с примењеним традиционалним приступом груписања
значења око падежне форме и радови с приступом „од семантике ка
њеном формалном изразу“. Указује се на значај структуралног метода, тј.
утврђивања позиције предлошко-падежних јединица у структурној мрежи
одговарајућег семантичког поља, те се предност даје истраживачком приступу који у фокусу има семантику падежних конструкција.
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
T2  - Наш језик
T1  - О приступима у досадашњим истраживањима синтаксе падежа у херцеговачко-крајишким говорима
T1  - К вопросу о подходах в прежних исследованиях синтаксиса падежей в г ерцеговинско-краинских говорах
SP  - 663
EP  - 677
VL  - 50
IS  - 2
ER  - 
@article{
author = "Симић, Зоран М.",
year = "2019",
url = "https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10352",
abstract = "В работе на основании подробного обзора диалектологических
источников речь идет о подходах в прежних исследованиях синтаксиса
падежей в герцеговинско-краинском диалекте. Замечается большая пестрота в отношении инвентаря синтаксических черт и способа их представления, чаще присутствие характерных диалектизмов и отсутствие
более точного толкования рассматриваемых явлений, целью которого
является создание более ясного представления об употреблении и значении определенной падежной модели. Среди работ, занимающихся
более широкими синтаксическими проблемными вопросами, четко
выделяются работы с традиционным подходом группировки значений
вокруг падежной формы и работы с подходом «от семантики к ее формальному выражению».
Указывается на значение структурального метода, т. е. на установление позиции предложно-падежных единиц в структурной сети
соответствующего семантического поля, что подразумевает подробный семантический анализ лексических экспонентов и анализ ингерентной семантики управляющего члена словосочетания. Чтобы легче
сравнить однородные синтаксические данные среди говоров, в центре
внимания исследовательского подхода оказалась семантика падежных
конструкций.
Качественности одного синтаксического анализа способствует
более объемистый диалектный корпус, полная эксцерпция материала,
обязательно дан необходимый более широкий контекст ради понимания и дифференцирования видоизменений, и равноправный подход к конкретным единицам несмотря на их диалектный, специфический
или стандартный характер., У раду се на основу детаљног увида у дијалектолошке изворе говори о
приступима у досадашњим истраживањима синтаксе падежа у херцеговачко-крајишком дијалекту. Уочава се велика шароликост у инвентару синтаксичких црта и начинима њиховог презентовања, чешће регистровање изразитих
дијалектизама, те недостатак минуциозније интерпретације посматраних
појава. Међу радовима који шире захватају синтаксичку проблематику јасно
се издвајају радови с примењеним традиционалним приступом груписања
значења око падежне форме и радови с приступом „од семантике ка
њеном формалном изразу“. Указује се на значај структуралног метода, тј.
утврђивања позиције предлошко-падежних јединица у структурној мрежи
одговарајућег семантичког поља, те се предност даје истраживачком приступу који у фокусу има семантику падежних конструкција.",
publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ",
journal = "Наш језик",
title = "О приступима у досадашњим истраживањима синтаксе падежа у херцеговачко-крајишким говорима, К вопросу о подходах в прежних исследованиях синтаксиса падежей в г ерцеговинско-краинских говорах",
pages = "663-677",
volume = "50",
number = "2"
}
Симић, З. М. (2019). К вопросу о подходах в прежних исследованиях синтаксиса падежей в г ерцеговинско-краинских говорах.
Наш језик
Београд : Институт за српски језик САНУ., 50(2), 663-677.
Симић ЗМ. К вопросу о подходах в прежних исследованиях синтаксиса падежей в г ерцеговинско-краинских говорах. Наш језик. 2019;50(2):663-677
Симић Зоран М., "К вопросу о подходах в прежних исследованиях синтаксиса падежей в г ерцеговинско-краинских говорах" Наш језик, 50, no. 2 (2019):663-677

О акценту као прилогу очувању дијалекта

Марковић, Јордана С.

(Београд : Институт за српски језик САНУ, 2019)

TY  - JOUR
AU  - Марковић, Јордана С.
PY  - 2019
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10278
AB  - Чињеница је да дијалекат и стандардни језик егзистирају истовремено и да су у паралелној употреби у говору сваког појединца. То неминовно
доприноси да се ствара трећи идиом као мешавина стандарда и дијалекта.
Језички стручњаци често дискутују о томе шта ће се у будућности десити
са дијалектом – хоће ли опстати и у којем виду или ће пред налетом стандарда путем школе и средстава јавне комуникације отићи у заборав. За сада
дијалекти опстају упркос чињеници да на њих доста утицаја има стандардни идиом. У овоме раду износи се податак у вези са акцентом у говору
младих који представља прилог очувању дијалекта.
AB  - Диалект и стандартная идиома существуют одновременно, наряду с параллельным употреблением, в зависимости от ситуации. Это
неминуемо благоприятствует образованию третьей идиомы как смеси
стандарта и диалекта. Языковые специалисты часто дискутируют о
том, что случится в будущем с диалектом – продолжит ли он существование и в каком виде или он будет передан забвению под натиском
школы и средств массовой коммуникации.
На данный момент диалекты выживают, несмотрая на факт, что
на них оказывает влияние стандартный язык.
В настоящей работе приводятся данные в связи с ударением в говоре молодых людей на юго-востоке Сербии, представляющим собой
приложение сохранению диалекта. Ударение благоприятствует сохранению диалекта как минимум тремя элементами: отсутствием акцентной качественности, отсутствием акцентной количественности и положением. Первые два, по мнению языковых специалистов, выживут, в
то время как третий подвержен стандартному влиянию.
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
T2  - Наш језик
T1  - О акценту као прилогу очувању дијалекта
T1  - К вопросу об ударении и сохранении диалекта
SP  - 627
EP  - 636
VL  - 50
IS  - 2
ER  - 
@article{
author = "Марковић, Јордана С.",
year = "2019",
url = "https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10278",
abstract = "Чињеница је да дијалекат и стандардни језик егзистирају истовремено и да су у паралелној употреби у говору сваког појединца. То неминовно
доприноси да се ствара трећи идиом као мешавина стандарда и дијалекта.
Језички стручњаци често дискутују о томе шта ће се у будућности десити
са дијалектом – хоће ли опстати и у којем виду или ће пред налетом стандарда путем школе и средстава јавне комуникације отићи у заборав. За сада
дијалекти опстају упркос чињеници да на њих доста утицаја има стандардни идиом. У овоме раду износи се податак у вези са акцентом у говору
младих који представља прилог очувању дијалекта., Диалект и стандартная идиома существуют одновременно, наряду с параллельным употреблением, в зависимости от ситуации. Это
неминуемо благоприятствует образованию третьей идиомы как смеси
стандарта и диалекта. Языковые специалисты часто дискутируют о
том, что случится в будущем с диалектом – продолжит ли он существование и в каком виде или он будет передан забвению под натиском
школы и средств массовой коммуникации.
На данный момент диалекты выживают, несмотрая на факт, что
на них оказывает влияние стандартный язык.
В настоящей работе приводятся данные в связи с ударением в говоре молодых людей на юго-востоке Сербии, представляющим собой
приложение сохранению диалекта. Ударение благоприятствует сохранению диалекта как минимум тремя элементами: отсутствием акцентной качественности, отсутствием акцентной количественности и положением. Первые два, по мнению языковых специалистов, выживут, в
то время как третий подвержен стандартному влиянию.",
publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ",
journal = "Наш језик",
title = "О акценту као прилогу очувању дијалекта, К вопросу об ударении и сохранении диалекта",
pages = "627-636",
volume = "50",
number = "2"
}
Марковић, Ј. С. (2019). К вопросу об ударении и сохранении диалекта.
Наш језик
Београд : Институт за српски језик САНУ., 50(2), 627-636.
Марковић ЈС. К вопросу об ударении и сохранении диалекта. Наш језик. 2019;50(2):627-636
Марковић Јордана С., "К вопросу об ударении и сохранении диалекта" Наш језик, 50, no. 2 (2019):627-636

Репартиција рефлекса вокалног л у говорима Лужнице и Пирота

Ћирић, Љубисав Н.

(Београд : Институт за српски језик САНУ, 2019)

TY  - JOUR
AU  - Ћирић, Љубисав Н.
PY  - 2019
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10246
AB  - В работе анализируется судьба слогового л в пиротском и лужницком говорах, представляющих собой тимокский и лужницкий варианты тимокско-лужницкого поддиалекта в рамках призренско-тимокской диалектной области. Анализ большого количества примеров,
выписанных из двух новых словарей этих говоров, показывает не только сохранение собственно слогового л (l) в обоих говорах, но и развитие рефлексов: у, ль, ьл. На сохранность l и явление этих рефлексов
значимое влияние оказывают предыдущие согласные, определяющие и
их репартицию в лексемах, в которых встречаются.
Анализом установлено, что l присутствует в обоих говорах, но
оно в пиротском несравненно более частотно. Наряду с этим, только в
нем имеется рефлекс ьл. Это характеристики, которыми пиротский говор господствует над лужницким. Рефлексы у и ль, хотя присутствуют
в обоих говорах, несравненно более частотны в лужницком говоре. В
отдельных лексемах замечается только рефлекс у (буа, вук, вуна, јабука,
пуж, музач, музара, музе, пун). Это отличительные признаки, которы-
ми лужниций говор господствует над пиротским.
AB  - У раду се анализира судбина вокалног л у пиротском и лужничком
говору и утврђује размештај његових рефлекса условљених претходним сугласником.
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
T2  - Наш језик
T1  - Репартиција рефлекса вокалног л у говорима Лужнице и Пирота
T1  - Репартиция рефлекса слогового л в говорах лужницыи Пирота
SP  - 637
EP  - 644
VL  - 50
IS  - 2
ER  - 
@article{
author = "Ћирић, Љубисав Н.",
year = "2019",
url = "https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10246",
abstract = "В работе анализируется судьба слогового л в пиротском и лужницком говорах, представляющих собой тимокский и лужницкий варианты тимокско-лужницкого поддиалекта в рамках призренско-тимокской диалектной области. Анализ большого количества примеров,
выписанных из двух новых словарей этих говоров, показывает не только сохранение собственно слогового л (l) в обоих говорах, но и развитие рефлексов: у, ль, ьл. На сохранность l и явление этих рефлексов
значимое влияние оказывают предыдущие согласные, определяющие и
их репартицию в лексемах, в которых встречаются.
Анализом установлено, что l присутствует в обоих говорах, но
оно в пиротском несравненно более частотно. Наряду с этим, только в
нем имеется рефлекс ьл. Это характеристики, которыми пиротский говор господствует над лужницким. Рефлексы у и ль, хотя присутствуют
в обоих говорах, несравненно более частотны в лужницком говоре. В
отдельных лексемах замечается только рефлекс у (буа, вук, вуна, јабука,
пуж, музач, музара, музе, пун). Это отличительные признаки, которы-
ми лужниций говор господствует над пиротским., У раду се анализира судбина вокалног л у пиротском и лужничком
говору и утврђује размештај његових рефлекса условљених претходним сугласником.",
publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ",
journal = "Наш језик",
title = "Репартиција рефлекса вокалног л у говорима Лужнице и Пирота, Репартиция рефлекса слогового л в говорах лужницыи Пирота",
pages = "637-644",
volume = "50",
number = "2"
}
Ћирић, Љ. Н. (2019). Репартиция рефлекса слогового л в говорах лужницыи Пирота.
Наш језик
Београд : Институт за српски језик САНУ., 50(2), 637-644.
Ћирић ЉН. Репартиция рефлекса слогового л в говорах лужницыи Пирота. Наш језик. 2019;50(2):637-644
Ћирић Љубисав Н., "Репартиция рефлекса слогового л в говорах лужницыи Пирота" Наш језик, 50, no. 2 (2019):637-644

Рефлекси финалног л у лексеми заова у говорима призренско-тимочке дијалекатске зоне

Савић-Грујић, Ана Р.

(Београд : Институт за српски језик САНУ, 2019)

TY  - JOUR
AU  - Савић-Грујић, Ана Р.
PY  - 2019
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10350
AB  - Based on a cartographic representati on of various dialectical versions
of the lexeme zaova in the Prizren-Timok dialect areal, the territorial distribution
of the continuant sonant -l in a syllable-fi nal position has been
presented, an idiosyncrasy of this part of the Serbian linguistic territory.
The material used in the study was excerpted from the material compiled
for Volume I of the Serbian Dialectological Atlas, and further expanded by
the use of relevant dialectic material from dictionaries from the same speech
area. An overview of the monographic descriptions of the Prizren-Timok
speech provided an abundance of data and enabled the precise overview of
this linguistic facet.
AB  - У овом раду је картографским представљањем различитих дијалекатских ликова лексеме заова (зьлва, зьªлва, зьвла, залва, зьва, зьава, зава)
на призренско-тимочком дијалекатском ареалу указано на територијалну
распрострањеност континуаната сонанта л на крају слога, спецификума
овог дела српске језичке територије. Грађа је ексцерпирана из материјала
прикупљеног за I том Српског дијалектолошког атласа и допуњена релевантном дијалекатском грађом из речника с истог говорног подручја. Преглед монографских описа призренско-тимочких говора пружио је обиље података и омогућио прецизно сагледавање ове лингвистичке датости.
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
T2  - Наш језик
T1  - Рефлекси финалног л у лексеми заова у говорима призренско-тимочке дијалекатске зоне
T1  - The Reflexes of the Final -l in Them Lexeme Zaova in the Speech of the Prizren-Timok Dialect Zone
SP  - 645
EP  - 653
VL  - 50
IS  - 2
ER  - 
@article{
author = "Савић-Грујић, Ана Р.",
year = "2019",
url = "https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10350",
abstract = "Based on a cartographic representati on of various dialectical versions
of the lexeme zaova in the Prizren-Timok dialect areal, the territorial distribution
of the continuant sonant -l in a syllable-fi nal position has been
presented, an idiosyncrasy of this part of the Serbian linguistic territory.
The material used in the study was excerpted from the material compiled
for Volume I of the Serbian Dialectological Atlas, and further expanded by
the use of relevant dialectic material from dictionaries from the same speech
area. An overview of the monographic descriptions of the Prizren-Timok
speech provided an abundance of data and enabled the precise overview of
this linguistic facet., У овом раду је картографским представљањем различитих дијалекатских ликова лексеме заова (зьлва, зьªлва, зьвла, залва, зьва, зьава, зава)
на призренско-тимочком дијалекатском ареалу указано на територијалну
распрострањеност континуаната сонанта л на крају слога, спецификума
овог дела српске језичке територије. Грађа је ексцерпирана из материјала
прикупљеног за I том Српског дијалектолошког атласа и допуњена релевантном дијалекатском грађом из речника с истог говорног подручја. Преглед монографских описа призренско-тимочких говора пружио је обиље података и омогућио прецизно сагледавање ове лингвистичке датости.",
publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ",
journal = "Наш језик",
title = "Рефлекси финалног л у лексеми заова у говорима призренско-тимочке дијалекатске зоне, The Reflexes of the Final -l in Them Lexeme Zaova in the Speech of the Prizren-Timok Dialect Zone",
pages = "645-653",
volume = "50",
number = "2"
}
Савић-Грујић, А. Р. (2019). The Reflexes of the Final -l in Them Lexeme Zaova in the Speech of the Prizren-Timok Dialect Zone.
Наш језик
Београд : Институт за српски језик САНУ., 50(2), 645-653.
Савић-Грујић АР. The Reflexes of the Final -l in Them Lexeme Zaova in the Speech of the Prizren-Timok Dialect Zone. Наш језик. 2019;50(2):645-653
Савић-Грујић Ана Р., "The Reflexes of the Final -l in Them Lexeme Zaova in the Speech of the Prizren-Timok Dialect Zone" Наш језик, 50, no. 2 (2019):645-653

Прозодијска норма и њена реализација на примеру постакценатских дужина

Чопа, Миљана Б.

(Београд : Институт за српски језик САНУ, 2019)

TY  - JOUR
AU  - Чопа, Миљана Б.
PY  - 2019
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/9268
AB  - Истраживање је предузето с циљем да се истражи у којој се мери
реализација норме разликује од оног што је њоме прописано на примеру
постакценатских дужина. Испитиван је говор професионалних глумаца,
језичких стручњака и оних чија струка не изискује посебна лингвистичка
знања. У наведеним су групама, поред информаторâ са стандардног говорног подручја, информатори који пореклом нису из новоштокавских области
узетих за основицу стандардног српског језика, који су се, према процени
аутора, говорно адаптирали средини у којој живе, а да је усвајању норме
допринело и образовање. Реализацију постакценатских дужина посматрали
смо у одређеним фонетским положајима на основу којих је сагледан степен њихове очуваности, односно редукције у говору информаторâ. Анализа
показује да се постакценатске дужине у говору свих информатора у највећој
мери реализују у слогу непосредно иза краткоузлазног акцента, док у осталим фонетским положајима готово доследно изостају. У већем проценту и
већем броју фонетских положаја у односу на остале информаторе постакценатске дужине реализују се у говору оних чије је дијалекатско порекло
херцеговачко-крајишко, али и код професионалних глумаца.
AB  - This research was conducted with purpose of investigating the distribution
of non˗accented lengths within young, highly educated speakers. The
distribution of non˗accented lengths is strictly defined by the accentual norm,
which is based on the state of East˗Herzegovinian and Šumadija˗Vojvodina
dialect. All the speakers whose speech was investigated live on the territory
of these dialects, but some of them come from the territory of Old-Štokavian
dialects, and their speech was investigated with the assumption that they accommodated
their spoken language to the new environment. Speakers were
classified in three groups based on their profession, so we examined the
speech of professional actors, language specialists and those whose profession
doesn’t require special knowledge in the field of linguistics. The
research shows that non-accented lengths are drastically reduced in all phonetic
positions except on the open or closed syllable in final position, and
also on the internal syllable, both directly following the short rising accent.
Non-accented lengths are slightly better preserved in speakers from East-
Herzegovinian dialect and professional actors.
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
T2  - Наш језик
T1  - Прозодијска норма и њена реализација на примеру постакценатских дужина
T1  - Accentual Norm and its Implementation At the Example of Non-Accented Lengths
SP  - 29
EP  - 46
VL  - 50
IS  - 1
ER  - 
@article{
author = "Чопа, Миљана Б.",
year = "2019",
url = "https://dais.sanu.ac.rs/123456789/9268",
abstract = "Истраживање је предузето с циљем да се истражи у којој се мери
реализација норме разликује од оног што је њоме прописано на примеру
постакценатских дужина. Испитиван је говор професионалних глумаца,
језичких стручњака и оних чија струка не изискује посебна лингвистичка
знања. У наведеним су групама, поред информаторâ са стандардног говорног подручја, информатори који пореклом нису из новоштокавских области
узетих за основицу стандардног српског језика, који су се, према процени
аутора, говорно адаптирали средини у којој живе, а да је усвајању норме
допринело и образовање. Реализацију постакценатских дужина посматрали
смо у одређеним фонетским положајима на основу којих је сагледан степен њихове очуваности, односно редукције у говору информаторâ. Анализа
показује да се постакценатске дужине у говору свих информатора у највећој
мери реализују у слогу непосредно иза краткоузлазног акцента, док у осталим фонетским положајима готово доследно изостају. У већем проценту и
већем броју фонетских положаја у односу на остале информаторе постакценатске дужине реализују се у говору оних чије је дијалекатско порекло
херцеговачко-крајишко, али и код професионалних глумаца., This research was conducted with purpose of investigating the distribution
of non˗accented lengths within young, highly educated speakers. The
distribution of non˗accented lengths is strictly defined by the accentual norm,
which is based on the state of East˗Herzegovinian and Šumadija˗Vojvodina
dialect. All the speakers whose speech was investigated live on the territory
of these dialects, but some of them come from the territory of Old-Štokavian
dialects, and their speech was investigated with the assumption that they accommodated
their spoken language to the new environment. Speakers were
classified in three groups based on their profession, so we examined the
speech of professional actors, language specialists and those whose profession
doesn’t require special knowledge in the field of linguistics. The
research shows that non-accented lengths are drastically reduced in all phonetic
positions except on the open or closed syllable in final position, and
also on the internal syllable, both directly following the short rising accent.
Non-accented lengths are slightly better preserved in speakers from East-
Herzegovinian dialect and professional actors.",
publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ",
journal = "Наш језик",
title = "Прозодијска норма и њена реализација на примеру постакценатских дужина, Accentual Norm and its Implementation At the Example of Non-Accented Lengths",
pages = "29-46",
volume = "50",
number = "1"
}
Чопа, М. Б. (2019). Accentual Norm and its Implementation At the Example of Non-Accented Lengths.
Наш језик
Београд : Институт за српски језик САНУ., 50(1), 29-46.
Чопа МБ. Accentual Norm and its Implementation At the Example of Non-Accented Lengths. Наш језик. 2019;50(1):29-46
Чопа Миљана Б., "Accentual Norm and its Implementation At the Example of Non-Accented Lengths" Наш језик, 50, no. 1 (2019):29-46

Белићеви погледи на акценте и културу говора у часопису Наш језик из данашње перспективе

Лончар Раичевић, Александра Р.; Јањић, Марина С.

(Београд : Институт за српски језик САНУ, 2019)

TY  - JOUR
AU  - Лончар Раичевић, Александра Р.
AU  - Јањић, Марина С.
PY  - 2019
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10276
AB  - This paper analyzes articles of A. Belić on accents and speech culture,
which were published in the magazine Naš jezik (Our Language). The aim
of this retrospective analysis is to compare them with the current status of
Belić’s principles. The tasks of the paper are reviewing the basic linguistic
principles relating to accentuation of speech and culture through the prism
of contemporary linguistic views in these areas.
AB  - Рад се бави анализом Белићевих чланака о акцентима и говорној култури објављених у часопису Наш језик. Циљ ових ретроспективних анализа јесте њихово поређење са данашњим статусом Белићевих начела. Задаци рада јесу преиспитивање темељних лингвистичких начела у вези са
акцентуацијом и културом говора кроз призму савремених лингвистичких
погледа из наведених области.
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
T2  - Наш језик
T1  - Белићеви погледи на акценте и културу говора у часопису Наш језик из данашње перспективе
T1  - Belic’s Views on Accents and Culture of Speech in the Periodical Naš Jezik from Today’s Perspective
SP  - 77
EP  - 85
VL  - 50
IS  - 2
ER  - 
@article{
author = "Лончар Раичевић, Александра Р. and Јањић, Марина С.",
year = "2019",
url = "https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10276",
abstract = "This paper analyzes articles of A. Belić on accents and speech culture,
which were published in the magazine Naš jezik (Our Language). The aim
of this retrospective analysis is to compare them with the current status of
Belić’s principles. The tasks of the paper are reviewing the basic linguistic
principles relating to accentuation of speech and culture through the prism
of contemporary linguistic views in these areas., Рад се бави анализом Белићевих чланака о акцентима и говорној култури објављених у часопису Наш језик. Циљ ових ретроспективних анализа јесте њихово поређење са данашњим статусом Белићевих начела. Задаци рада јесу преиспитивање темељних лингвистичких начела у вези са
акцентуацијом и културом говора кроз призму савремених лингвистичких
погледа из наведених области.",
publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ",
journal = "Наш језик",
title = "Белићеви погледи на акценте и културу говора у часопису Наш језик из данашње перспективе, Belic’s Views on Accents and Culture of Speech in the Periodical Naš Jezik from Today’s Perspective",
pages = "77-85",
volume = "50",
number = "2"
}
Лончар Раичевић, А. Р.,& Јањић, М. С. (2019). Belic’s Views on Accents and Culture of Speech in the Periodical Naš Jezik from Today’s Perspective.
Наш језик
Београд : Институт за српски језик САНУ., 50(2), 77-85.
Лончар Раичевић АР, Јањић МС. Belic’s Views on Accents and Culture of Speech in the Periodical Naš Jezik from Today’s Perspective. Наш језик. 2019;50(2):77-85
Лончар Раичевић Александра Р., Јањић Марина С., "Belic’s Views on Accents and Culture of Speech in the Periodical Naš Jezik from Today’s Perspective" Наш језик, 50, no. 2 (2019):77-85

Пунктови у Румунији и Мађарској у оквиру Српског дијалектолошког атласа – резултати досадашњих теренских истраживања

Марковић, Бранкица Ђ.

(Ниш : Филозофски факултет Универзитета у Нишу, 2019)

TY  - JOUR
AU  - Марковић, Бранкица Ђ.
PY  - 2019
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/9480
AB  - У раду ће бити представљени резултати досадашње испитаности пунктова у
Румунији и Мађарској за потребе Српског дијaлектолошког атласа, с циљем
да се прегледно прикаже шта је досад урађено и шта је још преостало.
AB  - The paper presents the results obtained from the research that has been conducted so
far in specific regional points in Romania and Hungary for Serbian Dialectological
Atlas aiming to make an overview of what has been achieved and what still remains
to be done.
PB  - Ниш : Филозофски факултет Универзитета у Нишу
PB  - Темишвар : Савез Срба у Румунији
T2  - Исходишта
T1  - Пунктови у Румунији и Мађарској у оквиру Српског дијалектолошког атласа – резултати досадашњих теренских истраживања
T1  - Specific Regional Points in Romania and Hungary within Serbian Dialectological Atlas – Current Results of the Field Research Cunducted
SP  - 257
EP  - 264
VL  - 5
ER  - 
@article{
author = "Марковић, Бранкица Ђ.",
year = "2019",
url = "https://dais.sanu.ac.rs/123456789/9480",
abstract = "У раду ће бити представљени резултати досадашње испитаности пунктова у
Румунији и Мађарској за потребе Српског дијaлектолошког атласа, с циљем
да се прегледно прикаже шта је досад урађено и шта је још преостало., The paper presents the results obtained from the research that has been conducted so
far in specific regional points in Romania and Hungary for Serbian Dialectological
Atlas aiming to make an overview of what has been achieved and what still remains
to be done.",
publisher = "Ниш : Филозофски факултет Универзитета у Нишу, Темишвар : Савез Срба у Румунији",
journal = "Исходишта",
title = "Пунктови у Румунији и Мађарској у оквиру Српског дијалектолошког атласа – резултати досадашњих теренских истраживања, Specific Regional Points in Romania and Hungary within Serbian Dialectological Atlas – Current Results of the Field Research Cunducted",
pages = "257-264",
volume = "5"
}
Марковић, Б. Ђ. (2019). Specific Regional Points in Romania and Hungary within Serbian Dialectological Atlas – Current Results of the Field Research Cunducted.
Исходишта
Темишвар : Савез Срба у Румунији., 5, 257-264.
Марковић БЂ. Specific Regional Points in Romania and Hungary within Serbian Dialectological Atlas – Current Results of the Field Research Cunducted. Исходишта. 2019;5:257-264
Марковић Бранкица Ђ., "Specific Regional Points in Romania and Hungary within Serbian Dialectological Atlas – Current Results of the Field Research Cunducted" Исходишта, 5 (2019):257-264

Концепт судбине на косовско-метохијској језичкој слици света

Милосављевић, Тања

(Темишвар : Западни универзитет, 2019)

TY  - JOUR
AU  - Милосављевић, Тања
PY  - 2019
UR  - http://dais.sanu.ac.rs/123456789/7160
AB  - Рад је посвећен реализацији концепта судбина на косовско-метохијској језичкој слици света, чију актуелност потврђује корпус јединица са надређеном значењском компонентом ’судбина’ ексцерпираних из Речника косовско-метохијског дијалекта Глише Елезовића, Речника говора северне Метохије Милете Букумирића и Збирке речи из Призрена Димитрија Чемерикића. Уочавање универзалних и специфичних лингвокултурних црта у поимању судбине носилаца косовско-метохијских говора основни је циљ овога рада. Вербална репрезентација концепта одражава поликонцептни модел поља ’судбина’, јер се когнитивна спознаја судбине раслојава у два асоцијативна смера, која формирају бинарну опозицију: срећа ‒ несрећа. У језичком сазнању говорника судбина се неутрално поима као виша сила, као нешто што је човеку предодређено од бога (судбина, кисмет), што су универзалне ознаке концепта. Лингвокултуролошке специфичности дијалекатске језичке личности испољавају се у конкретизовању опозиционих појмова, у интуитивној спознаји судбине као срећне околности и благостања (кисмет, бат, нафака, срећа / стреч’а, игбал, угур, берићет), односно у схватању судбине као изненадне несреће, зле коби и патње (несрећа / нестреч’а, таксират, угурсузльк, ал, атаја, бељаја, добриња, огењ). Концептуализација и репрезентација концепта судбина рефлектују вредносни систем заједнице, који концентрише елементе митолошког, религиозног и оријенталног погледа на свет и у којем се очитавају специфичне црте косовско-метохијског менталитета.
AB  - Cognitive semantic and linguo-cultural studies have indicated that the concept of fate is one of the basic concepts to be found in many national linguistic world images, which perseveres in the consciousness of a nation despite the historical, social and ideological changes, and one which has persisted in various systems as a universal cultural constant. Naïve representations of the world have been conserved precisely in the general representations of the predestination of what happens to and around man. The aims of this paper are the determination of a conceptual framework, the reconstruction of the structure and determination of the position of the concept of fate in the Kosovo-Metohija linguistic world image. Achieving these goals can be made possible by realizing the following tasks: extracting the linguistic units – verbal representations of concepts, by a componential and conceptual analysis of their content, by isolating the characteristic features in the comprehension, interpretation and representation of fate among Serbian speakers in Kosovo and Metohija. The current elevated status of the given concept in the Kosovo-Metohija dialects is confirmed by lists of synonyms, extracted from the Rečnik kosovsko-metohijskog dijalekta written by Gliša Elezović, Rečnik govora severne Metohije written by Mileta Bukumirović, and Zbirka reči iz Prizrena by Dimitrije Čemerikić. The core tags of the concepts in this areal are fate and kismet, which are the dominant bearers of the invariant, denotationally neutral meaning of “what is predestined for man”. To them we add the central constituents with a positive denotation  sreča, bat, igbal, nafaka, while at the periphery of the concept we find lexemes such as maksiret, nesreća, beda, al, ataja, beljaja, which reflect the binary character of fate and expand its conceptual domain. The structural-semantic organization of the concept somewhat uncovers the conceptualization of fate in the consciousness and linguistic knowledge of individuals speaking the Kosovo-Metohija dialect, in which we find grouped mythological, religious, and oriental views of the world, manifested cultural-historical and spiritual values of one of the peripheral speech communities, and reflected centuries of experience in ruminating on individual and collective fate in a multi-ethnic environment.
PB  - Темишвар : Западни универзитет
PB  - Ниш : Филозофски факултет
T2  - Исходишта
T1  - Концепт судбине на косовско-метохијској језичкој слици света
T1  - The Concept of Fate in the Kosovo-Metohija Linguistic World Image
SP  - 299
EP  - 310
VL  - 5
ER  - 
@article{
author = "Милосављевић, Тања",
year = "2019",
url = "http://dais.sanu.ac.rs/123456789/7160",
abstract = "Рад је посвећен реализацији концепта судбина на косовско-метохијској језичкој слици света, чију актуелност потврђује корпус јединица са надређеном значењском компонентом ’судбина’ ексцерпираних из Речника косовско-метохијског дијалекта Глише Елезовића, Речника говора северне Метохије Милете Букумирића и Збирке речи из Призрена Димитрија Чемерикића. Уочавање универзалних и специфичних лингвокултурних црта у поимању судбине носилаца косовско-метохијских говора основни је циљ овога рада. Вербална репрезентација концепта одражава поликонцептни модел поља ’судбина’, јер се когнитивна спознаја судбине раслојава у два асоцијативна смера, која формирају бинарну опозицију: срећа ‒ несрећа. У језичком сазнању говорника судбина се неутрално поима као виша сила, као нешто што је човеку предодређено од бога (судбина, кисмет), што су универзалне ознаке концепта. Лингвокултуролошке специфичности дијалекатске језичке личности испољавају се у конкретизовању опозиционих појмова, у интуитивној спознаји судбине као срећне околности и благостања (кисмет, бат, нафака, срећа / стреч’а, игбал, угур, берићет), односно у схватању судбине као изненадне несреће, зле коби и патње (несрећа / нестреч’а, таксират, угурсузльк, ал, атаја, бељаја, добриња, огењ). Концептуализација и репрезентација концепта судбина рефлектују вредносни систем заједнице, који концентрише елементе митолошког, религиозног и оријенталног погледа на свет и у којем се очитавају специфичне црте косовско-метохијског менталитета., Cognitive semantic and linguo-cultural studies have indicated that the concept of fate is one of the basic concepts to be found in many national linguistic world images, which perseveres in the consciousness of a nation despite the historical, social and ideological changes, and one which has persisted in various systems as a universal cultural constant. Naïve representations of the world have been conserved precisely in the general representations of the predestination of what happens to and around man. The aims of this paper are the determination of a conceptual framework, the reconstruction of the structure and determination of the position of the concept of fate in the Kosovo-Metohija linguistic world image. Achieving these goals can be made possible by realizing the following tasks: extracting the linguistic units – verbal representations of concepts, by a componential and conceptual analysis of their content, by isolating the characteristic features in the comprehension, interpretation and representation of fate among Serbian speakers in Kosovo and Metohija. The current elevated status of the given concept in the Kosovo-Metohija dialects is confirmed by lists of synonyms, extracted from the Rečnik kosovsko-metohijskog dijalekta written by Gliša Elezović, Rečnik govora severne Metohije written by Mileta Bukumirović, and Zbirka reči iz Prizrena by Dimitrije Čemerikić. The core tags of the concepts in this areal are fate and kismet, which are the dominant bearers of the invariant, denotationally neutral meaning of “what is predestined for man”. To them we add the central constituents with a positive denotation  sreča, bat, igbal, nafaka, while at the periphery of the concept we find lexemes such as maksiret, nesreća, beda, al, ataja, beljaja, which reflect the binary character of fate and expand its conceptual domain. The structural-semantic organization of the concept somewhat uncovers the conceptualization of fate in the consciousness and linguistic knowledge of individuals speaking the Kosovo-Metohija dialect, in which we find grouped mythological, religious, and oriental views of the world, manifested cultural-historical and spiritual values of one of the peripheral speech communities, and reflected centuries of experience in ruminating on individual and collective fate in a multi-ethnic environment.",
publisher = "Темишвар : Западни универзитет, Ниш : Филозофски факултет",
journal = "Исходишта",
title = "Концепт судбине на косовско-метохијској језичкој слици света, The Concept of Fate in the Kosovo-Metohija Linguistic World Image",
pages = "299-310",
volume = "5"
}
Милосављевић, Т. (2019). The Concept of Fate in the Kosovo-Metohija Linguistic World Image.
Исходишта
Ниш : Филозофски факултет., 5, 299-310.
Милосављевић Т. The Concept of Fate in the Kosovo-Metohija Linguistic World Image. Исходишта. 2019;5:299-310
Милосављевић Тања, "The Concept of Fate in the Kosovo-Metohija Linguistic World Image" Исходишта, 5 (2019):299-310

Императив у говору северношарпланинске жупе Сиринић

Вељовић, Бојана М.; Младеновић, Радивоје М.

(Београд : Институт за српски језик САНУ, 2019)

TY  - JOUR
AU  - Вељовић, Бојана М.
AU  - Младеновић, Радивоје М.
PY  - 2019
UR  - http://dais.sanu.ac.rs/123456789/6552
AB  - У раду се анализира употреба императива у говору северношарпланинске жупе Сиринић. Дијалекатска грађа показује да у овом идиому
императив функционише као синтаксичка јединица са широким синтаксичко-семантичким опсегом. Синтаксичке, значењске и стилске особине
императива утврђују се најпре с обзиром на његову употребу у основној,
модалној служби, а потом и у секундарној сфери употребе, када обележава појединачне или вишекратне (хабитуалне) претериталне радње које се
одликују поновљивошћу. Показало се да је овај облик у систему испитиваног говора стабилан у свим трима функционалним доменима, те да није
значајније потиснут изофункционалним односно јединицама са делимично
истим синтаксичким и значењским својствима. Најзад, утврђено је да се
овај облик онда када је употребљен као временски транспонован, осим особеним значењским својствима, одликује и експресивношћу, што га сврстава
у ред стилогених јединица.
AB  - В статье анализируется использование императива (повелительного наклонения) в говоре северношар-планинской жупании Сиринич. Диалектный
материал показывает, что в этом идиоме императив функционирует в качестве
синтаксической единицы с широким синтаксико-семантическим диапазоном.
Синтаксические, смысловые и стилистические особенности императива определяются, прежде всего, в связи с его использованием в основной, модальной
функции, а также во вторичной сфере употребления, когда он обозначает однократные или многократные (хабитуальные) претеритальные действия, отличающиеся повторяемостью. Установлено, что эта форма в исследуемой речевой
системе стабильна во всех трех функциональных областях и существенно не
подавляется изофункциональными единицами или единицами с частично одинаковыми синтаксическими и смысловыми свойствами. Кроме того было установлено, что эта форма, используясь в качестве временного транспонирования,
помимо особых семантических свойств отличается и своей выразительностью,
что ставит ее в ряд стилогенных единиц.
AB  - This paper analyzes the use of the imperative in the vernacular of the Sirinić Župa
in the north Šar Mountains. The corpus of this dialect indicates that the imperative
functions as a syntactic unit with a broad syntactic and semantic range. Syntactic,
semantic and stylistic features of the imperative are determined on the basis of its
primary modal meaning, but also on the basis of its secondary meaning when it refers
to single or habitual actions in the past, which are typically repetitive. It turned out
that the imperative is stable in all three functional domains of the same vernacular
and that it is not suppressed by isofunctional units, i.e. those with similar syntactic or
semantic features. Finally, it was found that the imperative has an expressive value
when it undergoes temporal transposition, which makes it a stylogenic unit.
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
T2  - Јужнословенски филолог
T1  - Императив у говору северношарпланинске жупе Сиринић
T1  - Императив в говоре северношар-планинской жупании Сиринич
T1  - The Imperative in the Vernacular of the Sirinić Župa in the North Šar Mountains
SP  - 73
EP  - 100
VL  - 75
IS  - 1
DO  - 10.2298/JFI1901073R
ER  - 
@article{
author = "Вељовић, Бојана М. and Младеновић, Радивоје М.",
year = "2019",
url = "http://dais.sanu.ac.rs/123456789/6552",
abstract = "У раду се анализира употреба императива у говору северношарпланинске жупе Сиринић. Дијалекатска грађа показује да у овом идиому
императив функционише као синтаксичка јединица са широким синтаксичко-семантичким опсегом. Синтаксичке, значењске и стилске особине
императива утврђују се најпре с обзиром на његову употребу у основној,
модалној служби, а потом и у секундарној сфери употребе, када обележава појединачне или вишекратне (хабитуалне) претериталне радње које се
одликују поновљивошћу. Показало се да је овај облик у систему испитиваног говора стабилан у свим трима функционалним доменима, те да није
значајније потиснут изофункционалним односно јединицама са делимично
истим синтаксичким и значењским својствима. Најзад, утврђено је да се
овај облик онда када је употребљен као временски транспонован, осим особеним значењским својствима, одликује и експресивношћу, што га сврстава
у ред стилогених јединица., В статье анализируется использование императива (повелительного наклонения) в говоре северношар-планинской жупании Сиринич. Диалектный
материал показывает, что в этом идиоме императив функционирует в качестве
синтаксической единицы с широким синтаксико-семантическим диапазоном.
Синтаксические, смысловые и стилистические особенности императива определяются, прежде всего, в связи с его использованием в основной, модальной
функции, а также во вторичной сфере употребления, когда он обозначает однократные или многократные (хабитуальные) претеритальные действия, отличающиеся повторяемостью. Установлено, что эта форма в исследуемой речевой
системе стабильна во всех трех функциональных областях и существенно не
подавляется изофункциональными единицами или единицами с частично одинаковыми синтаксическими и смысловыми свойствами. Кроме того было установлено, что эта форма, используясь в качестве временного транспонирования,
помимо особых семантических свойств отличается и своей выразительностью,
что ставит ее в ряд стилогенных единиц., This paper analyzes the use of the imperative in the vernacular of the Sirinić Župa
in the north Šar Mountains. The corpus of this dialect indicates that the imperative
functions as a syntactic unit with a broad syntactic and semantic range. Syntactic,
semantic and stylistic features of the imperative are determined on the basis of its
primary modal meaning, but also on the basis of its secondary meaning when it refers
to single or habitual actions in the past, which are typically repetitive. It turned out
that the imperative is stable in all three functional domains of the same vernacular
and that it is not suppressed by isofunctional units, i.e. those with similar syntactic or
semantic features. Finally, it was found that the imperative has an expressive value
when it undergoes temporal transposition, which makes it a stylogenic unit.",
publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ, Београд : Српска академија наука и уметности",
journal = "Јужнословенски филолог",
title = "Императив у говору северношарпланинске жупе Сиринић, Императив в говоре северношар-планинской жупании Сиринич, The Imperative in the Vernacular of the Sirinić Župa in the North Šar Mountains",
pages = "73-100",
volume = "75",
number = "1",
doi = "10.2298/JFI1901073R"
}
Вељовић, Б. М.,& Младеновић, Р. М. (2019). The Imperative in the Vernacular of the Sirinić Župa in the North Šar Mountains.
Јужнословенски филолог
Београд : Српска академија наука и уметности., 75(1), 73-100.
https://doi.org/10.2298/JFI1901073R
Вељовић БМ, Младеновић РМ. The Imperative in the Vernacular of the Sirinić Župa in the North Šar Mountains. Јужнословенски филолог. 2019;75(1):73-100
Вељовић Бојана М., Младеновић Радивоје М., "The Imperative in the Vernacular of the Sirinić Župa in the North Šar Mountains" Јужнословенски филолог, 75, no. 1 (2019):73-100,
https://doi.org/10.2298/JFI1901073R .

Лексика окућнице у Ваљевској Подгорини

Радовановић, Драгана; Штрбац, Гордана

(Нови Сад : Матица Српска, 2019)

TY  - CHAP
AU  - Радовановић, Драгана
AU  - Штрбац, Гордана
PY  - 2019
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/9529
AB  - У раду
се на материјалу
са подручја
Ваљевске
Подгорине
приказује
инвентар
лексема
које
се односе
на окућницу.
Ове
лексеме
припадају
широј
тематској
групи
речи
којом
се именују
реалије
из домена
традиционалне
културе
становања.
Анализа
показује
да овај тип лексике
представља
уређен
систем
са разгранатом
мрежом
семантичких
односа
међу
члановима.
У првом
реду
успостављају
се хиперонимско-
хипонимски
односи,
засновани
на меронимским
(нпр. окућница
: чардак)
и
таксономским
моделима
(нпр. објекат
с посебном
наменом
:
амбар,
качара,
магаза).
Истраживања
овакве
врсте
имају
недвосмислен
лингвокултуролошки
значај,
али у исто време
потврђују
у литератури
већ запажана
обележја
народних
терминосистема.
AB  - В настоящей
работе
рассматривается
лексика,
относящаяся
к
теме
приусадебного
хозяйства и его частей
в говоре
Валевской
Подгорины.
Проведенный
лексическо-
семантический
анализ
раскрывает
сегмент
традиционной
культуры обитaния в данной
области
и одновременно
указывает
на разветвленность
исследуемой
терминосистемы.
Так же, как и в остальных терминологиях,
здесь тоже
можно
заметить
гиперо-
гипонимическую
организацию
лексики,
в которой
в одинаковой
степени
доминируют
оба принципа:
меронимия
и таксономия.
Соотношение
целое
: часть навязывает
общее дифференцирование
исследуемой
лексической
системы
(приусадебное
хозяйство : его части).
В другом
случае
иерархия
чаще всего
устраивается
согласно
модели
земля : разные виды земли
согласно
назначению
(напр.
земљиште
: гувно),
т.е. объект : разные виды
объекта
согласно
назначению
(напр.
објекат
: магаза).
PB  - Нови Сад : Матица Српска
T2  - Из лексике становања у Ваљевској Подгорини : Етнолингвистички огледи
T1  - Лексика окућнице у Ваљевској Подгорини
T1  - Лексика приусадебного хозяйства в валевской Подгорине
SP  - 67
EP  - 86
ER  - 
@article{
author = "Радовановић, Драгана and Штрбац, Гордана",
year = "2019",
url = "https://dais.sanu.ac.rs/123456789/9529",
abstract = "У раду
се на материјалу
са подручја
Ваљевске
Подгорине
приказује
инвентар
лексема
које
се односе
на окућницу.
Ове
лексеме
припадају
широј
тематској
групи
речи
којом
се именују
реалије
из домена
традиционалне
културе
становања.
Анализа
показује
да овај тип лексике
представља
уређен
систем
са разгранатом
мрежом
семантичких
односа
међу
члановима.
У првом
реду
успостављају
се хиперонимско-
хипонимски
односи,
засновани
на меронимским
(нпр. окућница
: чардак)
и
таксономским
моделима
(нпр. објекат
с посебном
наменом
:
амбар,
качара,
магаза).
Истраживања
овакве
врсте
имају
недвосмислен
лингвокултуролошки
значај,
али у исто време
потврђују
у литератури
већ запажана
обележја
народних
терминосистема., В настоящей
работе
рассматривается
лексика,
относящаяся
к
теме
приусадебного
хозяйства и его частей
в говоре
Валевской
Подгорины.
Проведенный
лексическо-
семантический
анализ
раскрывает
сегмент
традиционной
культуры обитaния в данной
области
и одновременно
указывает
на разветвленность
исследуемой
терминосистемы.
Так же, как и в остальных терминологиях,
здесь тоже
можно
заметить
гиперо-
гипонимическую
организацию
лексики,
в которой
в одинаковой
степени
доминируют
оба принципа:
меронимия
и таксономия.
Соотношение
целое
: часть навязывает
общее дифференцирование
исследуемой
лексической
системы
(приусадебное
хозяйство : его части).
В другом
случае
иерархия
чаще всего
устраивается
согласно
модели
земля : разные виды земли
согласно
назначению
(напр.
земљиште
: гувно),
т.е. объект : разные виды
объекта
согласно
назначению
(напр.
објекат
: магаза).",
publisher = "Нови Сад : Матица Српска",
journal = "Из лексике становања у Ваљевској Подгорини : Етнолингвистички огледи",
title = "Лексика окућнице у Ваљевској Подгорини, Лексика приусадебного хозяйства в валевской Подгорине",
pages = "67-86"
}
Радовановић, Д.,& Штрбац, Г. (2019). Лексика приусадебного хозяйства в валевской Подгорине.
Из лексике становања у Ваљевској Подгорини : Етнолингвистички огледи
Нови Сад : Матица Српска., 67-86.
Радовановић Д, Штрбац Г. Лексика приусадебного хозяйства в валевской Подгорине. Из лексике становања у Ваљевској Подгорини : Етнолингвистички огледи. 2019;:67-86
Радовановић Драгана, Штрбац Гордана, "Лексика приусадебного хозяйства в валевской Подгорине" Из лексике становања у Ваљевској Подгорини : Етнолингвистички огледи (2019):67-86

Посуде за алкохолна пића у Ваљевској Подгорини

Марковић, Бранкица

(Нови Сад : Матица Српска, 2019)

TY  - CHAP
AU  - Марковић, Бранкица
PY  - 2019
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/9473
AB  - У раду
су представљени
називи
за посуде,
делове
посуда
и справе
и алатке
које
се користе
при производњи
и чувању
алкохолних
пића
у Ваљевској
Подгорини.
Такође,
извршено
је
и поређење
са грађом
из других
крајева:
Војводина
(Терминологија
куће
и покућства
у Војводини),
Александровачка
жупа
(Жупски
виноградарски
речник),
северна
Метохија
(Терминологија
куће
и покућства
у северној
Метохији),
Братишковци
(Далмација)
(Виноградарска
лексика
Братишковаца),
Бањани
(Црна
Гора)
(Терминологија
куће
и покућства
Бањана)
и Лијевче
поље
и Жупа
(Република
Српска)
(Терминологија
куће
и
покућства
у Лијевчу
пољу
и Жупи).
3 С обзиром
на то да са
подручја
Ваљевске Подгорине, осим књиге
Ткачка
терминологија
села
Скадра
код Ваљева
Ане Ивковић,
нема
радова
из
дијалекатске
лексике
ово ће бити
скроман
прилог
тој области.
AB  - This paper
presents
names
for the vessels,
parts of the vessels,
devices
and tools
used for production
and storage
of alcoholic
beverages
in Valjevska
Podgorina.
Also,
the comparison
has been performed
with
the data
gathered
from some
other
regions,
such as: Vojvodina,
Zupa
of
Aleksandrovac,
North Metohija,
Bratiskovci
in Dalmatia,
Banjani
in
Montenegro,
Lijevce
Polje
and Zupa
in Republic
of Srpska.
Considering
the fact, that (except
for the monography
“Tkačka
terminologija
sela
Skadra
kod Valjeva”
by Ana Ivković)
there
are no published
papers
in the field
of dialectological
lexis
concerning
the Valjevska
Podgorina
region,
this could
provide
a modest
yet a significant
contribution
to the
mentioned
field
of research,
as well as motivation
for some
similar
future
researches.
PB  - Нови Сад : Матица Српска
T2  - Из лексике становања у Ваљевској Подгорини : Етнолингвистички огледи
T1  - Посуде за алкохолна пића у Ваљевској Подгорини
T1  - Vessels for Alcoholic Beverage in Valjevska Podgorina
SP  - 141
EP  - 154
ER  - 
@article{
author = "Марковић, Бранкица",
year = "2019",
url = "https://dais.sanu.ac.rs/123456789/9473",
abstract = "У раду
су представљени
називи
за посуде,
делове
посуда
и справе
и алатке
које
се користе
при производњи
и чувању
алкохолних
пића
у Ваљевској
Подгорини.
Такође,
извршено
је
и поређење
са грађом
из других
крајева:
Војводина
(Терминологија
куће
и покућства
у Војводини),
Александровачка
жупа
(Жупски
виноградарски
речник),
северна
Метохија
(Терминологија
куће
и покућства
у северној
Метохији),
Братишковци
(Далмација)
(Виноградарска
лексика
Братишковаца),
Бањани
(Црна
Гора)
(Терминологија
куће
и покућства
Бањана)
и Лијевче
поље
и Жупа
(Република
Српска)
(Терминологија
куће
и
покућства
у Лијевчу
пољу
и Жупи).
3 С обзиром
на то да са
подручја
Ваљевске Подгорине, осим књиге
Ткачка
терминологија
села
Скадра
код Ваљева
Ане Ивковић,
нема
радова
из
дијалекатске
лексике
ово ће бити
скроман
прилог
тој области., This paper
presents
names
for the vessels,
parts of the vessels,
devices
and tools
used for production
and storage
of alcoholic
beverages
in Valjevska
Podgorina.
Also,
the comparison
has been performed
with
the data
gathered
from some
other
regions,
such as: Vojvodina,
Zupa
of
Aleksandrovac,
North Metohija,
Bratiskovci
in Dalmatia,
Banjani
in
Montenegro,
Lijevce
Polje
and Zupa
in Republic
of Srpska.
Considering
the fact, that (except
for the monography
“Tkačka
terminologija
sela
Skadra
kod Valjeva”
by Ana Ivković)
there
are no published
papers
in the field
of dialectological
lexis
concerning
the Valjevska
Podgorina
region,
this could
provide
a modest
yet a significant
contribution
to the
mentioned
field
of research,
as well as motivation
for some
similar
future
researches.",
publisher = "Нови Сад : Матица Српска",
journal = "Из лексике становања у Ваљевској Подгорини : Етнолингвистички огледи",
title = "Посуде за алкохолна пића у Ваљевској Подгорини, Vessels for Alcoholic Beverage in Valjevska Podgorina",
pages = "141-154"
}
Марковић, Б. (2019). Vessels for Alcoholic Beverage in Valjevska Podgorina.
Из лексике становања у Ваљевској Подгорини : Етнолингвистички огледи
Нови Сад : Матица Српска., 141-154.
Марковић Б. Vessels for Alcoholic Beverage in Valjevska Podgorina. Из лексике становања у Ваљевској Подгорини : Етнолингвистички огледи. 2019;:141-154
Марковић Бранкица, "Vessels for Alcoholic Beverage in Valjevska Podgorina" Из лексике становања у Ваљевској Подгорини : Етнолингвистички огледи (2019):141-154

Из виноградарске лексике Црмнице

Марковић, Бранкица

(Нови Сад : Филозофски факултет, 2019)

TY  - JOUR
AU  - Марковић, Бранкица
PY  - 2019
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/9477
AB  - У раду је представљен један део виноградарске лексике села Годиња у области Црмница у Црној Гори.
Грађа је прикупљена помоћу Упитника за бележење виноградарске лексике Института за српски језик
САНУ и у раду је дата лексичко-семантичка анализа једног дела прикупљене лексике (анализирана су четири семантичка поља: Биљка винова лоза и њени делови, Плод винове лозе, његови делови и типови, Сорте
винове лозе и Производи од грожђа и другог воћа и њихове врсте). С обзиром на то да је црмнички крај познат по квалитетном вину и ракији, а како у досадашњој лингвистичкој литератури са простора Црне Горе
није било прилога из ове области, овим радом даће се скроман допринос проучавању лексике овога краја.
AB  - The author presents in this paper one part of viticultural lexis from the village of Godinje, in the Crmnica region
of Montenegro.The material has been collected with the help of the Questionnaire for gathering information on
viticultural lexis created by the Institute for the Serbian Language of the Serbian Academy of Sciences and Arts.
The paper also gives lexical-semantic analysis of one part of the lexis gathered (four types of semantic fields have
been analysed: Grapevine plant and its parts, Grapevine fruit, its parts and types, Grapevine types and Grape and
other fruit products and their types). Considering the fact that the Crmnica region is famous for the quality of its
wine and rakija (brandy) and that so far no one has written about this field in linguistic literature from Montenegro,
this paper will give a modest but important contribution to the research of lexis in this region.
PB  - Нови Сад : Филозофски факултет
PB  - Нови Сад : Педагошко друштво Војводине
T2  - Језици и културе у времену и простору : тематски зборник. 8. 1
T1  - Из виноградарске лексике Црмнице
T1  - From the Viticultural Lexis of the Crmnica Region
SP  - 171
EP  - 181
VL  - 5
ER  - 
@article{
author = "Марковић, Бранкица",
year = "2019",
url = "https://dais.sanu.ac.rs/123456789/9477",
abstract = "У раду је представљен један део виноградарске лексике села Годиња у области Црмница у Црној Гори.
Грађа је прикупљена помоћу Упитника за бележење виноградарске лексике Института за српски језик
САНУ и у раду је дата лексичко-семантичка анализа једног дела прикупљене лексике (анализирана су четири семантичка поља: Биљка винова лоза и њени делови, Плод винове лозе, његови делови и типови, Сорте
винове лозе и Производи од грожђа и другог воћа и њихове врсте). С обзиром на то да је црмнички крај познат по квалитетном вину и ракији, а како у досадашњој лингвистичкој литератури са простора Црне Горе
није било прилога из ове области, овим радом даће се скроман допринос проучавању лексике овога краја., The author presents in this paper one part of viticultural lexis from the village of Godinje, in the Crmnica region
of Montenegro.The material has been collected with the help of the Questionnaire for gathering information on
viticultural lexis created by the Institute for the Serbian Language of the Serbian Academy of Sciences and Arts.
The paper also gives lexical-semantic analysis of one part of the lexis gathered (four types of semantic fields have
been analysed: Grapevine plant and its parts, Grapevine fruit, its parts and types, Grapevine types and Grape and
other fruit products and their types). Considering the fact that the Crmnica region is famous for the quality of its
wine and rakija (brandy) and that so far no one has written about this field in linguistic literature from Montenegro,
this paper will give a modest but important contribution to the research of lexis in this region.",
publisher = "Нови Сад : Филозофски факултет, Нови Сад : Педагошко друштво Војводине",
journal = "Језици и културе у времену и простору : тематски зборник. 8. 1",
title = "Из виноградарске лексике Црмнице, From the Viticultural Lexis of the Crmnica Region",
pages = "171-181",
volume = "5"
}
Марковић, Б. (2019). From the Viticultural Lexis of the Crmnica Region.
Језици и културе у времену и простору : тематски зборник. 8. 1
Нови Сад : Педагошко друштво Војводине., 5, 171-181.
Марковић Б. From the Viticultural Lexis of the Crmnica Region. Језици и културе у времену и простору : тематски зборник. 8. 1. 2019;5:171-181
Марковић Бранкица, "From the Viticultural Lexis of the Crmnica Region" Језици и културе у времену и простору : тематски зборник. 8. 1, 5 (2019):171-181

О дијалекатским особеностима Наћфале у румунском Банату – извештај са терена –

Радовановић, Драгана И.

(Темишвар : Савез Срба у Румунији, 2019)

TY  - JOUR
AU  - Радовановић, Драгана И.
PY  - 2019
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/9528
AB  - У раду се на основу теренских записа указује на најмаркантније
структуралне дијалекатске особености (фонетске, морфолошке и морфосинтаксичке) у говору Наћфале у румунском Банату. Пописом и
интерпретацијом важнијих структуралних одлика говора Наћфале и
поређењем материјала са суседним пунктовима истог микроареала с
обеју страна државне границе која пресеца Банат, намера аутора је да
се ситуира овај месни говор у контексту осталих севернобанатских говора и представе резултати теренских истраживања обављених у два
наврата у Наћфали у протеклих десетак година.
PB  - Темишвар : Савез Срба у Румунији
PB  - Ниш : Универзитет у Нишу
T2  - Исходишта
T1  - О дијалекатским особеностима Наћфале у румунском Банату – извештај са терена –
SP  - 389
EP  - 402
VL  - 5
ER  - 
@article{
author = "Радовановић, Драгана И.",
year = "2019",
url = "https://dais.sanu.ac.rs/123456789/9528",
abstract = "У раду се на основу теренских записа указује на најмаркантније
структуралне дијалекатске особености (фонетске, морфолошке и морфосинтаксичке) у говору Наћфале у румунском Банату. Пописом и
интерпретацијом важнијих структуралних одлика говора Наћфале и
поређењем материјала са суседним пунктовима истог микроареала с
обеју страна државне границе која пресеца Банат, намера аутора је да
се ситуира овај месни говор у контексту осталих севернобанатских говора и представе резултати теренских истраживања обављених у два
наврата у Наћфали у протеклих десетак година.",
publisher = "Темишвар : Савез Срба у Румунији, Ниш : Универзитет у Нишу",
journal = "Исходишта",
title = "О дијалекатским особеностима Наћфале у румунском Банату – извештај са терена –",
pages = "389-402",
volume = "5"
}
Радовановић, Д. И. (2019). О дијалекатским особеностима Наћфале у румунском Банату – извештај са терена –.
Исходишта
Ниш : Универзитет у Нишу., 5, 389-402.
Радовановић ДИ. О дијалекатским особеностима Наћфале у румунском Банату – извештај са терена –. Исходишта. 2019;5:389-402
Радовановић Драгана И., "О дијалекатским особеностима Наћфале у румунском Банату – извештај са терена –" Исходишта, 5 (2019):389-402

Стереотипи гост и домаћин у језичком сазнању призренских Срба

Милосављевић, Тања

(София : Университетско издателство „Св. Климент Охридски“, 2019)

TY  - CONF
AU  - Милосављевић, Тања
PY  - 2019
UR  - http://dais.sanu.ac.rs/123456789/7165
AB  - Културни идентитет Срба Призренаца формиран је на аутентичном духовном наслеђу и под утицајем образаца оријенталне културе. Трагови интерференције са турским вредносним системом рефлектују се кроз етнокултурну семантику лексема у домену социјалне организације живота и социјалних навика које прерастају у обичајну праксу (узајамно посећивање). Прагматички и семиотички аспект гостопримства могуће је дешифровати и интерпретирати преко семантичког смисла лексичких јединица којима је концепт разрађен на језичкој слици света. Језички знаци носе кодиране информације у којима су фиксирани еталони призренске духовне културе. Кућне посете постале су стереотипна форма одржавања социјалних веза са комшилуком, родбином и пријатељима. Обичај одласка у госте постаје устаљени образац очувања контаката и уопштени модел оплемењивања патријархално утврђених међуљудских односа. Конзервативна схватања актуелизују се у обичајима везаним за припрему и одлазак у госте и дочекивању гостију, а културно-социјални феномен гостовања у култури призренских Срба може се реконструисати преко концепта гостопримство и његових једрених конституената гост и домаћин.
AB  - Cultural identity of Prizren Serbs formed on an authentic spiritual heritage and influenced the forms of oriental culture. Traces of interference with Turkey's value system reflected the ethno-cultural semantics of lexemes in the domain of social life organization and social habits that grow into customary practice (visiting each other). The custom of going to the guests becomes established pattern of contacts and general conservation breeding patriarchal model established relationships. Cultural and social phenomenon of appearance in culture Prizren Serb can be reconstructed through the concept of hospitality and its constituents guest and host.
PB  - София : Университетско издателство „Св. Климент Охридски“
C3  - Стереотипът в славянските езици, литератури и култури, Сборник с доклади от Четиринадесетите международни славистични четения София, 26–28 април 2018 г., Том I Езикознание
T1  - Стереотипи гост и домаћин у језичком сазнању призренских Срба
SP  - 131
EP  - 138
ER  - 
@conference{
author = "Милосављевић, Тања",
year = "2019",
url = "http://dais.sanu.ac.rs/123456789/7165",
abstract = "Културни идентитет Срба Призренаца формиран је на аутентичном духовном наслеђу и под утицајем образаца оријенталне културе. Трагови интерференције са турским вредносним системом рефлектују се кроз етнокултурну семантику лексема у домену социјалне организације живота и социјалних навика које прерастају у обичајну праксу (узајамно посећивање). Прагматички и семиотички аспект гостопримства могуће је дешифровати и интерпретирати преко семантичког смисла лексичких јединица којима је концепт разрађен на језичкој слици света. Језички знаци носе кодиране информације у којима су фиксирани еталони призренске духовне културе. Кућне посете постале су стереотипна форма одржавања социјалних веза са комшилуком, родбином и пријатељима. Обичај одласка у госте постаје устаљени образац очувања контаката и уопштени модел оплемењивања патријархално утврђених међуљудских односа. Конзервативна схватања актуелизују се у обичајима везаним за припрему и одлазак у госте и дочекивању гостију, а културно-социјални феномен гостовања у култури призренских Срба може се реконструисати преко концепта гостопримство и његових једрених конституената гост и домаћин., Cultural identity of Prizren Serbs formed on an authentic spiritual heritage and influenced the forms of oriental culture. Traces of interference with Turkey's value system reflected the ethno-cultural semantics of lexemes in the domain of social life organization and social habits that grow into customary practice (visiting each other). The custom of going to the guests becomes established pattern of contacts and general conservation breeding patriarchal model established relationships. Cultural and social phenomenon of appearance in culture Prizren Serb can be reconstructed through the concept of hospitality and its constituents guest and host.",
publisher = "София : Университетско издателство „Св. Климент Охридски“",
journal = "Стереотипът в славянските езици, литератури и култури, Сборник с доклади от Четиринадесетите международни славистични четения София, 26–28 април 2018 г., Том I Езикознание",
title = "Стереотипи гост и домаћин у језичком сазнању призренских Срба",
pages = "131-138"
}
Милосављевић, Т. (2019). Стереотипи гост и домаћин у језичком сазнању призренских Срба.
Стереотипът в славянските езици, литератури и култури, Сборник с доклади от Четиринадесетите международни славистични четения София, 26–28 април 2018 г., Том I Езикознание
София : Университетско издателство „Св. Климент Охридски“., 131-138.
Милосављевић Т. Стереотипи гост и домаћин у језичком сазнању призренских Срба. Стереотипът в славянските езици, литератури и култури, Сборник с доклади от Четиринадесетите международни славистични четения София, 26–28 април 2018 г., Том I Езикознание. 2019;:131-138
Милосављевић Тања, "Стереотипи гост и домаћин у језичком сазнању призренских Срба" Стереотипът в славянските езици, литератури и култури, Сборник с доклади от Четиринадесетите международни славистични четения София, 26–28 април 2018 г., Том I Езикознание (2019):131-138

Употреба слободног генитива у говору Банатске Клисуре

Симић, Зоран М.

(Темишвар : Савез Срба у Румунији, 2019)

TY  - JOUR
AU  - Симић, Зоран М.
PY  - 2019
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/9600
AB  - Based on the material collected in the villages of Divič, Belobreška and Stara
Moldava, this paper analyzes the use of the free genitive in the vernacular of the
Banatska Klisura region in Romania. The paper examines registered confirmations
of different syntactic and semantic values of the genitive case in the adnominal or
adverbial position or, more specifically, those types of the free genitive which are
in a competitive relation with another free case form which is not blocked either
by a preposition or obligatory determiner. Based on this criterion, the analysis is
conducted on the partitive, objective and subjective genitive. Deserving of special
attention is the competitive relationship between the genitive case and the other
case formalizer of the specific meaning, considering the peripheral position of this
Serbian vernacular and the foreign, non-Slavic linguistic environment which in
cases like this influences the analytization of the case system.
AB  - У раду се на основу грађе прикупљене у селима Дивич, Белобрешка и Стара
Молдава анализира употреба слободног генитива у говору Банатске Клисуре
(Румунија). Разматрају се регистроване потврде различитих синтаксичко-се-
мантичких вредности генитива у адноминалној или адвербној позицији, та-
чније они типови слободног генитива који су у конкурентном односу с другом
слободном падежном формом, која није блокирана нити предлогом нити оба-
везним детерминатором. На основу тога анализи су подвргнути партитивни,
објекатски и субјекатски генитив. Посебну пажњу захтева утврђивање конку-
рентног односа између генитива и другог падежног формализатора одређе-
ног значења, а с обзиром на периферни положај овог српског говора и на
инојезичко, несловенско окружење које у оваквим срединама има утицаја на
аналитизацију падежног система.
PB  - Темишвар : Савез Срба у Румунији
PB  - Ниш : Филозофски факултет
T2  - Исходишта
T1  - Употреба слободног генитива у говору Банатске Клисуре
T1  - The Use of the Free Genitive in the Vernacular of Banatska Klisura
SP  - 425
EP  - 439
VL  - 5
ER  - 
@article{
author = "Симић, Зоран М.",
year = "2019",
url = "https://dais.sanu.ac.rs/123456789/9600",
abstract = "Based on the material collected in the villages of Divič, Belobreška and Stara
Moldava, this paper analyzes the use of the free genitive in the vernacular of the
Banatska Klisura region in Romania. The paper examines registered confirmations
of different syntactic and semantic values of the genitive case in the adnominal or
adverbial position or, more specifically, those types of the free genitive which are
in a competitive relation with another free case form which is not blocked either
by a preposition or obligatory determiner. Based on this criterion, the analysis is
conducted on the partitive, objective and subjective genitive. Deserving of special
attention is the competitive relationship between the genitive case and the other
case formalizer of the specific meaning, considering the peripheral position of this
Serbian vernacular and the foreign, non-Slavic linguistic environment which in
cases like this influences the analytization of the case system., У раду се на основу грађе прикупљене у селима Дивич, Белобрешка и Стара
Молдава анализира употреба слободног генитива у говору Банатске Клисуре
(Румунија). Разматрају се регистроване потврде различитих синтаксичко-се-
мантичких вредности генитива у адноминалној или адвербној позицији, та-
чније они типови слободног генитива који су у конкурентном односу с другом
слободном падежном формом, која није блокирана нити предлогом нити оба-
везним детерминатором. На основу тога анализи су подвргнути партитивни,
објекатски и субјекатски генитив. Посебну пажњу захтева утврђивање конку-
рентног односа између генитива и другог падежног формализатора одређе-
ног значења, а с обзиром на периферни положај овог српског говора и на
инојезичко, несловенско окружење које у оваквим срединама има утицаја на
аналитизацију падежног система.",
publisher = "Темишвар : Савез Срба у Румунији, Ниш : Филозофски факултет",
journal = "Исходишта",
title = "Употреба слободног генитива у говору Банатске Клисуре, The Use of the Free Genitive in the Vernacular of Banatska Klisura",
pages = "425-439",
volume = "5"
}
Симић, З. М. (2019). The Use of the Free Genitive in the Vernacular of Banatska Klisura.
Исходишта
Ниш : Филозофски факултет., 5, 425-439.
Симић ЗМ. The Use of the Free Genitive in the Vernacular of Banatska Klisura. Исходишта. 2019;5:425-439
Симић Зоран М., "The Use of the Free Genitive in the Vernacular of Banatska Klisura" Исходишта, 5 (2019):425-439