Cultural heritage and identity

Link to this page

info:eu-repo/grantAgreement/MESTD/Basic Research (BR or ON)/177026/RS//

Cultural heritage and identity (en)
Културно наслеђе и идентитет (sr)
Kulturno nasleđe i identitet (sr_RS)
Authors

Publications

MMORPGs and Nationalism

Gavrilović, Ljiljana

(Moscow : N. N. Miklouho-Maklay Institute of Ethnology and Anthropology Russian Academy of Sciences, 2019)

TY  - CHAP
AU  - Gavrilović, Ljiljana
PY  - 2019
UR  - https://etno-institut.co.rs/storage/5/5e5a44c7dea76_32_compressed-%281%29.pdf
UR  - http://dais.sanu.ac.rs/123456789/7469
AB  - Communities which form within the worlds of digital games, especially MMORPGs are, in theory, a-national, because the basic premise of digital worlds is their limitlessness and the overcoming of boundaries that exist in the physical world. Gamers from different European countries are based on servers which are designated as international (English language European servers), these people speak different languages, but English is the default lingua franca. Even though it is generally assumed that most guilds (communities) on these servers are international, there is also a strong tendency to form "national" guilds, comprised of gamers who speak the same native language. On the one hand, this is the consequence of the desire for better/easier understanding and communication within the community, but – as analyses of gamer behaviour on Chinese and Taiwanese servers show – also the assumption of shared cultural preferences, that serve to enhance the internal cohesion of the community. “National” guilds will often recruit members by publishing calls in their native language on public channels, which serves to deter anyone who doesn't speak the language in question. In these cases it is irrelevant where (in which country) the players are physically based, as the national borders are equated with the boundaries of language. This paper will analyze recruiting messages published by “national” guilds, the behaviour/attitudes of the players and the discussions of ethnic/national issues on public channels and social networks in the MMORPG World of Warcraft. The data shows that, regardless of the assumed lack of borders in digital worlds, boundaries in online spaces are often set in accordance with ideas about nations that players have in the physical world. On the other hand, there is the possibility that some gamers, through meeting and conversing with people from different countries and cultures in the digital world, correct and change the attitudes they formed in their physical surroundings, which then serves to facilitate their joining international communities, as well as diminishing ethnic barriers in the “real” world.
PB  - Moscow : N. N. Miklouho-Maklay Institute of Ethnology and Anthropology Russian Academy of Sciences
PB  - Belgrade : Institute of Ethnography SASA
T2  - Prospects for Anthropological Research in South-East Europe
T1  - MMORPGs and Nationalism
SP  - 179
EP  - 206
DO  - 10.33876/978-542-110-238-0/179–206
ER  - 
@article{
author = "Gavrilović, Ljiljana",
year = "2019",
url = "https://etno-institut.co.rs/storage/5/5e5a44c7dea76_32_compressed-%281%29.pdf, http://dais.sanu.ac.rs/123456789/7469",
abstract = "Communities which form within the worlds of digital games, especially MMORPGs are, in theory, a-national, because the basic premise of digital worlds is their limitlessness and the overcoming of boundaries that exist in the physical world. Gamers from different European countries are based on servers which are designated as international (English language European servers), these people speak different languages, but English is the default lingua franca. Even though it is generally assumed that most guilds (communities) on these servers are international, there is also a strong tendency to form "national" guilds, comprised of gamers who speak the same native language. On the one hand, this is the consequence of the desire for better/easier understanding and communication within the community, but – as analyses of gamer behaviour on Chinese and Taiwanese servers show – also the assumption of shared cultural preferences, that serve to enhance the internal cohesion of the community. “National” guilds will often recruit members by publishing calls in their native language on public channels, which serves to deter anyone who doesn't speak the language in question. In these cases it is irrelevant where (in which country) the players are physically based, as the national borders are equated with the boundaries of language. This paper will analyze recruiting messages published by “national” guilds, the behaviour/attitudes of the players and the discussions of ethnic/national issues on public channels and social networks in the MMORPG World of Warcraft. The data shows that, regardless of the assumed lack of borders in digital worlds, boundaries in online spaces are often set in accordance with ideas about nations that players have in the physical world. On the other hand, there is the possibility that some gamers, through meeting and conversing with people from different countries and cultures in the digital world, correct and change the attitudes they formed in their physical surroundings, which then serves to facilitate their joining international communities, as well as diminishing ethnic barriers in the “real” world.",
publisher = "Moscow : N. N. Miklouho-Maklay Institute of Ethnology and Anthropology Russian Academy of Sciences, Belgrade : Institute of Ethnography SASA",
journal = "Prospects for Anthropological Research in South-East Europe",
title = "MMORPGs and Nationalism",
pages = "179-206",
doi = "10.33876/978-542-110-238-0/179–206"
}
Gavrilović, L. (2019). MMORPGs and Nationalism.
Prospects for Anthropological Research in South-East Europe
Belgrade : Institute of Ethnography SASA., 179-206.
https://doi.org/10.33876/978-542-110-238-0/179–206
Gavrilović L. MMORPGs and Nationalism. Prospects for Anthropological Research in South-East Europe. 2019;:179-206
Gavrilović Ljiljana, "MMORPGs and Nationalism" Prospects for Anthropological Research in South-East Europe (2019):179-206,
https://doi.org/10.33876/978-542-110-238-0/179–206 .

Politics on the Football Field. An Overview of the Relationship between Ideology and Sport in Serbia

Đorđević, Ivan

(Moscow : N. N. Miklouho-Maklay Institute of Ethnology and Anthropology Russian Academy of Sciences, 2019)

TY  - CHAP
AU  - Đorđević, Ivan
PY  - 2019
UR  - https://etno-institut.co.rs/storage/5/5e5a44c7dea76_32_compressed-%281%29.pdf
UR  - http://dais.sanu.ac.rs/123456789/7468
AB  - This paper focuses on the historical context of the interrelation of sports and ideology in Serbia. Firstly, it focuses on the period between the end of WWII and the end of the 1980s, as well as on
the role of sports in the activities of the communist and socialist ideology in Yugoslavia. Secondly, it demonstrates the ways in which football fans assumed the role of the carriers of nationalistic ideology in the political occurrences of the final decade of the twentieth century. The third segment of the paper brings into focus the activities of football fans in the new millennium when, after the wars of the 1990s, Serbia, at least nominally, became a state that internalizes “European values“, and ensured its position of an EU-acceding country. The central argument of the paper refers to the historically conditioned positioning of football fans that, as a group, still hold the role of an important political actor. They simultaneously act as subjects of the neo-liberal politics of the European periphery and keepers of the “national spirit“, which can be let out of the bottle again, if and when needed.
PB  - Moscow : N. N. Miklouho-Maklay Institute of Ethnology and Anthropology Russian Academy of Sciences
PB  - Belgrade : Institute of Ethnography SASA
T2  - Prospects for Anthropological Research in South-East Europe
T1  - Politics on the Football Field. An Overview of the Relationship between Ideology and Sport in Serbia
SP  - 153
EP  - 177
DO  - 10.33876/978-542-110-238-0/153-177
ER  - 
@article{
author = "Đorđević, Ivan",
year = "2019",
url = "https://etno-institut.co.rs/storage/5/5e5a44c7dea76_32_compressed-%281%29.pdf, http://dais.sanu.ac.rs/123456789/7468",
abstract = "This paper focuses on the historical context of the interrelation of sports and ideology in Serbia. Firstly, it focuses on the period between the end of WWII and the end of the 1980s, as well as on
the role of sports in the activities of the communist and socialist ideology in Yugoslavia. Secondly, it demonstrates the ways in which football fans assumed the role of the carriers of nationalistic ideology in the political occurrences of the final decade of the twentieth century. The third segment of the paper brings into focus the activities of football fans in the new millennium when, after the wars of the 1990s, Serbia, at least nominally, became a state that internalizes “European values“, and ensured its position of an EU-acceding country. The central argument of the paper refers to the historically conditioned positioning of football fans that, as a group, still hold the role of an important political actor. They simultaneously act as subjects of the neo-liberal politics of the European periphery and keepers of the “national spirit“, which can be let out of the bottle again, if and when needed.",
publisher = "Moscow : N. N. Miklouho-Maklay Institute of Ethnology and Anthropology Russian Academy of Sciences, Belgrade : Institute of Ethnography SASA",
journal = "Prospects for Anthropological Research in South-East Europe",
title = "Politics on the Football Field. An Overview of the Relationship between Ideology and Sport in Serbia",
pages = "153-177",
doi = "10.33876/978-542-110-238-0/153-177"
}
Đorđević, I. (2019). Politics on the Football Field. An Overview of the Relationship between Ideology and Sport in Serbia.
Prospects for Anthropological Research in South-East Europe
Belgrade : Institute of Ethnography SASA., 153-177.
https://doi.org/10.33876/978-542-110-238-0/153-177
Đorđević I. Politics on the Football Field. An Overview of the Relationship between Ideology and Sport in Serbia. Prospects for Anthropological Research in South-East Europe. 2019;:153-177
Đorđević Ivan, "Politics on the Football Field. An Overview of the Relationship between Ideology and Sport in Serbia" Prospects for Anthropological Research in South-East Europe (2019):153-177,
https://doi.org/10.33876/978-542-110-238-0/153-177 .

Anthropological Interpretation of Popular Cosmology: Research Perspectives

Tomašević, Milan

(Moscow : N. N. Miklouho-Maklay Institute of Ethnology and Anthropology Russian Academy of Sciences, 2019)

TY  - CHAP
AU  - Tomašević, Milan
PY  - 2019
UR  - https://etno-institut.co.rs/storage/5/5e5a44c7dea76_32_compressed-%281%29.pdf
UR  - http://dais.sanu.ac.rs/123456789/7464
AB  - This paper represents a short, informative essay on current search into the connections between popular culture, science, religion and anthropology. Using the example of popular cosmology, it points to the relationship between identity, science, philosophy and religion within the framework of contemporary Western society. It also points to the significance of semiotic analysis of the popular cosmological narrative and the possibility of interpreting this narrative as a form of folklore. Furthermore, it emphasizes the social significance of popular science as such, within the contexts of the science and culture wars at the turn of the century.
PB  - Moscow : N. N. Miklouho-Maklay Institute of Ethnology and Anthropology Russian Academy of Sciences
PB  - Belgrade : Institute of Ethnography SASA
T2  - Prospects for Anthropological Research in South-East Europe
T1  - Anthropological Interpretation of Popular Cosmology: Research Perspectives
SP  - 43
EP  - 65
DO  - 10.33876/978-542-110-238-0/43–65
ER  - 
@article{
author = "Tomašević, Milan",
year = "2019",
url = "https://etno-institut.co.rs/storage/5/5e5a44c7dea76_32_compressed-%281%29.pdf, http://dais.sanu.ac.rs/123456789/7464",
abstract = "This paper represents a short, informative essay on current search into the connections between popular culture, science, religion and anthropology. Using the example of popular cosmology, it points to the relationship between identity, science, philosophy and religion within the framework of contemporary Western society. It also points to the significance of semiotic analysis of the popular cosmological narrative and the possibility of interpreting this narrative as a form of folklore. Furthermore, it emphasizes the social significance of popular science as such, within the contexts of the science and culture wars at the turn of the century.",
publisher = "Moscow : N. N. Miklouho-Maklay Institute of Ethnology and Anthropology Russian Academy of Sciences, Belgrade : Institute of Ethnography SASA",
journal = "Prospects for Anthropological Research in South-East Europe",
title = "Anthropological Interpretation of Popular Cosmology: Research Perspectives",
pages = "43-65",
doi = "10.33876/978-542-110-238-0/43–65"
}
Tomašević, M. (2019). Anthropological Interpretation of Popular Cosmology: Research Perspectives.
Prospects for Anthropological Research in South-East Europe
Belgrade : Institute of Ethnography SASA., 43-65.
https://doi.org/10.33876/978-542-110-238-0/43–65
Tomašević M. Anthropological Interpretation of Popular Cosmology: Research Perspectives. Prospects for Anthropological Research in South-East Europe. 2019;:43-65
Tomašević Milan, "Anthropological Interpretation of Popular Cosmology: Research Perspectives" Prospects for Anthropological Research in South-East Europe (2019):43-65,
https://doi.org/10.33876/978-542-110-238-0/43–65 .

Crni humor na filmskom platnu: od narodne do popularne kulture

Stevanović, Lada

(Beograd : Univerzitet u Beogradu, Filozofski fakultet - Odeljenje za etnologiju i antropologiju / Belgrade : University of Belgrade, Faculty of Philosophy - Department of Ethnology and Anthropology, 2019)

TY  - JOUR
AU  - Stevanović, Lada
PY  - 2019
UR  - https://eap-iea.org/index.php/eap/issue/view/54
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10383
AB  - Polazeći od različitih definicija crnog humora, rad preispituje ovaj kom-
pleksni fenomen i njegovo folklorno poreklo u grčkoj antici. Kroz prizmu teorija Olge
Frejdenberg i Mihaela Bahtina, parodija tj. karneval se uspostavljaju kao pogled na svet
suprotan ali i paralelan ozbiljnom, oficijelnom i hijerarhijskom poretku. Upravo takva
slika sveta, kroz suočavanje sa smrću, generiše u antičkoj Grčkoj pojavu pozorišta i žanr
komedije koji se mogu smatrati pretečom crnohumornih filmskih komedija. Ukazavši
na isprepletanost smeha i smrti, kao i postojanje crnog humora u narodnoj kulturi grčke
antike, zanimljivu vezu između savremenih crnih komedija i srpske narodne kulture
predstavljaju izvođačko-predstavljačke obredne igre sa prizorima smrti i oživljavanja.
Motive i atmosferu ovih igara lako je prepoznati u domaćim filmskim crnim komedija
ma, a kao primer analize tj. studija slučaja uzima se film Maratonci trče počasni krug.
AB  - The paper is dealing with the complex phenomenon of black humor. Start
ing from different definitions about its origin, the author questions its folklore
origin in Greek antiquity. Through the prism of the theories of Olga Freidneberg
and Michael Bakhtin, parody and/or carneval appear as a worldview contrary
and at the same time parallel to the serious, official, hierarchical order. Exactly
this image of the world, and conceptualization of death on its grounds, lead in
ancient Greece to the appearance of the theatre and comedy, that is regarded to
be the predecessor of black film comedies. Pointing out the intertwinement of
laughter and death, as well as the existence of black humor in the Greek antiq
uity, the author also deals with interesting connection between film black com
edies and Serbian performative ritual games with motives of death and the dead.Such motives and the atmosphere that they provoke are easily recognized in the
Serbian black comedies. As an example, i.e. a case study is taken the film Mara
thon Family. Apart from that, the paper offers an insight into the theoretical ap
proaches to the phenomenon of black humor in literature and film, which opens
the space to trace two more intertwined paths of influence on the mentioned
black comedies. One path is literary and goes back to comedies by Branislav
Nušić – The bereaved family and The deceased, while the other leads to the
whole genre of films with the dark humour that has developed since the 1960s
in Europe and the USA. In spite of the undoubtable influences, the short insight
into the subgenres of dark humour in the mentioned films reveals the specificity
of the black humor in the Serbian cinematography that might be related to folk
humoristic games with the motive of death.
AB  - En prenant pour point de départ les différentes définitions de l’humour noir,
l’article réexamine ce phénomène complexe et son origine folklorique dans
l’Antiquité grecque. À travers le prisme des théories d’Olga Freidenberg et de
Mikhaïl Bakhtine, la parodie, c’est-à-dire le carnaval s’instaure comme une vi
sion du monde contraire mais à la fois parallèle à l’ordre sérieux, officiel et
hiérarchique. C’est exactement cette vision du monde là, à travers sa confronta
tion avec la mort, qui génère dans la Grèce antique l’apparition du théâtre et du
genre de la comédie qui peuvent être considérés comme ancêtres des comédies
cinématographiques d’humour noir. Après avoir rendu compte de l’entremêle
ment du rire et de la mort, ainsi que de l’existence de l’humour noir dans la
culture populaire de l’Antiquité grecque, il s’agit de montrer un lien intéres
sant existant entre les comédies contemporaines noires et la culture populaire
serbe sous forme des danses rituelles accompagnées des spectacles de la mort
et de la ranimation. Les motifs et l’atmosphère de ces danses sont facilement
reconnaissables dans les comédies cinématographiques noires serbes, et c’est
à titre d’exemple qu’a été analysé le film Les marathoniens courent leur tour
d’honneur.
PB  - Beograd : Univerzitet u Beogradu, Filozofski fakultet - Odeljenje za etnologiju i antropologiju / Belgrade : University of Belgrade, Faculty of Philosophy - Department of Ethnology and Anthropology
T2  - Etnoantropološki problemi / Issues in Ethnology and Anthropology
T1  - Crni humor na filmskom platnu: od narodne do popularne kulture
T1  - Black Humor on the Film Screen: From Folk to Popular Culture
T1  - L’humour noir sur le grand écran: de la culture du peuple à la culture populaire
SP  - 1187
EP  - 1201
VL  - 14
IS  - 4
DO  - 10.21301/eap.v14i4.6
ER  - 
@article{
author = "Stevanović, Lada",
year = "2019",
url = "https://eap-iea.org/index.php/eap/issue/view/54, https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10383",
abstract = "Polazeći od različitih definicija crnog humora, rad preispituje ovaj kom-
pleksni fenomen i njegovo folklorno poreklo u grčkoj antici. Kroz prizmu teorija Olge
Frejdenberg i Mihaela Bahtina, parodija tj. karneval se uspostavljaju kao pogled na svet
suprotan ali i paralelan ozbiljnom, oficijelnom i hijerarhijskom poretku. Upravo takva
slika sveta, kroz suočavanje sa smrću, generiše u antičkoj Grčkoj pojavu pozorišta i žanr
komedije koji se mogu smatrati pretečom crnohumornih filmskih komedija. Ukazavši
na isprepletanost smeha i smrti, kao i postojanje crnog humora u narodnoj kulturi grčke
antike, zanimljivu vezu između savremenih crnih komedija i srpske narodne kulture
predstavljaju izvođačko-predstavljačke obredne igre sa prizorima smrti i oživljavanja.
Motive i atmosferu ovih igara lako je prepoznati u domaćim filmskim crnim komedija
ma, a kao primer analize tj. studija slučaja uzima se film Maratonci trče počasni krug., The paper is dealing with the complex phenomenon of black humor. Start
ing from different definitions about its origin, the author questions its folklore
origin in Greek antiquity. Through the prism of the theories of Olga Freidneberg
and Michael Bakhtin, parody and/or carneval appear as a worldview contrary
and at the same time parallel to the serious, official, hierarchical order. Exactly
this image of the world, and conceptualization of death on its grounds, lead in
ancient Greece to the appearance of the theatre and comedy, that is regarded to
be the predecessor of black film comedies. Pointing out the intertwinement of
laughter and death, as well as the existence of black humor in the Greek antiq
uity, the author also deals with interesting connection between film black com
edies and Serbian performative ritual games with motives of death and the dead.Such motives and the atmosphere that they provoke are easily recognized in the
Serbian black comedies. As an example, i.e. a case study is taken the film Mara
thon Family. Apart from that, the paper offers an insight into the theoretical ap
proaches to the phenomenon of black humor in literature and film, which opens
the space to trace two more intertwined paths of influence on the mentioned
black comedies. One path is literary and goes back to comedies by Branislav
Nušić – The bereaved family and The deceased, while the other leads to the
whole genre of films with the dark humour that has developed since the 1960s
in Europe and the USA. In spite of the undoubtable influences, the short insight
into the subgenres of dark humour in the mentioned films reveals the specificity
of the black humor in the Serbian cinematography that might be related to folk
humoristic games with the motive of death., En prenant pour point de départ les différentes définitions de l’humour noir,
l’article réexamine ce phénomène complexe et son origine folklorique dans
l’Antiquité grecque. À travers le prisme des théories d’Olga Freidenberg et de
Mikhaïl Bakhtine, la parodie, c’est-à-dire le carnaval s’instaure comme une vi
sion du monde contraire mais à la fois parallèle à l’ordre sérieux, officiel et
hiérarchique. C’est exactement cette vision du monde là, à travers sa confronta
tion avec la mort, qui génère dans la Grèce antique l’apparition du théâtre et du
genre de la comédie qui peuvent être considérés comme ancêtres des comédies
cinématographiques d’humour noir. Après avoir rendu compte de l’entremêle
ment du rire et de la mort, ainsi que de l’existence de l’humour noir dans la
culture populaire de l’Antiquité grecque, il s’agit de montrer un lien intéres
sant existant entre les comédies contemporaines noires et la culture populaire
serbe sous forme des danses rituelles accompagnées des spectacles de la mort
et de la ranimation. Les motifs et l’atmosphère de ces danses sont facilement
reconnaissables dans les comédies cinématographiques noires serbes, et c’est
à titre d’exemple qu’a été analysé le film Les marathoniens courent leur tour
d’honneur.",
publisher = "Beograd : Univerzitet u Beogradu, Filozofski fakultet - Odeljenje za etnologiju i antropologiju / Belgrade : University of Belgrade, Faculty of Philosophy - Department of Ethnology and Anthropology",
journal = "Etnoantropološki problemi / Issues in Ethnology and Anthropology",
title = "Crni humor na filmskom platnu: od narodne do popularne kulture, Black Humor on the Film Screen: From Folk to Popular Culture, L’humour noir sur le grand écran: de la culture du peuple à la culture populaire",
pages = "1187-1201",
volume = "14",
number = "4",
doi = "10.21301/eap.v14i4.6"
}
Stevanović, L. (2019). L’humour noir sur le grand écran: de la culture du peuple à la culture populaire.
Etnoantropološki problemi / Issues in Ethnology and Anthropology
Beograd : Univerzitet u Beogradu, Filozofski fakultet - Odeljenje za etnologiju i antropologiju / Belgrade : University of Belgrade, Faculty of Philosophy - Department of Ethnology and Anthropology., 14(4), 1187-1201.
https://doi.org/10.21301/eap.v14i4.6
Stevanović L. L’humour noir sur le grand écran: de la culture du peuple à la culture populaire. Etnoantropološki problemi / Issues in Ethnology and Anthropology. 2019;14(4):1187-1201
Stevanović Lada, "L’humour noir sur le grand écran: de la culture du peuple à la culture populaire" Etnoantropološki problemi / Issues in Ethnology and Anthropology, 14, no. 4 (2019):1187-1201,
https://doi.org/10.21301/eap.v14i4.6 .

Између наде и страха. Антрополошка интерпретација 'Откровења Светога Јована Богослова'

Томашевић, Милан

(Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA, 2019)

TY  - JOUR
AU  - Томашевић, Милан
PY  - 2019
UR  - http://www.ei.sanu.ac.rs/index.php/gei/article/view/826/738
UR  - http://dais.sanu.ac.rs/123456789/7532
AB  - На основу структуралистичких интерпретација религијских наратива, текст нуди
анализу порука садржаних у Апокалипси, одређену претеристичким приступом и
проматрањем вредности тих порука за изворни контекст у коме је књига писана.
Анализом текста који изговарају главни ликови наратива у структурно изузетно
удаљеним епизодама, успоставља се парадигматска веза која разоткрива релевантно
значење и смисао Откровења. Прво се проматрају Исусова Писма упућена младим
хришћанским заједницама у римској Азији са почетка текста. Потом, анализира се
говор Трећег анђела који се налази у средини књиге. Напокон, сагледава се обраћање
самог Бога на крају текста. Анализом формулативних исказа и метафора, анализа
Апокалипсу препознаје као посланицу упућену младом религијском покрету који се
налази усред процеса успостављања идентитета, али и пред несумњиво тегобним и
турбулентним периодом пуним изазова за младу Цркву.
AB  - On the basis of structuralist interpretations of religious narratives, the text offers an analysis
of the messages contained in the Apocalypse, determined by the preteristic approach and the
value of those messages for the original context in which the book is written. By analyzing
the text pronounced by the main characters of the narrative in structurally distant episodes, a
paradigmatic connection is established that reveals the relevant meaning of Revelation. First,
paper analysis Jesus' letters addressed to young Christian communities in Roman Asia, from
the beginning of the text. Then, it is analyzed the Third Angel's speech from the middle of
the book. Finally, the message of the very God at the end of the text is seen. Through the
analysis of formulatory statements and metaphors, the Apocalypse is recognized as a epistle
addressed to a young religious movement that is in the middle of the process of establishing its identity, but also undoubtedly in a difficult and turbulent period full of challenges for the
young Church.
PB  - Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA
T2  - Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
T1  - Између наде и страха. Антрополошка интерпретација 'Откровења Светога Јована Богослова'
T1  - Between Hope and Fear: Anthropological Analysis of the ‘Revelation to John’
SP  - 445
EP  - 462
VL  - 67
IS  - 2
DO  - 10.2298/GEI1902445T
ER  - 
@article{
author = "Томашевић, Милан",
year = "2019",
url = "http://www.ei.sanu.ac.rs/index.php/gei/article/view/826/738, http://dais.sanu.ac.rs/123456789/7532",
abstract = "На основу структуралистичких интерпретација религијских наратива, текст нуди
анализу порука садржаних у Апокалипси, одређену претеристичким приступом и
проматрањем вредности тих порука за изворни контекст у коме је књига писана.
Анализом текста који изговарају главни ликови наратива у структурно изузетно
удаљеним епизодама, успоставља се парадигматска веза која разоткрива релевантно
значење и смисао Откровења. Прво се проматрају Исусова Писма упућена младим
хришћанским заједницама у римској Азији са почетка текста. Потом, анализира се
говор Трећег анђела који се налази у средини књиге. Напокон, сагледава се обраћање
самог Бога на крају текста. Анализом формулативних исказа и метафора, анализа
Апокалипсу препознаје као посланицу упућену младом религијском покрету који се
налази усред процеса успостављања идентитета, али и пред несумњиво тегобним и
турбулентним периодом пуним изазова за младу Цркву., On the basis of structuralist interpretations of religious narratives, the text offers an analysis
of the messages contained in the Apocalypse, determined by the preteristic approach and the
value of those messages for the original context in which the book is written. By analyzing
the text pronounced by the main characters of the narrative in structurally distant episodes, a
paradigmatic connection is established that reveals the relevant meaning of Revelation. First,
paper analysis Jesus' letters addressed to young Christian communities in Roman Asia, from
the beginning of the text. Then, it is analyzed the Third Angel's speech from the middle of
the book. Finally, the message of the very God at the end of the text is seen. Through the
analysis of formulatory statements and metaphors, the Apocalypse is recognized as a epistle
addressed to a young religious movement that is in the middle of the process of establishing its identity, but also undoubtedly in a difficult and turbulent period full of challenges for the
young Church.",
publisher = "Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA",
journal = "Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA",
title = "Између наде и страха. Антрополошка интерпретација 'Откровења Светога Јована Богослова', Between Hope and Fear: Anthropological Analysis of the ‘Revelation to John’",
pages = "445-462",
volume = "67",
number = "2",
doi = "10.2298/GEI1902445T"
}
Томашевић, М. (2019). Between Hope and Fear: Anthropological Analysis of the ‘Revelation to John’.
Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA., 67(2), 445-462.
https://doi.org/10.2298/GEI1902445T
Томашевић М. Between Hope and Fear: Anthropological Analysis of the ‘Revelation to John’. Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA. 2019;67(2):445-462
Томашевић Милан, "Between Hope and Fear: Anthropological Analysis of the ‘Revelation to John’" Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA, 67, no. 2 (2019):445-462,
https://doi.org/10.2298/GEI1902445T .

'Хулиган' – 'народни непријатељ' или 'патриотски јунак'. Медијска конструкција фудбалских навијача у Србији

Ђорђевић, Иван

(Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA, 2019)

TY  - JOUR
AU  - Ђорђевић, Иван
PY  - 2019
UR  - http://www.ei.sanu.ac.rs/index.php/gei/article/view/827/739
UR  - http://dais.sanu.ac.rs/123456789/7531
AB  - У овом раду настојаћу да покажем на који начин се у савременој Србији конструише медијска слика о фудбалским навијачима као хулиганима, чије деловање производи изразито негативне последице по ширу друштвену заједницу. Основна претпоставка од које полазим јесте постојање терминолошког неспоразума у локалним медијима и међу креаторима јавних политика око дефинисања појма фудбалског навијача. Са једне стране, присутно насиље на фудбалским утакмицама, како вербално тако и конкретно, често се пренебрегава у медијском извештавању. Са друге, о особама из криминалног миљеа, које се често представљају као вође навијача, говори се у сензационалистичким терминима, истовремено их поистовећујући са целим навијачким покретом. Из оваквог парадокса проистиче пре свега креирање таквог дискурса у коме се обрачуни криминалних група поистовећују са насиљем навијача-хулигана. Тако креирани дискурс се из јавности прелива и на поље јавних политика, где се решавање проблема насиља на спортским примедбама суштински перципира као безбедносни проблем који државне институције нису у стању да реше.
AB  - This paper aims to present the ways in which the image of football fans as hooligans is
constructed in contemporary Serbian media; as an image of actors whose actions produce
damaging effect for the society. I focus on the existence of terminological misunderstanding
surrounding the definition of a football fan occurring between the local media and the
official policymakers. From one side, the omni-present violence, both verbal and actual one,
is very often overlooked in media reporting. From the other side, the individuals, often with
a criminal record, are titled as fan-leaders and are being sensationalized and placed as the
signifiers of the entire group. The latter creates an image of criminal activity as an act of fan-
based, hooligan action. When constructed in this way the made discourse is translated from
public perception to the realms of policy making; marking the violent acts at sporting events
as a security issue the state institutions are not capable to handle.
PB  - Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA
T2  - Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
T1  - 'Хулиган' – 'народни непријатељ' или 'патриотски јунак'. Медијска конструкција фудбалских навијача у Србији
T1  - ’Hooligan’ – ’Enemy of the People’ or ’Patriotic Hero’. The Media Construction of Football Fans in Serbia
SP  - 463
EP  - 479
VL  - 67
IS  - 2
DO  - 10.2298/GEI1902463D
ER  - 
@article{
author = "Ђорђевић, Иван",
year = "2019",
url = "http://www.ei.sanu.ac.rs/index.php/gei/article/view/827/739, http://dais.sanu.ac.rs/123456789/7531",
abstract = "У овом раду настојаћу да покажем на који начин се у савременој Србији конструише медијска слика о фудбалским навијачима као хулиганима, чије деловање производи изразито негативне последице по ширу друштвену заједницу. Основна претпоставка од које полазим јесте постојање терминолошког неспоразума у локалним медијима и међу креаторима јавних политика око дефинисања појма фудбалског навијача. Са једне стране, присутно насиље на фудбалским утакмицама, како вербално тако и конкретно, често се пренебрегава у медијском извештавању. Са друге, о особама из криминалног миљеа, које се често представљају као вође навијача, говори се у сензационалистичким терминима, истовремено их поистовећујући са целим навијачким покретом. Из оваквог парадокса проистиче пре свега креирање таквог дискурса у коме се обрачуни криминалних група поистовећују са насиљем навијача-хулигана. Тако креирани дискурс се из јавности прелива и на поље јавних политика, где се решавање проблема насиља на спортским примедбама суштински перципира као безбедносни проблем који државне институције нису у стању да реше., This paper aims to present the ways in which the image of football fans as hooligans is
constructed in contemporary Serbian media; as an image of actors whose actions produce
damaging effect for the society. I focus on the existence of terminological misunderstanding
surrounding the definition of a football fan occurring between the local media and the
official policymakers. From one side, the omni-present violence, both verbal and actual one,
is very often overlooked in media reporting. From the other side, the individuals, often with
a criminal record, are titled as fan-leaders and are being sensationalized and placed as the
signifiers of the entire group. The latter creates an image of criminal activity as an act of fan-
based, hooligan action. When constructed in this way the made discourse is translated from
public perception to the realms of policy making; marking the violent acts at sporting events
as a security issue the state institutions are not capable to handle.",
publisher = "Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA",
journal = "Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA",
title = "'Хулиган' – 'народни непријатељ' или 'патриотски јунак'. Медијска конструкција фудбалских навијача у Србији, ’Hooligan’ – ’Enemy of the People’ or ’Patriotic Hero’. The Media Construction of Football Fans in Serbia",
pages = "463-479",
volume = "67",
number = "2",
doi = "10.2298/GEI1902463D"
}
Ђорђевић, И. (2019). ’Hooligan’ – ’Enemy of the People’ or ’Patriotic Hero’. The Media Construction of Football Fans in Serbia.
Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA., 67(2), 463-479.
https://doi.org/10.2298/GEI1902463D
Ђорђевић И. ’Hooligan’ – ’Enemy of the People’ or ’Patriotic Hero’. The Media Construction of Football Fans in Serbia. Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA. 2019;67(2):463-479
Ђорђевић Иван, "’Hooligan’ – ’Enemy of the People’ or ’Patriotic Hero’. The Media Construction of Football Fans in Serbia" Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA, 67, no. 2 (2019):463-479,
https://doi.org/10.2298/GEI1902463D .

Тактичка духовност у уметничким праксама Пјера Паола Пазолинија и Џерома Ротенберга

Стевановић, Лада; Ђурић, Дубравка

(Београд : Институт за политичке студије, 2019)

TY  - JOUR
AU  - Стевановић, Лада
AU  - Ђурић, Дубравка
PY  - 2019
UR  - http://dais.sanu.ac.rs/123456789/7367
AB  - У раду се бавимо неконвенционалним односом
према религији и духовношћу двојице аутора –
Пјера Паола Пазолинија, италијанског левичара,
есејисте, књижевника и редитеља, као и
америчког песника-антрополога, антологичара и
перформера Џерома Ротенберга. Они су деловали
у различитим културним контекстима (католичкој
Италији и мултикултуралној Америци) и у
различитим уметностима, али су у свом раду
развијали амбивалентне и субверзивне тактике
показујући неортодоксно схватање религије и
духовних традиција. Пазолини се у филмовима бавио раним хришћанством, криткујући цркву
као институцију. Ротенберг се бавио различитим
духовним традицијама у распону од америчких
староседелачких, хришћанских, будистичких и
јеврејских традиција. Обојица имплицитно и
експлицитно критикују религиозне ортодоксије
и залажу се за трансформацију религиозних и
духовних пракси у складу са савременошћу.
У раду ћемо се усредсредити на различите
субверзивне тактике које су развили.
AB  - We will discuss Pierre Paolo Pasolini, Italian film
director, poets, essayist, and activist, and Jerome
Rothenberg, American poet-anthropologist, translator,
anthologist, and performer since both of them
worked within religious and spiritual contexts.
Pasolini dealt with Catolicism in his movies, and
Rothenberg used different religious cultures in his
anthologies and his own poems. Pasolini understood
film as an art which can reach broad general public.
Rothenberg’s experimental poetry generally has a
relatively small audience. Pasolini criticized Italian
neo-avant-garde for being elitist and too formalist,
and because of that turned to film. Rothenberg creates
within the experimental poetry scene in which
protagonists believe that working with materiality
of poetry and culture is an important form of
political activism. What connect these authors is
their subversive relation to spirituality. They both
invented strategies to question the orthodox religious
stances. Pasolini considered himself practicing
Catholic, but criticized the Church as an institution.
In his movies he deals with early Christian
themes of New Testament, pointing to the spiritual
embodiment within the mundane. Rothenberg, as a
secular Jew, examines spiritual texts from different
religions including Christianity, Buddhism, Judaism
and native religions. He is especially interested in
oral traditions of American indigenous people. He
has collected these materials in various anthologies.
The main strategy in his usage of all these spiritual
traditions is secularization of religious materials.
PB  - Београд : Институт за политичке студије
T2  - Српска политичка мисао / Serbian Political Thought
T1  - Тактичка духовност у уметничким праксама Пјера Паола Пазолинија и Џерома Ротенберга
T1  - Strategic Spirituality in Artistic Prastices of Pierre Paolo Pasolini and Jerome Rothenberg
SP  - 91
EP  - 106
VL  - посебно издање
DO  - 10.22182/spm.specijal2019.6
ER  - 
@article{
author = "Стевановић, Лада and Ђурић, Дубравка",
year = "2019",
url = "http://dais.sanu.ac.rs/123456789/7367",
abstract = "У раду се бавимо неконвенционалним односом
према религији и духовношћу двојице аутора –
Пјера Паола Пазолинија, италијанског левичара,
есејисте, књижевника и редитеља, као и
америчког песника-антрополога, антологичара и
перформера Џерома Ротенберга. Они су деловали
у различитим културним контекстима (католичкој
Италији и мултикултуралној Америци) и у
различитим уметностима, али су у свом раду
развијали амбивалентне и субверзивне тактике
показујући неортодоксно схватање религије и
духовних традиција. Пазолини се у филмовима бавио раним хришћанством, криткујући цркву
као институцију. Ротенберг се бавио различитим
духовним традицијама у распону од америчких
староседелачких, хришћанских, будистичких и
јеврејских традиција. Обојица имплицитно и
експлицитно критикују религиозне ортодоксије
и залажу се за трансформацију религиозних и
духовних пракси у складу са савременошћу.
У раду ћемо се усредсредити на различите
субверзивне тактике које су развили., We will discuss Pierre Paolo Pasolini, Italian film
director, poets, essayist, and activist, and Jerome
Rothenberg, American poet-anthropologist, translator,
anthologist, and performer since both of them
worked within religious and spiritual contexts.
Pasolini dealt with Catolicism in his movies, and
Rothenberg used different religious cultures in his
anthologies and his own poems. Pasolini understood
film as an art which can reach broad general public.
Rothenberg’s experimental poetry generally has a
relatively small audience. Pasolini criticized Italian
neo-avant-garde for being elitist and too formalist,
and because of that turned to film. Rothenberg creates
within the experimental poetry scene in which
protagonists believe that working with materiality
of poetry and culture is an important form of
political activism. What connect these authors is
their subversive relation to spirituality. They both
invented strategies to question the orthodox religious
stances. Pasolini considered himself practicing
Catholic, but criticized the Church as an institution.
In his movies he deals with early Christian
themes of New Testament, pointing to the spiritual
embodiment within the mundane. Rothenberg, as a
secular Jew, examines spiritual texts from different
religions including Christianity, Buddhism, Judaism
and native religions. He is especially interested in
oral traditions of American indigenous people. He
has collected these materials in various anthologies.
The main strategy in his usage of all these spiritual
traditions is secularization of religious materials.",
publisher = "Београд : Институт за политичке студије",
journal = "Српска политичка мисао / Serbian Political Thought",
title = "Тактичка духовност у уметничким праксама Пјера Паола Пазолинија и Џерома Ротенберга, Strategic Spirituality in Artistic Prastices of Pierre Paolo Pasolini and Jerome Rothenberg",
pages = "91-106",
volume = "посебно издање",
doi = "10.22182/spm.specijal2019.6"
}
Стевановић, Л.,& Ђурић, Д. (2019). Strategic Spirituality in Artistic Prastices of Pierre Paolo Pasolini and Jerome Rothenberg.
Српска политичка мисао / Serbian Political Thought
Београд : Институт за политичке студије., посебно издање, 91-106.
https://doi.org/10.22182/spm.specijal2019.6
Стевановић Л, Ђурић Д. Strategic Spirituality in Artistic Prastices of Pierre Paolo Pasolini and Jerome Rothenberg. Српска политичка мисао / Serbian Political Thought. 2019;посебно издање:91-106
Стевановић Лада, Ђурић Дубравка, "Strategic Spirituality in Artistic Prastices of Pierre Paolo Pasolini and Jerome Rothenberg" Српска политичка мисао / Serbian Political Thought, посебно издање (2019):91-106,
https://doi.org/10.22182/spm.specijal2019.6 .

Род и ред. Родни режими у култури – кроз историју и данас

Стевановић, Лада

(Београд : Етнографски институт САНУ, 2019)

TY  - JOUR
AU  - Стевановић, Лада
PY  - 2019
UR  - http://dais.sanu.ac.rs/123456789/7361
AB  - Тема овог броја доноси шест радова посвећених истраживањима рода у оквиру
етнологије и антропологије, али и ширем интердисциплинарном оквиру. Ова
интердсциплинарна испреплетаност преставља особеност која се везује за женске и
родне студије, па се у самом уводу осврћем и на појављивање ових тема како у
дисциплинарним оквирима етнологије и антропологије у домаћој науци, тако и шире у
оквиру развоја домаћих школа и часописа који се баве родом. Радови доносе
разнородне теме: како је током развоја изучавања рода у хрватској етнологији дошло
до јавне злоупотребе ове аналитичке категорије, која је добила ознаку идеологије;
стварање дискурса о родној идеологији; истраживање структурног и непрепознатљивог насиља посредством интервјуа са затвореницама; студије случаја о мултимедијалним уметницама и трансжанровском субверзивном деловању у оквирима моде;
проблеми сексуалности и репродуктивног здравља жена у југословенском социјалистичком друштву, које је спорводило еманципаторске стратегије, са једне стране, а
са друге остајало још дубоко патријархално; и рад о женском наследном праву у
османско доба на Централном Балкану, које, као и претходни рад, указује на
дискрепанције између норме и живљене праксе.
AB  - The theme of the volume brings six papers devoted to the research of gender in the frame of
ethnology and anthropology, but also in the wider interdisciplinary frame. This
interdisciplinary intertwinement represents characteristic that is related to the gender and
women studies, so I turn also to the appearance of these topics in the local frame of
ethnology and anthropology, but also in the wider context of the development of schools and
academic periodicals that deal with gender. The papers bring various researches and topics:
the research of gender in Croatian ethnology and creation of analytical category that was
abused and termed ideology; the creation of discourse about gender ideology; research about
artists who act subversively through anti-fashion transgenre; problems of sexuality and
reproductive rights of women in the socialist Yugoslavia that was influenced by emancipatory strategies on one hand, and deep patriarchal norms on the other; paper about
women’s law of inheritance in Central Balkans in Osman times, that the same as the former
paper, points to the discrepancy between norm and practice.
PB  - Београд : Етнографски институт САНУ
T2  - Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
T1  - Род и ред. Родни режими у култури – кроз историју и данас
T1  - Gender and Оrder. Gender Regimes in Culture – Today and through History
SP  - 223
EP  - 230
VL  - 67
IS  - 2
DO  - 10.2298/GEI1902223S
ER  - 
@article{
author = "Стевановић, Лада",
year = "2019",
url = "http://dais.sanu.ac.rs/123456789/7361",
abstract = "Тема овог броја доноси шест радова посвећених истраживањима рода у оквиру
етнологије и антропологије, али и ширем интердисциплинарном оквиру. Ова
интердсциплинарна испреплетаност преставља особеност која се везује за женске и
родне студије, па се у самом уводу осврћем и на појављивање ових тема како у
дисциплинарним оквирима етнологије и антропологије у домаћој науци, тако и шире у
оквиру развоја домаћих школа и часописа који се баве родом. Радови доносе
разнородне теме: како је током развоја изучавања рода у хрватској етнологији дошло
до јавне злоупотребе ове аналитичке категорије, која је добила ознаку идеологије;
стварање дискурса о родној идеологији; истраживање структурног и непрепознатљивог насиља посредством интервјуа са затвореницама; студије случаја о мултимедијалним уметницама и трансжанровском субверзивном деловању у оквирима моде;
проблеми сексуалности и репродуктивног здравља жена у југословенском социјалистичком друштву, које је спорводило еманципаторске стратегије, са једне стране, а
са друге остајало још дубоко патријархално; и рад о женском наследном праву у
османско доба на Централном Балкану, које, као и претходни рад, указује на
дискрепанције између норме и живљене праксе., The theme of the volume brings six papers devoted to the research of gender in the frame of
ethnology and anthropology, but also in the wider interdisciplinary frame. This
interdisciplinary intertwinement represents characteristic that is related to the gender and
women studies, so I turn also to the appearance of these topics in the local frame of
ethnology and anthropology, but also in the wider context of the development of schools and
academic periodicals that deal with gender. The papers bring various researches and topics:
the research of gender in Croatian ethnology and creation of analytical category that was
abused and termed ideology; the creation of discourse about gender ideology; research about
artists who act subversively through anti-fashion transgenre; problems of sexuality and
reproductive rights of women in the socialist Yugoslavia that was influenced by emancipatory strategies on one hand, and deep patriarchal norms on the other; paper about
women’s law of inheritance in Central Balkans in Osman times, that the same as the former
paper, points to the discrepancy between norm and practice.",
publisher = "Београд : Етнографски институт САНУ",
journal = "Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA",
title = "Род и ред. Родни режими у култури – кроз историју и данас, Gender and Оrder. Gender Regimes in Culture – Today and through History",
pages = "223-230",
volume = "67",
number = "2",
doi = "10.2298/GEI1902223S"
}
Стевановић, Л. (2019). Gender and Оrder. Gender Regimes in Culture – Today and through History.
Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
Београд : Етнографски институт САНУ., 67(2), 223-230.
https://doi.org/10.2298/GEI1902223S
Стевановић Л. Gender and Оrder. Gender Regimes in Culture – Today and through History. Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA. 2019;67(2):223-230
Стевановић Лада, "Gender and Оrder. Gender Regimes in Culture – Today and through History" Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA, 67, no. 2 (2019):223-230,
https://doi.org/10.2298/GEI1902223S .

Face to face: the attitude between the collective and the individual in the first еngaged Yugoslav film

Stevanović, Lada

(Београд : Етнографски институт САНУ, 2019)

TY  - JOUR
AU  - Stevanović, Lada
PY  - 2019
UR  - http://dais.sanu.ac.rs/123456789/7360
AB  - Филм Лицем у лице Бранка Бауера снимљен је 1963. године. Често се назива првим критичким и политичким филмом. Након отпуштања једног радника, у предузећу се одржава раднички савет на коме се се његов колега супротставља директору, због чега бива избачен из партије. Читав филм заправо представља комплексну психолошку драму у коју су укључени сви присутни, отварајући низ питања која спадају у домен антропологије, а то су однос колектива према појединцу, динамика колектива који се надзире, хијерархија, механизми колективне припадности (и одбацивања), као и
важност преузимања политичке одговорности итд. Снимање овог филма поклапа се са временом самоуправног социјализма и са покушајем да се смањи утицај који је новонастала повлашћена класа политичких руководилаца имала. У том смислу, у овом филму се може препознати и дидактичка компонента. По тематици и временско-просторној композицији, ово остварење подсећа на филм Дванаест гневних људи (1957).
AB  - The film Face to face (1963) has been directed by Branko Bauer and is often regarded to be
the first political and critical film in Yugoslavia. The plot is set on a workers’ council, after a
worker has been fired and his colleague (Milun Koprivica) stands up for him and openly
confront the director. This act leads to the punishment of Koprivica – his exclusion from the
Communist Party. The whole film is a complex psychological drama that includes all who
are present, opening many questions that belong to the domain of anthropology, such as the
attitude of the collective towards the individual, the dynamics of the collective that is
disciplined, hierarchy, mechanisms of the belonging to (and rejection from) the collective,
taking (political) responsibility etc. The film was produced during the period of selfmanaging socialism in Yugoslavia with the attempt to decrease the power of the newly established class of political elite. In that sense, the film has also didactical component. Its
thematic and socio-temporal perspective resembles the famous film Twelve angry people
(1957). The film Face to face (1963) has been directed by Branko Bauer and is often
regarded to be the first political and critical film in Yugoslavia. The plot is set on a workers’
council, after a worker has been fired and his colleague (Milun Koprivica) stands up for him
and openly confront the director. This act leads to the punishment of Koprivica – his
exclusion from the Communist Party. The whole film is a complex psychological drama that
includes all who are present, opening many questions that belong to the domain of
anthropology, such as the attitude of the collective towards the individual, the dynamics of
the collective that is disciplined, hierarchy, mechanisms of the belonging to (and rejection
from) the collective, taking (political) responsibility etc. The film was produced during the
period of self-managing socialism in Yugoslavia characteristic for the attempt to decrease
the power of the newly established class of political elite. In that sense, the film has also
didactical component. Its thematic and socio-temporal perspective resembles the famous
film Twelve angry people (1957).
PB  - Београд : Етнографски институт САНУ
T2  - Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
T1  - Face to face: the attitude between the collective and the individual in the first еngaged Yugoslav film
T1  - Лицем у лице: однос колектива и појединца у првом ангажованом југословенском филму
SP  - 187
EP  - 202
VL  - 67
IS  - 1
DO  - 10.2298/GEI1901187S
ER  - 
@article{
author = "Stevanović, Lada",
year = "2019",
url = "http://dais.sanu.ac.rs/123456789/7360",
abstract = "Филм Лицем у лице Бранка Бауера снимљен је 1963. године. Често се назива првим критичким и политичким филмом. Након отпуштања једног радника, у предузећу се одржава раднички савет на коме се се његов колега супротставља директору, због чега бива избачен из партије. Читав филм заправо представља комплексну психолошку драму у коју су укључени сви присутни, отварајући низ питања која спадају у домен антропологије, а то су однос колектива према појединцу, динамика колектива који се надзире, хијерархија, механизми колективне припадности (и одбацивања), као и
важност преузимања политичке одговорности итд. Снимање овог филма поклапа се са временом самоуправног социјализма и са покушајем да се смањи утицај који је новонастала повлашћена класа политичких руководилаца имала. У том смислу, у овом филму се може препознати и дидактичка компонента. По тематици и временско-просторној композицији, ово остварење подсећа на филм Дванаест гневних људи (1957)., The film Face to face (1963) has been directed by Branko Bauer and is often regarded to be
the first political and critical film in Yugoslavia. The plot is set on a workers’ council, after a
worker has been fired and his colleague (Milun Koprivica) stands up for him and openly
confront the director. This act leads to the punishment of Koprivica – his exclusion from the
Communist Party. The whole film is a complex psychological drama that includes all who
are present, opening many questions that belong to the domain of anthropology, such as the
attitude of the collective towards the individual, the dynamics of the collective that is
disciplined, hierarchy, mechanisms of the belonging to (and rejection from) the collective,
taking (political) responsibility etc. The film was produced during the period of selfmanaging socialism in Yugoslavia with the attempt to decrease the power of the newly established class of political elite. In that sense, the film has also didactical component. Its
thematic and socio-temporal perspective resembles the famous film Twelve angry people
(1957). The film Face to face (1963) has been directed by Branko Bauer and is often
regarded to be the first political and critical film in Yugoslavia. The plot is set on a workers’
council, after a worker has been fired and his colleague (Milun Koprivica) stands up for him
and openly confront the director. This act leads to the punishment of Koprivica – his
exclusion from the Communist Party. The whole film is a complex psychological drama that
includes all who are present, opening many questions that belong to the domain of
anthropology, such as the attitude of the collective towards the individual, the dynamics of
the collective that is disciplined, hierarchy, mechanisms of the belonging to (and rejection
from) the collective, taking (political) responsibility etc. The film was produced during the
period of self-managing socialism in Yugoslavia characteristic for the attempt to decrease
the power of the newly established class of political elite. In that sense, the film has also
didactical component. Its thematic and socio-temporal perspective resembles the famous
film Twelve angry people (1957).",
publisher = "Београд : Етнографски институт САНУ",
journal = "Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA",
title = "Face to face: the attitude between the collective and the individual in the first еngaged Yugoslav film, Лицем у лице: однос колектива и појединца у првом ангажованом југословенском филму",
pages = "187-202",
volume = "67",
number = "1",
doi = "10.2298/GEI1901187S"
}
Stevanović, L. (2019). Лицем у лице: однос колектива и појединца у првом ангажованом југословенском филму.
Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
Београд : Етнографски институт САНУ., 67(1), 187-202.
https://doi.org/10.2298/GEI1901187S
Stevanović L. Лицем у лице: однос колектива и појединца у првом ангажованом југословенском филму. Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA. 2019;67(1):187-202
Stevanović Lada, "Лицем у лице: однос колектива и појединца у првом ангажованом југословенском филму" Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA, 67, no. 1 (2019):187-202,
https://doi.org/10.2298/GEI1901187S .

Framing Vaccination in Post-Socialist Serbia: An Anthropological Perspective

Trifunović, Vesna

(Belgrade : University of Belgrade, Faculty of Philosophy – Department of Ethnology and Anthropology, 2019)

TY  - JOUR
AU  - Trifunović, Vesna
PY  - 2019
UR  - http://dais.sanu.ac.rs/123456789/7270
AB  - In recent years, Southeastern European region (the Balkans) has seen
a rise in vaccine skepticism due to increasing conflicts between the pro– and antivaccination
stances, primarily with respect to childhood vaccines. Although vaccination
controversies are generally perceived as a global trend, their framings are predominantly
grounded in particular social, cultural, political and economic contexts. This paper will
focus on the immunization issues raised in the post-socialist context of one particular
Balkan state – Serbia. By juxtaposing the medical profession’s framing of vaccine
skepticism with the lay framings of vaccines and immunization, I will examine their
contrasting perspectives and point to the sources of their misunderstanding. These
opposing views will also be contextualized against their respective political, economic,
socio-cultural and historical backgrounds. The paper will hence suggest the possible
determinants of vaccine skepticism in the context of post-socialist Serbia.
PB  - Belgrade : University of Belgrade, Faculty of Philosophy – Department of Ethnology and Anthropology
T2  - Etnoantropološki problemi / Issues in Ethnology and Anthropology
T1  - Framing Vaccination in Post-Socialist Serbia: An Anthropological Perspective
SP  - 507
EP  - 529
VL  - 14
IS  - 2
DO  - 10.21301/eap.v14i2.5
ER  - 
@article{
author = "Trifunović, Vesna",
year = "2019",
url = "http://dais.sanu.ac.rs/123456789/7270",
abstract = "In recent years, Southeastern European region (the Balkans) has seen
a rise in vaccine skepticism due to increasing conflicts between the pro– and antivaccination
stances, primarily with respect to childhood vaccines. Although vaccination
controversies are generally perceived as a global trend, their framings are predominantly
grounded in particular social, cultural, political and economic contexts. This paper will
focus on the immunization issues raised in the post-socialist context of one particular
Balkan state – Serbia. By juxtaposing the medical profession’s framing of vaccine
skepticism with the lay framings of vaccines and immunization, I will examine their
contrasting perspectives and point to the sources of their misunderstanding. These
opposing views will also be contextualized against their respective political, economic,
socio-cultural and historical backgrounds. The paper will hence suggest the possible
determinants of vaccine skepticism in the context of post-socialist Serbia.",
publisher = "Belgrade : University of Belgrade, Faculty of Philosophy – Department of Ethnology and Anthropology",
journal = "Etnoantropološki problemi / Issues in Ethnology and Anthropology",
title = "Framing Vaccination in Post-Socialist Serbia: An Anthropological Perspective",
pages = "507-529",
volume = "14",
number = "2",
doi = "10.21301/eap.v14i2.5"
}
Trifunović, V. (2019). Framing Vaccination in Post-Socialist Serbia: An Anthropological Perspective.
Etnoantropološki problemi / Issues in Ethnology and Anthropology
Belgrade : University of Belgrade, Faculty of Philosophy – Department of Ethnology and Anthropology., 14(2), 507-529.
https://doi.org/10.21301/eap.v14i2.5
Trifunović V. Framing Vaccination in Post-Socialist Serbia: An Anthropological Perspective. Etnoantropološki problemi / Issues in Ethnology and Anthropology. 2019;14(2):507-529
Trifunović Vesna, "Framing Vaccination in Post-Socialist Serbia: An Anthropological Perspective" Etnoantropološki problemi / Issues in Ethnology and Anthropology, 14, no. 2 (2019):507-529,
https://doi.org/10.21301/eap.v14i2.5 .
6
3
1

Između stvarnog i zamišljenog: infektivna oboljenja u kinematografiji na primeru filma Variola Vera

Mandić, Marina

(Filozofski fakultet Univerziteta u Beogradu, Odeljenje za etnologiju i antropologiju, 2019)

TY  - JOUR
AU  - Mandić, Marina
PY  - 2019
UR  - http://dais.sanu.ac.rs/123456789/7080
AB  - Narativi o epidemijama infektivnih oboljenja, kako imaginarnih tako i onih
koja su poznata ljudskim društvima postaju sve češća tema popularne kulture, a posebno
filmske industrije. Kao jedna od stalno prisutnih pretnji tokom istorije čovečanstva,
infektivna oboljenja su odigrala značajnu ulogu u oblikovanju i promeni društvenih
zajednica i kao takva ostavila dubok kulturološki trag na društvene grupe i njihove
savremene mitove. Variola, odnosno velike boginje ubrajaju se među najinfektivnija
oboljenja sa kojima se čovečanstvo susrelo tokom svoje istorije, a bolest se javljala i na
domaćim prostorima tokom različitih istorijskih perioda. Rad se bavi analizom načina
na koje filmska industrija koncipira epidemije infektivnih oboljenja, prvenstveno na
primeru filma Variola Vera smeštenog u jugoslovenski kulturni i društveni kontekst,
kao i odnosima dramskog i stvarnog u reprezentaciji ove bolesti i njenih društvenih
aspekata.
AB  - The ideas about the epidemics of infectious diseases, both imagined and those
that are known to human societies, are becoming more frequent topic of popular
culture, that is the film industry. As one of the ever-present threats during the development of civilization through history, infectious diseases have played a
significant role in shaping and changing social communities and, as such, have
left a deep historical and cultural trace on social groups and their contemporary
mythologies. Variola, that is smallpox, is among the most infectious diseases
that human society has encountered in history, and the disease was also present
on the territory of the former Yugoslavia during different historical periods. The
paper deals with the Variola Vera film analysis, that is with the film ideas of the
latest epidemic of the variola that occurred in the former Yugoslavia in 1972,
in order to point out the ways in which the infectious diseases are presented on
film, as well as the relation between historical data and film adaptation in the
case of variola.
PB  - Filozofski fakultet Univerziteta u Beogradu, Odeljenje za etnologiju i antropologiju
T2  - Etnoantropološki problemi / Issues in Ethnology and Anthropology
T1  - Između stvarnog i zamišljenog: infektivna oboljenja u kinematografiji na primeru filma Variola Vera
T1  - Between the Real and the Imagined: Variola Vera Epidemic in the Area of Yugoslavia Through Film Narrative
SP  - 487
EP  - 505
VL  - 14
IS  - 2
DO  - 10.21301/eap.v14i2.4
ER  - 
@article{
author = "Mandić, Marina",
year = "2019",
url = "http://dais.sanu.ac.rs/123456789/7080",
abstract = "Narativi o epidemijama infektivnih oboljenja, kako imaginarnih tako i onih
koja su poznata ljudskim društvima postaju sve češća tema popularne kulture, a posebno
filmske industrije. Kao jedna od stalno prisutnih pretnji tokom istorije čovečanstva,
infektivna oboljenja su odigrala značajnu ulogu u oblikovanju i promeni društvenih
zajednica i kao takva ostavila dubok kulturološki trag na društvene grupe i njihove
savremene mitove. Variola, odnosno velike boginje ubrajaju se među najinfektivnija
oboljenja sa kojima se čovečanstvo susrelo tokom svoje istorije, a bolest se javljala i na
domaćim prostorima tokom različitih istorijskih perioda. Rad se bavi analizom načina
na koje filmska industrija koncipira epidemije infektivnih oboljenja, prvenstveno na
primeru filma Variola Vera smeštenog u jugoslovenski kulturni i društveni kontekst,
kao i odnosima dramskog i stvarnog u reprezentaciji ove bolesti i njenih društvenih
aspekata., The ideas about the epidemics of infectious diseases, both imagined and those
that are known to human societies, are becoming more frequent topic of popular
culture, that is the film industry. As one of the ever-present threats during the development of civilization through history, infectious diseases have played a
significant role in shaping and changing social communities and, as such, have
left a deep historical and cultural trace on social groups and their contemporary
mythologies. Variola, that is smallpox, is among the most infectious diseases
that human society has encountered in history, and the disease was also present
on the territory of the former Yugoslavia during different historical periods. The
paper deals with the Variola Vera film analysis, that is with the film ideas of the
latest epidemic of the variola that occurred in the former Yugoslavia in 1972,
in order to point out the ways in which the infectious diseases are presented on
film, as well as the relation between historical data and film adaptation in the
case of variola.",
publisher = "Filozofski fakultet Univerziteta u Beogradu, Odeljenje za etnologiju i antropologiju",
journal = "Etnoantropološki problemi / Issues in Ethnology and Anthropology",
title = "Između stvarnog i zamišljenog: infektivna oboljenja u kinematografiji na primeru filma Variola Vera, Between the Real and the Imagined: Variola Vera Epidemic in the Area of Yugoslavia Through Film Narrative",
pages = "487-505",
volume = "14",
number = "2",
doi = "10.21301/eap.v14i2.4"
}
Mandić, M. (2019). Between the Real and the Imagined: Variola Vera Epidemic in the Area of Yugoslavia Through Film Narrative.
Etnoantropološki problemi / Issues in Ethnology and Anthropology
Filozofski fakultet Univerziteta u Beogradu, Odeljenje za etnologiju i antropologiju., 14(2), 487-505.
https://doi.org/10.21301/eap.v14i2.4
Mandić M. Between the Real and the Imagined: Variola Vera Epidemic in the Area of Yugoslavia Through Film Narrative. Etnoantropološki problemi / Issues in Ethnology and Anthropology. 2019;14(2):487-505
Mandić Marina, "Between the Real and the Imagined: Variola Vera Epidemic in the Area of Yugoslavia Through Film Narrative" Etnoantropološki problemi / Issues in Ethnology and Anthropology, 14, no. 2 (2019):487-505,
https://doi.org/10.21301/eap.v14i2.4 .

Изучавање људско–животињских односа у антропологији и археологији II

Жакула, Соња; Живаљевић, Ивана

(Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA, 2019)

TY  - JOUR
AU  - Жакула, Соња
AU  - Живаљевић, Ивана
PY  - 2019
UR  - http://www.ei.sanu.ac.rs/index.php/gei/issue/view/37
UR  - http://dais.sanu.ac.rs/123456789/7517
AB  - Овај текст представља други од планирана два чланка у којима се бавимо проблемом
изучавања људско–животињских односа у етнологији и антропологији и археологији.
У првом раду (Жакула и Живаљевић 2018), мапирале смо начине на које је питање
животиња и њихових међуодноса са људима у нашим дисциплинама третирано до,
угрубо, осамдесетих година 20. века. У овом раду представићемо нове истраживачке
приступе који су се развили од краја 20. века надаље, а који се одликују, пре свега,
третманом животиња као активних учесница у људском друштву и култури, и могу се
објединити под кишобран-термином животињски обрт.
AB  - This paper represents the second of two planned articles in which we focus on the issue of
the study of human-animal relations in ethnology and anthropology and archaeology. In the
first paper (Žakula & Živaljević 2018), we mapped out the ways in which the issue of
animals and their interrelations with humans was treated in our disciplines up untill, roughly,
the 1980's. In this paper, we will present new research tendencies which developed since the
1980's and are characterized by the treatment of animals as active participants in human
society and culture, and can be lumped together under the umbrella term the animal turn.
PB  - Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA
T2  - Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
T1  - Изучавање људско–животињских односа у антропологији и археологији II
T1  - The study of human-animal relations in anthropology and archaeology II
SP  - 153
EP  - 172
VL  - 67
IS  - 1
DO  - 10.2298/GEI1901153Z
ER  - 
@article{
author = "Жакула, Соња and Живаљевић, Ивана",
year = "2019",
url = "http://www.ei.sanu.ac.rs/index.php/gei/issue/view/37, http://dais.sanu.ac.rs/123456789/7517",
abstract = "Овај текст представља други од планирана два чланка у којима се бавимо проблемом
изучавања људско–животињских односа у етнологији и антропологији и археологији.
У првом раду (Жакула и Живаљевић 2018), мапирале смо начине на које је питање
животиња и њихових међуодноса са људима у нашим дисциплинама третирано до,
угрубо, осамдесетих година 20. века. У овом раду представићемо нове истраживачке
приступе који су се развили од краја 20. века надаље, а који се одликују, пре свега,
третманом животиња као активних учесница у људском друштву и култури, и могу се
објединити под кишобран-термином животињски обрт., This paper represents the second of two planned articles in which we focus on the issue of
the study of human-animal relations in ethnology and anthropology and archaeology. In the
first paper (Žakula & Živaljević 2018), we mapped out the ways in which the issue of
animals and their interrelations with humans was treated in our disciplines up untill, roughly,
the 1980's. In this paper, we will present new research tendencies which developed since the
1980's and are characterized by the treatment of animals as active participants in human
society and culture, and can be lumped together under the umbrella term the animal turn.",
publisher = "Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA",
journal = "Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA",
title = "Изучавање људско–животињских односа у антропологији и археологији II, The study of human-animal relations in anthropology and archaeology II",
pages = "153-172",
volume = "67",
number = "1",
doi = "10.2298/GEI1901153Z"
}
Жакула, С.,& Живаљевић, И. (2019). The study of human-animal relations in anthropology and archaeology II.
Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA., 67(1), 153-172.
https://doi.org/10.2298/GEI1901153Z
Жакула С, Живаљевић И. The study of human-animal relations in anthropology and archaeology II. Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA. 2019;67(1):153-172
Жакула Соња, Живаљевић Ивана, "The study of human-animal relations in anthropology and archaeology II" Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA, 67, no. 1 (2019):153-172,
https://doi.org/10.2298/GEI1901153Z .
1

Религијске праксе у комунистичкој Југославији: прослављање Божића у цркви Св. Ђорђа у Титовом Ужицу 1956. године

Богдановић, Бојана

(Beograd : Univerzitet u Beogradu, Filozofski fakultet - Odeljenje za etnologiju i antropologiju / Belgrade : University of Belgrade, Faculty of Philosophy - Department of Ethnology and Anthropology, 2018)

TY  - JOUR
AU  - Богдановић, Бојана
PY  - 2018
UR  - https://www.eap-iea.org/index.php/eap/issue/view/50
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10311
AB  - Комунистичка  партија  Југославије  донела  је  1947.  године  директиву којом се забрањује прослава верских празника ван круга цркве, док је путем поверљивог расписа 1948. године Председништво владе ФНРЈ упутило наређење да се католички и православни Божић више званично не признају. Црквено прослављање Божића у периоду након доношења наведених забрана посматра се на примеру обележавања „најрадоснијег дана свештенства и народа” у цркви Св. Ђорђа у Титовом Ужицу 1956. године. Компаративном анализом упоређена су три наратива: опис црквеног прослављања Божића забележен у Летопису ужичких цркава и  парохија из  1939.  године, опис црквеног прослављања Божића забележен у Летопису ужичких цркава и парохија из 1956. годинеи опис црквеног прослављања Божића у цркви Покрова Пресвете Богородице у Јабланици 1958. године забележен у разговору који је ауторка текста водила 2018. године с испитаником који је од 1958. године као свештеник службовао у црквеној општини Доброселица. На основу уочених сличности и разлика у црквеном прослављању Божића у два временска контекста (предсоцијалистички и социјалистички) и два просторна (градски и сеоски) изводе се закључци о импликацијама специфичних амбијенталних друштвено-економских односа државе и цркве у социјалистичком уређењу.
AB  - The Communist Party of Yugoslavia passed in 1947 a guideline prohibiting the celebration of religious holidays outside the church, while the government of the FPRY sent an order, through a confidential circular in 1948, for the Catholic and Orthodox Christmas not to be officially recognized any longer. Church celebration of Christmas in the period after the adoption of these prohibitions is observed on the occasion of marking the „most joyous day of the priesthood and people” in St. George’s Church in Titovo Užice in 1956. Three narratives are compared with comparative analysis: a description of the church celebration of Christmas recorded in the Chronicle of the Užice churches and parishes of 1939, a description of the church celebration of Christmas recorded in the Chronicle of the Užice churches and parishes of 1956, and a description of the church celebration of Christmas in the Church of the Holy Virgin in Jablanica in 1958, recorded in a conversation conducted by the author of the text in 2018 with a respondent who served from 1958 as a priest in the church municipality of Dobroselica. Based on the observed similarities and differences in church celebration of Christmas in two temporal contexts (pre-socialist and socialist) and two spatial (urban and rural), conclusions are drawn about the implications of specific ambient socio-economic relations between the state and the church in socialist organization.
AB  - En 1947 le Parti communiste de Yougoslavie avait donné une directive interdisant la célébration des fêtes religieuses en dehors du cercle de l’église, alors que par une note confidentielle de 1948 la Présidence du gouvernement de la RFPY avait prononcé l’ordre que les fêtes de Noël catholique et orthodoxe ne seraient plus officiellement reconnues en tant que telles. La célébration ecclésiastique de Noël dans la période d’après le prononcé des interdictions évoquées est analysée sur l’exemple de la célébration « de la journée la plus joyeuse pour le clergé et pour le peuple » à l’Église de Saint Georges à Titovo Užice en 1956. L’analyse comparative porte sur trois récits: la description de la célébration ecclésiastique de Noël notée dans Les Annales des églises et des paroisses d’Užice de 1939, la description de la célébration de Noël dans les mêmes Annales datant de 1956, et, en dernier lieu, la description de la célébration à l’Église de l’Intercession de la Vierge Marie de Jablanica en 1958, notée dans un entretien mené en 2018 par l’auteure de ce texte avec un sujet interrogé qui avait officié en tant que curé dès 1958 dans la commune ecclésiastique Dobroselica. À partir des ressemblances et des différences relevées dans la célébration ecclésiastique de Noël dans deux contextes temporels (présocialiste et socialiste) et deux contextes spatiaux (urbain et rural) sont tirées des conclusions sur les implications des rapports spécifiques socio-économiques de l’État et de l’Église dans le régime socialiste.
PB  - Beograd : Univerzitet u Beogradu, Filozofski fakultet - Odeljenje za etnologiju i antropologiju / Belgrade : University of Belgrade, Faculty of Philosophy - Department of Ethnology and Anthropology
T2  - Етноантрополошки проблеми / Issues in Ethnology and Anthropology
T1  - Религијске праксе у комунистичкој Југославији: прослављање Божића у цркви Св. Ђорђа у Титовом Ужицу 1956. године
T1  - Religious practices in communist Yugoslavia: The celebration of Christmas in St George’s Church in Titovo Užice in 1956
T1  - Pratiques religieuses dans la Yougoslavie communiste: célébration de Noël dans l’église de Saint Georges à Titovo Užice en 1956
SP  - 1141
EP  - 1163
VL  - 13
IS  - 4
DO  - 10.21301/eap.v13i4.1
ER  - 
@article{
author = "Богдановић, Бојана",
year = "2018",
url = "https://www.eap-iea.org/index.php/eap/issue/view/50, https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10311",
abstract = "Комунистичка  партија  Југославије  донела  је  1947.  године  директиву којом се забрањује прослава верских празника ван круга цркве, док је путем поверљивог расписа 1948. године Председништво владе ФНРЈ упутило наређење да се католички и православни Божић више званично не признају. Црквено прослављање Божића у периоду након доношења наведених забрана посматра се на примеру обележавања „најрадоснијег дана свештенства и народа” у цркви Св. Ђорђа у Титовом Ужицу 1956. године. Компаративном анализом упоређена су три наратива: опис црквеног прослављања Божића забележен у Летопису ужичких цркава и  парохија из  1939.  године, опис црквеног прослављања Божића забележен у Летопису ужичких цркава и парохија из 1956. годинеи опис црквеног прослављања Божића у цркви Покрова Пресвете Богородице у Јабланици 1958. године забележен у разговору који је ауторка текста водила 2018. године с испитаником који је од 1958. године као свештеник службовао у црквеној општини Доброселица. На основу уочених сличности и разлика у црквеном прослављању Божића у два временска контекста (предсоцијалистички и социјалистички) и два просторна (градски и сеоски) изводе се закључци о импликацијама специфичних амбијенталних друштвено-економских односа државе и цркве у социјалистичком уређењу., The Communist Party of Yugoslavia passed in 1947 a guideline prohibiting the celebration of religious holidays outside the church, while the government of the FPRY sent an order, through a confidential circular in 1948, for the Catholic and Orthodox Christmas not to be officially recognized any longer. Church celebration of Christmas in the period after the adoption of these prohibitions is observed on the occasion of marking the „most joyous day of the priesthood and people” in St. George’s Church in Titovo Užice in 1956. Three narratives are compared with comparative analysis: a description of the church celebration of Christmas recorded in the Chronicle of the Užice churches and parishes of 1939, a description of the church celebration of Christmas recorded in the Chronicle of the Užice churches and parishes of 1956, and a description of the church celebration of Christmas in the Church of the Holy Virgin in Jablanica in 1958, recorded in a conversation conducted by the author of the text in 2018 with a respondent who served from 1958 as a priest in the church municipality of Dobroselica. Based on the observed similarities and differences in church celebration of Christmas in two temporal contexts (pre-socialist and socialist) and two spatial (urban and rural), conclusions are drawn about the implications of specific ambient socio-economic relations between the state and the church in socialist organization., En 1947 le Parti communiste de Yougoslavie avait donné une directive interdisant la célébration des fêtes religieuses en dehors du cercle de l’église, alors que par une note confidentielle de 1948 la Présidence du gouvernement de la RFPY avait prononcé l’ordre que les fêtes de Noël catholique et orthodoxe ne seraient plus officiellement reconnues en tant que telles. La célébration ecclésiastique de Noël dans la période d’après le prononcé des interdictions évoquées est analysée sur l’exemple de la célébration « de la journée la plus joyeuse pour le clergé et pour le peuple » à l’Église de Saint Georges à Titovo Užice en 1956. L’analyse comparative porte sur trois récits: la description de la célébration ecclésiastique de Noël notée dans Les Annales des églises et des paroisses d’Užice de 1939, la description de la célébration de Noël dans les mêmes Annales datant de 1956, et, en dernier lieu, la description de la célébration à l’Église de l’Intercession de la Vierge Marie de Jablanica en 1958, notée dans un entretien mené en 2018 par l’auteure de ce texte avec un sujet interrogé qui avait officié en tant que curé dès 1958 dans la commune ecclésiastique Dobroselica. À partir des ressemblances et des différences relevées dans la célébration ecclésiastique de Noël dans deux contextes temporels (présocialiste et socialiste) et deux contextes spatiaux (urbain et rural) sont tirées des conclusions sur les implications des rapports spécifiques socio-économiques de l’État et de l’Église dans le régime socialiste.",
publisher = "Beograd : Univerzitet u Beogradu, Filozofski fakultet - Odeljenje za etnologiju i antropologiju / Belgrade : University of Belgrade, Faculty of Philosophy - Department of Ethnology and Anthropology",
journal = "Етноантрополошки проблеми / Issues in Ethnology and Anthropology",
title = "Религијске праксе у комунистичкој Југославији: прослављање Божића у цркви Св. Ђорђа у Титовом Ужицу 1956. године, Religious practices in communist Yugoslavia: The celebration of Christmas in St George’s Church in Titovo Užice in 1956, Pratiques religieuses dans la Yougoslavie communiste: célébration de Noël dans l’église de Saint Georges à Titovo Užice en 1956",
pages = "1141-1163",
volume = "13",
number = "4",
doi = "10.21301/eap.v13i4.1"
}
Богдановић, Б. (2018). Pratiques religieuses dans la Yougoslavie communiste: célébration de Noël dans l’église de Saint Georges à Titovo Užice en 1956.
Етноантрополошки проблеми / Issues in Ethnology and Anthropology
Beograd : Univerzitet u Beogradu, Filozofski fakultet - Odeljenje za etnologiju i antropologiju / Belgrade : University of Belgrade, Faculty of Philosophy - Department of Ethnology and Anthropology., 13(4), 1141-1163.
https://doi.org/10.21301/eap.v13i4.1
Богдановић Б. Pratiques religieuses dans la Yougoslavie communiste: célébration de Noël dans l’église de Saint Georges à Titovo Užice en 1956. Етноантрополошки проблеми / Issues in Ethnology and Anthropology. 2018;13(4):1141-1163
Богдановић Бојана, "Pratiques religieuses dans la Yougoslavie communiste: célébration de Noël dans l’église de Saint Georges à Titovo Užice en 1956" Етноантрополошки проблеми / Issues in Ethnology and Anthropology, 13, no. 4 (2018):1141-1163,
https://doi.org/10.21301/eap.v13i4.1 .

Е-музејска публикација у систему онлајн музејске комуникације

Богдановић, Бојана

(Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA, 2018)

TY  - JOUR
AU  - Богдановић, Бојана
PY  - 2018
UR  - http://www.ei.sanu.ac.rs/index.php/gei/article/view/587/521
UR  - http://dais.sanu.ac.rs/123456789/7597
AB  - Нове технологије прошириле су појам и значење музејске публикације. Правећи
паралелу са значајем и улогом музејске публикације у систему опште музеологије, рад
ревидира питање значаја и улоге е-музејске публикације у систему онлајн музејске
комуникације. Полазећи од чињенице да су онлајн канали којима музеји у Србији
комуницирају са својом публиком у дигиталном простору разнолики, предности и
ограничења наведених медија (е-музејских публикација) у преносу музејских
информација и порука у дигиталном музејском простору и контексту анализирају се у
најзаступљенијем виду онлајн музејске комуникације – веб–сајтовима. Резултати
истраживања којим је обухваћено 10 музејских веб–сајтова показали су недовољно
развијену и непрецизно позиционирану е-музејску публикацију у систему онлајн
музејске комуникације па су, у складу са препознатим ограничењима, дате и
препоруке за њено (потенцијално) унапређење.
AB  - New IC technologies has expanded the notion and meaning of the museum publication.
Comparing the position of museum publication in the system of general museology, the
paper E-museum publication in the system of оn-line museum communication revises the
importance and role of e-museum publications in the system of оn-line museum
communication. Starting from the fact that the cahnnels used by Serbian museums in оn-line
commuication with virtual public are diverse, the adventages and limitations of mentioned
media (е-museum publications) in transmission of museum informations and messages in the
viral museum space and context are analyzed throughout the most prominent type of оn-line
museum communication – web sites. The results of the research (of 10 museum web sites)
represent the underdeveloped and unfocused positioned е-museum publications in the
system of оn-line museum communication. In accordance to the results and recognized
limitations the recommendations for its (potential) development are given in the paper.
PB  - Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA
T2  - Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
T1  - Е-музејска публикација у систему онлајн музејске комуникације
T1  - E-museum Publication in the System of On-line Museum Communication
SP  - 403
EP  - 416
VL  - 66
IS  - 2
DO  - 10.2298/GEI1802403B
ER  - 
@article{
author = "Богдановић, Бојана",
year = "2018",
url = "http://www.ei.sanu.ac.rs/index.php/gei/article/view/587/521, http://dais.sanu.ac.rs/123456789/7597",
abstract = "Нове технологије прошириле су појам и значење музејске публикације. Правећи
паралелу са значајем и улогом музејске публикације у систему опште музеологије, рад
ревидира питање значаја и улоге е-музејске публикације у систему онлајн музејске
комуникације. Полазећи од чињенице да су онлајн канали којима музеји у Србији
комуницирају са својом публиком у дигиталном простору разнолики, предности и
ограничења наведених медија (е-музејских публикација) у преносу музејских
информација и порука у дигиталном музејском простору и контексту анализирају се у
најзаступљенијем виду онлајн музејске комуникације – веб–сајтовима. Резултати
истраживања којим је обухваћено 10 музејских веб–сајтова показали су недовољно
развијену и непрецизно позиционирану е-музејску публикацију у систему онлајн
музејске комуникације па су, у складу са препознатим ограничењима, дате и
препоруке за њено (потенцијално) унапређење., New IC technologies has expanded the notion and meaning of the museum publication.
Comparing the position of museum publication in the system of general museology, the
paper E-museum publication in the system of оn-line museum communication revises the
importance and role of e-museum publications in the system of оn-line museum
communication. Starting from the fact that the cahnnels used by Serbian museums in оn-line
commuication with virtual public are diverse, the adventages and limitations of mentioned
media (е-museum publications) in transmission of museum informations and messages in the
viral museum space and context are analyzed throughout the most prominent type of оn-line
museum communication – web sites. The results of the research (of 10 museum web sites)
represent the underdeveloped and unfocused positioned е-museum publications in the
system of оn-line museum communication. In accordance to the results and recognized
limitations the recommendations for its (potential) development are given in the paper.",
publisher = "Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA",
journal = "Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA",
title = "Е-музејска публикација у систему онлајн музејске комуникације, E-museum Publication in the System of On-line Museum Communication",
pages = "403-416",
volume = "66",
number = "2",
doi = "10.2298/GEI1802403B"
}
Богдановић, Б. (2018). E-museum Publication in the System of On-line Museum Communication.
Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA., 66(2), 403-416.
https://doi.org/10.2298/GEI1802403B
Богдановић Б. E-museum Publication in the System of On-line Museum Communication. Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA. 2018;66(2):403-416
Богдановић Бојана, "E-museum Publication in the System of On-line Museum Communication" Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA, 66, no. 2 (2018):403-416,
https://doi.org/10.2298/GEI1802403B .

Антропологија и антика: eпистемолошка разилажења и сусрети

Стевановић, Лада

(Београд : Етнографски институт САНУ, 2018)

TY  - JOUR
AU  - Стевановић, Лада
PY  - 2018
UR  - http://dais.sanu.ac.rs/123456789/4495
AB  - The paper deals with the relationship between two academic disciplines: anthropology and
Classics that was changing through the time. Although the classical scholars that were
oriented towards anthropology never represented dominant stream in the discipline that
researched antiquity, we may follow the transformation of mentioned relation that reflects
specific methodological positions and changes, as well as wider social and historical context
that unavoidably had impact on the development and the status of the academic disciplines.
The research attitude towards the Other (as the other culture or as own past) that developed
in a specific way in colonialist nineteen century led gradually to disciplinary self-criticism
and self-awareness of superior position of the researcher in anthropology that reflected the
attitude towards own culture. Regarding the classics, I will point exactly to those researchers
that had anthropological approach (even after this discipline abandoned diachrony),
changing the dominant perspective from which the antiquity was perceived in order to free themselves from the position about the “cradle of European civilisation”. They started to
pose new questions and changed the focus of their research, taking new perspectives for
interpretation of fascinating ancient cultures.
AB  - У раду се разматра историјат односа и преплитање антропологије и античких студија.
Иако оријентисаност према антропологији међу класичарима никада није била
већински прихваћена, ипак се могу пратити развој, сусрети и разилажења две
дисциплине. Они су били условљени како самим методолошким позицијама и
променама, тако и ширим друштвеним и историјским контекстом који је неумитно
утицао на развој и статус академских дисциплина. Од односа према Другом (као
другој култури или као сопственој прошлости) који се у XIX веку развијао у
колонијалистичком духу, ишло се ка дисциплинарној самокритичности и
освешћивању супериорне позиције истраживача у антропологији, која је била
повезана са односом према сопственој култури. Што се тиче античких студија, међу
истраживачима ћу издвојити управо оне који су неговали антрополошки приступ (и
када се ова дисциплина одрекла дијахроније), иновирајући га и мењајући перспективу
из које се посматрала антика како би се ослободили окорелих ставова о „колевци
европске цивилизације“, преиспитујући и проширујући теме и позиције из којих су
интерпретирали узбудљиве античке културе, нарочито грчку, којој без сумње,
дугујемо много.
PB  - Београд : Етнографски институт САНУ
T2  - Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
T1  - Антропологија и антика: eпистемолошка разилажења и сусрети
T1  - Anthropology and Classics: Epistemological Divergences and  Encounters
SP  - 287
EP  - 302
VL  - 66
IS  - 2
DO  - 10.2298/GEI1802287S
ER  - 
@article{
author = "Стевановић, Лада",
year = "2018",
url = "http://dais.sanu.ac.rs/123456789/4495",
abstract = "The paper deals with the relationship between two academic disciplines: anthropology and
Classics that was changing through the time. Although the classical scholars that were
oriented towards anthropology never represented dominant stream in the discipline that
researched antiquity, we may follow the transformation of mentioned relation that reflects
specific methodological positions and changes, as well as wider social and historical context
that unavoidably had impact on the development and the status of the academic disciplines.
The research attitude towards the Other (as the other culture or as own past) that developed
in a specific way in colonialist nineteen century led gradually to disciplinary self-criticism
and self-awareness of superior position of the researcher in anthropology that reflected the
attitude towards own culture. Regarding the classics, I will point exactly to those researchers
that had anthropological approach (even after this discipline abandoned diachrony),
changing the dominant perspective from which the antiquity was perceived in order to free themselves from the position about the “cradle of European civilisation”. They started to
pose new questions and changed the focus of their research, taking new perspectives for
interpretation of fascinating ancient cultures., У раду се разматра историјат односа и преплитање антропологије и античких студија.
Иако оријентисаност према антропологији међу класичарима никада није била
већински прихваћена, ипак се могу пратити развој, сусрети и разилажења две
дисциплине. Они су били условљени како самим методолошким позицијама и
променама, тако и ширим друштвеним и историјским контекстом који је неумитно
утицао на развој и статус академских дисциплина. Од односа према Другом (као
другој култури или као сопственој прошлости) који се у XIX веку развијао у
колонијалистичком духу, ишло се ка дисциплинарној самокритичности и
освешћивању супериорне позиције истраживача у антропологији, која је била
повезана са односом према сопственој култури. Што се тиче античких студија, међу
истраживачима ћу издвојити управо оне који су неговали антрополошки приступ (и
када се ова дисциплина одрекла дијахроније), иновирајући га и мењајући перспективу
из које се посматрала антика како би се ослободили окорелих ставова о „колевци
европске цивилизације“, преиспитујући и проширујући теме и позиције из којих су
интерпретирали узбудљиве античке културе, нарочито грчку, којој без сумње,
дугујемо много.",
publisher = "Београд : Етнографски институт САНУ",
journal = "Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA",
title = "Антропологија и антика: eпистемолошка разилажења и сусрети, Anthropology and Classics: Epistemological Divergences and  Encounters",
pages = "287-302",
volume = "66",
number = "2",
doi = "10.2298/GEI1802287S"
}
Стевановић, Л. (2018). Anthropology and Classics: Epistemological Divergences and  Encounters.
Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
Београд : Етнографски институт САНУ., 66(2), 287-302.
https://doi.org/10.2298/GEI1802287S
Стевановић Л. Anthropology and Classics: Epistemological Divergences and  Encounters. Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA. 2018;66(2):287-302
Стевановић Лада, "Anthropology and Classics: Epistemological Divergences and  Encounters" Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA, 66, no. 2 (2018):287-302,
https://doi.org/10.2298/GEI1802287S .

Интердисциплинарна истраживања – антропологија у сарадњи са другим наукама

Трифуновић, Весна

(Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA, 2018)

TY  - JOUR
AU  - Трифуновић, Весна
PY  - 2018
UR  - http://www.ei.sanu.ac.rs/index.php/gei/article/view/576
UR  - http://dais.sanu.ac.rs/123456789/7599
PB  - Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA
T2  - Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
T1  - Интердисциплинарна истраживања – антропологија у сарадњи са другим наукама
T1  - Interdisciplinary Research – Anthropology in Collaboration with Other Disciplines
SP  - 239
EP  - 244
VL  - 66
IS  - 2
DO  - 10.2298/GEI1802239T
ER  - 
@article{
author = "Трифуновић, Весна",
year = "2018",
url = "http://www.ei.sanu.ac.rs/index.php/gei/article/view/576, http://dais.sanu.ac.rs/123456789/7599",
publisher = "Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA",
journal = "Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA",
title = "Интердисциплинарна истраживања – антропологија у сарадњи са другим наукама, Interdisciplinary Research – Anthropology in Collaboration with Other Disciplines",
pages = "239-244",
volume = "66",
number = "2",
doi = "10.2298/GEI1802239T"
}
Трифуновић, В. (2018). Interdisciplinary Research – Anthropology in Collaboration with Other Disciplines.
Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA., 66(2), 239-244.
https://doi.org/10.2298/GEI1802239T
Трифуновић В. Interdisciplinary Research – Anthropology in Collaboration with Other Disciplines. Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA. 2018;66(2):239-244
Трифуновић Весна, "Interdisciplinary Research – Anthropology in Collaboration with Other Disciplines" Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA, 66, no. 2 (2018):239-244,
https://doi.org/10.2298/GEI1802239T .
1

Изучавање људско–животињских односа у антропологији и археологији I

Žakula, Sonja; Živaljević, Ivana

(Beograd : Etnografski institut SANU, 2018)

TY  - JOUR
AU  - Žakula, Sonja
AU  - Živaljević, Ivana
PY  - 2018
UR  - http://dais.sanu.ac.rs/123456789/4493
AB  - This paper is the first of the two planned, in which we will focus on the approaches to the
study of human-animal relations in ethnology and anthropology and archaeology. Even though interest in the role of animals in human societies is almost as old as the disciplines
the authors of this paper come from, changes and turbulences that the social sciences and the
humanities went through in the 1980’s meant that the old foundations on which this interest
was based came into question. Given the complexity and scope of the topic, the narrative on
the study of human-animal relations in anthropology and archaeology is divided into two
parts. In this first paper, we will offer a diachronic review of approaches to the study of
animals, animal remains and human-animal relations from the establishment of our
disciplines to approximately the end of the 20th century, and map changes and convergent
theoretical and methodological tendencies which have led to asking new and different
questions about relationships between humans and other animals, but also opened vast
possibilities for interdisciplinary collaboration.
AB  - Овај текст представља први од планирана два чланка у којима ћемо се бавити
проблемом изучaвања људско–животињских односа у етнологији и антропологији и
археологији. Иако је интересовање за улогу животиња у људским друштвима старо
готово колико и дисциплине из којих ауторке овог текста долазе, промене и
превирања кроз које су друштвене и хуманистичке науке пролазиле осамдесетих
година 20. века условиле су преиспитивање старих основа на којима је ово
интересовање у нашим дисциплинама почивало и, на ширем плану, довеле до
формирања новог интердисциплинарног поља проучавања људско-животињских
односа. Услед комплексности и обима обрађиване теме, прича о изучавању људско–
животињских односа у антропологији и археологији подељена је на два дела. У овом,
првом делу, понудићемо историјски осврт на приступе проучавaњу животиња,
животињских остатака и људско–животињских односа од заснивања наших
дисциплина до, угрубо, краја 20. века, и мапирати конвергентне теоријско-
методолошке тенденције у двема дисциплинама које су, напослетку, довеле до
постављања нових и другачијих питања у вези са односима између људи и других
животиња, али и отвориле низ могућности за интердисциплинарну сарадњу.
PB  - Beograd  : Etnografski institut SANU
T2  - Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
T1  - Изучавање људско–животињских односа у антропологији и археологији I
SP  - 255
EP  - 270
VL  - 66
IS  - 2
DO  - 10.2298/GEI1802255Z
ER  - 
@article{
author = "Žakula, Sonja and Živaljević, Ivana",
year = "2018",
url = "http://dais.sanu.ac.rs/123456789/4493",
abstract = "This paper is the first of the two planned, in which we will focus on the approaches to the
study of human-animal relations in ethnology and anthropology and archaeology. Even though interest in the role of animals in human societies is almost as old as the disciplines
the authors of this paper come from, changes and turbulences that the social sciences and the
humanities went through in the 1980’s meant that the old foundations on which this interest
was based came into question. Given the complexity and scope of the topic, the narrative on
the study of human-animal relations in anthropology and archaeology is divided into two
parts. In this first paper, we will offer a diachronic review of approaches to the study of
animals, animal remains and human-animal relations from the establishment of our
disciplines to approximately the end of the 20th century, and map changes and convergent
theoretical and methodological tendencies which have led to asking new and different
questions about relationships between humans and other animals, but also opened vast
possibilities for interdisciplinary collaboration., Овај текст представља први од планирана два чланка у којима ћемо се бавити
проблемом изучaвања људско–животињских односа у етнологији и антропологији и
археологији. Иако је интересовање за улогу животиња у људским друштвима старо
готово колико и дисциплине из којих ауторке овог текста долазе, промене и
превирања кроз које су друштвене и хуманистичке науке пролазиле осамдесетих
година 20. века условиле су преиспитивање старих основа на којима је ово
интересовање у нашим дисциплинама почивало и, на ширем плану, довеле до
формирања новог интердисциплинарног поља проучавања људско-животињских
односа. Услед комплексности и обима обрађиване теме, прича о изучавању људско–
животињских односа у антропологији и археологији подељена је на два дела. У овом,
првом делу, понудићемо историјски осврт на приступе проучавaњу животиња,
животињских остатака и људско–животињских односа од заснивања наших
дисциплина до, угрубо, краја 20. века, и мапирати конвергентне теоријско-
методолошке тенденције у двема дисциплинама које су, напослетку, довеле до
постављања нових и другачијих питања у вези са односима између људи и других
животиња, али и отвориле низ могућности за интердисциплинарну сарадњу.",
publisher = "Beograd  : Etnografski institut SANU",
journal = "Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA",
title = "Изучавање људско–животињских односа у антропологији и археологији I",
pages = "255-270",
volume = "66",
number = "2",
doi = "10.2298/GEI1802255Z"
}
Žakula, S.,& Živaljević, I. (2018). Изучавање људско–животињских односа у антропологији и археологији I.
Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
Beograd  : Etnografski institut SANU., 66(2), 255-270.
https://doi.org/10.2298/GEI1802255Z
Žakula S, Živaljević I. Изучавање људско–животињских односа у антропологији и археологији I. Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA. 2018;66(2):255-270
Žakula Sonja, Živaljević Ivana, "Изучавање људско–животињских односа у антропологији и археологији I" Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA, 66, no. 2 (2018):255-270,
https://doi.org/10.2298/GEI1802255Z .
2

Rađanje živih mrtvaca: karakteristike žanra zombi filma i Romerova vizija apokalipse

Mandić, Marina

(Beograd : Univerzitet u Beogradu – Filozofski fakultet, 2018)

TY  - JOUR
AU  - Mandić, Marina
PY  - 2018
UR  - http://www.anthroserbia.org/Journals/Article/2276
UR  - https://www.ceeol.com/search/article-detail?id=722242
UR  - http://dais.sanu.ac.rs/123456789/5061
AB  - Nastao 1968. godine filmom „Noć živih mrtvaca”, američkog režisera
Džordža A. Romera, zombi žanr predstavlja sintezu žanrova apokalipse, naučne fantastike, horora i filmova o čudovištima. Inspirisan prethodnim filmskim tradicijama, Romero kombinovanjem elemenata pomenutih žanrova nudi sopstvenu viziju kraja sveta
oličenu u postojanju čudovišta koje je istovremeno povod katastrofe i posledica koja
karakteriše društveno okruženje.
Romerovi filmovi predstavljaju metaforičko ogledalo društvenih okolnosti u kojima su
nastali, te njihov razvoj možemo posmatrati kao dnevnik u koji su decenijama upisivana značenja određenih vremenskih epoha, društvenih dešavanja, kako od strane autora,
tako i od strane publike koja uživa u ovim filmovima i tumači ih skladno sopstvenim
iskustvima. Svojim specifičnim jezikom, zombi apokalipsa dekonstruiše ustanovljene
društvene diskurse i konstruiše ih ponovo u narativnoj formi koja za cilj ima da izazove
uznemirenost, strah i apokaliptičnu fantaziju zasnovanu na propasti zapadnog društvenog diskursa
AB  - Starting from the theoretical explications of the genre film and Cawelti’s concept of formula, this paper relates to the genre conceptualization and contextualization
of the popular zombie film narrative. Pioneered by George Romero in 1968, and his
film “Night of the Living Dead”, zombie film genre represents a synthesis of the apocalypse formula, science fiction, horror and the monster movie. Inspired by previous
film traditions, Romero combines the elements of the mentioned film genres, offering
his own vision of the end of the world, epitomized in the presence of a monster which
appears simultaneously as the cause of the catastrophe and as the dominant social setting. Romero’s films can be viewed a metaphorical mirror of the era and the social
climate in which they appeared. Their development can be seen as a decades old diary
in which the signs of the times and social events are being inscribed by the author
himself, as well as by the audience, which views these films and interprets based on
their own experience. With their specific language, zombie apocalypse deconstructs the
social discourse and constructs it again in the narrative form which aims to arouse
uneasiness and fear, as well as to create a particular survivalist fantasy without a happy
ending. These emotions and meanings altogether hint at the apocalyptic character of
the contemporary society.
PB  - Beograd : Univerzitet u Beogradu – Filozofski fakultet
PB  - Beograd: Institut za etnologiju i antropologiju
T2  - Antropologija
T1  - Rađanje živih mrtvaca: karakteristike žanra zombi filma i Romerova vizija apokalipse
SP  - 173
EP  - 190
VL  - 3
IS  - 18
ER  - 
@article{
author = "Mandić, Marina",
year = "2018",
url = "http://www.anthroserbia.org/Journals/Article/2276, https://www.ceeol.com/search/article-detail?id=722242, http://dais.sanu.ac.rs/123456789/5061",
abstract = "Nastao 1968. godine filmom „Noć živih mrtvaca”, američkog režisera
Džordža A. Romera, zombi žanr predstavlja sintezu žanrova apokalipse, naučne fantastike, horora i filmova o čudovištima. Inspirisan prethodnim filmskim tradicijama, Romero kombinovanjem elemenata pomenutih žanrova nudi sopstvenu viziju kraja sveta
oličenu u postojanju čudovišta koje je istovremeno povod katastrofe i posledica koja
karakteriše društveno okruženje.
Romerovi filmovi predstavljaju metaforičko ogledalo društvenih okolnosti u kojima su
nastali, te njihov razvoj možemo posmatrati kao dnevnik u koji su decenijama upisivana značenja određenih vremenskih epoha, društvenih dešavanja, kako od strane autora,
tako i od strane publike koja uživa u ovim filmovima i tumači ih skladno sopstvenim
iskustvima. Svojim specifičnim jezikom, zombi apokalipsa dekonstruiše ustanovljene
društvene diskurse i konstruiše ih ponovo u narativnoj formi koja za cilj ima da izazove
uznemirenost, strah i apokaliptičnu fantaziju zasnovanu na propasti zapadnog društvenog diskursa, Starting from the theoretical explications of the genre film and Cawelti’s concept of formula, this paper relates to the genre conceptualization and contextualization
of the popular zombie film narrative. Pioneered by George Romero in 1968, and his
film “Night of the Living Dead”, zombie film genre represents a synthesis of the apocalypse formula, science fiction, horror and the monster movie. Inspired by previous
film traditions, Romero combines the elements of the mentioned film genres, offering
his own vision of the end of the world, epitomized in the presence of a monster which
appears simultaneously as the cause of the catastrophe and as the dominant social setting. Romero’s films can be viewed a metaphorical mirror of the era and the social
climate in which they appeared. Their development can be seen as a decades old diary
in which the signs of the times and social events are being inscribed by the author
himself, as well as by the audience, which views these films and interprets based on
their own experience. With their specific language, zombie apocalypse deconstructs the
social discourse and constructs it again in the narrative form which aims to arouse
uneasiness and fear, as well as to create a particular survivalist fantasy without a happy
ending. These emotions and meanings altogether hint at the apocalyptic character of
the contemporary society.",
publisher = "Beograd : Univerzitet u Beogradu – Filozofski fakultet, Beograd: Institut za etnologiju i antropologiju",
journal = "Antropologija",
title = "Rađanje živih mrtvaca: karakteristike žanra zombi filma i Romerova vizija apokalipse",
pages = "173-190",
volume = "3",
number = "18"
}
Mandić, M. (2018). Rađanje živih mrtvaca: karakteristike žanra zombi filma i Romerova vizija apokalipse.
Antropologija
Beograd: Institut za etnologiju i antropologiju., 3(18), 173-190.
Mandić M. Rađanje živih mrtvaca: karakteristike žanra zombi filma i Romerova vizija apokalipse. Antropologija. 2018;3(18):173-190
Mandić Marina, "Rađanje živih mrtvaca: karakteristike žanra zombi filma i Romerova vizija apokalipse" Antropologija, 3, no. 18 (2018):173-190

Ретроспективе српске етнологије

Павловић, Мирјана

(Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA, 2018)

TY  - JOUR
AU  - Павловић, Мирјана
PY  - 2018
UR  - http://www.ei.sanu.ac.rs/index.php/gei/article/view/265/210
UR  - http://dais.sanu.ac.rs/123456789/7608
AB  - Тема прве свеске Гласника Етнографског института САНУ за 2018.
годину нуди поглед уназад на личности, установе и теоријско-методолошке
правце у српској етнологији (и антропологији). „Историјске ретроспективе
етнологије и антропологије“ представљају групу научних радова који дају
нове доприносе критичким интерпретацијама дисциплинарне прошлости у
нас. Разматрања етноантрополошке историје су последњих година све
бројнија у Србији и суседним земљама, и овај темат употпуњује овај успешан
низ студија, настојећи да додатно осветли развој етнологије у 20. веку на
овдашњем простору. Већина радова у овом темату настала је као резултат
излагања на међународној научној конференцији „Ретроспективе и
перспективе етнологије и антропологије“ (Сирогојно, 8. до 10. септембар
2017. године) којом је обележена седамдесета годишњица оснивања
Етнографског института САНУ.
PB  - Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA
T2  - Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
T1  - Ретроспективе српске етнологије
T1  - Retrospectives of Serbian Ethnology
SP  - 7
EP  - 9
VL  - 66
IS  - 1
DO  - 10.2298/GEI1801007P
ER  - 
@article{
author = "Павловић, Мирјана",
year = "2018",
url = "http://www.ei.sanu.ac.rs/index.php/gei/article/view/265/210, http://dais.sanu.ac.rs/123456789/7608",
abstract = "Тема прве свеске Гласника Етнографског института САНУ за 2018.
годину нуди поглед уназад на личности, установе и теоријско-методолошке
правце у српској етнологији (и антропологији). „Историјске ретроспективе
етнологије и антропологије“ представљају групу научних радова који дају
нове доприносе критичким интерпретацијама дисциплинарне прошлости у
нас. Разматрања етноантрополошке историје су последњих година све
бројнија у Србији и суседним земљама, и овај темат употпуњује овај успешан
низ студија, настојећи да додатно осветли развој етнологије у 20. веку на
овдашњем простору. Већина радова у овом темату настала је као резултат
излагања на међународној научној конференцији „Ретроспективе и
перспективе етнологије и антропологије“ (Сирогојно, 8. до 10. септембар
2017. године) којом је обележена седамдесета годишњица оснивања
Етнографског института САНУ.",
publisher = "Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA",
journal = "Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA",
title = "Ретроспективе српске етнологије, Retrospectives of Serbian Ethnology",
pages = "7-9",
volume = "66",
number = "1",
doi = "10.2298/GEI1801007P"
}
Павловић, М. (2018). Retrospectives of Serbian Ethnology.
Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA., 66(1), 7-9.
https://doi.org/10.2298/GEI1801007P
Павловић М. Retrospectives of Serbian Ethnology. Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA. 2018;66(1):7-9
Павловић Мирјана, "Retrospectives of Serbian Ethnology" Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA, 66, no. 1 (2018):7-9,
https://doi.org/10.2298/GEI1801007P .

Научне политике и истраживачки ентитети у историјској ауторефлексији: Етнографски институт САНУ

Лукић Крстановић, Мирослава

(Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA, 2018)

TY  - JOUR
AU  - Лукић Крстановић, Мирослава
PY  - 2018
UR  - http://www.ei.sanu.ac.rs/index.php/gei/article/view/266/211
UR  - http://dais.sanu.ac.rs/123456789/7607
AB  - Разматрање научне институције и њених протагониста кроз време подразумева и
нивое (само)преипстивања – ретроспекцију, интроспекцију и екстроспекцију, што
умногоме указује на превирања, слојевитости, контрадикторности или
противуречности научних темпоралних стратегија. У овом раду тумачим процесе
успостављања нормативних стратегија, институционалних политика, конструкција
колективитета и индивидуалних тежњи на примеру Етнографског института САНУ од
1947. године до данас. Историјска ауторефлексивност обухвата пет начина
обликовања и сучељавања научних субјективитета и објективитета: 1. Рутинизација
смислених поредака и клизајућа индивидуална инвентивност; 2. Ефикасна
учинковитост институционалног поретка и ефектност у постизању научничких
циљева; 3. Детерминисан поредак и индивидуална агилност у зони предузимљивог и
спретног активизма; 4. Конзистентност научног поретка и стална динамичност у
зонама јавне видљивости; 5. Проверљивост у складу са институционалним
стандардима и координирани рад на нивоу колегијалности.
AB  - Analyzing a scientific institution and its protagonists in diachronic perspective also entails
 different levels of (self)assessment – retrospection, introspection, and extrospection, which
 also points out to turmoils, stratifications, and contradictions of scientific temporal
 strategies. In this paper I am interpreting processes of the establishment of normative
 strategies, institutional politics, construction of collectivities, and individual aspirations at
 the Institute of Ethnography SASA from 1947 until present. Historical self-reflection
 encompasses five options through which scientific subjectivities and objectivities were
 formed and confronted: 1. Routinization of meaningful systems and sliding individual 
inventiveness; 2. Efficiency of the institutional order and distinctiveness in reaching
scientific goals; 3. Determined order and individual agility in the zone of enterprising and
skillful activism; 4. Consistency of scientific order and constant dynamics in the zones of
public visibility; 5. Verifiability in accordance with institutional standrads and coordinated
work at the collegial level.
PB  - Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA
T2  - Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
T1  - Научне политике и истраживачки ентитети у историјској ауторефлексији: Етнографски институт САНУ
T1  - Scientific Policies and Research Entities in Historical Self-Reflection: Institute of Ethnography SASA
SP  - 11
EP  - 32
VL  - 66
IS  - 1
DO  - 10.2298/GEI1801011L
ER  - 
@article{
author = "Лукић Крстановић, Мирослава",
year = "2018",
url = "http://www.ei.sanu.ac.rs/index.php/gei/article/view/266/211, http://dais.sanu.ac.rs/123456789/7607",
abstract = "Разматрање научне институције и њених протагониста кроз време подразумева и
нивое (само)преипстивања – ретроспекцију, интроспекцију и екстроспекцију, што
умногоме указује на превирања, слојевитости, контрадикторности или
противуречности научних темпоралних стратегија. У овом раду тумачим процесе
успостављања нормативних стратегија, институционалних политика, конструкција
колективитета и индивидуалних тежњи на примеру Етнографског института САНУ од
1947. године до данас. Историјска ауторефлексивност обухвата пет начина
обликовања и сучељавања научних субјективитета и објективитета: 1. Рутинизација
смислених поредака и клизајућа индивидуална инвентивност; 2. Ефикасна
учинковитост институционалног поретка и ефектност у постизању научничких
циљева; 3. Детерминисан поредак и индивидуална агилност у зони предузимљивог и
спретног активизма; 4. Конзистентност научног поретка и стална динамичност у
зонама јавне видљивости; 5. Проверљивост у складу са институционалним
стандардима и координирани рад на нивоу колегијалности., Analyzing a scientific institution and its protagonists in diachronic perspective also entails
 different levels of (self)assessment – retrospection, introspection, and extrospection, which
 also points out to turmoils, stratifications, and contradictions of scientific temporal
 strategies. In this paper I am interpreting processes of the establishment of normative
 strategies, institutional politics, construction of collectivities, and individual aspirations at
 the Institute of Ethnography SASA from 1947 until present. Historical self-reflection
 encompasses five options through which scientific subjectivities and objectivities were
 formed and confronted: 1. Routinization of meaningful systems and sliding individual 
inventiveness; 2. Efficiency of the institutional order and distinctiveness in reaching
scientific goals; 3. Determined order and individual agility in the zone of enterprising and
skillful activism; 4. Consistency of scientific order and constant dynamics in the zones of
public visibility; 5. Verifiability in accordance with institutional standrads and coordinated
work at the collegial level.",
publisher = "Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA",
journal = "Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA",
title = "Научне политике и истраживачки ентитети у историјској ауторефлексији: Етнографски институт САНУ, Scientific Policies and Research Entities in Historical Self-Reflection: Institute of Ethnography SASA",
pages = "11-32",
volume = "66",
number = "1",
doi = "10.2298/GEI1801011L"
}
Лукић Крстановић, М. (2018). Scientific Policies and Research Entities in Historical Self-Reflection: Institute of Ethnography SASA.
Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA., 66(1), 11-32.
https://doi.org/10.2298/GEI1801011L
Лукић Крстановић М. Scientific Policies and Research Entities in Historical Self-Reflection: Institute of Ethnography SASA. Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA. 2018;66(1):11-32
Лукић Крстановић Мирослава, "Scientific Policies and Research Entities in Historical Self-Reflection: Institute of Ethnography SASA" Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA, 66, no. 1 (2018):11-32,
https://doi.org/10.2298/GEI1801011L .

Патмос: ни ту ни тамо. Друштвено-културни контекст настанка 'Откривења Светог Јована Богослова'

Томашевић, Милан

(Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA, 2017)

TY  - JOUR
AU  - Томашевић, Милан
PY  - 2017
UR  - http://www.ei.sanu.ac.rs/index.php/gei/article/view/176/132
UR  - http://dais.sanu.ac.rs/123456789/7657
AB  - Рад описује друштвене услове који су владали Римским царством на прелому ера, као
и културни миље из кога је проистекла јудеохришћанска апокалиптична мисао.
Такође, настоји да представи и истакне различита схватања порекла Апокалипсе,
односно да подвуче контроверзе које су неодвојиве од тог текста. Напокон, рад
упућује на читав низ постојећих тумачења и могућности употребе апокалиптичне
књижевности. Намера рада је да представи културни и политички контекст, што ће,
другом приликом, олакшати антрополошку интерпретацију Откривења.
AB  - Paper presents political and cultural conditions suitably for emerging of apocalyptic
literature and offers a description of social setup of Roman Empire, Judaic society division
and emerging of early Christianity. Main aim is to show complex interconnection of
apocalyptic literature, separation of church and synagogue, relationship with a cult of
Emperor and competition with a gnostic communities and teachings in modern day western
Turkey. Paper introduces different ways of interpreting Apocalypse to John, and different
analysis of its structure. Also, it offers interpretations of symbols used by author and
different views on idea of Millennium.
PB  - Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA
T2  - Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
T1  - Патмос: ни ту ни тамо. Друштвено-културни контекст настанка 'Откривења Светог Јована Богослова'
T1  - Patmos: Neither Here Nor There. Socio-cultural Context for Occurrence of ’Revelation to John’
SP  - 457
EP  - 474
VL  - 65
IS  - 2
DO  - 10.2298/GEI1702457T
ER  - 
@article{
author = "Томашевић, Милан",
year = "2017",
url = "http://www.ei.sanu.ac.rs/index.php/gei/article/view/176/132, http://dais.sanu.ac.rs/123456789/7657",
abstract = "Рад описује друштвене услове који су владали Римским царством на прелому ера, као
и културни миље из кога је проистекла јудеохришћанска апокалиптична мисао.
Такође, настоји да представи и истакне различита схватања порекла Апокалипсе,
односно да подвуче контроверзе које су неодвојиве од тог текста. Напокон, рад
упућује на читав низ постојећих тумачења и могућности употребе апокалиптичне
књижевности. Намера рада је да представи културни и политички контекст, што ће,
другом приликом, олакшати антрополошку интерпретацију Откривења., Paper presents political and cultural conditions suitably for emerging of apocalyptic
literature and offers a description of social setup of Roman Empire, Judaic society division
and emerging of early Christianity. Main aim is to show complex interconnection of
apocalyptic literature, separation of church and synagogue, relationship with a cult of
Emperor and competition with a gnostic communities and teachings in modern day western
Turkey. Paper introduces different ways of interpreting Apocalypse to John, and different
analysis of its structure. Also, it offers interpretations of symbols used by author and
different views on idea of Millennium.",
publisher = "Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA",
journal = "Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA",
title = "Патмос: ни ту ни тамо. Друштвено-културни контекст настанка 'Откривења Светог Јована Богослова', Patmos: Neither Here Nor There. Socio-cultural Context for Occurrence of ’Revelation to John’",
pages = "457-474",
volume = "65",
number = "2",
doi = "10.2298/GEI1702457T"
}
Томашевић, М. (2017). Patmos: Neither Here Nor There. Socio-cultural Context for Occurrence of ’Revelation to John’.
Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA., 65(2), 457-474.
https://doi.org/10.2298/GEI1702457T
Томашевић М. Patmos: Neither Here Nor There. Socio-cultural Context for Occurrence of ’Revelation to John’. Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA. 2017;65(2):457-474
Томашевић Милан, "Patmos: Neither Here Nor There. Socio-cultural Context for Occurrence of ’Revelation to John’" Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA, 65, no. 2 (2017):457-474,
https://doi.org/10.2298/GEI1702457T .

Društveni obrasci prirodnih katastrofa: slučaj Katrina

Filipović, Mirko; Žakula, Sonja

(Beograd : Univerzitet u Beogradu, Filozofski fakultet - Odeljenje za etnologiju i antropologiju / Belgrade : University of Belgrade, Faculty of Philosophy - Department of Ethnology and Anthropology, 2017)

TY  - JOUR
AU  - Filipović, Mirko
AU  - Žakula, Sonja
PY  - 2017
UR  - https://www.eap-iea.org/index.php/eap/issue/view/43
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10314
AB  - U javnom mnjenju i imaginaciji, prirodne nesreće i katastrofe unesrećuju sve podjednako. Međutim, one se ne dešavaju u istorijskom, političkom, ekonomskom, socijalnom vakuumu. U svakoj fazi i aspektu – uzroci, ranjivost, spremnost, posledice, odgovor, rekonstrukcija, konture nesreće i plaćena cena, u manjoj ili većoj meri društveno su uslovljeni. Prirodne katastrofe, zapravo, odražavaju i pojačavaju reljefnost postojećih nejednakosti i njihove efekte. To je bio slučaj i s uraganom Katrina. Crni, siromašni, stari... ostali su u potopljenom Nju Orleansu zato što je njihova ekonomska i društvena ekskluzija smanjila njihovu mogućnost da pobegnu od nesreće (kao, uostalom i njihovu mogućnost da pobegnu od siromaštva). Da je Katrina bila samo puki akcident koji se tiče geografije i ekologije, moglo se mirno čekati na razrešenje njenih posledica. No kako nejednakosti koje je ona učinila jasno vidljivim imaju duboke društveno-istorijske korene, bilo je iluzorno očekivati da bi one mogle biti sanirane ponuđenim javnim politikama. Zato Katrina ostaje snažan podsetnik za one koji se zalažu za izgradnju pravednog društva i pune demokratije.
AB  - Public perception and imagination tend to view natural disasters and catastrophes as phenomena that impact everyone equally. However, they do not occur in a historical, political, economic or social vacuum. Every phase and aspect of a disaster – its causes, vulnerability, preparedness, aftermath, response, reconstruction, the scope of the disaster and the price paid in the end are, to a lesser or greater extent, socially conditioned. Natural disasters actually replicate and amplify existing social inequalities and their effects. Such was also the case with hurricane Katrina. Black people, the poor, the elderly... remained in sunken New Orleans because their economic and social exclusion diminished their possibility to escape the disaster (the same way it diminished their opportunity to escape poverty). Had Katrina been a mere accident of geography and ecology, it would have been possible to peacefully await the resolution of its aftermath. However, because the inequalities which Katrina made apparent have deep socio-historical roots, it was illusory to expect that they would be repaired by the public policies on offer. Because of this, Katrina remains a powerful reminder to those advocating for a more just and democratic society.
AB  - Dans l’opinion et l’imagination publique, les désastres et les catastrophes naturelles rendent tout le monde également malheureux. Cependant, elles ne se déroulent pas dans un vide historique, politique, économique et social. Dans chaque phase et sous chaque aspect – les causes, la vulnérabilité, la capacité à réagir, les conséquences, la réponse, la reconstruction, les contours du désastre et le prix payé, dans une plus petite ou grande mesure, sont conditionnés socialement. Les catastrophes naturelles, en réalité, reflètent et accentuent le caractère des inégalités existantes et leurs effets. Cela a également été le cas de l’ouragan Katrina. Les noirs, les pauvres, les vieux ... sont restés dans la Nouvelle Orléans inondée parce que leur exclusion économique et sociale les a entravés de fuir ledésastre (comme, d’ailleurs de fuir la pauvreté). Si Katrina n’avait été qu’un pur accident tenant de la géographie et de l’écologie, on aurait pu calmement attendre l’aboutissement de ses conséquences. Mais, comme les inégalités qu’elle a rendues bien visibles ont des racines socio-historiques profondes, il était illusoire de s’attendre à ce que l’on puisse y remédier par des politiques publiques proposées. C’est pourquoi Katrina reste un fort mémento pour ceux qui militent pour la construction d’une société juste et d’une pleine démocratie.
PB  - Beograd : Univerzitet u Beogradu, Filozofski fakultet - Odeljenje za etnologiju i antropologiju / Belgrade : University of Belgrade, Faculty of Philosophy - Department of Ethnology and Anthropology
T2  - Етноантрополошки проблеми / Issues in Ethnology and Anthropology
T1  - Društveni obrasci prirodnih katastrofa: slučaj Katrina
T1  - Social patterns of natural disasters: The case of hurricane Katrina
T1  - Des modèles sociaux des catastrophes naturelles: le cas de Katrina
SP  - 195
EP  - 215
VL  - 12
IS  - 1
DO  - 10.21301/eap.v12i1.9
ER  - 
@article{
author = "Filipović, Mirko and Žakula, Sonja",
year = "2017",
url = "https://www.eap-iea.org/index.php/eap/issue/view/43, https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10314",
abstract = "U javnom mnjenju i imaginaciji, prirodne nesreće i katastrofe unesrećuju sve podjednako. Međutim, one se ne dešavaju u istorijskom, političkom, ekonomskom, socijalnom vakuumu. U svakoj fazi i aspektu – uzroci, ranjivost, spremnost, posledice, odgovor, rekonstrukcija, konture nesreće i plaćena cena, u manjoj ili većoj meri društveno su uslovljeni. Prirodne katastrofe, zapravo, odražavaju i pojačavaju reljefnost postojećih nejednakosti i njihove efekte. To je bio slučaj i s uraganom Katrina. Crni, siromašni, stari... ostali su u potopljenom Nju Orleansu zato što je njihova ekonomska i društvena ekskluzija smanjila njihovu mogućnost da pobegnu od nesreće (kao, uostalom i njihovu mogućnost da pobegnu od siromaštva). Da je Katrina bila samo puki akcident koji se tiče geografije i ekologije, moglo se mirno čekati na razrešenje njenih posledica. No kako nejednakosti koje je ona učinila jasno vidljivim imaju duboke društveno-istorijske korene, bilo je iluzorno očekivati da bi one mogle biti sanirane ponuđenim javnim politikama. Zato Katrina ostaje snažan podsetnik za one koji se zalažu za izgradnju pravednog društva i pune demokratije., Public perception and imagination tend to view natural disasters and catastrophes as phenomena that impact everyone equally. However, they do not occur in a historical, political, economic or social vacuum. Every phase and aspect of a disaster – its causes, vulnerability, preparedness, aftermath, response, reconstruction, the scope of the disaster and the price paid in the end are, to a lesser or greater extent, socially conditioned. Natural disasters actually replicate and amplify existing social inequalities and their effects. Such was also the case with hurricane Katrina. Black people, the poor, the elderly... remained in sunken New Orleans because their economic and social exclusion diminished their possibility to escape the disaster (the same way it diminished their opportunity to escape poverty). Had Katrina been a mere accident of geography and ecology, it would have been possible to peacefully await the resolution of its aftermath. However, because the inequalities which Katrina made apparent have deep socio-historical roots, it was illusory to expect that they would be repaired by the public policies on offer. Because of this, Katrina remains a powerful reminder to those advocating for a more just and democratic society., Dans l’opinion et l’imagination publique, les désastres et les catastrophes naturelles rendent tout le monde également malheureux. Cependant, elles ne se déroulent pas dans un vide historique, politique, économique et social. Dans chaque phase et sous chaque aspect – les causes, la vulnérabilité, la capacité à réagir, les conséquences, la réponse, la reconstruction, les contours du désastre et le prix payé, dans une plus petite ou grande mesure, sont conditionnés socialement. Les catastrophes naturelles, en réalité, reflètent et accentuent le caractère des inégalités existantes et leurs effets. Cela a également été le cas de l’ouragan Katrina. Les noirs, les pauvres, les vieux ... sont restés dans la Nouvelle Orléans inondée parce que leur exclusion économique et sociale les a entravés de fuir ledésastre (comme, d’ailleurs de fuir la pauvreté). Si Katrina n’avait été qu’un pur accident tenant de la géographie et de l’écologie, on aurait pu calmement attendre l’aboutissement de ses conséquences. Mais, comme les inégalités qu’elle a rendues bien visibles ont des racines socio-historiques profondes, il était illusoire de s’attendre à ce que l’on puisse y remédier par des politiques publiques proposées. C’est pourquoi Katrina reste un fort mémento pour ceux qui militent pour la construction d’une société juste et d’une pleine démocratie.",
publisher = "Beograd : Univerzitet u Beogradu, Filozofski fakultet - Odeljenje za etnologiju i antropologiju / Belgrade : University of Belgrade, Faculty of Philosophy - Department of Ethnology and Anthropology",
journal = "Етноантрополошки проблеми / Issues in Ethnology and Anthropology",
title = "Društveni obrasci prirodnih katastrofa: slučaj Katrina, Social patterns of natural disasters: The case of hurricane Katrina, Des modèles sociaux des catastrophes naturelles: le cas de Katrina",
pages = "195-215",
volume = "12",
number = "1",
doi = "10.21301/eap.v12i1.9"
}
Filipović, M.,& Žakula, S. (2017). Des modèles sociaux des catastrophes naturelles: le cas de Katrina.
Етноантрополошки проблеми / Issues in Ethnology and Anthropology
Beograd : Univerzitet u Beogradu, Filozofski fakultet - Odeljenje za etnologiju i antropologiju / Belgrade : University of Belgrade, Faculty of Philosophy - Department of Ethnology and Anthropology., 12(1), 195-215.
https://doi.org/10.21301/eap.v12i1.9
Filipović M, Žakula S. Des modèles sociaux des catastrophes naturelles: le cas de Katrina. Етноантрополошки проблеми / Issues in Ethnology and Anthropology. 2017;12(1):195-215
Filipović Mirko, Žakula Sonja, "Des modèles sociaux des catastrophes naturelles: le cas de Katrina" Етноантрополошки проблеми / Issues in Ethnology and Anthropology, 12, no. 1 (2017):195-215,
https://doi.org/10.21301/eap.v12i1.9 .

Temporality and Discontinuity as Aspects of Smallpox Outbreak in Yugoslavia

Trifunović, Vesna

(Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA, 2017)

TY  - JOUR
AU  - Trifunović, Vesna
PY  - 2017
UR  - http://www.ei.sanu.ac.rs/index.php/gei/article/view/76/55
UR  - http://dais.sanu.ac.rs/123456789/7666
AB  - The paper demonstrates interconnection and role of certain social, political and cultural
factors in 1972 Yugoslavian smallpox outbreak. It focuses on a cultural concept of time,
denoted as temporal distance, and discontinuity between pre-socialist and socialist period in
Yugoslavian history, as determinants that shaped the understanding of smallpox, risk
perception and behavior with regard to the disease. The argument is that those two factors
caused forgetting and disregarding of smallpox and thereby contributed to its abrupt
distribution in the beginning of the outbreak. In the end are considered contemporary
epidemiological implications of the reasoning that relies on the cultural notions of temporal
distance and discontinuity.
AB  - Рад показује повезаност и улогу одређених друштвених, политичких и културних
фактора у избијању епидемије великих богиња у Југославији 1972. године. Како је
акценат првенствено стављен на биокултурни аспект ове епидемије, теоријски
приступ је постављен у оквире културне епидемиологије. Тумачење је усмерено на
темпоралну удаљеност, као културну концептуализацију времена, и на перцепцију
дисконтинуитета између два социо-политичка система, оличена у
предсоцијалистичкој и социјалистичкој Југославији. Аргументује се да су ова два
фактора утицала на формирање значења која су приписивана великим богињама,
перцепцију ризика и понашање по питању ове болести, што је заједно узроковало
њено заборављање и занемаривање, те допринело њеном наглом ширењу у почетку
епидемије. У социо-културном погледу, ова епидемија разоткрила је занимљиве
односе између идеологије, социјалне структуре и схватања о неподложности обољењу.
На крају су размотрене савремене епидемиолошке импликације резоновања које се
ослања на културне концептуализације темпоралне удаљености и дисконтинуитета.
PB  - Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA
T2  - Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
T1  - Temporality and Discontinuity as Aspects of Smallpox Outbreak in Yugoslavia
T1  - Темпоралност и дисконтинуитет као аспекти избијања епидемије великих богиња у Југославији
SP  - 127
EP  - 145
VL  - 65
IS  - 1
DO  - 10.2298/GEI1701127T
ER  - 
@article{
author = "Trifunović, Vesna",
year = "2017",
url = "http://www.ei.sanu.ac.rs/index.php/gei/article/view/76/55, http://dais.sanu.ac.rs/123456789/7666",
abstract = "The paper demonstrates interconnection and role of certain social, political and cultural
factors in 1972 Yugoslavian smallpox outbreak. It focuses on a cultural concept of time,
denoted as temporal distance, and discontinuity between pre-socialist and socialist period in
Yugoslavian history, as determinants that shaped the understanding of smallpox, risk
perception and behavior with regard to the disease. The argument is that those two factors
caused forgetting and disregarding of smallpox and thereby contributed to its abrupt
distribution in the beginning of the outbreak. In the end are considered contemporary
epidemiological implications of the reasoning that relies on the cultural notions of temporal
distance and discontinuity., Рад показује повезаност и улогу одређених друштвених, политичких и културних
фактора у избијању епидемије великих богиња у Југославији 1972. године. Како је
акценат првенствено стављен на биокултурни аспект ове епидемије, теоријски
приступ је постављен у оквире културне епидемиологије. Тумачење је усмерено на
темпоралну удаљеност, као културну концептуализацију времена, и на перцепцију
дисконтинуитета између два социо-политичка система, оличена у
предсоцијалистичкој и социјалистичкој Југославији. Аргументује се да су ова два
фактора утицала на формирање значења која су приписивана великим богињама,
перцепцију ризика и понашање по питању ове болести, што је заједно узроковало
њено заборављање и занемаривање, те допринело њеном наглом ширењу у почетку
епидемије. У социо-културном погледу, ова епидемија разоткрила је занимљиве
односе између идеологије, социјалне структуре и схватања о неподложности обољењу.
На крају су размотрене савремене епидемиолошке импликације резоновања које се
ослања на културне концептуализације темпоралне удаљености и дисконтинуитета.",
publisher = "Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA",
journal = "Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA",
title = "Temporality and Discontinuity as Aspects of Smallpox Outbreak in Yugoslavia, Темпоралност и дисконтинуитет као аспекти избијања епидемије великих богиња у Југославији",
pages = "127-145",
volume = "65",
number = "1",
doi = "10.2298/GEI1701127T"
}
Trifunović, V. (2017). Темпоралност и дисконтинуитет као аспекти избијања епидемије великих богиња у Југославији.
Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA., 65(1), 127-145.
https://doi.org/10.2298/GEI1701127T
Trifunović V. Темпоралност и дисконтинуитет као аспекти избијања епидемије великих богиња у Југославији. Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA. 2017;65(1):127-145
Trifunović Vesna, "Темпоралност и дисконтинуитет као аспекти избијања епидемије великих богиња у Југославији" Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA, 65, no. 1 (2017):127-145,
https://doi.org/10.2298/GEI1701127T .
3

Љубљанска и београдска (од)ономастика као показатељ српско-словеначких веза током новије историје

Радовић, Срђан

(Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA, 2016)

TY  - JOUR
AU  - Радовић, Срђан
PY  - 2016
UR  - http://www.ei.sanu.ac.rs/index.php/gei/article/view/148/105
UR  - http://dais.sanu.ac.rs/123456789/7712
AB  - Именовање и преименовање улица и осталих јавних простора у фокусу је
интересовања истраживача из више друштвених дисциплина, при чему се називи
улица (одоними), посебно они званични, разумеју као симболи у урбаном простору у
служби различитих политика идентитета и сећања. У овом раду се упоређују
одономастички крајолици Љубљане и Београда, односно они њихови сегменти који
комеморишу Словенију и Словенце у Београду, те Србију и личности из Србије у
Љубљани. Дискутује се о (пре)именовању београдских и љубљанских улица од 19.
века до савременог доба (у периоду дугог 19. века, међуратне Југославије, окупације,
социјалистичке Југославије и савремених самосталних држава). Улице именоване по
припадницима ова два народа, те појмови и топоними повезани са ове две земље, у
уличној номенклатури двају главних градова посредно указују на врсте симболичких
веза које су успостављане између Србије и Словеније у последњих стотињак година.
AB  - Naming and renaming of streets and other public spaces is an area of research interest of
 several social sciences; street names (odonyms), particularly official street names, are seen
 as symbols in urban space which cater for various politics of identity and memory. This paper compares odonomastic landscapes (urban onomastic landscapes) of Ljubljana and Belgrade, more precisely their segments which commemorate Slovenia and Slovenians in Belgrade, and on the other side Serbia and Serbian persons in Ljubljana. The focus of discussion
 is street (re)naming in capitals of Serbia and Slovenia from the 19th century till present (encompassing the periods of the long nineteenth century, interbellum Yugoslavia, World War
 Two, socialist Yugoslavia, and present independent states). Streets and squares named after
 members of these two nations, and after terms and toponyms from these two countries
 (which are a part of the urban nomenclature of the two capitals), indirectly point out to types
 of symbolic connections established between Serbia and Slovenia in the last hundred years
 or more.
PB  - Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA
T2  - Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
T1  - Љубљанска и београдска (од)ономастика као показатељ српско-словеначких веза током новије историје
T1  - (Od)onomastics of Ljubljana and Belgrade – Indicator of Serbian-Slovenian Ties in Recent Past
SP  - 33
EP  - 50
VL  - 64
IS  - 1
DO  - 10.2298/GEI1601033R
ER  - 
@article{
author = "Радовић, Срђан",
year = "2016",
url = "http://www.ei.sanu.ac.rs/index.php/gei/article/view/148/105, http://dais.sanu.ac.rs/123456789/7712",
abstract = "Именовање и преименовање улица и осталих јавних простора у фокусу је
интересовања истраживача из више друштвених дисциплина, при чему се називи
улица (одоними), посебно они званични, разумеју као симболи у урбаном простору у
служби различитих политика идентитета и сећања. У овом раду се упоређују
одономастички крајолици Љубљане и Београда, односно они њихови сегменти који
комеморишу Словенију и Словенце у Београду, те Србију и личности из Србије у
Љубљани. Дискутује се о (пре)именовању београдских и љубљанских улица од 19.
века до савременог доба (у периоду дугог 19. века, међуратне Југославије, окупације,
социјалистичке Југославије и савремених самосталних држава). Улице именоване по
припадницима ова два народа, те појмови и топоними повезани са ове две земље, у
уличној номенклатури двају главних градова посредно указују на врсте симболичких
веза које су успостављане између Србије и Словеније у последњих стотињак година., Naming and renaming of streets and other public spaces is an area of research interest of
 several social sciences; street names (odonyms), particularly official street names, are seen
 as symbols in urban space which cater for various politics of identity and memory. This paper compares odonomastic landscapes (urban onomastic landscapes) of Ljubljana and Belgrade, more precisely their segments which commemorate Slovenia and Slovenians in Belgrade, and on the other side Serbia and Serbian persons in Ljubljana. The focus of discussion
 is street (re)naming in capitals of Serbia and Slovenia from the 19th century till present (encompassing the periods of the long nineteenth century, interbellum Yugoslavia, World War
 Two, socialist Yugoslavia, and present independent states). Streets and squares named after
 members of these two nations, and after terms and toponyms from these two countries
 (which are a part of the urban nomenclature of the two capitals), indirectly point out to types
 of symbolic connections established between Serbia and Slovenia in the last hundred years
 or more.",
publisher = "Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA",
journal = "Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA",
title = "Љубљанска и београдска (од)ономастика као показатељ српско-словеначких веза током новије историје, (Od)onomastics of Ljubljana and Belgrade – Indicator of Serbian-Slovenian Ties in Recent Past",
pages = "33-50",
volume = "64",
number = "1",
doi = "10.2298/GEI1601033R"
}
Радовић, С. (2016). (Od)onomastics of Ljubljana and Belgrade – Indicator of Serbian-Slovenian Ties in Recent Past.
Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA., 64(1), 33-50.
https://doi.org/10.2298/GEI1601033R
Радовић С. (Od)onomastics of Ljubljana and Belgrade – Indicator of Serbian-Slovenian Ties in Recent Past. Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA. 2016;64(1):33-50
Радовић Срђан, "(Od)onomastics of Ljubljana and Belgrade – Indicator of Serbian-Slovenian Ties in Recent Past" Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA, 64, no. 1 (2016):33-50,
https://doi.org/10.2298/GEI1601033R .

Срби и Словенци: миграције, сусрети људи, идеја и идеологија

Стевановић, Лада

(Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA, 2016)

TY  - JOUR
AU  - Стевановић, Лада
PY  - 2016
UR  - http://www.ei.sanu.ac.rs/index.php/gei/article/view/145/103
UR  - http://dais.sanu.ac.rs/123456789/7713
PB  - Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA
T2  - Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
T1  - Срби и Словенци: миграције, сусрети људи, идеја и идеологија
T1  - Serbs and Slovenians: Migrations, Meeting of People, Ideas and Ideologies
SP  - 5
EP  - 9
VL  - 64
IS  - 1
DO  - 10.2298/GEI1601005S
ER  - 
@article{
author = "Стевановић, Лада",
year = "2016",
url = "http://www.ei.sanu.ac.rs/index.php/gei/article/view/145/103, http://dais.sanu.ac.rs/123456789/7713",
publisher = "Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA",
journal = "Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA",
title = "Срби и Словенци: миграције, сусрети људи, идеја и идеологија, Serbs and Slovenians: Migrations, Meeting of People, Ideas and Ideologies",
pages = "5-9",
volume = "64",
number = "1",
doi = "10.2298/GEI1601005S"
}
Стевановић, Л. (2016). Serbs and Slovenians: Migrations, Meeting of People, Ideas and Ideologies.
Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA., 64(1), 5-9.
https://doi.org/10.2298/GEI1601005S
Стевановић Л. Serbs and Slovenians: Migrations, Meeting of People, Ideas and Ideologies. Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA. 2016;64(1):5-9
Стевановић Лада, "Serbs and Slovenians: Migrations, Meeting of People, Ideas and Ideologies" Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA, 64, no. 1 (2016):5-9,
https://doi.org/10.2298/GEI1601005S .