Пројекат 1599: Дијалектолошка истраживања српског језичког простора, Министарство науке и заштите животне средине Републике Србије

Link to this page

Пројекат 1599: Дијалектолошка истраживања српског језичког простора, Министарство науке и заштите животне средине Републике Србије

Authors

Publications

О неким карактеристикама говора села Сејаце

Јуришић, Марина

(Ниш : Филозофски факултет, 2006)

TY  - JOUR
AU  - Јуришић, Марина
PY  - 2006
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10222
AB  - Дају се неке од основних одлика говора села Сејаце, које се налази на тридесетак километара јужно од Врања и припада општини Бујановац.
AB  - In this paper the author reports of some distinctive features of the
village of Sejace speech. The village is situated 30 km south of Vranje, in
the municipality of Bujanovac. The speech is of a kind that is
characteristic to Prizren-SouthMorava area, with an old accent system,
where the last open syllable accent shift took place (just like in the speech
of Vranje). The sound system matches the one of Vranje and the villages
of the western Pcinje area; personal pronoun system matches, too. Some
morphological features are: 1st person singular present ending in —u, 3rd
person plural present ending in -v using one form of active participle
ending in -le, for all three genders, 1st person plural aorist ending in —mo
(2nd person ending in -ste) and variant forms in the 1st person plural
imperfect (- šemo and smo) and 3™ person plural (—šev(u) and —su).
PB  - Ниш : Филозофски факултет
T2  - Годишњак за српски језик и књижевност
T1  - О неким карактеристикама говора села Сејаце
T1  - On some Distinctive Characteristics of the Village of Sejace Speech
SP  - 185
EP  - 191
VL  - 20
IS  - 8
ER  - 
@article{
author = "Јуришић, Марина",
year = "2006",
url = "https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10222",
abstract = "Дају се неке од основних одлика говора села Сејаце, које се налази на тридесетак километара јужно од Врања и припада општини Бујановац., In this paper the author reports of some distinctive features of the
village of Sejace speech. The village is situated 30 km south of Vranje, in
the municipality of Bujanovac. The speech is of a kind that is
characteristic to Prizren-SouthMorava area, with an old accent system,
where the last open syllable accent shift took place (just like in the speech
of Vranje). The sound system matches the one of Vranje and the villages
of the western Pcinje area; personal pronoun system matches, too. Some
morphological features are: 1st person singular present ending in —u, 3rd
person plural present ending in -v using one form of active participle
ending in -le, for all three genders, 1st person plural aorist ending in —mo
(2nd person ending in -ste) and variant forms in the 1st person plural
imperfect (- šemo and smo) and 3™ person plural (—šev(u) and —su).",
publisher = "Ниш : Филозофски факултет",
journal = "Годишњак за српски језик и књижевност",
title = "О неким карактеристикама говора села Сејаце, On some Distinctive Characteristics of the Village of Sejace Speech",
pages = "185-191",
volume = "20",
number = "8"
}
Јуришић, М. (2006). On some Distinctive Characteristics of the Village of Sejace Speech.
Годишњак за српски језик и књижевност
Ниш : Филозофски факултет., 20(8), 185-191.
Јуришић М. On some Distinctive Characteristics of the Village of Sejace Speech. Годишњак за српски језик и књижевност. 2006;20(8):185-191
Јуришић Марина, "On some Distinctive Characteristics of the Village of Sejace Speech" Годишњак за српски језик и књижевност, 20, no. 8 (2006):185-191

Основне фонетске особине рађевског села Бела Црква

Петровић, Мирјана

(Нови Сад : Филозофски факултет, 2005)

TY  - JOUR
AU  - Петровић, Мирјана
PY  - 2005
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/9741
AB  - У овом раду бавила сам се фонолошким описом говора рађевског села Бела Црква. Мој

циљ био је да прикажем основне акцснатске и фонетске одлике.
AB  - Говор данного села относится к группе "младших" штокавских говоров с
четырехакцентой системой ударения. Дистрибуция ударения такая же, как и
в стандартном языке, исключение составляют некоторые сложные слова (земъорадник, Лугослави/а). В данном говоре неудареные долготы Даничича сохраняются хорошо
(путник, радник, занат, кдвач, зиме, краде) но все же не полностью.

Перенос ударения на проклитику является живой категорией (на воду, на
руку, низ брдо, У главу, да видим, на кућу, у кууу) хотя есть примеры и без переноса.

Говор села Белая Церковь относится к шумадийско-воеводинском диа-
лекту, к подгруппе говоров с "незамененным ять" (бело, девојка, дете, колевка, лепа). Система гласных включает шесть фонем и слоговое "р".
PB  - Нови Сад : Филозофски факултет
T2  - Прилози проучавању језика
T1  - Основне фонетске особине рађевског села Бела Црква
T1  - Основные фонетические особенности говора села Белая Церковь в Раджевине
SP  - 269
EP  - 292
VL  - 36
ER  - 
@article{
author = "Петровић, Мирјана",
year = "2005",
url = "https://dais.sanu.ac.rs/123456789/9741",
abstract = "У овом раду бавила сам се фонолошким описом говора рађевског села Бела Црква. Мој

циљ био је да прикажем основне акцснатске и фонетске одлике., Говор данного села относится к группе "младших" штокавских говоров с
четырехакцентой системой ударения. Дистрибуция ударения такая же, как и
в стандартном языке, исключение составляют некоторые сложные слова (земъорадник, Лугослави/а). В данном говоре неудареные долготы Даничича сохраняются хорошо
(путник, радник, занат, кдвач, зиме, краде) но все же не полностью.

Перенос ударения на проклитику является живой категорией (на воду, на
руку, низ брдо, У главу, да видим, на кућу, у кууу) хотя есть примеры и без переноса.

Говор села Белая Церковь относится к шумадийско-воеводинском диа-
лекту, к подгруппе говоров с "незамененным ять" (бело, девојка, дете, колевка, лепа). Система гласных включает шесть фонем и слоговое "р".",
publisher = "Нови Сад : Филозофски факултет",
journal = "Прилози проучавању језика",
title = "Основне фонетске особине рађевског села Бела Црква, Основные фонетические особенности говора села Белая Церковь в Раджевине",
pages = "269-292",
volume = "36"
}
Петровић, М. (2005). Основные фонетические особенности говора села Белая Церковь в Раджевине.
Прилози проучавању језика
Нови Сад : Филозофски факултет., 36, 269-292.
Петровић М. Основные фонетические особенности говора села Белая Церковь в Раджевине. Прилози проучавању језика. 2005;36:269-292
Петровић Мирјана, "Основные фонетические особенности говора села Белая Церковь в Раджевине" Прилози проучавању језика, 36 (2005):269-292

Скица за етнодијалектолошка истраживања подјухорских поморавских села (Трешњевица)

Милорадовић, Софија

(Београд : Балканолошки институт САНУ, 2005)

TY  - CHAP
AU  - Милорадовић, Софија
PY  - 2005
UR  - http://dais.sanu.ac.rs/123456789/6834
AB  - Satul Trešnjevica (aflat în partea centralä a Serbiei) aparfine unei zone dialectale de confluentä, datoritä numeroaselor valuri de populate care s-au stabilit aici de-а lungul timpului. Satul se imparte in Velika Trešnjevica, ai cärei locuitori au venit din Bulgaria, Kosovo, Pirot (Serbia) sau Skopije (Macedonia), $i Mala Trešnjevica, la poalele muntelui Juhor, locuitä de о comunitate de (igani vorbitori de limba româna. Satul Trešnjevica reprezintä un bun exemplu al convietuirii îndelungate a sârbilor eu tiganii. In regiune circula chiar о legendä despre un sârb care i-a salvat pe (igani de la exterminare, spunându-le nem(ilor cä aceçtia sunt sârbi, ortodoc^i §i cä serbeazâ slava. Atât sârboaicele, cât §i (igäncile din Trešnjevica descântâ, iar copiii sârbilor §i ai tiganilor se joacâ adesea împreunâ.
Lucrarea de fatä oferä о analizä sumarä a principalelor caracteristici ale dialectului sârbesc vorbit la Trešnjevica, precum ji terminologia obiceiurilor calendaristice ale ciclului de iamä, in vederea elaborärii unui dicfionar tematic etnodialectal.
Cercetarea de teren care stä la baza acestui studiu a fost întreprinsa de autoare in anul 2003, cu ajutorul chestionarului cercetätoarei ruse A. Plotnjikova. Modul in care este prezentatä terminologia obiceiurilor calendaristice ale ciclului de iamä este, de asemenea, rezultatul ideilor cercetätoarei ruse cu privire la posibilitâjile de concepere a unui ,,dic(ionar tematic çi ideografîc pe baza materialului oferit de cultura popularâ spirituals”. Materialul cules este organizat sub forma unui dictionar tematic etnodialectal. Pentm fiecare imitate lexicograficä (enumeräm, dintre acestea, Sf. Varvara, Sf. Nicolae, Ignatul, Ajunul, Crâciunul etc.) este oferitä semnificatia (définira), contextul etnocultural în care respectiva imitate funcfioneazä, precum $i textul etnodialectal sursâ, drept Australie, care este obligatoriu pentm încadrarea semanticä exactä a termenilor care apartin culturii spirituale. Dubletele lexicale ji variantele compuse sunt, de asemenea, marcate, în fiecare situajie. In cazul lexemelor verbale, prezentul este dat ca formâ de dicfionar, deoarece acest dialect nu cunoajte categoria gramaticalâ a infinitivului.
Cercetâtoarea este de pärere cä se impune о cercetare mult mai amänunfitä çi de mai mare amploare a lexicului culturii spirituale, pentm a putea trage о concluzie pertinentä. In plus, о astfei de cercetare ar oferi posibilitatea clarificärii problemei contactelor interetnice çi interlingvistice, precum $i a cunoaçterii profunde a proceselor convergente çi divergente din Balcani.
AB  - The village Trešnjevica (central Serbia) belongs to a confluence dialectal zone, due to the numerous population waves that have settled here. The village is divided into two parts: Velika Trešnjevica, whose inhabitants came from Bulgaria, Kosovo, Pirot (Serbia) and Skopije (Macedonia), and Mala Trešnjevica, at the foot of Juhor Mountain, which is inhabited by a community
of Romanian speaking Gypsies. Trešnjevica is a perfect example of cohabitance of Serbians
and Gypsies. In the region there even circulates a legend about a Serb who saved the Gypsies from extermination, during the Second World War, by telling the Germans that the Gypsies are Serbs, Orthodox and that they celebrate Slava. Both Serbian and Gypsy women from Trešnjevica are practicing sorcery and their children are often playing together.
This paper offers a brief analysis of the Serbian dialect spoken in Trešnjevica, as well as the terminology of calendar customs of the winter cycle, with the aim of compiling a thematic ethnodialectal dictionary.
The field research this study is based on was conducted by the author in 2003, using the ethnolinguistic questionnaire of the Russian researcher A. Plotnjikova, in order to conceive a “thematic and ideographic dictionary, on the basis of the material offered by the folk spiritual culture”. The collected material is organized as follows: for each lexicographic unit (e.g. Saint Varvara, Saint Nicholas, Christmas Eve, Christmas etc.) the author gives the definition, the ethnocultural context in which the respective unit functions, as well as the illustrative ethnodialectal source-text, which is compulsory for the semantic framing of the terms which belong
to the spiritual culture. The lexical doublets and composed lexemes are also marked; as for the verbs, the present tense is given as dictionary form, because this dialect does not have the grammatical category of Infinitive.
The author considers that a more detailed and complex research of the lexicon of the spiritual culture is necessary, in order to reach a pertinent conclusion. Furthermore, such a research
can bring us closer to clarifying the problem of interethnic and interlinguistic contacts, as well as of convergent and divergent processes in the Balkans.
PB  - Београд : Балканолошки институт САНУ
T2  - Бањаши на Балкану : идентитет етничке заједнице
T1  - Скица за етнодијалектолошка истраживања подјухорских поморавских села (Трешњевица)
T1  - Schifä pentru cercetarea etnodialectalä a satelor de la poalele muntelui Juhor $i de pe malul râului Morava (Trešnjevica)
T1  - Draft for the Ethnodialectal Research of the Villages at the Foot of Juhor Mountain and on the Bank of Morava River (Trešnjevica)
SP  - 107
EP  - 120
ER  - 
@article{
author = "Милорадовић, Софија",
year = "2005",
url = "http://dais.sanu.ac.rs/123456789/6834",
abstract = "Satul Trešnjevica (aflat în partea centralä a Serbiei) aparfine unei zone dialectale de confluentä, datoritä numeroaselor valuri de populate care s-au stabilit aici de-а lungul timpului. Satul se imparte in Velika Trešnjevica, ai cärei locuitori au venit din Bulgaria, Kosovo, Pirot (Serbia) sau Skopije (Macedonia), $i Mala Trešnjevica, la poalele muntelui Juhor, locuitä de о comunitate de (igani vorbitori de limba româna. Satul Trešnjevica reprezintä un bun exemplu al convietuirii îndelungate a sârbilor eu tiganii. In regiune circula chiar о legendä despre un sârb care i-a salvat pe (igani de la exterminare, spunându-le nem(ilor cä aceçtia sunt sârbi, ortodoc^i §i cä serbeazâ slava. Atât sârboaicele, cât §i (igäncile din Trešnjevica descântâ, iar copiii sârbilor §i ai tiganilor se joacâ adesea împreunâ.
Lucrarea de fatä oferä о analizä sumarä a principalelor caracteristici ale dialectului sârbesc vorbit la Trešnjevica, precum ji terminologia obiceiurilor calendaristice ale ciclului de iamä, in vederea elaborärii unui dicfionar tematic etnodialectal.
Cercetarea de teren care stä la baza acestui studiu a fost întreprinsa de autoare in anul 2003, cu ajutorul chestionarului cercetätoarei ruse A. Plotnjikova. Modul in care este prezentatä terminologia obiceiurilor calendaristice ale ciclului de iamä este, de asemenea, rezultatul ideilor cercetätoarei ruse cu privire la posibilitâjile de concepere a unui ,,dic(ionar tematic çi ideografîc pe baza materialului oferit de cultura popularâ spirituals”. Materialul cules este organizat sub forma unui dictionar tematic etnodialectal. Pentm fiecare imitate lexicograficä (enumeräm, dintre acestea, Sf. Varvara, Sf. Nicolae, Ignatul, Ajunul, Crâciunul etc.) este oferitä semnificatia (définira), contextul etnocultural în care respectiva imitate funcfioneazä, precum $i textul etnodialectal sursâ, drept Australie, care este obligatoriu pentm încadrarea semanticä exactä a termenilor care apartin culturii spirituale. Dubletele lexicale ji variantele compuse sunt, de asemenea, marcate, în fiecare situajie. In cazul lexemelor verbale, prezentul este dat ca formâ de dicfionar, deoarece acest dialect nu cunoajte categoria gramaticalâ a infinitivului.
Cercetâtoarea este de pärere cä se impune о cercetare mult mai amänunfitä çi de mai mare amploare a lexicului culturii spirituale, pentm a putea trage о concluzie pertinentä. In plus, о astfei de cercetare ar oferi posibilitatea clarificärii problemei contactelor interetnice çi interlingvistice, precum $i a cunoaçterii profunde a proceselor convergente çi divergente din Balcani., The village Trešnjevica (central Serbia) belongs to a confluence dialectal zone, due to the numerous population waves that have settled here. The village is divided into two parts: Velika Trešnjevica, whose inhabitants came from Bulgaria, Kosovo, Pirot (Serbia) and Skopije (Macedonia), and Mala Trešnjevica, at the foot of Juhor Mountain, which is inhabited by a community
of Romanian speaking Gypsies. Trešnjevica is a perfect example of cohabitance of Serbians
and Gypsies. In the region there even circulates a legend about a Serb who saved the Gypsies from extermination, during the Second World War, by telling the Germans that the Gypsies are Serbs, Orthodox and that they celebrate Slava. Both Serbian and Gypsy women from Trešnjevica are practicing sorcery and their children are often playing together.
This paper offers a brief analysis of the Serbian dialect spoken in Trešnjevica, as well as the terminology of calendar customs of the winter cycle, with the aim of compiling a thematic ethnodialectal dictionary.
The field research this study is based on was conducted by the author in 2003, using the ethnolinguistic questionnaire of the Russian researcher A. Plotnjikova, in order to conceive a “thematic and ideographic dictionary, on the basis of the material offered by the folk spiritual culture”. The collected material is organized as follows: for each lexicographic unit (e.g. Saint Varvara, Saint Nicholas, Christmas Eve, Christmas etc.) the author gives the definition, the ethnocultural context in which the respective unit functions, as well as the illustrative ethnodialectal source-text, which is compulsory for the semantic framing of the terms which belong
to the spiritual culture. The lexical doublets and composed lexemes are also marked; as for the verbs, the present tense is given as dictionary form, because this dialect does not have the grammatical category of Infinitive.
The author considers that a more detailed and complex research of the lexicon of the spiritual culture is necessary, in order to reach a pertinent conclusion. Furthermore, such a research
can bring us closer to clarifying the problem of interethnic and interlinguistic contacts, as well as of convergent and divergent processes in the Balkans.",
publisher = "Београд : Балканолошки институт САНУ",
journal = "Бањаши на Балкану : идентитет етничке заједнице",
title = "Скица за етнодијалектолошка истраживања подјухорских поморавских села (Трешњевица), Schifä pentru cercetarea etnodialectalä a satelor de la poalele muntelui Juhor $i de pe malul râului Morava (Trešnjevica), Draft for the Ethnodialectal Research of the Villages at the Foot of Juhor Mountain and on the Bank of Morava River (Trešnjevica)",
pages = "107-120"
}
Милорадовић, С. (2005). Draft for the Ethnodialectal Research of the Villages at the Foot of Juhor Mountain and on the Bank of Morava River (Trešnjevica).
Бањаши на Балкану : идентитет етничке заједнице
Београд : Балканолошки институт САНУ., 107-120.
Милорадовић С. Draft for the Ethnodialectal Research of the Villages at the Foot of Juhor Mountain and on the Bank of Morava River (Trešnjevica). Бањаши на Балкану : идентитет етничке заједнице. 2005;:107-120
Милорадовић Софија, "Draft for the Ethnodialectal Research of the Villages at the Foot of Juhor Mountain and on the Bank of Morava River (Trešnjevica)" Бањаши на Балкану : идентитет етничке заједнице (2005):107-120

Дијалектолошка и етнолингвистичка истраживања српске мањине

Милорадовић, Софија

(Београд : Српска академија наука и уметности, 2005)

TY  - JOUR
AU  - Милорадовић, Софија
PY  - 2005
UR  - http://dais.sanu.ac.rs/123456789/6702
AB  - The paper offers an overall view of the hitherto dialectological and ethno-
longuistic studies of Serbian vernaculars in Slovenia, Croatia, Hungary, Rumania,
Macedonia and Albania where the Serbs are, from the standpoint of ethnolon-
guistics, a minority population. In all of these countries the Serbian population
is autochthonous, but in ex- Yugoslavian republics of Slovenia, Croatia and Ma-
cedonia it has only recently reached the status of a minority population.
Certain declining from the features typical of the Serbian mainsteram dia-
lects is conditioned by the peripheral positions of these vernaculars of the Serbian
minorities, especially in their alloglottal surroundings, as well as by the direct in-
fluence of those foreign languages. Consequently, the Serbian dialects in Hun-
gary, Rumania and Albania offer a lot of material for the study of archaisms and
innovations alike, at the same time providing a prolific ground for conclusions of
general linguistic character, particularly those related to linguistic contactology.
Noticeable among the recessive Serbian population is the process of glot-
tophagy. It is exactly these two facts — recessiveness and glottophagy — that should
give an impetus for further and broader dialectological and ethnolonguistic re-
search of the minority Serbian population in the neighboring countries and in
Slovenia.
AB  - Овим се прегледним радом пружа – у накрупнијим
цртама – увид у досадашња дијалектолошка и етнолингвистичка истраживања српских народних говора у Словенији, Хрватској, Мађарској, Румунији, Македонији и Албанији, где Срби представљају мањинску етнолингвистичку популацију. Реч је о српском становништву које је у свим овим
земљама аутохтоно, уз напомену да се српска популација третира као новонастала мањина у бившим југословенским републикама – Словенији,
Хрватској и Македонији.

Сва одступања од нормалног стања у српским говорима матице последица су периферног положаја народних говора српске мањине, посебно
у инојезичним срединама, као и непосредног страног утицаја на њих. У том
смислу, српски народни говори у Мађарској, Румунији и Албанији пружају нарочито богат материјал за истраживање архаизама и иновација, а
на основу резултата истраживања ових говора могу се извлачити закључци
општелингвистичког карактера, везани за лингвистичку контактологију.

Неоспорно је код рецесивног српског становништва присутан процес
глотофагије. И управо у тим двема чињеницама – рецесивности и глотофагији – треба наћи подстицај за даља и опсежнија дијалектолошка и етнолингвистичка истраживања мањинске српске популације у суседним
земљама и у Словенији.
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
T2  - Положај и идентитет српске мањине у југоисточној и централној Европи
T1  - Дијалектолошка и етнолингвистичка истраживања српске мањине
T1  - Dialectological and Ethno Linguistic Studie of Serbian Minorities
SP  - 299
EP  - 314
ER  - 
@article{
author = "Милорадовић, Софија",
year = "2005",
url = "http://dais.sanu.ac.rs/123456789/6702",
abstract = "The paper offers an overall view of the hitherto dialectological and ethno-
longuistic studies of Serbian vernaculars in Slovenia, Croatia, Hungary, Rumania,
Macedonia and Albania where the Serbs are, from the standpoint of ethnolon-
guistics, a minority population. In all of these countries the Serbian population
is autochthonous, but in ex- Yugoslavian republics of Slovenia, Croatia and Ma-
cedonia it has only recently reached the status of a minority population.
Certain declining from the features typical of the Serbian mainsteram dia-
lects is conditioned by the peripheral positions of these vernaculars of the Serbian
minorities, especially in their alloglottal surroundings, as well as by the direct in-
fluence of those foreign languages. Consequently, the Serbian dialects in Hun-
gary, Rumania and Albania offer a lot of material for the study of archaisms and
innovations alike, at the same time providing a prolific ground for conclusions of
general linguistic character, particularly those related to linguistic contactology.
Noticeable among the recessive Serbian population is the process of glot-
tophagy. It is exactly these two facts — recessiveness and glottophagy — that should
give an impetus for further and broader dialectological and ethnolonguistic re-
search of the minority Serbian population in the neighboring countries and in
Slovenia., Овим се прегледним радом пружа – у накрупнијим
цртама – увид у досадашња дијалектолошка и етнолингвистичка истраживања српских народних говора у Словенији, Хрватској, Мађарској, Румунији, Македонији и Албанији, где Срби представљају мањинску етнолингвистичку популацију. Реч је о српском становништву које је у свим овим
земљама аутохтоно, уз напомену да се српска популација третира као новонастала мањина у бившим југословенским републикама – Словенији,
Хрватској и Македонији.

Сва одступања од нормалног стања у српским говорима матице последица су периферног положаја народних говора српске мањине, посебно
у инојезичним срединама, као и непосредног страног утицаја на њих. У том
смислу, српски народни говори у Мађарској, Румунији и Албанији пружају нарочито богат материјал за истраживање архаизама и иновација, а
на основу резултата истраживања ових говора могу се извлачити закључци
општелингвистичког карактера, везани за лингвистичку контактологију.

Неоспорно је код рецесивног српског становништва присутан процес
глотофагије. И управо у тим двема чињеницама – рецесивности и глотофагији – треба наћи подстицај за даља и опсежнија дијалектолошка и етнолингвистичка истраживања мањинске српске популације у суседним
земљама и у Словенији.",
publisher = "Београд : Српска академија наука и уметности",
journal = "Положај и идентитет српске мањине у југоисточној и централној Европи",
title = "Дијалектолошка и етнолингвистичка истраживања српске мањине, Dialectological and Ethno Linguistic Studie of Serbian Minorities",
pages = "299-314"
}
Милорадовић, С. (2005). Dialectological and Ethno Linguistic Studie of Serbian Minorities.
Положај и идентитет српске мањине у југоисточној и централној Европи
Београд : Српска академија наука и уметности., 299-314.
Милорадовић С. Dialectological and Ethno Linguistic Studie of Serbian Minorities. Положај и идентитет српске мањине у југоисточној и централној Европи. 2005;:299-314
Милорадовић Софија, "Dialectological and Ethno Linguistic Studie of Serbian Minorities" Положај и идентитет српске мањине у југоисточној и централној Европи (2005):299-314

Степень исследованности народных говоров сербского меньшинства в балканских странах

Милорадовић, Софија

(BibIion Verlag, 2005)


                                            

                                            
Милорадовић, С. (2005). Степень исследованности народных говоров сербского меньшинства в балканских странах.
Языки и диалекты малых этнических групп на Балканах: Международная научная конференция Санкт-Петербург, 11-12 июня 2004 г.
BibIion Verlag., 41-51.
Милорадовић С. Степень исследованности народных говоров сербского меньшинства в балканских странах. Языки и диалекты малых этнических групп на Балканах: Международная научная конференция Санкт-Петербург, 11-12 июня 2004 г.. 2005;:41-51
Милорадовић Софија, "Степень исследованности народных говоров сербского меньшинства в балканских странах" Языки и диалекты малых этнических групп на Балканах: Международная научная конференция Санкт-Петербург, 11-12 июня 2004 г. (2005):41-51