Истраживање историје и културе Срба у Румунији (Савез Срба у Румунији и Центар за научна истраживања и културу Срба у Румунији)

Link to this page

Истраживање историје и културе Срба у Румунији (Савез Срба у Румунији и Центар за научна истраживања и културу Срба у Румунији)

Authors

Publications

Божић код Срба у Соколовцу у Румунији

Ивановић Баришић, Милина

(Темишвар : Филолошки, историјски и теолошки факултет Западног универзитета у Темишвару, 2020)

TY  - JOUR
AU  - Ивановић Баришић, Милина
PY  - 2020
UR  - https://izdanja.filfak.ni.ac.rs/casopisi/2020/ishodista-6-2020
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10591
AB  - У јуну месецу 2019. године, екипа Етнографског института САНУ, обавила је
истраживања у три села у Румунији – Соколовац, Луговет и Златица. Разговор
је вођен са мештанима поменутих села на теме: Крсна слава, Божић и свад-
бени обичаји. У раду се представљају сазнања о обичајима током божићног
празновања код Срба у Соколовцу.
AB  - In June 2019, I stayed a few days in Romania – Poljadia, where I was doing
research on the topic of Patron Saint and Christmas, as a participant of the project:
The research of the history and culture of Serbs in Romania, organized by the
Science Centre at the Union of Serbs in Romania (Timisoara). On this occasion, I
visited three villages: Sokolovac, Lugovet and Zlatica. The statement will present
the initial findings of the preservation of the Christmas customs of the Serbs in
village Sokolovac.
PB  - Темишвар : Филолошки, историјски и теолошки факултет Западног универзитета у Темишвару
PB  - Ниш : Универзитет у Нишу, Филозофски факултет
PB  - Темишвар : Савез Срба у Румунији - Центар за научна истраживања културе Срба у Румунији
T2  - Исходишта / Originations
T1  - Божић код Срба у Соколовцу у Румунији
T1  - Christmas in Serbian tradition in Sokolovac - Romania
SP  - 93
EP  - 108
IS  - 6
DO  - 10.46630/ish.6.2020
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10591
ER  - 
@article{
author = "Ивановић Баришић, Милина",
year = "2020",
abstract = "У јуну месецу 2019. године, екипа Етнографског института САНУ, обавила је
истраживања у три села у Румунији – Соколовац, Луговет и Златица. Разговор
је вођен са мештанима поменутих села на теме: Крсна слава, Божић и свад-
бени обичаји. У раду се представљају сазнања о обичајима током божићног
празновања код Срба у Соколовцу., In June 2019, I stayed a few days in Romania – Poljadia, where I was doing
research on the topic of Patron Saint and Christmas, as a participant of the project:
The research of the history and culture of Serbs in Romania, organized by the
Science Centre at the Union of Serbs in Romania (Timisoara). On this occasion, I
visited three villages: Sokolovac, Lugovet and Zlatica. The statement will present
the initial findings of the preservation of the Christmas customs of the Serbs in
village Sokolovac.",
publisher = "Темишвар : Филолошки, историјски и теолошки факултет Западног универзитета у Темишвару, Ниш : Универзитет у Нишу, Филозофски факултет, Темишвар : Савез Срба у Румунији - Центар за научна истраживања културе Срба у Румунији",
journal = "Исходишта / Originations",
title = "Божић код Срба у Соколовцу у Румунији, Christmas in Serbian tradition in Sokolovac - Romania",
pages = "93-108",
number = "6",
doi = "10.46630/ish.6.2020",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10591"
}
Ивановић Баришић, М.. (2020). Божић код Срба у Соколовцу у Румунији. in Исходишта / Originations
Темишвар : Филолошки, историјски и теолошки факултет Западног универзитета у Темишвару.(6), 93-108.
https://doi.org/10.46630/ish.6.2020
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10591
Ивановић Баришић М. Божић код Срба у Соколовцу у Румунији. in Исходишта / Originations. 2020;(6):93-108.
doi:10.46630/ish.6.2020
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10591 .
Ивановић Баришић, Милина, "Божић код Срба у Соколовцу у Румунији" in Исходишта / Originations, no. 6 (2020):93-108,
https://doi.org/10.46630/ish.6.2020 .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10591 .

Традиционална култура Срба у Румунији данас

Ивановић Баришић, Милина; Трубарац Матић, Ђорђина

(Сврљиг : Центар за туризам, културу и спорт, 2020)

TY  - CHAP
AU  - Ивановић Баришић, Милина
AU  - Трубарац Матић, Ђорђина
PY  - 2020
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10413
AB  - На  основу  резултата  ранијих,  али  и  сопствених  теренских истраживања  која  су  реализована  у  периоду од 2017. до 2019. године  у  организацији  Савеза  Срба  у Румунији,  указаје се  на  садашње  стање  културног  наслеђа  Срба  у  Румунији,  посматрано  из угла  етнолошко-антрополошке  струке.  Сагледавањем  традиционалне  културе  у  садашњим условима   предочиће   се   неки   од   њених   битних   елемената   као   показатеља   културног идентитета  код  српског  становништва  у  Румунији  (нпр.  становање,  одевање,  празници  и др.). У деценијама после Другог светског рата народна (традиционална) култура претрпела је  значајне  промене,  па  сагледавање  односа  на  релацији  традиција  –  идентитет  неопходно је  да  би  се  стекао  увид  у  идентитетску  слику  културе  Срба  који  данас  живе  на  простору Румуније.  На  конкретним  примерима  (Крсна  слава  и  Божић)  представиће  се  теренска сазнања о претрајалој обредно-обичајној пракси као индикатору очуваности / неочуваности празничног  /  културног  идентитета  српске  националне  мањине  у  Румунији  у  садашњим условима.
AB  - The  paper  presents  the  current  state  of  tangible  and  intangible  heritage  of  Serbs  in Romania, which is analyzed from the ethnological and anthropological perspective. An overview of the past research results is given and analyzed together with the new ethnographic material personally collected by the authors during the fieldwork carried out on four occasions, in the period 2016‒2019, which was logistically and financially supported by the Association of Serbs in Romania. By gaining a deeper perspective of traditional culture in circumstance of contemporary life some of the essential elements of folk culture are noticed (e.g. housing, clothing, holidays, etc.) as indicators of cultural identity among the Serbian population in Romania. Considering the fact that in the decades after the Second World War the folk culture underwent significant changes, the focus on the relations between tradition and identity is necessary in order to gain a proper understanding of the cultural identity of Serbs who live in Romania today. On the bases of the analysis of two concrete examples, krsna slava (the feast of the family patron saint) and Christmas, the fieldwork insight into the still existing ritual practices  (as  an  indicator  of  preservation  or  losing  of  the  holiday/cultural  identity  of  the  Serbian national minority in the present day Romania) is presented.
PB  - Сврљиг : Центар за туризам, културу и спорт
T2  - Етно-културолошки зборник за проучавање културе источне Србије и суседних области / Ethno-cultural аnnals for the study of the culture of eastern Serbia and the adjacent areas
T1  - Традиционална култура Срба у Румунији данас
T1  - The traditional culture of Serbs in the present day Romania
SP  - 41
EP  - 59
VL  - 23
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10413
ER  - 
@inbook{
author = "Ивановић Баришић, Милина and Трубарац Матић, Ђорђина",
year = "2020",
abstract = "На  основу  резултата  ранијих,  али  и  сопствених  теренских истраживања  која  су  реализована  у  периоду од 2017. до 2019. године  у  организацији  Савеза  Срба  у Румунији,  указаје се  на  садашње  стање  културног  наслеђа  Срба  у  Румунији,  посматрано  из угла  етнолошко-антрополошке  струке.  Сагледавањем  традиционалне  културе  у  садашњим условима   предочиће   се   неки   од   њених   битних   елемената   као   показатеља   културног идентитета  код  српског  становништва  у  Румунији  (нпр.  становање,  одевање,  празници  и др.). У деценијама после Другог светског рата народна (традиционална) култура претрпела је  значајне  промене,  па  сагледавање  односа  на  релацији  традиција  –  идентитет  неопходно је  да  би  се  стекао  увид  у  идентитетску  слику  културе  Срба  који  данас  живе  на  простору Румуније.  На  конкретним  примерима  (Крсна  слава  и  Божић)  представиће  се  теренска сазнања о претрајалој обредно-обичајној пракси као индикатору очуваности / неочуваности празничног  /  културног  идентитета  српске  националне  мањине  у  Румунији  у  садашњим условима., The  paper  presents  the  current  state  of  tangible  and  intangible  heritage  of  Serbs  in Romania, which is analyzed from the ethnological and anthropological perspective. An overview of the past research results is given and analyzed together with the new ethnographic material personally collected by the authors during the fieldwork carried out on four occasions, in the period 2016‒2019, which was logistically and financially supported by the Association of Serbs in Romania. By gaining a deeper perspective of traditional culture in circumstance of contemporary life some of the essential elements of folk culture are noticed (e.g. housing, clothing, holidays, etc.) as indicators of cultural identity among the Serbian population in Romania. Considering the fact that in the decades after the Second World War the folk culture underwent significant changes, the focus on the relations between tradition and identity is necessary in order to gain a proper understanding of the cultural identity of Serbs who live in Romania today. On the bases of the analysis of two concrete examples, krsna slava (the feast of the family patron saint) and Christmas, the fieldwork insight into the still existing ritual practices  (as  an  indicator  of  preservation  or  losing  of  the  holiday/cultural  identity  of  the  Serbian national minority in the present day Romania) is presented.",
publisher = "Сврљиг : Центар за туризам, културу и спорт",
journal = "Етно-културолошки зборник за проучавање културе источне Србије и суседних области / Ethno-cultural аnnals for the study of the culture of eastern Serbia and the adjacent areas",
booktitle = "Традиционална култура Срба у Румунији данас, The traditional culture of Serbs in the present day Romania",
pages = "41-59",
volume = "23",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10413"
}
Ивановић Баришић, М.,& Трубарац Матић, Ђ.. (2020). Традиционална култура Срба у Румунији данас. in Етно-културолошки зборник за проучавање културе источне Србије и суседних области / Ethno-cultural аnnals for the study of the culture of eastern Serbia and the adjacent areas
Сврљиг : Центар за туризам, културу и спорт., 23, 41-59.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10413
Ивановић Баришић М, Трубарац Матић Ђ. Традиционална култура Срба у Румунији данас. in Етно-културолошки зборник за проучавање културе источне Србије и суседних области / Ethno-cultural аnnals for the study of the culture of eastern Serbia and the adjacent areas. 2020;23:41-59.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10413 .
Ивановић Баришић, Милина, Трубарац Матић, Ђорђина, "Традиционална култура Срба у Румунији данас" in Етно-културолошки зборник за проучавање културе источне Србије и суседних области / Ethno-cultural аnnals for the study of the culture of eastern Serbia and the adjacent areas, 23 (2020):41-59,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10413 .

Неке позајмљенице у коларској терминологији говора Карашева

Радан, Михај Н.; Ускату, Миљана-Радмила M.

(Београд : Институт за српски језик САНУ, 2019)

TY  - JOUR
AU  - Радан, Михај Н.
AU  - Ускату, Миљана-Радмила M.
PY  - 2019
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10344
AB  - The present study is the result of the authors’ pursuits in the context of
a more ample project concerning the various aspects of rural life, in particular
the traditional crafts, in the Carasovan villages (the south-western area
of the Romanian Banat), a research project that has already resulted in the
publication of several scientifi c articles related to the terminology of various
crafts – shepherding, furriery, blacksmithing  crafts that are gradually
dying out or have already disappeared).
In this study we focus on elements of the wheel thrown pottery terminology,
recorded in Caraşova (the largest of the 7 Carasovan villages) in
the period 20042018. What the authors aimed at in this terminology study,
was, on the one hand, recording and thus preserving the specifi c terms, and
on the other, pursuing the origin of the lexical loans and the strength of other
languages impact upon this segment of the Carasovan vocabulary.
AB  - Рад је настао у оквиру нашег пројекта о испитивању разних области
сеоског живота карашевске енклаве у југозападном делу румунског Баната, у оквиру којега смо већ објавили неке радове о терминологијама разних занимања и домена активности (ковачка, пастирска, кожухарска, кућа
и покућство и др.).1 Основни циљ овога рада, као и претходно наведених
радова, јесте да се прибележи и, на тај начин, конзервише терминолошка
лексика разних заната који су при издисају или су већ нестали. У раду је
приказан и анализиран један део, наиме, позајмљени термини у коларској
терминологији прибележени у Карашеву 2004. године. Поред основног
циља да се запише и спасе од заборава коларска карашевска терминологија,
аутори су у овом раду имали за циљ да установе порекло позајмљеница и
интензитет утицаја других језика у овом сегменту карашевске лексике.
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
T2  - Наш језик
T1  - Неке позајмљенице у коларској терминологији говора Карашева
T1  - Loans in the Wheel Thrown Pottery Terminology from the Serbian Dialect of Caraşova
SP  - 615
EP  - 626
VL  - 50
IS  - 2
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10344
ER  - 
@article{
author = "Радан, Михај Н. and Ускату, Миљана-Радмила M.",
year = "2019",
abstract = "The present study is the result of the authors’ pursuits in the context of
a more ample project concerning the various aspects of rural life, in particular
the traditional crafts, in the Carasovan villages (the south-western area
of the Romanian Banat), a research project that has already resulted in the
publication of several scientifi c articles related to the terminology of various
crafts – shepherding, furriery, blacksmithing  crafts that are gradually
dying out or have already disappeared).
In this study we focus on elements of the wheel thrown pottery terminology,
recorded in Caraşova (the largest of the 7 Carasovan villages) in
the period 20042018. What the authors aimed at in this terminology study,
was, on the one hand, recording and thus preserving the specifi c terms, and
on the other, pursuing the origin of the lexical loans and the strength of other
languages impact upon this segment of the Carasovan vocabulary., Рад је настао у оквиру нашег пројекта о испитивању разних области
сеоског живота карашевске енклаве у југозападном делу румунског Баната, у оквиру којега смо већ објавили неке радове о терминологијама разних занимања и домена активности (ковачка, пастирска, кожухарска, кућа
и покућство и др.).1 Основни циљ овога рада, као и претходно наведених
радова, јесте да се прибележи и, на тај начин, конзервише терминолошка
лексика разних заната који су при издисају или су већ нестали. У раду је
приказан и анализиран један део, наиме, позајмљени термини у коларској
терминологији прибележени у Карашеву 2004. године. Поред основног
циља да се запише и спасе од заборава коларска карашевска терминологија,
аутори су у овом раду имали за циљ да установе порекло позајмљеница и
интензитет утицаја других језика у овом сегменту карашевске лексике.",
publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ",
journal = "Наш језик",
title = "Неке позајмљенице у коларској терминологији говора Карашева, Loans in the Wheel Thrown Pottery Terminology from the Serbian Dialect of Caraşova",
pages = "615-626",
volume = "50",
number = "2",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10344"
}
Радан, М. Н.,& Ускату, М. M.. (2019). Неке позајмљенице у коларској терминологији говора Карашева. in Наш језик
Београд : Институт за српски језик САНУ., 50(2), 615-626.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10344
Радан МН, Ускату МM. Неке позајмљенице у коларској терминологији говора Карашева. in Наш језик. 2019;50(2):615-626.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10344 .
Радан, Михај Н., Ускату, Миљана-Радмила M., "Неке позајмљенице у коларској терминологији говора Карашева" in Наш језик, 50, no. 2 (2019):615-626,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10344 .

Славски обичаји у румунском Поморишју (Чанад, Фенлак) и Банатској Црној Гори (Краљевац): резултати теренског рада обављеног у јулу 2018. године

Трубарац Матић, Ђорђина

(Темишвар : Савез Срба у Румунији, центар за научна истраживања и културу Срба у Румунији, 2019)

TY  - JOUR
AU  - Трубарац Матић, Ђорђина
PY  - 2019
UR  - https://izdanja.filfak.ni.ac.rs/casopisi/2019/ishodista-5-2019
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/7391
AB  - In the paper are partially presented the results of the fieldwork carried out by the research team of the Institute of Ethnography SASA during the July of 2018 in the Romanian part of the Pomorišje region (Felnac and Cenadul Unguresc) and the village of Cralovăţ (in Topolovăţu Mare). A series of guided semi-structured interviews were made with elder members of the Serbian minority communities with the purpose of getting the information about the local customs related to the period from the beginning of the Nativity Fast until Epiphany and the customs related to weddings and slava ( the celebration of the family patron saint). The paper is focused on slava customs in the recent past and in the present. The observations are based on five interviews made in Felnak, Cenadul Unguresc  and Cralovăţ . The results show relatively fast disappearing of slava customs and a high level of acculturation of the Serbian population in these areas. Some of the factors which influence that process are mentioned. The elements of the celebration of slava which are still present in practice or in the memory of the informants are commented from the ethnological perspective.
AB  - У раду се представља део резултата теренског рада који је у јулу 2018. год. спроведен у насељима Краљевац (Банатска Црна Гора), Фенлак и Чанад (румунско Поморишје). Том приликом је обављена серија полу-структурисаних интервјуа са старијим члановима српске заједнице, с циљем прикупљања података о божићном циклусу обичаја, начину обележавања крсне клаве и свадбеним обичајима. Обрађено је пет казивања на тему породичне славе, из којих се уочава убрзано гашење овог обичаја. Наводе се неки од могућих фактора који су утицали на убрзање тог процеса и указује се на елементе славских обичаја који су још увек присутни у пракси или у сећањима казивача.
PB  - Темишвар : Савез Срба у Румунији, центар за научна истраживања и културу Срба у Румунији
PB  - Темишвар : Филолошки, историјски и теолошки факултет Западног универзитета у Темишвару
PB  - Ниш : Универзитет у Нишу, Филозофски факултет
T2  - Исходишта ‒ Originations
T1  - Славски обичаји у румунском Поморишју (Чанад, Фенлак) и Банатској Црној Гори (Краљевац): резултати теренског рада обављеног у јулу 2018. године
T1  - Slava customs among the Serbian population of the Romanian Pomorišje region (Felnac, Cenadul Unguresc) and Cralovăţ (Topolovăţu Mare): July 2018 fieldwork results
SP  - 465
EP  - 474
IS  - 5
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7391
ER  - 
@article{
author = "Трубарац Матић, Ђорђина",
year = "2019",
abstract = "In the paper are partially presented the results of the fieldwork carried out by the research team of the Institute of Ethnography SASA during the July of 2018 in the Romanian part of the Pomorišje region (Felnac and Cenadul Unguresc) and the village of Cralovăţ (in Topolovăţu Mare). A series of guided semi-structured interviews were made with elder members of the Serbian minority communities with the purpose of getting the information about the local customs related to the period from the beginning of the Nativity Fast until Epiphany and the customs related to weddings and slava ( the celebration of the family patron saint). The paper is focused on slava customs in the recent past and in the present. The observations are based on five interviews made in Felnak, Cenadul Unguresc  and Cralovăţ . The results show relatively fast disappearing of slava customs and a high level of acculturation of the Serbian population in these areas. Some of the factors which influence that process are mentioned. The elements of the celebration of slava which are still present in practice or in the memory of the informants are commented from the ethnological perspective., У раду се представља део резултата теренског рада који је у јулу 2018. год. спроведен у насељима Краљевац (Банатска Црна Гора), Фенлак и Чанад (румунско Поморишје). Том приликом је обављена серија полу-структурисаних интервјуа са старијим члановима српске заједнице, с циљем прикупљања података о божићном циклусу обичаја, начину обележавања крсне клаве и свадбеним обичајима. Обрађено је пет казивања на тему породичне славе, из којих се уочава убрзано гашење овог обичаја. Наводе се неки од могућих фактора који су утицали на убрзање тог процеса и указује се на елементе славских обичаја који су још увек присутни у пракси или у сећањима казивача.",
publisher = "Темишвар : Савез Срба у Румунији, центар за научна истраживања и културу Срба у Румунији, Темишвар : Филолошки, историјски и теолошки факултет Западног универзитета у Темишвару, Ниш : Универзитет у Нишу, Филозофски факултет",
journal = "Исходишта ‒ Originations",
title = "Славски обичаји у румунском Поморишју (Чанад, Фенлак) и Банатској Црној Гори (Краљевац): резултати теренског рада обављеног у јулу 2018. године, Slava customs among the Serbian population of the Romanian Pomorišje region (Felnac, Cenadul Unguresc) and Cralovăţ (Topolovăţu Mare): July 2018 fieldwork results",
pages = "465-474",
number = "5",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7391"
}
Трубарац Матић, Ђ.. (2019). Славски обичаји у румунском Поморишју (Чанад, Фенлак) и Банатској Црној Гори (Краљевац): резултати теренског рада обављеног у јулу 2018. године. in Исходишта ‒ Originations
Темишвар : Савез Срба у Румунији, центар за научна истраживања и културу Срба у Румунији.(5), 465-474.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7391
Трубарац Матић Ђ. Славски обичаји у румунском Поморишју (Чанад, Фенлак) и Банатској Црној Гори (Краљевац): резултати теренског рада обављеног у јулу 2018. године. in Исходишта ‒ Originations. 2019;(5):465-474.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7391 .
Трубарац Матић, Ђорђина, "Славски обичаји у румунском Поморишју (Чанад, Фенлак) и Банатској Црној Гори (Краљевац): резултати теренског рада обављеног у јулу 2018. године" in Исходишта ‒ Originations, no. 5 (2019):465-474,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7391 .

Traces of the Cult of Ancestors in the Slava Customs of the Serbs from Poljadija

Trubarac Matić, Đorđina

(Ниш : Универзитет у Нишу, Филозофски факултет, 2019)

TY  - CONF
AU  - Trubarac Matić, Đorđina
PY  - 2019
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/7286
AB  - The materials collected during the fieldwork carried out by the research team of the Institute of Ethnography SASA during the June 2019 in the Poljadija region in Rоmania (the villages of Sokolovac, Lugovet and Zlatica) as a part of the activities planned within the project The Research of the Culture and the History of Serbs in Rоmania are discussed. A series of semi-structured interviews has been taken, whose structure was based both on general cumulative descriptions of slava customs among Serbs and on the experience and information gained during the fieldwork carried out in Jun 2017 in Serbian villages of Romanian side of the Danube Gorge. The focus is put on slava customs and, especially, on the elements of the cult of ancestors which can be perceived in the ritual actions that take place the day before and the day after the central celebration of slava: 1) the visit to the village graveyard the day before sveca, where a ritual invitation of ancestors to the slava feast is made; 2) dedication to the ancestors of all the food which is to be eaten during the second day of sveca. The most relevant fragments of the interviews are transcribed and analyzed from the ethnological and anthropological perspectives in order to offer new ethnographic data, reveal a clear link between these customs and those attested in the Serbian villages of Danube Gorge in 2017 and shed more light to the problem of the interpretation of some of their elements.
PB  - Ниш : Универзитет у Нишу, Филозофски факултет
C3  - Међународни научни скуп Материјална и духовна култура Срба у мултиетничким срединама и/или периферним областима (2019 ; Niš) Књига сажетака са програмом скупа = Cartea rezumatelor cu programul conferinţei / Simpozionul ştiinţific internaţional Cultura materialǎ şi spiritualǎ a sârbilor din regiunile multietnice şi/sau periferice Niš, 17-19 octombrie 2019
T1  - Traces of the Cult of Ancestors in the Slava Customs of the Serbs from Poljadija
SP  - 35
EP  - 35
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7286
ER  - 
@conference{
author = "Trubarac Matić, Đorđina",
year = "2019",
abstract = "The materials collected during the fieldwork carried out by the research team of the Institute of Ethnography SASA during the June 2019 in the Poljadija region in Rоmania (the villages of Sokolovac, Lugovet and Zlatica) as a part of the activities planned within the project The Research of the Culture and the History of Serbs in Rоmania are discussed. A series of semi-structured interviews has been taken, whose structure was based both on general cumulative descriptions of slava customs among Serbs and on the experience and information gained during the fieldwork carried out in Jun 2017 in Serbian villages of Romanian side of the Danube Gorge. The focus is put on slava customs and, especially, on the elements of the cult of ancestors which can be perceived in the ritual actions that take place the day before and the day after the central celebration of slava: 1) the visit to the village graveyard the day before sveca, where a ritual invitation of ancestors to the slava feast is made; 2) dedication to the ancestors of all the food which is to be eaten during the second day of sveca. The most relevant fragments of the interviews are transcribed and analyzed from the ethnological and anthropological perspectives in order to offer new ethnographic data, reveal a clear link between these customs and those attested in the Serbian villages of Danube Gorge in 2017 and shed more light to the problem of the interpretation of some of their elements.",
publisher = "Ниш : Универзитет у Нишу, Филозофски факултет",
journal = "Међународни научни скуп Материјална и духовна култура Срба у мултиетничким срединама и/или периферним областима (2019 ; Niš) Књига сажетака са програмом скупа = Cartea rezumatelor cu programul conferinţei / Simpozionul ştiinţific internaţional Cultura materialǎ şi spiritualǎ a sârbilor din regiunile multietnice şi/sau periferice Niš, 17-19 octombrie 2019",
title = "Traces of the Cult of Ancestors in the Slava Customs of the Serbs from Poljadija",
pages = "35-35",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7286"
}
Trubarac Matić, Đ.. (2019). Traces of the Cult of Ancestors in the Slava Customs of the Serbs from Poljadija. in Међународни научни скуп Материјална и духовна култура Срба у мултиетничким срединама и/или периферним областима (2019 ; Niš) Књига сажетака са програмом скупа = Cartea rezumatelor cu programul conferinţei / Simpozionul ştiinţific internaţional Cultura materialǎ şi spiritualǎ a sârbilor din regiunile multietnice şi/sau periferice Niš, 17-19 octombrie 2019
Ниш : Универзитет у Нишу, Филозофски факултет., 35-35.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7286
Trubarac Matić Đ. Traces of the Cult of Ancestors in the Slava Customs of the Serbs from Poljadija. in Међународни научни скуп Материјална и духовна култура Срба у мултиетничким срединама и/или периферним областима (2019 ; Niš) Књига сажетака са програмом скупа = Cartea rezumatelor cu programul conferinţei / Simpozionul ştiinţific internaţional Cultura materialǎ şi spiritualǎ a sârbilor din regiunile multietnice şi/sau periferice Niš, 17-19 octombrie 2019. 2019;:35-35.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7286 .
Trubarac Matić, Đorđina, "Traces of the Cult of Ancestors in the Slava Customs of the Serbs from Poljadija" in Међународни научни скуп Материјална и духовна култура Срба у мултиетничким срединама и/или периферним областима (2019 ; Niš) Књига сажетака са програмом скупа = Cartea rezumatelor cu programul conferinţei / Simpozionul ştiinţific internaţional Cultura materialǎ şi spiritualǎ a sârbilor din regiunile multietnice şi/sau periferice Niš, 17-19 octombrie 2019 (2019):35-35,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7286 .

О дијалекатским особеностима Наћфале у румунском Банату – извештај са терена –

Радовановић, Драгана И.

(Темишвар : Савез Срба у Румунији, 2019)

TY  - JOUR
AU  - Радовановић, Драгана И.
PY  - 2019
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/9528
AB  - У раду се на основу теренских записа указује на најмаркантније
структуралне дијалекатске особености (фонетске, морфолошке и морфосинтаксичке) у говору Наћфале у румунском Банату. Пописом и
интерпретацијом важнијих структуралних одлика говора Наћфале и
поређењем материјала са суседним пунктовима истог микроареала с
обеју страна државне границе која пресеца Банат, намера аутора је да
се ситуира овај месни говор у контексту осталих севернобанатских говора и представе резултати теренских истраживања обављених у два
наврата у Наћфали у протеклих десетак година.
PB  - Темишвар : Савез Срба у Румунији
PB  - Ниш : Универзитет у Нишу
T2  - Исходишта
T1  - О дијалекатским особеностима Наћфале у румунском Банату – извештај са терена –
SP  - 389
EP  - 402
VL  - 5
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9528
ER  - 
@article{
author = "Радовановић, Драгана И.",
year = "2019",
abstract = "У раду се на основу теренских записа указује на најмаркантније
структуралне дијалекатске особености (фонетске, морфолошке и морфосинтаксичке) у говору Наћфале у румунском Банату. Пописом и
интерпретацијом важнијих структуралних одлика говора Наћфале и
поређењем материјала са суседним пунктовима истог микроареала с
обеју страна државне границе која пресеца Банат, намера аутора је да
се ситуира овај месни говор у контексту осталих севернобанатских говора и представе резултати теренских истраживања обављених у два
наврата у Наћфали у протеклих десетак година.",
publisher = "Темишвар : Савез Срба у Румунији, Ниш : Универзитет у Нишу",
journal = "Исходишта",
title = "О дијалекатским особеностима Наћфале у румунском Банату – извештај са терена –",
pages = "389-402",
volume = "5",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9528"
}
Радовановић, Д. И.. (2019). О дијалекатским особеностима Наћфале у румунском Банату – извештај са терена –. in Исходишта
Темишвар : Савез Срба у Румунији., 5, 389-402.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9528
Радовановић ДИ. О дијалекатским особеностима Наћфале у румунском Банату – извештај са терена –. in Исходишта. 2019;5:389-402.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9528 .
Радовановић, Драгана И., "О дијалекатским особеностима Наћфале у румунском Банату – извештај са терена –" in Исходишта, 5 (2019):389-402,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9528 .

Крсна слава као живи елемент традицијске културе Срба у Дунавској Клисури (Румунија)

Аксић, Нина В.

(Темишвар : Савез Срба у Румунији, 2018)

TY  - JOUR
AU  - Аксић, Нина В.
PY  - 2018
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/7317
AB  - Истраживањем три теме традиционалног живота код Срба (Крсна слава, Божић и свадба) на терену Дунавске Клисуре, у селима Белобрешка, Дивич и Стара Молдава, сакупљени су подаци о некадашњим и садашњим начинима празновања. У овом раду представљени су начини светковања Крсне славе (свеца) по традиционалним обрасцима, као и њихова трансформација у модерном друштву, али и узроци и последице тих промена. Уочава се велики број промена у прослављању и вршењу славског обреда, али су ипак сачувани његови основни чиниоци, као и његова структура препознатљива у српској традицији. Посебна пажња скренута је на Крсну славу, као на идентитетски елемент Срба у Румунији, уз помоћ кога се и данас препознаје српска заједница и захваљујући коме Срби опстају у мултикултуралној средини.
AB  - By researching three themes of traditional life among Serbs (Saint Patron, Christmas and Wedding), on the field of the Danube Gorge, in villages Belobreška, Divič and StaraMoldava, were collected data on past and present ways of celebration. In this paper, the ways of observing the Saint Patron (Saint) with traditional patterns, as well as their transformation in modern society, are presented, as well as the causes and consequences of these changes. There are a number of changes in the celebration and performing of the celebration, but they are nevertheless preserved its basic factors and its structure recognizable to the Serbian tradition. Special attention has been paid to Saint Patron as the identity element of the Serbs in Romania with the help of which the Serbian community is still recognized today and thanks to which it survives in a multicultural environment.
PB  - Темишвар : Савез Срба у Румунији
PB  - Ниш : Универзитет у Нишу, Филозофски факултет
PB  - Темишвар : Филолошки, историјски и теолошки факултет Западног универзитета у Темишвару
T2  - Исходишта
T1  - Крсна слава као живи елемент традицијске културе Срба у Дунавској Клисури (Румунија)
T1  - Patron saint like alive element of traditional culture of Serbs in Danube Gorge (Romania)
SP  - 9
EP  - 28
VL  - 4
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7317
ER  - 
@article{
author = "Аксић, Нина В.",
year = "2018",
abstract = "Истраживањем три теме традиционалног живота код Срба (Крсна слава, Божић и свадба) на терену Дунавске Клисуре, у селима Белобрешка, Дивич и Стара Молдава, сакупљени су подаци о некадашњим и садашњим начинима празновања. У овом раду представљени су начини светковања Крсне славе (свеца) по традиционалним обрасцима, као и њихова трансформација у модерном друштву, али и узроци и последице тих промена. Уочава се велики број промена у прослављању и вршењу славског обреда, али су ипак сачувани његови основни чиниоци, као и његова структура препознатљива у српској традицији. Посебна пажња скренута је на Крсну славу, као на идентитетски елемент Срба у Румунији, уз помоћ кога се и данас препознаје српска заједница и захваљујући коме Срби опстају у мултикултуралној средини., By researching three themes of traditional life among Serbs (Saint Patron, Christmas and Wedding), on the field of the Danube Gorge, in villages Belobreška, Divič and StaraMoldava, were collected data on past and present ways of celebration. In this paper, the ways of observing the Saint Patron (Saint) with traditional patterns, as well as their transformation in modern society, are presented, as well as the causes and consequences of these changes. There are a number of changes in the celebration and performing of the celebration, but they are nevertheless preserved its basic factors and its structure recognizable to the Serbian tradition. Special attention has been paid to Saint Patron as the identity element of the Serbs in Romania with the help of which the Serbian community is still recognized today and thanks to which it survives in a multicultural environment.",
publisher = "Темишвар : Савез Срба у Румунији, Ниш : Универзитет у Нишу, Филозофски факултет, Темишвар : Филолошки, историјски и теолошки факултет Западног универзитета у Темишвару",
journal = "Исходишта",
title = "Крсна слава као живи елемент традицијске културе Срба у Дунавској Клисури (Румунија), Patron saint like alive element of traditional culture of Serbs in Danube Gorge (Romania)",
pages = "9-28",
volume = "4",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7317"
}
Аксић, Н. В.. (2018). Крсна слава као живи елемент традицијске културе Срба у Дунавској Клисури (Румунија). in Исходишта
Темишвар : Савез Срба у Румунији., 4, 9-28.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7317
Аксић НВ. Крсна слава као живи елемент традицијске културе Срба у Дунавској Клисури (Румунија). in Исходишта. 2018;4:9-28.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7317 .
Аксић, Нина В., "Крсна слава као живи елемент традицијске културе Срба у Дунавској Клисури (Румунија)" in Исходишта, 4 (2018):9-28,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7317 .

Употреба гестова у нарацији: сећање на гајење и прераду конопље у Белобрешки (Румунији)

Ћирковић, Светлана

(Темишвар: Филолошки,историјски и теолошки факултет Западног универзитета у Темишвару, 2018)

TY  - JOUR
AU  - Ћирковић, Светлана
PY  - 2018
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/5491
AB  - Рад се заснива на аудио и видео грађи документованој током теренских антрополошко-лингвистичких истраживања српских заједница у Дунавској клисури (конкретно у насељу Белобрешека), 2017. године.  Начињен је мултимодални транскрипт наратива на тему гајења и прераде конопље који показује да се осим вербалних елемената у нарацији паралелно користе и невербални елементи, тј. гестови. Анализа мултимодалног транскрипта наратива указује на доминантну употребу три типа гестова – иконички, деиктички и ритмички, чије пратеће речи припадају категорији глагола, придева и деиктичких речи (углавном показних заменица). У раду се дискутује и о могућности креирања упоредивих мултимодалних корпуса.
AB  - This work is based on audio and video material collected  during anthropological and linguistic research of Serbian communities in the Danube gorge in Romania (specifically in Belobreşca settlement), 2017. A multimodal transcript of narrative on the cultivation and processing of hemp was created. It shows that besides verbal elements in narration, non-verbal elements – gestures are used too. An analysis of the multimodal transcript of narrative indicates the dominant use of three types of gestures – iconic, deictic, and beat, whose lexical affiliates belong to the category of verbs, adjectives and deictic words (mostly demonstrative pronouns). The paper also discusses the possibility of creating comparable multimodal corpora.
PB  - Темишвар: Филолошки,историјски и теолошки факултет Западног универзитета у Темишвару
PB  - Темишвар: Савез Срба у Румунији
PB  - Ниш: Филозофски факултет Универзитета у Нишу
T2  - Исходишта
T1  - Употреба гестова у нарацији: сећање на гајење и прераду конопље у Белобрешки (Румунији)
VL  - 4
IS  - 4
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_5491
ER  - 
@article{
author = "Ћирковић, Светлана",
year = "2018",
abstract = "Рад се заснива на аудио и видео грађи документованој током теренских антрополошко-лингвистичких истраживања српских заједница у Дунавској клисури (конкретно у насељу Белобрешека), 2017. године.  Начињен је мултимодални транскрипт наратива на тему гајења и прераде конопље који показује да се осим вербалних елемената у нарацији паралелно користе и невербални елементи, тј. гестови. Анализа мултимодалног транскрипта наратива указује на доминантну употребу три типа гестова – иконички, деиктички и ритмички, чије пратеће речи припадају категорији глагола, придева и деиктичких речи (углавном показних заменица). У раду се дискутује и о могућности креирања упоредивих мултимодалних корпуса., This work is based on audio and video material collected  during anthropological and linguistic research of Serbian communities in the Danube gorge in Romania (specifically in Belobreşca settlement), 2017. A multimodal transcript of narrative on the cultivation and processing of hemp was created. It shows that besides verbal elements in narration, non-verbal elements – gestures are used too. An analysis of the multimodal transcript of narrative indicates the dominant use of three types of gestures – iconic, deictic, and beat, whose lexical affiliates belong to the category of verbs, adjectives and deictic words (mostly demonstrative pronouns). The paper also discusses the possibility of creating comparable multimodal corpora.",
publisher = "Темишвар: Филолошки,историјски и теолошки факултет Западног универзитета у Темишвару, Темишвар: Савез Срба у Румунији, Ниш: Филозофски факултет Универзитета у Нишу",
journal = "Исходишта",
title = "Употреба гестова у нарацији: сећање на гајење и прераду конопље у Белобрешки (Румунији)",
volume = "4",
number = "4",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_5491"
}
Ћирковић, С.. (2018). Употреба гестова у нарацији: сећање на гајење и прераду конопље у Белобрешки (Румунији). in Исходишта
Темишвар: Филолошки,историјски и теолошки факултет Западног универзитета у Темишвару., 4(4).
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_5491
Ћирковић С. Употреба гестова у нарацији: сећање на гајење и прераду конопље у Белобрешки (Румунији). in Исходишта. 2018;4(4).
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_5491 .
Ћирковић, Светлана, "Употреба гестова у нарацији: сећање на гајење и прераду конопље у Белобрешки (Румунији)" in Исходишта, 4, no. 4 (2018),
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_5491 .

О синтакси језика листа „Наша Реч“

Танасић, Срето З.

(Темишвар : Савез Срба у Румунији, 2017)

TY  - JOUR
AU  - Танасић, Срето З.
PY  - 2017
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/4986
AB  - У овоме раду бавићемо се језиком листа „Наша реч“, недељника Савеза
Срба у Румунији. Задатак рада је да се на основу описа једног броја
синтаксичких појава утврди како се у овом листу одражавају оне појаве
за које се каже да су карактеристичне за савремени српски језик. У
питању су следеће појаве: повећавање продуктивности констуркција за
исказивање пасивне дијатезе, глаголског декомпоновања и
номинализација у језику. За савремени српски језик, посебно за његов
журналистички стил, карактеристично је повећавање фреквенције ових
језичких појава. Крајњи циљ рада је да се утврди да ли се у погледу тих
језичких датости језик у средствима информисања Срба у Румунији
развија у складу с развојем српског језика у матици. За све ове појаве
наша старија норма није имала лепе речи. Дакле, рад није замишљен да
се у њему да детаљан опис синтаксе језика листа Наша реч, да се дȃ
потпун „систематски преглед“ синтаксе овог листа, што би било
нереално и планирати за један рад. Ипак увид у поменуте појаве свакако
ће представљати мали допринос целовитом синтаксичком опису Наше
речи.
AB  - В работе речь идет о языке газеты Наша реч, выходящей на сербском
языке в Темишваре. Автор работы перед собой ставил задачу рассмотреть, на
основании описания определенного количества синтаксических явлений, как в этой газете отражаются те языковые явления, которыми характеризуется
современный сербский язык. Это следующие явления: увеличение
продуктивности конструкций для выражения пассивной диатезы, глагольной
декомпозиции и номинализаций в языке. Увеличение этих языковых явлений
характерно для современного сербского языка, особенно для его газетно-
публицистического стиля. Конечная цель работы – рассмотреть, на примере этой
газеты, развивается ли язык СМИ сербов в Румынии по отношению к этим
языковым фактам в соответствии с развитием сербского языка в отечестве.
Анализ показывает следующее. Язык газеты Наша реч, кроме текстов,
пишущихся сознательно с чертами народного говора, соответстует
современному сербскому языку, с характеристиками его газетно-
публицистического стиля. В языке газеты Наша реч выявляются три отдельно
анализируемых явления, характерных для современного сербского языка –
конструкции для выражения пассивной диатезы, глагольная декомпозиция и
номинализации. Пассивные конструкции обладают самой высокой частотностью
среди них. Тем не менее, они менее распространены в языке газеты Наша реч,
чем в языке современной сербской прессы в отечестве. Это, по мнению автора,
толкуется, как большая консервативность языка на периферии, даже
осторожность ее носителей, потребность выждать некоторое время, чтобы
инновации, встречающиеся в языке отечества, и в нормативистике, были
восприняты и языковой периферией.
PB  - Темишвар : Савез Срба у Румунији
PB  - Ниш : Филозофски факултет
T2  - Исходишта
T1  - О синтакси језика листа „Наша Реч“
SP  - 431
EP  - 448
VL  - 3
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4986
ER  - 
@article{
author = "Танасић, Срето З.",
year = "2017",
abstract = "У овоме раду бавићемо се језиком листа „Наша реч“, недељника Савеза
Срба у Румунији. Задатак рада је да се на основу описа једног броја
синтаксичких појава утврди како се у овом листу одражавају оне појаве
за које се каже да су карактеристичне за савремени српски језик. У
питању су следеће појаве: повећавање продуктивности констуркција за
исказивање пасивне дијатезе, глаголског декомпоновања и
номинализација у језику. За савремени српски језик, посебно за његов
журналистички стил, карактеристично је повећавање фреквенције ових
језичких појава. Крајњи циљ рада је да се утврди да ли се у погледу тих
језичких датости језик у средствима информисања Срба у Румунији
развија у складу с развојем српског језика у матици. За све ове појаве
наша старија норма није имала лепе речи. Дакле, рад није замишљен да
се у њему да детаљан опис синтаксе језика листа Наша реч, да се дȃ
потпун „систематски преглед“ синтаксе овог листа, што би било
нереално и планирати за један рад. Ипак увид у поменуте појаве свакако
ће представљати мали допринос целовитом синтаксичком опису Наше
речи., В работе речь идет о языке газеты Наша реч, выходящей на сербском
языке в Темишваре. Автор работы перед собой ставил задачу рассмотреть, на
основании описания определенного количества синтаксических явлений, как в этой газете отражаются те языковые явления, которыми характеризуется
современный сербский язык. Это следующие явления: увеличение
продуктивности конструкций для выражения пассивной диатезы, глагольной
декомпозиции и номинализаций в языке. Увеличение этих языковых явлений
характерно для современного сербского языка, особенно для его газетно-
публицистического стиля. Конечная цель работы – рассмотреть, на примере этой
газеты, развивается ли язык СМИ сербов в Румынии по отношению к этим
языковым фактам в соответствии с развитием сербского языка в отечестве.
Анализ показывает следующее. Язык газеты Наша реч, кроме текстов,
пишущихся сознательно с чертами народного говора, соответстует
современному сербскому языку, с характеристиками его газетно-
публицистического стиля. В языке газеты Наша реч выявляются три отдельно
анализируемых явления, характерных для современного сербского языка –
конструкции для выражения пассивной диатезы, глагольная декомпозиция и
номинализации. Пассивные конструкции обладают самой высокой частотностью
среди них. Тем не менее, они менее распространены в языке газеты Наша реч,
чем в языке современной сербской прессы в отечестве. Это, по мнению автора,
толкуется, как большая консервативность языка на периферии, даже
осторожность ее носителей, потребность выждать некоторое время, чтобы
инновации, встречающиеся в языке отечества, и в нормативистике, были
восприняты и языковой периферией.",
publisher = "Темишвар : Савез Срба у Румунији, Ниш : Филозофски факултет",
journal = "Исходишта",
title = "О синтакси језика листа „Наша Реч“",
pages = "431-448",
volume = "3",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4986"
}
Танасић, С. З.. (2017). О синтакси језика листа „Наша Реч“. in Исходишта
Темишвар : Савез Срба у Румунији., 3, 431-448.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4986
Танасић СЗ. О синтакси језика листа „Наша Реч“. in Исходишта. 2017;3:431-448.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4986 .
Танасић, Срето З., "О синтакси језика листа „Наша Реч“" in Исходишта, 3 (2017):431-448,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4986 .

Настава на српском језику у Поморишју данас

Ћирковић, Светлана

(Темишвар: Филолошки,историјски и теолошки факултет Западног универзитета у Темишвару, 2017)

TY  - JOUR
AU  - Ћирковић, Светлана
PY  - 2017
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/5493
AB  - Овај прилог се бави анализом три случаја организовања наставе на српском језику у поморишким насељима Фелнак, Арад Гај и Велики Сенпетар. У насељима Фелнак и Велики Сенпетар настава на српском језику је институционализована, и обавља се у оквиру српских одељења основних школа у овим насељима. Настава српског језика у арадском приградском насељу Арад Гај је факултативна и организована је уз подршку Савеза Срба у Румунији. Квалитативна социолингвситичка анализа теренских наратива о ставовима говорника српског језика, као и ставовима наставника који изводе наставу на српском језику указује на све мањи број говорника српског језика у Поморишју, да говорници српског језика припадају најстаријој генерацији, да најмлађа генерација говорника, па чак и ученици који похађају наставу на српском језику, не користи српски језик, и да је број домена употребе српског језика данас врло ограничен. Такође, истраживања указују и на драстично смањење броја ученика српских одељења у последњих двадесетак година, прилагођавање наставе ситуацији пасивне употребе и знања српског језика у генерацији ученика основне школе, с једне стране, и ситуацији могућег укидања српског одељења због малог броја ученика, с друге. Иако примарни циљ теренских истраживања није био сагледавање социолингвистичке ситуације, нити су теренска истраживања била осмишљена тако да обухвате заштиту језика, у раду се констатује да језичка ситуација упућује на потребу за заштитом језика, и рад на превенцији замене језика.
AB  - This contribution is basically concerned with the qualitative analysis of three cases of classes in Serbian language in settlements of Felnac, Arad Gai and Sânpetru Mare, which belong to the region of Mureş river. The classes in Serbian language in settlements Felnac and Sânpetru Mare are institutionalized within the Serbian departments of primary schools in these settlements. Serbian language classes in the settlement of Arad Gai, the suburb of the town of Arad, are organized with the support of the Association of Serbs in Romania. Qualitative sociolinguistic analysis of narratives about the attitudes of Serbian language speakers, as well as the attitudes of teachers who teach in the Serbian language indicates a declining number of speakers of Serbian language in the region of Mureş river, as well as that speakers belong to the oldest generation, that the youngest generation of speakers, and even students that attend classes in Serbian language, do not use Serbian language in wide range of linguistic domains. The studies indicate the drastic reduction in number of students of Serbian classes in the last twenty years, the adaptation  of teaching to passive knowledge of the Serbian language in the generation of primary school students , on the one hand, and the possible reversal of the Serbian classes to the small number of students, on the other. Although the primary goal of the field researches were not the consideration of socio-linguistic situation, nor the studies were primarily designed to integrate the language preservation, subsequently was concluded that the language situation had pointed to the need to language preservation, and the prevention of language shift.
PB  - Темишвар: Филолошки,историјски и теолошки факултет Западног универзитета у Темишвару
PB  - Темишвар: Савез Срба у Румунији
PB  - Ниш: Филозофски факултет Универзитета у Нишу
T2  - Исходишта
T1  - Настава на српском језику у Поморишју данас
SP  - 519
EP  - 536
IS  - 3
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_5493
ER  - 
@article{
author = "Ћирковић, Светлана",
year = "2017",
abstract = "Овај прилог се бави анализом три случаја организовања наставе на српском језику у поморишким насељима Фелнак, Арад Гај и Велики Сенпетар. У насељима Фелнак и Велики Сенпетар настава на српском језику је институционализована, и обавља се у оквиру српских одељења основних школа у овим насељима. Настава српског језика у арадском приградском насељу Арад Гај је факултативна и организована је уз подршку Савеза Срба у Румунији. Квалитативна социолингвситичка анализа теренских наратива о ставовима говорника српског језика, као и ставовима наставника који изводе наставу на српском језику указује на све мањи број говорника српског језика у Поморишју, да говорници српског језика припадају најстаријој генерацији, да најмлађа генерација говорника, па чак и ученици који похађају наставу на српском језику, не користи српски језик, и да је број домена употребе српског језика данас врло ограничен. Такође, истраживања указују и на драстично смањење броја ученика српских одељења у последњих двадесетак година, прилагођавање наставе ситуацији пасивне употребе и знања српског језика у генерацији ученика основне школе, с једне стране, и ситуацији могућег укидања српског одељења због малог броја ученика, с друге. Иако примарни циљ теренских истраживања није био сагледавање социолингвистичке ситуације, нити су теренска истраживања била осмишљена тако да обухвате заштиту језика, у раду се констатује да језичка ситуација упућује на потребу за заштитом језика, и рад на превенцији замене језика., This contribution is basically concerned with the qualitative analysis of three cases of classes in Serbian language in settlements of Felnac, Arad Gai and Sânpetru Mare, which belong to the region of Mureş river. The classes in Serbian language in settlements Felnac and Sânpetru Mare are institutionalized within the Serbian departments of primary schools in these settlements. Serbian language classes in the settlement of Arad Gai, the suburb of the town of Arad, are organized with the support of the Association of Serbs in Romania. Qualitative sociolinguistic analysis of narratives about the attitudes of Serbian language speakers, as well as the attitudes of teachers who teach in the Serbian language indicates a declining number of speakers of Serbian language in the region of Mureş river, as well as that speakers belong to the oldest generation, that the youngest generation of speakers, and even students that attend classes in Serbian language, do not use Serbian language in wide range of linguistic domains. The studies indicate the drastic reduction in number of students of Serbian classes in the last twenty years, the adaptation  of teaching to passive knowledge of the Serbian language in the generation of primary school students , on the one hand, and the possible reversal of the Serbian classes to the small number of students, on the other. Although the primary goal of the field researches were not the consideration of socio-linguistic situation, nor the studies were primarily designed to integrate the language preservation, subsequently was concluded that the language situation had pointed to the need to language preservation, and the prevention of language shift.",
publisher = "Темишвар: Филолошки,историјски и теолошки факултет Западног универзитета у Темишвару, Темишвар: Савез Срба у Румунији, Ниш: Филозофски факултет Универзитета у Нишу",
journal = "Исходишта",
title = "Настава на српском језику у Поморишју данас",
pages = "519-536",
number = "3",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_5493"
}
Ћирковић, С.. (2017). Настава на српском језику у Поморишју данас. in Исходишта
Темишвар: Филолошки,историјски и теолошки факултет Западног универзитета у Темишвару.(3), 519-536.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_5493
Ћирковић С. Настава на српском језику у Поморишју данас. in Исходишта. 2017;(3):519-536.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_5493 .
Ћирковић, Светлана, "Настава на српском језику у Поморишју данас" in Исходишта, no. 3 (2017):519-536,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_5493 .

Теренски записи из Ченеја

Радовановић, Драгана

(Темишвар : Савез Срба у Румунији, 2017)

TY  - JOUR
AU  - Радовановић, Драгана
PY  - 2017
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/9527
AB  - У раду се на основну теренских записа указује на најмаркантније
дијалекатске особености у говору Ченеја у румунском Банату. Материјал
се, у мери у којој то грађа обезбеђује, притом пореди са суседним селима
истог микроареала, и то са обеју страна државне границе која пресеца
Банат, као и са досадашњим ранијим записима из овог пункта.
AB  - В работе на основании полевых записей выявлены самые характерные
диалектные особенности в говоре деревни Ченей в румынском Банате. При этом
по мере возможности сранивались близлежащие деревни того же микроареала, с
обеих сторон государственной границы пересекающей Банат, а также
имеющиеся записи данного пункта.
Есть основания полагать, что нам удастся точнее определить статус говоров
данной части Баната, в зоне соприкосновения кикиндской и тамишской зон,
определяя их предположительнее как переходные, чем как пограничные. Как и
следовало ожидать, наблюдается процесс балканизации, в определенных
элементах новейшего времени.
PB  - Темишвар : Савез Срба у Румунији
PB  - Ниш : Филозофски факултет
T2  - Исходишта
T1  - Теренски записи из Ченеја
T1  - Полевые записи из населенного пункта Ченей
SP  - 345
EP  - 356
VL  - 3
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9527
ER  - 
@article{
author = "Радовановић, Драгана",
year = "2017",
abstract = "У раду се на основну теренских записа указује на најмаркантније
дијалекатске особености у говору Ченеја у румунском Банату. Материјал
се, у мери у којој то грађа обезбеђује, притом пореди са суседним селима
истог микроареала, и то са обеју страна државне границе која пресеца
Банат, као и са досадашњим ранијим записима из овог пункта., В работе на основании полевых записей выявлены самые характерные
диалектные особенности в говоре деревни Ченей в румынском Банате. При этом
по мере возможности сранивались близлежащие деревни того же микроареала, с
обеих сторон государственной границы пересекающей Банат, а также
имеющиеся записи данного пункта.
Есть основания полагать, что нам удастся точнее определить статус говоров
данной части Баната, в зоне соприкосновения кикиндской и тамишской зон,
определяя их предположительнее как переходные, чем как пограничные. Как и
следовало ожидать, наблюдается процесс балканизации, в определенных
элементах новейшего времени.",
publisher = "Темишвар : Савез Срба у Румунији, Ниш : Филозофски факултет",
journal = "Исходишта",
title = "Теренски записи из Ченеја, Полевые записи из населенного пункта Ченей",
pages = "345-356",
volume = "3",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9527"
}
Радовановић, Д.. (2017). Теренски записи из Ченеја. in Исходишта
Темишвар : Савез Срба у Румунији., 3, 345-356.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9527
Радовановић Д. Теренски записи из Ченеја. in Исходишта. 2017;3:345-356.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9527 .
Радовановић, Драгана, "Теренски записи из Ченеја" in Исходишта, 3 (2017):345-356,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9527 .