Ministry of Education, Science and Technological Development, Republic of Serbia, Grant no. 451-03-68/2020-14/200176 (Institute of Musicology SASA, Belgrade)

Link to this page

info:eu-repo/grantAgreement/MESTD/inst-2020/200176/RS//

Ministry of Education, Science and Technological Development, Republic of Serbia, Grant no. 451-03-68/2020-14/200176 (Institute of Musicology SASA, Belgrade) (en)
Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije, Ugovor br. 451-03-68/2020-14/200176 (Muzikološki institut SANU, Beograd) (sr_RS)
Министарство просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије, Уговор бр. 451-03-68/2020-14/200176 (Музиколошки институт САНУ, Београд) (sr)
Authors

Publications

From Emulation to a Great Masterpiece. Two Serbian Composers of the 1950s

Bralović, Miloš

(Belgrade : Institute of Musicology, Serbian Academy of Sciences and Arts, 2021-11)

TY  - CHAP
AU  - Bralović, Miloš
PY  - 2021-11
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/12004
AB  - The basic idea of this paper is to demonstrate the different ways in which a composer may use the techniques of simulation or stylistic allusion, not to resemble a certain composer or style, but to perfect their own compositional techniques and develop individual style. With this in mind, two orchestral pieces from Serbian music history have been analysed, both written in the 1950s: Suita giocosa (1956) by Milan Ristić (1908–1982) and Passacaglia for orchestra (1957) by Ljubica Marić (1909–2003). Through the analysis of these pieces, I explore the similarities between their compositional techniques with those of the great European masters. In the case of Milan Ristić, the techniques of Paul Hindemith (1895–1963), presented in the textbook Unterweisung im Tonsatz, are the base which Ristić used to perfect his own musical language. In Passacaglia by Ljubica Marić one may notice strong influences of development variation, as explained by Arnold Schoenberg (1874–1951) on Johannes Brahms’ (1833–1897) chamber music titled “Brahms the progressive”. In conclusion, the processes in these orchestral pieces represent simulation or stylistic allusion produced through emulation, bearing in mind that the level of borrowing exists exclusively within the compositional technique and that role models of Ristić and Marić, as techniques of ‘selected’ composers, remain hidden in their works.
AB  - Основна идеја аутора јесте да прикаже различите начине на које композитор
може да користи технике симулације, односно стилске алузије, али не
због тога да би наликовао на одређеног композитора или стил, већ да би
усавршио сопствено композиционо-техничко умеће и развио индивидуални
стил. Имајући то у виду, анализирали смо две оркестарске композиције из
историје српске музике, написане током педесетих година прошлог века:
Suita giocosa (1956) Милана Ристића (1908–1982) и Пасакаљу за оркестар
(1957) Љубице Марић (1909–2003). Кроз анализу ових дела, покушали смо да
уочимо сродности композиционих техника ових композитора са техникама
великих европских композитора. У случају Милана Ристића, технике Паула
Хиндемита (Paul Hindemith, 1895–1963), представљене у уџбенику Техника
тонског слога (Unterweisung im Tonsatz) представљају основу коју је Ристић
користио у усавршавању сопственог музичког језика. У Пасакаљи Љубице
Марић, уочљиви су јаки трагови развојног варирања, на начин на који их
је објаснио Арнолд Шенберг (Arnold Schoenberg, 1874–1951) у свом есеју о
Брамсовој камерној музици (Johannes Brahms, 1833–1897) под називом „Брамс
напредњак“ („Brahms the Progressive“). Коначно, закључујемо да процеси
у поменутим делима представљају симулацију, односно стилску алузију,
произведену кроз емулацију, имајући у виду да се ниво преузимања одвија
на нивоу композиционе технике и да узори Ристића и Марићеве, у виду
‘одабраних’ композитора, остају у великој мери прикривени у њиховим делима.
PB  - Belgrade : Institute of Musicology, Serbian Academy of Sciences and Arts
T2  - Shaping the Present by the Future. Musicology, Ethnomusicology and Contemporaneity
T1  - From Emulation to a Great Masterpiece. Two Serbian Composers of the 1950s
T1  - Од опонашања до ремек-дела. Двоје српских композитора педесетих година XX века
SP  - 187
EP  - 205
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12004
ER  - 
@inbook{
author = "Bralović, Miloš",
year = "2021-11",
abstract = "The basic idea of this paper is to demonstrate the different ways in which a composer may use the techniques of simulation or stylistic allusion, not to resemble a certain composer or style, but to perfect their own compositional techniques and develop individual style. With this in mind, two orchestral pieces from Serbian music history have been analysed, both written in the 1950s: Suita giocosa (1956) by Milan Ristić (1908–1982) and Passacaglia for orchestra (1957) by Ljubica Marić (1909–2003). Through the analysis of these pieces, I explore the similarities between their compositional techniques with those of the great European masters. In the case of Milan Ristić, the techniques of Paul Hindemith (1895–1963), presented in the textbook Unterweisung im Tonsatz, are the base which Ristić used to perfect his own musical language. In Passacaglia by Ljubica Marić one may notice strong influences of development variation, as explained by Arnold Schoenberg (1874–1951) on Johannes Brahms’ (1833–1897) chamber music titled “Brahms the progressive”. In conclusion, the processes in these orchestral pieces represent simulation or stylistic allusion produced through emulation, bearing in mind that the level of borrowing exists exclusively within the compositional technique and that role models of Ristić and Marić, as techniques of ‘selected’ composers, remain hidden in their works., Основна идеја аутора јесте да прикаже различите начине на које композитор
може да користи технике симулације, односно стилске алузије, али не
због тога да би наликовао на одређеног композитора или стил, већ да би
усавршио сопствено композиционо-техничко умеће и развио индивидуални
стил. Имајући то у виду, анализирали смо две оркестарске композиције из
историје српске музике, написане током педесетих година прошлог века:
Suita giocosa (1956) Милана Ристића (1908–1982) и Пасакаљу за оркестар
(1957) Љубице Марић (1909–2003). Кроз анализу ових дела, покушали смо да
уочимо сродности композиционих техника ових композитора са техникама
великих европских композитора. У случају Милана Ристића, технике Паула
Хиндемита (Paul Hindemith, 1895–1963), представљене у уџбенику Техника
тонског слога (Unterweisung im Tonsatz) представљају основу коју је Ристић
користио у усавршавању сопственог музичког језика. У Пасакаљи Љубице
Марић, уочљиви су јаки трагови развојног варирања, на начин на који их
је објаснио Арнолд Шенберг (Arnold Schoenberg, 1874–1951) у свом есеју о
Брамсовој камерној музици (Johannes Brahms, 1833–1897) под називом „Брамс
напредњак“ („Brahms the Progressive“). Коначно, закључујемо да процеси
у поменутим делима представљају симулацију, односно стилску алузију,
произведену кроз емулацију, имајући у виду да се ниво преузимања одвија
на нивоу композиционе технике и да узори Ристића и Марићеве, у виду
‘одабраних’ композитора, остају у великој мери прикривени у њиховим делима.",
publisher = "Belgrade : Institute of Musicology, Serbian Academy of Sciences and Arts",
journal = "Shaping the Present by the Future. Musicology, Ethnomusicology and Contemporaneity",
booktitle = "From Emulation to a Great Masterpiece. Two Serbian Composers of the 1950s, Од опонашања до ремек-дела. Двоје српских композитора педесетих година XX века",
pages = "187-205",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12004"
}
Bralović, M.. (2021-11). From Emulation to a Great Masterpiece. Two Serbian Composers of the 1950s. in Shaping the Present by the Future. Musicology, Ethnomusicology and Contemporaneity
Belgrade : Institute of Musicology, Serbian Academy of Sciences and Arts., 187-205.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12004
Bralović M. From Emulation to a Great Masterpiece. Two Serbian Composers of the 1950s. in Shaping the Present by the Future. Musicology, Ethnomusicology and Contemporaneity. 2021;:187-205.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12004 .
Bralović, Miloš, "From Emulation to a Great Masterpiece. Two Serbian Composers of the 1950s" in Shaping the Present by the Future. Musicology, Ethnomusicology and Contemporaneity (2021-11):187-205,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12004 .

Debunking “Potentially Monolithic Perceptions of Musicology”: The Role of Musicology in Metal Music Studies

Radovanović, Bojana

(Belgrade : Institute of Musicology SASA, 2021-10)

TY  - CHAP
AU  - Radovanović, Bojana
PY  - 2021-10
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/handle/123456789/11974
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/12001
AB  - It can be said that the academic scrutinization of metal music began with two substantial studies – Heavy Metal. The Music and its Culture (1991) by sociologist Deena Weinstein and Running with the Devil. Power, Gender, and Madness in Heavy Metal Music (1993) by musicologist Robert Walser. During the following couple of decades, academic and metal communities witnessed some sporadic – but essential – contributions to the field (Purcell’s Death Metal Music: The Passion and Politics of a Subculture (2003) and Kahn-Harris’s Extreme Metal: Music and Culture on the Edge (2007), to name a few).
A series of several events that occurred near the end of the first decade of the 21st century, and especially during the 2010s, are crucial in the institutionalization of metal music studies. The foundation of the International Society for Metal Music Studies (ISMMS) in 2013 is probably the most important one, mainly because it announced the emergence of the new scientific paradigm. Following the first global conference on metal held in Salzburg in 2008, starting from 2013 the ISMMS began organizing regular international and inter/multi-disciplinary conferences biannually. Finally, the foundation of ISMMS’ specialized scientific journal, Metal Music Studies (Intellect Press, 2015), signified the beginning of the so-called autonomy that metal scholars strived for. As Will Straw noticed in his keynote speech at the ISMMS conference in Nantes (2019), this autonomy was particularly important concerning popular music studies. Metal scholars, coming from various disciplines (sociology, musicology, aesthetics, cultural studies, history, psychology, etc.), created their “intellectual hub” and started building a unique resource for the field.
With musicology playing a vital role in the field, this paper aims to examine the musicological input to metal music studies, with special attention given to studies published after the foundation of the ISMMS and its journal. This overview will encompass reoccurring topics, contemporary methodologies, and the interdisciplinary liaisons established in the research process.
AB  - Имајући у виду да је интересовање за проучавање метал музике званично отпочело у англоамеричком контексту деведесетих година прошлог века појавом две студије утемељивачког карактера – Heavy Metal. The Music and its Culture (1991) социолошкиње Дине Вајнстин и Running with the Devil. Power, Gender, and Madness in Heavy Metal Music (1993) музиколога Роберта Волсера – циљ овог текста био је да се испита улога музикологије у области студија метал музике.
Показано је да је, током три деценије све разгранатијег научног дискурса о овом музичком феномену, упис музикологије био важан не само као први корак, већ и као константан и неизоставан део говора и написа о металу. Почевши од Волсерове студије, која је par excellance продукт ’свог доба’ и нове музикологије, музиколошки доприноси овом пољу били су резултат интердисциплинарне базе дисциплине, те су тако резултати тих истраживања обухватала историографску, формалистичку, музичко-теоријску, естетичку,
филозофску, етномузиколошку, етнографску раван. 
На институционализацију студија метал музике утицало је неколико догађаја који су се одвили крајем прве деценије 21. века, а нарочито током 2010-их. Због успостављања нове научне парадигме и платформе, пре свега треба поменути оснивање Међународног друштва за проучавање метал музике
(ISMMS) 2013. године, а потом и установљивање редовних међународних и интер/транс/мултидисциплинарних научних скупова широм света. Својеврсна аутономија ове области, нарочито у односу на студије популарне музике, заокружена је успостављањем научног часописа Metal Music Studies (Intellect Press, 2015). Тако је, у односу на претходни период, где је научно истраживање метал музике остајало у запећку шире слике и спорадично се пробијало у први план, успостављена платформа на којој ће се убрзо развити дисциплинарни односи.
Иако су неки од гласноговорника студија метал музике инсистирали на оснаживању музиколошког ’гласа’ пре свега ради компетентног говора о звуку, музичким структурама и хармонско-мелодијским аспектима метал музике, овај текст је увидом у кратку али садржајну историју музиколошких написа показао да се, услед основних интердисциплинарних поставки музикологије, допринос музиколога не може свести ’само’ на музичко-теоријски рад. Штавише, он предвиђа још богатију продукцију која долази из сфере музикологије, а која ће бити инспирисана и испровцирана новим технологијама, инструментима и извођаштвом, савременим друштвом и публиком, начинима стварања,
постпродукције и рецепције музике.
PB  - Belgrade : Institute of Musicology SASA
T2  - Shaping the Present through the Future: Musicology, Ethnomusicology and Contemporaneity
T1  - Debunking “Potentially Monolithic Perceptions of Musicology”: The Role of Musicology in Metal Music Studies
T1  - Раскринкавање „потенцијално монолитног погледа на музикологију“: улога музикологије у студијама метал музике
SP  - 97
EP  - 109
VL  - 109
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12001
ER  - 
@inbook{
author = "Radovanović, Bojana",
year = "2021-10",
abstract = "It can be said that the academic scrutinization of metal music began with two substantial studies – Heavy Metal. The Music and its Culture (1991) by sociologist Deena Weinstein and Running with the Devil. Power, Gender, and Madness in Heavy Metal Music (1993) by musicologist Robert Walser. During the following couple of decades, academic and metal communities witnessed some sporadic – but essential – contributions to the field (Purcell’s Death Metal Music: The Passion and Politics of a Subculture (2003) and Kahn-Harris’s Extreme Metal: Music and Culture on the Edge (2007), to name a few).
A series of several events that occurred near the end of the first decade of the 21st century, and especially during the 2010s, are crucial in the institutionalization of metal music studies. The foundation of the International Society for Metal Music Studies (ISMMS) in 2013 is probably the most important one, mainly because it announced the emergence of the new scientific paradigm. Following the first global conference on metal held in Salzburg in 2008, starting from 2013 the ISMMS began organizing regular international and inter/multi-disciplinary conferences biannually. Finally, the foundation of ISMMS’ specialized scientific journal, Metal Music Studies (Intellect Press, 2015), signified the beginning of the so-called autonomy that metal scholars strived for. As Will Straw noticed in his keynote speech at the ISMMS conference in Nantes (2019), this autonomy was particularly important concerning popular music studies. Metal scholars, coming from various disciplines (sociology, musicology, aesthetics, cultural studies, history, psychology, etc.), created their “intellectual hub” and started building a unique resource for the field.
With musicology playing a vital role in the field, this paper aims to examine the musicological input to metal music studies, with special attention given to studies published after the foundation of the ISMMS and its journal. This overview will encompass reoccurring topics, contemporary methodologies, and the interdisciplinary liaisons established in the research process., Имајући у виду да је интересовање за проучавање метал музике званично отпочело у англоамеричком контексту деведесетих година прошлог века појавом две студије утемељивачког карактера – Heavy Metal. The Music and its Culture (1991) социолошкиње Дине Вајнстин и Running with the Devil. Power, Gender, and Madness in Heavy Metal Music (1993) музиколога Роберта Волсера – циљ овог текста био је да се испита улога музикологије у области студија метал музике.
Показано је да је, током три деценије све разгранатијег научног дискурса о овом музичком феномену, упис музикологије био важан не само као први корак, већ и као константан и неизоставан део говора и написа о металу. Почевши од Волсерове студије, која је par excellance продукт ’свог доба’ и нове музикологије, музиколошки доприноси овом пољу били су резултат интердисциплинарне базе дисциплине, те су тако резултати тих истраживања обухватала историографску, формалистичку, музичко-теоријску, естетичку,
филозофску, етномузиколошку, етнографску раван. 
На институционализацију студија метал музике утицало је неколико догађаја који су се одвили крајем прве деценије 21. века, а нарочито током 2010-их. Због успостављања нове научне парадигме и платформе, пре свега треба поменути оснивање Међународног друштва за проучавање метал музике
(ISMMS) 2013. године, а потом и установљивање редовних међународних и интер/транс/мултидисциплинарних научних скупова широм света. Својеврсна аутономија ове области, нарочито у односу на студије популарне музике, заокружена је успостављањем научног часописа Metal Music Studies (Intellect Press, 2015). Тако је, у односу на претходни период, где је научно истраживање метал музике остајало у запећку шире слике и спорадично се пробијало у први план, успостављена платформа на којој ће се убрзо развити дисциплинарни односи.
Иако су неки од гласноговорника студија метал музике инсистирали на оснаживању музиколошког ’гласа’ пре свега ради компетентног говора о звуку, музичким структурама и хармонско-мелодијским аспектима метал музике, овај текст је увидом у кратку али садржајну историју музиколошких написа показао да се, услед основних интердисциплинарних поставки музикологије, допринос музиколога не може свести ’само’ на музичко-теоријски рад. Штавише, он предвиђа још богатију продукцију која долази из сфере музикологије, а која ће бити инспирисана и испровцирана новим технологијама, инструментима и извођаштвом, савременим друштвом и публиком, начинима стварања,
постпродукције и рецепције музике.",
publisher = "Belgrade : Institute of Musicology SASA",
journal = "Shaping the Present through the Future: Musicology, Ethnomusicology and Contemporaneity",
booktitle = "Debunking “Potentially Monolithic Perceptions of Musicology”: The Role of Musicology in Metal Music Studies, Раскринкавање „потенцијално монолитног погледа на музикологију“: улога музикологије у студијама метал музике",
pages = "97-109",
volume = "109",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12001"
}
Radovanović, B.. (2021-10). Debunking “Potentially Monolithic Perceptions of Musicology”: The Role of Musicology in Metal Music Studies. in Shaping the Present through the Future: Musicology, Ethnomusicology and Contemporaneity
Belgrade : Institute of Musicology SASA., 109, 97-109.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12001
Radovanović B. Debunking “Potentially Monolithic Perceptions of Musicology”: The Role of Musicology in Metal Music Studies. in Shaping the Present through the Future: Musicology, Ethnomusicology and Contemporaneity. 2021;109:97-109.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12001 .
Radovanović, Bojana, "Debunking “Potentially Monolithic Perceptions of Musicology”: The Role of Musicology in Metal Music Studies" in Shaping the Present through the Future: Musicology, Ethnomusicology and Contemporaneity, 109 (2021-10):97-109,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12001 .

Звучно наслеђе у етномузикологији: Приступи и перспективе / Sound Heritage in Ethnomusicology: Approaches and Perspectives

(Београд : Музиколошки институт САНУ, 2021)

TY  - CONF
PY  - 2021
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/12065
PB  - Београд : Музиколошки институт САНУ
T1  - Звучно наслеђе у етномузикологији: Приступи и перспективе / Sound Heritage in Ethnomusicology: Approaches and Perspectives
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12065
ER  - 
@conference{
year = "2021",
publisher = "Београд : Музиколошки институт САНУ",
title = "Звучно наслеђе у етномузикологији: Приступи и перспективе / Sound Heritage in Ethnomusicology: Approaches and Perspectives",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12065"
}
(2021). Звучно наслеђе у етномузикологији: Приступи и перспективе / Sound Heritage in Ethnomusicology: Approaches and Perspectives. 
Београд : Музиколошки институт САНУ..
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12065
Звучно наслеђе у етномузикологији: Приступи и перспективе / Sound Heritage in Ethnomusicology: Approaches and Perspectives. 2021;.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12065 .
"Звучно наслеђе у етномузикологији: Приступи и перспективе / Sound Heritage in Ethnomusicology: Approaches and Perspectives" (2021),
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12065 .

Playing Catch-Up: Serbian Art Music against the Odds

Medić, Ivana

(Budapest : Hungarian Academy of Arts – Research Institute of Art Theory and Methodology, 2021)

TY  - CHAP
AU  - Medić, Ivana
PY  - 2021
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/12021
AB  - This essay aims to answer the main question that this book deals with – namely, to what extent has contemporary culture been determined by multiple changes of identity forced against the will of the societies of the Central European region over the past century. I will focus on the example of Serbia, one of the countries which experienced a belated development of its cultural and, more
specifically, musical life, due to unfavourable political circumstances. Ever since its modern-era (re)birth in the mid-nineteenth century, Serbian art music has been playing “catch-up” with the rest of Europe. At the same time, the country itself has undergone multiple changes of its borders, names, (con)federal organisations, constitutions and dominant ideologies, not to mention multiple wars, which have inevitably affected the development of Serbian musical life and its institutions. Due to the fact that this development was uneven, often interrupted by wars or stifled by political intervention, many composers suffered from the so-called “Shostakovich syndrome”. As defined by Jeff Simon, this phenomenon applies to composers from non-Western European countries, whose output was “too avant-garde for their native lands, but not advanced enough for the West”. Shostakovich himself was a victim of the ideological pressures and prejudices that accompanied the post-WWII global divide.
PB  - Budapest : Hungarian Academy of Arts – Research Institute of Art Theory and Methodology
T2  - Shostakovich-Syndrome. The Burdened Memories of Central European Societies in the 20th Century
T1  - Playing Catch-Up: Serbian Art Music against the Odds
SP  - 43
EP  - 52
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12021
ER  - 
@inbook{
author = "Medić, Ivana",
year = "2021",
abstract = "This essay aims to answer the main question that this book deals with – namely, to what extent has contemporary culture been determined by multiple changes of identity forced against the will of the societies of the Central European region over the past century. I will focus on the example of Serbia, one of the countries which experienced a belated development of its cultural and, more
specifically, musical life, due to unfavourable political circumstances. Ever since its modern-era (re)birth in the mid-nineteenth century, Serbian art music has been playing “catch-up” with the rest of Europe. At the same time, the country itself has undergone multiple changes of its borders, names, (con)federal organisations, constitutions and dominant ideologies, not to mention multiple wars, which have inevitably affected the development of Serbian musical life and its institutions. Due to the fact that this development was uneven, often interrupted by wars or stifled by political intervention, many composers suffered from the so-called “Shostakovich syndrome”. As defined by Jeff Simon, this phenomenon applies to composers from non-Western European countries, whose output was “too avant-garde for their native lands, but not advanced enough for the West”. Shostakovich himself was a victim of the ideological pressures and prejudices that accompanied the post-WWII global divide.",
publisher = "Budapest : Hungarian Academy of Arts – Research Institute of Art Theory and Methodology",
journal = "Shostakovich-Syndrome. The Burdened Memories of Central European Societies in the 20th Century",
booktitle = "Playing Catch-Up: Serbian Art Music against the Odds",
pages = "43-52",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12021"
}
Medić, I.. (2021). Playing Catch-Up: Serbian Art Music against the Odds. in Shostakovich-Syndrome. The Burdened Memories of Central European Societies in the 20th Century
Budapest : Hungarian Academy of Arts – Research Institute of Art Theory and Methodology., 43-52.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12021
Medić I. Playing Catch-Up: Serbian Art Music against the Odds. in Shostakovich-Syndrome. The Burdened Memories of Central European Societies in the 20th Century. 2021;:43-52.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12021 .
Medić, Ivana, "Playing Catch-Up: Serbian Art Music against the Odds" in Shostakovich-Syndrome. The Burdened Memories of Central European Societies in the 20th Century (2021):43-52,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12021 .

Одзвук елемента сеоске музичке традиције југа Србије и суседних области у Настасијевићевој песми Зора

Јовановић, Јелена

(Београд : Универзитет уметности у Београду, Факултет музичке уметности, 2021)

TY  - CONF
AU  - Јовановић, Јелена
PY  - 2021
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/11819
AB  - Рад на овом тексту подстакнут је слушним утиском стеченим приликом читања песме Зора, са њеним упечатљивим рефреном Стани не мини, што је инспирисало примену анализе која је показала да су у песми присутни одређени елементи (српске) музичке традиције. Уз неспорно присуство елемената усмене народне поезије у тексту песме, етномузиколошка анализа структурних, формалних, интонационих и семантичких карактеристика песме резултирала је идентификовањем елемената једног традиционалног фолклорно-музичког узора "музичког геста" (Hatten, Закић, Арсић) као одзвука матерње мелодије у рефрену овог песничког остварења. Музичка ћелија о којој је реч, са мелодијским покретом улазне кварте и поступним силазним покретом (поред своје аналогије у коледарским песмама источне Србије) среће се у значајној мери у кругу песама сеоске провенијенције из јужне Србије и Северне Македоније, које припадају свадбеном жанру, приповедном жанру и широј групи лирских песама опште намене. Он истовремено има карактер локалног / родног и универзалног / општечовечанског.
PB  - Београд : Универзитет уметности у Београду, Факултет музичке уметности
C3  - Матерња мелодија Момчила Настасијевића: интердисциплинарне рефлексије
T1  - Одзвук елемента сеоске музичке традиције југа Србије и суседних области у Настасијевићевој песми Зора
SP  - 77
EP  - 93
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11819
ER  - 
@conference{
author = "Јовановић, Јелена",
year = "2021",
abstract = "Рад на овом тексту подстакнут је слушним утиском стеченим приликом читања песме Зора, са њеним упечатљивим рефреном Стани не мини, што је инспирисало примену анализе која је показала да су у песми присутни одређени елементи (српске) музичке традиције. Уз неспорно присуство елемената усмене народне поезије у тексту песме, етномузиколошка анализа структурних, формалних, интонационих и семантичких карактеристика песме резултирала је идентификовањем елемената једног традиционалног фолклорно-музичког узора "музичког геста" (Hatten, Закић, Арсић) као одзвука матерње мелодије у рефрену овог песничког остварења. Музичка ћелија о којој је реч, са мелодијским покретом улазне кварте и поступним силазним покретом (поред своје аналогије у коледарским песмама источне Србије) среће се у значајној мери у кругу песама сеоске провенијенције из јужне Србије и Северне Македоније, које припадају свадбеном жанру, приповедном жанру и широј групи лирских песама опште намене. Он истовремено има карактер локалног / родног и универзалног / општечовечанског.",
publisher = "Београд : Универзитет уметности у Београду, Факултет музичке уметности",
journal = "Матерња мелодија Момчила Настасијевића: интердисциплинарне рефлексије",
title = "Одзвук елемента сеоске музичке традиције југа Србије и суседних области у Настасијевићевој песми Зора",
pages = "77-93",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11819"
}
Јовановић, Ј.. (2021). Одзвук елемента сеоске музичке традиције југа Србије и суседних области у Настасијевићевој песми Зора. in Матерња мелодија Момчила Настасијевића: интердисциплинарне рефлексије
Београд : Универзитет уметности у Београду, Факултет музичке уметности., 77-93.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11819
Јовановић Ј. Одзвук елемента сеоске музичке традиције југа Србије и суседних области у Настасијевићевој песми Зора. in Матерња мелодија Момчила Настасијевића: интердисциплинарне рефлексије. 2021;:77-93.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11819 .
Јовановић, Јелена, "Одзвук елемента сеоске музичке традиције југа Србије и суседних области у Настасијевићевој песми Зора" in Матерња мелодија Момчила Настасијевића: интердисциплинарне рефлексије (2021):77-93,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11819 .

Етномузиколошки приступи градској музици у Србији

Думнић Вилотијевић, Марија

(Београд: Удружење фолклориста Србије, Универзитетска библиотека "Светозар Марковић", 2021)

TY  - CONF
AU  - Думнић Вилотијевић, Марија
PY  - 2021
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/11890
AB  - Етномузиколошка проучавања у Србији доминантно су усмерена на сеоску народну музику. Ипак, градска народна музика била је предмет теренских бележења, али и стручних критика у Србији, а пратећи глобалне дисциплинарне токове у последњој деценији, она завређује све већу пажњу у етномузиколошким радовима. У овом раду биће представљени приступи градском музичком фолклору кроз одабране дефиниције етномузикологије, уз истицање могућности примене урбане етномузикологије и студија популарне музике. У односу на развој етномузикологије у Србији биће приказани приступи музичком фолклору забележеном у градовима, посебно с освртом на третман односа са сеоским музичким фолклором.
AB  - Ethnomusicological research in Serbia is dominantly directed towards rural folk music. However, urban folk music was subject of field recording and professional critiques in Serbia, but following global streams of the discipline during the last decade, it gains more attention in ethnomusicological work. This paper presents approaches to urban musical folklore through selected definitions of ethnomusicology, with emphasis on the possibilities of urban ethnomusicology and popular music studies. In relation to the development of ethnomusicology in Serbia, here are presented approaches to the musical folklore noted in urban areas, especially regarding treatment of relation with rural musical folklore.
PB  - Београд: Удружење фолклориста Србије, Универзитетска библиотека "Светозар Марковић"
PB  - Лозница: Центар за културу "Вук Караџић"
PB  - Тршић: Научно-образовно културни центар "Вук Караџић"
C3  - Савремена српска фолклористика
T1  - Етномузиколошки приступи градској музици у Србији
T1  - Ethnomusicological approaches to urban folk music in Serbia
SP  - 303
EP  - 315
IS  - 9
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11890
ER  - 
@conference{
author = "Думнић Вилотијевић, Марија",
year = "2021",
abstract = "Етномузиколошка проучавања у Србији доминантно су усмерена на сеоску народну музику. Ипак, градска народна музика била је предмет теренских бележења, али и стручних критика у Србији, а пратећи глобалне дисциплинарне токове у последњој деценији, она завређује све већу пажњу у етномузиколошким радовима. У овом раду биће представљени приступи градском музичком фолклору кроз одабране дефиниције етномузикологије, уз истицање могућности примене урбане етномузикологије и студија популарне музике. У односу на развој етномузикологије у Србији биће приказани приступи музичком фолклору забележеном у градовима, посебно с освртом на третман односа са сеоским музичким фолклором., Ethnomusicological research in Serbia is dominantly directed towards rural folk music. However, urban folk music was subject of field recording and professional critiques in Serbia, but following global streams of the discipline during the last decade, it gains more attention in ethnomusicological work. This paper presents approaches to urban musical folklore through selected definitions of ethnomusicology, with emphasis on the possibilities of urban ethnomusicology and popular music studies. In relation to the development of ethnomusicology in Serbia, here are presented approaches to the musical folklore noted in urban areas, especially regarding treatment of relation with rural musical folklore.",
publisher = "Београд: Удружење фолклориста Србије, Универзитетска библиотека "Светозар Марковић", Лозница: Центар за културу "Вук Караџић", Тршић: Научно-образовно културни центар "Вук Караџић"",
journal = "Савремена српска фолклористика",
title = "Етномузиколошки приступи градској музици у Србији, Ethnomusicological approaches to urban folk music in Serbia",
pages = "303-315",
number = "9",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11890"
}
Думнић Вилотијевић, М.. (2021). Етномузиколошки приступи градској музици у Србији. in Савремена српска фолклористика
Београд: Удружење фолклориста Србије, Универзитетска библиотека "Светозар Марковић".(9), 303-315.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11890
Думнић Вилотијевић М. Етномузиколошки приступи градској музици у Србији. in Савремена српска фолклористика. 2021;(9):303-315.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11890 .
Думнић Вилотијевић, Марија, "Етномузиколошки приступи градској музици у Србији" in Савремена српска фолклористика, no. 9 (2021):303-315,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11890 .

Contemporary Musicology in a Neither/Nor State. Challenging the Status of Music(ologic)al Periphery

Radovanović, Bojana

(Munchen : Allitera Verlag, 2021)

TY  - CHAP
AU  - Radovanović, Bojana
PY  - 2021
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/12002
AB  - This paper deals with the reception of European avant-garde in the Serbian/Yugoslav context of the 20th century, scrutinized in the highly influential study by Serbian musicologist Mirjana Veselinović-Hofman, “Creative Presence of European Avant-Garde with Us” [Stvaralačka prisutnost evropske avangarde u nas] (1983). While dealing with the musical reception of the avant-garde between the wars and during the sixties and the seventies, Veselinović-Hofman creates a musicological narrative through which we can observe several problematic knots regarding the model of center and periphery.
PB  - Munchen : Allitera Verlag
T2  - The East, the West and the In-Between in Music
T1  - Contemporary Musicology in a Neither/Nor State. Challenging the Status of Music(ologic)al Periphery
SP  - 167
EP  - 180
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12002
ER  - 
@inbook{
author = "Radovanović, Bojana",
year = "2021",
abstract = "This paper deals with the reception of European avant-garde in the Serbian/Yugoslav context of the 20th century, scrutinized in the highly influential study by Serbian musicologist Mirjana Veselinović-Hofman, “Creative Presence of European Avant-Garde with Us” [Stvaralačka prisutnost evropske avangarde u nas] (1983). While dealing with the musical reception of the avant-garde between the wars and during the sixties and the seventies, Veselinović-Hofman creates a musicological narrative through which we can observe several problematic knots regarding the model of center and periphery.",
publisher = "Munchen : Allitera Verlag",
journal = "The East, the West and the In-Between in Music",
booktitle = "Contemporary Musicology in a Neither/Nor State. Challenging the Status of Music(ologic)al Periphery",
pages = "167-180",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12002"
}
Radovanović, B.. (2021). Contemporary Musicology in a Neither/Nor State. Challenging the Status of Music(ologic)al Periphery. in The East, the West and the In-Between in Music
Munchen : Allitera Verlag., 167-180.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12002
Radovanović B. Contemporary Musicology in a Neither/Nor State. Challenging the Status of Music(ologic)al Periphery. in The East, the West and the In-Between in Music. 2021;:167-180.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12002 .
Radovanović, Bojana, "Contemporary Musicology in a Neither/Nor State. Challenging the Status of Music(ologic)al Periphery" in The East, the West and the In-Between in Music (2021):167-180,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12002 .

Radio Art in Musicology: Challenges and Possible Methodologies

Maglov, Marija

(Belgrade : Institute of Musicology SASA, 2021)

TY  - CHAP
AU  - Maglov, Marija
PY  - 2021
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/11998
AB  - The topic of this paper is the challenges and possible methodologies for a musicologist dealing with radio art. As an experimental audio form at the intersection of music, sound art, poetry and drama, radio art was only occasionally the subject of musicology studies. When it was, the focus was predominantly given to particular works, in tradition with a long-standing musicological occupation with musical work. With respect to this kind of approach, I would like to suggest a slight focus-shift from the work being at the centre of attention to the work as being just one factor in a network comprised of different actors. Thus, after examining the specificities of defining radio art, I comment on the beneficial and challenging aspects of the chosen theoretical approach and methodology applied to radio art.
AB  - Прво истраживачко питање у овом тексту јесте како се на музиколошки начин
бавити радио артом, а да истраживачки фокус не буде на појединачним делима
(еквивалентима музичком делу). Без намере да овакав приступ (доминантан
у музиколошкој литератури аутора из Србије у коју сам до тренутка писања
рада имала увид) оспоравам, сматрам да би се ширењем поља интересовања на
актере процеса креирања радиофонских дела, те на материјалне, технолошке и
институционалне услове у којима се то креирање дешава(ло), у значајној мери
допринело да историјски увид у финесе ове праксе буде потпунији. Први део
студије посвећен је проблему дефинисања радио арта, појашњењу терминолошких
разлика између синонима за ову уметничку праксу, те методолошким
импликацијама дефиниција и термина. Истицањем назива медија у називу
уметничке праксе, намера ми је да скренем пажњу на оне аспекте практиковања
ове уметности који указују на умреженост актера, технологија и институција,
а који се не могу обухватити када су питања усмерена искључиво на „читања“
појединачних дела. Да бих размотрила могућу методологију за приступ радио арту
који сам изложила, позивам се на утицајни есеј музиколога Бенџамина Пикета
(Benjamin Piekut), који уводи теорију актера-мреже у историју музике, сматрајући
да је ова методологија корисна и за разматрање других акустичких форми. У том
смислу, есеј је посвећен разматрању начина на која се могу добити одговори на
питања о радио арту ван интерпретације појединачних звучно организованих
целина.
PB  - Belgrade : Institute of Musicology SASA
T2  - Shaping the Present through the Future: Musicology, Ethnomusicology and Contemporaneity
T1  - Radio Art in Musicology: Challenges and Possible Methodologies
T1  - Радиофонска уметност у музикологији: изазови и могуће методологије
SP  - 111
EP  - 124
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11998
ER  - 
@inbook{
author = "Maglov, Marija",
year = "2021",
abstract = "The topic of this paper is the challenges and possible methodologies for a musicologist dealing with radio art. As an experimental audio form at the intersection of music, sound art, poetry and drama, radio art was only occasionally the subject of musicology studies. When it was, the focus was predominantly given to particular works, in tradition with a long-standing musicological occupation with musical work. With respect to this kind of approach, I would like to suggest a slight focus-shift from the work being at the centre of attention to the work as being just one factor in a network comprised of different actors. Thus, after examining the specificities of defining radio art, I comment on the beneficial and challenging aspects of the chosen theoretical approach and methodology applied to radio art., Прво истраживачко питање у овом тексту јесте како се на музиколошки начин
бавити радио артом, а да истраживачки фокус не буде на појединачним делима
(еквивалентима музичком делу). Без намере да овакав приступ (доминантан
у музиколошкој литератури аутора из Србије у коју сам до тренутка писања
рада имала увид) оспоравам, сматрам да би се ширењем поља интересовања на
актере процеса креирања радиофонских дела, те на материјалне, технолошке и
институционалне услове у којима се то креирање дешава(ло), у значајној мери
допринело да историјски увид у финесе ове праксе буде потпунији. Први део
студије посвећен је проблему дефинисања радио арта, појашњењу терминолошких
разлика између синонима за ову уметничку праксу, те методолошким
импликацијама дефиниција и термина. Истицањем назива медија у називу
уметничке праксе, намера ми је да скренем пажњу на оне аспекте практиковања
ове уметности који указују на умреженост актера, технологија и институција,
а који се не могу обухватити када су питања усмерена искључиво на „читања“
појединачних дела. Да бих размотрила могућу методологију за приступ радио арту
који сам изложила, позивам се на утицајни есеј музиколога Бенџамина Пикета
(Benjamin Piekut), који уводи теорију актера-мреже у историју музике, сматрајући
да је ова методологија корисна и за разматрање других акустичких форми. У том
смислу, есеј је посвећен разматрању начина на која се могу добити одговори на
питања о радио арту ван интерпретације појединачних звучно организованих
целина.",
publisher = "Belgrade : Institute of Musicology SASA",
journal = "Shaping the Present through the Future: Musicology, Ethnomusicology and Contemporaneity",
booktitle = "Radio Art in Musicology: Challenges and Possible Methodologies, Радиофонска уметност у музикологији: изазови и могуће методологије",
pages = "111-124",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11998"
}
Maglov, M.. (2021). Radio Art in Musicology: Challenges and Possible Methodologies. in Shaping the Present through the Future: Musicology, Ethnomusicology and Contemporaneity
Belgrade : Institute of Musicology SASA., 111-124.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11998
Maglov M. Radio Art in Musicology: Challenges and Possible Methodologies. in Shaping the Present through the Future: Musicology, Ethnomusicology and Contemporaneity. 2021;:111-124.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11998 .
Maglov, Marija, "Radio Art in Musicology: Challenges and Possible Methodologies" in Shaping the Present through the Future: Musicology, Ethnomusicology and Contemporaneity (2021):111-124,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11998 .

Josip Slavenski, avangarda i zenitizam

Bralović, Miloš

(Kragujevac : Galerija Rima, 2021)

TY  - CHAP
AU  - Bralović, Miloš
PY  - 2021
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/11672
AB  - Relativno je mali broj poznatih podataka o odnosu između kompozitora Josipa Slavenskog
(1896–1955) i zenitista, sa kojima se družio tokom svog boravka u Parizu sredinom dvadesetih
godina prošlog veka. Jedini pouzdani podaci o tome tiču se poznanstva Slavenskog i Branka Ve Poljanskog (1897–1947). Stoga, pokušaćemo da sagledamo odnos zenitista prema muzici na osnovu muzičkih kritika u časopisu Zenit (a jedan od glavnih nosilaca časopisa bio je upravo Poljanski) i uporediti ih sa stvaralačkom poetikom Josipa Slavenskog, imajući u vidu sve njene osobenosti u odnosu na dominantne struje međuratne umetničke muzike. Osnovna istraživačka hipoteza bi se u ovom slučaju odnosila na postojanje kratkotrajne, ali čini se veoma intenzivne i plodonosne saradnje Josipa Slavenskog i zenitista tokom kompozitorovog boravka u Parizu 1925–1926. godine. Predstavićemo odlike Slavenskovog opusa, njegov odnos prema avangardi (istovremeno ukazujući na probleme definisanja avangarde u muzici), te pokušati da ukažemo na vezu između zenitizma, kao prvenstveno književnog avangardnog pokreta, i muzike Josipa Slavenskog. Usledio bi i odgovor na pitanje zbog čega je muzika Slavenskog bila veoma pozitivno vrednovana u časopisu Zenit.
AB  - Starting with his earliest compositions, Josip Slavenski (1896–1955) displayed
the particularity of his individual style, deeply rooted in folklore and enhanced
by his interest in sound as an acoustic phenomenon and his interest in fundamental
science, primarily physics and astronomy. After attending school in Budapest, which
was interrupted in 1916 by the First World War, and in Prague, where he graduated
in 1923, Josip Slavenski became a world-renowned composer. Europe discovered
this composer in 1924, at the Festival of new music in Donaueschingen. During
1925–1926 he lived in Paris, where he socialized with Zenitists, and his closest contact
was with Branko Ve Poljanski. In an effort to find parallels between Josip Slavenski’s
music and the Zenitism avant-garde movement, we compared certain texts,
published in the Zenit magazine, with some of the basic postulates of Slavenski’s poetics
(with a brief discussion of avant-garde music and the presence of avant-garde
elements in this composer’s body of work). We primarily determined that the views
of these artists on contemporary art were identical, and that the Zenists were most
likely drawn to the Slavenski’s innovative treatment of the components of the musical
expression, but also the effects of shock, the ideas related to the cosmos and the
significance of the Balkans and the Orient in general, the inability of “old Europe” to
accept new creations, the need for art to have a social role, etc. Finally, we analyzed
three pieces of evidence regarding the acquaintance of Slavenski and the Zenitists:
the manuscript for the Zagorski tamburaši [Tamburitsans from Zagorje], the second
movement of the piano suite Sa Balkana [From the Balkans], published in the Zenit
magazine (36/1925), the greeting card that Slavenski sent Ljubomir Micić on the
occasion of the magazine’s fifth anniversary (38/1925), and the review of a concert
that included, among others, certain choir pieces by Josip Slavenski, by an anonymous
critic (likely Lj. Micić) (Makroskop, 1926).
PB  - Kragujevac : Galerija Rima
PB  - Beograd : Institut za književnost i umetnost
T2  - Sto godina časopisa Zenit. 1921-1926-2021. A Hundred Years of the Zenith Magazine
T1  - Josip Slavenski, avangarda i zenitizam
T1  - Josip Slavenski, Avant-Garde and Zenitism
SP  - 593
EP  - 603
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11672
ER  - 
@inbook{
author = "Bralović, Miloš",
year = "2021",
abstract = "Relativno je mali broj poznatih podataka o odnosu između kompozitora Josipa Slavenskog
(1896–1955) i zenitista, sa kojima se družio tokom svog boravka u Parizu sredinom dvadesetih
godina prošlog veka. Jedini pouzdani podaci o tome tiču se poznanstva Slavenskog i Branka Ve Poljanskog (1897–1947). Stoga, pokušaćemo da sagledamo odnos zenitista prema muzici na osnovu muzičkih kritika u časopisu Zenit (a jedan od glavnih nosilaca časopisa bio je upravo Poljanski) i uporediti ih sa stvaralačkom poetikom Josipa Slavenskog, imajući u vidu sve njene osobenosti u odnosu na dominantne struje međuratne umetničke muzike. Osnovna istraživačka hipoteza bi se u ovom slučaju odnosila na postojanje kratkotrajne, ali čini se veoma intenzivne i plodonosne saradnje Josipa Slavenskog i zenitista tokom kompozitorovog boravka u Parizu 1925–1926. godine. Predstavićemo odlike Slavenskovog opusa, njegov odnos prema avangardi (istovremeno ukazujući na probleme definisanja avangarde u muzici), te pokušati da ukažemo na vezu između zenitizma, kao prvenstveno književnog avangardnog pokreta, i muzike Josipa Slavenskog. Usledio bi i odgovor na pitanje zbog čega je muzika Slavenskog bila veoma pozitivno vrednovana u časopisu Zenit., Starting with his earliest compositions, Josip Slavenski (1896–1955) displayed
the particularity of his individual style, deeply rooted in folklore and enhanced
by his interest in sound as an acoustic phenomenon and his interest in fundamental
science, primarily physics and astronomy. After attending school in Budapest, which
was interrupted in 1916 by the First World War, and in Prague, where he graduated
in 1923, Josip Slavenski became a world-renowned composer. Europe discovered
this composer in 1924, at the Festival of new music in Donaueschingen. During
1925–1926 he lived in Paris, where he socialized with Zenitists, and his closest contact
was with Branko Ve Poljanski. In an effort to find parallels between Josip Slavenski’s
music and the Zenitism avant-garde movement, we compared certain texts,
published in the Zenit magazine, with some of the basic postulates of Slavenski’s poetics
(with a brief discussion of avant-garde music and the presence of avant-garde
elements in this composer’s body of work). We primarily determined that the views
of these artists on contemporary art were identical, and that the Zenists were most
likely drawn to the Slavenski’s innovative treatment of the components of the musical
expression, but also the effects of shock, the ideas related to the cosmos and the
significance of the Balkans and the Orient in general, the inability of “old Europe” to
accept new creations, the need for art to have a social role, etc. Finally, we analyzed
three pieces of evidence regarding the acquaintance of Slavenski and the Zenitists:
the manuscript for the Zagorski tamburaši [Tamburitsans from Zagorje], the second
movement of the piano suite Sa Balkana [From the Balkans], published in the Zenit
magazine (36/1925), the greeting card that Slavenski sent Ljubomir Micić on the
occasion of the magazine’s fifth anniversary (38/1925), and the review of a concert
that included, among others, certain choir pieces by Josip Slavenski, by an anonymous
critic (likely Lj. Micić) (Makroskop, 1926).",
publisher = "Kragujevac : Galerija Rima, Beograd : Institut za književnost i umetnost",
journal = "Sto godina časopisa Zenit. 1921-1926-2021. A Hundred Years of the Zenith Magazine",
booktitle = "Josip Slavenski, avangarda i zenitizam, Josip Slavenski, Avant-Garde and Zenitism",
pages = "593-603",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11672"
}
Bralović, M.. (2021). Josip Slavenski, avangarda i zenitizam. in Sto godina časopisa Zenit. 1921-1926-2021. A Hundred Years of the Zenith Magazine
Kragujevac : Galerija Rima., 593-603.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11672
Bralović M. Josip Slavenski, avangarda i zenitizam. in Sto godina časopisa Zenit. 1921-1926-2021. A Hundred Years of the Zenith Magazine. 2021;:593-603.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11672 .
Bralović, Miloš, "Josip Slavenski, avangarda i zenitizam" in Sto godina časopisa Zenit. 1921-1926-2021. A Hundred Years of the Zenith Magazine (2021):593-603,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11672 .

Negating the West, Going East. On Socialist Realism in Yugoslavia (1945-1950)

Bralović, Miloš

(Munchen : Allitera Verlag, 2021)

TY  - CHAP
AU  - Bralović, Miloš
PY  - 2021
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10718
PB  - Munchen : Allitera Verlag
T2  - The East, the West and the In-Between in Music. Proceedings of the International Conference, Munich, 9-10 November 2018
T1  - Negating the West, Going East. On Socialist Realism in Yugoslavia (1945-1950)
SP  - 181
EP  - 192
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10718
ER  - 
@inbook{
author = "Bralović, Miloš",
year = "2021",
publisher = "Munchen : Allitera Verlag",
journal = "The East, the West and the In-Between in Music. Proceedings of the International Conference, Munich, 9-10 November 2018",
booktitle = "Negating the West, Going East. On Socialist Realism in Yugoslavia (1945-1950)",
pages = "181-192",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10718"
}
Bralović, M.. (2021). Negating the West, Going East. On Socialist Realism in Yugoslavia (1945-1950). in The East, the West and the In-Between in Music. Proceedings of the International Conference, Munich, 9-10 November 2018
Munchen : Allitera Verlag., 181-192.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10718
Bralović M. Negating the West, Going East. On Socialist Realism in Yugoslavia (1945-1950). in The East, the West and the In-Between in Music. Proceedings of the International Conference, Munich, 9-10 November 2018. 2021;:181-192.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10718 .
Bralović, Miloš, "Negating the West, Going East. On Socialist Realism in Yugoslavia (1945-1950)" in The East, the West and the In-Between in Music. Proceedings of the International Conference, Munich, 9-10 November 2018 (2021):181-192,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10718 .

Vocal Expression in Works of Ernő Király: Voice as a Symptom and a Symbol of Avant-Garde Artistic Encounters

Radovanović, Bojana

(Novi Sad : Academy of Arts, 2021)

TY  - CHAP
AU  - Radovanović, Bojana
PY  - 2021
UR  - https://akademija.uns.ac.rs/wp-content/uploads/2021/01/Milojkovic-Sovtic-Bastic-eds.-Erno-Kiraly-Life-in-Music-web.pdf
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/11923
AB  - Composer and ethnomusicologist Ernő Király, a striking avant-garde figure of Yugoslav music, fostered a specific approach and ‘anti-systemic and unconventional’ thought throughout his creative age. It is, thus, not surprising that this poetical foretoken is evident in the sphere of the vocal part of this composer’s works. An important factor that contributed to his artistic positioning was a private and professional collaboration with vocal artist and actress Katalin Ladik, which began during the seventh decade of the 20th century. The encounter of these two artists resulted in altogether relentless concord of two avant-garde and inventor artistic spirits. As Katalin Ladik said, they both learned much from this collaboration. For Ladik, this meant discovering the richness of traditional music Király zealously collected, and for Király, shaping his compositions with Ladik’s distinctive vocal performance and writing practices. The goal of this paper is to present the characteristics of vocal expression in Ernő Király’s work, starting from the mid-60s. Thus, I will look into the outcomes from Király’s and Ladik’s partnership in the context of the European (vocal) avant-garde of the second half of the 20th century.
PB  - Novi Sad : Academy of Arts
T2  - Ernő Király – Life in Music
T1  - Vocal Expression in Works of Ernő Király: Voice as a Symptom and a Symbol of Avant-Garde Artistic Encounters
SP  - 87
EP  - 102
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11923
ER  - 
@inbook{
author = "Radovanović, Bojana",
year = "2021",
abstract = "Composer and ethnomusicologist Ernő Király, a striking avant-garde figure of Yugoslav music, fostered a specific approach and ‘anti-systemic and unconventional’ thought throughout his creative age. It is, thus, not surprising that this poetical foretoken is evident in the sphere of the vocal part of this composer’s works. An important factor that contributed to his artistic positioning was a private and professional collaboration with vocal artist and actress Katalin Ladik, which began during the seventh decade of the 20th century. The encounter of these two artists resulted in altogether relentless concord of two avant-garde and inventor artistic spirits. As Katalin Ladik said, they both learned much from this collaboration. For Ladik, this meant discovering the richness of traditional music Király zealously collected, and for Király, shaping his compositions with Ladik’s distinctive vocal performance and writing practices. The goal of this paper is to present the characteristics of vocal expression in Ernő Király’s work, starting from the mid-60s. Thus, I will look into the outcomes from Király’s and Ladik’s partnership in the context of the European (vocal) avant-garde of the second half of the 20th century.",
publisher = "Novi Sad : Academy of Arts",
journal = "Ernő Király – Life in Music",
booktitle = "Vocal Expression in Works of Ernő Király: Voice as a Symptom and a Symbol of Avant-Garde Artistic Encounters",
pages = "87-102",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11923"
}
Radovanović, B.. (2021). Vocal Expression in Works of Ernő Király: Voice as a Symptom and a Symbol of Avant-Garde Artistic Encounters. in Ernő Király – Life in Music
Novi Sad : Academy of Arts., 87-102.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11923
Radovanović B. Vocal Expression in Works of Ernő Király: Voice as a Symptom and a Symbol of Avant-Garde Artistic Encounters. in Ernő Király – Life in Music. 2021;:87-102.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11923 .
Radovanović, Bojana, "Vocal Expression in Works of Ernő Király: Voice as a Symptom and a Symbol of Avant-Garde Artistic Encounters" in Ernő Király – Life in Music (2021):87-102,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11923 .

The War is On: Female Leadership in Serbian Metal Music

Radovanović, Bojana

(Belgrade : Faculty of Dramatic Arts, 2021)

TY  - CONF
AU  - Radovanović, Bojana
PY  - 2021
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/11682
AB  - This presentation will focus on the role of women, and especially frontwomen, in Serbian metal music. The overview will be done following the first emergence of female-fronted bands in the late 1990s and the early 2000s, up to the most recent emergence of all-female metal bands. In comparison to the development of the international metal music scene, I will look into the genre predisposition and historical circumstances of frontwomanship (from symphonic metal to extreme metal subgenres) and look into the changing narrative of this overall male-dominated scene. Given that the female roles in metal bands are still, by and large, the ones of a vocalist, this paper will also give insight into the development of female vocals in metal – from more mainstream clean and operatic singing to the ‘underground’, extreme vocals.
PB  - Belgrade : Faculty of Dramatic Arts
C3  - International Scientific Conference Female leadership in music (2021 ; Beograd),  Book of Abstracts
T1  - The War is On: Female Leadership in Serbian Metal Music
SP  - 38
EP  - 39
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11682
ER  - 
@conference{
author = "Radovanović, Bojana",
year = "2021",
abstract = "This presentation will focus on the role of women, and especially frontwomen, in Serbian metal music. The overview will be done following the first emergence of female-fronted bands in the late 1990s and the early 2000s, up to the most recent emergence of all-female metal bands. In comparison to the development of the international metal music scene, I will look into the genre predisposition and historical circumstances of frontwomanship (from symphonic metal to extreme metal subgenres) and look into the changing narrative of this overall male-dominated scene. Given that the female roles in metal bands are still, by and large, the ones of a vocalist, this paper will also give insight into the development of female vocals in metal – from more mainstream clean and operatic singing to the ‘underground’, extreme vocals.",
publisher = "Belgrade : Faculty of Dramatic Arts",
journal = "International Scientific Conference Female leadership in music (2021 ; Beograd),  Book of Abstracts",
title = "The War is On: Female Leadership in Serbian Metal Music",
pages = "38-39",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11682"
}
Radovanović, B.. (2021). The War is On: Female Leadership in Serbian Metal Music. in International Scientific Conference Female leadership in music (2021 ; Beograd),  Book of Abstracts
Belgrade : Faculty of Dramatic Arts., 38-39.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11682
Radovanović B. The War is On: Female Leadership in Serbian Metal Music. in International Scientific Conference Female leadership in music (2021 ; Beograd),  Book of Abstracts. 2021;:38-39.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11682 .
Radovanović, Bojana, "The War is On: Female Leadership in Serbian Metal Music" in International Scientific Conference Female leadership in music (2021 ; Beograd),  Book of Abstracts (2021):38-39,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11682 .

Contribution of the Yugoslav Sokol organizations to the interwar sphere of music

Vesić, Ivana

(Belgrade : Institute of Musicology, Serbian Academy of Sciences and Arts, 2021)

TY  - JOUR
AU  - Vesić, Ivana
PY  - 2021
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/11661
AB  - In this article part of musical activities of two federal Sokol organizations (JSS and SSKJ) in interwar Yugoslavia will be thoroughly examined. Despite the fact that these organizations were primarily focused on development of gymnastics and certain individual sports, cultural advancement of its members as well as of Yugoslav population also occupied an important place, particularly in the 1930s. As a result of broadening of Sokol’s work, musical amateurism started to gain prominence in Sokol legions, societies and parishes (župe). This was reflected in the proliferation of Sokol vocal and instrumental ensembles, as well as their performances in various Sokol units, both in urban and rural areas. The flourishing of musical activities among Sokols from different parts of the country led to the change of circumstances in the cultural sphere of these regions, particularly in the undeveloped ones. Among other things, this included giving an impetus to the preservation and popularization of tamburitza orchestras and epic singing to the accompaniment of the gusle, promotion of national and Slavic music repertoire
and enrichment and diversification of musical life.
AB  - У овом раду детаљно ће бити размотрене поједине музичке активности две
савезне соколске организације из међуратне Југославије (ЈСС и ССКЈ).
Упркос чињеници да су обе организације биле првенствено усмерене
на развој гимнастике и индивидуалних спортова, културно унапређење
чланства као и југословенског становништа имало је такође важну улогу
нарочито током 30-их година. Као резултат ширења соколског рада, музички
аматеризам добијао је на све већој важности у соколским четама, друштвима
и жупама. То је долазило до изражаја у порасту броја соколских вокалних и
инструменталних ансамбала као и њихових наступа у соколским јединицама
како у урбаним, тако и у руралним областима. Процват музичких активности
међу соколима из различитих крајева земље довео је до промене околности у
културној сфери у овим крајевима, особито у оним који су били неразвијени.
Поред осталог, то је подразумевало подстицање очувања и ширења
тамбурашких орекстара и певања уз гусле, популаризовање националног и
словенског музичког репертоара, те обогаћивање и плурализацију музичког
живота.
AB  - Упркос томе што је реч била о организацијама првенствено усмереним на ширење
спорта и гимнастике у широј популацији, Југословенски соколски савез (ЈСС)
и Савез Сокола Краљевине Југославије (ССКЈ) поклањали су значајну пажњу
неговању различитих врста музичких активности током међуратног периода. То
је особито било изражено током 30-их година након што је реформски курс,
актуелан од краја Првог светског рата, добио на важности. Захваљујући томе
што је соколство поставило шире циљеве не само у погледу унапређења физичкe
способности маса, већ и њиховог културног уздизања, започет је интензиван
рад на развијању музичког аматеризма. Он je обухватао оснивање различитих
врста оркестара, углавном тамбурашких, дувачких (соколске фанфаре) и
великих (соколске музике), као и хорова (мешовити, мушки, женски, дечји), те
подстицање очувања традиционалних народних инструмената и пракси (певање
уз гусле). Почев од оснивања ССКЈ, а особито после 1933. када је са савезног
нивоа покренута иницијатива за изразитије ширење музике у соколству дошло
је до пораста броја ансамбала на нивоу земље, јачања концертне активности
у соколским друштвима, те до веће заступљености музике у различитим
соколским догађајима. Поред појаве веома амбициозно осмишљених наступа
соколских ансамбала у појединим друштвима и жупама с програмом сачињеним
од дела уметничке музике и обрада народних мелодија, у овом периоду појавила
се и идеја о такмичењима музичких ансамбала и гуслара, како на савезном
нивоу, тако и на нивоу жупа, друштава и чета. Од музичких активности и појава у оквиру ЈСС и ССКЈ, посебан фокус у овом раду стављен је на рад тамбурашких
оркестара, потом на процес популаризовања певања уз гусле и, најзад на
концертну активност у соколским јединицама. На основу извештаја у соколској
штампи, као и других извора, указано је на ширење тамбурашких ансамбала
током 20-их и 30-их година у соколству, на њихове опште карактеристике и
репертоар. Осим тога, праћено је и подстицање певања уз гусле у појединим
жупама, као и на савезном нивоу током 30-их година. Напослетку је дат кратак
осврт на тенденције у вези с организацијом концерата у соколским јединицама.
Узимајући у обзир прелиминарне резултате анализе, закључује се да допринос
соколских организација, особито ССКЈ, различитим сегментима музичког
живота у међуратној Југославији није био занемарљив уколико се пореди с
доприносом различитих културних организација, те државних тела. Изнета је
и претпоставка да су активности међуратних соколских организација у области
музичког аматеризма могле да послуже као модел у креирању приступа тој
области у социјалистичкој Југославији. Иако је за њену потврду неопходно да
се изврше детаљна додатна истраживања, евидентно је да је и пре тога потребно
да се укаже на историјски значај рада соколских организација на културном
унапређењу маса путем музичких активности.
PB  - Belgrade : Institute of Musicology, Serbian Academy of Sciences and Arts
T2  - Musicology
T1  - Contribution of the Yugoslav Sokol organizations to the interwar sphere of music
T1  - Допринос југословенских соколских организација сфери музике у међуратном периоду
SP  - 107
EP  - 133
IS  - 30
DO  - 10.2298/MUZ2130107V
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11661
ER  - 
@article{
author = "Vesić, Ivana",
year = "2021",
abstract = "In this article part of musical activities of two federal Sokol organizations (JSS and SSKJ) in interwar Yugoslavia will be thoroughly examined. Despite the fact that these organizations were primarily focused on development of gymnastics and certain individual sports, cultural advancement of its members as well as of Yugoslav population also occupied an important place, particularly in the 1930s. As a result of broadening of Sokol’s work, musical amateurism started to gain prominence in Sokol legions, societies and parishes (župe). This was reflected in the proliferation of Sokol vocal and instrumental ensembles, as well as their performances in various Sokol units, both in urban and rural areas. The flourishing of musical activities among Sokols from different parts of the country led to the change of circumstances in the cultural sphere of these regions, particularly in the undeveloped ones. Among other things, this included giving an impetus to the preservation and popularization of tamburitza orchestras and epic singing to the accompaniment of the gusle, promotion of national and Slavic music repertoire
and enrichment and diversification of musical life., У овом раду детаљно ће бити размотрене поједине музичке активности две
савезне соколске организације из међуратне Југославије (ЈСС и ССКЈ).
Упркос чињеници да су обе организације биле првенствено усмерене
на развој гимнастике и индивидуалних спортова, културно унапређење
чланства као и југословенског становништа имало је такође важну улогу
нарочито током 30-их година. Као резултат ширења соколског рада, музички
аматеризам добијао је на све већој важности у соколским четама, друштвима
и жупама. То је долазило до изражаја у порасту броја соколских вокалних и
инструменталних ансамбала као и њихових наступа у соколским јединицама
како у урбаним, тако и у руралним областима. Процват музичких активности
међу соколима из различитих крајева земље довео је до промене околности у
културној сфери у овим крајевима, особито у оним који су били неразвијени.
Поред осталог, то је подразумевало подстицање очувања и ширења
тамбурашких орекстара и певања уз гусле, популаризовање националног и
словенског музичког репертоара, те обогаћивање и плурализацију музичког
живота., Упркос томе што је реч била о организацијама првенствено усмереним на ширење
спорта и гимнастике у широј популацији, Југословенски соколски савез (ЈСС)
и Савез Сокола Краљевине Југославије (ССКЈ) поклањали су значајну пажњу
неговању различитих врста музичких активности током међуратног периода. То
је особито било изражено током 30-их година након што је реформски курс,
актуелан од краја Првог светског рата, добио на важности. Захваљујући томе
што је соколство поставило шире циљеве не само у погледу унапређења физичкe
способности маса, већ и њиховог културног уздизања, започет је интензиван
рад на развијању музичког аматеризма. Он je обухватао оснивање различитих
врста оркестара, углавном тамбурашких, дувачких (соколске фанфаре) и
великих (соколске музике), као и хорова (мешовити, мушки, женски, дечји), те
подстицање очувања традиционалних народних инструмената и пракси (певање
уз гусле). Почев од оснивања ССКЈ, а особито после 1933. када је са савезног
нивоа покренута иницијатива за изразитије ширење музике у соколству дошло
је до пораста броја ансамбала на нивоу земље, јачања концертне активности
у соколским друштвима, те до веће заступљености музике у различитим
соколским догађајима. Поред појаве веома амбициозно осмишљених наступа
соколских ансамбала у појединим друштвима и жупама с програмом сачињеним
од дела уметничке музике и обрада народних мелодија, у овом периоду појавила
се и идеја о такмичењима музичких ансамбала и гуслара, како на савезном
нивоу, тако и на нивоу жупа, друштава и чета. Од музичких активности и појава у оквиру ЈСС и ССКЈ, посебан фокус у овом раду стављен је на рад тамбурашких
оркестара, потом на процес популаризовања певања уз гусле и, најзад на
концертну активност у соколским јединицама. На основу извештаја у соколској
штампи, као и других извора, указано је на ширење тамбурашких ансамбала
током 20-их и 30-их година у соколству, на њихове опште карактеристике и
репертоар. Осим тога, праћено је и подстицање певања уз гусле у појединим
жупама, као и на савезном нивоу током 30-их година. Напослетку је дат кратак
осврт на тенденције у вези с организацијом концерата у соколским јединицама.
Узимајући у обзир прелиминарне резултате анализе, закључује се да допринос
соколских организација, особито ССКЈ, различитим сегментима музичког
живота у међуратној Југославији није био занемарљив уколико се пореди с
доприносом различитих културних организација, те државних тела. Изнета је
и претпоставка да су активности међуратних соколских организација у области
музичког аматеризма могле да послуже као модел у креирању приступа тој
области у социјалистичкој Југославији. Иако је за њену потврду неопходно да
се изврше детаљна додатна истраживања, евидентно је да је и пре тога потребно
да се укаже на историјски значај рада соколских организација на културном
унапређењу маса путем музичких активности.",
publisher = "Belgrade : Institute of Musicology, Serbian Academy of Sciences and Arts",
journal = "Musicology",
title = "Contribution of the Yugoslav Sokol organizations to the interwar sphere of music, Допринос југословенских соколских организација сфери музике у међуратном периоду",
pages = "107-133",
number = "30",
doi = "10.2298/MUZ2130107V",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11661"
}
Vesić, I.. (2021). Contribution of the Yugoslav Sokol organizations to the interwar sphere of music. in Musicology
Belgrade : Institute of Musicology, Serbian Academy of Sciences and Arts.(30), 107-133.
https://doi.org/10.2298/MUZ2130107V
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11661
Vesić I. Contribution of the Yugoslav Sokol organizations to the interwar sphere of music. in Musicology. 2021;(30):107-133.
doi:10.2298/MUZ2130107V
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11661 .
Vesić, Ivana, "Contribution of the Yugoslav Sokol organizations to the interwar sphere of music" in Musicology, no. 30 (2021):107-133,
https://doi.org/10.2298/MUZ2130107V .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11661 .

Димитрије О. Големовић, Власи: традиционална народна музика. Muzika Vlahilor djin lumje. Неготин: Удружење за очување идентитета, језика, културе и традиције Влаха „Гергина“, 2019. ISBN 978-86-80602-08-0

Радивојевић, Маја

(Београд : Музиколошки институт Српске академије наука и уметности, 2021)

TY  - JOUR
AU  - Радивојевић, Маја
PY  - 2021
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/11665
AB  - Историјат етномузиколошких проучавања влашке музике у Србији дуг је више од шездесет година, али упркос немалом временском интервалу нису сви сегменти влашке музике испитани у потпуности, а ни систематично. Резултати истраживања су најчешће представљени у виду мањих појединачних научних студија, док је у оквиру већих монографских издања влашка музика готово увек била посматрана у спрези са српском. Највећи допринос на овом пољу до сада су дали др Драгослав Девић и др Димитрије Големовић, некадашњи редовни професори и шефови Катедре за етномузикологију Факултета музичке уметности у Београду.
PB  - Београд : Музиколошки институт Српске академије наука и уметности
T2  - Музикологија / Musicology
T1  - Димитрије О. Големовић, Власи: традиционална народна музика. Muzika Vlahilor djin lumje. Неготин: Удружење за очување идентитета, језика, културе и традиције Влаха „Гергина“, 2019. ISBN 978-86-80602-08-0
SP  - 173
EP  - 175
IS  - 30
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11665
ER  - 
@article{
author = "Радивојевић, Маја",
year = "2021",
abstract = "Историјат етномузиколошких проучавања влашке музике у Србији дуг је више од шездесет година, али упркос немалом временском интервалу нису сви сегменти влашке музике испитани у потпуности, а ни систематично. Резултати истраживања су најчешће представљени у виду мањих појединачних научних студија, док је у оквиру већих монографских издања влашка музика готово увек била посматрана у спрези са српском. Највећи допринос на овом пољу до сада су дали др Драгослав Девић и др Димитрије Големовић, некадашњи редовни професори и шефови Катедре за етномузикологију Факултета музичке уметности у Београду.",
publisher = "Београд : Музиколошки институт Српске академије наука и уметности",
journal = "Музикологија / Musicology",
title = "Димитрије О. Големовић, Власи: традиционална народна музика. Muzika Vlahilor djin lumje. Неготин: Удружење за очување идентитета, језика, културе и традиције Влаха „Гергина“, 2019. ISBN 978-86-80602-08-0",
pages = "173-175",
number = "30",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11665"
}
Радивојевић, М.. (2021). Димитрије О. Големовић, Власи: традиционална народна музика. Muzika Vlahilor djin lumje. Неготин: Удружење за очување идентитета, језика, културе и традиције Влаха „Гергина“, 2019. ISBN 978-86-80602-08-0. in Музикологија / Musicology
Београд : Музиколошки институт Српске академије наука и уметности.(30), 173-175.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11665
Радивојевић М. Димитрије О. Големовић, Власи: традиционална народна музика. Muzika Vlahilor djin lumje. Неготин: Удружење за очување идентитета, језика, културе и традиције Влаха „Гергина“, 2019. ISBN 978-86-80602-08-0. in Музикологија / Musicology. 2021;(30):173-175.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11665 .
Радивојевић, Маја, "Димитрије О. Големовић, Власи: традиционална народна музика. Muzika Vlahilor djin lumje. Неготин: Удружење за очување идентитета, језика, културе и традиције Влаха „Гергина“, 2019. ISBN 978-86-80602-08-0" in Музикологија / Musicology, no. 30 (2021):173-175,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11665 .

Radio Art in Musicology: Challenges and Methodologies

Maglov, Marija

(Belgrade : Institute of Musicology SASA, 2020)

TY  - CONF
AU  - Maglov, Marija
PY  - 2020
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10019
PB  - Belgrade : Institute of Musicology SASA
C3  - Book of abstracts: International conference Young musicology Belgrade 2020: Shaping the Present by the Future: Ethno/musicology and Contemporaneity
T1  - Radio Art in Musicology: Challenges and Methodologies
SP  - 58
EP  - 59
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10019
ER  - 
@conference{
author = "Maglov, Marija",
year = "2020",
publisher = "Belgrade : Institute of Musicology SASA",
journal = "Book of abstracts: International conference Young musicology Belgrade 2020: Shaping the Present by the Future: Ethno/musicology and Contemporaneity",
title = "Radio Art in Musicology: Challenges and Methodologies",
pages = "58-59",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10019"
}
Maglov, M.. (2020). Radio Art in Musicology: Challenges and Methodologies. in Book of abstracts: International conference Young musicology Belgrade 2020: Shaping the Present by the Future: Ethno/musicology and Contemporaneity
Belgrade : Institute of Musicology SASA., 58-59.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10019
Maglov M. Radio Art in Musicology: Challenges and Methodologies. in Book of abstracts: International conference Young musicology Belgrade 2020: Shaping the Present by the Future: Ethno/musicology and Contemporaneity. 2020;:58-59.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10019 .
Maglov, Marija, "Radio Art in Musicology: Challenges and Methodologies" in Book of abstracts: International conference Young musicology Belgrade 2020: Shaping the Present by the Future: Ethno/musicology and Contemporaneity (2020):58-59,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10019 .

Musicology and Metal Music Studies: Thoughts on Themes, Methodologies, and Research Results

Radovanović, Bojana

(Belgrade : Institute of Musicology SASA, 2020)

TY  - CONF
AU  - Radovanović, Bojana
PY  - 2020
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/handle/123456789/9203
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10003
AB  - It can be said that the academic scrutinization of metal music began with two substantial studies: Heavy Metal. The Music and its Culture (1991) by sociologist Deena Weinstein and
Running with the Devil. Power, Gender, and Madness in Heavy Metal Music (1993) by musicologist Robert Walser. During the following couple of decades, academic and metal communities
witnessed some sporadic – but essential – contributions to the field (Purcell’s Death Metal Music: The Passion and Politics of a Subculture (2003), Kahn-Harris’s Extreme Metal: Music and Culture
on the Edge (2007), to name a few).
A series of several events that occurred near the end of the first decade of the 21st century, and especially during the 2010s, are crucial in the institutionalization of metal music studies. The foundation of the International Society for Metal Music Studies (ISMMS) in 2013 is probably the most important, mainly because it announced the emergence of the new scientific paradigm.
Having in mind that the first global conference on metal was held in Salzburg in 2008, starting from 2013, the ISMMS began organizing regular international and inter/multi-disciplinary
conferences biannually. Finally, the foundation of ISMMS’ specialized scientific journal, Metal Music Studies (Intellect Press, 2015), signified the beginning of so-called autonomy that metal scholars strived for. This autonomy was particularly important concerning popular music studies, as Will Straw noticed in his keynote speech at ISMMS conference in Nantes (2019). Metal
scholars, coming from various disciplines (sociology, musicology, aesthetics, cultural studies, history, psychology, etc.), created their “intellectual hub” and started building a unique resource
for the field.
With musicology playing a vital role in the field, this presentation aims to examine the musicological input to metal music studies, with special attention given to studies published after
the foundation of the ISMMS and its journal. Reoccurring topics, contemporary methodologies, and the results will be encompassed by this analysis.
PB  - Belgrade : Institute of Musicology SASA
C3  - Shaping the Present by the Future: Ethno/Musicology and Contemporaneity. Book of Abstracts
T1  - Musicology and Metal Music Studies: Thoughts on Themes, Methodologies, and Research Results
SP  - 74
EP  - 75
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10003
ER  - 
@conference{
author = "Radovanović, Bojana",
year = "2020",
abstract = "It can be said that the academic scrutinization of metal music began with two substantial studies: Heavy Metal. The Music and its Culture (1991) by sociologist Deena Weinstein and
Running with the Devil. Power, Gender, and Madness in Heavy Metal Music (1993) by musicologist Robert Walser. During the following couple of decades, academic and metal communities
witnessed some sporadic – but essential – contributions to the field (Purcell’s Death Metal Music: The Passion and Politics of a Subculture (2003), Kahn-Harris’s Extreme Metal: Music and Culture
on the Edge (2007), to name a few).
A series of several events that occurred near the end of the first decade of the 21st century, and especially during the 2010s, are crucial in the institutionalization of metal music studies. The foundation of the International Society for Metal Music Studies (ISMMS) in 2013 is probably the most important, mainly because it announced the emergence of the new scientific paradigm.
Having in mind that the first global conference on metal was held in Salzburg in 2008, starting from 2013, the ISMMS began organizing regular international and inter/multi-disciplinary
conferences biannually. Finally, the foundation of ISMMS’ specialized scientific journal, Metal Music Studies (Intellect Press, 2015), signified the beginning of so-called autonomy that metal scholars strived for. This autonomy was particularly important concerning popular music studies, as Will Straw noticed in his keynote speech at ISMMS conference in Nantes (2019). Metal
scholars, coming from various disciplines (sociology, musicology, aesthetics, cultural studies, history, psychology, etc.), created their “intellectual hub” and started building a unique resource
for the field.
With musicology playing a vital role in the field, this presentation aims to examine the musicological input to metal music studies, with special attention given to studies published after
the foundation of the ISMMS and its journal. Reoccurring topics, contemporary methodologies, and the results will be encompassed by this analysis.",
publisher = "Belgrade : Institute of Musicology SASA",
journal = "Shaping the Present by the Future: Ethno/Musicology and Contemporaneity. Book of Abstracts",
title = "Musicology and Metal Music Studies: Thoughts on Themes, Methodologies, and Research Results",
pages = "74-75",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10003"
}
Radovanović, B.. (2020). Musicology and Metal Music Studies: Thoughts on Themes, Methodologies, and Research Results. in Shaping the Present by the Future: Ethno/Musicology and Contemporaneity. Book of Abstracts
Belgrade : Institute of Musicology SASA., 74-75.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10003
Radovanović B. Musicology and Metal Music Studies: Thoughts on Themes, Methodologies, and Research Results. in Shaping the Present by the Future: Ethno/Musicology and Contemporaneity. Book of Abstracts. 2020;:74-75.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10003 .
Radovanović, Bojana, "Musicology and Metal Music Studies: Thoughts on Themes, Methodologies, and Research Results" in Shaping the Present by the Future: Ethno/Musicology and Contemporaneity. Book of Abstracts (2020):74-75,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10003 .

On Developing a Methodology for Research of Musical Borrowing. Case Studies: Serbian Composers of the 1950s

Bralović, Miloš

(Belgrade : Institute of Musicology, Serbian Academy of Sciences and Arts, 2020)

TY  - CONF
AU  - Bralović, Miloš
PY  - 2020
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/9952
AB  - Led by common sense, one may assume that musical
borrowing assumes composing by using existing musical material
(namely melodic, or motivic).
PB  - Belgrade : Institute of Musicology, Serbian Academy of Sciences and Arts
C3  - Young Musicology Belgrade 2020. Shaping the Present by The Future: Ethno/Musicology and Contemporaneity. International Conference. Book of Abstracts
T1  - On Developing a Methodology for Research of Musical Borrowing. Case Studies: Serbian Composers of the 1950s
SP  - 44
EP  - 45
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9952
ER  - 
@conference{
author = "Bralović, Miloš",
year = "2020",
abstract = "Led by common sense, one may assume that musical
borrowing assumes composing by using existing musical material
(namely melodic, or motivic).",
publisher = "Belgrade : Institute of Musicology, Serbian Academy of Sciences and Arts",
journal = "Young Musicology Belgrade 2020. Shaping the Present by The Future: Ethno/Musicology and Contemporaneity. International Conference. Book of Abstracts",
title = "On Developing a Methodology for Research of Musical Borrowing. Case Studies: Serbian Composers of the 1950s",
pages = "44-45",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9952"
}
Bralović, M.. (2020). On Developing a Methodology for Research of Musical Borrowing. Case Studies: Serbian Composers of the 1950s. in Young Musicology Belgrade 2020. Shaping the Present by The Future: Ethno/Musicology and Contemporaneity. International Conference. Book of Abstracts
Belgrade : Institute of Musicology, Serbian Academy of Sciences and Arts., 44-45.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9952
Bralović M. On Developing a Methodology for Research of Musical Borrowing. Case Studies: Serbian Composers of the 1950s. in Young Musicology Belgrade 2020. Shaping the Present by The Future: Ethno/Musicology and Contemporaneity. International Conference. Book of Abstracts. 2020;:44-45.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9952 .
Bralović, Miloš, "On Developing a Methodology for Research of Musical Borrowing. Case Studies: Serbian Composers of the 1950s" in Young Musicology Belgrade 2020. Shaping the Present by The Future: Ethno/Musicology and Contemporaneity. International Conference. Book of Abstracts (2020):44-45,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9952 .

Examining contemporary fieldwork challenges: researching minority music in Serbia

Radivojević, Maja

(Institute of Musicology SASA, Beograd, 2020)

TY  - CONF
AU  - Radivojević, Maja
PY  - 2020
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/9439
AB  - Exploring musical culture to which you approach as cultural outsider, brings with it many challenges. This is also the case with Vlach minority living in northeastern Serbia, whose research is further complicated by the current political developments and division of its members over how they see themselves. The first problem that arises is the question of who to choose as interlocutor (should the selection be made exclusively on the basis of nationality or on the basis of knowledge of Vlach music). In this regard also arises question how to choose (whether to address local communities, cultural centers and National Council of Vlachs, or go to the fi eld without prior notice and inquire directly with the people in the village). Next dilemma is what aspects of musical life should be taken in consideration (private, public, virtual). The issues of attitudes towards the researcher is particularly important, especially since the (re)construction of cultural values is in force in the Vlach community (researcher is usually seen in two ways: as someone who can professionally contribute to this process, or as someone who, as a cultural outsider, should
not deal with it at all). In that sense, the question of the infl uence of researchers on the examined community is also inevitable (is it possible not to infl uence at all?). In addition to addressing issues
from a dichotomous perspective, it will be explored a space that allows the researcher to take “in between” position (of both insider and outsider) that brings challenges and benefi ts. These are just some of the issues and problems that will be raised in this paper, the methods of fi eld research will be reviewed and some new solutions that have emerged as a result of challenges in the field today will be presented.
PB  - Institute of Musicology SASA, Beograd
T1  - Examining contemporary fieldwork challenges: researching minority music in Serbia
SP  - 72
EP  - 73
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9439
ER  - 
@conference{
author = "Radivojević, Maja",
year = "2020",
abstract = "Exploring musical culture to which you approach as cultural outsider, brings with it many challenges. This is also the case with Vlach minority living in northeastern Serbia, whose research is further complicated by the current political developments and division of its members over how they see themselves. The first problem that arises is the question of who to choose as interlocutor (should the selection be made exclusively on the basis of nationality or on the basis of knowledge of Vlach music). In this regard also arises question how to choose (whether to address local communities, cultural centers and National Council of Vlachs, or go to the fi eld without prior notice and inquire directly with the people in the village). Next dilemma is what aspects of musical life should be taken in consideration (private, public, virtual). The issues of attitudes towards the researcher is particularly important, especially since the (re)construction of cultural values is in force in the Vlach community (researcher is usually seen in two ways: as someone who can professionally contribute to this process, or as someone who, as a cultural outsider, should
not deal with it at all). In that sense, the question of the infl uence of researchers on the examined community is also inevitable (is it possible not to infl uence at all?). In addition to addressing issues
from a dichotomous perspective, it will be explored a space that allows the researcher to take “in between” position (of both insider and outsider) that brings challenges and benefi ts. These are just some of the issues and problems that will be raised in this paper, the methods of fi eld research will be reviewed and some new solutions that have emerged as a result of challenges in the field today will be presented.",
publisher = "Institute of Musicology SASA, Beograd",
title = "Examining contemporary fieldwork challenges: researching minority music in Serbia",
pages = "72-73",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9439"
}
Radivojević, M.. (2020). Examining contemporary fieldwork challenges: researching minority music in Serbia. 
Institute of Musicology SASA, Beograd., 72-73.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9439
Radivojević M. Examining contemporary fieldwork challenges: researching minority music in Serbia. 2020;:72-73.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9439 .
Radivojević, Maja, "Examining contemporary fieldwork challenges: researching minority music in Serbia" (2020):72-73,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9439 .

Shaping the Present by the Future: Ethno/musicology and Contemporaneity

(Belgrade : Institute of Musicology SASA, 2020)

TY  - CONF
PY  - 2020
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/9203
AB  - Young Musicology Belgrade is the third conference in the series that began with the Young Musicology Prague conference, organized by Department of Music History, Institute of Ethnology,
of the Academy of Sciences of the Czech Republic in 2016, and followed by the Young Musicology Munich conference in autumn 2018 that was held at Ludwig Maximilian University of Munich.
In this instalment in Belgrade, our starting point is the following question: what is the place of ethno/musicological thought in the contemporary world? The notion of contemporaneity, while constantly provoking theorization, provides us the opportunity to self-reflect and analyze our own methodologies, strategies and scientific challenges in the present moment. What is happening in ethno/musicology after modernist historicism and its postmodern critical self-examination in movements such as the New Ethno/Musicology? Are the familiar methodologies still relevant, have they improved or changed, and in what ways? How can we establish fruitful inter/transdisciplinary
collaborations between ethno/musicology and other humanities, social or natural sciences? What is the impact of technology and media in today’s musicology and ethnomusicology? These are just a few questions faced by the humanities by the contemporary world, and the aim of our conference is to draft possible answers by giving voice to the young experts in our fields.
In this conference, PhD students and young scholars will reflect upon these topics, and share their methodologies, experiences and challenges in dealing with various subjects of contemporary
ethno/musicology. The starting points of our conference include contemporary challenges in ethno/musicology; methodology of contemporary ethno/musicology; the future of ethno/
musicology; inter/trans-disciplinary collaborations; ethno/musicology and technology; ethno/musicology and media – important subjects which occupy the minds of our keynote speakers as well as our participants.
Dr. David Beard asks the following questions: Have there been new conflicts and tensions? What does the current situation indicate about the future? With intention to answer those and associated
questions in his keynote lecture Musicology, Crisis and the Contemporary, Or: Musicology’s Oedipus Complex focusing on two concepts: crisis and the contemporary. In his search for answers, he will navigate his way through the context of quality of musical education, political and ideological ramifi cations of the humanities as well as concerns and problems in society musicology is becoming aware of. What can musicology do against such concerns and in what way? Dr. Selena Rakočević will, in her keynote lecture Challenges of ethnomusicological and ethnochoreological research within the ever changing world. A view of a scholar from Serbia, provide us with the invaluable insight into the challenges she met as a scholar practicing ethnomusicological and ethnochoreological research since mid-1990s, but also those of her colleagues from Serbia and other former Yugoslav countries. Rakočević also states that it is her intention to confront all various voices which shaped her current personal view of what is being done in our ethnomusicological and ethnochoreological research, the way it is done and the reason behind doing just that in the first place.
In the end, she will try to identify the importance this reason carries within itself and for whom.
Our participants will encompass the wide range of topics in regards to musical performance, the relationship of ethnomusicology and contemporaneity, challenges in researching minority music, questions of musical folklorism, musicology and film studies, the status of radio art in musicology, musicology and metal music studies, post-feminism and feminism, education, developments
of methodologies relevant to the research of musical borrowing, computational musicology, musicology and virtual reality, place of musicology in personal computing revolution and others.
We hope this exchange of thoughts, concerns and answers to the urgent matters will prompt scholars to ask new questions and also equip them to answer the future challenges they will face.
PB  - Belgrade : Institute of Musicology SASA
T1  - Shaping the Present by the Future: Ethno/musicology and Contemporaneity
T1  - Обликовање садашњости будућношћу: етно/музикологија и савременост
VL  - 95 str.
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9203
ER  - 
@conference{
year = "2020",
abstract = "Young Musicology Belgrade is the third conference in the series that began with the Young Musicology Prague conference, organized by Department of Music History, Institute of Ethnology,
of the Academy of Sciences of the Czech Republic in 2016, and followed by the Young Musicology Munich conference in autumn 2018 that was held at Ludwig Maximilian University of Munich.
In this instalment in Belgrade, our starting point is the following question: what is the place of ethno/musicological thought in the contemporary world? The notion of contemporaneity, while constantly provoking theorization, provides us the opportunity to self-reflect and analyze our own methodologies, strategies and scientific challenges in the present moment. What is happening in ethno/musicology after modernist historicism and its postmodern critical self-examination in movements such as the New Ethno/Musicology? Are the familiar methodologies still relevant, have they improved or changed, and in what ways? How can we establish fruitful inter/transdisciplinary
collaborations between ethno/musicology and other humanities, social or natural sciences? What is the impact of technology and media in today’s musicology and ethnomusicology? These are just a few questions faced by the humanities by the contemporary world, and the aim of our conference is to draft possible answers by giving voice to the young experts in our fields.
In this conference, PhD students and young scholars will reflect upon these topics, and share their methodologies, experiences and challenges in dealing with various subjects of contemporary
ethno/musicology. The starting points of our conference include contemporary challenges in ethno/musicology; methodology of contemporary ethno/musicology; the future of ethno/
musicology; inter/trans-disciplinary collaborations; ethno/musicology and technology; ethno/musicology and media – important subjects which occupy the minds of our keynote speakers as well as our participants.
Dr. David Beard asks the following questions: Have there been new conflicts and tensions? What does the current situation indicate about the future? With intention to answer those and associated
questions in his keynote lecture Musicology, Crisis and the Contemporary, Or: Musicology’s Oedipus Complex focusing on two concepts: crisis and the contemporary. In his search for answers, he will navigate his way through the context of quality of musical education, political and ideological ramifi cations of the humanities as well as concerns and problems in society musicology is becoming aware of. What can musicology do against such concerns and in what way? Dr. Selena Rakočević will, in her keynote lecture Challenges of ethnomusicological and ethnochoreological research within the ever changing world. A view of a scholar from Serbia, provide us with the invaluable insight into the challenges she met as a scholar practicing ethnomusicological and ethnochoreological research since mid-1990s, but also those of her colleagues from Serbia and other former Yugoslav countries. Rakočević also states that it is her intention to confront all various voices which shaped her current personal view of what is being done in our ethnomusicological and ethnochoreological research, the way it is done and the reason behind doing just that in the first place.
In the end, she will try to identify the importance this reason carries within itself and for whom.
Our participants will encompass the wide range of topics in regards to musical performance, the relationship of ethnomusicology and contemporaneity, challenges in researching minority music, questions of musical folklorism, musicology and film studies, the status of radio art in musicology, musicology and metal music studies, post-feminism and feminism, education, developments
of methodologies relevant to the research of musical borrowing, computational musicology, musicology and virtual reality, place of musicology in personal computing revolution and others.
We hope this exchange of thoughts, concerns and answers to the urgent matters will prompt scholars to ask new questions and also equip them to answer the future challenges they will face.",
publisher = "Belgrade : Institute of Musicology SASA",
title = "Shaping the Present by the Future: Ethno/musicology and Contemporaneity, Обликовање садашњости будућношћу: етно/музикологија и савременост",
volume = "95 str.",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9203"
}
(2020). Shaping the Present by the Future: Ethno/musicology and Contemporaneity. 
Belgrade : Institute of Musicology SASA., 95 str..
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9203
Shaping the Present by the Future: Ethno/musicology and Contemporaneity. 2020;95 str..
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9203 .
"Shaping the Present by the Future: Ethno/musicology and Contemporaneity", 95 str. (2020),
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9203 .

Melita Milin, Ljubica Marić: komponovanje kao graditeljski čin [Ljubica Marić: Composing as an Act of Creation], Belgrade: Institute of Musicology SASA, 2018.

Marinković, Miloš

(Belgrade : Department of Musicology, Faculty of Music, 2020)

TY  - JOUR
AU  - Marinković, Miloš
PY  - 2020
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/9447
UR  - http://ojs.newsound.org.rs/index.php/NS/article/view/49
PB  - Belgrade : Department of Musicology, Faculty of Music
T2  - New Sound International Journal of Music
T1  - Melita Milin, Ljubica Marić: komponovanje kao graditeljski čin [Ljubica Marić: Composing as an Act of Creation], Belgrade: Institute of Musicology SASA, 2018.
SP  - 239
EP  - 242
IS  - 55
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9447
ER  - 
@article{
author = "Marinković, Miloš",
year = "2020",
publisher = "Belgrade : Department of Musicology, Faculty of Music",
journal = "New Sound International Journal of Music",
title = "Melita Milin, Ljubica Marić: komponovanje kao graditeljski čin [Ljubica Marić: Composing as an Act of Creation], Belgrade: Institute of Musicology SASA, 2018.",
pages = "239-242",
number = "55",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9447"
}
Marinković, M.. (2020). Melita Milin, Ljubica Marić: komponovanje kao graditeljski čin [Ljubica Marić: Composing as an Act of Creation], Belgrade: Institute of Musicology SASA, 2018.. in New Sound International Journal of Music
Belgrade : Department of Musicology, Faculty of Music.(55), 239-242.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9447
Marinković M. Melita Milin, Ljubica Marić: komponovanje kao graditeljski čin [Ljubica Marić: Composing as an Act of Creation], Belgrade: Institute of Musicology SASA, 2018.. in New Sound International Journal of Music. 2020;(55):239-242.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9447 .
Marinković, Miloš, "Melita Milin, Ljubica Marić: komponovanje kao graditeljski čin [Ljubica Marić: Composing as an Act of Creation], Belgrade: Institute of Musicology SASA, 2018." in New Sound International Journal of Music, no. 55 (2020):239-242,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9447 .

Драма "Модел" Миленка Пауновића

Милановић, Биљана С.

(Нови Сад : Матица српска, 2020)

TY  - JOUR
AU  - Милановић, Биљана С.
PY  - 2020
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10290
AB  - Рад је посвећен анализи мисаоно-филозофских аспеката драме Модел Миленка Пауновића, с циљем да се у даљој перспективи детаљно истраже и протумаче елементи битни за проучавање Пауновићеве уметничке поетике коју је остварио у свом примарном, музичком стваралаштву.
AB  - Composer Milenko Paunović (1889–1924) was also a librettist of his musical plays, which he created under the influence of Richard Wagner. His creative interests first developed along these lines, which resulted in synthesis in the musical plays Divina tragoedia (1910–1912) and Čengić aga (1923). However, a significant part of his dramatic oeuvre was not conditioned by the composing plans, but by the need for the literary articulation of certain thoughts and attitudes. In that context, he wrote plays Primorci (1911), Đavolova tragedija (1912), Model (1917), Dvori Srđe Zlopogleđe (1919), and a short story Dr Vrač (1919), which are important for interpreting Paunović’s worldviews and for understanding his musical works.
In most of Paunović’s plays, the themes of loneliness and the relationship between the subject and the world, free love and current morality, instinct and reason are examined. They are presented through attitudes of individual characters, aiming at confirming, refuting, or relativizing them. The thoughts to which the author constantly returns can be summarized in the following questions: Since this world, created by humans, is not good, is there a possibility for it to be improved, can a man change, reconcile with himself, and return to nature? In the search for answers, Paunović largely turns to the philosophy of Friedrich Nietzsche.
This paper is dedicated to the analysis of the reflective and philosophical aspects of the play Model, to further explore and interpret in detail the elements important for the study of Paunović’s artistic poetics, which he achieved in his primary, musical works. Within this framework, different understandings of life, the world, creativity as sublimation, and the art as a sphere that promotes the pursuit of truth and self-knowledge, represented in this play by its main protagonists, are considered.
PB  - Нови Сад : Матица српска
T2  - Зборник Матице српске за сценске уметности и музику
T1  - Драма "Модел" Миленка Пауновића
T1  - "Model", a Play by Milenko Paunović
SP  - 23
EP  - 34
IS  - 63
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10290
ER  - 
@article{
author = "Милановић, Биљана С.",
year = "2020",
abstract = "Рад је посвећен анализи мисаоно-филозофских аспеката драме Модел Миленка Пауновића, с циљем да се у даљој перспективи детаљно истраже и протумаче елементи битни за проучавање Пауновићеве уметничке поетике коју је остварио у свом примарном, музичком стваралаштву., Composer Milenko Paunović (1889–1924) was also a librettist of his musical plays, which he created under the influence of Richard Wagner. His creative interests first developed along these lines, which resulted in synthesis in the musical plays Divina tragoedia (1910–1912) and Čengić aga (1923). However, a significant part of his dramatic oeuvre was not conditioned by the composing plans, but by the need for the literary articulation of certain thoughts and attitudes. In that context, he wrote plays Primorci (1911), Đavolova tragedija (1912), Model (1917), Dvori Srđe Zlopogleđe (1919), and a short story Dr Vrač (1919), which are important for interpreting Paunović’s worldviews and for understanding his musical works.
In most of Paunović’s plays, the themes of loneliness and the relationship between the subject and the world, free love and current morality, instinct and reason are examined. They are presented through attitudes of individual characters, aiming at confirming, refuting, or relativizing them. The thoughts to which the author constantly returns can be summarized in the following questions: Since this world, created by humans, is not good, is there a possibility for it to be improved, can a man change, reconcile with himself, and return to nature? In the search for answers, Paunović largely turns to the philosophy of Friedrich Nietzsche.
This paper is dedicated to the analysis of the reflective and philosophical aspects of the play Model, to further explore and interpret in detail the elements important for the study of Paunović’s artistic poetics, which he achieved in his primary, musical works. Within this framework, different understandings of life, the world, creativity as sublimation, and the art as a sphere that promotes the pursuit of truth and self-knowledge, represented in this play by its main protagonists, are considered.",
publisher = "Нови Сад : Матица српска",
journal = "Зборник Матице српске за сценске уметности и музику",
title = "Драма "Модел" Миленка Пауновића, "Model", a Play by Milenko Paunović",
pages = "23-34",
number = "63",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10290"
}
Милановић, Б. С.. (2020). Драма "Модел" Миленка Пауновића. in Зборник Матице српске за сценске уметности и музику
Нови Сад : Матица српска.(63), 23-34.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10290
Милановић БС. Драма "Модел" Миленка Пауновића. in Зборник Матице српске за сценске уметности и музику. 2020;(63):23-34.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10290 .
Милановић, Биљана С., "Драма "Модел" Миленка Пауновића" in Зборник Матице српске за сценске уметности и музику, no. 63 (2020):23-34,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10290 .

Ивана Весић Конструисање српске музичке традиције у периоду између два светска рата. Београд: Музиколошки институт САНУ, 2018. ISBN 978-86-80639-36-9

Пено, Весна Сара

(Београд : Музиколошки институт Српске академије наука и уметности, 2020)

TY  - JOUR
AU  - Пено, Весна Сара
PY  - 2020
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/8896
AB  - У позамашном списку издања Музиколошког института САНУ, која су последњих
година обогатила музиколошку и етномузиколошку литературу у нас, важно
место заузима опсежна, интердисциплинарна и, надасве, оригинална научна
студија др Иване Весић, научног сарадника поменутог института.
PB  - Београд : Музиколошки институт Српске академије наука и уметности
T2  - Музикологија / Musicology
T1  - Ивана Весић Конструисање српске музичке традиције у периоду између два светска рата. Београд: Музиколошки институт САНУ, 2018. ISBN 978-86-80639-36-9
SP  - 263
EP  - 269
IS  - 28
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8896
ER  - 
@article{
author = "Пено, Весна Сара",
year = "2020",
abstract = "У позамашном списку издања Музиколошког института САНУ, која су последњих
година обогатила музиколошку и етномузиколошку литературу у нас, важно
место заузима опсежна, интердисциплинарна и, надасве, оригинална научна
студија др Иване Весић, научног сарадника поменутог института.",
publisher = "Београд : Музиколошки институт Српске академије наука и уметности",
journal = "Музикологија / Musicology",
title = "Ивана Весић Конструисање српске музичке традиције у периоду између два светска рата. Београд: Музиколошки институт САНУ, 2018. ISBN 978-86-80639-36-9",
pages = "263-269",
number = "28",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8896"
}
Пено, В. С.. (2020). Ивана Весић Конструисање српске музичке традиције у периоду између два светска рата. Београд: Музиколошки институт САНУ, 2018. ISBN 978-86-80639-36-9. in Музикологија / Musicology
Београд : Музиколошки институт Српске академије наука и уметности.(28), 263-269.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8896
Пено ВС. Ивана Весић Конструисање српске музичке традиције у периоду између два светска рата. Београд: Музиколошки институт САНУ, 2018. ISBN 978-86-80639-36-9. in Музикологија / Musicology. 2020;(28):263-269.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8896 .
Пено, Весна Сара, "Ивана Весић Конструисање српске музичке традиције у периоду између два светска рата. Београд: Музиколошки институт САНУ, 2018. ISBN 978-86-80639-36-9" in Музикологија / Musicology, no. 28 (2020):263-269,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8896 .

Колико (не) знамо о руско-српским појачким везама

Пено, Весна Сара

(Београд : Музиколошки институт Српске академије наука и уметности, 2020)

TY  - JOUR
AU  - Пено, Весна Сара
PY  - 2020
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/8883
AB  - There are still no argumentative answers about the extent to which and in what
way the share of Russian singing practice in Serbian church singing is present.
The ways in which the Serbian melody reached Russian singers are not known
either. The paper presents the results of research on Russian notated collections
kept in Serbian libraries are also presented. Certain stereotypes regarding the
crucial Russian influence on the newer Serbian church singing have been critically
considered. New research tasks related to Russian musical manuscripts are listed,
after which the exchange of singing experiences between Russian and Serbian
church singers will become clearer.
AB  - Још увек не постоје аргументовани одговори о томе у којој мери и на који начин је присутан удео руске певачке праксе у српском црквеном појању. Нисупознати ни путеви којима је српска мелодија долазила до руских појаца. У раду су представљени резултати истраживања руских нотираних зборника који се
чувају у српским библиотекама. Критички су размотрени одређени стереотипи у вези с пресудним руским утицајем на новије српско црквено певање.
Наведени су нови истраживачки задаци у вези с постојећим руским музичким
рукописима, након којих ће нам размена певачких искустава између руских и
српских црквених појаца постати јаснија.
AB  - Несмотря на скромные, хотя и основательные знания о русско-сербских
политических и общественных отношениях (особенно в новейшей истории),
культурные и, конкретно, связи в древности в области музыки двух, во
многом блиских православных народов, почти не выяснены. Исследования
проведенные в области развития сербской певческой традиции не дали
надежных ответов, подкрепленных аргументами о том, в какой степени и
каким способом в нем присутствовала русская певческая практика; так же
не известно какими путями сербский мелос проникал к русским. Скромные
следы присутствия русских певческих книг сопровождаются многими
неизвестными, начиная с основания Хиландаря, сербского монастыря
на Афоне, а так же и по отношению к привлечению русских учителей,
которые, предположительно, сербов учили, между прочим, и церковному
пению в так называемых латинских и Покрово-Богородицких школах в
течение ХVIII века на территории иноверной Габсбургской монархии. В
контексте неопровержимых исторических фактов, касающихся того, что,
защищаясь от агрессивного католического прозелитизма и, одновременно,
заботясь о народном просвещении, сербские высокопоставленые духовные
лица в первую очередь обращались к родственным им русским, в сербской
музыковедческой литературе обращалось внимание и на русско-сербские
певческие отношения. Хотя анализ, полностью охватывающий эти вопросы и
по сей день не предпринимался, в проведенных исследованиях было высказано
мнение, что в формировании новой традиции сербского одноголосного и
многоголосного церковного пения решающим является именно влияние
русской церковной музыки. В данной работе пойдет речь о том, на каких
предпосылках основывались тезисы о русско-сербских певческих связях, в
какой степени они достоверны и, прежде всего, в чем опознается русско-
сербский потенциал в области литургической музыкальной практики. Работа
также предлагает новые исследовательские перспективы, чьи результаты
дадут возможность более систематично и объективно ознакомится с
доступными музыкальными источниками и посредственными историческими
и другими потверждениями в поддержку русско-сербских певческих связей.
Указано, между прочем, и на иницированный проект „Сербские святые в
русских певческих книгах“, который проводиться совместно Институтом
музыковедения САНИ и кафедрой древнерусского певческого искусства Санкт-Петербургской государственной консерватории имени Н. А. Римского-
Корсакова, a реализация которого практически началась проведением
Международной научной конференции Русско-сербские певческие связи.
Ожидается, что применением сопоставительного и интердисциплинарного
методологических концептов реконструкция как сербского, так и русского
певческого наследия будет поднята на высший уровень, чем он является
сегодня. Таким способом будет обеспечен более основательный залог для
будущей научной синергии по исследованию русско-сербских музыкальных
и всеохватывающих культурных связей.
PB  - Београд : Музиколошки институт Српске академије наука и уметности
T2  - Музикологија / Musicology
T1  - Колико (не) знамо о руско-српским појачким везама
T1  - How Much We Do (Not) Know About Russian-Serbian Chanting Connections
T1  - Сколько мы (не) знаем о русско-сербских отношениях в области церковной музыки?
SP  - 17
EP  - 32
IS  - 28
DO  - 10.2298/MUZ2028017P
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8883
ER  - 
@article{
author = "Пено, Весна Сара",
year = "2020",
abstract = "There are still no argumentative answers about the extent to which and in what
way the share of Russian singing practice in Serbian church singing is present.
The ways in which the Serbian melody reached Russian singers are not known
either. The paper presents the results of research on Russian notated collections
kept in Serbian libraries are also presented. Certain stereotypes regarding the
crucial Russian influence on the newer Serbian church singing have been critically
considered. New research tasks related to Russian musical manuscripts are listed,
after which the exchange of singing experiences between Russian and Serbian
church singers will become clearer., Још увек не постоје аргументовани одговори о томе у којој мери и на који начин је присутан удео руске певачке праксе у српском црквеном појању. Нисупознати ни путеви којима је српска мелодија долазила до руских појаца. У раду су представљени резултати истраживања руских нотираних зборника који се
чувају у српским библиотекама. Критички су размотрени одређени стереотипи у вези с пресудним руским утицајем на новије српско црквено певање.
Наведени су нови истраживачки задаци у вези с постојећим руским музичким
рукописима, након којих ће нам размена певачких искустава између руских и
српских црквених појаца постати јаснија., Несмотря на скромные, хотя и основательные знания о русско-сербских
политических и общественных отношениях (особенно в новейшей истории),
культурные и, конкретно, связи в древности в области музыки двух, во
многом блиских православных народов, почти не выяснены. Исследования
проведенные в области развития сербской певческой традиции не дали
надежных ответов, подкрепленных аргументами о том, в какой степени и
каким способом в нем присутствовала русская певческая практика; так же
не известно какими путями сербский мелос проникал к русским. Скромные
следы присутствия русских певческих книг сопровождаются многими
неизвестными, начиная с основания Хиландаря, сербского монастыря
на Афоне, а так же и по отношению к привлечению русских учителей,
которые, предположительно, сербов учили, между прочим, и церковному
пению в так называемых латинских и Покрово-Богородицких школах в
течение ХVIII века на территории иноверной Габсбургской монархии. В
контексте неопровержимых исторических фактов, касающихся того, что,
защищаясь от агрессивного католического прозелитизма и, одновременно,
заботясь о народном просвещении, сербские высокопоставленые духовные
лица в первую очередь обращались к родственным им русским, в сербской
музыковедческой литературе обращалось внимание и на русско-сербские
певческие отношения. Хотя анализ, полностью охватывающий эти вопросы и
по сей день не предпринимался, в проведенных исследованиях было высказано
мнение, что в формировании новой традиции сербского одноголосного и
многоголосного церковного пения решающим является именно влияние
русской церковной музыки. В данной работе пойдет речь о том, на каких
предпосылках основывались тезисы о русско-сербских певческих связях, в
какой степени они достоверны и, прежде всего, в чем опознается русско-
сербский потенциал в области литургической музыкальной практики. Работа
также предлагает новые исследовательские перспективы, чьи результаты
дадут возможность более систематично и объективно ознакомится с
доступными музыкальными источниками и посредственными историческими
и другими потверждениями в поддержку русско-сербских певческих связей.
Указано, между прочем, и на иницированный проект „Сербские святые в
русских певческих книгах“, который проводиться совместно Институтом
музыковедения САНИ и кафедрой древнерусского певческого искусства Санкт-Петербургской государственной консерватории имени Н. А. Римского-
Корсакова, a реализация которого практически началась проведением
Международной научной конференции Русско-сербские певческие связи.
Ожидается, что применением сопоставительного и интердисциплинарного
методологических концептов реконструкция как сербского, так и русского
певческого наследия будет поднята на высший уровень, чем он является
сегодня. Таким способом будет обеспечен более основательный залог для
будущей научной синергии по исследованию русско-сербских музыкальных
и всеохватывающих культурных связей.",
publisher = "Београд : Музиколошки институт Српске академије наука и уметности",
journal = "Музикологија / Musicology",
title = "Колико (не) знамо о руско-српским појачким везама, How Much We Do (Not) Know About Russian-Serbian Chanting Connections, Сколько мы (не) знаем о русско-сербских отношениях в области церковной музыки?",
pages = "17-32",
number = "28",
doi = "10.2298/MUZ2028017P",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8883"
}
Пено, В. С.. (2020). Колико (не) знамо о руско-српским појачким везама. in Музикологија / Musicology
Београд : Музиколошки институт Српске академије наука и уметности.(28), 17-32.
https://doi.org/10.2298/MUZ2028017P
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8883
Пено ВС. Колико (не) знамо о руско-српским појачким везама. in Музикологија / Musicology. 2020;(28):17-32.
doi:10.2298/MUZ2028017P
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8883 .
Пено, Весна Сара, "Колико (не) знамо о руско-српским појачким везама" in Музикологија / Musicology, no. 28 (2020):17-32,
https://doi.org/10.2298/MUZ2028017P .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8883 .

Музикологија 28 (I/2020)

(Београд : Музиколошки институт Српске академије наука и уметности, 2020)

TY  - GEN
PY  - 2020
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/8882
AB  - Тема двадесет осмог броја часописа „Музикологија“ проистекла је из
међународне научне конференције Руско-српске појачке везе, коју је у октобру
2018. године организовао Музиколошки институт Српске академије наука и
уметности у Београду. Вишевековне музичке, уметничке и културне везе између
руског и српског народа истраживали су и проучавали научници обеју земаља,
али богатство и значај тих веза изискују нова испитивања и тумачења.
У овом броју часописа „Музикологија“ окупили су се музиколози, филолози и
историчари ликовних уметности из Србије и Русије да на временски и тематски
широкој и интердисциплинарној основи осветле тематику руско-српских
прожимања у домену црквене уметности и музичког извођаштва.
Тему броја уредила је др Весна Пено, научни саветник Музиколошког
института САНУ, један од водећих стручњака у области византолошке
музикологије. Овај број „Музикологије“ отвара њен рад који одговора на
питање колико данас знамо и колико не знамо о руско-српским појачким везама.
Татјана Суботин-Голубовић даје студију о руском триодном стихирару с краја
XII века – хиландарском рукопису 307. Наталија Мосјагина пише о песмама у
част кнеза Лазара у староруским нотираним рукописима. А Наталија Рамазанова
се посветила анализи служби у част руских и српских светитеља у контексту
годишњег круга црквеног појања у XVI и XVII столећу.
Две студије осветљавају руско-српске везе у области ликовних уметности.
Владимир Симић посматра однос политике, православља и уметности из
аспекта руско-српских веза у XVIII веку. Јелена Межински Миловановић
сагледава примере преузимања руских модела у црквеном дворском сликарству
и градитељству, остварењима руских емиграната у Србији између два светска
рата. Најзад, једна музиколошка студија посвећена је историји музичке
интерпретације. Марија Голубовић следи гостовања славног Хора донских козака
у међуратном Београду, у огледалу архивских извора и периодике онога времена.
Рубрику „Varia“ сачињава пет студија разноврсне тематике, у временском
распону од ренесансе до савременог доба. Радови Жарка Цвејића и Сенке
Белић приступају студијама ренесансне музике која је последњих година
нашла врсне обрађиваче међу музиколозима и музичким теоретичарима у
Србији. Ева Шрајбер се бави Новом бечком школом и њеним одјецима кододабраних композитора друге половине XX века. У раду Драгана Латинчића
описује се примена централне ротације, једне од најважнијих изометријских
трансформација, на пројектоване метро-ритмичке ентитете појединачних
хармоника спектра. Једна студија у рубрици „Varia“ припада етномузикологији:
Маја Радивојевић анализира традиционалну вокалну музику Влаха у Хомољу,
према звучним записима сачуваним у заоставштини етнокореолога Оливере
Младеновић.
Рубрика „Научна критика и полемика“ са својих пет прилога о књигама и
звучним издањима представља неке од најзначајнијих резултата богатог научног
рада и издаваштва у области музикологије и етномузикологије.
Завршним записом часопис „Музикологија“ се опрашта од цењене колегинице
Весне Микић, редовног професора на Катедри за музикологију Факултета
музичке уметности у Београду, која нас је прерано напустила.
У име чланова Редакције часописа „Музикологија“ и у своје лично име
изражавам срдачну захвалност рецензентима за темељно читање радова и
корисне сугестије.
AB  - The main theme of the 28th issue of the journal Musicology originated from the international
scientific conference Russian-Serbian Chanting Connections, which was organized
in October 2018 by the Institute of Musicology of the Serbian Academy of
Sciences and Arts in Belgrade. The centuries-long musical, artistic and cultural ties
between the Russian and Serbian peoples have been researched and studied by scientists
from both countries; nevertheless, the richness and significance of these ties
require new research and interpretation.
In this issue of the journal Musicology, musicologists, philologists and art historians
from Serbia and Russia gathered together to shed light on the topic of Russian-
Serbian permeations in the domains of church art and musical performance on a
temporally and thematically broad and interdisciplinary basis.
The main theme of the issue was edited by Dr. Vesna Peno, principal research
fellow of the Institute of Musicology of the Serbian Academy of Sciences and Arts,
one of the leading experts in the field of Byzantine music. This issue of Musicology
opens with her article, which answers the question: how much we know – or do not
know – today about Russian-Serbian chanting connections. Tatjana Subotin-Golubović
provides a study of a Russian Triodon Sticherarion from the end of the 12th
century – the Hilandar manuscript No 307. Natal’ia Mosiagina writes about poems
in honour of Prince Lazar of Serbia in the Old Russian notated manuscripts. And
Natal’ia Ramazanova analyses services in honour of Russian and Serbian saints in the
context of the annual circle of church chanting in the 16th and 17th centuries.
Two studies illuminate Russian-Serbian connections in the field of fine arts.
Vladimir Simić observes the relationship between politics, Orthodoxy and art
from the aspect of Russian-Serbian ties in the 18th century. Jelena Mežinski Milovanović
observes examples of taking over Russian models in church court painting
and construction, the achievements of Russian emigrants in Serbia between the two
world wars. Finally, one musicological study is dedicated to the history of musical
interpretation. Marija Golubović follows the guest appearances of the famous Don
Cossack Choir in the interwar Belgrade, as reflected in archival sources and periodicals
of that time.
The section “Varia” comprises five studies on various topics, ranging from
the Renaissance to the modern age. The articles by Žarko Cvejić and Senka Belić
approach the study of Renaissance music, which has found excellent analysts amongmusicologists and music theorists in Serbia in recent years. Ewa Schreiber deals with
the New Viennese School and its echoes with selected composers of the second half
of the 20th century. Dragan Latinčić’s article describes the application of central rotation,
one of the most important isometric transformations, to the projected metrorhythmic
entities of individual harmonics of the sound spectrum. One study in the
“Varia” section belongs to ethnomusicology: Maja Radivojević analyzes the traditional
vocal music of the Vlachs in Homolje, according to sound recordings preserved
in the legacy of ethnochoreologist Olivera Mladenović.
The section “Scientific Reviews and Polemics” with its five articles on books and
CD releases presents some of the most significant results of rich scientific work and
publishing in the fields of musicology and ethnomusicology.
With the final article, the journal Musicology says goodbye to the esteemed colleague
Vesna Mikić, a full professor at the Department of Musicology of the Faculty of
Music in Belgrade, who left us too early.
On behalf of the members of the Editorial Board of the journal Musicology and my
own, I express my heartfelt gratitude to the peer reviewers for their thorough reading
of the articles and constructive suggestions.
PB  - Београд : Музиколошки институт Српске академије наука и уметности
PB  - Belgrade : Insitute of Musicology, Serbian Academy of Sciences and Arts
T1  - Музикологија 28 (I/2020)
T1  - Musicology 28 (I/2020)
IS  - 28
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8882
ER  - 
@misc{
year = "2020",
abstract = "Тема двадесет осмог броја часописа „Музикологија“ проистекла је из
међународне научне конференције Руско-српске појачке везе, коју је у октобру
2018. године организовао Музиколошки институт Српске академије наука и
уметности у Београду. Вишевековне музичке, уметничке и културне везе између
руског и српског народа истраживали су и проучавали научници обеју земаља,
али богатство и значај тих веза изискују нова испитивања и тумачења.
У овом броју часописа „Музикологија“ окупили су се музиколози, филолози и
историчари ликовних уметности из Србије и Русије да на временски и тематски
широкој и интердисциплинарној основи осветле тематику руско-српских
прожимања у домену црквене уметности и музичког извођаштва.
Тему броја уредила је др Весна Пено, научни саветник Музиколошког
института САНУ, један од водећих стручњака у области византолошке
музикологије. Овај број „Музикологије“ отвара њен рад који одговора на
питање колико данас знамо и колико не знамо о руско-српским појачким везама.
Татјана Суботин-Голубовић даје студију о руском триодном стихирару с краја
XII века – хиландарском рукопису 307. Наталија Мосјагина пише о песмама у
част кнеза Лазара у староруским нотираним рукописима. А Наталија Рамазанова
се посветила анализи служби у част руских и српских светитеља у контексту
годишњег круга црквеног појања у XVI и XVII столећу.
Две студије осветљавају руско-српске везе у области ликовних уметности.
Владимир Симић посматра однос политике, православља и уметности из
аспекта руско-српских веза у XVIII веку. Јелена Межински Миловановић
сагледава примере преузимања руских модела у црквеном дворском сликарству
и градитељству, остварењима руских емиграната у Србији између два светска
рата. Најзад, једна музиколошка студија посвећена је историји музичке
интерпретације. Марија Голубовић следи гостовања славног Хора донских козака
у међуратном Београду, у огледалу архивских извора и периодике онога времена.
Рубрику „Varia“ сачињава пет студија разноврсне тематике, у временском
распону од ренесансе до савременог доба. Радови Жарка Цвејића и Сенке
Белић приступају студијама ренесансне музике која је последњих година
нашла врсне обрађиваче међу музиколозима и музичким теоретичарима у
Србији. Ева Шрајбер се бави Новом бечком школом и њеним одјецима кододабраних композитора друге половине XX века. У раду Драгана Латинчића
описује се примена централне ротације, једне од најважнијих изометријских
трансформација, на пројектоване метро-ритмичке ентитете појединачних
хармоника спектра. Једна студија у рубрици „Varia“ припада етномузикологији:
Маја Радивојевић анализира традиционалну вокалну музику Влаха у Хомољу,
према звучним записима сачуваним у заоставштини етнокореолога Оливере
Младеновић.
Рубрика „Научна критика и полемика“ са својих пет прилога о књигама и
звучним издањима представља неке од најзначајнијих резултата богатог научног
рада и издаваштва у области музикологије и етномузикологије.
Завршним записом часопис „Музикологија“ се опрашта од цењене колегинице
Весне Микић, редовног професора на Катедри за музикологију Факултета
музичке уметности у Београду, која нас је прерано напустила.
У име чланова Редакције часописа „Музикологија“ и у своје лично име
изражавам срдачну захвалност рецензентима за темељно читање радова и
корисне сугестије., The main theme of the 28th issue of the journal Musicology originated from the international
scientific conference Russian-Serbian Chanting Connections, which was organized
in October 2018 by the Institute of Musicology of the Serbian Academy of
Sciences and Arts in Belgrade. The centuries-long musical, artistic and cultural ties
between the Russian and Serbian peoples have been researched and studied by scientists
from both countries; nevertheless, the richness and significance of these ties
require new research and interpretation.
In this issue of the journal Musicology, musicologists, philologists and art historians
from Serbia and Russia gathered together to shed light on the topic of Russian-
Serbian permeations in the domains of church art and musical performance on a
temporally and thematically broad and interdisciplinary basis.
The main theme of the issue was edited by Dr. Vesna Peno, principal research
fellow of the Institute of Musicology of the Serbian Academy of Sciences and Arts,
one of the leading experts in the field of Byzantine music. This issue of Musicology
opens with her article, which answers the question: how much we know – or do not
know – today about Russian-Serbian chanting connections. Tatjana Subotin-Golubović
provides a study of a Russian Triodon Sticherarion from the end of the 12th
century – the Hilandar manuscript No 307. Natal’ia Mosiagina writes about poems
in honour of Prince Lazar of Serbia in the Old Russian notated manuscripts. And
Natal’ia Ramazanova analyses services in honour of Russian and Serbian saints in the
context of the annual circle of church chanting in the 16th and 17th centuries.
Two studies illuminate Russian-Serbian connections in the field of fine arts.
Vladimir Simić observes the relationship between politics, Orthodoxy and art
from the aspect of Russian-Serbian ties in the 18th century. Jelena Mežinski Milovanović
observes examples of taking over Russian models in church court painting
and construction, the achievements of Russian emigrants in Serbia between the two
world wars. Finally, one musicological study is dedicated to the history of musical
interpretation. Marija Golubović follows the guest appearances of the famous Don
Cossack Choir in the interwar Belgrade, as reflected in archival sources and periodicals
of that time.
The section “Varia” comprises five studies on various topics, ranging from
the Renaissance to the modern age. The articles by Žarko Cvejić and Senka Belić
approach the study of Renaissance music, which has found excellent analysts amongmusicologists and music theorists in Serbia in recent years. Ewa Schreiber deals with
the New Viennese School and its echoes with selected composers of the second half
of the 20th century. Dragan Latinčić’s article describes the application of central rotation,
one of the most important isometric transformations, to the projected metrorhythmic
entities of individual harmonics of the sound spectrum. One study in the
“Varia” section belongs to ethnomusicology: Maja Radivojević analyzes the traditional
vocal music of the Vlachs in Homolje, according to sound recordings preserved
in the legacy of ethnochoreologist Olivera Mladenović.
The section “Scientific Reviews and Polemics” with its five articles on books and
CD releases presents some of the most significant results of rich scientific work and
publishing in the fields of musicology and ethnomusicology.
With the final article, the journal Musicology says goodbye to the esteemed colleague
Vesna Mikić, a full professor at the Department of Musicology of the Faculty of
Music in Belgrade, who left us too early.
On behalf of the members of the Editorial Board of the journal Musicology and my
own, I express my heartfelt gratitude to the peer reviewers for their thorough reading
of the articles and constructive suggestions.",
publisher = "Београд : Музиколошки институт Српске академије наука и уметности, Belgrade : Insitute of Musicology, Serbian Academy of Sciences and Arts",
title = "Музикологија 28 (I/2020), Musicology 28 (I/2020)",
number = "28",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8882"
}
(2020). Музикологија 28 (I/2020). 
Београд : Музиколошки институт Српске академије наука и уметности.(28).
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8882
Музикологија 28 (I/2020). 2020;(28).
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8882 .
"Музикологија 28 (I/2020)", no. 28 (2020),
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8882 .

Позоришна музика Зорана Ерића

Новаковић, Моника

(Нови Сад : Матица српска, Одељење за сценске уметности и музику, 2020)

TY  - JOUR
AU  - Новаковић, Моника
PY  - 2020
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10043
AB  - Предмет истраживања овог рада је поступак ремедијације заступљен у стваралаштву Зорана Ерића, композитора који се више пута 'обраћао' тематским потенцијалима своје музике. У фокусу рада су Ерићева примењена музика, образложење његових ставова према позоришту и раду са позоришним ствараоцима, али и разматрање разлога због којих се композитор служи ремедијацијом у свом стваралаштву те услова које тематски материјал мора да испуни како би доживео „реинкарнацију“ на концертној сцени.
AB  - The ever-present theatre in Erić’s opus helps us achieve a much clearer insight into Erić’s poetics. This article deals with the phenomenom of remediation present in the Erić’s opus. The reasons and the results of the use of remediation from the incidental music (which is the highlight of this paper) to concert music were explored and explained. One of the conclusions is the fact that the quality of the sound material has a potential to develop outside of the theatre scene. Erić’s incidental music flourished during the 1990s and the reason for its expansion are explained: socio-political and economical circumstances prompted the search for like-minded artistic individuals as well as artistic, professional and spiritual sanctuary that was theatre in Serbia during the mentioned decade.
An overview of the theatre plays for which Erić wrote incidental music was given in this paper, as well as the overview of the remediated pieces – the pieces that contain thematic material that was once heard on the theatre stage and later on the concert podium. It is noted that the music material from the theatre possesses the ability to lead a double life – as a part of the incidental music and later, as a part of the autonomous music.
PB  - Нови Сад : Матица српска, Одељење за сценске уметности и музику
T2  - Зборник Матице српске за сценске уметности и музику
T1  - Позоришна музика Зорана Ерића
SP  - 115
EP  - 131
IS  - 63
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10043
ER  - 
@article{
author = "Новаковић, Моника",
year = "2020",
abstract = "Предмет истраживања овог рада је поступак ремедијације заступљен у стваралаштву Зорана Ерића, композитора који се више пута 'обраћао' тематским потенцијалима своје музике. У фокусу рада су Ерићева примењена музика, образложење његових ставова према позоришту и раду са позоришним ствараоцима, али и разматрање разлога због којих се композитор служи ремедијацијом у свом стваралаштву те услова које тематски материјал мора да испуни како би доживео „реинкарнацију“ на концертној сцени., The ever-present theatre in Erić’s opus helps us achieve a much clearer insight into Erić’s poetics. This article deals with the phenomenom of remediation present in the Erić’s opus. The reasons and the results of the use of remediation from the incidental music (which is the highlight of this paper) to concert music were explored and explained. One of the conclusions is the fact that the quality of the sound material has a potential to develop outside of the theatre scene. Erić’s incidental music flourished during the 1990s and the reason for its expansion are explained: socio-political and economical circumstances prompted the search for like-minded artistic individuals as well as artistic, professional and spiritual sanctuary that was theatre in Serbia during the mentioned decade.
An overview of the theatre plays for which Erić wrote incidental music was given in this paper, as well as the overview of the remediated pieces – the pieces that contain thematic material that was once heard on the theatre stage and later on the concert podium. It is noted that the music material from the theatre possesses the ability to lead a double life – as a part of the incidental music and later, as a part of the autonomous music.",
publisher = "Нови Сад : Матица српска, Одељење за сценске уметности и музику",
journal = "Зборник Матице српске за сценске уметности и музику",
title = "Позоришна музика Зорана Ерића",
pages = "115-131",
number = "63",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10043"
}
Новаковић, М.. (2020). Позоришна музика Зорана Ерића. in Зборник Матице српске за сценске уметности и музику
Нови Сад : Матица српска, Одељење за сценске уметности и музику.(63), 115-131.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10043
Новаковић М. Позоришна музика Зорана Ерића. in Зборник Матице српске за сценске уметности и музику. 2020;(63):115-131.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10043 .
Новаковић, Моника, "Позоришна музика Зорана Ерића" in Зборник Матице српске за сценске уметности и музику, no. 63 (2020):115-131,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10043 .