Verski i nacionalni identitet u vizuelnoj kulturi novog veka

Link to this page

info:eu-repo/grantAgreement/MESTD/MPN2006-2010/147016/RS//

Verski i nacionalni identitet u vizuelnoj kulturi novog veka (en)
Верски и национални идентитет у визуелној култури новог века (sr)
Verski i nacionalni identitet u vizuelnoj kulturi novog veka (sr_RS)
Authors

Publications

Тејкин дан у Старој Молдави – обичај од старине

Милорадовић, Софија Р.

(Ниш : Филозофски факултет, 2016)

TY  - JOUR
AU  - Милорадовић, Софија Р.
PY  - 2016
UR  - http://dais.sanu.ac.rs/123456789/6833
AB  - Прилог садржи коментаре везане за један сегмент обичајног живота Срба у
Банатској Клисури, на територији Румуније. Обичај под називом тејкин дан
саставни је део традиционалног сеоског живота Срба у насељу Стара Молдава.
AB  - В очерке комментируется один фрагмент традиционной жизни сербов в Ба‑
натском ущелье на территории Румынии. Обычай под названием тейкин дан
является составной частью традиционной сельской жизни сербов в населе‑
нии Старая Молдава. Обозначение тейкиного дня связано с мифологией и в
известном смысле с областью народной медицины. А именно, словосочета‑
нием тейкин дан обозначается в Старой Молдавии день, который в опреде‑
ленном смысле до настоящего времени посвящен памяти данного населения
о чуме, ставшей в далёком прошлом причиной неприятных инфекционных
заболеваний – лихорадки (/ холеры). В то же время этот обычай является и
способом защиты от этой напасти.
PB  - Ниш : Филозофски факултет
T2  - Годишњак за српски језик
T1  - Тејкин дан у Старој Молдави – обичај од старине
T1  - Тейкин дан в старой молдавии – обычай старины
VL  - 27
IS  - 14
ER  - 
@article{
author = "Милорадовић, Софија Р.",
year = "2016",
url = "http://dais.sanu.ac.rs/123456789/6833",
abstract = "Прилог садржи коментаре везане за један сегмент обичајног живота Срба у
Банатској Клисури, на територији Румуније. Обичај под називом тејкин дан
саставни је део традиционалног сеоског живота Срба у насељу Стара Молдава., В очерке комментируется один фрагмент традиционной жизни сербов в Ба‑
натском ущелье на территории Румынии. Обычай под названием тейкин дан
является составной частью традиционной сельской жизни сербов в населе‑
нии Старая Молдава. Обозначение тейкиного дня связано с мифологией и в
известном смысле с областью народной медицины. А именно, словосочета‑
нием тейкин дан обозначается в Старой Молдавии день, который в опреде‑
ленном смысле до настоящего времени посвящен памяти данного населения
о чуме, ставшей в далёком прошлом причиной неприятных инфекционных
заболеваний – лихорадки (/ холеры). В то же время этот обычай является и
способом защиты от этой напасти.",
publisher = "Ниш : Филозофски факултет",
journal = "Годишњак за српски језик",
title = "Тејкин дан у Старој Молдави – обичај од старине, Тейкин дан в старой молдавии – обычай старины",
volume = "27",
number = "14"
}
Милорадовић, С. Р. (2016). Тейкин дан в старой молдавии – обычай старины.
Годишњак за српски језик
Ниш : Филозофски факултет., 27(14).
Милорадовић СР. Тейкин дан в старой молдавии – обычай старины. Годишњак за српски језик. 2016;27(14)
Милорадовић Софија Р., "Тейкин дан в старой молдавии – обычай старины" Годишњак за српски језик, 27, no. 14 (2016)

Од работу се крвавеје, а од школу лудеје

Милорадовић, Софија

(Крв : књижевност, култура Врста грађе - стручна монографија Издавање и производња - Београд : Балканолошки институт САНУ, 2016 Језик - српски ISBN - 978-86-7179-097-0 COBISS.SR-ID - 225827084, 2016)

TY  - JOUR
AU  - Милорадовић, Софија
PY  - 2016
UR  - http://dais.sanu.ac.rs/123456789/6826
PB  - Крв : књижевност, култура Врста грађе - стручна монографија Издавање и производња - Београд : Балканолошки институт САНУ, 2016 Језик - српски ISBN - 978-86-7179-097-0 COBISS.SR-ID - 225827084
T2  - Крв: књижевност култура
T1  - Од работу се крвавеје, а од школу лудеје
SP  - 11
EP  - 16
ER  - 
@article{
author = "Милорадовић, Софија",
year = "2016",
url = "http://dais.sanu.ac.rs/123456789/6826",
publisher = "Крв : књижевност, култура Врста грађе - стручна монографија Издавање и производња - Београд : Балканолошки институт САНУ, 2016 Језик - српски ISBN - 978-86-7179-097-0 COBISS.SR-ID - 225827084",
journal = "Крв: књижевност култура",
title = "Од работу се крвавеје, а од школу лудеје",
pages = "11-16"
}
Милорадовић, С. (2016). Од работу се крвавеје, а од школу лудеје.
Крв: књижевност култура
Крв : књижевност, култура Врста грађе - стручна монографија Издавање и производња - Београд : Балканолошки институт САНУ, 2016 Језик - српски ISBN - 978-86-7179-097-0 COBISS.SR-ID - 225827084., 11-16.
Милорадовић С. Од работу се крвавеје, а од школу лудеје. Крв: књижевност култура. 2016;:11-16
Милорадовић Софија, "Од работу се крвавеје, а од школу лудеје" Крв: књижевност култура (2016):11-16

Вода и понешто од воде у српским дијалекатским речницима

Милорадовић, Софија

(Београд : Балканолошки институт САНУ, 2013)

TY  - JOUR
AU  - Милорадовић, Софија
PY  - 2013
UR  - http://dais.sanu.ac.rs/123456789/6836
AB  - У тексту
су представљене
именичке
и придевске лексеме изведене од именице вода или од придева воден, које су забележене у двадесет осам српских дијалекатских речника
и збирки речи. Такође, представљени су и синтагматски спојеви, фразеологизми, пословице и веровања у којима је кључна реч – вода.
AB  - This paper presents noun and adjective lexemes derived from the noun voda (water) or the adjective voden (watery), recorded in twenty eight Serbian dialect dictionaries and word collections. It also presents syntagmatic compounds, phraseologisms, proverbs and belief that share the key word – water. The noun lexeme voda (and its derivate, the adjective lexeme
voden) enters various semantic-formative sequences, containing derivates of the same formative basis by means of different suffixes, including doublet (morpho)phonetic characters
within the same sequence. The entities formed for this occasion, containing – both semantically and formatively – the key word voda, represent a singular testimony of what was important in the life of a community. The entities are the following: six semantic-formative sequences (a sort of juicy fruit, a shelf for water jugs, a water container for the whetstone during
grass mowing, the work of a person charged with the supplying of water, a zoonym – water
snake), the semantic scope of lexemes vodica and vodenjak, the semantic-derivative nest with the lexeme vodenica as the semantic center, adjective formations, constant syntagmatic compounds with the word voda, phraseological expressions and folk sayings.
PB  - Београд : Балканолошки институт САНУ
T2  - Aquatica : књижевност, култура
T1  - Вода и понешто од воде у српским дијалекатским речницима
T1  - Water and Some Water-Connected Terms in Serbian Dialect Dictionaries
SP  - 11
EP  - 32
ER  - 
@article{
author = "Милорадовић, Софија",
year = "2013",
url = "http://dais.sanu.ac.rs/123456789/6836",
abstract = "У тексту
су представљене
именичке
и придевске лексеме изведене од именице вода или од придева воден, које су забележене у двадесет осам српских дијалекатских речника
и збирки речи. Такође, представљени су и синтагматски спојеви, фразеологизми, пословице и веровања у којима је кључна реч – вода., This paper presents noun and adjective lexemes derived from the noun voda (water) or the adjective voden (watery), recorded in twenty eight Serbian dialect dictionaries and word collections. It also presents syntagmatic compounds, phraseologisms, proverbs and belief that share the key word – water. The noun lexeme voda (and its derivate, the adjective lexeme
voden) enters various semantic-formative sequences, containing derivates of the same formative basis by means of different suffixes, including doublet (morpho)phonetic characters
within the same sequence. The entities formed for this occasion, containing – both semantically and formatively – the key word voda, represent a singular testimony of what was important in the life of a community. The entities are the following: six semantic-formative sequences (a sort of juicy fruit, a shelf for water jugs, a water container for the whetstone during
grass mowing, the work of a person charged with the supplying of water, a zoonym – water
snake), the semantic scope of lexemes vodica and vodenjak, the semantic-derivative nest with the lexeme vodenica as the semantic center, adjective formations, constant syntagmatic compounds with the word voda, phraseological expressions and folk sayings.",
publisher = "Београд : Балканолошки институт САНУ",
journal = "Aquatica : књижевност, култура",
title = "Вода и понешто од воде у српским дијалекатским речницима, Water and Some Water-Connected Terms in Serbian Dialect Dictionaries",
pages = "11-32"
}
Милорадовић, С. (2013). Water and Some Water-Connected Terms in Serbian Dialect Dictionaries.
Aquatica : књижевност, култура
Београд : Балканолошки институт САНУ., 11-32.
Милорадовић С. Water and Some Water-Connected Terms in Serbian Dialect Dictionaries. Aquatica : књижевност, култура. 2013;:11-32
Милорадовић Софија, "Water and Some Water-Connected Terms in Serbian Dialect Dictionaries" Aquatica : књижевност, култура (2013):11-32

Језик „у кондицији” – омладински музички жаргон

Милорадовић, Софија

(Ниш : Филозофски факултет, 2012)

TY  - JOUR
AU  - Милорадовић, Софија
PY  - 2012
UR  - http://dais.sanu.ac.rs/123456789/6821
AB  - У овом раду бавим се жаргоном као креацијом усмене комуникације
међу младима, истражујући промене у жаргонском изражавању у оквиру једне
хетерогене групе младих људи који се могу разликовати по своме социјалном статусу
и образовању, али који ипак имају један заједнички комуникацијски код (лексикон)
везан за музички контекст, те за реалије и појмове из музичке сфере. Истраживање
заснивам на дијахроном пресеку београдских музичких жаргонизама, а управо због
инхерентне променљивости и несталности овог супстандардног регистра.
AB  - В настоящей работе предпринята попытка описания белградских жаргонизмов
с диахронического аспекта, относящихся к музыкальному жаргону, которые
были выбраны из Словаря жаргона, опубликованного в 1976 году Драгославом
Андричем, равно как и из Словаря современного белградского жаргона Боривоя и
Наташи Герзич, вышедшего из печати в 2002 году, и дополненные жаргонизмами,
собранными мною для монографии, из которых был составлен современный
мини-лексикон музыкального жаргона белградской молодежи. Анализ изучаемого
материала свидетельствует о том, что произошли незначительные изменения на
морфофонемном и, более значительные, на семантическом уровнях. Изменения
зафиксированы в десяти важных аспектах. При классификации некоторых
устаревших жаргонизмов следует проявлять некоторую осторожность, так как
нельзя быть вполне уверенным, что та или иная лексема с незначительными
изменениями семантической структуры в настоящее время не активна в какой-
нибудь другой сфере употребления.
PB  - Ниш : Филозофски факултет
T2  - Jezik, književnost, komunikacija. Jezička istraživanja
T1  - Језик „у кондицији” – омладински музички жаргон
T1  - Язык «в форме» – музыкальные жаргонизмы
SP  - 348
EP  - 358
ER  - 
@article{
author = "Милорадовић, Софија",
year = "2012",
url = "http://dais.sanu.ac.rs/123456789/6821",
abstract = "У овом раду бавим се жаргоном као креацијом усмене комуникације
међу младима, истражујући промене у жаргонском изражавању у оквиру једне
хетерогене групе младих људи који се могу разликовати по своме социјалном статусу
и образовању, али који ипак имају један заједнички комуникацијски код (лексикон)
везан за музички контекст, те за реалије и појмове из музичке сфере. Истраживање
заснивам на дијахроном пресеку београдских музичких жаргонизама, а управо због
инхерентне променљивости и несталности овог супстандардног регистра., В настоящей работе предпринята попытка описания белградских жаргонизмов
с диахронического аспекта, относящихся к музыкальному жаргону, которые
были выбраны из Словаря жаргона, опубликованного в 1976 году Драгославом
Андричем, равно как и из Словаря современного белградского жаргона Боривоя и
Наташи Герзич, вышедшего из печати в 2002 году, и дополненные жаргонизмами,
собранными мною для монографии, из которых был составлен современный
мини-лексикон музыкального жаргона белградской молодежи. Анализ изучаемого
материала свидетельствует о том, что произошли незначительные изменения на
морфофонемном и, более значительные, на семантическом уровнях. Изменения
зафиксированы в десяти важных аспектах. При классификации некоторых
устаревших жаргонизмов следует проявлять некоторую осторожность, так как
нельзя быть вполне уверенным, что та или иная лексема с незначительными
изменениями семантической структуры в настоящее время не активна в какой-
нибудь другой сфере употребления.",
publisher = "Ниш : Филозофски факултет",
journal = "Jezik, književnost, komunikacija. Jezička istraživanja",
title = "Језик „у кондицији” – омладински музички жаргон, Язык «в форме» – музыкальные жаргонизмы",
pages = "348-358"
}
Милорадовић, С. (2012). Язык «в форме» – музыкальные жаргонизмы.
Jezik, književnost, komunikacija. Jezička istraživanja
Ниш : Филозофски факултет., 348-358.
Милорадовић С. Язык «в форме» – музыкальные жаргонизмы. Jezik, književnost, komunikacija. Jezička istraživanja. 2012;:348-358
Милорадовић Софија, "Язык «в форме» – музыкальные жаргонизмы" Jezik, književnost, komunikacija. Jezička istraživanja (2012):348-358

Музички глаголи или просвирај да би се усвирао

Милорадовић, Софија

(Београд : Институт за српски језик САНУ, 2012)

TY  - JOUR
AU  - Милорадовић, Софија
PY  - 2012
UR  - http://dais.sanu.ac.rs/123456789/6817
AB  - У овом раду бавим се двама глаголима (и њиховим видским парњацима) који су саставни део професионалног лексикона музичара, тачније – дефинисањем
семантике глагола просвирати / просвиравати, усвирати се / усвиравати
се и успостављањем паралела са њиховим значењима забележеним у речницима
српског књижевног језика, као и у речницима жаргона.
AB  - В настоящей работе речь идет о двух глаголах (и их видовых парах), являющихся
составной частью профессионального лексикона музыкантов, конкретно – речь идет об определении семантики глаголов просвирати / просвиравати, усвирати
се / усвиравати се и уставовлении параллелей с их значениями, отмеченными в словарях сербского стандартного языка, а также в словарях жаргона. Проанализированные
глаголы принадлежают к группе глагольных номинаций, необходимых для того чтобы терминологически дифференцировать различные активности и процессы
в музыкальном сегменте действительности, каким является, например, представление способа исполнения определенного музыкального сочинения в течение его подготовки к исполнению, т.е. выполнение определенных технических подготовительных
действий, связанных с музыкальным исполнением. Конкретизации семантики
данных глаголов мы добились с помощью словообразовательных средств.
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
T2  - Наш језик
T1  - Музички глаголи или просвирај да би се усвирао
T1  - Глаголы и музыкаилипоупражняйся для того чтобы стать натренированным
SP  - 27
EP  - 34
VL  - 43
IS  - 3-4
ER  - 
@article{
author = "Милорадовић, Софија",
year = "2012",
url = "http://dais.sanu.ac.rs/123456789/6817",
abstract = "У овом раду бавим се двама глаголима (и њиховим видским парњацима) који су саставни део професионалног лексикона музичара, тачније – дефинисањем
семантике глагола просвирати / просвиравати, усвирати се / усвиравати
се и успостављањем паралела са њиховим значењима забележеним у речницима
српског књижевног језика, као и у речницима жаргона., В настоящей работе речь идет о двух глаголах (и их видовых парах), являющихся
составной частью профессионального лексикона музыкантов, конкретно – речь идет об определении семантики глаголов просвирати / просвиравати, усвирати
се / усвиравати се и уставовлении параллелей с их значениями, отмеченными в словарях сербского стандартного языка, а также в словарях жаргона. Проанализированные
глаголы принадлежают к группе глагольных номинаций, необходимых для того чтобы терминологически дифференцировать различные активности и процессы
в музыкальном сегменте действительности, каким является, например, представление способа исполнения определенного музыкального сочинения в течение его подготовки к исполнению, т.е. выполнение определенных технических подготовительных
действий, связанных с музыкальным исполнением. Конкретизации семантики
данных глаголов мы добились с помощью словообразовательных средств.",
publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ",
journal = "Наш језик",
title = "Музички глаголи или просвирај да би се усвирао, Глаголы и музыкаилипоупражняйся для того чтобы стать натренированным",
pages = "27-34",
volume = "43",
number = "3-4"
}
Милорадовић, С. (2012). Глаголы и музыкаилипоупражняйся для того чтобы стать натренированным.
Наш језик
Београд : Институт за српски језик САНУ., 43(3-4), 27-34.
Милорадовић С. Глаголы и музыкаилипоупражняйся для того чтобы стать натренированным. Наш језик. 2012;43(3-4):27-34
Милорадовић Софија, "Глаголы и музыкаилипоупражняйся для того чтобы стать натренированным" Наш језик, 43, no. 3-4 (2012):27-34

Current and/or relevant? Some reflections on autonomy of scientific opinion based on experience of Serbian ethnology/ anthropology at the beginning of third millennium

Pavićević, Aleksandra

(Prague : Institute of Ethnology of the Czech Academy of Sciences, 2011)

TY  - JOUR
AU  - Pavićević, Aleksandra
PY  - 2011
UR  - https://www.jstor.org/stable/42640410
UR  - http://dais.sanu.ac.rs/123456789/4815
AB  - Autonomy of science and art is an ideal of every civilized society. The
distance between a certain society and this ideal depends on a large number of
parameters, among which cultural enlightenment and consciousness of the main
protagonists in realization of these two areas seem to be most important. Unfortunately, Serbia cannot boast with a high level of independency of creative
processes. Nowadays, in formal sense, they enjoy a higher level of autonomy in
terms of the state ideology; however, at the same time, they are essentially and
basically restricted by it. The very notion of autonomy here is related to fi nancial
and, more than this, to ideological independence of free and creative thought, that
is to the question to which extent scientifi c creativity manage to transcend current cultural-historical-social context and to fi nd universal regularities of human
civilization in it. Intensity of social changes and postmodern market ideologies
are refl ected both at offi cial scientifi c policy and at internal determination of context and concept of ethnological/anthropological researching which quite often
become trapped in the shallow of topicality.
PB  - Prague : Institute of Ethnology of the Czech Academy of Sciences
T2  - Český lid
T1  - Current and/or relevant? Some reflections on autonomy of scientific opinion based on experience of Serbian ethnology/ anthropology at the beginning of third millennium
SP  - 227
EP  - 238
VL  - 98
IS  - 3
ER  - 
@article{
author = "Pavićević, Aleksandra",
year = "2011",
url = "https://www.jstor.org/stable/42640410, http://dais.sanu.ac.rs/123456789/4815",
abstract = "Autonomy of science and art is an ideal of every civilized society. The
distance between a certain society and this ideal depends on a large number of
parameters, among which cultural enlightenment and consciousness of the main
protagonists in realization of these two areas seem to be most important. Unfortunately, Serbia cannot boast with a high level of independency of creative
processes. Nowadays, in formal sense, they enjoy a higher level of autonomy in
terms of the state ideology; however, at the same time, they are essentially and
basically restricted by it. The very notion of autonomy here is related to fi nancial
and, more than this, to ideological independence of free and creative thought, that
is to the question to which extent scientifi c creativity manage to transcend current cultural-historical-social context and to fi nd universal regularities of human
civilization in it. Intensity of social changes and postmodern market ideologies
are refl ected both at offi cial scientifi c policy and at internal determination of context and concept of ethnological/anthropological researching which quite often
become trapped in the shallow of topicality.",
publisher = "Prague : Institute of Ethnology of the Czech Academy of Sciences",
journal = "Český lid",
title = "Current and/or relevant? Some reflections on autonomy of scientific opinion based on experience of Serbian ethnology/ anthropology at the beginning of third millennium",
pages = "227-238",
volume = "98",
number = "3"
}
Pavićević, A. (2011). Current and/or relevant? Some reflections on autonomy of scientific opinion based on experience of Serbian ethnology/ anthropology at the beginning of third millennium.
Český lid
Prague : Institute of Ethnology of the Czech Academy of Sciences., 98(3), 227-238.
Pavićević A. Current and/or relevant? Some reflections on autonomy of scientific opinion based on experience of Serbian ethnology/ anthropology at the beginning of third millennium. Český lid. 2011;98(3):227-238
Pavićević Aleksandra, "Current and/or relevant? Some reflections on autonomy of scientific opinion based on experience of Serbian ethnology/ anthropology at the beginning of third millennium" Český lid, 98, no. 3 (2011):227-238