Dijalektološka istraživanja srpskog jezičkog prostora

Link to this page

info:eu-repo/grantAgreement/MESTD/MPN2006-2010/148001/RS//

Dijalektološka istraživanja srpskog jezičkog prostora (sr_RS)
Dijalektološka istraživanja srpskog jezičkog prostora (en)
Дијалектолошка истраживања српског језичког простора (sr)
Authors

Publications

Језичке крхотине и дијалекатски речник

Богдановић, Недељко Р.

(Београд : Институт за српски језик САНУ, 2019)

TY  - JOUR
AU  - Богдановић, Недељко Р.
PY  - 2019
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10244
AB  - В работе указывается на наличие деформированных образов слов
(ч < чеш) и словосочетаний (це < ће се) в диалектах, а также на трудности обработки таких форм в диалектном словаре. Основу составляет
лексикографическая практика призренско-тимокских говоров сербского языка. Некоторые авторы оставляют такие энтитеты в языке предложений, отобранных для подтверждения основных слов, в то время как
некоторые провозглашают их заглавным словом, в качестве единицы
азбучника, причем в определении обращают внимание на способ их
возникновения: са / сь < саг (= сад); и предл. < и[з/с].
AB  - У раду се указује на постојање деформисаних ликова речи (ч < чеш) и
синтагми (це < ће се) у дијалектима и тешкоћама да се такви облици обраде
у дијалекатском речнику. Основу чини лексикографска пракса призренско-
-тимочких говора српског језика.
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
T2  - Наш језик
T1  - Језичке крхотине и дијалекатски речник
T1  - Языковые обломки и диалектный словарь
SP  - 578
EP  - 593
VL  - 50
IS  - 2
ER  - 
@article{
author = "Богдановић, Недељко Р.",
year = "2019",
url = "https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10244",
abstract = "В работе указывается на наличие деформированных образов слов
(ч < чеш) и словосочетаний (це < ће се) в диалектах, а также на трудности обработки таких форм в диалектном словаре. Основу составляет
лексикографическая практика призренско-тимокских говоров сербского языка. Некоторые авторы оставляют такие энтитеты в языке предложений, отобранных для подтверждения основных слов, в то время как
некоторые провозглашают их заглавным словом, в качестве единицы
азбучника, причем в определении обращают внимание на способ их
возникновения: са / сь < саг (= сад); и предл. < и[з/с]., У раду се указује на постојање деформисаних ликова речи (ч < чеш) и
синтагми (це < ће се) у дијалектима и тешкоћама да се такви облици обраде
у дијалекатском речнику. Основу чини лексикографска пракса призренско-
-тимочких говора српског језика.",
publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ",
journal = "Наш језик",
title = "Језичке крхотине и дијалекатски речник, Языковые обломки и диалектный словарь",
pages = "578-593",
volume = "50",
number = "2"
}
Богдановић, Н. Р. (2019). Языковые обломки и диалектный словарь.
Наш језик
Београд : Институт за српски језик САНУ., 50(2), 578-593.
Богдановић НР. Языковые обломки и диалектный словарь. Наш језик. 2019;50(2):578-593
Богдановић Недељко Р., "Языковые обломки и диалектный словарь" Наш језик, 50, no. 2 (2019):578-593

Просторни локализатори из сфере куће и покућства у говору Гласинца

Симић, Зоран

(Нови Сад : Филозофски факултет, 2011)

TY  - CHAP
AU  - Симић, Зоран
PY  - 2011
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/11612
AB  - The author analyzes the conceptualization of notions in the area of house and household,
which function as spatial localizers, and which have been recorded in the vernacular of Glasinac
(east Bosnia). Depending on the part of the object used, whether the inside or the outer part, as well as their spatial concept, the localizers are blocked by the prepositions U ~ NA in locative and accusative cases, and by IZ ~ S(A) in genitive. The problem of the distribution of these prepositions is found
when they are no longer formal indicators of the localization by the interior or the surface of the
localizer, i.e. when there is a different conceptualization of the localizer itself, due to its specific
appearance (e.g. negligible difference between the inside/surface), specific features of the localization object, as well as due to the difference in the speaker’s perspective (e.g. vertical axis).
AB  - У раду се анализира концептуализација појмова из сфере куће и покућства који
су у функцији просторних локализатора, а који су забележени у говору Гласинца (источна Босна). У зависности од ангажованости унутрашњости или површинског дела,
односно од њихове просторне представе, регистровани локализатори су у локативу и
акузативу блокирани предлозима У ~ НА, а у генитиву предлозима ИЗ ~ С(А). Проблем
дистрибуције ових предлога јавља се онда када они нису више формални показатељи
локализације унутрашњошћу или површином локализатора, тј. када долази до другачије концептуализације самог локализатора, и то услед његовог специфичног изгледа
(нпр. занемарљива разлика унутрашњост/површина), специфичности објекта локализације (нпр. предметност), али и услед другачије говорникове перспективе посматрања
(нпр. вертикална оса).
PB  - Нови Сад : Филозофски факултет
T2  - Лексикологија, ономастика, синтакса : Зборник у част Гордани Вуковић
T1  - Просторни локализатори из сфере куће и покућства у говору Гласинца
T1  - Spatial Localizers in the House and Household Lexis in the Vernacular of Glasinac
SP  - 293
EP  - 304
ER  - 
@article{
author = "Симић, Зоран",
year = "2011",
url = "https://dais.sanu.ac.rs/123456789/11612",
abstract = "The author analyzes the conceptualization of notions in the area of house and household,
which function as spatial localizers, and which have been recorded in the vernacular of Glasinac
(east Bosnia). Depending on the part of the object used, whether the inside or the outer part, as well as their spatial concept, the localizers are blocked by the prepositions U ~ NA in locative and accusative cases, and by IZ ~ S(A) in genitive. The problem of the distribution of these prepositions is found
when they are no longer formal indicators of the localization by the interior or the surface of the
localizer, i.e. when there is a different conceptualization of the localizer itself, due to its specific
appearance (e.g. negligible difference between the inside/surface), specific features of the localization object, as well as due to the difference in the speaker’s perspective (e.g. vertical axis)., У раду се анализира концептуализација појмова из сфере куће и покућства који
су у функцији просторних локализатора, а који су забележени у говору Гласинца (источна Босна). У зависности од ангажованости унутрашњости или површинског дела,
односно од њихове просторне представе, регистровани локализатори су у локативу и
акузативу блокирани предлозима У ~ НА, а у генитиву предлозима ИЗ ~ С(А). Проблем
дистрибуције ових предлога јавља се онда када они нису више формални показатељи
локализације унутрашњошћу или површином локализатора, тј. када долази до другачије концептуализације самог локализатора, и то услед његовог специфичног изгледа
(нпр. занемарљива разлика унутрашњост/површина), специфичности објекта локализације (нпр. предметност), али и услед другачије говорникове перспективе посматрања
(нпр. вертикална оса).",
publisher = "Нови Сад : Филозофски факултет",
journal = "Лексикологија, ономастика, синтакса : Зборник у част Гордани Вуковић",
title = "Просторни локализатори из сфере куће и покућства у говору Гласинца, Spatial Localizers in the House and Household Lexis in the Vernacular of Glasinac",
pages = "293-304"
}
Симић, З. (2011). Spatial Localizers in the House and Household Lexis in the Vernacular of Glasinac.
Лексикологија, ономастика, синтакса : Зборник у част Гордани Вуковић
Нови Сад : Филозофски факултет., 293-304.
Симић З. Spatial Localizers in the House and Household Lexis in the Vernacular of Glasinac. Лексикологија, ономастика, синтакса : Зборник у част Гордани Вуковић. 2011;:293-304
Симић Зоран, "Spatial Localizers in the House and Household Lexis in the Vernacular of Glasinac" Лексикологија, ономастика, синтакса : Зборник у част Гордани Вуковић (2011):293-304

Заменице у говорима југозападног дела Косова и Метохије

Младеновић, Радивоје

(Београд : Институт за српски језик САНУ, 2010)

TY  - BOOK
AU  - Младеновић, Радивоје
PY  - 2010
UR  - http://dais.sanu.ac.rs/123456789/1304
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
T1  - Заменице у говорима југозападног дела Косова и Метохије
T1  - Pronouns in the dialects of southwest Kosovo and Metohija
ER  - 
@book{
author = "Младеновић, Радивоје",
year = "2010",
url = "http://dais.sanu.ac.rs/123456789/1304",
publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ",
title = "Заменице у говорима југозападног дела Косова и Метохије, Pronouns in the dialects of southwest Kosovo and Metohija"
}
Младеновић, Р. (2010). Pronouns in the dialects of southwest Kosovo and Metohija.

Београд : Институт за српски језик САНУ..
Младеновић Р. Pronouns in the dialects of southwest Kosovo and Metohija. 2010;
Младеновић Радивоје, "Pronouns in the dialects of southwest Kosovo and Metohija" (2010)

Досадашња истраживања утицаја румунског језика на лексику српских говора у румунском делу Баната

Бошњаковић, Жарко; Радан, Михај Н.

(Београд : Институт за српски језик САНУ, 2010)

TY  - JOUR
AU  - Бошњаковић, Жарко
AU  - Радан, Михај Н.
PY  - 2010
UR  - http://dais.sanu.ac.rs/123456789/6186
AB  - У раду се даје синтетички преглед литературе о српским говоpима у Румунији с посебним освртом на лексичку интерференцију
с румунским језиком и његовим банатским дијалектом. Аутори указују на семантичка поља у којима се срећу стране лексеме, као и на
њихову инкорпорираност у српске говоре. Посебан аспект анализе
представља статус стране лексике у идиолекту.
AB  - The authors present the synthetic review of literature about the Serbian
vernaculars in Romania with the special emphasis on the lexical interference
with the Romanian language and its Banat dialect. The paper also points to
the semantic fields in which foreign lexemes apper, as well to the periods of
their incorporation in the Serbian vernaculars. A special aspect of the analysis
represents a status of foreign lexical items in the idiolect. At the end, the autors
plead for the elaboration of the contactological Romanian-Serbian dictionary.
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
T2  - Јужнословенски филолог
T1  - Досадашња истраживања утицаја румунског језика на лексику српских говора у румунском делу Баната
T1  - All Researches Conducted so far the Influence of the Romanian Language on the Lexicon of the Serbian Vernaculars in the Romanian Banat
SP  - 135
EP  - 161
VL  - 66
ER  - 
@article{
author = "Бошњаковић, Жарко and Радан, Михај Н.",
year = "2010",
url = "http://dais.sanu.ac.rs/123456789/6186",
abstract = "У раду се даје синтетички преглед литературе о српским говоpима у Румунији с посебним освртом на лексичку интерференцију
с румунским језиком и његовим банатским дијалектом. Аутори указују на семантичка поља у којима се срећу стране лексеме, као и на
њихову инкорпорираност у српске говоре. Посебан аспект анализе
представља статус стране лексике у идиолекту., The authors present the synthetic review of literature about the Serbian
vernaculars in Romania with the special emphasis on the lexical interference
with the Romanian language and its Banat dialect. The paper also points to
the semantic fields in which foreign lexemes apper, as well to the periods of
their incorporation in the Serbian vernaculars. A special aspect of the analysis
represents a status of foreign lexical items in the idiolect. At the end, the autors
plead for the elaboration of the contactological Romanian-Serbian dictionary.",
publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ, Београд : Српска академија наука и уметности",
journal = "Јужнословенски филолог",
title = "Досадашња истраживања утицаја румунског језика на лексику српских говора у румунском делу Баната, All Researches Conducted so far the Influence of the Romanian Language on the Lexicon of the Serbian Vernaculars in the Romanian Banat",
pages = "135-161",
volume = "66"
}
Бошњаковић, Ж.,& Радан, М. Н. (2010). All Researches Conducted so far the Influence of the Romanian Language on the Lexicon of the Serbian Vernaculars in the Romanian Banat.
Јужнословенски филолог
Београд : Српска академија наука и уметности., 66, 135-161.
Бошњаковић Ж, Радан МН. All Researches Conducted so far the Influence of the Romanian Language on the Lexicon of the Serbian Vernaculars in the Romanian Banat. Јужнословенски филолог. 2010;66:135-161
Бошњаковић Жарко, Радан Михај Н., "All Researches Conducted so far the Influence of the Romanian Language on the Lexicon of the Serbian Vernaculars in the Romanian Banat" Јужнословенски филолог, 66 (2010):135-161

Глотофагија и процеси језичке интеграције: српска мањина у Мађарској и Румунији

Милорадовић, Софија

(Приштина : Филозофски факултет, 2010)

TY  - JOUR
AU  - Милорадовић, Софија
PY  - 2010
UR  - http://dais.sanu.ac.rs/123456789/7094
AB  - У раду су назначена два типа језичких интеграција које представљају
саставни део процеса глотофагије код аутохтоног српског мањинског становништва у Мађарској и Румунији: (1) процес замене мањинског језика језиком доминантне популације, тј. њеним националним језичким стандардом, и (2)
својеврсна тежња ка измени типологије мањинског језика, овде представљена
кроз аналитичке промене које настају на прозодијском нивоу.
AB  - В работе обозначенны два типа языковых интеграций которые являются составной частью процесса глоттофагии: (1) процесс замены языка меньшинства языком доминантной популяции, то есть национальным языковым стандартом, и (2)
стремление к изменении типологии языка меньшинства, что здесь представлено
только через изменения на просодическом уровне. Второй упомянутый процесс
языковой интеграции должен быть рассмотрен в зависимости от того, что тут
идёт речь о неродственных языковых системах, находящихся в контакте. Когда
речь идёт об аналитических изменениях структуры на просодическом уровне, замеченные изменения касаются преимущественно совокупности просодем. Изменения замечены в материалах собранных в собственных исследованиях в
предыдущие лет пятнадцать, в населённых пунктах с шумадийско-войводянским (Деска и Батаня, Венгрия) и смедеревско-вршачким (Белобрешка и Старая
Молдава, Румыния) диалектическим типом. В этих пунктах сербы являются автохтонным национальным меньшинством.
PB  - Приштина : Филозофски факултет
T2  - Зборник радова Филозофског факултета : Посебно издање посвећено проф. др Милосаву Вукићевићу
T1  - Глотофагија и процеси језичке интеграције: српска мањина у Мађарској и Румунији
T1  - Глоттофагия и процессы языковой интеграции: серьское меньшинство в Венгрии и Румынии
SP  - 277
EP  - 283
ER  - 
@article{
author = "Милорадовић, Софија",
year = "2010",
url = "http://dais.sanu.ac.rs/123456789/7094",
abstract = "У раду су назначена два типа језичких интеграција које представљају
саставни део процеса глотофагије код аутохтоног српског мањинског становништва у Мађарској и Румунији: (1) процес замене мањинског језика језиком доминантне популације, тј. њеним националним језичким стандардом, и (2)
својеврсна тежња ка измени типологије мањинског језика, овде представљена
кроз аналитичке промене које настају на прозодијском нивоу., В работе обозначенны два типа языковых интеграций которые являются составной частью процесса глоттофагии: (1) процесс замены языка меньшинства языком доминантной популяции, то есть национальным языковым стандартом, и (2)
стремление к изменении типологии языка меньшинства, что здесь представлено
только через изменения на просодическом уровне. Второй упомянутый процесс
языковой интеграции должен быть рассмотрен в зависимости от того, что тут
идёт речь о неродственных языковых системах, находящихся в контакте. Когда
речь идёт об аналитических изменениях структуры на просодическом уровне, замеченные изменения касаются преимущественно совокупности просодем. Изменения замечены в материалах собранных в собственных исследованиях в
предыдущие лет пятнадцать, в населённых пунктах с шумадийско-войводянским (Деска и Батаня, Венгрия) и смедеревско-вршачким (Белобрешка и Старая
Молдава, Румыния) диалектическим типом. В этих пунктах сербы являются автохтонным национальным меньшинством.",
publisher = "Приштина : Филозофски факултет",
journal = "Зборник радова Филозофског факултета : Посебно издање посвећено проф. др Милосаву Вукићевићу",
title = "Глотофагија и процеси језичке интеграције: српска мањина у Мађарској и Румунији, Глоттофагия и процессы языковой интеграции: серьское меньшинство в Венгрии и Румынии",
pages = "277-283"
}
Милорадовић, С. (2010). Глоттофагия и процессы языковой интеграции: серьское меньшинство в Венгрии и Румынии.
Зборник радова Филозофског факултета : Посебно издање посвећено проф. др Милосаву Вукићевићу
Приштина : Филозофски факултет., 277-283.
Милорадовић С. Глоттофагия и процессы языковой интеграции: серьское меньшинство в Венгрии и Румынии. Зборник радова Филозофског факултета : Посебно издање посвећено проф. др Милосаву Вукићевићу. 2010;:277-283
Милорадовић Софија, "Глоттофагия и процессы языковой интеграции: серьское меньшинство в Венгрии и Румынии" Зборник радова Филозофског факултета : Посебно издање посвећено проф. др Милосаву Вукићевићу (2010):277-283

О граматичком одређењу назива за лица у српској лексикографији

Радић, Јованка

(Београд : Иститут за српски језик САНУ, 2010)

TY  - JOUR
AU  - Радић, Јованка
PY  - 2010
UR  - http://dais.sanu.ac.rs/123456789/7619
AB  - The paper discusses the relation between grammatical and semantic information
in the lexicographical definitions of nouns whose first meaning is “a person with the
feature of...” or “a person that...”. Emphasis was laid on the nouns that do not mean
definite entities of any genus or species, but denote qualities (names by quality, trade
and similar, like belac, spavalica, pešak, filozof— white man, sleepyhead, pedestrian,
philosopher) and/or relatives (names by relation, function or similar, like brat, sudija,
lekar, rukovodilac, učitelj — brother, judge, physician, manager teacher) — applicable to
everything which its nature or relation to other entities permits it to assume. The paper
points to the problems arising from the usual attribution of the semantic component
to the gender of nouns, i.e. from the conception that the grammatical gender of nouns
can be the “semantic” one (that in some cases the gender is the same as “sex’). The
lexicographical solutions accompanying nouns of the do b r i c a type (cf. Döbrica 1.
“m. name”, “2. f. name”, “3. surname” / without data on the gender of the proper noun
and surname/; “dobrica m. provincial dog name” and “dobrica f. 1. one that is good”,
Matica Srpska Dictionarу) — point to the necessity of a much more accurate definition
of the grammatical term gender. -
If the gender of nouns were to be understood as the most general classifying
(logical) term, without substantial dilemmas, all nouns could be easily divided into
genders which were conventionally named masculine, feminine and neuter (or
inanimate), and then into classes (“classes of declension”) which would be classified
by formal differences (in paradigms) within the given gender. In that case the gender
in grammar would have its usual sense in Serbian (cf. ljudski rod, rod mačaka, rod
vojske – human race, genus of cats, service branch), and no one could discourse on
a “common” or “natural” gender of nouns, where the “common” (“generic”) has a
logical, and the “natural” has a semantic sense (it implies both “sex — male or female”,
and “age — young'). Only in that way could we avoid the confusion of grammatical and
semantic criteria, noticeable both in lexicography and grammatography.
The paper also emphasises that the standard approach to the gender of nouns in
grammar forms the basis for current feminist interventions in contemporary Serbian,
harmful by various criteria.
AB  - У раду се разматра однос граматичких и семантичких података у лексикографским дефиницијама именица којима је прво значење лице са својством...”
или лице које...”. Пажња је усмерена на именице које не значе одређене ентитете било које врсте, већ су квалитети (називи по својству, способности, делатности и сл.) и (ли) релативи (називи по односу) примењиви на све чему његова
природа или однос са другим ентитетима дозволи да их прими (тип седмак,
спавалица, зналац, професор, кум, мајка). Указује се на проблеме који прои
зилазе из уобичајеног придавања семантичке компоненте именичком роду, тј.
из граматичарских схватања да род именица може бити се мантички (да у
неким случајевима род значи "пол”) и граматички.
PB  - Београд : Иститут за српски језик САНУ
T2  - Наш језик
T1  - О граматичком одређењу назива за лица у српској лексикографији
T1  - On the Grammatical Definition of Personal Nouns in Serbian Lexicography
SP  - 49
EP  - 61
VL  - 41
IS  - 3-4
ER  - 
@article{
author = "Радић, Јованка",
year = "2010",
url = "http://dais.sanu.ac.rs/123456789/7619",
abstract = "The paper discusses the relation between grammatical and semantic information
in the lexicographical definitions of nouns whose first meaning is “a person with the
feature of...” or “a person that...”. Emphasis was laid on the nouns that do not mean
definite entities of any genus or species, but denote qualities (names by quality, trade
and similar, like belac, spavalica, pešak, filozof— white man, sleepyhead, pedestrian,
philosopher) and/or relatives (names by relation, function or similar, like brat, sudija,
lekar, rukovodilac, učitelj — brother, judge, physician, manager teacher) — applicable to
everything which its nature or relation to other entities permits it to assume. The paper
points to the problems arising from the usual attribution of the semantic component
to the gender of nouns, i.e. from the conception that the grammatical gender of nouns
can be the “semantic” one (that in some cases the gender is the same as “sex’). The
lexicographical solutions accompanying nouns of the do b r i c a type (cf. Döbrica 1.
“m. name”, “2. f. name”, “3. surname” / without data on the gender of the proper noun
and surname/; “dobrica m. provincial dog name” and “dobrica f. 1. one that is good”,
Matica Srpska Dictionarу) — point to the necessity of a much more accurate definition
of the grammatical term gender. -
If the gender of nouns were to be understood as the most general classifying
(logical) term, without substantial dilemmas, all nouns could be easily divided into
genders which were conventionally named masculine, feminine and neuter (or
inanimate), and then into classes (“classes of declension”) which would be classified
by formal differences (in paradigms) within the given gender. In that case the gender
in grammar would have its usual sense in Serbian (cf. ljudski rod, rod mačaka, rod
vojske – human race, genus of cats, service branch), and no one could discourse on
a “common” or “natural” gender of nouns, where the “common” (“generic”) has a
logical, and the “natural” has a semantic sense (it implies both “sex — male or female”,
and “age — young'). Only in that way could we avoid the confusion of grammatical and
semantic criteria, noticeable both in lexicography and grammatography.
The paper also emphasises that the standard approach to the gender of nouns in
grammar forms the basis for current feminist interventions in contemporary Serbian,
harmful by various criteria., У раду се разматра однос граматичких и семантичких података у лексикографским дефиницијама именица којима је прво значење лице са својством...”
или лице које...”. Пажња је усмерена на именице које не значе одређене ентитете било које врсте, већ су квалитети (називи по својству, способности, делатности и сл.) и (ли) релативи (називи по односу) примењиви на све чему његова
природа или однос са другим ентитетима дозволи да их прими (тип седмак,
спавалица, зналац, професор, кум, мајка). Указује се на проблеме који прои
зилазе из уобичајеног придавања семантичке компоненте именичком роду, тј.
из граматичарских схватања да род именица може бити се мантички (да у
неким случајевима род значи "пол”) и граматички.",
publisher = "Београд : Иститут за српски језик САНУ",
journal = "Наш језик",
title = "О граматичком одређењу назива за лица у српској лексикографији, On the Grammatical Definition of Personal Nouns in Serbian Lexicography",
pages = "49-61",
volume = "41",
number = "3-4"
}
Радић, Ј. (2010). On the Grammatical Definition of Personal Nouns in Serbian Lexicography.
Наш језик
Београд : Иститут за српски језик САНУ., 41(3-4), 49-61.
Радић Ј. On the Grammatical Definition of Personal Nouns in Serbian Lexicography. Наш језик. 2010;41(3-4):49-61
Радић Јованка, "On the Grammatical Definition of Personal Nouns in Serbian Lexicography" Наш језик, 41, no. 3-4 (2010):49-61

Зашто се први мачићи у воду бацају? Иконичност лексема мачка и кот (I)

Башић, Ивана С.

(Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA, 2010)

TY  - JOUR
AU  - Башић, Ивана С.
PY  - 2010
UR  - http://www.ei.sanu.ac.rs/index.php/gei/article/view/484/428
UR  - http://dais.sanu.ac.rs/123456789/8736
AB  - У раду се испитује порекло изреке Први мачићи се у воду бацају паралелно са улогом мачке у словенској митологији и иконичношћу лексема мачка и кот.
AB  - In the Slavic folklore, a cat and similar other small animals with soft fur and
numerous litters/offspring, represent symbols of a young female, bride, woman,
female genitals, home and hearth, appearing thus in fertility rituals, connected with
food, knitting, weaving, and magic, but they are also associated with female demons, such as „devour-eaters“, „child and harvest stealers“. All these are the characteristics of the Great Mother Goddess, in her terrifying, chthonic appearance.
The origin of the saying „the first kittens should go down the drain“ (should drawn
in water) hence should be explained by the existence of the fertility rites, where the
first litter of the cult animals was sacrificed to the Goddess in order to ensure future fertility; that is, the litter was thus „returned“ to the fertile water, as a symbol
of mother’s death. However, a more complete explanation requires ascertaining to
an iconic meaning of the lexeme cat and litter, which is the subject of the second
part of this paper.
PB  - Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA
T2  - Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
T1  - Зашто се први мачићи у воду бацају? Иконичност лексема мачка и кот (I)
T1  - Why Do First Kittens End Up Down the Drain? An Iconic Meaning of the Lexema Cat and Litter (I)
SP  - 69
EP  - 83
VL  - 58
IS  - 1
DO  - 10.2298/GEI1001085S
ER  - 
@article{
author = "Башић, Ивана С.",
year = "2010",
url = "http://www.ei.sanu.ac.rs/index.php/gei/article/view/484/428, http://dais.sanu.ac.rs/123456789/8736",
abstract = "У раду се испитује порекло изреке Први мачићи се у воду бацају паралелно са улогом мачке у словенској митологији и иконичношћу лексема мачка и кот., In the Slavic folklore, a cat and similar other small animals with soft fur and
numerous litters/offspring, represent symbols of a young female, bride, woman,
female genitals, home and hearth, appearing thus in fertility rituals, connected with
food, knitting, weaving, and magic, but they are also associated with female demons, such as „devour-eaters“, „child and harvest stealers“. All these are the characteristics of the Great Mother Goddess, in her terrifying, chthonic appearance.
The origin of the saying „the first kittens should go down the drain“ (should drawn
in water) hence should be explained by the existence of the fertility rites, where the
first litter of the cult animals was sacrificed to the Goddess in order to ensure future fertility; that is, the litter was thus „returned“ to the fertile water, as a symbol
of mother’s death. However, a more complete explanation requires ascertaining to
an iconic meaning of the lexeme cat and litter, which is the subject of the second
part of this paper.",
publisher = "Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA",
journal = "Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA",
title = "Зашто се први мачићи у воду бацају? Иконичност лексема мачка и кот (I), Why Do First Kittens End Up Down the Drain? An Iconic Meaning of the Lexema Cat and Litter (I)",
pages = "69-83",
volume = "58",
number = "1",
doi = "10.2298/GEI1001085S"
}
Башић, И. С. (2010). Why Do First Kittens End Up Down the Drain? An Iconic Meaning of the Lexema Cat and Litter (I).
Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA., 58(1), 69-83.
https://doi.org/10.2298/GEI1001085S
Башић ИС. Why Do First Kittens End Up Down the Drain? An Iconic Meaning of the Lexema Cat and Litter (I). Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA. 2010;58(1):69-83
Башић Ивана С., "Why Do First Kittens End Up Down the Drain? An Iconic Meaning of the Lexema Cat and Litter (I)" Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA, 58, no. 1 (2010):69-83,
https://doi.org/10.2298/GEI1001085S .

Зашто се први мачићи у воду бацају? – иконичност лексема мачка и кот (II)

Башић, Ивана С.

(Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA, 2010)

TY  - JOUR
AU  - Башић, Ивана С.
PY  - 2010
UR  - http://www.ei.sanu.ac.rs/index.php/gei/article/view/471/416
UR  - http://dais.sanu.ac.rs/123456789/8767
AB  - У раду се испитује порекло изреке Први мачићи се у воду бацају паралелно са улогом мачке у словенској митологији и иконичношћу лексема мачка и кот.
AB  - In the Slavic folklore, a cat and similar other small animals with soft fur and numerous litters/offspring, represent symbols of a young female, bride, woman, female genitals, home and hearth, appearing thus in fertility rituals, connected with food, knitting, weaving, and magic, but they are also associated with female demons, such as „devour-eaters“, „child and harvest stealers“. All these are the characteristics of the Great Mother Goddess, in her terrifying, chthonic appearance. This paper points out to a possibility that the lexema cat [mačka in Serbian language] originated from the basis of mat- (in Serbian language: mati, majka, in English language: mom, mother): the motivation basis for the both expression/ word for cat/litter (in Serbian language: mačka/kot) could be connected with a representation of female genitals (womb, in Sebian language: materica), birthing, understood here as “expulsion”, and “unfold” of the large number of offspring. Actually, those are the meanings of the verb.
PB  - Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA
T2  - Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
T1  - Зашто се први мачићи у воду бацају? – иконичност лексема мачка и кот (II)
T1  - Why do first kittens end up down the drain?: An iconic meaning of the lexema cat and litter (II)
SP  - 131
EP  - 145
VL  - 58
IS  - 2
DO  - 10.2298/GEI1002128B
ER  - 
@article{
author = "Башић, Ивана С.",
year = "2010",
url = "http://www.ei.sanu.ac.rs/index.php/gei/article/view/471/416, http://dais.sanu.ac.rs/123456789/8767",
abstract = "У раду се испитује порекло изреке Први мачићи се у воду бацају паралелно са улогом мачке у словенској митологији и иконичношћу лексема мачка и кот., In the Slavic folklore, a cat and similar other small animals with soft fur and numerous litters/offspring, represent symbols of a young female, bride, woman, female genitals, home and hearth, appearing thus in fertility rituals, connected with food, knitting, weaving, and magic, but they are also associated with female demons, such as „devour-eaters“, „child and harvest stealers“. All these are the characteristics of the Great Mother Goddess, in her terrifying, chthonic appearance. This paper points out to a possibility that the lexema cat [mačka in Serbian language] originated from the basis of mat- (in Serbian language: mati, majka, in English language: mom, mother): the motivation basis for the both expression/ word for cat/litter (in Serbian language: mačka/kot) could be connected with a representation of female genitals (womb, in Sebian language: materica), birthing, understood here as “expulsion”, and “unfold” of the large number of offspring. Actually, those are the meanings of the verb.",
publisher = "Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA",
journal = "Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA",
title = "Зашто се први мачићи у воду бацају? – иконичност лексема мачка и кот (II), Why do first kittens end up down the drain?: An iconic meaning of the lexema cat and litter (II)",
pages = "131-145",
volume = "58",
number = "2",
doi = "10.2298/GEI1002128B"
}
Башић, И. С. (2010). Why do first kittens end up down the drain?: An iconic meaning of the lexema cat and litter (II).
Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA., 58(2), 131-145.
https://doi.org/10.2298/GEI1002128B
Башић ИС. Why do first kittens end up down the drain?: An iconic meaning of the lexema cat and litter (II). Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA. 2010;58(2):131-145
Башић Ивана С., "Why do first kittens end up down the drain?: An iconic meaning of the lexema cat and litter (II)" Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA, 58, no. 2 (2010):131-145,
https://doi.org/10.2298/GEI1002128B .

Жарко Бошњаковић (ур.), Говор Новог Сада, Свеска 1: Фонетске особине

Марковић, Бранкица

(Нови Сад : Матица Српска, 2010)

TY  - JOUR
AU  - Марковић, Бранкица
PY  - 2010
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/9479
PB  - Нови Сад : Матица Српска
T2  - Зборник Матице српске за филологију и лингвистику
T1  - Жарко Бошњаковић (ур.), Говор Новог Сада, Свеска 1: Фонетске особине
SP  - 242
EP  - 246
VL  - 53
IS  - 2
ER  - 
@article{
author = "Марковић, Бранкица",
year = "2010",
url = "https://dais.sanu.ac.rs/123456789/9479",
publisher = "Нови Сад : Матица Српска",
journal = "Зборник Матице српске за филологију и лингвистику",
title = "Жарко Бошњаковић (ур.), Говор Новог Сада, Свеска 1: Фонетске особине",
pages = "242-246",
volume = "53",
number = "2"
}
Марковић, Б. (2010). Жарко Бошњаковић (ур.), Говор Новог Сада, Свеска 1: Фонетске особине.
Зборник Матице српске за филологију и лингвистику
Нови Сад : Матица Српска., 53(2), 242-246.
Марковић Б. Жарко Бошњаковић (ур.), Говор Новог Сада, Свеска 1: Фонетске особине. Зборник Матице српске за филологију и лингвистику. 2010;53(2):242-246
Марковић Бранкица, "Жарко Бошњаковић (ур.), Говор Новог Сада, Свеска 1: Фонетске особине" Зборник Матице српске за филологију и лингвистику, 53, no. 2 (2010):242-246

Род у граматици и савремене друштвене појаве

Радић, Јованка

(Крагујевац : Филолошко-уметнички факултет, 2010)

TY  - JOUR
AU  - Радић, Јованка
PY  - 2010
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/9622
AB  - У раду се указује на проблеме у опису именичког рода у савременој граматографији
и лексикографији. Показује се да је након првобитно строго диференцираног класирања
имена и нелингвистичких ентитета на родове и врсте уследило мешање природе имена
са природом нелингвистичких ентитета, као и са односима међу елементима трочланих
логичких структура типа он/она – оно. Указујући на погрешке у интерпретацији рода у
граматици, те на недоследности у одређењу рода у лексикографији, указујемо и на логич-
ку неутемељеност феминистичких интервенција у савременом српском језику. У раду се
указује и на неутемељеност поделе људског рода на родове, као и на неоправдану замену
политичко-правног израза равноправност полова изразом родна равноправност.
AB  - The paper draws attention to the inadequate interpretation of gender of nouns in contemporary grammatography. It has been shown that after an originally strictly diff erentiated classifi cation of names and nonlinguistic entities into genders and classes, the mixing of the nature of names with the nature of nonlinguistic entities occurred. In post-ancient grammar, the nominal gender is also mixed with relations regarding the elements of tripartite structures of the on/ona – ono [he/she – it] type, i.e. with the “third” member which is neutral to the oppositional diff erence between the fi rst two members (on/ona), called ‘the middle one’ in the ancient world. As a consequence, this led to the understanding that the information about the biological sex does not stem from the lexical meaning of nouns, but from formal and grammatical features, and that nouns demonstrate not only grammatical, but ‘natural’ gender as well. Such understandings could have contributed to the emergence of contemporary views that the dominance of masculine gender in grammatical structures is related to the male dominance in society. Additionally, the paper demonstrates that the division of human kind into genders is logically ungrounded, and that the replacement of the politicaljudicial term sexual equality with the term gender equality is unjustified.
PB  - Крагујевац : Филолошко-уметнички факултет
PB  - Крагујевац :  Скупштина града Крагујевца
T2  - Српски језик, књижевност, уметност : зборник радова : Књига I
T1  - Род у граматици и савремене друштвене појаве
T1  - Grammatical Gender and Contemporary Social Phenomena
SP  - 95
EP  - 108
ER  - 
@article{
author = "Радић, Јованка",
year = "2010",
url = "https://dais.sanu.ac.rs/123456789/9622",
abstract = "У раду се указује на проблеме у опису именичког рода у савременој граматографији
и лексикографији. Показује се да је након првобитно строго диференцираног класирања
имена и нелингвистичких ентитета на родове и врсте уследило мешање природе имена
са природом нелингвистичких ентитета, као и са односима међу елементима трочланих
логичких структура типа он/она – оно. Указујући на погрешке у интерпретацији рода у
граматици, те на недоследности у одређењу рода у лексикографији, указујемо и на логич-
ку неутемељеност феминистичких интервенција у савременом српском језику. У раду се
указује и на неутемељеност поделе људског рода на родове, као и на неоправдану замену
политичко-правног израза равноправност полова изразом родна равноправност., The paper draws attention to the inadequate interpretation of gender of nouns in contemporary grammatography. It has been shown that after an originally strictly diff erentiated classifi cation of names and nonlinguistic entities into genders and classes, the mixing of the nature of names with the nature of nonlinguistic entities occurred. In post-ancient grammar, the nominal gender is also mixed with relations regarding the elements of tripartite structures of the on/ona – ono [he/she – it] type, i.e. with the “third” member which is neutral to the oppositional diff erence between the fi rst two members (on/ona), called ‘the middle one’ in the ancient world. As a consequence, this led to the understanding that the information about the biological sex does not stem from the lexical meaning of nouns, but from formal and grammatical features, and that nouns demonstrate not only grammatical, but ‘natural’ gender as well. Such understandings could have contributed to the emergence of contemporary views that the dominance of masculine gender in grammatical structures is related to the male dominance in society. Additionally, the paper demonstrates that the division of human kind into genders is logically ungrounded, and that the replacement of the politicaljudicial term sexual equality with the term gender equality is unjustified.",
publisher = "Крагујевац : Филолошко-уметнички факултет, Крагујевац :  Скупштина града Крагујевца",
journal = "Српски језик, књижевност, уметност : зборник радова : Књига I",
title = "Род у граматици и савремене друштвене појаве, Grammatical Gender and Contemporary Social Phenomena",
pages = "95-108"
}
Радић, Ј. (2010). Grammatical Gender and Contemporary Social Phenomena.
Српски језик, књижевност, уметност : зборник радова : Књига I
Крагујевац :  Скупштина града Крагујевца., 95-108.
Радић Ј. Grammatical Gender and Contemporary Social Phenomena. Српски језик, књижевност, уметност : зборник радова : Књига I. 2010;:95-108
Радић Јованка, "Grammatical Gender and Contemporary Social Phenomena" Српски језик, књижевност, уметност : зборник радова : Књига I (2010):95-108

Род у природи, граматици и друштву

Радић, Јованка

(Београд : Етнографски институт САНУ, 2010)

TY  - JOUR
AU  - Радић, Јованка
PY  - 2010
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/9623
AB  - This paper discusses the process of meaning deconstruction of the noun gender,
a notion which has a special role in classification of natural and grammatical
entities. The analysis is based on sources from the two Serbian dictionaries, one
from the middle of 19th century (Српски рјечник by V. S. Karadzic), and the other
based on sources from the middle of 19th and 20th century (Речник српско хрват -
ског књижевног језика). The research focused on basic meanings of the notion
gender in classification of physical entities and „names“ in Antique, foremost in
Aristotle’s logical opus. The analysis points out to the wrong contemporary interpretation
of gender in modern gramatography and subsequent baseless feministic
intervention within the language. Furthermore, the analysis reveals that after initial
rigid differentiation and classification of names and non-linguistic entities on
genders and kinds, there followed an admixture of nature of names with nature of
other non-linguistic entities, including three-particle logical structure. Moreover,
this paper point out to logically unfounded division of humans into genders, as
well as on to unjustified switch of political-legal expression of equality of sexes to
gender equality.
AB  - У раду се разматра ресемантизација и десемантизација класификационог појма род у српском језику. Истраживање се претежно заснива на грађи из два српска речника: једног из средине ХIХ века (Српски
рјечник В. С. Караџића), и другог заснованог на изворима насталим од половине ХIХ до половине ХХ века (Речник срискохрвашскола књижевнол језика МС). Трага се за основним смислом појма род у српском језику, као и
за смислом његовог грчког еквивалента (γένος) у Аристотеловим логичко-граматичким списима. Показује се да је данашња замена политичко-правног израза равноиравносш иолова изразом родна равноиравносш повезана
са проблемима у представљању рода у савременој граматици, са чим су повезане и феминистичке интервенције у савременом српском језику.
PB  - Београд : Етнографски институт САНУ
T2  - Гласник Етнографског института САНУ
T1  - Род у природи, граматици и друштву
T1  - Gender in Nature, Grammar and Society
SP  - 113
EP  - 127
VL  - 58
IS  - 1
ER  - 
@article{
author = "Радић, Јованка",
year = "2010",
url = "https://dais.sanu.ac.rs/123456789/9623",
abstract = "This paper discusses the process of meaning deconstruction of the noun gender,
a notion which has a special role in classification of natural and grammatical
entities. The analysis is based on sources from the two Serbian dictionaries, one
from the middle of 19th century (Српски рјечник by V. S. Karadzic), and the other
based on sources from the middle of 19th and 20th century (Речник српско хрват -
ског књижевног језика). The research focused on basic meanings of the notion
gender in classification of physical entities and „names“ in Antique, foremost in
Aristotle’s logical opus. The analysis points out to the wrong contemporary interpretation
of gender in modern gramatography and subsequent baseless feministic
intervention within the language. Furthermore, the analysis reveals that after initial
rigid differentiation and classification of names and non-linguistic entities on
genders and kinds, there followed an admixture of nature of names with nature of
other non-linguistic entities, including three-particle logical structure. Moreover,
this paper point out to logically unfounded division of humans into genders, as
well as on to unjustified switch of political-legal expression of equality of sexes to
gender equality., У раду се разматра ресемантизација и десемантизација класификационог појма род у српском језику. Истраживање се претежно заснива на грађи из два српска речника: једног из средине ХIХ века (Српски
рјечник В. С. Караџића), и другог заснованог на изворима насталим од половине ХIХ до половине ХХ века (Речник срискохрвашскола књижевнол језика МС). Трага се за основним смислом појма род у српском језику, као и
за смислом његовог грчког еквивалента (γένος) у Аристотеловим логичко-граматичким списима. Показује се да је данашња замена политичко-правног израза равноиравносш иолова изразом родна равноиравносш повезана
са проблемима у представљању рода у савременој граматици, са чим су повезане и феминистичке интервенције у савременом српском језику.",
publisher = "Београд : Етнографски институт САНУ",
journal = "Гласник Етнографског института САНУ",
title = "Род у природи, граматици и друштву, Gender in Nature, Grammar and Society",
pages = "113-127",
volume = "58",
number = "1"
}
Радић, Ј. (2010). Gender in Nature, Grammar and Society.
Гласник Етнографског института САНУ
Београд : Етнографски институт САНУ., 58(1), 113-127.
Радић Ј. Gender in Nature, Grammar and Society. Гласник Етнографског института САНУ. 2010;58(1):113-127
Радић Јованка, "Gender in Nature, Grammar and Society" Гласник Етнографског института САНУ, 58, no. 1 (2010):113-127

Који, неки… овај… – придевске или именичке заменице?

Радић, Јованка

(Никшић : Филолошки факултет, 2010)

TY  - JOUR
AU  - Радић, Јованка
PY  - 2010
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/9662
AB  - У раду се преиспитује утемељеност уобичајеног сврставања заменица који, неки..., овај.... у придевску групу речи. С тим се циљем издвајају основни принципи на којима почивају разлике између именица и придева у гараматици. Запажа се да при класирању заменичких речи граматографија уважава само део тих принципа, углавном оне формалне и синтаксичке. Трага се за природом и функционалним устројством заменичких јединица које одређено означавају (показне заменице), што води закључку дасеу оном што граматографијауобичајено представља као један заменички низ (овај, тај, онај...) - крију две фино уређене структуре именичких речи: овај.../онај... - тај... и ово/оно - то. Показује се да ово није облик неутрума заменице овај... (овај догађај, ово село), већ је посебна
- свему надређена и на све неутрална општепредметна заменица. Уочава се да је структура овај.../онај... - тај... на парадигматском плану повезана са који ..., док структура ово/оно - то одговара упитном шта - област ‘не-људско’ (Шта?
- Ово; Шта је то - Кпупа/Ништа/Не знам ’не знам штајето’). Елементи ове структуре у говорном низу заступају све што има, и све чему ти елементи дају неки вид предметности, укључујући и предмете из области ‘људско’ (Tо се није десило, То је наш циљ, Тојемоја кћи).
AB  - In der Arbeit wird die Grundlage der üblichen Sortierung von Pronomina koji, neki...,
ovaj... ın die adjektivale Wortklasse überdenkt. Mit diesem Ziel werden die wichtigsten logisch-grammatischen Prinzipien, auf dennen die Unterschiede zwischen Nomen und Adjektiven in der Grammatik ruhen, herrausgebracht.
Adjektivale Wörter, so wie adjektivale Pronomina, bezeichnen etwas, was in einem
Gegenstand integriert ist: etwas, was seine Eigenschaft ıst (kakav, ovakav, beo, mekan, lep;
koliki, toliki, Sirok, veliki), oder etwas, was als Eigenschaft genommen wird (diji, moj, neciji, Petrov, Skolski, gradski). Das sind abhängige Wörter mit attributiver Funktion, in der
serbischen Sprache nach Genus und Zahl veranderlich. Im Gegensatz dazu, sind Pronomina
kojı, neki...,ovaj... nicht auf solche Entitäten gerichtet, sondern auf das Ganze, dass heißt
auf das was ist, oder als herrausgenommen und ganz genommen wird (koja (ptica) - ova,
ova ovde, ova mala, lasta, selica). Dies sınd keine Attribute, sondern immer entweder unabhangige Wörter, oder Syntagmateile mit Attributiv. Wenn sie mterogativ und bestimmt
sind, dann sınd sıe das funktionale Zentrum der Syntagma (koji / ovaj pisac — (pısac) /.
Andric), und wenn sie rellativ sind, dann sind sie Attributive, besser gesagt, eine kopulative
Einheit, die den attrıbutiven Nebensatz einleitet (Pojavio se pisac kaji... / pisac o_koiem....
und so weiter.).
PB  - Никшић : Филолошки факултет
PB  - Београд : Научно друштво за неговање и проучавање српског језика
PB  - Бања Лука : Филолошки факултет
T2  - Српски језик
T1  - Који, неки… овај… – придевске или именичке заменице?
T1  - Koji, neki..., ovaj... - adjektivale oder nominale Pronomina?
SP  - 609
EP  - 627
VL  - 15
ER  - 
@article{
author = "Радић, Јованка",
year = "2010",
url = "https://dais.sanu.ac.rs/123456789/9662",
abstract = "У раду се преиспитује утемељеност уобичајеног сврставања заменица који, неки..., овај.... у придевску групу речи. С тим се циљем издвајају основни принципи на којима почивају разлике између именица и придева у гараматици. Запажа се да при класирању заменичких речи граматографија уважава само део тих принципа, углавном оне формалне и синтаксичке. Трага се за природом и функционалним устројством заменичких јединица које одређено означавају (показне заменице), што води закључку дасеу оном што граматографијауобичајено представља као један заменички низ (овај, тај, онај...) - крију две фино уређене структуре именичких речи: овај.../онај... - тај... и ово/оно - то. Показује се да ово није облик неутрума заменице овај... (овај догађај, ово село), већ је посебна
- свему надређена и на све неутрална општепредметна заменица. Уочава се да је структура овај.../онај... - тај... на парадигматском плану повезана са који ..., док структура ово/оно - то одговара упитном шта - област ‘не-људско’ (Шта?
- Ово; Шта је то - Кпупа/Ништа/Не знам ’не знам штајето’). Елементи ове структуре у говорном низу заступају све што има, и све чему ти елементи дају неки вид предметности, укључујући и предмете из области ‘људско’ (Tо се није десило, То је наш циљ, Тојемоја кћи)., In der Arbeit wird die Grundlage der üblichen Sortierung von Pronomina koji, neki...,
ovaj... ın die adjektivale Wortklasse überdenkt. Mit diesem Ziel werden die wichtigsten logisch-grammatischen Prinzipien, auf dennen die Unterschiede zwischen Nomen und Adjektiven in der Grammatik ruhen, herrausgebracht.
Adjektivale Wörter, so wie adjektivale Pronomina, bezeichnen etwas, was in einem
Gegenstand integriert ist: etwas, was seine Eigenschaft ıst (kakav, ovakav, beo, mekan, lep;
koliki, toliki, Sirok, veliki), oder etwas, was als Eigenschaft genommen wird (diji, moj, neciji, Petrov, Skolski, gradski). Das sind abhängige Wörter mit attributiver Funktion, in der
serbischen Sprache nach Genus und Zahl veranderlich. Im Gegensatz dazu, sind Pronomina
kojı, neki...,ovaj... nicht auf solche Entitäten gerichtet, sondern auf das Ganze, dass heißt
auf das was ist, oder als herrausgenommen und ganz genommen wird (koja (ptica) - ova,
ova ovde, ova mala, lasta, selica). Dies sınd keine Attribute, sondern immer entweder unabhangige Wörter, oder Syntagmateile mit Attributiv. Wenn sie mterogativ und bestimmt
sind, dann sınd sıe das funktionale Zentrum der Syntagma (koji / ovaj pisac — (pısac) /.
Andric), und wenn sie rellativ sind, dann sind sie Attributive, besser gesagt, eine kopulative
Einheit, die den attrıbutiven Nebensatz einleitet (Pojavio se pisac kaji... / pisac o_koiem....
und so weiter.).",
publisher = "Никшић : Филолошки факултет, Београд : Научно друштво за неговање и проучавање српског језика, Бања Лука : Филолошки факултет",
journal = "Српски језик",
title = "Који, неки… овај… – придевске или именичке заменице?, Koji, neki..., ovaj... - adjektivale oder nominale Pronomina?",
pages = "609-627",
volume = "15"
}
Радић, Ј. (2010). Koji, neki..., ovaj... - adjektivale oder nominale Pronomina?.
Српски језик
Бања Лука : Филолошки факултет., 15, 609-627.
Радић Ј. Koji, neki..., ovaj... - adjektivale oder nominale Pronomina?. Српски језик. 2010;15:609-627
Радић Јованка, "Koji, neki..., ovaj... - adjektivale oder nominale Pronomina?" Српски језик, 15 (2010):609-627

Појам род у граматици и логици : у светлу ‘феминизације’ српског језика

Радић, Јованка

(Косовска Митровица : Филозофки факултет Универзитета у Приштини, 2010)

TY  - CHAP
AU  - Радић, Јованка
PY  - 2010
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10219
AB  - The paper traces the original meaning of the term gender and 1ts Greco-Latin equiva
lents genos and genus in grammar, as well as for a sense of that term in antic and postatic logic. After the original clearly differentiation of nonlinguistic names and
entities to gender and species (or categones), the nature of names was mixed with the nature of other entities, primarily physical beings. In addition, there was no differentiation between natural and grammar gender. Such confusion of names, elementary logical structures and appointed cases has led to alteration of the terms gender and sex in
grammatography. Furthermore, the three noun genders were mixed with the three logical structures, and on to the ,, middle“ element of structure being mixed up with one of
the names of genera (or neuter) and interpreted as ,,the gender that is neither male nor
female“. It is shown that such logical and grammatical errors could be the basis for today’s feminist understanding that dominance of male gender in the language is associated with the dominance of men in the society. Aim of this paper 1s to show some of the
harmful consequences of the wrong imterpretation of the grammar gender, as well as
the possible harmful consequences of intentional feminization of the Serbian language.
Believing that current interventions 1n the Serbian language will have a negative effect
on the thought of its future native speakers, we are committed to active opposition to
the intentions to mindlessly feminize the Serbian language and destroy the principles
of its organization.
AB  - У раду се трага за изворним смислом термина род и његових грчко-латинских еквивалената genos и genus у граматици и за смислом тога термина у атичкој и постатичкој логици. Након првобитно јасне раздвојености „родова имена“ од родова физичких бића, уследило је мешање природе имена са природом „бића“, а потом и уобичајено неразликовање именичког од природних родова. Неразликовање имена, именованих предмета и елементарних логичких структура довело је до бркања терминарод и пол у граматографији, па и до појаве да се „средњи род“ тумачи као „род који није ни мушки ни женски“. Овакве логичке грешке се препознају као основа ововремених феминистичких схватања да је доминација мушког рода у граматици повезана са доминацијом мушкараца у друштву. Циљ рада је да укаже на неке од штетних последица погрешне интерпретације рода у граматици.
PB  - Косовска Митровица : Филозофки факултет Универзитета у Приштини
T2  - Зборник радова Филозофског факултета : посебно издање поводом 50-годишњице оснивања филозофског факултета посвећено проф. др Милосаву Вукићевићу
T1  - Појам род у граматици и логици : у светлу ‘феминизације’ српског језика
T1  - Category of Gender in Grammar and Logic (In Light Of ’Feminization’ of the Serbian Language)
SP  - 411
EP  - 421
ER  - 
@article{
author = "Радић, Јованка",
year = "2010",
url = "https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10219",
abstract = "The paper traces the original meaning of the term gender and 1ts Greco-Latin equiva
lents genos and genus in grammar, as well as for a sense of that term in antic and postatic logic. After the original clearly differentiation of nonlinguistic names and
entities to gender and species (or categones), the nature of names was mixed with the nature of other entities, primarily physical beings. In addition, there was no differentiation between natural and grammar gender. Such confusion of names, elementary logical structures and appointed cases has led to alteration of the terms gender and sex in
grammatography. Furthermore, the three noun genders were mixed with the three logical structures, and on to the ,, middle“ element of structure being mixed up with one of
the names of genera (or neuter) and interpreted as ,,the gender that is neither male nor
female“. It is shown that such logical and grammatical errors could be the basis for today’s feminist understanding that dominance of male gender in the language is associated with the dominance of men in the society. Aim of this paper 1s to show some of the
harmful consequences of the wrong imterpretation of the grammar gender, as well as
the possible harmful consequences of intentional feminization of the Serbian language.
Believing that current interventions 1n the Serbian language will have a negative effect
on the thought of its future native speakers, we are committed to active opposition to
the intentions to mindlessly feminize the Serbian language and destroy the principles
of its organization., У раду се трага за изворним смислом термина род и његових грчко-латинских еквивалената genos и genus у граматици и за смислом тога термина у атичкој и постатичкој логици. Након првобитно јасне раздвојености „родова имена“ од родова физичких бића, уследило је мешање природе имена са природом „бића“, а потом и уобичајено неразликовање именичког од природних родова. Неразликовање имена, именованих предмета и елементарних логичких структура довело је до бркања терминарод и пол у граматографији, па и до појаве да се „средњи род“ тумачи као „род који није ни мушки ни женски“. Овакве логичке грешке се препознају као основа ововремених феминистичких схватања да је доминација мушког рода у граматици повезана са доминацијом мушкараца у друштву. Циљ рада је да укаже на неке од штетних последица погрешне интерпретације рода у граматици.",
publisher = "Косовска Митровица : Филозофки факултет Универзитета у Приштини",
journal = "Зборник радова Филозофског факултета : посебно издање поводом 50-годишњице оснивања филозофског факултета посвећено проф. др Милосаву Вукићевићу",
title = "Појам род у граматици и логици : у светлу ‘феминизације’ српског језика, Category of Gender in Grammar and Logic (In Light Of ’Feminization’ of the Serbian Language)",
pages = "411-421"
}
Радић, Ј. (2010). Category of Gender in Grammar and Logic (In Light Of ’Feminization’ of the Serbian Language).
Зборник радова Филозофског факултета : посебно издање поводом 50-годишњице оснивања филозофског факултета посвећено проф. др Милосаву Вукићевићу
Косовска Митровица : Филозофки факултет Универзитета у Приштини., 411-421.
Радић Ј. Category of Gender in Grammar and Logic (In Light Of ’Feminization’ of the Serbian Language). Зборник радова Филозофског факултета : посебно издање поводом 50-годишњице оснивања филозофског факултета посвећено проф. др Милосаву Вукићевићу. 2010;:411-421
Радић Јованка, "Category of Gender in Grammar and Logic (In Light Of ’Feminization’ of the Serbian Language)" Зборник радова Филозофског факултета : посебно издање поводом 50-годишњице оснивања филозофског факултета посвећено проф. др Милосаву Вукићевићу (2010):411-421

Говор Горње Пчиње : гласови и облици

Јуришић, Марина

(Београд : Институт за српски језик САНУ, 2009)

TY  - BOOK
AU  - Јуришић, Марина
PY  - 2009
UR  - http://dais.sanu.ac.rs/123456789/1302
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
T1  - Говор Горње Пчиње : гласови и облици
T1  - The speech of Upper Pčinja: phonetics and morphology
ER  - 
@book{
author = "Јуришић, Марина",
year = "2009",
url = "http://dais.sanu.ac.rs/123456789/1302",
publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ",
title = "Говор Горње Пчиње : гласови и облици, The speech of Upper Pčinja: phonetics and morphology"
}
Јуришић, М. (2009). The speech of Upper Pčinja: phonetics and morphology.

Београд : Институт за српски језик САНУ..
Јуришић М. The speech of Upper Pčinja: phonetics and morphology. 2009;
Јуришић Марина, "The speech of Upper Pčinja: phonetics and morphology" (2009)

Деклинација заменица Ж.Р.ЈД. у говорима југозападног дела Косова и Метохије

Младеновић, Радивоје

(2009)

TY  - JOUR
AU  - Младеновић, Радивоје
PY  - 2009
UR  - http://dais.sanu.ac.rs/123456789/2978
AB  - Dans la présente étude nous analysons les formes de la déclinaison des pronoms féminins au singulier dans les parlers du Sud-Ouest du Kosovo et de la Metochie. Dans les limites de la zone étudiée, on distingue deux corpus dialectiques: a) Celui de Prizren - Sud de la Morava qui présente dans la déclinaison des pronoms féminins au singulier certaines formes nouvelles caractéristiques des parlers du type Kosovo - Resava; b) celui du Nord de la montagne Šara, dans lequel n'apparaissent pas ces nouvelles formes. Nous étudions s'il existe ou non analogie morphologique entre les formes des substantifs féminins au singulier et celles des pronoms et adjectifs s'accordant avec eux ( dadi stare žene: dadi starejzi žene dadi stari ženi: dadi starojzi ženi: dadi starojzi žene; ot stare žene: ot starejzi žene: ot starejze žene / ot staru ženu). En analysant les relations morphologiques dans la déclinaison des pronoms nous avons accorde une attention particulière au nouveau phénomène d'assimilation des formes du génitif fem.sing./datif fem.sing./locatif fem.sing., la forme du datif a particule s'étendant au génitif sing. et au locatif sing., ainsi qu'au phénomène d'assimilation du datif sing. et accusatif sing./ cas régime avec la forme du datif qui s'étend a l'accusatif. .
AB  - Ovim prilogom razmatraju se oblici jednine ženskog roda zameničko-pridevske deklinacije u govorima jugozapadnog dela Kosova i Metohije. Posebna pažnja posvećuje se morfološkoj podudarnosti / nepodudarnosti imenica ž. r. jd. i kongruentnih zameničkih i pridevskih reči (dadi stare žene: dadi starejzi žene / dadi stari ženi: dadi starojzi ženi: dadi starojzi žene; od stare žene: od starejzi žene: od starejze žene / ot staru ženu). U razmatranju morfoloških odnosa u zameničko-pridevskoj deklinaciji posebna pažnja posvećuje se novom sinkretizmu Gjd./Djd./ Ljd. ž. r. sa širenjem dativskog oblika s partikulom u Gjd. i Ljd., zatim novom sinkretizmu Djd. i Ajd./OPjd. sa prodorom dativske forme u akuzativnu. .
T2  - Јужнословенски филолог
T1  - Деклинација заменица Ж.Р.ЈД. у говорима југозападног дела Косова и Метохије
SP  - 181
EP  - 228
IS  - 65
DO  - 10.2298/JFI0965181M
ER  - 
@article{
author = "Младеновић, Радивоје",
year = "2009",
url = "http://dais.sanu.ac.rs/123456789/2978",
abstract = "Dans la présente étude nous analysons les formes de la déclinaison des pronoms féminins au singulier dans les parlers du Sud-Ouest du Kosovo et de la Metochie. Dans les limites de la zone étudiée, on distingue deux corpus dialectiques: a) Celui de Prizren - Sud de la Morava qui présente dans la déclinaison des pronoms féminins au singulier certaines formes nouvelles caractéristiques des parlers du type Kosovo - Resava; b) celui du Nord de la montagne Šara, dans lequel n'apparaissent pas ces nouvelles formes. Nous étudions s'il existe ou non analogie morphologique entre les formes des substantifs féminins au singulier et celles des pronoms et adjectifs s'accordant avec eux ( dadi stare žene: dadi starejzi žene dadi stari ženi: dadi starojzi ženi: dadi starojzi žene; ot stare žene: ot starejzi žene: ot starejze žene / ot staru ženu). En analysant les relations morphologiques dans la déclinaison des pronoms nous avons accorde une attention particulière au nouveau phénomène d'assimilation des formes du génitif fem.sing./datif fem.sing./locatif fem.sing., la forme du datif a particule s'étendant au génitif sing. et au locatif sing., ainsi qu'au phénomène d'assimilation du datif sing. et accusatif sing./ cas régime avec la forme du datif qui s'étend a l'accusatif. ., Ovim prilogom razmatraju se oblici jednine ženskog roda zameničko-pridevske deklinacije u govorima jugozapadnog dela Kosova i Metohije. Posebna pažnja posvećuje se morfološkoj podudarnosti / nepodudarnosti imenica ž. r. jd. i kongruentnih zameničkih i pridevskih reči (dadi stare žene: dadi starejzi žene / dadi stari ženi: dadi starojzi ženi: dadi starojzi žene; od stare žene: od starejzi žene: od starejze žene / ot staru ženu). U razmatranju morfoloških odnosa u zameničko-pridevskoj deklinaciji posebna pažnja posvećuje se novom sinkretizmu Gjd./Djd./ Ljd. ž. r. sa širenjem dativskog oblika s partikulom u Gjd. i Ljd., zatim novom sinkretizmu Djd. i Ajd./OPjd. sa prodorom dativske forme u akuzativnu. .",
journal = "Јужнословенски филолог",
title = "Деклинација заменица Ж.Р.ЈД. у говорима југозападног дела Косова и Метохије",
pages = "181-228",
number = "65",
doi = "10.2298/JFI0965181M"
}
Младеновић, Р. (2009). Деклинација заменица Ж.Р.ЈД. у говорима југозападног дела Косова и Метохије.
Јужнословенски филолог(65), 181-228.
https://doi.org/10.2298/JFI0965181M
Младеновић Р. Деклинација заменица Ж.Р.ЈД. у говорима југозападног дела Косова и Метохије. Јужнословенски филолог. 2009;(65):181-228
Младеновић Радивоје, "Деклинација заменица Ж.Р.ЈД. у говорима југозападног дела Косова и Метохије" Јужнословенски филолог, no. 65 (2009):181-228,
https://doi.org/10.2298/JFI0965181M .

Српски језик у контексту националних идентитета - поводом српске мањине у мађарској

Радић, Јованка; Милорадовић, Софија

(2009)

TY  - JOUR
AU  - Радић, Јованка
AU  - Милорадовић, Софија
PY  - 2009
UR  - http://dais.sanu.ac.rs/123456789/3195
AB  - Im ersten Teil der Arbeit werden bisherige dialektologische Untersuchungen der Sprache der Serben und anderer mit ihnen verwandter ethnischer Gruppen in Ungarn dargelegt, wobei zugleich auf die Frage der ethnischen/nationalen Namensgebung und Selbstbenennung von Tragern der angefuhrten dialektalen Typen eingegangen wird. Man kam zur Einsicht, dass die Serben in Ungarn, sowie alle deren Landsleute, unabhangig davon, wo sie wohnen, heutzutage vielerlei Unbehagen hegen, wenn es um 'Teilungen' des bisher gemeinsamen Standards im 'serbokroatischen' Sprachraum geht. Mit Rucksicht auf das so dargelegte Verhaltnis zwischen der Sprache und Identitat der štokavischen ethnischen Gruppen im Nachbarstaat Ungarn wird im zweiten Teil der Arbeit der Versuch unternommen, das Verhaltnis zwischen der serbischen Sprache und den nationalen Identitaten auf dem Gebiet des ehemaligen Jugoslawien zu uberblicken, zwecks Hervorhebung und Erklarung einzelner Momente, die das Verstandnis der sprachlich-nationalen Identitat entscheidend beinflussten. Es handelt sich um ein besonderes Problem der sprachlichen Identitat von mehreren Gruppierungen, die sich der Schrift 'sprachen' bedienen, denen dieselbe linguistische Basis zugrundeliegt.
AB  - U prvom delu rada predstavljena su dosadašnja dijalektološka istraživanja govora Srba i drugih njima jezički bliskih etničkih skupina u Mađarskoj, uz osvrt na pitanje etničkog/nacionalnog nazvanja i samonazvanja nosilaca datih dijalekatskih tipova. Drugi deo rada tiče se pitanja odnosa jezičkog i nacionalnog identiteta na prostoru nekadašnje Jugoslavije. Reč je o sasvim osobenom problemu jezičkog identiteta većeg broja grupa koje se koriste književnim 'jezicima' izgrađenim na istoj lingvističkoj osnovi.
T2  - Јужнословенски филолог
T1  - Српски језик у контексту националних идентитета - поводом српске мањине у мађарској
SP  - 153
EP  - 179
IS  - 65
DO  - 10.2298/JFI0965153R
ER  - 
@article{
author = "Радић, Јованка and Милорадовић, Софија",
year = "2009",
url = "http://dais.sanu.ac.rs/123456789/3195",
abstract = "Im ersten Teil der Arbeit werden bisherige dialektologische Untersuchungen der Sprache der Serben und anderer mit ihnen verwandter ethnischer Gruppen in Ungarn dargelegt, wobei zugleich auf die Frage der ethnischen/nationalen Namensgebung und Selbstbenennung von Tragern der angefuhrten dialektalen Typen eingegangen wird. Man kam zur Einsicht, dass die Serben in Ungarn, sowie alle deren Landsleute, unabhangig davon, wo sie wohnen, heutzutage vielerlei Unbehagen hegen, wenn es um 'Teilungen' des bisher gemeinsamen Standards im 'serbokroatischen' Sprachraum geht. Mit Rucksicht auf das so dargelegte Verhaltnis zwischen der Sprache und Identitat der štokavischen ethnischen Gruppen im Nachbarstaat Ungarn wird im zweiten Teil der Arbeit der Versuch unternommen, das Verhaltnis zwischen der serbischen Sprache und den nationalen Identitaten auf dem Gebiet des ehemaligen Jugoslawien zu uberblicken, zwecks Hervorhebung und Erklarung einzelner Momente, die das Verstandnis der sprachlich-nationalen Identitat entscheidend beinflussten. Es handelt sich um ein besonderes Problem der sprachlichen Identitat von mehreren Gruppierungen, die sich der Schrift 'sprachen' bedienen, denen dieselbe linguistische Basis zugrundeliegt., U prvom delu rada predstavljena su dosadašnja dijalektološka istraživanja govora Srba i drugih njima jezički bliskih etničkih skupina u Mađarskoj, uz osvrt na pitanje etničkog/nacionalnog nazvanja i samonazvanja nosilaca datih dijalekatskih tipova. Drugi deo rada tiče se pitanja odnosa jezičkog i nacionalnog identiteta na prostoru nekadašnje Jugoslavije. Reč je o sasvim osobenom problemu jezičkog identiteta većeg broja grupa koje se koriste književnim 'jezicima' izgrađenim na istoj lingvističkoj osnovi.",
journal = "Јужнословенски филолог",
title = "Српски језик у контексту националних идентитета - поводом српске мањине у мађарској",
pages = "153-179",
number = "65",
doi = "10.2298/JFI0965153R"
}
Радић, Ј.,& Милорадовић, С. (2009). Српски језик у контексту националних идентитета - поводом српске мањине у мађарској.
Јужнословенски филолог(65), 153-179.
https://doi.org/10.2298/JFI0965153R
Радић Ј, Милорадовић С. Српски језик у контексту националних идентитета - поводом српске мањине у мађарској. Јужнословенски филолог. 2009;(65):153-179
Радић Јованка, Милорадовић Софија, "Српски језик у контексту националних идентитета - поводом српске мањине у мађарској" Јужнословенски филолог, no. 65 (2009):153-179,
https://doi.org/10.2298/JFI0965153R .
1

Степен испитаности шумадијско-војвођанског дијалекта

Бошњаковић, Жарко; Радовановић, Драгана

(2009)

TY  - JOUR
AU  - Бошњаковић, Жарко
AU  - Радовановић, Драгана
PY  - 2009
UR  - http://dais.sanu.ac.rs/123456789/3196
AB  - Avtory v nastojaščej rabote ukazyvajut na nedostatočnuju issledovannost' narodnyh govorov šumadijsko-voevodinskogo dialekta metodami tradicionnoj i urbanistskoj dialektologii. V rabote kartografičeski predstavleny oblasti, v kotoryh issledovanija zakončeny (oni prednaznačeny dlja nužd monografičeskih opisanij, Serbskogo dialektologičeskogo atlasa i Obščeslavjanskogo lingvističeskogo atlasa). Odnovremenno vydvinuty geografičeskie i administrativnye punkty s inventarem dereven', kotorye dolžny byt' podvergnuty issledovaniju. Karty pokazali, čto voevodinskoj poddialekt issledovan polnost'ju, pri naličii gustoj seti punktov. Ishodja iz togo, čto govory Bački i Srema issledovalis' let pjat'desjat tomu nazad, a material banatskih govorov zaregistrirovan primerno v to že samoe vremja, a opublikovan tol'ko v poslednie gody HH veka, sledovalo by ustanovit' napravlenija v razvitii dannyh govorov, a takže nastupivšie izmenenija. Odnako, ëtnografičeskie i jazykovye punkty na territorii šumadijsko-voevodinskogo dialekta ne issledovany v podhodjaščej stepeni. Do sih por issledovany govory časti Mačvy, Šumadijskoj Kolubary, Kraguevackoj Lepenicy i Gruži. Sporadičeskaja issledovannost' nalico v Kačere, Valevskoj Kolubare, Pocerine i v okrestnostjah Belgrada. Neissledovannymi ostalis' govory Jadara, Radževiny, Valevskoj Podgoriny, Posavotamnavy, Tamnavy Takovo, a takže čast' govorov meždu Dragačevom i Gružej.
AB  - U radu se ukazuje na nedovoljnu ispitanost narodnih govora južno od reke Save, kao i na obim i metode dosadašnjih proučavanja govora šumadijsko-vojvođanskog (Š-V) dijalekta. Takođe, autori se zalažu za što skorije ispitivanje neistraženih oblasti u duhu i tradiciji srpske dijalektologije, ali i uz primenu metoda socijalne dijalektologije kako bi se dobila realna slika stanja današnjih narodnih govora koji su izloženi uticaju škole, medija i gradskih idioma. Kartografski su prikazane oblasti u kojima su završena ispitivanja, ali su isto tako istaknute i geografske i administrativne celine sa inventarom sela, tj. punktova koje treba istražiti.
T2  - Јужнословенски филолог
T1  - Степен испитаности шумадијско-војвођанског дијалекта
SP  - 229
EP  - 265
IS  - 65
DO  - 10.2298/JFI0965229B
ER  - 
@article{
author = "Бошњаковић, Жарко and Радовановић, Драгана",
year = "2009",
url = "http://dais.sanu.ac.rs/123456789/3196",
abstract = "Avtory v nastojaščej rabote ukazyvajut na nedostatočnuju issledovannost' narodnyh govorov šumadijsko-voevodinskogo dialekta metodami tradicionnoj i urbanistskoj dialektologii. V rabote kartografičeski predstavleny oblasti, v kotoryh issledovanija zakončeny (oni prednaznačeny dlja nužd monografičeskih opisanij, Serbskogo dialektologičeskogo atlasa i Obščeslavjanskogo lingvističeskogo atlasa). Odnovremenno vydvinuty geografičeskie i administrativnye punkty s inventarem dereven', kotorye dolžny byt' podvergnuty issledovaniju. Karty pokazali, čto voevodinskoj poddialekt issledovan polnost'ju, pri naličii gustoj seti punktov. Ishodja iz togo, čto govory Bački i Srema issledovalis' let pjat'desjat tomu nazad, a material banatskih govorov zaregistrirovan primerno v to že samoe vremja, a opublikovan tol'ko v poslednie gody HH veka, sledovalo by ustanovit' napravlenija v razvitii dannyh govorov, a takže nastupivšie izmenenija. Odnako, ëtnografičeskie i jazykovye punkty na territorii šumadijsko-voevodinskogo dialekta ne issledovany v podhodjaščej stepeni. Do sih por issledovany govory časti Mačvy, Šumadijskoj Kolubary, Kraguevackoj Lepenicy i Gruži. Sporadičeskaja issledovannost' nalico v Kačere, Valevskoj Kolubare, Pocerine i v okrestnostjah Belgrada. Neissledovannymi ostalis' govory Jadara, Radževiny, Valevskoj Podgoriny, Posavotamnavy, Tamnavy Takovo, a takže čast' govorov meždu Dragačevom i Gružej., U radu se ukazuje na nedovoljnu ispitanost narodnih govora južno od reke Save, kao i na obim i metode dosadašnjih proučavanja govora šumadijsko-vojvođanskog (Š-V) dijalekta. Takođe, autori se zalažu za što skorije ispitivanje neistraženih oblasti u duhu i tradiciji srpske dijalektologije, ali i uz primenu metoda socijalne dijalektologije kako bi se dobila realna slika stanja današnjih narodnih govora koji su izloženi uticaju škole, medija i gradskih idioma. Kartografski su prikazane oblasti u kojima su završena ispitivanja, ali su isto tako istaknute i geografske i administrativne celine sa inventarom sela, tj. punktova koje treba istražiti.",
journal = "Јужнословенски филолог",
title = "Степен испитаности шумадијско-војвођанског дијалекта",
pages = "229-265",
number = "65",
doi = "10.2298/JFI0965229B"
}
Бошњаковић, Ж.,& Радовановић, Д. (2009). Степен испитаности шумадијско-војвођанског дијалекта.
Јужнословенски филолог(65), 229-265.
https://doi.org/10.2298/JFI0965229B
Бошњаковић Ж, Радовановић Д. Степен испитаности шумадијско-војвођанског дијалекта. Јужнословенски филолог. 2009;(65):229-265
Бошњаковић Жарко, Радовановић Драгана, "Степен испитаности шумадијско-војвођанског дијалекта" Јужнословенски филолог, no. 65 (2009):229-265,
https://doi.org/10.2298/JFI0965229B .

Статус објекатске редупликације у српским народним говорима

Милорадовић, Софија

(Ниш : Филозофски факултет, 2009)

TY  - JOUR
AU  - Милорадовић, Софија
PY  - 2009
UR  - http://dais.sanu.ac.rs/123456789/7111
AB  - У раду се разматра појава објекатске редупликације у српским народним говорима. Констатује се да је ова појава у призренско-тимочким говорима
присутна у мањој мери него раније, али и да се њени релативно свежи трагови оцртавају на тлу севернијих српских дијалеката.
AB  - В настоящей работе рассматривается явление объектной редупликации в
сербских народных говорах, т.е. удвоение объекта, прямого и косвенного, при
помощи энклитической формы личного местоимения в функции прономинальной
реплики местоименной или субстантивной лексемы/синтагмы. Автор константирует, что данное явление в призренско-тимочских говорах налично в меньшей
степени, чем раньше, а также указывает на тот факт, что его относительно свежие
следы оставляют след на почве более северных сербских диалектов. Удвоение
местоименного объекта достаточно распространено, однако нередко встречается
удвоение именного объекта, а это явление наличествует не только в «изолированных говорах». Автор не считает, что явление объектной редупликации в
сербских народных говорах обусловлено исключительно необходимостью наличествования экспрессивности; он также не считает, что эмфаза, определяемая
как аффективное усиление выражения, является неизбежным атрибутом — как
местоименным, так и именным. Более подробное рассмотрение способа прогрессирования объектной редупликации как части балканского аналитизма и ее
развития на сербской языковой территории может помочь при рассмотрении
исторического развития данного явления в других южнославянских языках.
PB  - Ниш : Филозофски факултет
T2  - Годишњак за српски језик и књижевност Филозофског факултета у Нишу
T1  - Статус објекатске редупликације у српским народним говорима
T1  - Статус объектной редупликации в сербских народных говорах
SP  - 287
EP  - 295
VL  - 22
IS  - 9
ER  - 
@article{
author = "Милорадовић, Софија",
year = "2009",
url = "http://dais.sanu.ac.rs/123456789/7111",
abstract = "У раду се разматра појава објекатске редупликације у српским народним говорима. Констатује се да је ова појава у призренско-тимочким говорима
присутна у мањој мери него раније, али и да се њени релативно свежи трагови оцртавају на тлу севернијих српских дијалеката., В настоящей работе рассматривается явление объектной редупликации в
сербских народных говорах, т.е. удвоение объекта, прямого и косвенного, при
помощи энклитической формы личного местоимения в функции прономинальной
реплики местоименной или субстантивной лексемы/синтагмы. Автор константирует, что данное явление в призренско-тимочских говорах налично в меньшей
степени, чем раньше, а также указывает на тот факт, что его относительно свежие
следы оставляют след на почве более северных сербских диалектов. Удвоение
местоименного объекта достаточно распространено, однако нередко встречается
удвоение именного объекта, а это явление наличествует не только в «изолированных говорах». Автор не считает, что явление объектной редупликации в
сербских народных говорах обусловлено исключительно необходимостью наличествования экспрессивности; он также не считает, что эмфаза, определяемая
как аффективное усиление выражения, является неизбежным атрибутом — как
местоименным, так и именным. Более подробное рассмотрение способа прогрессирования объектной редупликации как части балканского аналитизма и ее
развития на сербской языковой территории может помочь при рассмотрении
исторического развития данного явления в других южнославянских языках.",
publisher = "Ниш : Филозофски факултет",
journal = "Годишњак за српски језик и књижевност Филозофског факултета у Нишу",
title = "Статус објекатске редупликације у српским народним говорима, Статус объектной редупликации в сербских народных говорах",
pages = "287-295",
volume = "22",
number = "9"
}
Милорадовић, С. (2009). Статус объектной редупликации в сербских народных говорах.
Годишњак за српски језик и књижевност Филозофског факултета у Нишу
Ниш : Филозофски факултет., 22(9), 287-295.
Милорадовић С. Статус объектной редупликации в сербских народных говорах. Годишњак за српски језик и књижевност Филозофског факултета у Нишу. 2009;22(9):287-295
Милорадовић Софија, "Статус объектной редупликации в сербских народных говорах" Годишњак за српски језик и књижевност Филозофског факултета у Нишу, 22, no. 9 (2009):287-295

Логичко-граматички приступ заменичком систему – Структуре ја/ти – он и он/она – оно

Радић, Јованка

(Нови Сад : Матица Српска, 2009)

TY  - JOUR
AU  - Радић, Јованка
PY  - 2009
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/9608
AB  - В статье местоименные структуры я/ты — он и он/она — оно рассматриваются в категориальном единстве и в оппозиционных структурных отношениях. Особое внимание
посвящено тому, чб связывает две эти структуры (принадлежность категории ’человеческий’), в частности вертикали, на которой элементы этих структур дифференцированы
функционально или семантически. Элементы преимущественно рассматриваются как единицы, которые имеют самостоятельное значение (как направленные на определенный физический объект), и лишь спорадически как единицы речевой цепи. Исследуется природа
каждого отдельного элемента и его место в этих трехчленных структурах, в соответствии с
чем на одной стороне выделяется центральная значимость, а на другой — нейтральный
элемент.

В статье демонстрируется, что обычное цепное представление элементов структуры
я/ты — он соответствует только категориальному подходу, так как я, ты, он — единицы,
относящиеся к одной категории. Прагматический подход указывает на отношения Я —
ты/он, где я одновременно и центральный, и нейтральный компонент, тогда как функци-
ональный подход указывает на структурные отношения я/ты (участники разговора) — он
(лицо как предмет разговора), где он нейтральный, но не центральный компонент. Семантический подход демонстрирует другое отношение элементов: я и он обозначают и отдельные и неприменяемые единицы (Я в каждом индивидуальном сознании имеет значение понятия о себе, а ОН означает лицо мужского пола’), в то время как ты не имеет никакого заранее заданного значения, следовательно, этой единице, с такой точки зрения,
принадлежит место нейтрального элемента: я/он — ты.

Другая местоименная структура представлена как он/она — оно. При ее рассмотрении подчеркивается, что это единственная местоименная структура, в которой все элементы соответствуют природе того, что они означают; и единственная структура, не
имеющая центрального значимого компонента, по отношению к которому организуются
все остальные элементы.

В работе анализируется и усвоение местоименных элементов в онтогенезе, на основе чего автором сделаны определенные выводы о взаимосвязи единиц всей системы местоимений и об особой роли нейтральных компонентов в развитии речи. Замечено, что
роль нейтральных компонентов в развитии речи, особенно роль нейтрального местоимения 0в0, подтверждает классическое учение о том, что, согласно природе человеческого
сознания, первые впечатления „состоят из трех членов”, при этом исходят из одного —
нейтрального („среднего”).
AB  - Заменичке структуре ја/ши — он и он/она — оно се посматрају
у категоријалном јединству и у опозитним структурним односима.
Елементи се превасходно посматрају као јединице које самостално
означавају (које су усмерене према одређеном физичком предмету), а
тек спорадично и као јединице говорног низа. Засебна пажња се посвећује тачки која повезује ове две структуре (иста категоријална
припадност), и вертикали на којој су елементи ових структура диференцирани функционално или семантички. Испитује се природа сваког појединачног елемента и његово место у структурама. Указује се
и на то да уобичајено ланчано представљање елемената ових структура (тип ја, ши, он) не одговара природи њихових међусобних односа. Разматра се и усвајање заменичких елемената у онтогенези — на
основу чега се изводе одређени закључци о међусобној повезаности
јединица читавог заменичког система и о њиховој улози у говорном
развитку.
PB  - Нови Сад : Матица Српска
T2  - Зборник Матице српске за филологију и лингвистику
T1  - Логичко-граматички приступ заменичком систему – Структуре ја/ти – он и он/она – оно
T1  - Логико-грамматический подход к системе местоимений (структуры я/ты — он и он/она — оно)
SP  - 107
EP  - 121
VL  - 52
IS  - 2
ER  - 
@article{
author = "Радић, Јованка",
year = "2009",
url = "https://dais.sanu.ac.rs/123456789/9608",
abstract = "В статье местоименные структуры я/ты — он и он/она — оно рассматриваются в категориальном единстве и в оппозиционных структурных отношениях. Особое внимание
посвящено тому, чб связывает две эти структуры (принадлежность категории ’человеческий’), в частности вертикали, на которой элементы этих структур дифференцированы
функционально или семантически. Элементы преимущественно рассматриваются как единицы, которые имеют самостоятельное значение (как направленные на определенный физический объект), и лишь спорадически как единицы речевой цепи. Исследуется природа
каждого отдельного элемента и его место в этих трехчленных структурах, в соответствии с
чем на одной стороне выделяется центральная значимость, а на другой — нейтральный
элемент.

В статье демонстрируется, что обычное цепное представление элементов структуры
я/ты — он соответствует только категориальному подходу, так как я, ты, он — единицы,
относящиеся к одной категории. Прагматический подход указывает на отношения Я —
ты/он, где я одновременно и центральный, и нейтральный компонент, тогда как функци-
ональный подход указывает на структурные отношения я/ты (участники разговора) — он
(лицо как предмет разговора), где он нейтральный, но не центральный компонент. Семантический подход демонстрирует другое отношение элементов: я и он обозначают и отдельные и неприменяемые единицы (Я в каждом индивидуальном сознании имеет значение понятия о себе, а ОН означает лицо мужского пола’), в то время как ты не имеет никакого заранее заданного значения, следовательно, этой единице, с такой точки зрения,
принадлежит место нейтрального элемента: я/он — ты.

Другая местоименная структура представлена как он/она — оно. При ее рассмотрении подчеркивается, что это единственная местоименная структура, в которой все элементы соответствуют природе того, что они означают; и единственная структура, не
имеющая центрального значимого компонента, по отношению к которому организуются
все остальные элементы.

В работе анализируется и усвоение местоименных элементов в онтогенезе, на основе чего автором сделаны определенные выводы о взаимосвязи единиц всей системы местоимений и об особой роли нейтральных компонентов в развитии речи. Замечено, что
роль нейтральных компонентов в развитии речи, особенно роль нейтрального местоимения 0в0, подтверждает классическое учение о том, что, согласно природе человеческого
сознания, первые впечатления „состоят из трех членов”, при этом исходят из одного —
нейтрального („среднего”)., Заменичке структуре ја/ши — он и он/она — оно се посматрају
у категоријалном јединству и у опозитним структурним односима.
Елементи се превасходно посматрају као јединице које самостално
означавају (које су усмерене према одређеном физичком предмету), а
тек спорадично и као јединице говорног низа. Засебна пажња се посвећује тачки која повезује ове две структуре (иста категоријална
припадност), и вертикали на којој су елементи ових структура диференцирани функционално или семантички. Испитује се природа сваког појединачног елемента и његово место у структурама. Указује се
и на то да уобичајено ланчано представљање елемената ових структура (тип ја, ши, он) не одговара природи њихових међусобних односа. Разматра се и усвајање заменичких елемената у онтогенези — на
основу чега се изводе одређени закључци о међусобној повезаности
јединица читавог заменичког система и о њиховој улози у говорном
развитку.",
publisher = "Нови Сад : Матица Српска",
journal = "Зборник Матице српске за филологију и лингвистику",
title = "Логичко-граматички приступ заменичком систему – Структуре ја/ти – он и он/она – оно, Логико-грамматический подход к системе местоимений (структуры я/ты — он и он/она — оно)",
pages = "107-121",
volume = "52",
number = "2"
}
Радић, Ј. (2009). Логико-грамматический подход к системе местоимений (структуры я/ты — он и он/она — оно).
Зборник Матице српске за филологију и лингвистику
Нови Сад : Матица Српска., 52(2), 107-121.
Радић Ј. Логико-грамматический подход к системе местоимений (структуры я/ты — он и он/она — оно). Зборник Матице српске за филологију и лингвистику. 2009;52(2):107-121
Радић Јованка, "Логико-грамматический подход к системе местоимений (структуры я/ты — он и он/она — оно)" Зборник Матице српске за филологију и лингвистику, 52, no. 2 (2009):107-121

Вроде развернутой в пространстве диахронии

Милорадовић, Софија

(2008)

TY  - JOUR
AU  - Милорадовић, Софија
PY  - 2008
UR  - http://dais.sanu.ac.rs/123456789/2916
AB  - Dans le travail ci-présent on démontre, sur les exemples de quelques parlers populaires serbes, que la situation synchronique dans les dialectes serbes présente une certaine sorte de réinterprétation du développement historique des manières d'exprimer la possession dans les constructions substantives. Cet article met en relief l'importance de l'étude de la syntaxe dialectale pour la déduction des conclusions valables dans le domaine de la dialectologie historique, étant donné que l'aire des différentes formes d'exprimer la vraie possession (kuća moga oca // mome ocu kuća // na mojega oca kuća) ainsi que la possession appelée existentielle (sestra moga oca // mome ocu sestra // na mojega oca sestra) représente d'après le corpus formé à la base de quatre dialectes serbes (le dialecte de Šumadija et Vojvodine, celui de Smederevo et Vršac, celui de Kosovo et Resava et le dialecte de Prizren et Timok), la réinterprétation du développement historique des manières d'exprimer cette catégorie sémantique, reflétant des procès analogues dans l'histoire des langues slaves des Balkans.
AB  - U radu se, na primerima iz govora nekolikih srpskih dijalekata, pokazuje da sinhrono stanje u srpskim dijalektima predstavlja određenu vrstu reinterpretacije istorijskog razvoja sredstava za izražavanje posesivnosti u supstantivnim konstrukcijama.
T2  - Јужнословенски филолог
T1  - Вроде развернутой в пространстве диахронии
SP  - 227
EP  - 238
IS  - 64
DO  - 10.2298/JFI0864227M
ER  - 
@article{
author = "Милорадовић, Софија",
year = "2008",
url = "http://dais.sanu.ac.rs/123456789/2916",
abstract = "Dans le travail ci-présent on démontre, sur les exemples de quelques parlers populaires serbes, que la situation synchronique dans les dialectes serbes présente une certaine sorte de réinterprétation du développement historique des manières d'exprimer la possession dans les constructions substantives. Cet article met en relief l'importance de l'étude de la syntaxe dialectale pour la déduction des conclusions valables dans le domaine de la dialectologie historique, étant donné que l'aire des différentes formes d'exprimer la vraie possession (kuća moga oca // mome ocu kuća // na mojega oca kuća) ainsi que la possession appelée existentielle (sestra moga oca // mome ocu sestra // na mojega oca sestra) représente d'après le corpus formé à la base de quatre dialectes serbes (le dialecte de Šumadija et Vojvodine, celui de Smederevo et Vršac, celui de Kosovo et Resava et le dialecte de Prizren et Timok), la réinterprétation du développement historique des manières d'exprimer cette catégorie sémantique, reflétant des procès analogues dans l'histoire des langues slaves des Balkans., U radu se, na primerima iz govora nekolikih srpskih dijalekata, pokazuje da sinhrono stanje u srpskim dijalektima predstavlja određenu vrstu reinterpretacije istorijskog razvoja sredstava za izražavanje posesivnosti u supstantivnim konstrukcijama.",
journal = "Јужнословенски филолог",
title = "Вроде развернутой в пространстве диахронии",
pages = "227-238",
number = "64",
doi = "10.2298/JFI0864227M"
}
Милорадовић, С. (2008). Вроде развернутой в пространстве диахронии.
Јужнословенски филолог(64), 227-238.
https://doi.org/10.2298/JFI0864227M
Милорадовић С. Вроде развернутой в пространстве диахронии. Јужнословенски филолог. 2008;(64):227-238
Милорадовић Софија, "Вроде развернутой в пространстве диахронии" Јужнословенски филолог, no. 64 (2008):227-238,
https://doi.org/10.2298/JFI0864227M .
1

Незапажена минијатура дијалекатске лексикографије

Милорадовић, Софија

(Београд : Институт за српски језик САНУ, 2008)

TY  - JOUR
AU  - Милорадовић, Софија
PY  - 2008
UR  - http://dais.sanu.ac.rs/123456789/6708
AB  - Рад садржи коментаре везане за поједине лексичке јединице, већином сремачке дијалектизме, у лексикографском прилогу Србске речи, аутора Јована Балугџића, објављеном 1848. године у часопису Подунавка (у пет наставака).
AB  - В настоящей работе речь идет об отдельных лексических единицах, большей частью о сремских диалектизмах, содержащихся в лексическом приложении Србске речи (Сербские слова), автором которого является Иован Балугджич.
Данное приложение опубликовано в 1848 г. в журнале Подунавка. Отдельные
заголовочные слова из приложения Балугджича связаны с некоторыми леммами из Сербского словаря (1852). Такие слова имеются также в книгах Во/воранска коларска терминологи;а (Воеводинская колесная терминология), Ластушескал терминологил Срема (Пастирска терминологија Срема), Терминологил дома и домашнец утвари в Воеводине (Терминологија куће и покућства у Војводини). Лексику т. наз. народной терминологии в Сербских словах можно распределить на различные семантические области, однако самая большая часть
слов обозначает понятия и действия, связанные с колесной и ткацкой деятельностью, а также со скотоводством. Леммы в Сербских словах рассмотрены с
кочки згрения современных лексикографических принципов (грамматическая
ораоогка. семантические данные, дублеты, аутентичность показаний). Некото рые из местных слов, имеющиеся у Балугджича, иногда с частично измененным фонетизмом, являются составной частью лексического фонда современного сербского языка. Другие вышли из употребления, или их значения перестали быт актуальными, в то время как значения отдельных слов из Сербских слов
отличаются от значений, привычных для носителя нашего современного языка.
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
T2  - Зборник Института за српски језик САНУ : посвећено др Драгу Ћупићу поводом 75-годишњице живота. 1
T1  - Незапажена минијатура дијалекатске лексикографије
T1  - Незамеченная миниатюра диалектной лексики
SP  - 299
EP  - 328
ER  - 
@article{
author = "Милорадовић, Софија",
year = "2008",
url = "http://dais.sanu.ac.rs/123456789/6708",
abstract = "Рад садржи коментаре везане за поједине лексичке јединице, већином сремачке дијалектизме, у лексикографском прилогу Србске речи, аутора Јована Балугџића, објављеном 1848. године у часопису Подунавка (у пет наставака)., В настоящей работе речь идет об отдельных лексических единицах, большей частью о сремских диалектизмах, содержащихся в лексическом приложении Србске речи (Сербские слова), автором которого является Иован Балугджич.
Данное приложение опубликовано в 1848 г. в журнале Подунавка. Отдельные
заголовочные слова из приложения Балугджича связаны с некоторыми леммами из Сербского словаря (1852). Такие слова имеются также в книгах Во/воранска коларска терминологи;а (Воеводинская колесная терминология), Ластушескал терминологил Срема (Пастирска терминологија Срема), Терминологил дома и домашнец утвари в Воеводине (Терминологија куће и покућства у Војводини). Лексику т. наз. народной терминологии в Сербских словах можно распределить на различные семантические области, однако самая большая часть
слов обозначает понятия и действия, связанные с колесной и ткацкой деятельностью, а также со скотоводством. Леммы в Сербских словах рассмотрены с
кочки згрения современных лексикографических принципов (грамматическая
ораоогка. семантические данные, дублеты, аутентичность показаний). Некото рые из местных слов, имеющиеся у Балугджича, иногда с частично измененным фонетизмом, являются составной частью лексического фонда современного сербского языка. Другие вышли из употребления, или их значения перестали быт актуальными, в то время как значения отдельных слов из Сербских слов
отличаются от значений, привычных для носителя нашего современного языка.",
publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ",
journal = "Зборник Института за српски језик САНУ : посвећено др Драгу Ћупићу поводом 75-годишњице живота. 1",
title = "Незапажена минијатура дијалекатске лексикографије, Незамеченная миниатюра диалектной лексики",
pages = "299-328"
}
Милорадовић, С. (2008). Незамеченная миниатюра диалектной лексики.
Зборник Института за српски језик САНУ : посвећено др Драгу Ћупићу поводом 75-годишњице живота. 1
Београд : Институт за српски језик САНУ., 299-328.
Милорадовић С. Незамеченная миниатюра диалектной лексики. Зборник Института за српски језик САНУ : посвећено др Драгу Ћупићу поводом 75-годишњице живота. 1. 2008;:299-328
Милорадовић Софија, "Незамеченная миниатюра диалектной лексики" Зборник Института за српски језик САНУ : посвећено др Драгу Ћупићу поводом 75-годишњице живота. 1 (2008):299-328

Границе призренско-тимочких говора у власотиначкоме крају

Станковић, Станислав

(Београд : Институт за српски језик САНУ, 2008)

TY  - BOOK
AU  - Станковић, Станислав
PY  - 2008
UR  - http://dais.sanu.ac.rs/123456789/7218
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
T1  - Границе призренско-тимочких говора у власотиначкоме крају
T1  - The Boundaries of the Prizren-Timok Vernaculars in the Area o0f Vlasotince
ER  - 
@book{
author = "Станковић, Станислав",
year = "2008",
url = "http://dais.sanu.ac.rs/123456789/7218",
publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ",
title = "Границе призренско-тимочких говора у власотиначкоме крају, The Boundaries of the Prizren-Timok Vernaculars in the Area o0f Vlasotince"
}
Станковић, С. (2008). The Boundaries of the Prizren-Timok Vernaculars in the Area o0f Vlasotince.

Београд : Институт за српски језик САНУ..
Станковић С. The Boundaries of the Prizren-Timok Vernaculars in the Area o0f Vlasotince. 2008;
Станковић Станислав, "The Boundaries of the Prizren-Timok Vernaculars in the Area o0f Vlasotince" (2008)

Die Lexem *korljЬ und die kontinuanten der Gruppe *tort auf dem slawischen Sprachgebiet

Милорадовић, Софија

(2007)

TY  - JOUR
AU  - Милорадовић, Софија
PY  - 2007
UR  - http://dais.sanu.ac.rs/123456789/2901
AB  - Mit dem vorliegenden Artikel wurde ein Versuch gemacht, alle wichtigen linguistischen Informationen, die die FP Karte 2014 *korljЬ des Allgemeinen Slawischen Atlasses bietet, herauszustellen und zu kommentieren wozu zuerst eine Darlegung der Verbreitung der Kontinuanten der urslawischen Gruppe *tort auf dem slawischen Sprachraum unternommen und eine Übersicht über alle Abweichungen von der erwarteten Entwicklung gemacht wurde. Danach wurde ein Schema mit sechs unterschiedlichen Kombinationen zweier zusammensetzender Kontinuanten. Separat wurde auch eine ganze Palette an möglichen phonetischen Realisationen der Vokalen Komponente des Reflexes der urslawischen Gruppe *tort dargeboten, wobei auch unikale Kontinuanten zum Vorschein kamen. Einzelne Abweichungen von regulären Entwicklungsrichtungen in den slawischen Sprachen bestätigen die Schlussfolgerung, Isolate seien unvermeidlich und die besagte Entwicklung sei in der Regel als Ergebnis einer peripheren geographischen und damit verbunden auch einer peripheren linguistischen Lage zu verstehen. Die Orte, in denen unregulare Reflexe oder unikale Formen vorkamen, befanden sich überwiegend in Grenzzonen oder in der Diaspora.
AB  - Posle osvrta na značaj dijalekatskog materijala u lingvističkim atlasima daje se raspored kontinuanata praslovenske grupe *tort na slovenskom jezičkom prostoru, komentarišu se odstupanja od očekivanog razvoja i navodi se šema sa šest realizovanih kombinacija dvaju sastavnih kontinuantskih elemenata (R i V/V²V/uV), sa različitim artikulacionim vrednostima vokalske komponente. Dijalekatski materijal iz 853 OLA punkta, organizovan u indeks uz kartu FP 2104 *korljЬ, poslužio je kao građa za ovaj rad.
T2  - Јужнословенски филолог
T1  - Die Lexem *korljЬ und die kontinuanten der Gruppe *tort auf dem slawischen Sprachgebiet
T1  - Лексема *korljь и континуанти групе *tort на словенској језичкој територији
SP  - 83
EP  - 96
IS  - 63
DO  - 10.2298/JFI0763083M
ER  - 
@article{
author = "Милорадовић, Софија",
year = "2007",
url = "http://dais.sanu.ac.rs/123456789/2901",
abstract = "Mit dem vorliegenden Artikel wurde ein Versuch gemacht, alle wichtigen linguistischen Informationen, die die FP Karte 2014 *korljЬ des Allgemeinen Slawischen Atlasses bietet, herauszustellen und zu kommentieren wozu zuerst eine Darlegung der Verbreitung der Kontinuanten der urslawischen Gruppe *tort auf dem slawischen Sprachraum unternommen und eine Übersicht über alle Abweichungen von der erwarteten Entwicklung gemacht wurde. Danach wurde ein Schema mit sechs unterschiedlichen Kombinationen zweier zusammensetzender Kontinuanten. Separat wurde auch eine ganze Palette an möglichen phonetischen Realisationen der Vokalen Komponente des Reflexes der urslawischen Gruppe *tort dargeboten, wobei auch unikale Kontinuanten zum Vorschein kamen. Einzelne Abweichungen von regulären Entwicklungsrichtungen in den slawischen Sprachen bestätigen die Schlussfolgerung, Isolate seien unvermeidlich und die besagte Entwicklung sei in der Regel als Ergebnis einer peripheren geographischen und damit verbunden auch einer peripheren linguistischen Lage zu verstehen. Die Orte, in denen unregulare Reflexe oder unikale Formen vorkamen, befanden sich überwiegend in Grenzzonen oder in der Diaspora., Posle osvrta na značaj dijalekatskog materijala u lingvističkim atlasima daje se raspored kontinuanata praslovenske grupe *tort na slovenskom jezičkom prostoru, komentarišu se odstupanja od očekivanog razvoja i navodi se šema sa šest realizovanih kombinacija dvaju sastavnih kontinuantskih elemenata (R i V/V²V/uV), sa različitim artikulacionim vrednostima vokalske komponente. Dijalekatski materijal iz 853 OLA punkta, organizovan u indeks uz kartu FP 2104 *korljЬ, poslužio je kao građa za ovaj rad.",
journal = "Јужнословенски филолог",
title = "Die Lexem *korljЬ und die kontinuanten der Gruppe *tort auf dem slawischen Sprachgebiet, Лексема *korljь и континуанти групе *tort на словенској језичкој територији",
pages = "83-96",
number = "63",
doi = "10.2298/JFI0763083M"
}
Милорадовић, С. (2007). Лексема *korljь и континуанти групе *tort на словенској језичкој територији.
Јужнословенски филолог(63), 83-96.
https://doi.org/10.2298/JFI0763083M
Милорадовић С. Лексема *korljь и континуанти групе *tort на словенској језичкој територији. Јужнословенски филолог. 2007;(63):83-96
Милорадовић Софија, "Лексема *korljь и континуанти групе *tort на словенској језичкој територији" Јужнословенски филолог, no. 63 (2007):83-96,
https://doi.org/10.2298/JFI0763083M .

Место системы гласных в говоре Батоваца (у Пожареваца) в северном поддиалекте косовско-ресавского диалекта

Бошњаковић, Жарко

(2007)

TY  - JOUR
AU  - Бошњаковић, Жарко
PY  - 2007
UR  - http://dais.sanu.ac.rs/123456789/2904
AB  - Avtor dannoj raboty prihodit k vyvodu, čto sistema glasnyh v govore Batovaca ne otličaetsja v značitelânoj stepeni ot situacii v sosednih govorah, a takže v nem ne vstrečaätsja osobennosti bolee vostočnyh K-R govorov, kak, naprimer reducirovannyj glasnyj posle /r'/, diftongičeskoe proiznošenie srednih glasnyh i -o ili -jo iz final'noj gruppy -io. Sistema glasnyh v govore Batovaca v sootnošenii s K-R i S-V govorami vygljadit sledujuščim obrazom: a) po otnošeniju k količestvu identičnyh osobennostej vo vseh (ili v preobladajuščem količestve) S-V, a takže vo vseh (ili počti vseh) K-R govorah: datel'nyj i predložnyj p. ed. č. mene, tebe, sebe, pristavka prevmesto pri-, èlizii glasnyh v sandhi d idem, n umem, v Batovace perečislennye formy vstrečajutsja s -i, a poslednie dve - bez èlizii; b) iz osobennostej, harakternyh dlja K-R dialekta, a ne vstrečajuščihsja vo vseh (ili počti vseh) S-V govorah: dibok, miknem, matika v Batovace vstrečaetsja dubok i motika, pričem vtoraja leksema (miknem) ne obnaružena v dannom korpuse; v) iz K-R osobennostej, ohvatyvajuščih značitel'nuju čast' S-V govorov, kak, naprimer, èkavizmy u glagolov tipa sedeti, (g)de, otkrytoe proiznošenie kratkih udarnyh glasnyh /e/ i /o/, a takže eve, ete, vmesto evo eto, v govore Batovaca situacija sovpadaet tol'ko v pervom slučae, v to vremja kak otkrytost' glasnyh bolee vyražena liš' u detej, a časticy vsegda vstrečajutsja s /o/.
AB  - U radu su analizirane osnovne karakteristike vokalskog sistema kao i njegov odnos prema fonetskim osobinama govora severnog poddijalekta K-R dijalekta.
T2  - Јужнословенски филолог
T1  - Место системы гласных в говоре Батоваца (у Пожареваца) в северном поддиалекте косовско-ресавского диалекта
T1  - Место вокалског система говора Батовца код Пожаревца у северном поддијалекту косовско-ресавског дијалекта
SP  - 149
EP  - 166
IS  - 63
DO  - 10.2298/JFI0763149B
ER  - 
@article{
author = "Бошњаковић, Жарко",
year = "2007",
url = "http://dais.sanu.ac.rs/123456789/2904",
abstract = "Avtor dannoj raboty prihodit k vyvodu, čto sistema glasnyh v govore Batovaca ne otličaetsja v značitelânoj stepeni ot situacii v sosednih govorah, a takže v nem ne vstrečaätsja osobennosti bolee vostočnyh K-R govorov, kak, naprimer reducirovannyj glasnyj posle /r'/, diftongičeskoe proiznošenie srednih glasnyh i -o ili -jo iz final'noj gruppy -io. Sistema glasnyh v govore Batovaca v sootnošenii s K-R i S-V govorami vygljadit sledujuščim obrazom: a) po otnošeniju k količestvu identičnyh osobennostej vo vseh (ili v preobladajuščem količestve) S-V, a takže vo vseh (ili počti vseh) K-R govorah: datel'nyj i predložnyj p. ed. č. mene, tebe, sebe, pristavka prevmesto pri-, èlizii glasnyh v sandhi d idem, n umem, v Batovace perečislennye formy vstrečajutsja s -i, a poslednie dve - bez èlizii; b) iz osobennostej, harakternyh dlja K-R dialekta, a ne vstrečajuščihsja vo vseh (ili počti vseh) S-V govorah: dibok, miknem, matika v Batovace vstrečaetsja dubok i motika, pričem vtoraja leksema (miknem) ne obnaružena v dannom korpuse; v) iz K-R osobennostej, ohvatyvajuščih značitel'nuju čast' S-V govorov, kak, naprimer, èkavizmy u glagolov tipa sedeti, (g)de, otkrytoe proiznošenie kratkih udarnyh glasnyh /e/ i /o/, a takže eve, ete, vmesto evo eto, v govore Batovaca situacija sovpadaet tol'ko v pervom slučae, v to vremja kak otkrytost' glasnyh bolee vyražena liš' u detej, a časticy vsegda vstrečajutsja s /o/., U radu su analizirane osnovne karakteristike vokalskog sistema kao i njegov odnos prema fonetskim osobinama govora severnog poddijalekta K-R dijalekta.",
journal = "Јужнословенски филолог",
title = "Место системы гласных в говоре Батоваца (у Пожареваца) в северном поддиалекте косовско-ресавского диалекта, Место вокалског система говора Батовца код Пожаревца у северном поддијалекту косовско-ресавског дијалекта",
pages = "149-166",
number = "63",
doi = "10.2298/JFI0763149B"
}
Бошњаковић, Ж. (2007). Место вокалског система говора Батовца код Пожаревца у северном поддијалекту косовско-ресавског дијалекта.
Јужнословенски филолог(63), 149-166.
https://doi.org/10.2298/JFI0763149B
Бошњаковић Ж. Место вокалског система говора Батовца код Пожаревца у северном поддијалекту косовско-ресавског дијалекта. Јужнословенски филолог. 2007;(63):149-166
Бошњаковић Жарко, "Место вокалског система говора Батовца код Пожаревца у северном поддијалекту косовско-ресавског дијалекта" Јужнословенски филолог, no. 63 (2007):149-166,
https://doi.org/10.2298/JFI0763149B .

И ракију пијем сас медом : Дијалекатска скица Белобрешке (Румунија)

Милорадовић, Софија

(Timişoara : Universitatea de Vest, 2007)

TY  - JOUR
AU  - Милорадовић, Софија
PY  - 2007
UR  - http://dais.sanu.ac.rs/123456789/7178
AB  - У раду су представљене најизразитије особине којима је обележен говор Срба из

Белобрешке (Румунија), који по класификацији српских дијалеката П. Ивића припада

смедеревско-вршачком дијалекту, и истакнуто је присуство појединих значајних косовско-

ресавских црта у овом говору.
AB  - Le parler des Serbes de Belobreëka appartient au complexe dialectal dit smederevsko-vršački. On ne peut pas prétendre qu’il s’agisse d’un parler d’une individualité dialectale particulièrement marquée, étant donné qu’on y retrouve des importantes kosovo-réssavien caractéristiques. Il faut y ajouter encore des résultats de l’interférence, fait inévitable dans des circonstances dites «de contact», ainsi qu’une forte présence de certains balcanismes/analitismes. Un matériel plus important, qu’il faudra recueillir dans la Belobreška et dans les agglomérations serbes voisines, nous permettra d'observer avec plus de précision tous les niveaux linguistiques ainsi que de tracer des parallèles avec la situations actuelle dans les parlers de la région Smederevo-Vršac sur le territoire de la Serbije, mais aussi avec la situation dans les kosovo-réssavien parlers et de celle du Tamië, qui représente une variété du dialecte parlé à Šumadija et en Voïvodine.
PB  - Timişoara : Universitatea de Vest
T2  - Probleme de filologie slavă
T1  - И ракију пијем сас медом : Дијалекатска скица Белобрешке (Румунија)
T1  - C’est avec du miel que je prends de l’eau de vie : Esquisse dialectologique de Belobreška (Roumanie)
SP  - 573
EP  - 580
VL  - 15
ER  - 
@article{
author = "Милорадовић, Софија",
year = "2007",
url = "http://dais.sanu.ac.rs/123456789/7178",
abstract = "У раду су представљене најизразитије особине којима је обележен говор Срба из

Белобрешке (Румунија), који по класификацији српских дијалеката П. Ивића припада

смедеревско-вршачком дијалекту, и истакнуто је присуство појединих значајних косовско-

ресавских црта у овом говору., Le parler des Serbes de Belobreëka appartient au complexe dialectal dit smederevsko-vršački. On ne peut pas prétendre qu’il s’agisse d’un parler d’une individualité dialectale particulièrement marquée, étant donné qu’on y retrouve des importantes kosovo-réssavien caractéristiques. Il faut y ajouter encore des résultats de l’interférence, fait inévitable dans des circonstances dites «de contact», ainsi qu’une forte présence de certains balcanismes/analitismes. Un matériel plus important, qu’il faudra recueillir dans la Belobreška et dans les agglomérations serbes voisines, nous permettra d'observer avec plus de précision tous les niveaux linguistiques ainsi que de tracer des parallèles avec la situations actuelle dans les parlers de la région Smederevo-Vršac sur le territoire de la Serbije, mais aussi avec la situation dans les kosovo-réssavien parlers et de celle du Tamië, qui représente une variété du dialecte parlé à Šumadija et en Voïvodine.",
publisher = "Timişoara : Universitatea de Vest",
journal = "Probleme de filologie slavă",
title = "И ракију пијем сас медом : Дијалекатска скица Белобрешке (Румунија), C’est avec du miel que je prends de l’eau de vie : Esquisse dialectologique de Belobreška (Roumanie)",
pages = "573-580",
volume = "15"
}
Милорадовић, С. (2007). C’est avec du miel que je prends de l’eau de vie : Esquisse dialectologique de Belobreška (Roumanie).
Probleme de filologie slavă
Timişoara : Universitatea de Vest., 15, 573-580.
Милорадовић С. C’est avec du miel que je prends de l’eau de vie : Esquisse dialectologique de Belobreška (Roumanie). Probleme de filologie slavă. 2007;15:573-580
Милорадовић Софија, "C’est avec du miel que je prends de l’eau de vie : Esquisse dialectologique de Belobreška (Roumanie)" Probleme de filologie slavă, 15 (2007):573-580