Dialectological Research of the Serbian Linguistic Space

Link to this page

info:eu-repo/grantAgreement/MESTD/Basic Research (BR or ON)/178020/RS//

Dialectological Research of the Serbian Linguistic Space (en)
Дијалектолошка истраживања српског језичког простора (sr)
Dijalektološka istraživanja srpskog jezičkog prostora (sr_RS)
Authors

Publications

Говор Врања кроз призму диглосивности

Трајковић, Татјана Г.; Михајловић, Милица М.

(Београд : Институт за српски језик САНУ, 2020)

TY  - JOUR
AU  - Трајковић, Татјана Г.
AU  - Михајловић, Милица М.
PY  - 2020
AB  - У раду се анализира диглосивно понашање говорника који су представници врањског вернакулара. Испитивана је диглосија у врањском
градском говору двеју група – ученика и наставника, чиме су обухваћене
и друге друштвене варијабле: порекло, пол, образовање, старост. Одабране су одговарајуће језичке варијабле, које представљају основне одлике
врањског говора: африката ѕ, полугласник, вокатив на -е код именица на
-ка, заменичке енклитике гу, ги, не, ни, ве, ви, аналитичка деклинација, презент 3. л. мн. на -в, радни гл. придев м. р. јд. на -ја, футурске форме без инфинитива, лексема татко. Квалитативном и квантитативном анализом укрштених варијабли дошло се до закључака о заступљености дијалекатских
форми у свакодневном говору Врањанаца и о нивоу језичког адаптирања,
односно о пребацивању кода у одговарајућим говорним ситуацијама.
Највећу диглосивност показале су женске високообразоване особе, а
најмању средњошколци мушког пола. Истраживање је потврдило да су
поједине дијалекатске категорије подложније изменама, а да се неке друге
адаптирају у знатно мањој мери. Овакви закључци упућују и на тенденције
у развоју самог дијалекта.
AB  - В статье представлены результаты исследования диглоссии в говоре жителей города Вранье. Это опрос, проведенный путем анкетирования двух групп
представителей народного языка города Вранье. Были отобраны группы учащихся старших классов из Вранье и учителей, преподающих в тех же школах.
Таким образом, отслеживались социальные переменные: происхождение, возраст, образование и пол. Типичные черты речи Вранье были выбраны из языковых переменных: аффриката дз (дзиндза), полугласный ǝ (данǝс), звательный
падеж на -e у существительных на -ка (стринке), энклитические местоимения
(гу, ги, не, ни, ве, ви), аналитическое склонение (с мајку ми, с мене, на мене
ми вика, давам на њега), настоящее время 3 лица множественного числа на -в
(радив), действительное причастие прошедшего времени мужского рода единственного числа на -ја (викнаја), формы футура без инфинитива (ће паднеш,
ће дође), лексема татко. Вышеупомянутые категории также включают дополнительные диалектные особенности, характеризующие речь г. Вранье: рефлекс
-на- < -нѫ- у глаголов третьей группы Белича, притяжательный дательный падеж, дублирование объекта, выраженный аналитизм в склонении, аналитизм в
спряжении. Цель исследования – определить является ли диглоссивное поведение присущим носителям языка в г. Вранье и как происходит переключение кода
в определенных речевых ситуациях. Отношение респондентов к использованию
диалектов также было изучено. Опрос показал, что мужчины, независимо от
возраста и уровня образования, в большинстве случаев заинтересованы в поддержании диалекта. Наименьшее число говорящих, выступающих за сохранение диалекта и его употребление в ежедневной речи относятся к группе высокообразованных женщин. Большинство опрошенных во Вранье осознают свою
способность контролировать речь, что означает, что они склонны к диглоссивному поведению. Качественный и количественный анализ собранных данных
показал, что молодые мужчины больше всех привязаны к диалекту и что жен-
щины с высшим образованием меньше всех используют диалектные элементы
в речи. Диалектные черты, которые наиболее поддаются адаптации, могут быть
представлены в порядке уровней восприимчивости: аффриката дз, полугласный
ǝ, звательный падеж на -e, настоящее время 3 лица множественного числа на -в,
действительное причастие прошедшего времени мужского рода единственного
числа на -ја, энклитика гу, энклитика ги, энклитика не, ни, ве, ви, лексика, аналитическое склонение, инфинитив. Такой анализ выбранных характеристик диалекта с целью адаптации к стандарту также указывает на возможное внутреннее
развитие самого диалекта. Это будет означать, что самые восприимчивые черты
постепенно будут исчезать из структуры диалекта. Неясно, будут ли они полностью потеряны и когда произойдут такие изменения.
AB  - The paper presents the results of diglossia research in the speech of Vranje. This
is a survey conducted through the poll of two groups of representatives of the Vranje
vernacular. Groups of fi nal year high school students from Vranje and teachers teaching
in the same schools were selected. In this way, social variables were monitored:
origin, age, education and gender. Typical features of Vranje speech were selected
from the language variables: consonant dz (dzindza), semi-vowel ǝ (danǝs), vocative
in -e (strinke), enclitic pronouns (gu, gi, ne, ni, ve, vi), the analytical declination (s
majku mi, s mene, na mene mi vika, davam na njega), present 3rd person plural in
-v, present participle, masculine, singular in -ја, future forms without infi nitives
(će padneš, će dođe), lexeme tatko. The above categories also include additional
dialectic features marked by Vranje speech: verb forms in -nа-, possessive dative,
object reduplication, express analyticism in declination, analyticism in conjugation.
The aim of the research is to determine whether diglossive behavior is intrinsic to
native Vranje speakers and how code switching occurs in certain speech situations.
Speakers’ attitudes toward dialect use were also examined. The conclusion is that
male speakers of both ages and education levels are mostly interested in maintaining
the dialect. The smallest number of speakers who are in the care of the dialect and use
the dialect in everyday conversation is in the group of highly educated women. The
majority of interviewed Vranjanians are aware of their ability to control speech, which
means that they are prone to diglossive behavior. Qualitative and quantitative analysis of the data collected revealed that young male Vranjanian people are most attached to
the dialect, and that women of higher education use dialectal elements in speech in the
least. The dialectal lines that are most amenable to adaptation could be presented in
the order of susceptibility levels: consonant dz, semi-vowel ǝ, vocative in -e, present
3rd person plural in -v, -ја form, enclitic gu, enclitic gi, enclitics ne, ni, ve, vi, lexis, the
analytical declination, infi nitives. Such an analysis of the selection of dialect features
in order to adapt to the standard also points to the possible internal development of the
dialect itself. This would mean that the most subtle lines would gradually disappear
from the dialectal structure. It is uncertain whether they will be completely lost and
when such changes will occur.
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
T2  - Јужнословенски филолог
T1  - Говор Врања кроз призму диглосивности
T1  - Говор города Вранье через призму диглоссии
T1  - Vranje Speech Through the Prism of Diglossia
SP  - 77
EP  - 105
VL  - 76
IS  - 1
DO  - 10.2298/JFI2001077T
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9264
ER  - 
@article{
author = "Трајковић, Татјана Г. and Михајловић, Милица М.",
year = "2020",
abstract = "У раду се анализира диглосивно понашање говорника који су представници врањског вернакулара. Испитивана је диглосија у врањском
градском говору двеју група – ученика и наставника, чиме су обухваћене
и друге друштвене варијабле: порекло, пол, образовање, старост. Одабране су одговарајуће језичке варијабле, које представљају основне одлике
врањског говора: африката ѕ, полугласник, вокатив на -е код именица на
-ка, заменичке енклитике гу, ги, не, ни, ве, ви, аналитичка деклинација, презент 3. л. мн. на -в, радни гл. придев м. р. јд. на -ја, футурске форме без инфинитива, лексема татко. Квалитативном и квантитативном анализом укрштених варијабли дошло се до закључака о заступљености дијалекатских
форми у свакодневном говору Врањанаца и о нивоу језичког адаптирања,
односно о пребацивању кода у одговарајућим говорним ситуацијама.
Највећу диглосивност показале су женске високообразоване особе, а
најмању средњошколци мушког пола. Истраживање је потврдило да су
поједине дијалекатске категорије подложније изменама, а да се неке друге
адаптирају у знатно мањој мери. Овакви закључци упућују и на тенденције
у развоју самог дијалекта., В статье представлены результаты исследования диглоссии в говоре жителей города Вранье. Это опрос, проведенный путем анкетирования двух групп
представителей народного языка города Вранье. Были отобраны группы учащихся старших классов из Вранье и учителей, преподающих в тех же школах.
Таким образом, отслеживались социальные переменные: происхождение, возраст, образование и пол. Типичные черты речи Вранье были выбраны из языковых переменных: аффриката дз (дзиндза), полугласный ǝ (данǝс), звательный
падеж на -e у существительных на -ка (стринке), энклитические местоимения
(гу, ги, не, ни, ве, ви), аналитическое склонение (с мајку ми, с мене, на мене
ми вика, давам на њега), настоящее время 3 лица множественного числа на -в
(радив), действительное причастие прошедшего времени мужского рода единственного числа на -ја (викнаја), формы футура без инфинитива (ће паднеш,
ће дође), лексема татко. Вышеупомянутые категории также включают дополнительные диалектные особенности, характеризующие речь г. Вранье: рефлекс
-на- < -нѫ- у глаголов третьей группы Белича, притяжательный дательный падеж, дублирование объекта, выраженный аналитизм в склонении, аналитизм в
спряжении. Цель исследования – определить является ли диглоссивное поведение присущим носителям языка в г. Вранье и как происходит переключение кода
в определенных речевых ситуациях. Отношение респондентов к использованию
диалектов также было изучено. Опрос показал, что мужчины, независимо от
возраста и уровня образования, в большинстве случаев заинтересованы в поддержании диалекта. Наименьшее число говорящих, выступающих за сохранение диалекта и его употребление в ежедневной речи относятся к группе высокообразованных женщин. Большинство опрошенных во Вранье осознают свою
способность контролировать речь, что означает, что они склонны к диглоссивному поведению. Качественный и количественный анализ собранных данных
показал, что молодые мужчины больше всех привязаны к диалекту и что жен-
щины с высшим образованием меньше всех используют диалектные элементы
в речи. Диалектные черты, которые наиболее поддаются адаптации, могут быть
представлены в порядке уровней восприимчивости: аффриката дз, полугласный
ǝ, звательный падеж на -e, настоящее время 3 лица множественного числа на -в,
действительное причастие прошедшего времени мужского рода единственного
числа на -ја, энклитика гу, энклитика ги, энклитика не, ни, ве, ви, лексика, аналитическое склонение, инфинитив. Такой анализ выбранных характеристик диалекта с целью адаптации к стандарту также указывает на возможное внутреннее
развитие самого диалекта. Это будет означать, что самые восприимчивые черты
постепенно будут исчезать из структуры диалекта. Неясно, будут ли они полностью потеряны и когда произойдут такие изменения., The paper presents the results of diglossia research in the speech of Vranje. This
is a survey conducted through the poll of two groups of representatives of the Vranje
vernacular. Groups of fi nal year high school students from Vranje and teachers teaching
in the same schools were selected. In this way, social variables were monitored:
origin, age, education and gender. Typical features of Vranje speech were selected
from the language variables: consonant dz (dzindza), semi-vowel ǝ (danǝs), vocative
in -e (strinke), enclitic pronouns (gu, gi, ne, ni, ve, vi), the analytical declination (s
majku mi, s mene, na mene mi vika, davam na njega), present 3rd person plural in
-v, present participle, masculine, singular in -ја, future forms without infi nitives
(će padneš, će dođe), lexeme tatko. The above categories also include additional
dialectic features marked by Vranje speech: verb forms in -nа-, possessive dative,
object reduplication, express analyticism in declination, analyticism in conjugation.
The aim of the research is to determine whether diglossive behavior is intrinsic to
native Vranje speakers and how code switching occurs in certain speech situations.
Speakers’ attitudes toward dialect use were also examined. The conclusion is that
male speakers of both ages and education levels are mostly interested in maintaining
the dialect. The smallest number of speakers who are in the care of the dialect and use
the dialect in everyday conversation is in the group of highly educated women. The
majority of interviewed Vranjanians are aware of their ability to control speech, which
means that they are prone to diglossive behavior. Qualitative and quantitative analysis of the data collected revealed that young male Vranjanian people are most attached to
the dialect, and that women of higher education use dialectal elements in speech in the
least. The dialectal lines that are most amenable to adaptation could be presented in
the order of susceptibility levels: consonant dz, semi-vowel ǝ, vocative in -e, present
3rd person plural in -v, -ја form, enclitic gu, enclitic gi, enclitics ne, ni, ve, vi, lexis, the
analytical declination, infi nitives. Such an analysis of the selection of dialect features
in order to adapt to the standard also points to the possible internal development of the
dialect itself. This would mean that the most subtle lines would gradually disappear
from the dialectal structure. It is uncertain whether they will be completely lost and
when such changes will occur.",
publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ, Београд : Српска академија наука и уметности",
journal = "Јужнословенски филолог",
title = "Говор Врања кроз призму диглосивности, Говор города Вранье через призму диглоссии, Vranje Speech Through the Prism of Diglossia",
pages = "77-105",
volume = "76",
number = "1",
doi = "10.2298/JFI2001077T",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9264"
}
Трајковић, Т. Г.,& Михајловић, М. М. (2020). Vranje Speech Through the Prism of Diglossia.
Јужнословенски филолог
Београд : Српска академија наука и уметности., 76(1), 77-105.
https://doi.org/10.2298/JFI2001077T
Трајковић ТГ, Михајловић ММ. Vranje Speech Through the Prism of Diglossia. Јужнословенски филолог. 2020;76(1):77-105.
doi:10.2298/JFI2001077T.
Трајковић Татјана Г., Михајловић Милица М., "Vranje Speech Through the Prism of Diglossia" Јужнословенски филолог, 76, no. 1 (2020):77-105,
https://doi.org/10.2298/JFI2001077T .

O једној старој падежној конструкцији у говору источнобосанских Ера - генитив издвајања из скупине

Реметић, Слободан Н.

(Београд : Институт за српски језик САНУ, 2020)

TY  - JOUR
AU  - Реметић, Слободан Н.
PY  - 2020
AB  - У раду се износе трагови једне старе падежне конструкције у говору источнобосанских Ера. У примерима генитива издвајања из скупине (То млоги доктора не-зна, није те ствари никад радијо; Која-но вас
има брата у Њемачкој, заборавила сам) аутор види резултат дијалекатске
интерференције, особину преузету из говора суседа Бошњака, носилаца
исто чнобосанског дијалекта.
AB  - В работе приведены подтверждения генитива выделения из группы (примеры типа: То млоги доктора не-зна, није те ствари никад
радијо; Даће бог да и-мени њија нека допане једног дана) в говоре восточно-боснийских эров, где, несомненно, вошли под влиянием соседей
бошняков, носителей восточно-боснийского диалекта.
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
T2  - Наш језик
T1  - O једној старој падежној конструкцији у говору источнобосанских Ера - генитив издвајања из скупине
T1  - К вопросу об одной старой падежной конструкции в говоре восточно-боснийских эров – генитив выделения из группы
SP  - 571
EP  - 576
VL  - 50
IS  - 2
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10346
ER  - 
@article{
author = "Реметић, Слободан Н.",
year = "2020",
abstract = "У раду се износе трагови једне старе падежне конструкције у говору источнобосанских Ера. У примерима генитива издвајања из скупине (То млоги доктора не-зна, није те ствари никад радијо; Која-но вас
има брата у Њемачкој, заборавила сам) аутор види резултат дијалекатске
интерференције, особину преузету из говора суседа Бошњака, носилаца
исто чнобосанског дијалекта., В работе приведены подтверждения генитива выделения из группы (примеры типа: То млоги доктора не-зна, није те ствари никад
радијо; Даће бог да и-мени њија нека допане једног дана) в говоре восточно-боснийских эров, где, несомненно, вошли под влиянием соседей
бошняков, носителей восточно-боснийского диалекта.",
publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ",
journal = "Наш језик",
title = "O једној старој падежној конструкцији у говору источнобосанских Ера - генитив издвајања из скупине, К вопросу об одной старой падежной конструкции в говоре восточно-боснийских эров – генитив выделения из группы",
pages = "571-576",
volume = "50",
number = "2",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10346"
}
Реметић, С. Н. (2020). К вопросу об одной старой падежной конструкции в говоре восточно-боснийских эров – генитив выделения из группы.
Наш језик
Београд : Институт за српски језик САНУ., 50(2), 571-576.
Реметић СН. К вопросу об одной старой падежной конструкции в говоре восточно-боснийских эров – генитив выделения из группы. Наш језик. 2020;50(2):571-576.
Реметић Слободан Н., "К вопросу об одной старой падежной конструкции в говоре восточно-боснийских эров – генитив выделения из группы" Наш језик, 50, no. 2 (2020):571-576

Лингвистичка запажања Григорија Божовића

Бојовић, Јована Д.

(Нови Сад : Матица српска, 2020)

TY  - CHAP
AU  - Бојовић, Јована Д.
PY  - 2020
AB  - У раду се показује да је знаменити писац Григорије Божовић поседовао лингвистичка знања, те да је у многим својим текстовима указивао на одређена лингвистичка питања. Грађа је ексцерпирана из његових путописа, који броје око 1.500 штампаних страница. У овим документарним облицима, поред описа догађаја, људи, крајева и свега онога што је карактеристично за свет о коме пише, Божовић нам пружа увид и у говор одређеног краја, стилистичке особености говорника, у карактеристике саме реченице, у богатство и семантику појединих речи... У скицирању дијалекатских карактеристика писац указује на очуваност падежа, улогу показних заменица, на одсуство члана у реченици, a прави и занимљиве паралеле између говора различитих географских области. С обзиром на разноврсност лингвистичких питања која се јављају, применом критеријума лингвистичке дисциплинарности покушаћемо да извршимо класификацију на лингвостилистичке, социолингвистичке и системсколингвистичке погледе овог значајног српског писца,  које је он износио у својим путописима по Старој Србији почетком XX века.
AB  - On the collection of travel writings of Grigorije Bozovic, from the beginning of the twentieth century, the linguistic observations of this notable Serbian writer have been displayed. The analysis has shown that in these documentary forms, the linguistic discourse could be followed to a great extent. By the method of the linguistic disciplined quality, the lingiustic and stylistic observations of Grigorije Bozovic have been devided into linguistic, sociolinguistic and systemic-linguistic. This way, his attitudes concerning the theories of language, its beauty, richness and voicedness, have been differentiated, as well as the ones reffering to beauty and style of oratorical skill of gifted individuals from the various regions. His views of the specific characteristics of the local speech, in the context of historical circumstances, have also been revealed, as well as his testimonies of the semantics of particular words and expressions, the accent of local speech and the toponyms in the regions he has visited and described.
PB  - Нови Сад : Матица српска
T2  - Зборник Матице српске за књижевност и језик
T1  - Лингвистичка запажања Григорија Божовића
T1  - LIinguistic comments of Grigorije Božović
SP  - 169
EP  - 185
VL  - 68
IS  - 1
DO  - doi.org/10.18485/ms_zmskij.2020.68.1.10
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9228
ER  - 
@article{
author = "Бојовић, Јована Д.",
year = "2020",
abstract = "У раду се показује да је знаменити писац Григорије Божовић поседовао лингвистичка знања, те да је у многим својим текстовима указивао на одређена лингвистичка питања. Грађа је ексцерпирана из његових путописа, који броје око 1.500 штампаних страница. У овим документарним облицима, поред описа догађаја, људи, крајева и свега онога што је карактеристично за свет о коме пише, Божовић нам пружа увид и у говор одређеног краја, стилистичке особености говорника, у карактеристике саме реченице, у богатство и семантику појединих речи... У скицирању дијалекатских карактеристика писац указује на очуваност падежа, улогу показних заменица, на одсуство члана у реченици, a прави и занимљиве паралеле између говора различитих географских области. С обзиром на разноврсност лингвистичких питања која се јављају, применом критеријума лингвистичке дисциплинарности покушаћемо да извршимо класификацију на лингвостилистичке, социолингвистичке и системсколингвистичке погледе овог значајног српског писца,  које је он износио у својим путописима по Старој Србији почетком XX века., On the collection of travel writings of Grigorije Bozovic, from the beginning of the twentieth century, the linguistic observations of this notable Serbian writer have been displayed. The analysis has shown that in these documentary forms, the linguistic discourse could be followed to a great extent. By the method of the linguistic disciplined quality, the lingiustic and stylistic observations of Grigorije Bozovic have been devided into linguistic, sociolinguistic and systemic-linguistic. This way, his attitudes concerning the theories of language, its beauty, richness and voicedness, have been differentiated, as well as the ones reffering to beauty and style of oratorical skill of gifted individuals from the various regions. His views of the specific characteristics of the local speech, in the context of historical circumstances, have also been revealed, as well as his testimonies of the semantics of particular words and expressions, the accent of local speech and the toponyms in the regions he has visited and described.",
publisher = "Нови Сад : Матица српска",
journal = "Зборник Матице српске за књижевност и језик",
title = "Лингвистичка запажања Григорија Божовића, LIinguistic comments of Grigorije Božović",
pages = "169-185",
volume = "68",
number = "1",
doi = "doi.org/10.18485/ms_zmskij.2020.68.1.10",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9228"
}
Бојовић, Ј. Д. (2020). LIinguistic comments of Grigorije Božović.
Зборник Матице српске за књижевност и језик
Нови Сад : Матица српска., 68(1), 169-185.
https://doi.org/doi.org/10.18485/ms_zmskij.2020.68.1.10
Бојовић ЈД. LIinguistic comments of Grigorije Božović. Зборник Матице српске за књижевност и језик. 2020;68(1):169-185.
doi:doi.org/10.18485/ms_zmskij.2020.68.1.10.
Бојовић Јована Д., "LIinguistic comments of Grigorije Božović" Зборник Матице српске за књижевност и језик, 68, no. 1 (2020):169-185,
https://doi.org/doi.org/10.18485/ms_zmskij.2020.68.1.10 .

Материјална култура Срба у контексту позајмљеница у „Терминологији куће и покућства у северној метохији” Милете Букумирића

Савић, Сандра

(Темишвар : Савез Срба у Румунији, 2020)

TY  - JOUR
AU  - Савић, Сандра
PY  - 2020
AB  - The paper presents loanwords in the Terminology of home and furniture in
northernMetohija by Mileta Bukumiric from the lexical-semantic point of view.
The analysis is based on a corpus of 320 lexemes, organized into twelve lexicalsemantic
groups. The aim of the paper is to point out the origin of the loanwords
and their percentage representation within the lexical-semantic groups, as
representatives of different domains of reality.
AB  - У раду су са лексичко-семантичког аспекта представљене позајмљенице у
Терминологији куће и покућства у северној Метохији Милете Букумирића.
Анализа се заснива на корпусу од 320 лексема, које су организоване у дванаест лексичко-семантичких група. Циљ рада јесте да се укаже на порекло
позајмљеница и њихову процентуалну заступљеност у оквиру лексичко-семантичких група, као репрезената различитих домена стварности.
PB  - Темишвар : Савез Срба у Румунији
PB  - Ниш : Универзитет у Нишу
T2  - Исходишта
T1  - Материјална култура Срба у контексту позајмљеница у „Терминологији куће и покућства у северној метохији” Милете Букумирића
T1  - Material Culture of the Serbs in the Context of Loanwords in “Terminology of House and Furniture in Northern Metohija“ by Mileta Bukumirić
SP  - 247
EP  - 263
VL  - 6
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9536
ER  - 
@article{
author = "Савић, Сандра",
year = "2020",
abstract = "The paper presents loanwords in the Terminology of home and furniture in
northernMetohija by Mileta Bukumiric from the lexical-semantic point of view.
The analysis is based on a corpus of 320 lexemes, organized into twelve lexicalsemantic
groups. The aim of the paper is to point out the origin of the loanwords
and their percentage representation within the lexical-semantic groups, as
representatives of different domains of reality., У раду су са лексичко-семантичког аспекта представљене позајмљенице у
Терминологији куће и покућства у северној Метохији Милете Букумирића.
Анализа се заснива на корпусу од 320 лексема, које су организоване у дванаест лексичко-семантичких група. Циљ рада јесте да се укаже на порекло
позајмљеница и њихову процентуалну заступљеност у оквиру лексичко-семантичких група, као репрезената различитих домена стварности.",
publisher = "Темишвар : Савез Срба у Румунији, Ниш : Универзитет у Нишу",
journal = "Исходишта",
title = "Материјална култура Срба у контексту позајмљеница у „Терминологији куће и покућства у северној метохији” Милете Букумирића, Material Culture of the Serbs in the Context of Loanwords in “Terminology of House and Furniture in Northern Metohija“ by Mileta Bukumirić",
pages = "247-263",
volume = "6",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9536"
}
Савић, С. (2020). Material Culture of the Serbs in the Context of Loanwords in “Terminology of House and Furniture in Northern Metohija“ by Mileta Bukumirić.
Исходишта
Ниш : Универзитет у Нишу., 6, 247-263.
Савић С. Material Culture of the Serbs in the Context of Loanwords in “Terminology of House and Furniture in Northern Metohija“ by Mileta Bukumirić. Исходишта. 2020;6:247-263.
Савић Сандра, "Material Culture of the Serbs in the Context of Loanwords in “Terminology of House and Furniture in Northern Metohija“ by Mileta Bukumirić" Исходишта, 6 (2020):247-263

Просторне границе у светлу призренско-тимочких говора

Савић-Грујић, Ана Р.; Бојовић, Јована Д.

(Темишвар : Филолошки, историјски и теолошки факултет Западног универзитета у Темишвару, 2020)

TY  - JOUR
AU  - Савић-Грујић, Ана Р.
AU  - Бојовић, Јована Д.
PY  - 2020
AB  - У раду су са лексичко-семантичког становишта представљене именичке
лексеме којима се означавају границе простора на српском говорном подручју,
с посебним освртом на ареал југоисточне Србије. Полазећи од значењског
спектра лексеме граница забележеног у РСАНУ и РМС, аутори на основу сазнања потврђених у дијалекатским речницима с простора призренско-тимочке
дијалекатске зоне, анализирају и пореде лексичке јединице које у семском
саставу имају компоненту значења „граница простора“.
AB  - The paper provides a lexical-semantic view of the representation of the
nominal lexemes which are used to denote the borders of space in the Serbian areal,
with a special look at the areal of South-East Serbia. Starting from the semantic
spectrum of the lexeme граница, as recorded in the SASA Dictionary and the MS
Dictionary of the Serbian Language, the authors have, based on findings confirmed
in the dialectical dictionaries of the area of the Prizren-Timok dialect zone, analyzed
and compared the lexical units whose semic composition contains the component
of meaning of “spatial border”.
PB  - Темишвар : Филолошки, историјски и теолошки факултет Западног универзитета у Темишвару
PB  - Темишвар : Савез Срба у Румунији
PB  - Ниш : Филозофски факултет
T2  - Исходишта
T1  - Просторне границе у светлу призренско-тимочких говора
T1  - Spatial Borders in the Light of the Prizren-Timok Speech
SP  - 237
VL  - 6
VL  - 246
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9532
ER  - 
@article{
author = "Савић-Грујић, Ана Р. and Бојовић, Јована Д.",
year = "2020",
abstract = "У раду су са лексичко-семантичког становишта представљене именичке
лексеме којима се означавају границе простора на српском говорном подручју,
с посебним освртом на ареал југоисточне Србије. Полазећи од значењског
спектра лексеме граница забележеног у РСАНУ и РМС, аутори на основу сазнања потврђених у дијалекатским речницима с простора призренско-тимочке
дијалекатске зоне, анализирају и пореде лексичке јединице које у семском
саставу имају компоненту значења „граница простора“., The paper provides a lexical-semantic view of the representation of the
nominal lexemes which are used to denote the borders of space in the Serbian areal,
with a special look at the areal of South-East Serbia. Starting from the semantic
spectrum of the lexeme граница, as recorded in the SASA Dictionary and the MS
Dictionary of the Serbian Language, the authors have, based on findings confirmed
in the dialectical dictionaries of the area of the Prizren-Timok dialect zone, analyzed
and compared the lexical units whose semic composition contains the component
of meaning of “spatial border”.",
publisher = "Темишвар : Филолошки, историјски и теолошки факултет Западног универзитета у Темишвару, Темишвар : Савез Срба у Румунији, Ниш : Филозофски факултет",
journal = "Исходишта",
title = "Просторне границе у светлу призренско-тимочких говора, Spatial Borders in the Light of the Prizren-Timok Speech",
pages = "237",
volume = "6, 246",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9532"
}
Савић-Грујић, А. Р.,& Бојовић, Ј. Д. (2020). Spatial Borders in the Light of the Prizren-Timok Speech.
Исходишта
Ниш : Филозофски факултет., 246, 237.
Савић-Грујић АР, Бојовић ЈД. Spatial Borders in the Light of the Prizren-Timok Speech. Исходишта. 2020;246:237.
Савић-Грујић Ана Р., Бојовић Јована Д., "Spatial Borders in the Light of the Prizren-Timok Speech" Исходишта, 246 (2020):237

Концептуализација госта и домаћина у језичком сазнању призренских Срба

Милосављевић, Тања

(Београд : Српска академија наука и уметности, 2019)

TY  - JOUR
AU  - Милосављевић, Тања
PY  - 2019
AB  - Прагматички и семиотички аспект гостопримства могуће је дешифровати
и интерпретирати преко семантичког смисла лексичких јединица којима је
концепт разрађен на језичкој слици света. Обичај одласка у госте устаљени је
образац очувања контаката и уопштени модел оплемењивања патријархално
утврђених међуљудских односа. Конзервативна схватања актуелизују се у
обичајима везаним за припрему и одлазак у госте и дочекивању гостију, а
културно-социјални феномен гостовања у култури призренских Срба може
се реконструисати преко концепта гостопримство и његових једрених конституената гост и домаћин.
AB  - The pragmatic and semiotic aspect of hospitality can be deciphered and interpreted
through the semantic meaning of lexical units that elaborate this concept in
the linguistic landscape of the world. The custom of visiting/paying a visit is a
well-established pattern of maintaining contacts and a general model of refi ning
patriarchal relationships. Conservative views are actualized in customs associated
with preparing for and paying visits and receiving guests and so the socio-cultural
phenomenon of paying visits in the culture of Prizren Serbs can be reconstructed
through the concept of hospitality and its pivotal constituents of guest/visitor and
host.
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
T2  - Косовско-метохијски зборник
T1  - Концептуализација госта и домаћина у језичком сазнању призренских Срба
T1  - The Conceptualization of Guest and Host in the Linguistic Experience of the Prizren Serbs
SP  - 173
EP  - 184
IS  - 8
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10672
ER  - 
@article{
author = "Милосављевић, Тања",
year = "2019",
abstract = "Прагматички и семиотички аспект гостопримства могуће је дешифровати
и интерпретирати преко семантичког смисла лексичких јединица којима је
концепт разрађен на језичкој слици света. Обичај одласка у госте устаљени је
образац очувања контаката и уопштени модел оплемењивања патријархално
утврђених међуљудских односа. Конзервативна схватања актуелизују се у
обичајима везаним за припрему и одлазак у госте и дочекивању гостију, а
културно-социјални феномен гостовања у култури призренских Срба може
се реконструисати преко концепта гостопримство и његових једрених конституената гост и домаћин., The pragmatic and semiotic aspect of hospitality can be deciphered and interpreted
through the semantic meaning of lexical units that elaborate this concept in
the linguistic landscape of the world. The custom of visiting/paying a visit is a
well-established pattern of maintaining contacts and a general model of refi ning
patriarchal relationships. Conservative views are actualized in customs associated
with preparing for and paying visits and receiving guests and so the socio-cultural
phenomenon of paying visits in the culture of Prizren Serbs can be reconstructed
through the concept of hospitality and its pivotal constituents of guest/visitor and
host.",
publisher = "Београд : Српска академија наука и уметности",
journal = "Косовско-метохијски зборник",
title = "Концептуализација госта и домаћина у језичком сазнању призренских Срба, The Conceptualization of Guest and Host in the Linguistic Experience of the Prizren Serbs",
pages = "173-184",
number = "8",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10672"
}
Милосављевић, Т. (2019). The Conceptualization of Guest and Host in the Linguistic Experience of the Prizren Serbs.
Косовско-метохијски зборник
Београд : Српска академија наука и уметности.(8), 173-184.
Милосављевић Т. The Conceptualization of Guest and Host in the Linguistic Experience of the Prizren Serbs. Косовско-метохијски зборник. 2019;(8):173-184.
Милосављевић Тања, "The Conceptualization of Guest and Host in the Linguistic Experience of the Prizren Serbs" Косовско-метохијски зборник, no. 8 (2019):173-184

Косовско-ресавски говори Косова и Метохије. Статус унутар дијалекатске формације, преглед одлика и истражености

Милорадовић, Софија

(Београд : Српска академија наука и уметности, 2019)

TY  - JOUR
AU  - Милорадовић, Софија
PY  - 2019
AB  - У тексту се предочава нарочит положај косовско-ресавских говора на тлу Косова и Метохије у оквиру дијалекатске формације којој припадају, потом се
даје сведен преглед свих досадашњих сазнања о њима и представљају се основне особине које их одликују, како би се на основу свега тога утврдиле неистражене целине и недовољно обрађена језичка питања, те следствено томе
назначили могући правци и дале солидне смернице за будућа дијалектолошка
истраживања овог дијалекатског идиома на тлу Косова и Метохије.
AB  - This study presents the exceptional position of the Kosovo-Resava dialects in Kosovo
and Metohija within their dialectal formation, and offers a concise overview of
all existing information on them – on the basis of published texts, studies and monographs
– with a presentation of their elementary characteristics. On that basis, we
compiled a list of underexplored units and under-researched linguistic questions,
proposing possible directions and several guidelines for the future dialectological
research of this dialectal idiom in Kosovo and Metohija.
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
T2  - Косовско-метохијски зборник
T1  - Косовско-ресавски говори Косова и Метохије. Статус унутар дијалекатске формације, преглед одлика и истражености
T1  - The Kosovo-Resava Dialects in Kosovo and Metohija. Their Status Within the Dialectal Formation. An Overview of their Characteristics and Level of Exploration
SP  - 185
EP  - 226
IS  - 8
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10673
ER  - 
@article{
author = "Милорадовић, Софија",
year = "2019",
abstract = "У тексту се предочава нарочит положај косовско-ресавских говора на тлу Косова и Метохије у оквиру дијалекатске формације којој припадају, потом се
даје сведен преглед свих досадашњих сазнања о њима и представљају се основне особине које их одликују, како би се на основу свега тога утврдиле неистражене целине и недовољно обрађена језичка питања, те следствено томе
назначили могући правци и дале солидне смернице за будућа дијалектолошка
истраживања овог дијалекатског идиома на тлу Косова и Метохије., This study presents the exceptional position of the Kosovo-Resava dialects in Kosovo
and Metohija within their dialectal formation, and offers a concise overview of
all existing information on them – on the basis of published texts, studies and monographs
– with a presentation of their elementary characteristics. On that basis, we
compiled a list of underexplored units and under-researched linguistic questions,
proposing possible directions and several guidelines for the future dialectological
research of this dialectal idiom in Kosovo and Metohija.",
publisher = "Београд : Српска академија наука и уметности",
journal = "Косовско-метохијски зборник",
title = "Косовско-ресавски говори Косова и Метохије. Статус унутар дијалекатске формације, преглед одлика и истражености, The Kosovo-Resava Dialects in Kosovo and Metohija. Their Status Within the Dialectal Formation. An Overview of their Characteristics and Level of Exploration",
pages = "185-226",
number = "8",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10673"
}
Милорадовић, С. (2019). The Kosovo-Resava Dialects in Kosovo and Metohija. Their Status Within the Dialectal Formation. An Overview of their Characteristics and Level of Exploration.
Косовско-метохијски зборник
Београд : Српска академија наука и уметности.(8), 185-226.
Милорадовић С. The Kosovo-Resava Dialects in Kosovo and Metohija. Their Status Within the Dialectal Formation. An Overview of their Characteristics and Level of Exploration. Косовско-метохијски зборник. 2019;(8):185-226.
Милорадовић Софија, "The Kosovo-Resava Dialects in Kosovo and Metohija. Their Status Within the Dialectal Formation. An Overview of their Characteristics and Level of Exploration" Косовско-метохијски зборник, no. 8 (2019):185-226

Судбина флексије именица косовско-метохијских призренско-јужноморавских говора

Младеновић, Радивоје

(Београд : Српска академија наука и уметности, 2019)

TY  - JOUR
AU  - Младеновић, Радивоје
PY  - 2019
AB  - This paper discusses the destiny of noun infl ection in Prizren-South Morava vernaculars
in Kosovo and Metohija. There are two distinct dialect areas in the analyzed
region. A special area of Prizren-South Morava vernaculars was formed in
the Metohija and Kosovo basins, and in Sirinićka Župa. East of this area the Kosovo-
Pomoravlje vernaculars are spoken. The most important difference between
these two areas is in the domain of noun infl ection. While analytism absolutely
dominates in the infl ection of nouns in the Kosovo-Pomoravlje vernaculars, the
infl ection of nouns of the Metohija-Kosovo-Sirinić area is only partly replaced by
analytism.
AB  - У раду се расправља о судбини именичке флексије у призренско-јужномо равским говорима Косова и Метохије. У анализираној зони формирана
су два дијалекатски издиференцирана ареала. У Метохијској и Косовској
котлини, затим у жупи Сиринић, оформљен је посебан ареал призренско-
-јужноморавских говора. Источно од овог поддијалекта смештени су косовскопоморавски говори. Најзначајнија разлика између ова два ареала тиче се
судбине именичке флексије. Док је у косовскопоморавским говорима у потпуности овладао аналитизам у именској флексији, у метохијско-косовско-
-сиринићком ареалу именичка флексија је само делимично уступила место
аналитизму.
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
T2  - Косовско-метохијски зборник
T1  - Судбина флексије именица косовско-метохијских призренско-јужноморавских говора
T1  - The Destiny of Noun Inflection in Prizren – South Morava Vernaculars of Kosovo and Metohija
SP  - 227
EP  - 250
IS  - 8
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10674
ER  - 
@article{
author = "Младеновић, Радивоје",
year = "2019",
abstract = "This paper discusses the destiny of noun infl ection in Prizren-South Morava vernaculars
in Kosovo and Metohija. There are two distinct dialect areas in the analyzed
region. A special area of Prizren-South Morava vernaculars was formed in
the Metohija and Kosovo basins, and in Sirinićka Župa. East of this area the Kosovo-
Pomoravlje vernaculars are spoken. The most important difference between
these two areas is in the domain of noun infl ection. While analytism absolutely
dominates in the infl ection of nouns in the Kosovo-Pomoravlje vernaculars, the
infl ection of nouns of the Metohija-Kosovo-Sirinić area is only partly replaced by
analytism., У раду се расправља о судбини именичке флексије у призренско-јужномо равским говорима Косова и Метохије. У анализираној зони формирана
су два дијалекатски издиференцирана ареала. У Метохијској и Косовској
котлини, затим у жупи Сиринић, оформљен је посебан ареал призренско-
-јужноморавских говора. Источно од овог поддијалекта смештени су косовскопоморавски говори. Најзначајнија разлика између ова два ареала тиче се
судбине именичке флексије. Док је у косовскопоморавским говорима у потпуности овладао аналитизам у именској флексији, у метохијско-косовско-
-сиринићком ареалу именичка флексија је само делимично уступила место
аналитизму.",
publisher = "Београд : Српска академија наука и уметности",
journal = "Косовско-метохијски зборник",
title = "Судбина флексије именица косовско-метохијских призренско-јужноморавских говора, The Destiny of Noun Inflection in Prizren – South Morava Vernaculars of Kosovo and Metohija",
pages = "227-250",
number = "8",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10674"
}
Младеновић, Р. (2019). The Destiny of Noun Inflection in Prizren – South Morava Vernaculars of Kosovo and Metohija.
Косовско-метохијски зборник
Београд : Српска академија наука и уметности.(8), 227-250.
Младеновић Р. The Destiny of Noun Inflection in Prizren – South Morava Vernaculars of Kosovo and Metohija. Косовско-метохијски зборник. 2019;(8):227-250.
Младеновић Радивоје, "The Destiny of Noun Inflection in Prizren – South Morava Vernaculars of Kosovo and Metohija" Косовско-метохијски зборник, no. 8 (2019):227-250

О дијалекатским особеностима Наћфале у румунском Банату – извештај са терена –

Радовановић, Драгана И.

(Темишвар : Савез Срба у Румунији, 2019)

TY  - JOUR
AU  - Радовановић, Драгана И.
PY  - 2019
AB  - У раду се на основу теренских записа указује на најмаркантније
структуралне дијалекатске особености (фонетске, морфолошке и морфосинтаксичке) у говору Наћфале у румунском Банату. Пописом и
интерпретацијом важнијих структуралних одлика говора Наћфале и
поређењем материјала са суседним пунктовима истог микроареала с
обеју страна државне границе која пресеца Банат, намера аутора је да
се ситуира овај месни говор у контексту осталих севернобанатских говора и представе резултати теренских истраживања обављених у два
наврата у Наћфали у протеклих десетак година.
PB  - Темишвар : Савез Срба у Румунији
PB  - Ниш : Универзитет у Нишу
T2  - Исходишта
T1  - О дијалекатским особеностима Наћфале у румунском Банату – извештај са терена –
SP  - 389
EP  - 402
VL  - 5
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9528
ER  - 
@article{
author = "Радовановић, Драгана И.",
year = "2019",
abstract = "У раду се на основу теренских записа указује на најмаркантније
структуралне дијалекатске особености (фонетске, морфолошке и морфосинтаксичке) у говору Наћфале у румунском Банату. Пописом и
интерпретацијом важнијих структуралних одлика говора Наћфале и
поређењем материјала са суседним пунктовима истог микроареала с
обеју страна државне границе која пресеца Банат, намера аутора је да
се ситуира овај месни говор у контексту осталих севернобанатских говора и представе резултати теренских истраживања обављених у два
наврата у Наћфали у протеклих десетак година.",
publisher = "Темишвар : Савез Срба у Румунији, Ниш : Универзитет у Нишу",
journal = "Исходишта",
title = "О дијалекатским особеностима Наћфале у румунском Банату – извештај са терена –",
pages = "389-402",
volume = "5",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9528"
}
Радовановић, Д. И. (2019). О дијалекатским особеностима Наћфале у румунском Банату – извештај са терена –.
Исходишта
Ниш : Универзитет у Нишу., 5, 389-402.
Радовановић ДИ. О дијалекатским особеностима Наћфале у румунском Банату – извештај са терена –. Исходишта. 2019;5:389-402.
Радовановић Драгана И., "О дијалекатским особеностима Наћфале у румунском Банату – извештај са терена –" Исходишта, 5 (2019):389-402

О приступима у досадашњим истраживањима синтаксе падежа у херцеговачко-крајишким говорима

Симић, Зоран М.

(Београд : Институт за српски језик САНУ, 2019)

TY  - JOUR
AU  - Симић, Зоран М.
PY  - 2019
AB  - В работе на основании подробного обзора диалектологических
источников речь идет о подходах в прежних исследованиях синтаксиса
падежей в герцеговинско-краинском диалекте. Замечается большая пестрота в отношении инвентаря синтаксических черт и способа их представления, чаще присутствие характерных диалектизмов и отсутствие
более точного толкования рассматриваемых явлений, целью которого
является создание более ясного представления об употреблении и значении определенной падежной модели. Среди работ, занимающихся
более широкими синтаксическими проблемными вопросами, четко
выделяются работы с традиционным подходом группировки значений
вокруг падежной формы и работы с подходом «от семантики к ее формальному выражению».
Указывается на значение структурального метода, т. е. на установление позиции предложно-падежных единиц в структурной сети
соответствующего семантического поля, что подразумевает подробный семантический анализ лексических экспонентов и анализ ингерентной семантики управляющего члена словосочетания. Чтобы легче
сравнить однородные синтаксические данные среди говоров, в центре
внимания исследовательского подхода оказалась семантика падежных
конструкций.
Качественности одного синтаксического анализа способствует
более объемистый диалектный корпус, полная эксцерпция материала,
обязательно дан необходимый более широкий контекст ради понимания и дифференцирования видоизменений, и равноправный подход к конкретным единицам несмотря на их диалектный, специфический
или стандартный характер.
AB  - У раду се на основу детаљног увида у дијалектолошке изворе говори о
приступима у досадашњим истраживањима синтаксе падежа у херцеговачко-крајишком дијалекту. Уочава се велика шароликост у инвентару синтаксичких црта и начинима њиховог презентовања, чешће регистровање изразитих
дијалектизама, те недостатак минуциозније интерпретације посматраних
појава. Међу радовима који шире захватају синтаксичку проблематику јасно
се издвајају радови с примењеним традиционалним приступом груписања
значења око падежне форме и радови с приступом „од семантике ка
њеном формалном изразу“. Указује се на значај структуралног метода, тј.
утврђивања позиције предлошко-падежних јединица у структурној мрежи
одговарајућег семантичког поља, те се предност даје истраживачком приступу који у фокусу има семантику падежних конструкција.
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
T2  - Наш језик
T1  - О приступима у досадашњим истраживањима синтаксе падежа у херцеговачко-крајишким говорима
T1  - К вопросу о подходах в прежних исследованиях синтаксиса падежей в г ерцеговинско-краинских говорах
SP  - 663
EP  - 677
VL  - 50
IS  - 2
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10352
ER  - 
@article{
author = "Симић, Зоран М.",
year = "2019",
abstract = "В работе на основании подробного обзора диалектологических
источников речь идет о подходах в прежних исследованиях синтаксиса
падежей в герцеговинско-краинском диалекте. Замечается большая пестрота в отношении инвентаря синтаксических черт и способа их представления, чаще присутствие характерных диалектизмов и отсутствие
более точного толкования рассматриваемых явлений, целью которого
является создание более ясного представления об употреблении и значении определенной падежной модели. Среди работ, занимающихся
более широкими синтаксическими проблемными вопросами, четко
выделяются работы с традиционным подходом группировки значений
вокруг падежной формы и работы с подходом «от семантики к ее формальному выражению».
Указывается на значение структурального метода, т. е. на установление позиции предложно-падежных единиц в структурной сети
соответствующего семантического поля, что подразумевает подробный семантический анализ лексических экспонентов и анализ ингерентной семантики управляющего члена словосочетания. Чтобы легче
сравнить однородные синтаксические данные среди говоров, в центре
внимания исследовательского подхода оказалась семантика падежных
конструкций.
Качественности одного синтаксического анализа способствует
более объемистый диалектный корпус, полная эксцерпция материала,
обязательно дан необходимый более широкий контекст ради понимания и дифференцирования видоизменений, и равноправный подход к конкретным единицам несмотря на их диалектный, специфический
или стандартный характер., У раду се на основу детаљног увида у дијалектолошке изворе говори о
приступима у досадашњим истраживањима синтаксе падежа у херцеговачко-крајишком дијалекту. Уочава се велика шароликост у инвентару синтаксичких црта и начинима њиховог презентовања, чешће регистровање изразитих
дијалектизама, те недостатак минуциозније интерпретације посматраних
појава. Међу радовима који шире захватају синтаксичку проблематику јасно
се издвајају радови с примењеним традиционалним приступом груписања
значења око падежне форме и радови с приступом „од семантике ка
њеном формалном изразу“. Указује се на значај структуралног метода, тј.
утврђивања позиције предлошко-падежних јединица у структурној мрежи
одговарајућег семантичког поља, те се предност даје истраживачком приступу који у фокусу има семантику падежних конструкција.",
publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ",
journal = "Наш језик",
title = "О приступима у досадашњим истраживањима синтаксе падежа у херцеговачко-крајишким говорима, К вопросу о подходах в прежних исследованиях синтаксиса падежей в г ерцеговинско-краинских говорах",
pages = "663-677",
volume = "50",
number = "2",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10352"
}
Симић, З. М. (2019). К вопросу о подходах в прежних исследованиях синтаксиса падежей в г ерцеговинско-краинских говорах.
Наш језик
Београд : Институт за српски језик САНУ., 50(2), 663-677.
Симић ЗМ. К вопросу о подходах в прежних исследованиях синтаксиса падежей в г ерцеговинско-краинских говорах. Наш језик. 2019;50(2):663-677.
Симић Зоран М., "К вопросу о подходах в прежних исследованиях синтаксиса падежей в г ерцеговинско-краинских говорах" Наш језик, 50, no. 2 (2019):663-677

Рефлекси финалног л у лексеми заова у говорима призренско-тимочке дијалекатске зоне

Савић-Грујић, Ана Р.

(Београд : Институт за српски језик САНУ, 2019)

TY  - JOUR
AU  - Савић-Грујић, Ана Р.
PY  - 2019
AB  - Based on a cartographic representati on of various dialectical versions
of the lexeme zaova in the Prizren-Timok dialect areal, the territorial distribution
of the continuant sonant -l in a syllable-fi nal position has been
presented, an idiosyncrasy of this part of the Serbian linguistic territory.
The material used in the study was excerpted from the material compiled
for Volume I of the Serbian Dialectological Atlas, and further expanded by
the use of relevant dialectic material from dictionaries from the same speech
area. An overview of the monographic descriptions of the Prizren-Timok
speech provided an abundance of data and enabled the precise overview of
this linguistic facet.
AB  - У овом раду је картографским представљањем различитих дијалекатских ликова лексеме заова (зьлва, зьªлва, зьвла, залва, зьва, зьава, зава)
на призренско-тимочком дијалекатском ареалу указано на територијалну
распрострањеност континуаната сонанта л на крају слога, спецификума
овог дела српске језичке територије. Грађа је ексцерпирана из материјала
прикупљеног за I том Српског дијалектолошког атласа и допуњена релевантном дијалекатском грађом из речника с истог говорног подручја. Преглед монографских описа призренско-тимочких говора пружио је обиље података и омогућио прецизно сагледавање ове лингвистичке датости.
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
T2  - Наш језик
T1  - Рефлекси финалног л у лексеми заова у говорима призренско-тимочке дијалекатске зоне
T1  - The Reflexes of the Final -l in Them Lexeme Zaova in the Speech of the Prizren-Timok Dialect Zone
SP  - 645
EP  - 653
VL  - 50
IS  - 2
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10350
ER  - 
@article{
author = "Савић-Грујић, Ана Р.",
year = "2019",
abstract = "Based on a cartographic representati on of various dialectical versions
of the lexeme zaova in the Prizren-Timok dialect areal, the territorial distribution
of the continuant sonant -l in a syllable-fi nal position has been
presented, an idiosyncrasy of this part of the Serbian linguistic territory.
The material used in the study was excerpted from the material compiled
for Volume I of the Serbian Dialectological Atlas, and further expanded by
the use of relevant dialectic material from dictionaries from the same speech
area. An overview of the monographic descriptions of the Prizren-Timok
speech provided an abundance of data and enabled the precise overview of
this linguistic facet., У овом раду је картографским представљањем различитих дијалекатских ликова лексеме заова (зьлва, зьªлва, зьвла, залва, зьва, зьава, зава)
на призренско-тимочком дијалекатском ареалу указано на територијалну
распрострањеност континуаната сонанта л на крају слога, спецификума
овог дела српске језичке територије. Грађа је ексцерпирана из материјала
прикупљеног за I том Српског дијалектолошког атласа и допуњена релевантном дијалекатском грађом из речника с истог говорног подручја. Преглед монографских описа призренско-тимочких говора пружио је обиље података и омогућио прецизно сагледавање ове лингвистичке датости.",
publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ",
journal = "Наш језик",
title = "Рефлекси финалног л у лексеми заова у говорима призренско-тимочке дијалекатске зоне, The Reflexes of the Final -l in Them Lexeme Zaova in the Speech of the Prizren-Timok Dialect Zone",
pages = "645-653",
volume = "50",
number = "2",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10350"
}
Савић-Грујић, А. Р. (2019). The Reflexes of the Final -l in Them Lexeme Zaova in the Speech of the Prizren-Timok Dialect Zone.
Наш језик
Београд : Институт за српски језик САНУ., 50(2), 645-653.
Савић-Грујић АР. The Reflexes of the Final -l in Them Lexeme Zaova in the Speech of the Prizren-Timok Dialect Zone. Наш језик. 2019;50(2):645-653.
Савић-Грујић Ана Р., "The Reflexes of the Final -l in Them Lexeme Zaova in the Speech of the Prizren-Timok Dialect Zone" Наш језик, 50, no. 2 (2019):645-653

О релационим микротопонимима у Рађевини

Петровић-Савић, Мирјана С.

(Београд : Институт за српски језик САНУ, 2019)

TY  - JOUR
AU  - Петровић-Савић, Мирјана С.
PY  - 2019
AB  - В работе анализировано около ста топонимов, мотивированных
положением в пространстве. Мы называем их реляционными микротопонимами. Выделены предлоги, находящиеся в топонимах предложно-падежной конструкции и в топонимах, возникших сращением
предлога с именем существительным. Дана и семантика имен существительных, служащих ориентиром при возникновении реляционных
микротопонимов. Следуя за предлогами в топонимии области Радевина через реляционные микротопонимы, мы получили информацию о
конфигурации местности, о типе объектов, преобладающих при наименовании других местоположений, причем мы подтвердили и наличие
ранее известных диалектных особенностей исследуемой области.
AB  - У раду ћемо дати преглед микротопонима мотивисаних положајем у
простору на терену Рађевине. Издвојићемо предлоге који се јављају у топонимима предлошко-падежне конструкције и у топонима који су настали
срастањем предлога са именицом. Даћемо и семантику именица које су послужиле као оријентири при настајању релационих микротопонима.
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
T2  - Наш језик
T1  - О релационим микротопонимима у Рађевини
T1  - К вопросу о реляционных микротопонимах в области радевина
SP  - 699
EP  - 705
VL  - 50
IS  - 2
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10341
ER  - 
@article{
author = "Петровић-Савић, Мирјана С.",
year = "2019",
abstract = "В работе анализировано около ста топонимов, мотивированных
положением в пространстве. Мы называем их реляционными микротопонимами. Выделены предлоги, находящиеся в топонимах предложно-падежной конструкции и в топонимах, возникших сращением
предлога с именем существительным. Дана и семантика имен существительных, служащих ориентиром при возникновении реляционных
микротопонимов. Следуя за предлогами в топонимии области Радевина через реляционные микротопонимы, мы получили информацию о
конфигурации местности, о типе объектов, преобладающих при наименовании других местоположений, причем мы подтвердили и наличие
ранее известных диалектных особенностей исследуемой области., У раду ћемо дати преглед микротопонима мотивисаних положајем у
простору на терену Рађевине. Издвојићемо предлоге који се јављају у топонимима предлошко-падежне конструкције и у топонима који су настали
срастањем предлога са именицом. Даћемо и семантику именица које су послужиле као оријентири при настајању релационих микротопонима.",
publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ",
journal = "Наш језик",
title = "О релационим микротопонимима у Рађевини, К вопросу о реляционных микротопонимах в области радевина",
pages = "699-705",
volume = "50",
number = "2",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10341"
}
Петровић-Савић, М. С. (2019). К вопросу о реляционных микротопонимах в области радевина.
Наш језик
Београд : Институт за српски језик САНУ., 50(2), 699-705.
Петровић-Савић МС. К вопросу о реляционных микротопонимах в области радевина. Наш језик. 2019;50(2):699-705.
Петровић-Савић Мирјана С., "К вопросу о реляционных микротопонимах в области радевина" Наш језик, 50, no. 2 (2019):699-705

Вербализација концепта здравље у тимочко-лужничким говорима

Милосављевић, Тања З.

(Београд : Институт за српски језик САНУ, 2019)

TY  - JOUR
AU  - Милосављевић, Тања З.
PY  - 2019
AB  - The paper analyzes the verbal interpretation of the concept of health
in the Timok-Lužnica linguistic image of the world from a cognitive semantic
and linguacultural point of view. Based on the material compiled
from the Timočki dijalekatski rečnik (Dinić 2008), Rečnik pirotskog govora
(Zlatković 2014) and Rečnik govora Lužnice (Ćirić 2018), in which the concept
of health is represented, we attempted to reconstruct a model of conceptualization
of one of the basic axiological and linguacultural concepts
in the consciousness of the Timok-Lužnica dialectical persona. The analysis
has indicated that in the traditional linguistic and cultural knowledge of
the bearers of these south-east Serbian speeches, the concept of health is
primarily associated with physical composition and lack of bodily harm,
which is indicated by the semantics of the units which comprise the kernel
and central zone of the conceptual fi eld (здрав “one who is free from illness
or harm”, здравачьк “one who is quite healthy”, здрав здравишат
“completely healthy”; здравје, здравице / здравјице / здрављице “a favorable,
undisturbed state of the body in which vital functions are performed
normally”; здравеје / здравее “recovering from an illness”, заздравеје,
заздравује, заздрави “1. a wound that is healing, 2. recuperating”). From
the conceptual core marked by the semantic sign ‘health state of the human
body’ the ideographic image spreads into various categories of the objective
reality, where the proximal periphery is dominated by signs from the social
sphere of ‘greeting’ (здрави се, здрављева се, здравује се, изздравује се,
поздравља се, поздрави се, испоздравља се, здрав / да си здрав, здраво-
живо, живо-здраво, здраво ли си) and ‘welcoming speechʼ (здравица,
здравичка, здрави), which is a verbal refl ection of the understanding of
health as an essential factor in the normal existential and social functioning
of an individual and the basic factor of maintaining a community.
AB  - У раду се са когнитивносемантичког и лингвокултуролошког становишта разматра вербална интерпретација концепта здравље на тимочко-лужничкој језичкој слици света. На материјалу којим је репрезентован
концепт здравља у Тимочком дијалекатском речнику (Динић 2008), Речнику пиротског говора (Златковић 2014) и Речнику говора Лужнице (Ћирић
2018) покушали смо да реконструишемо модел концептуализације једног од
базних аксиолошких и лингвокултурних концепата у језичком сазнању тимочко-лужничке дијалекатске личности. Анализа је показала да у традиционалном језичком и културном сазнању носилаца ових југоисточних српских
говора појам здравља примарно асоцира на физички састав и телесну
неозлеђеност, на шта указује семантика јединица које попуњавају језгрену
и централну зону концептуалног поља (здрав ,,који нема обољења ни
оштећења“, здравачьк ,,који је прилично здрав“, здрав здравишат ,,сасвим
здрав“; здравје, здравице / здравјице / здрављице ,,повољно, непоремећено
стање организма у коме се животне функције нормално обављају“; здравеје
/ здравее ,,опоравља се од болести“, заздравеје, заздравује, заздрави ,,1. зацели рана, 2. оздрави“). Из концептуалног језгра обележеног семантичким
знаком ʼздравствено стање организмаʼ идеографска слика шири се на различите категорије објективне стварности, при чему на ближој периферији
доминирају знаци из социјалне сфере ʼпоздравʼ (здрави се, здрављева се,
здравује се, изздравује се, поздравља се, поздрави се, испоздравља се, здрав
/ да си здрав, здраво-живо, живо-здраво, здраво ли си) и ʼпоздравни говорʼ
(здравица, здравичка, здрави, наздрави, наздравује), што је вербални одраз
поимања здравља као суштинског чиниоца за нормално егзистенцијално и социјално функционисање појединца и основног фактора одржања
заједнице.
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
T2  - Наш језик
T1  - Вербализација концепта здравље у тимочко-лужничким говорима
T1  - Verbalization of the Concept of Health in the Timok-Lužnica Speech
SP  - 687
EP  - 694
VL  - 50
IS  - 2
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10299
ER  - 
@article{
author = "Милосављевић, Тања З.",
year = "2019",
abstract = "The paper analyzes the verbal interpretation of the concept of health
in the Timok-Lužnica linguistic image of the world from a cognitive semantic
and linguacultural point of view. Based on the material compiled
from the Timočki dijalekatski rečnik (Dinić 2008), Rečnik pirotskog govora
(Zlatković 2014) and Rečnik govora Lužnice (Ćirić 2018), in which the concept
of health is represented, we attempted to reconstruct a model of conceptualization
of one of the basic axiological and linguacultural concepts
in the consciousness of the Timok-Lužnica dialectical persona. The analysis
has indicated that in the traditional linguistic and cultural knowledge of
the bearers of these south-east Serbian speeches, the concept of health is
primarily associated with physical composition and lack of bodily harm,
which is indicated by the semantics of the units which comprise the kernel
and central zone of the conceptual fi eld (здрав “one who is free from illness
or harm”, здравачьк “one who is quite healthy”, здрав здравишат
“completely healthy”; здравје, здравице / здравјице / здрављице “a favorable,
undisturbed state of the body in which vital functions are performed
normally”; здравеје / здравее “recovering from an illness”, заздравеје,
заздравује, заздрави “1. a wound that is healing, 2. recuperating”). From
the conceptual core marked by the semantic sign ‘health state of the human
body’ the ideographic image spreads into various categories of the objective
reality, where the proximal periphery is dominated by signs from the social
sphere of ‘greeting’ (здрави се, здрављева се, здравује се, изздравује се,
поздравља се, поздрави се, испоздравља се, здрав / да си здрав, здраво-
живо, живо-здраво, здраво ли си) and ‘welcoming speechʼ (здравица,
здравичка, здрави), which is a verbal refl ection of the understanding of
health as an essential factor in the normal existential and social functioning
of an individual and the basic factor of maintaining a community., У раду се са когнитивносемантичког и лингвокултуролошког становишта разматра вербална интерпретација концепта здравље на тимочко-лужничкој језичкој слици света. На материјалу којим је репрезентован
концепт здравља у Тимочком дијалекатском речнику (Динић 2008), Речнику пиротског говора (Златковић 2014) и Речнику говора Лужнице (Ћирић
2018) покушали смо да реконструишемо модел концептуализације једног од
базних аксиолошких и лингвокултурних концепата у језичком сазнању тимочко-лужничке дијалекатске личности. Анализа је показала да у традиционалном језичком и културном сазнању носилаца ових југоисточних српских
говора појам здравља примарно асоцира на физички састав и телесну
неозлеђеност, на шта указује семантика јединица које попуњавају језгрену
и централну зону концептуалног поља (здрав ,,који нема обољења ни
оштећења“, здравачьк ,,који је прилично здрав“, здрав здравишат ,,сасвим
здрав“; здравје, здравице / здравјице / здрављице ,,повољно, непоремећено
стање организма у коме се животне функције нормално обављају“; здравеје
/ здравее ,,опоравља се од болести“, заздравеје, заздравује, заздрави ,,1. зацели рана, 2. оздрави“). Из концептуалног језгра обележеног семантичким
знаком ʼздравствено стање организмаʼ идеографска слика шири се на различите категорије објективне стварности, при чему на ближој периферији
доминирају знаци из социјалне сфере ʼпоздравʼ (здрави се, здрављева се,
здравује се, изздравује се, поздравља се, поздрави се, испоздравља се, здрав
/ да си здрав, здраво-живо, живо-здраво, здраво ли си) и ʼпоздравни говорʼ
(здравица, здравичка, здрави, наздрави, наздравује), што је вербални одраз
поимања здравља као суштинског чиниоца за нормално егзистенцијално и социјално функционисање појединца и основног фактора одржања
заједнице.",
publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ",
journal = "Наш језик",
title = "Вербализација концепта здравље у тимочко-лужничким говорима, Verbalization of the Concept of Health in the Timok-Lužnica Speech",
pages = "687-694",
volume = "50",
number = "2",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10299"
}
Милосављевић, Т. З. (2019). Verbalization of the Concept of Health in the Timok-Lužnica Speech.
Наш језик
Београд : Институт за српски језик САНУ., 50(2), 687-694.
Милосављевић ТЗ. Verbalization of the Concept of Health in the Timok-Lužnica Speech. Наш језик. 2019;50(2):687-694.
Милосављевић Тања З., "Verbalization of the Concept of Health in the Timok-Lužnica Speech" Наш језик, 50, no. 2 (2019):687-694

Сложенице са именицом вода у српским народним говорима и српској култури

Јовановић, Владан З.; Милорадовић, Софија Р.

(Београд : Институт за српски језик САНУ, 2019)

TY  - JOUR
AU  - Јовановић, Владан З.
AU  - Милорадовић, Софија Р.
PY  - 2019
AB  - В работе дан обзор словообразовательной и лексико-семантиче-
ской структуры сложных слов с существительным вода в основе их
первой части. В собранном материале оказалось немалое количество
существительных из различных областей сербского языкового про-
странства, вошедших в состав лексикографических произведений (во-
додерина, водотечиште, водотечина, водоплавина, водоплав, водоваљ,
водопиј, водоношина, водоноша, водовираст, вододражина, водотуш,
водочајина и т. д.). Наряду с примерами из диалектных словарей и
сборников слов, представленных в РСАНУ, в работе проанализированы
и примеры сложных слов с характерным признаком сербской христи-
анской православной духовности и культуры. Сложные слова с суще-
ствительным вода в сербских народных говорах и сербской культуре
сохраняют в своем содержании основной семный состав этого суще-
ствительного. Имея в виду, что вода представляет собой один из самых
важных элементов в природе и в жизни человека, она, рядом с био-
логическим существованием, важна и для духовной жизни человека,
и поэтому ее встречаем как средство в обрядах, что в классе сложных
слов показывают примеры вроде водоосвећење, водосвет и водокршће.
Самое большое количество примеров с существительным вода в ос-
нове возникло сложно-суффиксальным способом словообразования,
т. е. словосложением и суффиксацией (водопој, водогаз, водоплавина,
водопојиште и т. д.), в то время как маленькое количество примеров
возникло чистой композицией (водомеђа, водоосвећење).
AB  - У раду је дат осврт на творбену и лексичко-семантичку структуру сложеница са именицом вода у основи првог сложеничког дела. У
прикупљеној грађи нашао се немали број именица са различитих подручја
српског говорног простора забележених у лексикографским делима (вододерина, водотечиште, водотечина, водоплавина, водоплав, водоплавштина, водоваљ, водоношљина, водопиј, водоношина, водоноша, водовираст,
вододражина, водотуш, водочајина итд.). Поред примера из дијалекатских
речника и збирки речи забележених у РСАНУ, у раду су анализирани и примери сложеница са обележјем српске хришћанске православне духовности
и културе, као што су водокршће, водосвет, водоосвећење.
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
T2  - Наш језик
T1  - Сложенице са именицом вода у српским народним говорима и српској култури
T1  - Сложные слова с существительным вода в сербских народных говорах и сербской культуре
SP  - 753
EP  - 763
VL  - 50
IS  - 2
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10297
ER  - 
@article{
author = "Јовановић, Владан З. and Милорадовић, Софија Р.",
year = "2019",
abstract = "В работе дан обзор словообразовательной и лексико-семантиче-
ской структуры сложных слов с существительным вода в основе их
первой части. В собранном материале оказалось немалое количество
существительных из различных областей сербского языкового про-
странства, вошедших в состав лексикографических произведений (во-
додерина, водотечиште, водотечина, водоплавина, водоплав, водоваљ,
водопиј, водоношина, водоноша, водовираст, вододражина, водотуш,
водочајина и т. д.). Наряду с примерами из диалектных словарей и
сборников слов, представленных в РСАНУ, в работе проанализированы
и примеры сложных слов с характерным признаком сербской христи-
анской православной духовности и культуры. Сложные слова с суще-
ствительным вода в сербских народных говорах и сербской культуре
сохраняют в своем содержании основной семный состав этого суще-
ствительного. Имея в виду, что вода представляет собой один из самых
важных элементов в природе и в жизни человека, она, рядом с био-
логическим существованием, важна и для духовной жизни человека,
и поэтому ее встречаем как средство в обрядах, что в классе сложных
слов показывают примеры вроде водоосвећење, водосвет и водокршће.
Самое большое количество примеров с существительным вода в ос-
нове возникло сложно-суффиксальным способом словообразования,
т. е. словосложением и суффиксацией (водопој, водогаз, водоплавина,
водопојиште и т. д.), в то время как маленькое количество примеров
возникло чистой композицией (водомеђа, водоосвећење)., У раду је дат осврт на творбену и лексичко-семантичку структуру сложеница са именицом вода у основи првог сложеничког дела. У
прикупљеној грађи нашао се немали број именица са различитих подручја
српског говорног простора забележених у лексикографским делима (вододерина, водотечиште, водотечина, водоплавина, водоплав, водоплавштина, водоваљ, водоношљина, водопиј, водоношина, водоноша, водовираст,
вододражина, водотуш, водочајина итд.). Поред примера из дијалекатских
речника и збирки речи забележених у РСАНУ, у раду су анализирани и примери сложеница са обележјем српске хришћанске православне духовности
и културе, као што су водокршће, водосвет, водоосвећење.",
publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ",
journal = "Наш језик",
title = "Сложенице са именицом вода у српским народним говорима и српској култури, Сложные слова с существительным вода в сербских народных говорах и сербской культуре",
pages = "753-763",
volume = "50",
number = "2",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10297"
}
Јовановић, В. З.,& Милорадовић, С. Р. (2019). Сложные слова с существительным вода в сербских народных говорах и сербской культуре.
Наш језик
Београд : Институт за српски језик САНУ., 50(2), 753-763.
Јовановић ВЗ, Милорадовић СР. Сложные слова с существительным вода в сербских народных говорах и сербской культуре. Наш језик. 2019;50(2):753-763.
Јовановић Владан З., Милорадовић Софија Р., "Сложные слова с существительным вода в сербских народных говорах и сербской культуре" Наш језик, 50, no. 2 (2019):753-763

О акценту као прилогу очувању дијалекта

Марковић, Јордана С.

(Београд : Институт за српски језик САНУ, 2019)

TY  - JOUR
AU  - Марковић, Јордана С.
PY  - 2019
AB  - Чињеница је да дијалекат и стандардни језик егзистирају истовремено и да су у паралелној употреби у говору сваког појединца. То неминовно
доприноси да се ствара трећи идиом као мешавина стандарда и дијалекта.
Језички стручњаци често дискутују о томе шта ће се у будућности десити
са дијалектом – хоће ли опстати и у којем виду или ће пред налетом стандарда путем школе и средстава јавне комуникације отићи у заборав. За сада
дијалекти опстају упркос чињеници да на њих доста утицаја има стандардни идиом. У овоме раду износи се податак у вези са акцентом у говору
младих који представља прилог очувању дијалекта.
AB  - Диалект и стандартная идиома существуют одновременно, наряду с параллельным употреблением, в зависимости от ситуации. Это
неминуемо благоприятствует образованию третьей идиомы как смеси
стандарта и диалекта. Языковые специалисты часто дискутируют о
том, что случится в будущем с диалектом – продолжит ли он существование и в каком виде или он будет передан забвению под натиском
школы и средств массовой коммуникации.
На данный момент диалекты выживают, несмотрая на факт, что
на них оказывает влияние стандартный язык.
В настоящей работе приводятся данные в связи с ударением в говоре молодых людей на юго-востоке Сербии, представляющим собой
приложение сохранению диалекта. Ударение благоприятствует сохранению диалекта как минимум тремя элементами: отсутствием акцентной качественности, отсутствием акцентной количественности и положением. Первые два, по мнению языковых специалистов, выживут, в
то время как третий подвержен стандартному влиянию.
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
T2  - Наш језик
T1  - О акценту као прилогу очувању дијалекта
T1  - К вопросу об ударении и сохранении диалекта
SP  - 627
EP  - 636
VL  - 50
IS  - 2
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10278
ER  - 
@article{
author = "Марковић, Јордана С.",
year = "2019",
abstract = "Чињеница је да дијалекат и стандардни језик егзистирају истовремено и да су у паралелној употреби у говору сваког појединца. То неминовно
доприноси да се ствара трећи идиом као мешавина стандарда и дијалекта.
Језички стручњаци често дискутују о томе шта ће се у будућности десити
са дијалектом – хоће ли опстати и у којем виду или ће пред налетом стандарда путем школе и средстава јавне комуникације отићи у заборав. За сада
дијалекти опстају упркос чињеници да на њих доста утицаја има стандардни идиом. У овоме раду износи се податак у вези са акцентом у говору
младих који представља прилог очувању дијалекта., Диалект и стандартная идиома существуют одновременно, наряду с параллельным употреблением, в зависимости от ситуации. Это
неминуемо благоприятствует образованию третьей идиомы как смеси
стандарта и диалекта. Языковые специалисты часто дискутируют о
том, что случится в будущем с диалектом – продолжит ли он существование и в каком виде или он будет передан забвению под натиском
школы и средств массовой коммуникации.
На данный момент диалекты выживают, несмотрая на факт, что
на них оказывает влияние стандартный язык.
В настоящей работе приводятся данные в связи с ударением в говоре молодых людей на юго-востоке Сербии, представляющим собой
приложение сохранению диалекта. Ударение благоприятствует сохранению диалекта как минимум тремя элементами: отсутствием акцентной качественности, отсутствием акцентной количественности и положением. Первые два, по мнению языковых специалистов, выживут, в
то время как третий подвержен стандартному влиянию.",
publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ",
journal = "Наш језик",
title = "О акценту као прилогу очувању дијалекта, К вопросу об ударении и сохранении диалекта",
pages = "627-636",
volume = "50",
number = "2",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10278"
}
Марковић, Ј. С. (2019). К вопросу об ударении и сохранении диалекта.
Наш језик
Београд : Институт за српски језик САНУ., 50(2), 627-636.
Марковић ЈС. К вопросу об ударении и сохранении диалекта. Наш језик. 2019;50(2):627-636.
Марковић Јордана С., "К вопросу об ударении и сохранении диалекта" Наш језик, 50, no. 2 (2019):627-636

Белићеви погледи на акценте и културу говора у часопису Наш језик из данашње перспективе

Лончар Раичевић, Александра Р.; Јањић, Марина С.

(Београд : Институт за српски језик САНУ, 2019)

TY  - JOUR
AU  - Лончар Раичевић, Александра Р.
AU  - Јањић, Марина С.
PY  - 2019
AB  - This paper analyzes articles of A. Belić on accents and speech culture,
which were published in the magazine Naš jezik (Our Language). The aim
of this retrospective analysis is to compare them with the current status of
Belić’s principles. The tasks of the paper are reviewing the basic linguistic
principles relating to accentuation of speech and culture through the prism
of contemporary linguistic views in these areas.
AB  - Рад се бави анализом Белићевих чланака о акцентима и говорној култури објављених у часопису Наш језик. Циљ ових ретроспективних анализа јесте њихово поређење са данашњим статусом Белићевих начела. Задаци рада јесу преиспитивање темељних лингвистичких начела у вези са
акцентуацијом и културом говора кроз призму савремених лингвистичких
погледа из наведених области.
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
T2  - Наш језик
T1  - Белићеви погледи на акценте и културу говора у часопису Наш језик из данашње перспективе
T1  - Belic’s Views on Accents and Culture of Speech in the Periodical Naš Jezik from Today’s Perspective
SP  - 77
EP  - 85
VL  - 50
IS  - 2
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10276
ER  - 
@article{
author = "Лончар Раичевић, Александра Р. and Јањић, Марина С.",
year = "2019",
abstract = "This paper analyzes articles of A. Belić on accents and speech culture,
which were published in the magazine Naš jezik (Our Language). The aim
of this retrospective analysis is to compare them with the current status of
Belić’s principles. The tasks of the paper are reviewing the basic linguistic
principles relating to accentuation of speech and culture through the prism
of contemporary linguistic views in these areas., Рад се бави анализом Белићевих чланака о акцентима и говорној култури објављених у часопису Наш језик. Циљ ових ретроспективних анализа јесте њихово поређење са данашњим статусом Белићевих начела. Задаци рада јесу преиспитивање темељних лингвистичких начела у вези са
акцентуацијом и културом говора кроз призму савремених лингвистичких
погледа из наведених области.",
publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ",
journal = "Наш језик",
title = "Белићеви погледи на акценте и културу говора у часопису Наш језик из данашње перспективе, Belic’s Views on Accents and Culture of Speech in the Periodical Naš Jezik from Today’s Perspective",
pages = "77-85",
volume = "50",
number = "2",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10276"
}
Лончар Раичевић, А. Р.,& Јањић, М. С. (2019). Belic’s Views on Accents and Culture of Speech in the Periodical Naš Jezik from Today’s Perspective.
Наш језик
Београд : Институт за српски језик САНУ., 50(2), 77-85.
Лончар Раичевић АР, Јањић МС. Belic’s Views on Accents and Culture of Speech in the Periodical Naš Jezik from Today’s Perspective. Наш језик. 2019;50(2):77-85.
Лончар Раичевић Александра Р., Јањић Марина С., "Belic’s Views on Accents and Culture of Speech in the Periodical Naš Jezik from Today’s Perspective" Наш језик, 50, no. 2 (2019):77-85

Називи за печурке у српским народним говорима

Јуришић, Марина С.; Јанковић, Јелена Д.

(Београд : Институт за српски језик САНУ, 2019)

TY  - JOUR
AU  - Јуришић, Марина С.
AU  - Јанковић, Јелена Д.
PY  - 2019
AB  - В настоящем очерке дается инвентарь общих названий для гриба в сербских народных говорах и определяется их географическое
распределение. По доступным данным из диалектологических монографий, словарей и вопросников можно прийти к выводу, что самой
частотной лексемой для обозначения этого понятия является печурка,
затем гљива, а потом следует ряд названий, относящихся к более маленьким языковым областям или даже отдельным пунктам: губа, чепурка, бубина, капурица, колач, бабушка и пр.
AB  - У раду се даје инвентар општих назива за печурку у српским народним говорима и утврђује се њихов географски распоред. На основу доступних података из дијалектолошких монографија, речника и упитника може
се закључити да је најфреквентнија лексема за означавање овога појма печурка, затим гљива, а онда следи низ назива који су везани за мања језичка
подручја или чак поједина места: губа, чепурка, бубина, капурица, колач,
бабушка, гл’иба, фунги, шатор вранин, попова капа, попадија, јада.
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
T2  - Наш језик
T1  - Називи за печурке у српским народним говорима
T1  - Названия для гриба в сербских народных говорах
SP  - 429
EP  - 439
VL  - 50
IS  - 2
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10267
ER  - 
@article{
author = "Јуришић, Марина С. and Јанковић, Јелена Д.",
year = "2019",
abstract = "В настоящем очерке дается инвентарь общих названий для гриба в сербских народных говорах и определяется их географическое
распределение. По доступным данным из диалектологических монографий, словарей и вопросников можно прийти к выводу, что самой
частотной лексемой для обозначения этого понятия является печурка,
затем гљива, а потом следует ряд названий, относящихся к более маленьким языковым областям или даже отдельным пунктам: губа, чепурка, бубина, капурица, колач, бабушка и пр., У раду се даје инвентар општих назива за печурку у српским народним говорима и утврђује се њихов географски распоред. На основу доступних података из дијалектолошких монографија, речника и упитника може
се закључити да је најфреквентнија лексема за означавање овога појма печурка, затим гљива, а онда следи низ назива који су везани за мања језичка
подручја или чак поједина места: губа, чепурка, бубина, капурица, колач,
бабушка, гл’иба, фунги, шатор вранин, попова капа, попадија, јада.",
publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ",
journal = "Наш језик",
title = "Називи за печурке у српским народним говорима, Названия для гриба в сербских народных говорах",
pages = "429-439",
volume = "50",
number = "2",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10267"
}
Јуришић, М. С.,& Јанковић, Ј. Д. (2019). Названия для гриба в сербских народных говорах.
Наш језик
Београд : Институт за српски језик САНУ., 50(2), 429-439.
Јуришић МС, Јанковић ЈД. Названия для гриба в сербских народных говорах. Наш језик. 2019;50(2):429-439.
Јуришић Марина С., Јанковић Јелена Д., "Названия для гриба в сербских народных говорах" Наш језик, 50, no. 2 (2019):429-439

Репартиција рефлекса вокалног л у говорима Лужнице и Пирота

Ћирић, Љубисав Н.

(Београд : Институт за српски језик САНУ, 2019)

TY  - JOUR
AU  - Ћирић, Љубисав Н.
PY  - 2019
AB  - В работе анализируется судьба слогового л в пиротском и лужницком говорах, представляющих собой тимокский и лужницкий варианты тимокско-лужницкого поддиалекта в рамках призренско-тимокской диалектной области. Анализ большого количества примеров,
выписанных из двух новых словарей этих говоров, показывает не только сохранение собственно слогового л (l) в обоих говорах, но и развитие рефлексов: у, ль, ьл. На сохранность l и явление этих рефлексов
значимое влияние оказывают предыдущие согласные, определяющие и
их репартицию в лексемах, в которых встречаются.
Анализом установлено, что l присутствует в обоих говорах, но
оно в пиротском несравненно более частотно. Наряду с этим, только в
нем имеется рефлекс ьл. Это характеристики, которыми пиротский говор господствует над лужницким. Рефлексы у и ль, хотя присутствуют
в обоих говорах, несравненно более частотны в лужницком говоре. В
отдельных лексемах замечается только рефлекс у (буа, вук, вуна, јабука,
пуж, музач, музара, музе, пун). Это отличительные признаки, которы-
ми лужниций говор господствует над пиротским.
AB  - У раду се анализира судбина вокалног л у пиротском и лужничком
говору и утврђује размештај његових рефлекса условљених претходним сугласником.
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
T2  - Наш језик
T1  - Репартиција рефлекса вокалног л у говорима Лужнице и Пирота
T1  - Репартиция рефлекса слогового л в говорах лужницыи Пирота
SP  - 637
EP  - 644
VL  - 50
IS  - 2
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10246
ER  - 
@article{
author = "Ћирић, Љубисав Н.",
year = "2019",
abstract = "В работе анализируется судьба слогового л в пиротском и лужницком говорах, представляющих собой тимокский и лужницкий варианты тимокско-лужницкого поддиалекта в рамках призренско-тимокской диалектной области. Анализ большого количества примеров,
выписанных из двух новых словарей этих говоров, показывает не только сохранение собственно слогового л (l) в обоих говорах, но и развитие рефлексов: у, ль, ьл. На сохранность l и явление этих рефлексов
значимое влияние оказывают предыдущие согласные, определяющие и
их репартицию в лексемах, в которых встречаются.
Анализом установлено, что l присутствует в обоих говорах, но
оно в пиротском несравненно более частотно. Наряду с этим, только в
нем имеется рефлекс ьл. Это характеристики, которыми пиротский говор господствует над лужницким. Рефлексы у и ль, хотя присутствуют
в обоих говорах, несравненно более частотны в лужницком говоре. В
отдельных лексемах замечается только рефлекс у (буа, вук, вуна, јабука,
пуж, музач, музара, музе, пун). Это отличительные признаки, которы-
ми лужниций говор господствует над пиротским., У раду се анализира судбина вокалног л у пиротском и лужничком
говору и утврђује размештај његових рефлекса условљених претходним сугласником.",
publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ",
journal = "Наш језик",
title = "Репартиција рефлекса вокалног л у говорима Лужнице и Пирота, Репартиция рефлекса слогового л в говорах лужницыи Пирота",
pages = "637-644",
volume = "50",
number = "2",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10246"
}
Ћирић, Љ. Н. (2019). Репартиция рефлекса слогового л в говорах лужницыи Пирота.
Наш језик
Београд : Институт за српски језик САНУ., 50(2), 637-644.
Ћирић ЉН. Репартиция рефлекса слогового л в говорах лужницыи Пирота. Наш језик. 2019;50(2):637-644.
Ћирић Љубисав Н., "Репартиция рефлекса слогового л в говорах лужницыи Пирота" Наш језик, 50, no. 2 (2019):637-644

Прозодијска норма и њена реализација на примеру постакценатских дужина

Чопа, Миљана Б.

(Београд : Институт за српски језик САНУ, 2019)

TY  - JOUR
AU  - Чопа, Миљана Б.
PY  - 2019
AB  - Истраживање је предузето с циљем да се истражи у којој се мери
реализација норме разликује од оног што је њоме прописано на примеру
постакценатских дужина. Испитиван је говор професионалних глумаца,
језичких стручњака и оних чија струка не изискује посебна лингвистичка
знања. У наведеним су групама, поред информаторâ са стандардног говорног подручја, информатори који пореклом нису из новоштокавских области
узетих за основицу стандардног српског језика, који су се, према процени
аутора, говорно адаптирали средини у којој живе, а да је усвајању норме
допринело и образовање. Реализацију постакценатских дужина посматрали
смо у одређеним фонетским положајима на основу којих је сагледан степен њихове очуваности, односно редукције у говору информаторâ. Анализа
показује да се постакценатске дужине у говору свих информатора у највећој
мери реализују у слогу непосредно иза краткоузлазног акцента, док у осталим фонетским положајима готово доследно изостају. У већем проценту и
већем броју фонетских положаја у односу на остале информаторе постакценатске дужине реализују се у говору оних чије је дијалекатско порекло
херцеговачко-крајишко, али и код професионалних глумаца.
AB  - This research was conducted with purpose of investigating the distribution
of non˗accented lengths within young, highly educated speakers. The
distribution of non˗accented lengths is strictly defined by the accentual norm,
which is based on the state of East˗Herzegovinian and Šumadija˗Vojvodina
dialect. All the speakers whose speech was investigated live on the territory
of these dialects, but some of them come from the territory of Old-Štokavian
dialects, and their speech was investigated with the assumption that they accommodated
their spoken language to the new environment. Speakers were
classified in three groups based on their profession, so we examined the
speech of professional actors, language specialists and those whose profession
doesn’t require special knowledge in the field of linguistics. The
research shows that non-accented lengths are drastically reduced in all phonetic
positions except on the open or closed syllable in final position, and
also on the internal syllable, both directly following the short rising accent.
Non-accented lengths are slightly better preserved in speakers from East-
Herzegovinian dialect and professional actors.
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
T2  - Наш језик
T1  - Прозодијска норма и њена реализација на примеру постакценатских дужина
T1  - Accentual Norm and its Implementation At the Example of Non-Accented Lengths
SP  - 29
EP  - 46
VL  - 50
IS  - 1
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9268
ER  - 
@article{
author = "Чопа, Миљана Б.",
year = "2019",
abstract = "Истраживање је предузето с циљем да се истражи у којој се мери
реализација норме разликује од оног што је њоме прописано на примеру
постакценатских дужина. Испитиван је говор професионалних глумаца,
језичких стручњака и оних чија струка не изискује посебна лингвистичка
знања. У наведеним су групама, поред информаторâ са стандардног говорног подручја, информатори који пореклом нису из новоштокавских области
узетих за основицу стандардног српског језика, који су се, према процени
аутора, говорно адаптирали средини у којој живе, а да је усвајању норме
допринело и образовање. Реализацију постакценатских дужина посматрали
смо у одређеним фонетским положајима на основу којих је сагледан степен њихове очуваности, односно редукције у говору информаторâ. Анализа
показује да се постакценатске дужине у говору свих информатора у највећој
мери реализују у слогу непосредно иза краткоузлазног акцента, док у осталим фонетским положајима готово доследно изостају. У већем проценту и
већем броју фонетских положаја у односу на остале информаторе постакценатске дужине реализују се у говору оних чије је дијалекатско порекло
херцеговачко-крајишко, али и код професионалних глумаца., This research was conducted with purpose of investigating the distribution
of non˗accented lengths within young, highly educated speakers. The
distribution of non˗accented lengths is strictly defined by the accentual norm,
which is based on the state of East˗Herzegovinian and Šumadija˗Vojvodina
dialect. All the speakers whose speech was investigated live on the territory
of these dialects, but some of them come from the territory of Old-Štokavian
dialects, and their speech was investigated with the assumption that they accommodated
their spoken language to the new environment. Speakers were
classified in three groups based on their profession, so we examined the
speech of professional actors, language specialists and those whose profession
doesn’t require special knowledge in the field of linguistics. The
research shows that non-accented lengths are drastically reduced in all phonetic
positions except on the open or closed syllable in final position, and
also on the internal syllable, both directly following the short rising accent.
Non-accented lengths are slightly better preserved in speakers from East-
Herzegovinian dialect and professional actors.",
publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ",
journal = "Наш језик",
title = "Прозодијска норма и њена реализација на примеру постакценатских дужина, Accentual Norm and its Implementation At the Example of Non-Accented Lengths",
pages = "29-46",
volume = "50",
number = "1",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9268"
}
Чопа, М. Б. (2019). Accentual Norm and its Implementation At the Example of Non-Accented Lengths.
Наш језик
Београд : Институт за српски језик САНУ., 50(1), 29-46.
Чопа МБ. Accentual Norm and its Implementation At the Example of Non-Accented Lengths. Наш језик. 2019;50(1):29-46.
Чопа Миљана Б., "Accentual Norm and its Implementation At the Example of Non-Accented Lengths" Наш језик, 50, no. 1 (2019):29-46

Географски термини у речницима Вука Стефановића Караџића

Петровић-Савић, Мирјана

(Београд : Српска академија наука и уметности, 2019)

TY  - JOUR
AU  - Петровић-Савић, Мирјана
PY  - 2019
AB  - The aim of the present paper is to collect and present geographical terms included
by Vuk Karadžić in his dictionary. The excerption yielded nearly 500 lexical items. The
collected materials are classifi ed, according to the usual practice, into four main groups:
1. Designations of the elevated landforms; 2. Designations of the depressed landforms; 3.
Hydrographic terms (both physiogenic and anthropogenic) and 4. Terms designating the
morphological-vegetative properties of the soil, the latter group including terms related to
the vegetative cover, soil types and agriculture. The terms recorded by Vuk are compared
with those discussed in Joseph Schütz’s monograph, partly also with the contemporary
evidence provided by the author’s fi eld research in Vuk’s birthplace Tršić, his native region
of Jadar and the neighbouring Rađevina. Omitted are a few cases of homonymy, i.e.
words attested elsewhere, but not by Vuk, as geographical terms, e.g. blizanci ‘source’ (in
Vuk only: ‘twins’), nizìna ‘plain’ (in Vuk only: ‘string of gold coins’). At the end of the
paper the geographical terms are listed, by referring to its paragraphs.
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
T2  - Ономатолошки прилози, књ. XXVI
T1  - Географски термини у речницима Вука Стефановића Караџића
T1  - Географски термини у Вуковом Рјечнику
T1  - Geographical terms in Vuk's Dictionary
SP  - 17
EP  - 43
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9711
ER  - 
@article{
author = "Петровић-Савић, Мирјана",
year = "2019",
abstract = "The aim of the present paper is to collect and present geographical terms included
by Vuk Karadžić in his dictionary. The excerption yielded nearly 500 lexical items. The
collected materials are classifi ed, according to the usual practice, into four main groups:
1. Designations of the elevated landforms; 2. Designations of the depressed landforms; 3.
Hydrographic terms (both physiogenic and anthropogenic) and 4. Terms designating the
morphological-vegetative properties of the soil, the latter group including terms related to
the vegetative cover, soil types and agriculture. The terms recorded by Vuk are compared
with those discussed in Joseph Schütz’s monograph, partly also with the contemporary
evidence provided by the author’s fi eld research in Vuk’s birthplace Tršić, his native region
of Jadar and the neighbouring Rađevina. Omitted are a few cases of homonymy, i.e.
words attested elsewhere, but not by Vuk, as geographical terms, e.g. blizanci ‘source’ (in
Vuk only: ‘twins’), nizìna ‘plain’ (in Vuk only: ‘string of gold coins’). At the end of the
paper the geographical terms are listed, by referring to its paragraphs.",
publisher = "Београд : Српска академија наука и уметности",
journal = "Ономатолошки прилози, књ. XXVI",
title = "Географски термини у речницима Вука Стефановића Караџића, Географски термини у Вуковом Рјечнику, Geographical terms in Vuk's Dictionary",
pages = "17-43",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9711"
}
Петровић-Савић, М. (2019). Geographical terms in Vuk's Dictionary.
Ономатолошки прилози, књ. XXVI
Београд : Српска академија наука и уметности., 17-43.
Петровић-Савић М. Geographical terms in Vuk's Dictionary. Ономатолошки прилози, књ. XXVI. 2019;:17-43.
Петровић-Савић Мирјана, "Geographical terms in Vuk's Dictionary" Ономатолошки прилози, књ. XXVI (2019):17-43

Етнолошки и етнолингвистички аспект обуће у српској традиционалној култури

Ивановић Баришић, Милина М.; Радовановић, Драгана И.

(Косовска Митровица : Универзитет у Приштини, Филозофски факултет, 2019)

TY  - CHAP
AU  - Ивановић Баришић, Милина М.
AU  - Радовановић, Драгана И.
PY  - 2019
AB  - Аутори за предмет овог рада из области традиционалне културе узимају обућу као сегмент културе одевања. Обућа је неизоставан елеменат одевног комплета, којим се обезбеђује заштита од хладноће, влаге и топлоте, могућих озледа у простору у коме се људи крећу, као и лакше и стабилније кретање и обављање одређених послова у најразличитијим словима. Временом је, посебно скраћивањем женске кошуље и мушких гаћа, наравно и сусретом с другим културама, обућа попримала све важнију естетску, условно речено модну функцију. У овом сегменту традиционалне српске културе опанак је имао и одржавао централно место, што се види и из овог прилога. Простор истраживања своди се углавном на Републику Србију.
AB  - Foot wear complements the clothing outfit, while it makes a man “shaped”. As with other arments, foot wear, as a part of the traditional clothing style, has suffered transformation before completely disappearing. The disappearance of foot wear from the traditional clothing style, in addition to the quickened modernisation after the war, has influenced the system of terminology. The aim of the authors is to contextualise certain ethnographic and lexical facts in accordance with the previous cultural studies and research in the field of linguistic geography.
PB  - Косовска Митровица : Универзитет у Приштини, Филозофски факултет
T2  - Наука без граница II – међународни тематски зборник / Science Beyond Boundaries II – Thematic Collection of Papers of International Significance / Наука без границ II – Международный тематический сборник
T1  - Етнолошки и етнолингвистички аспект обуће у српској традиционалној култури
T1  - Ethnolinguistic Aspect of Foot Wear in Traditional Serbian Culture
SP  - 327
EP  - 345
IS  - 2
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7389
ER  - 
@article{
author = "Ивановић Баришић, Милина М. and Радовановић, Драгана И.",
year = "2019",
abstract = "Аутори за предмет овог рада из области традиционалне културе узимају обућу као сегмент културе одевања. Обућа је неизоставан елеменат одевног комплета, којим се обезбеђује заштита од хладноће, влаге и топлоте, могућих озледа у простору у коме се људи крећу, као и лакше и стабилније кретање и обављање одређених послова у најразличитијим словима. Временом је, посебно скраћивањем женске кошуље и мушких гаћа, наравно и сусретом с другим културама, обућа попримала све важнију естетску, условно речено модну функцију. У овом сегменту традиционалне српске културе опанак је имао и одржавао централно место, што се види и из овог прилога. Простор истраживања своди се углавном на Републику Србију., Foot wear complements the clothing outfit, while it makes a man “shaped”. As with other arments, foot wear, as a part of the traditional clothing style, has suffered transformation before completely disappearing. The disappearance of foot wear from the traditional clothing style, in addition to the quickened modernisation after the war, has influenced the system of terminology. The aim of the authors is to contextualise certain ethnographic and lexical facts in accordance with the previous cultural studies and research in the field of linguistic geography.",
publisher = "Косовска Митровица : Универзитет у Приштини, Филозофски факултет",
journal = "Наука без граница II – међународни тематски зборник / Science Beyond Boundaries II – Thematic Collection of Papers of International Significance / Наука без границ II – Международный тематический сборник",
title = "Етнолошки и етнолингвистички аспект обуће у српској традиционалној култури, Ethnolinguistic Aspect of Foot Wear in Traditional Serbian Culture",
pages = "327-345",
number = "2",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7389"
}
Ивановић Баришић, М. М.,& Радовановић, Д. И. (2019). Ethnolinguistic Aspect of Foot Wear in Traditional Serbian Culture.
Наука без граница II – међународни тематски зборник / Science Beyond Boundaries II – Thematic Collection of Papers of International Significance / Наука без границ II – Международный тематический сборник
Косовска Митровица : Универзитет у Приштини, Филозофски факултет.(2), 327-345.
Ивановић Баришић ММ, Радовановић ДИ. Ethnolinguistic Aspect of Foot Wear in Traditional Serbian Culture. Наука без граница II – међународни тематски зборник / Science Beyond Boundaries II – Thematic Collection of Papers of International Significance / Наука без границ II – Международный тематический сборник. 2019;(2):327-345.
Ивановић Баришић Милина М., Радовановић Драгана И., "Ethnolinguistic Aspect of Foot Wear in Traditional Serbian Culture" Наука без граница II – међународни тематски зборник / Science Beyond Boundaries II – Thematic Collection of Papers of International Significance / Наука без границ II – Международный тематический сборник, no. 2 (2019):327-345

Становање у Ваљевској Подгорини: етнолошки и етнолингвистички аспект

Ивановић Баришић, Милина М.; Радовановић, Драгана И.

(Косовска Митровица : Универзитета у Приштини, Филозофски факултет, 2019)

TY  - JOUR
AU  - Ивановић Баришић, Милина М.
AU  - Радовановић, Драгана И.
PY  - 2019
AB  - Housing tradition is an important aspect of life in the country. It
reflects the living standard of the household, personal attitudes
towards the living space and the ways to furnish it. The paper analyses
important aspects of the housing tradition and organization of
life within the households in Valjevska Podgorina. The inventory of
lexemes, terms related to house and household, bears testimony to a
traditional culture that combines a variety of historical, ethnocultural,
and linguocultural elements and factors.
AB  - Култура становања је једна од битних одредница живота традиционалне сеоске заједнице. Одраз је имовног стања појединачног домаћинства, сопствених схватања како треба да изгледа простор у којем се живи, али и начина опремања истог. У раду ће се указати на неке од најбитнијих карактеристика традиционалне организације становања у Ваљевској Подгорини. Инвентар лексема, односно назива за кућу и окућницу добро сведочи о једном традиционалном типу културе у којем се сучељавају различити историјски, етнокултурни и лингвокултуролошки моменти.
PB  - Косовска Митровица : Универзитета у Приштини, Филозофски факултет
T2  - Зборник радова Филозофског факултета / Recueil de travauh de la Faculté de philosophie / Collection of papers of the Faculty of Philosophy
T1  - Становање у Ваљевској Подгорини: етнолошки и етнолингвистички аспект
T1  - Housing Tradition In Valjevska Podgorina:Ethnologic And Ethnolinguistic Aspects
SP  - 3
EP  - 14
VL  - 69
IS  - 2
DO  - 10.5937/ZRFFP49-22128
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7388
ER  - 
@article{
author = "Ивановић Баришић, Милина М. and Радовановић, Драгана И.",
year = "2019",
abstract = "Housing tradition is an important aspect of life in the country. It
reflects the living standard of the household, personal attitudes
towards the living space and the ways to furnish it. The paper analyses
important aspects of the housing tradition and organization of
life within the households in Valjevska Podgorina. The inventory of
lexemes, terms related to house and household, bears testimony to a
traditional culture that combines a variety of historical, ethnocultural,
and linguocultural elements and factors., Култура становања је једна од битних одредница живота традиционалне сеоске заједнице. Одраз је имовног стања појединачног домаћинства, сопствених схватања како треба да изгледа простор у којем се живи, али и начина опремања истог. У раду ће се указати на неке од најбитнијих карактеристика традиционалне организације становања у Ваљевској Подгорини. Инвентар лексема, односно назива за кућу и окућницу добро сведочи о једном традиционалном типу културе у којем се сучељавају различити историјски, етнокултурни и лингвокултуролошки моменти.",
publisher = "Косовска Митровица : Универзитета у Приштини, Филозофски факултет",
journal = "Зборник радова Филозофског факултета / Recueil de travauh de la Faculté de philosophie / Collection of papers of the Faculty of Philosophy",
title = "Становање у Ваљевској Подгорини: етнолошки и етнолингвистички аспект, Housing Tradition In Valjevska Podgorina:Ethnologic And Ethnolinguistic Aspects",
pages = "3-14",
volume = "69",
number = "2",
doi = "10.5937/ZRFFP49-22128",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7388"
}
Ивановић Баришић, М. М.,& Радовановић, Д. И. (2019). Housing Tradition In Valjevska Podgorina:Ethnologic And Ethnolinguistic Aspects.
Зборник радова Филозофског факултета / Recueil de travauh de la Faculté de philosophie / Collection of papers of the Faculty of Philosophy
Косовска Митровица : Универзитета у Приштини, Филозофски факултет., 69(2), 3-14.
https://doi.org/10.5937/ZRFFP49-22128
Ивановић Баришић ММ, Радовановић ДИ. Housing Tradition In Valjevska Podgorina:Ethnologic And Ethnolinguistic Aspects. Зборник радова Филозофског факултета / Recueil de travauh de la Faculté de philosophie / Collection of papers of the Faculty of Philosophy. 2019;69(2):3-14.
doi:10.5937/ZRFFP49-22128.
Ивановић Баришић Милина М., Радовановић Драгана И., "Housing Tradition In Valjevska Podgorina:Ethnologic And Ethnolinguistic Aspects" Зборник радова Филозофског факултета / Recueil de travauh de la Faculté de philosophie / Collection of papers of the Faculty of Philosophy, 69, no. 2 (2019):3-14,
https://doi.org/10.5937/ZRFFP49-22128 .

Пунктови у Румунији и Мађарској у оквиру Српског дијалектолошког атласа – резултати досадашњих теренских истраживања

Марковић, Бранкица Ђ.

(Ниш : Филозофски факултет Универзитета у Нишу, 2019)

TY  - JOUR
AU  - Марковић, Бранкица Ђ.
PY  - 2019
AB  - У раду ће бити представљени резултати досадашње испитаности пунктова у
Румунији и Мађарској за потребе Српског дијaлектолошког атласа, с циљем
да се прегледно прикаже шта је досад урађено и шта је још преостало.
AB  - The paper presents the results obtained from the research that has been conducted so
far in specific regional points in Romania and Hungary for Serbian Dialectological
Atlas aiming to make an overview of what has been achieved and what still remains
to be done.
PB  - Ниш : Филозофски факултет Универзитета у Нишу
PB  - Темишвар : Савез Срба у Румунији
T2  - Исходишта
T1  - Пунктови у Румунији и Мађарској у оквиру Српског дијалектолошког атласа – резултати досадашњих теренских истраживања
T1  - Specific Regional Points in Romania and Hungary within Serbian Dialectological Atlas – Current Results of the Field Research Cunducted
SP  - 257
EP  - 264
VL  - 5
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9480
ER  - 
@article{
author = "Марковић, Бранкица Ђ.",
year = "2019",
abstract = "У раду ће бити представљени резултати досадашње испитаности пунктова у
Румунији и Мађарској за потребе Српског дијaлектолошког атласа, с циљем
да се прегледно прикаже шта је досад урађено и шта је још преостало., The paper presents the results obtained from the research that has been conducted so
far in specific regional points in Romania and Hungary for Serbian Dialectological
Atlas aiming to make an overview of what has been achieved and what still remains
to be done.",
publisher = "Ниш : Филозофски факултет Универзитета у Нишу, Темишвар : Савез Срба у Румунији",
journal = "Исходишта",
title = "Пунктови у Румунији и Мађарској у оквиру Српског дијалектолошког атласа – резултати досадашњих теренских истраживања, Specific Regional Points in Romania and Hungary within Serbian Dialectological Atlas – Current Results of the Field Research Cunducted",
pages = "257-264",
volume = "5",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9480"
}
Марковић, Б. Ђ. (2019). Specific Regional Points in Romania and Hungary within Serbian Dialectological Atlas – Current Results of the Field Research Cunducted.
Исходишта
Темишвар : Савез Срба у Румунији., 5, 257-264.
Марковић БЂ. Specific Regional Points in Romania and Hungary within Serbian Dialectological Atlas – Current Results of the Field Research Cunducted. Исходишта. 2019;5:257-264.
Марковић Бранкица Ђ., "Specific Regional Points in Romania and Hungary within Serbian Dialectological Atlas – Current Results of the Field Research Cunducted" Исходишта, 5 (2019):257-264

Концепт судбине на косовско-метохијској језичкој слици света

Милосављевић, Тања

(Темишвар : Западни универзитет, 2019)

TY  - JOUR
AU  - Милосављевић, Тања
PY  - 2019
AB  - Рад је посвећен реализацији концепта судбина на косовско-метохијској језичкој слици света, чију актуелност потврђује корпус јединица са надређеном значењском компонентом ’судбина’ ексцерпираних из Речника косовско-метохијског дијалекта Глише Елезовића, Речника говора северне Метохије Милете Букумирића и Збирке речи из Призрена Димитрија Чемерикића. Уочавање универзалних и специфичних лингвокултурних црта у поимању судбине носилаца косовско-метохијских говора основни је циљ овога рада. Вербална репрезентација концепта одражава поликонцептни модел поља ’судбина’, јер се когнитивна спознаја судбине раслојава у два асоцијативна смера, која формирају бинарну опозицију: срећа ‒ несрећа. У језичком сазнању говорника судбина се неутрално поима као виша сила, као нешто што је човеку предодређено од бога (судбина, кисмет), што су универзалне ознаке концепта. Лингвокултуролошке специфичности дијалекатске језичке личности испољавају се у конкретизовању опозиционих појмова, у интуитивној спознаји судбине као срећне околности и благостања (кисмет, бат, нафака, срећа / стреч’а, игбал, угур, берићет), односно у схватању судбине као изненадне несреће, зле коби и патње (несрећа / нестреч’а, таксират, угурсузльк, ал, атаја, бељаја, добриња, огењ). Концептуализација и репрезентација концепта судбина рефлектују вредносни систем заједнице, који концентрише елементе митолошког, религиозног и оријенталног погледа на свет и у којем се очитавају специфичне црте косовско-метохијског менталитета.
AB  - Cognitive semantic and linguo-cultural studies have indicated that the concept of fate is one of the basic concepts to be found in many national linguistic world images, which perseveres in the consciousness of a nation despite the historical, social and ideological changes, and one which has persisted in various systems as a universal cultural constant. Naïve representations of the world have been conserved precisely in the general representations of the predestination of what happens to and around man. The aims of this paper are the determination of a conceptual framework, the reconstruction of the structure and determination of the position of the concept of fate in the Kosovo-Metohija linguistic world image. Achieving these goals can be made possible by realizing the following tasks: extracting the linguistic units – verbal representations of concepts, by a componential and conceptual analysis of their content, by isolating the characteristic features in the comprehension, interpretation and representation of fate among Serbian speakers in Kosovo and Metohija. The current elevated status of the given concept in the Kosovo-Metohija dialects is confirmed by lists of synonyms, extracted from the Rečnik kosovsko-metohijskog dijalekta written by Gliša Elezović, Rečnik govora severne Metohije written by Mileta Bukumirović, and Zbirka reči iz Prizrena by Dimitrije Čemerikić. The core tags of the concepts in this areal are fate and kismet, which are the dominant bearers of the invariant, denotationally neutral meaning of “what is predestined for man”. To them we add the central constituents with a positive denotation  sreča, bat, igbal, nafaka, while at the periphery of the concept we find lexemes such as maksiret, nesreća, beda, al, ataja, beljaja, which reflect the binary character of fate and expand its conceptual domain. The structural-semantic organization of the concept somewhat uncovers the conceptualization of fate in the consciousness and linguistic knowledge of individuals speaking the Kosovo-Metohija dialect, in which we find grouped mythological, religious, and oriental views of the world, manifested cultural-historical and spiritual values of one of the peripheral speech communities, and reflected centuries of experience in ruminating on individual and collective fate in a multi-ethnic environment.
PB  - Темишвар : Западни универзитет
PB  - Ниш : Филозофски факултет
T2  - Исходишта
T1  - Концепт судбине на косовско-метохијској језичкој слици света
T1  - The Concept of Fate in the Kosovo-Metohija Linguistic World Image
SP  - 299
EP  - 310
VL  - 5
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7160
ER  - 
@article{
author = "Милосављевић, Тања",
year = "2019",
abstract = "Рад је посвећен реализацији концепта судбина на косовско-метохијској језичкој слици света, чију актуелност потврђује корпус јединица са надређеном значењском компонентом ’судбина’ ексцерпираних из Речника косовско-метохијског дијалекта Глише Елезовића, Речника говора северне Метохије Милете Букумирића и Збирке речи из Призрена Димитрија Чемерикића. Уочавање универзалних и специфичних лингвокултурних црта у поимању судбине носилаца косовско-метохијских говора основни је циљ овога рада. Вербална репрезентација концепта одражава поликонцептни модел поља ’судбина’, јер се когнитивна спознаја судбине раслојава у два асоцијативна смера, која формирају бинарну опозицију: срећа ‒ несрећа. У језичком сазнању говорника судбина се неутрално поима као виша сила, као нешто што је човеку предодређено од бога (судбина, кисмет), што су универзалне ознаке концепта. Лингвокултуролошке специфичности дијалекатске језичке личности испољавају се у конкретизовању опозиционих појмова, у интуитивној спознаји судбине као срећне околности и благостања (кисмет, бат, нафака, срећа / стреч’а, игбал, угур, берићет), односно у схватању судбине као изненадне несреће, зле коби и патње (несрећа / нестреч’а, таксират, угурсузльк, ал, атаја, бељаја, добриња, огењ). Концептуализација и репрезентација концепта судбина рефлектују вредносни систем заједнице, који концентрише елементе митолошког, религиозног и оријенталног погледа на свет и у којем се очитавају специфичне црте косовско-метохијског менталитета., Cognitive semantic and linguo-cultural studies have indicated that the concept of fate is one of the basic concepts to be found in many national linguistic world images, which perseveres in the consciousness of a nation despite the historical, social and ideological changes, and one which has persisted in various systems as a universal cultural constant. Naïve representations of the world have been conserved precisely in the general representations of the predestination of what happens to and around man. The aims of this paper are the determination of a conceptual framework, the reconstruction of the structure and determination of the position of the concept of fate in the Kosovo-Metohija linguistic world image. Achieving these goals can be made possible by realizing the following tasks: extracting the linguistic units – verbal representations of concepts, by a componential and conceptual analysis of their content, by isolating the characteristic features in the comprehension, interpretation and representation of fate among Serbian speakers in Kosovo and Metohija. The current elevated status of the given concept in the Kosovo-Metohija dialects is confirmed by lists of synonyms, extracted from the Rečnik kosovsko-metohijskog dijalekta written by Gliša Elezović, Rečnik govora severne Metohije written by Mileta Bukumirović, and Zbirka reči iz Prizrena by Dimitrije Čemerikić. The core tags of the concepts in this areal are fate and kismet, which are the dominant bearers of the invariant, denotationally neutral meaning of “what is predestined for man”. To them we add the central constituents with a positive denotation  sreča, bat, igbal, nafaka, while at the periphery of the concept we find lexemes such as maksiret, nesreća, beda, al, ataja, beljaja, which reflect the binary character of fate and expand its conceptual domain. The structural-semantic organization of the concept somewhat uncovers the conceptualization of fate in the consciousness and linguistic knowledge of individuals speaking the Kosovo-Metohija dialect, in which we find grouped mythological, religious, and oriental views of the world, manifested cultural-historical and spiritual values of one of the peripheral speech communities, and reflected centuries of experience in ruminating on individual and collective fate in a multi-ethnic environment.",
publisher = "Темишвар : Западни универзитет, Ниш : Филозофски факултет",
journal = "Исходишта",
title = "Концепт судбине на косовско-метохијској језичкој слици света, The Concept of Fate in the Kosovo-Metohija Linguistic World Image",
pages = "299-310",
volume = "5",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7160"
}
Милосављевић, Т. (2019). The Concept of Fate in the Kosovo-Metohija Linguistic World Image.
Исходишта
Ниш : Филозофски факултет., 5, 299-310.
Милосављевић Т. The Concept of Fate in the Kosovo-Metohija Linguistic World Image. Исходишта. 2019;5:299-310.
Милосављевић Тања, "The Concept of Fate in the Kosovo-Metohija Linguistic World Image" Исходишта, 5 (2019):299-310

Лексика окућнице у Ваљевској Подгорини

Радовановић, Драгана; Штрбац, Гордана

(Нови Сад : Матица Српска, 2019)

TY  - CHAP
AU  - Радовановић, Драгана
AU  - Штрбац, Гордана
PY  - 2019
AB  - У раду
се на материјалу
са подручја
Ваљевске
Подгорине
приказује
инвентар
лексема
које
се односе
на окућницу.
Ове
лексеме
припадају
широј
тематској
групи
речи
којом
се именују
реалије
из домена
традиционалне
културе
становања.
Анализа
показује
да овај тип лексике
представља
уређен
систем
са разгранатом
мрежом
семантичких
односа
међу
члановима.
У првом
реду
успостављају
се хиперонимско-
хипонимски
односи,
засновани
на меронимским
(нпр. окућница
: чардак)
и
таксономским
моделима
(нпр. објекат
с посебном
наменом
:
амбар,
качара,
магаза).
Истраживања
овакве
врсте
имају
недвосмислен
лингвокултуролошки
значај,
али у исто време
потврђују
у литератури
већ запажана
обележја
народних
терминосистема.
AB  - В настоящей
работе
рассматривается
лексика,
относящаяся
к
теме
приусадебного
хозяйства и его частей
в говоре
Валевской
Подгорины.
Проведенный
лексическо-
семантический
анализ
раскрывает
сегмент
традиционной
культуры обитaния в данной
области
и одновременно
указывает
на разветвленность
исследуемой
терминосистемы.
Так же, как и в остальных терминологиях,
здесь тоже
можно
заметить
гиперо-
гипонимическую
организацию
лексики,
в которой
в одинаковой
степени
доминируют
оба принципа:
меронимия
и таксономия.
Соотношение
целое
: часть навязывает
общее дифференцирование
исследуемой
лексической
системы
(приусадебное
хозяйство : его части).
В другом
случае
иерархия
чаще всего
устраивается
согласно
модели
земля : разные виды земли
согласно
назначению
(напр.
земљиште
: гувно),
т.е. объект : разные виды
объекта
согласно
назначению
(напр.
објекат
: магаза).
PB  - Нови Сад : Матица Српска
T2  - Из лексике становања у Ваљевској Подгорини : Етнолингвистички огледи
T1  - Лексика окућнице у Ваљевској Подгорини
T1  - Лексика приусадебного хозяйства в валевской Подгорине
SP  - 67
EP  - 86
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9529
ER  - 
@article{
author = "Радовановић, Драгана and Штрбац, Гордана",
year = "2019",
abstract = "У раду
се на материјалу
са подручја
Ваљевске
Подгорине
приказује
инвентар
лексема
које
се односе
на окућницу.
Ове
лексеме
припадају
широј
тематској
групи
речи
којом
се именују
реалије
из домена
традиционалне
културе
становања.
Анализа
показује
да овај тип лексике
представља
уређен
систем
са разгранатом
мрежом
семантичких
односа
међу
члановима.
У првом
реду
успостављају
се хиперонимско-
хипонимски
односи,
засновани
на меронимским
(нпр. окућница
: чардак)
и
таксономским
моделима
(нпр. објекат
с посебном
наменом
:
амбар,
качара,
магаза).
Истраживања
овакве
врсте
имају
недвосмислен
лингвокултуролошки
значај,
али у исто време
потврђују
у литератури
већ запажана
обележја
народних
терминосистема., В настоящей
работе
рассматривается
лексика,
относящаяся
к
теме
приусадебного
хозяйства и его частей
в говоре
Валевской
Подгорины.
Проведенный
лексическо-
семантический
анализ
раскрывает
сегмент
традиционной
культуры обитaния в данной
области
и одновременно
указывает
на разветвленность
исследуемой
терминосистемы.
Так же, как и в остальных терминологиях,
здесь тоже
можно
заметить
гиперо-
гипонимическую
организацию
лексики,
в которой
в одинаковой
степени
доминируют
оба принципа:
меронимия
и таксономия.
Соотношение
целое
: часть навязывает
общее дифференцирование
исследуемой
лексической
системы
(приусадебное
хозяйство : его части).
В другом
случае
иерархия
чаще всего
устраивается
согласно
модели
земля : разные виды земли
согласно
назначению
(напр.
земљиште
: гувно),
т.е. объект : разные виды
объекта
согласно
назначению
(напр.
објекат
: магаза).",
publisher = "Нови Сад : Матица Српска",
journal = "Из лексике становања у Ваљевској Подгорини : Етнолингвистички огледи",
title = "Лексика окућнице у Ваљевској Подгорини, Лексика приусадебного хозяйства в валевской Подгорине",
pages = "67-86",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9529"
}
Радовановић, Д.,& Штрбац, Г. (2019). Лексика приусадебного хозяйства в валевской Подгорине.
Из лексике становања у Ваљевској Подгорини : Етнолингвистички огледи
Нови Сад : Матица Српска., 67-86.
Радовановић Д, Штрбац Г. Лексика приусадебного хозяйства в валевской Подгорине. Из лексике становања у Ваљевској Подгорини : Етнолингвистички огледи. 2019;:67-86.
Радовановић Драгана, Штрбац Гордана, "Лексика приусадебного хозяйства в валевской Подгорине" Из лексике становања у Ваљевској Подгорини : Етнолингвистички огледи (2019):67-86