Ministry of Education, Science and Technological Development, Republic of Serbia, Grant no. 451-03-68/2020-14/200176 (Institute of Musicology SASA, Belgrade)

Link to this page

info:eu-repo/grantAgreement/MESTD/inst-2020/200176/RS//

Ministry of Education, Science and Technological Development, Republic of Serbia, Grant no. 451-03-68/2020-14/200176 (Institute of Musicology SASA, Belgrade) (en)
Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije, Ugovor br. 451-03-68/2020-14/200176 (Muzikološki institut SANU, Beograd) (sr_RS)
Министарство просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије, Уговор бр. 451-03-68/2020-14/200176 (Музиколошки институт САНУ, Београд) (sr)
Authors

Publications

Vocal Expression in Works of Ernő Király: Voice as a Symptom and a Symbol of Avant-Garde Artistic Encounters

Radovanović, Bojana

(Novi Sad : Academy of Arts, 2021)

TY  - CHAP
AU  - Radovanović, Bojana
PY  - 2021
UR  - https://akademija.uns.ac.rs/wp-content/uploads/2021/01/Milojkovic-Sovtic-Bastic-eds.-Erno-Kiraly-Life-in-Music-web.pdf
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/11923
AB  - Composer and ethnomusicologist Ernő Király, a striking avant-garde figure of Yugoslav music, fostered a specific approach and ‘anti-systemic and unconventional’ thought throughout his creative age. It is, thus, not surprising that this poetical foretoken is evident in the sphere of the vocal part of this composer’s works. An important factor that contributed to his artistic positioning was a private and professional collaboration with vocal artist and actress Katalin Ladik, which began during the seventh decade of the 20th century. The encounter of these two artists resulted in altogether relentless concord of two avant-garde and inventor artistic spirits. As Katalin Ladik said, they both learned much from this collaboration. For Ladik, this meant discovering the richness of traditional music Király zealously collected, and for Király, shaping his compositions with Ladik’s distinctive vocal performance and writing practices. The goal of this paper is to present the characteristics of vocal expression in Ernő Király’s work, starting from the mid-60s. Thus, I will look into the outcomes from Király’s and Ladik’s partnership in the context of the European (vocal) avant-garde of the second half of the 20th century.
PB  - Novi Sad : Academy of Arts
T2  - Ernő Király – Life in Music
T1  - Vocal Expression in Works of Ernő Király: Voice as a Symptom and a Symbol of Avant-Garde Artistic Encounters
SP  - 87
EP  - 102
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11923
ER  - 
@inbook{
author = "Radovanović, Bojana",
year = "2021",
abstract = "Composer and ethnomusicologist Ernő Király, a striking avant-garde figure of Yugoslav music, fostered a specific approach and ‘anti-systemic and unconventional’ thought throughout his creative age. It is, thus, not surprising that this poetical foretoken is evident in the sphere of the vocal part of this composer’s works. An important factor that contributed to his artistic positioning was a private and professional collaboration with vocal artist and actress Katalin Ladik, which began during the seventh decade of the 20th century. The encounter of these two artists resulted in altogether relentless concord of two avant-garde and inventor artistic spirits. As Katalin Ladik said, they both learned much from this collaboration. For Ladik, this meant discovering the richness of traditional music Király zealously collected, and for Király, shaping his compositions with Ladik’s distinctive vocal performance and writing practices. The goal of this paper is to present the characteristics of vocal expression in Ernő Király’s work, starting from the mid-60s. Thus, I will look into the outcomes from Király’s and Ladik’s partnership in the context of the European (vocal) avant-garde of the second half of the 20th century.",
publisher = "Novi Sad : Academy of Arts",
journal = "Ernő Király – Life in Music",
booktitle = "Vocal Expression in Works of Ernő Király: Voice as a Symptom and a Symbol of Avant-Garde Artistic Encounters",
pages = "87-102",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11923"
}
Radovanović, B.. (2021). Vocal Expression in Works of Ernő Király: Voice as a Symptom and a Symbol of Avant-Garde Artistic Encounters. in Ernő Király – Life in Music
Novi Sad : Academy of Arts., 87-102.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11923
Radovanović B. Vocal Expression in Works of Ernő Király: Voice as a Symptom and a Symbol of Avant-Garde Artistic Encounters. in Ernő Király – Life in Music. 2021;:87-102.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11923 .
Radovanović, Bojana, "Vocal Expression in Works of Ernő Király: Voice as a Symptom and a Symbol of Avant-Garde Artistic Encounters" in Ernő Király – Life in Music (2021):87-102,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11923 .

The War is On: Female Leadership in Serbian Metal Music

Radovanović, Bojana

(Belgrade : Faculty of Dramatic Arts, 2021)

TY  - CONF
AU  - Radovanović, Bojana
PY  - 2021
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/11682
AB  - This presentation will focus on the role of women, and especially frontwomen, in Serbian metal music. The overview will be done following the first emergence of female-fronted bands in the late 1990s and the early 2000s, up to the most recent emergence of all-female metal bands. In comparison to the development of the international metal music scene, I will look into the genre predisposition and historical circumstances of frontwomanship (from symphonic metal to extreme metal subgenres) and look into the changing narrative of this overall male-dominated scene. Given that the female roles in metal bands are still, by and large, the ones of a vocalist, this paper will also give insight into the development of female vocals in metal – from more mainstream clean and operatic singing to the ‘underground’, extreme vocals.
PB  - Belgrade : Faculty of Dramatic Arts
C3  - International Scientific Conference Female leadership in music (2021 ; Beograd),  Book of Abstracts
T1  - The War is On: Female Leadership in Serbian Metal Music
SP  - 38
EP  - 39
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11682
ER  - 
@conference{
author = "Radovanović, Bojana",
year = "2021",
abstract = "This presentation will focus on the role of women, and especially frontwomen, in Serbian metal music. The overview will be done following the first emergence of female-fronted bands in the late 1990s and the early 2000s, up to the most recent emergence of all-female metal bands. In comparison to the development of the international metal music scene, I will look into the genre predisposition and historical circumstances of frontwomanship (from symphonic metal to extreme metal subgenres) and look into the changing narrative of this overall male-dominated scene. Given that the female roles in metal bands are still, by and large, the ones of a vocalist, this paper will also give insight into the development of female vocals in metal – from more mainstream clean and operatic singing to the ‘underground’, extreme vocals.",
publisher = "Belgrade : Faculty of Dramatic Arts",
journal = "International Scientific Conference Female leadership in music (2021 ; Beograd),  Book of Abstracts",
title = "The War is On: Female Leadership in Serbian Metal Music",
pages = "38-39",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11682"
}
Radovanović, B.. (2021). The War is On: Female Leadership in Serbian Metal Music. in International Scientific Conference Female leadership in music (2021 ; Beograd),  Book of Abstracts
Belgrade : Faculty of Dramatic Arts., 38-39.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11682
Radovanović B. The War is On: Female Leadership in Serbian Metal Music. in International Scientific Conference Female leadership in music (2021 ; Beograd),  Book of Abstracts. 2021;:38-39.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11682 .
Radovanović, Bojana, "The War is On: Female Leadership in Serbian Metal Music" in International Scientific Conference Female leadership in music (2021 ; Beograd),  Book of Abstracts (2021):38-39,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11682 .

Етномузиколошки приступи градској музици у Србији

Думнић Вилотијевић, Марија

(Београд: Удружење фолклориста Србије, Универзитетска библиотека "Светозар Марковић", 2021)

TY  - CONF
AU  - Думнић Вилотијевић, Марија
PY  - 2021
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/11890
AB  - Етномузиколошка проучавања у Србији доминантно су усмерена на сеоску народну музику. Ипак, градска народна музика била је предмет теренских бележења, али и стручних критика у Србији, а пратећи глобалне дисциплинарне токове у последњој деценији, она завређује све већу пажњу у етномузиколошким радовима. У овом раду биће представљени приступи градском музичком фолклору кроз одабране дефиниције етномузикологије, уз истицање могућности примене урбане етномузикологије и студија популарне музике. У односу на развој етномузикологије у Србији биће приказани приступи музичком фолклору забележеном у градовима, посебно с освртом на третман односа са сеоским музичким фолклором.
AB  - Ethnomusicological research in Serbia is dominantly directed towards rural folk music. However, urban folk music was subject of field recording and professional critiques in Serbia, but following global streams of the discipline during the last decade, it gains more attention in ethnomusicological work. This paper presents approaches to urban musical folklore through selected definitions of ethnomusicology, with emphasis on the possibilities of urban ethnomusicology and popular music studies. In relation to the development of ethnomusicology in Serbia, here are presented approaches to the musical folklore noted in urban areas, especially regarding treatment of relation with rural musical folklore.
PB  - Београд: Удружење фолклориста Србије, Универзитетска библиотека "Светозар Марковић"
PB  - Лозница: Центар за културу "Вук Караџић"
PB  - Тршић: Научно-образовно културни центар "Вук Караџић"
C3  - Савремена српска фолклористика
T1  - Етномузиколошки приступи градској музици у Србији
T1  - Ethnomusicological approaches to urban folk music in Serbia
SP  - 303
EP  - 315
IS  - 9
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11890
ER  - 
@conference{
author = "Думнић Вилотијевић, Марија",
year = "2021",
abstract = "Етномузиколошка проучавања у Србији доминантно су усмерена на сеоску народну музику. Ипак, градска народна музика била је предмет теренских бележења, али и стручних критика у Србији, а пратећи глобалне дисциплинарне токове у последњој деценији, она завређује све већу пажњу у етномузиколошким радовима. У овом раду биће представљени приступи градском музичком фолклору кроз одабране дефиниције етномузикологије, уз истицање могућности примене урбане етномузикологије и студија популарне музике. У односу на развој етномузикологије у Србији биће приказани приступи музичком фолклору забележеном у градовима, посебно с освртом на третман односа са сеоским музичким фолклором., Ethnomusicological research in Serbia is dominantly directed towards rural folk music. However, urban folk music was subject of field recording and professional critiques in Serbia, but following global streams of the discipline during the last decade, it gains more attention in ethnomusicological work. This paper presents approaches to urban musical folklore through selected definitions of ethnomusicology, with emphasis on the possibilities of urban ethnomusicology and popular music studies. In relation to the development of ethnomusicology in Serbia, here are presented approaches to the musical folklore noted in urban areas, especially regarding treatment of relation with rural musical folklore.",
publisher = "Београд: Удружење фолклориста Србије, Универзитетска библиотека "Светозар Марковић", Лозница: Центар за културу "Вук Караџић", Тршић: Научно-образовно културни центар "Вук Караџић"",
journal = "Савремена српска фолклористика",
title = "Етномузиколошки приступи градској музици у Србији, Ethnomusicological approaches to urban folk music in Serbia",
pages = "303-315",
number = "9",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11890"
}
Думнић Вилотијевић, М.. (2021). Етномузиколошки приступи градској музици у Србији. in Савремена српска фолклористика
Београд: Удружење фолклориста Србије, Универзитетска библиотека "Светозар Марковић".(9), 303-315.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11890
Думнић Вилотијевић М. Етномузиколошки приступи градској музици у Србији. in Савремена српска фолклористика. 2021;(9):303-315.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11890 .
Думнић Вилотијевић, Марија, "Етномузиколошки приступи градској музици у Србији" in Савремена српска фолклористика, no. 9 (2021):303-315,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11890 .

Negating the West, Going East. On Socialist Realism in Yugoslavia (1945-1950)

Bralović, Miloš

(Munchen : Allitera Verlag, 2021)

TY  - CHAP
AU  - Bralović, Miloš
PY  - 2021
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10718
PB  - Munchen : Allitera Verlag
T2  - The East, the West and the In-Between in Music. Proceedings of the International Conference, Munich, 9-10 November 2018
T1  - Negating the West, Going East. On Socialist Realism in Yugoslavia (1945-1950)
SP  - 181
EP  - 192
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10718
ER  - 
@inbook{
author = "Bralović, Miloš",
year = "2021",
publisher = "Munchen : Allitera Verlag",
journal = "The East, the West and the In-Between in Music. Proceedings of the International Conference, Munich, 9-10 November 2018",
booktitle = "Negating the West, Going East. On Socialist Realism in Yugoslavia (1945-1950)",
pages = "181-192",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10718"
}
Bralović, M.. (2021). Negating the West, Going East. On Socialist Realism in Yugoslavia (1945-1950). in The East, the West and the In-Between in Music. Proceedings of the International Conference, Munich, 9-10 November 2018
Munchen : Allitera Verlag., 181-192.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10718
Bralović M. Negating the West, Going East. On Socialist Realism in Yugoslavia (1945-1950). in The East, the West and the In-Between in Music. Proceedings of the International Conference, Munich, 9-10 November 2018. 2021;:181-192.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10718 .
Bralović, Miloš, "Negating the West, Going East. On Socialist Realism in Yugoslavia (1945-1950)" in The East, the West and the In-Between in Music. Proceedings of the International Conference, Munich, 9-10 November 2018 (2021):181-192,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10718 .

Одзвук елемента сеоске музичке традиције југа Србије и суседних области у Настасијевићевој песми Зора

Јовановић, Јелена

(Београд : Универзитет уметности у Београду, Факултет музичке уметности, 2021)

TY  - CONF
AU  - Јовановић, Јелена
PY  - 2021
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/11819
AB  - Рад на овом тексту подстакнут је слушним утиском стеченим приликом читања песме Зора, са њеним упечатљивим рефреном Стани не мини, што је инспирисало примену анализе која је показала да су у песми присутни одређени елементи (српске) музичке традиције. Уз неспорно присуство елемената усмене народне поезије у тексту песме, етномузиколошка анализа структурних, формалних, интонационих и семантичких карактеристика песме резултирала је идентификовањем елемената једног традиционалног фолклорно-музичког узора "музичког геста" (Hatten, Закић, Арсић) као одзвука матерње мелодије у рефрену овог песничког остварења. Музичка ћелија о којој је реч, са мелодијским покретом улазне кварте и поступним силазним покретом (поред своје аналогије у коледарским песмама источне Србије) среће се у значајној мери у кругу песама сеоске провенијенције из јужне Србије и Северне Македоније, које припадају свадбеном жанру, приповедном жанру и широј групи лирских песама опште намене. Он истовремено има карактер локалног / родног и универзалног / општечовечанског.
PB  - Београд : Универзитет уметности у Београду, Факултет музичке уметности
C3  - Матерња мелодија Момчила Настасијевића: интердисциплинарне рефлексије
T1  - Одзвук елемента сеоске музичке традиције југа Србије и суседних области у Настасијевићевој песми Зора
SP  - 77
EP  - 93
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11819
ER  - 
@conference{
author = "Јовановић, Јелена",
year = "2021",
abstract = "Рад на овом тексту подстакнут је слушним утиском стеченим приликом читања песме Зора, са њеним упечатљивим рефреном Стани не мини, што је инспирисало примену анализе која је показала да су у песми присутни одређени елементи (српске) музичке традиције. Уз неспорно присуство елемената усмене народне поезије у тексту песме, етномузиколошка анализа структурних, формалних, интонационих и семантичких карактеристика песме резултирала је идентификовањем елемената једног традиционалног фолклорно-музичког узора "музичког геста" (Hatten, Закић, Арсић) као одзвука матерње мелодије у рефрену овог песничког остварења. Музичка ћелија о којој је реч, са мелодијским покретом улазне кварте и поступним силазним покретом (поред своје аналогије у коледарским песмама источне Србије) среће се у значајној мери у кругу песама сеоске провенијенције из јужне Србије и Северне Македоније, које припадају свадбеном жанру, приповедном жанру и широј групи лирских песама опште намене. Он истовремено има карактер локалног / родног и универзалног / општечовечанског.",
publisher = "Београд : Универзитет уметности у Београду, Факултет музичке уметности",
journal = "Матерња мелодија Момчила Настасијевића: интердисциплинарне рефлексије",
title = "Одзвук елемента сеоске музичке традиције југа Србије и суседних области у Настасијевићевој песми Зора",
pages = "77-93",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11819"
}
Јовановић, Ј.. (2021). Одзвук елемента сеоске музичке традиције југа Србије и суседних области у Настасијевићевој песми Зора. in Матерња мелодија Момчила Настасијевића: интердисциплинарне рефлексије
Београд : Универзитет уметности у Београду, Факултет музичке уметности., 77-93.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11819
Јовановић Ј. Одзвук елемента сеоске музичке традиције југа Србије и суседних области у Настасијевићевој песми Зора. in Матерња мелодија Момчила Настасијевића: интердисциплинарне рефлексије. 2021;:77-93.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11819 .
Јовановић, Јелена, "Одзвук елемента сеоске музичке традиције југа Србије и суседних области у Настасијевићевој песми Зора" in Матерња мелодија Момчила Настасијевића: интердисциплинарне рефлексије (2021):77-93,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11819 .

Contribution of the Yugoslav Sokol organizations to the interwar sphere of music

Vesić, Ivana

(Belgrade : Institute of Musicology, Serbian Academy of Sciences and Arts, 2021)

TY  - JOUR
AU  - Vesić, Ivana
PY  - 2021
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/11661
AB  - In this article part of musical activities of two federal Sokol organizations (JSS and SSKJ) in interwar Yugoslavia will be thoroughly examined. Despite the fact that these organizations were primarily focused on development of gymnastics and certain individual sports, cultural advancement of its members as well as of Yugoslav population also occupied an important place, particularly in the 1930s. As a result of broadening of Sokol’s work, musical amateurism started to gain prominence in Sokol legions, societies and parishes (župe). This was reflected in the proliferation of Sokol vocal and instrumental ensembles, as well as their performances in various Sokol units, both in urban and rural areas. The flourishing of musical activities among Sokols from different parts of the country led to the change of circumstances in the cultural sphere of these regions, particularly in the undeveloped ones. Among other things, this included giving an impetus to the preservation and popularization of tamburitza orchestras and epic singing to the accompaniment of the gusle, promotion of national and Slavic music repertoire
and enrichment and diversification of musical life.
AB  - У овом раду детаљно ће бити размотрене поједине музичке активности две
савезне соколске организације из међуратне Југославије (ЈСС и ССКЈ).
Упркос чињеници да су обе организације биле првенствено усмерене
на развој гимнастике и индивидуалних спортова, културно унапређење
чланства као и југословенског становништа имало је такође важну улогу
нарочито током 30-их година. Као резултат ширења соколског рада, музички
аматеризам добијао је на све већој важности у соколским четама, друштвима
и жупама. То је долазило до изражаја у порасту броја соколских вокалних и
инструменталних ансамбала као и њихових наступа у соколским јединицама
како у урбаним, тако и у руралним областима. Процват музичких активности
међу соколима из различитих крајева земље довео је до промене околности у
културној сфери у овим крајевима, особито у оним који су били неразвијени.
Поред осталог, то је подразумевало подстицање очувања и ширења
тамбурашких орекстара и певања уз гусле, популаризовање националног и
словенског музичког репертоара, те обогаћивање и плурализацију музичког
живота.
AB  - Упркос томе што је реч била о организацијама првенствено усмереним на ширење
спорта и гимнастике у широј популацији, Југословенски соколски савез (ЈСС)
и Савез Сокола Краљевине Југославије (ССКЈ) поклањали су значајну пажњу
неговању различитих врста музичких активности током међуратног периода. То
је особито било изражено током 30-их година након што је реформски курс,
актуелан од краја Првог светског рата, добио на важности. Захваљујући томе
што је соколство поставило шире циљеве не само у погледу унапређења физичкe
способности маса, већ и њиховог културног уздизања, започет је интензиван
рад на развијању музичког аматеризма. Он je обухватао оснивање различитих
врста оркестара, углавном тамбурашких, дувачких (соколске фанфаре) и
великих (соколске музике), као и хорова (мешовити, мушки, женски, дечји), те
подстицање очувања традиционалних народних инструмената и пракси (певање
уз гусле). Почев од оснивања ССКЈ, а особито после 1933. када је са савезног
нивоа покренута иницијатива за изразитије ширење музике у соколству дошло
је до пораста броја ансамбала на нивоу земље, јачања концертне активности
у соколским друштвима, те до веће заступљености музике у различитим
соколским догађајима. Поред појаве веома амбициозно осмишљених наступа
соколских ансамбала у појединим друштвима и жупама с програмом сачињеним
од дела уметничке музике и обрада народних мелодија, у овом периоду појавила
се и идеја о такмичењима музичких ансамбала и гуслара, како на савезном
нивоу, тако и на нивоу жупа, друштава и чета. Од музичких активности и појава у оквиру ЈСС и ССКЈ, посебан фокус у овом раду стављен је на рад тамбурашких
оркестара, потом на процес популаризовања певања уз гусле и, најзад на
концертну активност у соколским јединицама. На основу извештаја у соколској
штампи, као и других извора, указано је на ширење тамбурашких ансамбала
током 20-их и 30-их година у соколству, на њихове опште карактеристике и
репертоар. Осим тога, праћено је и подстицање певања уз гусле у појединим
жупама, као и на савезном нивоу током 30-их година. Напослетку је дат кратак
осврт на тенденције у вези с организацијом концерата у соколским јединицама.
Узимајући у обзир прелиминарне резултате анализе, закључује се да допринос
соколских организација, особито ССКЈ, различитим сегментима музичког
живота у међуратној Југославији није био занемарљив уколико се пореди с
доприносом различитих културних организација, те државних тела. Изнета је
и претпоставка да су активности међуратних соколских организација у области
музичког аматеризма могле да послуже као модел у креирању приступа тој
области у социјалистичкој Југославији. Иако је за њену потврду неопходно да
се изврше детаљна додатна истраживања, евидентно је да је и пре тога потребно
да се укаже на историјски значај рада соколских организација на културном
унапређењу маса путем музичких активности.
PB  - Belgrade : Institute of Musicology, Serbian Academy of Sciences and Arts
T2  - Musicology
T1  - Contribution of the Yugoslav Sokol organizations to the interwar sphere of music
T1  - Допринос југословенских соколских организација сфери музике у међуратном периоду
SP  - 107
EP  - 133
IS  - 30
DO  - 10.2298/MUZ2130107V
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11661
ER  - 
@article{
author = "Vesić, Ivana",
year = "2021",
abstract = "In this article part of musical activities of two federal Sokol organizations (JSS and SSKJ) in interwar Yugoslavia will be thoroughly examined. Despite the fact that these organizations were primarily focused on development of gymnastics and certain individual sports, cultural advancement of its members as well as of Yugoslav population also occupied an important place, particularly in the 1930s. As a result of broadening of Sokol’s work, musical amateurism started to gain prominence in Sokol legions, societies and parishes (župe). This was reflected in the proliferation of Sokol vocal and instrumental ensembles, as well as their performances in various Sokol units, both in urban and rural areas. The flourishing of musical activities among Sokols from different parts of the country led to the change of circumstances in the cultural sphere of these regions, particularly in the undeveloped ones. Among other things, this included giving an impetus to the preservation and popularization of tamburitza orchestras and epic singing to the accompaniment of the gusle, promotion of national and Slavic music repertoire
and enrichment and diversification of musical life., У овом раду детаљно ће бити размотрене поједине музичке активности две
савезне соколске организације из међуратне Југославије (ЈСС и ССКЈ).
Упркос чињеници да су обе организације биле првенствено усмерене
на развој гимнастике и индивидуалних спортова, културно унапређење
чланства као и југословенског становништа имало је такође важну улогу
нарочито током 30-их година. Као резултат ширења соколског рада, музички
аматеризам добијао је на све већој важности у соколским четама, друштвима
и жупама. То је долазило до изражаја у порасту броја соколских вокалних и
инструменталних ансамбала као и њихових наступа у соколским јединицама
како у урбаним, тако и у руралним областима. Процват музичких активности
међу соколима из различитих крајева земље довео је до промене околности у
културној сфери у овим крајевима, особито у оним који су били неразвијени.
Поред осталог, то је подразумевало подстицање очувања и ширења
тамбурашких орекстара и певања уз гусле, популаризовање националног и
словенског музичког репертоара, те обогаћивање и плурализацију музичког
живота., Упркос томе што је реч била о организацијама првенствено усмереним на ширење
спорта и гимнастике у широј популацији, Југословенски соколски савез (ЈСС)
и Савез Сокола Краљевине Југославије (ССКЈ) поклањали су значајну пажњу
неговању различитих врста музичких активности током међуратног периода. То
је особито било изражено током 30-их година након што је реформски курс,
актуелан од краја Првог светског рата, добио на важности. Захваљујући томе
што је соколство поставило шире циљеве не само у погледу унапређења физичкe
способности маса, већ и њиховог културног уздизања, започет је интензиван
рад на развијању музичког аматеризма. Он je обухватао оснивање различитих
врста оркестара, углавном тамбурашких, дувачких (соколске фанфаре) и
великих (соколске музике), као и хорова (мешовити, мушки, женски, дечји), те
подстицање очувања традиционалних народних инструмената и пракси (певање
уз гусле). Почев од оснивања ССКЈ, а особито после 1933. када је са савезног
нивоа покренута иницијатива за изразитије ширење музике у соколству дошло
је до пораста броја ансамбала на нивоу земље, јачања концертне активности
у соколским друштвима, те до веће заступљености музике у различитим
соколским догађајима. Поред појаве веома амбициозно осмишљених наступа
соколских ансамбала у појединим друштвима и жупама с програмом сачињеним
од дела уметничке музике и обрада народних мелодија, у овом периоду појавила
се и идеја о такмичењима музичких ансамбала и гуслара, како на савезном
нивоу, тако и на нивоу жупа, друштава и чета. Од музичких активности и појава у оквиру ЈСС и ССКЈ, посебан фокус у овом раду стављен је на рад тамбурашких
оркестара, потом на процес популаризовања певања уз гусле и, најзад на
концертну активност у соколским јединицама. На основу извештаја у соколској
штампи, као и других извора, указано је на ширење тамбурашких ансамбала
током 20-их и 30-их година у соколству, на њихове опште карактеристике и
репертоар. Осим тога, праћено је и подстицање певања уз гусле у појединим
жупама, као и на савезном нивоу током 30-их година. Напослетку је дат кратак
осврт на тенденције у вези с организацијом концерата у соколским јединицама.
Узимајући у обзир прелиминарне резултате анализе, закључује се да допринос
соколских организација, особито ССКЈ, различитим сегментима музичког
живота у међуратној Југославији није био занемарљив уколико се пореди с
доприносом различитих културних организација, те државних тела. Изнета је
и претпоставка да су активности међуратних соколских организација у области
музичког аматеризма могле да послуже као модел у креирању приступа тој
области у социјалистичкој Југославији. Иако је за њену потврду неопходно да
се изврше детаљна додатна истраживања, евидентно је да је и пре тога потребно
да се укаже на историјски значај рада соколских организација на културном
унапређењу маса путем музичких активности.",
publisher = "Belgrade : Institute of Musicology, Serbian Academy of Sciences and Arts",
journal = "Musicology",
title = "Contribution of the Yugoslav Sokol organizations to the interwar sphere of music, Допринос југословенских соколских организација сфери музике у међуратном периоду",
pages = "107-133",
number = "30",
doi = "10.2298/MUZ2130107V",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11661"
}
Vesić, I.. (2021). Contribution of the Yugoslav Sokol organizations to the interwar sphere of music. in Musicology
Belgrade : Institute of Musicology, Serbian Academy of Sciences and Arts.(30), 107-133.
https://doi.org/10.2298/MUZ2130107V
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11661
Vesić I. Contribution of the Yugoslav Sokol organizations to the interwar sphere of music. in Musicology. 2021;(30):107-133.
doi:10.2298/MUZ2130107V
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11661 .
Vesić, Ivana, "Contribution of the Yugoslav Sokol organizations to the interwar sphere of music" in Musicology, no. 30 (2021):107-133,
https://doi.org/10.2298/MUZ2130107V .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11661 .

Димитрије О. Големовић, Власи: традиционална народна музика. Muzika Vlahilor djin lumje. Неготин: Удружење за очување идентитета, језика, културе и традиције Влаха „Гергина“, 2019. ISBN 978-86-80602-08-0

Радивојевић, Маја

(Београд : Музиколошки институт Српске академије наука и уметности, 2021)

TY  - JOUR
AU  - Радивојевић, Маја
PY  - 2021
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/11665
AB  - Историјат етномузиколошких проучавања влашке музике у Србији дуг је више од шездесет година, али упркос немалом временском интервалу нису сви сегменти влашке музике испитани у потпуности, а ни систематично. Резултати истраживања су најчешће представљени у виду мањих појединачних научних студија, док је у оквиру већих монографских издања влашка музика готово увек била посматрана у спрези са српском. Највећи допринос на овом пољу до сада су дали др Драгослав Девић и др Димитрије Големовић, некадашњи редовни професори и шефови Катедре за етномузикологију Факултета музичке уметности у Београду.
PB  - Београд : Музиколошки институт Српске академије наука и уметности
T2  - Музикологија / Musicology
T1  - Димитрије О. Големовић, Власи: традиционална народна музика. Muzika Vlahilor djin lumje. Неготин: Удружење за очување идентитета, језика, културе и традиције Влаха „Гергина“, 2019. ISBN 978-86-80602-08-0
SP  - 173
EP  - 175
IS  - 30
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11665
ER  - 
@article{
author = "Радивојевић, Маја",
year = "2021",
abstract = "Историјат етномузиколошких проучавања влашке музике у Србији дуг је више од шездесет година, али упркос немалом временском интервалу нису сви сегменти влашке музике испитани у потпуности, а ни систематично. Резултати истраживања су најчешће представљени у виду мањих појединачних научних студија, док је у оквиру већих монографских издања влашка музика готово увек била посматрана у спрези са српском. Највећи допринос на овом пољу до сада су дали др Драгослав Девић и др Димитрије Големовић, некадашњи редовни професори и шефови Катедре за етномузикологију Факултета музичке уметности у Београду.",
publisher = "Београд : Музиколошки институт Српске академије наука и уметности",
journal = "Музикологија / Musicology",
title = "Димитрије О. Големовић, Власи: традиционална народна музика. Muzika Vlahilor djin lumje. Неготин: Удружење за очување идентитета, језика, културе и традиције Влаха „Гергина“, 2019. ISBN 978-86-80602-08-0",
pages = "173-175",
number = "30",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11665"
}
Радивојевић, М.. (2021). Димитрије О. Големовић, Власи: традиционална народна музика. Muzika Vlahilor djin lumje. Неготин: Удружење за очување идентитета, језика, културе и традиције Влаха „Гергина“, 2019. ISBN 978-86-80602-08-0. in Музикологија / Musicology
Београд : Музиколошки институт Српске академије наука и уметности.(30), 173-175.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11665
Радивојевић М. Димитрије О. Големовић, Власи: традиционална народна музика. Muzika Vlahilor djin lumje. Неготин: Удружење за очување идентитета, језика, културе и традиције Влаха „Гергина“, 2019. ISBN 978-86-80602-08-0. in Музикологија / Musicology. 2021;(30):173-175.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11665 .
Радивојевић, Маја, "Димитрије О. Големовић, Власи: традиционална народна музика. Muzika Vlahilor djin lumje. Неготин: Удружење за очување идентитета, језика, културе и традиције Влаха „Гергина“, 2019. ISBN 978-86-80602-08-0" in Музикологија / Musicology, no. 30 (2021):173-175,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11665 .

Josip Slavenski, avangarda i zenitizam

Bralović, Miloš

(Kragujevac : Galerija Rima, 2021)

TY  - CHAP
AU  - Bralović, Miloš
PY  - 2021
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/11672
AB  - Relativno je mali broj poznatih podataka o odnosu između kompozitora Josipa Slavenskog
(1896–1955) i zenitista, sa kojima se družio tokom svog boravka u Parizu sredinom dvadesetih
godina prošlog veka. Jedini pouzdani podaci o tome tiču se poznanstva Slavenskog i Branka Ve Poljanskog (1897–1947). Stoga, pokušaćemo da sagledamo odnos zenitista prema muzici na osnovu muzičkih kritika u časopisu Zenit (a jedan od glavnih nosilaca časopisa bio je upravo Poljanski) i uporediti ih sa stvaralačkom poetikom Josipa Slavenskog, imajući u vidu sve njene osobenosti u odnosu na dominantne struje međuratne umetničke muzike. Osnovna istraživačka hipoteza bi se u ovom slučaju odnosila na postojanje kratkotrajne, ali čini se veoma intenzivne i plodonosne saradnje Josipa Slavenskog i zenitista tokom kompozitorovog boravka u Parizu 1925–1926. godine. Predstavićemo odlike Slavenskovog opusa, njegov odnos prema avangardi (istovremeno ukazujući na probleme definisanja avangarde u muzici), te pokušati da ukažemo na vezu između zenitizma, kao prvenstveno književnog avangardnog pokreta, i muzike Josipa Slavenskog. Usledio bi i odgovor na pitanje zbog čega je muzika Slavenskog bila veoma pozitivno vrednovana u časopisu Zenit.
AB  - Starting with his earliest compositions, Josip Slavenski (1896–1955) displayed
the particularity of his individual style, deeply rooted in folklore and enhanced
by his interest in sound as an acoustic phenomenon and his interest in fundamental
science, primarily physics and astronomy. After attending school in Budapest, which
was interrupted in 1916 by the First World War, and in Prague, where he graduated
in 1923, Josip Slavenski became a world-renowned composer. Europe discovered
this composer in 1924, at the Festival of new music in Donaueschingen. During
1925–1926 he lived in Paris, where he socialized with Zenitists, and his closest contact
was with Branko Ve Poljanski. In an effort to find parallels between Josip Slavenski’s
music and the Zenitism avant-garde movement, we compared certain texts,
published in the Zenit magazine, with some of the basic postulates of Slavenski’s poetics
(with a brief discussion of avant-garde music and the presence of avant-garde
elements in this composer’s body of work). We primarily determined that the views
of these artists on contemporary art were identical, and that the Zenists were most
likely drawn to the Slavenski’s innovative treatment of the components of the musical
expression, but also the effects of shock, the ideas related to the cosmos and the
significance of the Balkans and the Orient in general, the inability of “old Europe” to
accept new creations, the need for art to have a social role, etc. Finally, we analyzed
three pieces of evidence regarding the acquaintance of Slavenski and the Zenitists:
the manuscript for the Zagorski tamburaši [Tamburitsans from Zagorje], the second
movement of the piano suite Sa Balkana [From the Balkans], published in the Zenit
magazine (36/1925), the greeting card that Slavenski sent Ljubomir Micić on the
occasion of the magazine’s fifth anniversary (38/1925), and the review of a concert
that included, among others, certain choir pieces by Josip Slavenski, by an anonymous
critic (likely Lj. Micić) (Makroskop, 1926).
PB  - Kragujevac : Galerija Rima
PB  - Beograd : Institut za književnost i umetnost
T2  - Sto godina časopisa Zenit. 1921-1926-2021. A Hundred Years of the Zenith Magazine
T1  - Josip Slavenski, avangarda i zenitizam
T1  - Josip Slavenski, Avant-Garde and Zenitism
SP  - 593
EP  - 603
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11672
ER  - 
@inbook{
author = "Bralović, Miloš",
year = "2021",
abstract = "Relativno je mali broj poznatih podataka o odnosu između kompozitora Josipa Slavenskog
(1896–1955) i zenitista, sa kojima se družio tokom svog boravka u Parizu sredinom dvadesetih
godina prošlog veka. Jedini pouzdani podaci o tome tiču se poznanstva Slavenskog i Branka Ve Poljanskog (1897–1947). Stoga, pokušaćemo da sagledamo odnos zenitista prema muzici na osnovu muzičkih kritika u časopisu Zenit (a jedan od glavnih nosilaca časopisa bio je upravo Poljanski) i uporediti ih sa stvaralačkom poetikom Josipa Slavenskog, imajući u vidu sve njene osobenosti u odnosu na dominantne struje međuratne umetničke muzike. Osnovna istraživačka hipoteza bi se u ovom slučaju odnosila na postojanje kratkotrajne, ali čini se veoma intenzivne i plodonosne saradnje Josipa Slavenskog i zenitista tokom kompozitorovog boravka u Parizu 1925–1926. godine. Predstavićemo odlike Slavenskovog opusa, njegov odnos prema avangardi (istovremeno ukazujući na probleme definisanja avangarde u muzici), te pokušati da ukažemo na vezu između zenitizma, kao prvenstveno književnog avangardnog pokreta, i muzike Josipa Slavenskog. Usledio bi i odgovor na pitanje zbog čega je muzika Slavenskog bila veoma pozitivno vrednovana u časopisu Zenit., Starting with his earliest compositions, Josip Slavenski (1896–1955) displayed
the particularity of his individual style, deeply rooted in folklore and enhanced
by his interest in sound as an acoustic phenomenon and his interest in fundamental
science, primarily physics and astronomy. After attending school in Budapest, which
was interrupted in 1916 by the First World War, and in Prague, where he graduated
in 1923, Josip Slavenski became a world-renowned composer. Europe discovered
this composer in 1924, at the Festival of new music in Donaueschingen. During
1925–1926 he lived in Paris, where he socialized with Zenitists, and his closest contact
was with Branko Ve Poljanski. In an effort to find parallels between Josip Slavenski’s
music and the Zenitism avant-garde movement, we compared certain texts,
published in the Zenit magazine, with some of the basic postulates of Slavenski’s poetics
(with a brief discussion of avant-garde music and the presence of avant-garde
elements in this composer’s body of work). We primarily determined that the views
of these artists on contemporary art were identical, and that the Zenists were most
likely drawn to the Slavenski’s innovative treatment of the components of the musical
expression, but also the effects of shock, the ideas related to the cosmos and the
significance of the Balkans and the Orient in general, the inability of “old Europe” to
accept new creations, the need for art to have a social role, etc. Finally, we analyzed
three pieces of evidence regarding the acquaintance of Slavenski and the Zenitists:
the manuscript for the Zagorski tamburaši [Tamburitsans from Zagorje], the second
movement of the piano suite Sa Balkana [From the Balkans], published in the Zenit
magazine (36/1925), the greeting card that Slavenski sent Ljubomir Micić on the
occasion of the magazine’s fifth anniversary (38/1925), and the review of a concert
that included, among others, certain choir pieces by Josip Slavenski, by an anonymous
critic (likely Lj. Micić) (Makroskop, 1926).",
publisher = "Kragujevac : Galerija Rima, Beograd : Institut za književnost i umetnost",
journal = "Sto godina časopisa Zenit. 1921-1926-2021. A Hundred Years of the Zenith Magazine",
booktitle = "Josip Slavenski, avangarda i zenitizam, Josip Slavenski, Avant-Garde and Zenitism",
pages = "593-603",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11672"
}
Bralović, M.. (2021). Josip Slavenski, avangarda i zenitizam. in Sto godina časopisa Zenit. 1921-1926-2021. A Hundred Years of the Zenith Magazine
Kragujevac : Galerija Rima., 593-603.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11672
Bralović M. Josip Slavenski, avangarda i zenitizam. in Sto godina časopisa Zenit. 1921-1926-2021. A Hundred Years of the Zenith Magazine. 2021;:593-603.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11672 .
Bralović, Miloš, "Josip Slavenski, avangarda i zenitizam" in Sto godina časopisa Zenit. 1921-1926-2021. A Hundred Years of the Zenith Magazine (2021):593-603,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11672 .

Tradition and Youth : Music Heritage from Serbia

(Belgrade : Institute of Musicology SASA, 2020)

TY  - CONF
PY  - 2020
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/handle/123456789/9203
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/9206
PB  - Belgrade : Institute of Musicology SASA
C3  - Shaping the Present by the Future: Ethno/musicology and Contemporaneity
T1  - Tradition and Youth : Music Heritage from Serbia
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9206
ER  - 
@conference{
year = "2020",
publisher = "Belgrade : Institute of Musicology SASA",
journal = "Shaping the Present by the Future: Ethno/musicology and Contemporaneity",
title = "Tradition and Youth : Music Heritage from Serbia",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9206"
}
(2020). Tradition and Youth : Music Heritage from Serbia. in Shaping the Present by the Future: Ethno/musicology and Contemporaneity
Belgrade : Institute of Musicology SASA..
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9206
Tradition and Youth : Music Heritage from Serbia. in Shaping the Present by the Future: Ethno/musicology and Contemporaneity. 2020;.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9206 .
"Tradition and Youth : Music Heritage from Serbia" in Shaping the Present by the Future: Ethno/musicology and Contemporaneity (2020),
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9206 .

Shaping the 20th Century Music: Slavenski, Peričić, Marić

(Belgrade : Institute of Musicology SASA, 2020)

TY  - CONF
PY  - 2020
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/handle/123456789/9203
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/9205
PB  - Belgrade : Institute of Musicology SASA
C3  - Shaping the Present by the Future: Ethno/musicology and Contemporaneity
T1  - Shaping the 20th Century Music: Slavenski, Peričić, Marić
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9205
ER  - 
@conference{
year = "2020",
publisher = "Belgrade : Institute of Musicology SASA",
journal = "Shaping the Present by the Future: Ethno/musicology and Contemporaneity",
title = "Shaping the 20th Century Music: Slavenski, Peričić, Marić",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9205"
}
(2020). Shaping the 20th Century Music: Slavenski, Peričić, Marić. in Shaping the Present by the Future: Ethno/musicology and Contemporaneity
Belgrade : Institute of Musicology SASA..
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9205
Shaping the 20th Century Music: Slavenski, Peričić, Marić. in Shaping the Present by the Future: Ethno/musicology and Contemporaneity. 2020;.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9205 .
"Shaping the 20th Century Music: Slavenski, Peričić, Marić" in Shaping the Present by the Future: Ethno/musicology and Contemporaneity (2020),
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9205 .

Shaping the Present by the Future: Ethno/musicology and Contemporaneity

(Belgrade : Institute of Musicology SASA, 2020)

TY  - CONF
PY  - 2020
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/handle/123456789/9203
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/9204
PB  - Belgrade : Institute of Musicology SASA
T1  - Shaping the Present by the Future: Ethno/musicology and Contemporaneity
T1  - Обликовање садашњости будућношћу: етно/музикологија и савременост
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9204
ER  - 
@conference{
year = "2020",
publisher = "Belgrade : Institute of Musicology SASA",
title = "Shaping the Present by the Future: Ethno/musicology and Contemporaneity, Обликовање садашњости будућношћу: етно/музикологија и савременост",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9204"
}
(2020). Shaping the Present by the Future: Ethno/musicology and Contemporaneity. 
Belgrade : Institute of Musicology SASA..
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9204
Shaping the Present by the Future: Ethno/musicology and Contemporaneity. 2020;.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9204 .
"Shaping the Present by the Future: Ethno/musicology and Contemporaneity" (2020),
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9204 .

Nina Sun Eidsheim and Katherine Meizel (Eds.), The Oxford Handbook of Voice Studies, Oxford: Oxford University Press, 2019.

Radovanović, Bojana

(Sarajevo : INSAM Institute for Contemporary Artistic Music, 2020)

TY  - JOUR
AU  - Radovanović, Bojana
PY  - 2020
UR  - https://insam-institute.com/insam-journal-issue-4/
UR  - https://insam-institute.com/nina-sun-eidsheim-and-katherine-meizel-eds-the-oxford-handbook-of-voice-studies-oxford-oxford-university-press-2019-isbn-97801999822951/
UR  - http://dais.sanu.ac.rs/123456789/8969
AB  - In 2019 the field of voice studies was greatly enriched by the publication of The Oxford Handbook of Voice Studies, edited by Nina Sun Eidsheim and Katherine Meizel. This publication not only collected chapters written by some of the most active and influential scholars in the field, but also gave several important suggestions and guidelines for future academic work on voice.
PB  - Sarajevo : INSAM Institute for Contemporary Artistic Music
T2  - INSAM Journal of Contemporary Music, Art and Technology
T1  - Nina Sun Eidsheim and Katherine Meizel (Eds.), The Oxford Handbook of Voice Studies, Oxford: Oxford University Press, 2019.
SP  - 123
EP  - 127
VL  - I
IS  - 4
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8969
ER  - 
@article{
author = "Radovanović, Bojana",
year = "2020",
abstract = "In 2019 the field of voice studies was greatly enriched by the publication of The Oxford Handbook of Voice Studies, edited by Nina Sun Eidsheim and Katherine Meizel. This publication not only collected chapters written by some of the most active and influential scholars in the field, but also gave several important suggestions and guidelines for future academic work on voice.",
publisher = "Sarajevo : INSAM Institute for Contemporary Artistic Music",
journal = "INSAM Journal of Contemporary Music, Art and Technology",
title = "Nina Sun Eidsheim and Katherine Meizel (Eds.), The Oxford Handbook of Voice Studies, Oxford: Oxford University Press, 2019.",
pages = "123-127",
volume = "I",
number = "4",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8969"
}
Radovanović, B.. (2020). Nina Sun Eidsheim and Katherine Meizel (Eds.), The Oxford Handbook of Voice Studies, Oxford: Oxford University Press, 2019.. in INSAM Journal of Contemporary Music, Art and Technology
Sarajevo : INSAM Institute for Contemporary Artistic Music., I(4), 123-127.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8969
Radovanović B. Nina Sun Eidsheim and Katherine Meizel (Eds.), The Oxford Handbook of Voice Studies, Oxford: Oxford University Press, 2019.. in INSAM Journal of Contemporary Music, Art and Technology. 2020;I(4):123-127.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8969 .
Radovanović, Bojana, "Nina Sun Eidsheim and Katherine Meizel (Eds.), The Oxford Handbook of Voice Studies, Oxford: Oxford University Press, 2019." in INSAM Journal of Contemporary Music, Art and Technology, I, no. 4 (2020):123-127,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8969 .

"Collaboration, at its Heart, isn't about Control": Interview with Sougwen Chung

Radovanović, Bojana

(Sarajevo : INSAM Institute for Contemporary Artistic Music, 2020)

TY  - JOUR
AU  - Radovanović, Bojana
PY  - 2020
UR  - https://insam-institute.com/insam-journal-issue-4/
UR  - https://insam-institute.com/collaboration-at-its-heart-isnt-about-control-interview-with-sougwen-chung/
UR  - http://dais.sanu.ac.rs/123456789/8968
AB  - In this interview, Sougwen Chung speaks about the poetics of her collaboration with robotic systems, as well as the development of D.O.U.G. and her latest projects.
PB  - Sarajevo : INSAM Institute for Contemporary Artistic Music
T2  - INSAM Journal of Contemporary Music, Art and Technology
T1  - "Collaboration, at its Heart, isn't about Control": Interview with Sougwen Chung
SP  - 9
EP  - 16
VL  - I
IS  - 4
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8968
ER  - 
@article{
author = "Radovanović, Bojana",
year = "2020",
abstract = "In this interview, Sougwen Chung speaks about the poetics of her collaboration with robotic systems, as well as the development of D.O.U.G. and her latest projects.",
publisher = "Sarajevo : INSAM Institute for Contemporary Artistic Music",
journal = "INSAM Journal of Contemporary Music, Art and Technology",
title = ""Collaboration, at its Heart, isn't about Control": Interview with Sougwen Chung",
pages = "9-16",
volume = "I",
number = "4",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8968"
}
Radovanović, B.. (2020). "Collaboration, at its Heart, isn't about Control": Interview with Sougwen Chung. in INSAM Journal of Contemporary Music, Art and Technology
Sarajevo : INSAM Institute for Contemporary Artistic Music., I(4), 9-16.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8968
Radovanović B. "Collaboration, at its Heart, isn't about Control": Interview with Sougwen Chung. in INSAM Journal of Contemporary Music, Art and Technology. 2020;I(4):9-16.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8968 .
Radovanović, Bojana, ""Collaboration, at its Heart, isn't about Control": Interview with Sougwen Chung" in INSAM Journal of Contemporary Music, Art and Technology, I, no. 4 (2020):9-16,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8968 .

Јелена Милојковић-Ђурић (Београд, 2. децембар 1931 – Колеџ Стејшон, Тексас, 22. јун 2019)

Милин, Мелита

(Београд : Музиколошки институт Српске академије наука и уметности, 2020)

TY  - GEN
AU  - Милин, Мелита
PY  - 2020
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10147
AB  - Старије и средње генерације научних сарадника Музиколошког института
САНУ, поред оних који су сада у пензији, врло добро се сећају Јелене
Милојковић-Ђурић јер је она редовно, скоро сваке године долазила преко лета
у Београд из Тексаса, где је дуго живела. Током тих боравака често је долазила
у Институт и радила у његовим просторијама, а углавном је сарађивала с
Одељењем ликовне и музичке уметности САНУ.
PB  - Београд : Музиколошки институт Српске академије наука и уметности
T2  - Музикологија / Musicology
T1  - Јелена Милојковић-Ђурић (Београд, 2. децембар 1931 – Колеџ Стејшон, Тексас, 22. јун 2019)
SP  - 189
EP  - 192
IS  - 29
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10147
ER  - 
@misc{
author = "Милин, Мелита",
year = "2020",
abstract = "Старије и средње генерације научних сарадника Музиколошког института
САНУ, поред оних који су сада у пензији, врло добро се сећају Јелене
Милојковић-Ђурић јер је она редовно, скоро сваке године долазила преко лета
у Београд из Тексаса, где је дуго живела. Током тих боравака често је долазила
у Институт и радила у његовим просторијама, а углавном је сарађивала с
Одељењем ликовне и музичке уметности САНУ.",
publisher = "Београд : Музиколошки институт Српске академије наука и уметности",
journal = "Музикологија / Musicology",
title = "Јелена Милојковић-Ђурић (Београд, 2. децембар 1931 – Колеџ Стејшон, Тексас, 22. јун 2019)",
pages = "189-192",
number = "29",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10147"
}
Милин, М.. (2020). Јелена Милојковић-Ђурић (Београд, 2. децембар 1931 – Колеџ Стејшон, Тексас, 22. јун 2019). in Музикологија / Musicology
Београд : Музиколошки институт Српске академије наука и уметности.(29), 189-192.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10147
Милин М. Јелена Милојковић-Ђурић (Београд, 2. децембар 1931 – Колеџ Стејшон, Тексас, 22. јун 2019). in Музикологија / Musicology. 2020;(29):189-192.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10147 .
Милин, Мелита, "Јелена Милојковић-Ђурић (Београд, 2. децембар 1931 – Колеџ Стејшон, Тексас, 22. јун 2019)" in Музикологија / Musicology, no. 29 (2020):189-192,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10147 .

Владимир Р. Ђорђевић у огледалу времена (баштина, звук, мисао, реч, слика, трајање). Свечана академија поводом обележавања 150. годишњице рођења Владимира Р. Ђорђевића. Народна библиотека Србије, 2. децембар 2019.

Јовановић, Јелена

(Београд : Музиколошки институт Српске академије наука и уметности, 2020)

TY  - JOUR
AU  - Јовановић, Јелена
PY  - 2020
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10146
AB  - Почетком месеца децембра у години у којој се навршило стотину педесет
година од рођења Владимира Р. Ђорђевића (1869–1938), српског музичког
педагога, мелографа, проучаваоца српске традиционалне музике, композитора
и делатника на пољу музичке библиографије, историографије и музеологије,
Катедра за етномузикологију Факултета музичке уметности (у даљем тексту:
ФМУ) у Београду, Народна библиотека Србије (НБС) и Музичка школа (МШ)
„Станковић“ из Београда организовали су у Народној библиотеци Србије
свечану академију посвећену његовој многострукој делатности.
PB  - Београд : Музиколошки институт Српске академије наука и уметности
T2  - Музикологија / Musicology
T1  - Владимир Р. Ђорђевић у огледалу времена (баштина, звук, мисао, реч, слика, трајање). Свечана академија поводом обележавања 150. годишњице рођења Владимира Р. Ђорђевића. Народна библиотека Србије, 2. децембар 2019.
SP  - 181
EP  - 185
IS  - 29
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10146
ER  - 
@article{
author = "Јовановић, Јелена",
year = "2020",
abstract = "Почетком месеца децембра у години у којој се навршило стотину педесет
година од рођења Владимира Р. Ђорђевића (1869–1938), српског музичког
педагога, мелографа, проучаваоца српске традиционалне музике, композитора
и делатника на пољу музичке библиографије, историографије и музеологије,
Катедра за етномузикологију Факултета музичке уметности (у даљем тексту:
ФМУ) у Београду, Народна библиотека Србије (НБС) и Музичка школа (МШ)
„Станковић“ из Београда организовали су у Народној библиотеци Србије
свечану академију посвећену његовој многострукој делатности.",
publisher = "Београд : Музиколошки институт Српске академије наука и уметности",
journal = "Музикологија / Musicology",
title = "Владимир Р. Ђорђевић у огледалу времена (баштина, звук, мисао, реч, слика, трајање). Свечана академија поводом обележавања 150. годишњице рођења Владимира Р. Ђорђевића. Народна библиотека Србије, 2. децембар 2019.",
pages = "181-185",
number = "29",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10146"
}
Јовановић, Ј.. (2020). Владимир Р. Ђорђевић у огледалу времена (баштина, звук, мисао, реч, слика, трајање). Свечана академија поводом обележавања 150. годишњице рођења Владимира Р. Ђорђевића. Народна библиотека Србије, 2. децембар 2019.. in Музикологија / Musicology
Београд : Музиколошки институт Српске академије наука и уметности.(29), 181-185.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10146
Јовановић Ј. Владимир Р. Ђорђевић у огледалу времена (баштина, звук, мисао, реч, слика, трајање). Свечана академија поводом обележавања 150. годишњице рођења Владимира Р. Ђорђевића. Народна библиотека Србије, 2. децембар 2019.. in Музикологија / Musicology. 2020;(29):181-185.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10146 .
Јовановић, Јелена, "Владимир Р. Ђорђевић у огледалу времена (баштина, звук, мисао, реч, слика, трајање). Свечана академија поводом обележавања 150. годишњице рођења Владимира Р. Ђорђевића. Народна библиотека Србије, 2. децембар 2019." in Музикологија / Musicology, no. 29 (2020):181-185,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10146 .

Mirjana Živković i Ivica Petković, Harmonija na dirkama. Beograd: Kreativni centar, 2019. ISMN 979-0-802019-05-8

Медић, Ивана

(Београд : Музиколошки институт Српске академије наука и уметности, 2020)

TY  - JOUR
AU  - Медић, Ивана
PY  - 2020
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10145
AB  - Хармонију на диркама можемо сматрати „лабудовом песмом” српске
композиторке и музичке теоретичарке Мирјане Живковић (1935–2020), која је
највећи део своје вишедеценијске професионалне делатности везала за наставу
хармоније у средњим школама и на факултетима.
PB  - Београд : Музиколошки институт Српске академије наука и уметности
T2  - Музикологија / Musicology
T1  - Mirjana Živković i Ivica Petković, Harmonija na dirkama. Beograd: Kreativni centar, 2019. ISMN 979-0-802019-05-8
SP  - 179
EP  - 180
IS  - 29
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10145
ER  - 
@article{
author = "Медић, Ивана",
year = "2020",
abstract = "Хармонију на диркама можемо сматрати „лабудовом песмом” српске
композиторке и музичке теоретичарке Мирјане Живковић (1935–2020), која је
највећи део своје вишедеценијске професионалне делатности везала за наставу
хармоније у средњим школама и на факултетима.",
publisher = "Београд : Музиколошки институт Српске академије наука и уметности",
journal = "Музикологија / Musicology",
title = "Mirjana Živković i Ivica Petković, Harmonija na dirkama. Beograd: Kreativni centar, 2019. ISMN 979-0-802019-05-8",
pages = "179-180",
number = "29",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10145"
}
Медић, И.. (2020). Mirjana Živković i Ivica Petković, Harmonija na dirkama. Beograd: Kreativni centar, 2019. ISMN 979-0-802019-05-8. in Музикологија / Musicology
Београд : Музиколошки институт Српске академије наука и уметности.(29), 179-180.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10145
Медић И. Mirjana Živković i Ivica Petković, Harmonija na dirkama. Beograd: Kreativni centar, 2019. ISMN 979-0-802019-05-8. in Музикологија / Musicology. 2020;(29):179-180.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10145 .
Медић, Ивана, "Mirjana Živković i Ivica Petković, Harmonija na dirkama. Beograd: Kreativni centar, 2019. ISMN 979-0-802019-05-8" in Музикологија / Musicology, no. 29 (2020):179-180,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10145 .

Ivana Medić, Teorija i praksa Gesamtkunstwerka u XX i XXI veku: Operski ciklus SVETLOST / LICHT Karlhajnca Štokhauzena. Beograd: Muzikološki institut SANU, 2019. ISBN 978-86-80639-33-8

Милин, Мелита

(Београд : Музиколошки институт Српске академије наука и уметности, 2020)

TY  - JOUR
AU  - Милин, Мелита
PY  - 2020
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10144
AB  - Пред нама је нова монографија више научне сараднице Музиколошког
института САНУ, ауторке која се до сада исказала као музиколог изузетно
широких интересовања – тако да њен плодни опус обухвата радове у тематском
распону од стваралаштва истакнутих композитора ХХ века у свету и код нас –
Дмитрија Шостаковича (Дмитрий Шостакович), Алфреда Шниткеа (Альфред
Шнитке), Сергеја Прокофјева (Сергей Прокофьев), Јосипа Славенског и
Василија Мокрањца – до области популарне и „квантне музике“.
PB  - Београд : Музиколошки институт Српске академије наука и уметности
T2  - Музикологија / Musicology
T1  - Ivana Medić, Teorija i praksa Gesamtkunstwerka u XX i XXI veku: Operski ciklus SVETLOST / LICHT Karlhajnca Štokhauzena. Beograd: Muzikološki institut SANU, 2019. ISBN 978-86-80639-33-8
SP  - 175
EP  - 178
IS  - 29
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10144
ER  - 
@article{
author = "Милин, Мелита",
year = "2020",
abstract = "Пред нама је нова монографија више научне сараднице Музиколошког
института САНУ, ауторке која се до сада исказала као музиколог изузетно
широких интересовања – тако да њен плодни опус обухвата радове у тематском
распону од стваралаштва истакнутих композитора ХХ века у свету и код нас –
Дмитрија Шостаковича (Дмитрий Шостакович), Алфреда Шниткеа (Альфред
Шнитке), Сергеја Прокофјева (Сергей Прокофьев), Јосипа Славенског и
Василија Мокрањца – до области популарне и „квантне музике“.",
publisher = "Београд : Музиколошки институт Српске академије наука и уметности",
journal = "Музикологија / Musicology",
title = "Ivana Medić, Teorija i praksa Gesamtkunstwerka u XX i XXI veku: Operski ciklus SVETLOST / LICHT Karlhajnca Štokhauzena. Beograd: Muzikološki institut SANU, 2019. ISBN 978-86-80639-33-8",
pages = "175-178",
number = "29",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10144"
}
Милин, М.. (2020). Ivana Medić, Teorija i praksa Gesamtkunstwerka u XX i XXI veku: Operski ciklus SVETLOST / LICHT Karlhajnca Štokhauzena. Beograd: Muzikološki institut SANU, 2019. ISBN 978-86-80639-33-8. in Музикологија / Musicology
Београд : Музиколошки институт Српске академије наука и уметности.(29), 175-178.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10144
Милин М. Ivana Medić, Teorija i praksa Gesamtkunstwerka u XX i XXI veku: Operski ciklus SVETLOST / LICHT Karlhajnca Štokhauzena. Beograd: Muzikološki institut SANU, 2019. ISBN 978-86-80639-33-8. in Музикологија / Musicology. 2020;(29):175-178.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10144 .
Милин, Мелита, "Ivana Medić, Teorija i praksa Gesamtkunstwerka u XX i XXI veku: Operski ciklus SVETLOST / LICHT Karlhajnca Štokhauzena. Beograd: Muzikološki institut SANU, 2019. ISBN 978-86-80639-33-8" in Музикологија / Musicology, no. 29 (2020):175-178,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10144 .

Наташа Марјановић, Музика у животу Срба у 19. веку. Из мемоарске ризнице. Нови Сад – Београд: Матица српска – Музиколошки институт САНУ, 2019. ISBN 978-86-7946-275-6

Кокановић Марковић, Маријана

(Београд : Музиколошки институт Српске академије наука и уметности, 2020)

TY  - JOUR
AU  - Кокановић Марковић, Маријана
PY  - 2020
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10143
AB  - Монографија др Наташе Марјановић, Музика у животу Срба у 19. веку. Из
мемоарске ризнице представља вредну и оригиналну музиколошку студију, која
је објављена у издању Матице српске (Нови Сад) и Музиколошког института
САНУ (Београд). Предмет истраживања била су дела из српске документарно-
уметничке прозе друге половине XIX века – мемоари, аутобиографије,
дневници и путописи, као и одабрани биографски списи о знаменитим
појединцима, а из пера угледних српских културних посленика, књижевника,
државника и политичара.
PB  - Београд : Музиколошки институт Српске академије наука и уметности
T2  - Музикологија / Musicology
T1  - Наташа Марјановић, Музика у животу Срба у 19. веку. Из мемоарске ризнице. Нови Сад – Београд: Матица српска – Музиколошки институт САНУ, 2019. ISBN 978-86-7946-275-6
SP  - 171
EP  - 174
IS  - 29
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10143
ER  - 
@article{
author = "Кокановић Марковић, Маријана",
year = "2020",
abstract = "Монографија др Наташе Марјановић, Музика у животу Срба у 19. веку. Из
мемоарске ризнице представља вредну и оригиналну музиколошку студију, која
је објављена у издању Матице српске (Нови Сад) и Музиколошког института
САНУ (Београд). Предмет истраживања била су дела из српске документарно-
уметничке прозе друге половине XIX века – мемоари, аутобиографије,
дневници и путописи, као и одабрани биографски списи о знаменитим
појединцима, а из пера угледних српских културних посленика, књижевника,
државника и политичара.",
publisher = "Београд : Музиколошки институт Српске академије наука и уметности",
journal = "Музикологија / Musicology",
title = "Наташа Марјановић, Музика у животу Срба у 19. веку. Из мемоарске ризнице. Нови Сад – Београд: Матица српска – Музиколошки институт САНУ, 2019. ISBN 978-86-7946-275-6",
pages = "171-174",
number = "29",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10143"
}
Кокановић Марковић, М.. (2020). Наташа Марјановић, Музика у животу Срба у 19. веку. Из мемоарске ризнице. Нови Сад – Београд: Матица српска – Музиколошки институт САНУ, 2019. ISBN 978-86-7946-275-6. in Музикологија / Musicology
Београд : Музиколошки институт Српске академије наука и уметности.(29), 171-174.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10143
Кокановић Марковић М. Наташа Марјановић, Музика у животу Срба у 19. веку. Из мемоарске ризнице. Нови Сад – Београд: Матица српска – Музиколошки институт САНУ, 2019. ISBN 978-86-7946-275-6. in Музикологија / Musicology. 2020;(29):171-174.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10143 .
Кокановић Марковић, Маријана, "Наташа Марјановић, Музика у животу Срба у 19. веку. Из мемоарске ризнице. Нови Сад – Београд: Матица српска – Музиколошки институт САНУ, 2019. ISBN 978-86-7946-275-6" in Музикологија / Musicology, no. 29 (2020):171-174,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10143 .

Часопис „Славенска музика“ (1939–1941) у историји српске музичке периодике

Васић, Александар

(Београд : Музиколошки институт Српске академије наука и уметности, 2020)

TY  - JOUR
AU  - Васић, Александар
PY  - 2020
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10140
AB  - From November 1939 to March 1941, the monthly magazine “Slavenska
muzika”, a journal of the Association of Friends of Slavic Music, was published
in Belgrade. The magazine did not differ from other Serbian magazines of the
interwar period in its sections. “Slavic music” also published essays on music,
music criticism, reviews of books and music editions, notes, news, obituaries,
and in one case, polemics. However, differentia specifica of this review is the
exclusive focus on the music of the Slavic nations. The study provides a review
and analysis of the texts in this journal. It was noticed that in “Slavic music” were crossed the Slavophile idea, which has a long tradition among Serbs, and
Marxism, at that time strongly represented by one part of Belgrade musicians.
The study also contains an integral bibliography of “Slavic music”, which has not
been published so far.
AB  - Од новембра 1939. до марта 1941. године у Београду је излазио месечни
часопис „Славенска музика“, гласило Удружења пријатеља славенске музике.
По својим рубрикама часопис се није разликовао од других српских часописа
међуратног доба. И „Славенска музика“ је неговала есеје о музици, музичку
критику, приказе књига и нотних издања, белешке, вести, некрологику, а
у једном случају и полемику. Међутим, differentia specifica ове ревије јесте
ексклузивна окренутост музици словенских народа. Студија доноси приказ
и анализу текстова у овом часопису. Уочено је да су се у „Славенској музици“
укрстили словенофилска идеја која код Срба има дугу традицију, и марксизам,
у оно време снажно заступан од једног дела београдских музичара. У прилогу
студије се налази интегрална библиографија „Славенске музике“, која до сада
није објављена.
AB  - In 1939, the Association of Friends of Slavic Music in Belgrade launched the monthly
magazine “Slavenska muzika” [Slavic Music]. The magazine was focused on the musical
past of the Slavic peoples, as well as their contemporary music. The publishing of “Slavic
Music” was interrupted by the Second World War.
The magazine published essays on Slavic music, concert and opera criticism, translated
literature, news, notes, obituaries and, in one case, polemics. In a small number of cases,
“Slavenska muzika” took over texts from other magazines. A total of 110 articles and
contributions were published.
The contributors to the magazine were musicians of various profiles – composers,
conductors, music writers, music interpreters and pedagogues. The magazine was the work
of experts and was intended for a musically educated audience.
The Slavophile idea had a long tradition among Serbs. “Slavic music” is certainly an
offshoot of that tradition. However, in the period between the two world wars, a part of
Belgrade musicians accepted Marxist ideology. This was significantly expressed in “Slavic
Music”. The magazine wrote about the music culture in the Soviet Union; the contextual,
deterministic interpretation of the history of music was supported, and the aesthetics
of socialist realism came to the fore. The central figure of Marxist orientation in “Slavic
music” and, in general, in the Belgrade music culture of that time, was Vojislav Vučković,
composer, musicologist and conductor.
The idea of promoting Slavic music culture in the magazine “Slavic music” had limitations.
Of the Slavic countries, Czechoslovakia, the Soviet Union, Bulgaria and Yugoslavia were
present. The minimal representation of Polish themes is noticeable. The reasons for this
disproportion probably lie in the traditionally strong musical ties with Czechoslovakia,
where several associates of our magazine studied, and Russia. The connection of Serbian
culture with Poland has always been incomparably more intense in the field of literature.
Despite the shortness of its publication, “Slavic Music” is a distinctive phenomenon in the
history of Serbian literary on music. It shed light on Slavic music culture as a separate entity
within European music. The perspective advocated by this bulletin of the Association of
Friends of Slavic Music had no successors in Serbian music periodicals.
The study brings an analysis of the concept and structure of the magazine “Slavic music”, as
well as an analysis of the views of music writers. At the end of the study, there is an integral
chronological bibliography of the magazine “Slavic music”, which has not been published
so far.
PB  - Београд : Музиколошки институт Српске академије наука и уметности
T2  - Музикологија / Musicology
T1  - Часопис „Славенска музика“ (1939–1941) у историји српске музичке периодике
T1  - The Magazine “Slavenska muzika” (1939–1941) in the History of Serbian Music Periodicals
SP  - 121
EP  - 147
IS  - 29
DO  - doi.org/10.2298/MUZ2029121V
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10140
ER  - 
@article{
author = "Васић, Александар",
year = "2020",
abstract = "From November 1939 to March 1941, the monthly magazine “Slavenska
muzika”, a journal of the Association of Friends of Slavic Music, was published
in Belgrade. The magazine did not differ from other Serbian magazines of the
interwar period in its sections. “Slavic music” also published essays on music,
music criticism, reviews of books and music editions, notes, news, obituaries,
and in one case, polemics. However, differentia specifica of this review is the
exclusive focus on the music of the Slavic nations. The study provides a review
and analysis of the texts in this journal. It was noticed that in “Slavic music” were crossed the Slavophile idea, which has a long tradition among Serbs, and
Marxism, at that time strongly represented by one part of Belgrade musicians.
The study also contains an integral bibliography of “Slavic music”, which has not
been published so far., Од новембра 1939. до марта 1941. године у Београду је излазио месечни
часопис „Славенска музика“, гласило Удружења пријатеља славенске музике.
По својим рубрикама часопис се није разликовао од других српских часописа
међуратног доба. И „Славенска музика“ је неговала есеје о музици, музичку
критику, приказе књига и нотних издања, белешке, вести, некрологику, а
у једном случају и полемику. Међутим, differentia specifica ове ревије јесте
ексклузивна окренутост музици словенских народа. Студија доноси приказ
и анализу текстова у овом часопису. Уочено је да су се у „Славенској музици“
укрстили словенофилска идеја која код Срба има дугу традицију, и марксизам,
у оно време снажно заступан од једног дела београдских музичара. У прилогу
студије се налази интегрална библиографија „Славенске музике“, која до сада
није објављена., In 1939, the Association of Friends of Slavic Music in Belgrade launched the monthly
magazine “Slavenska muzika” [Slavic Music]. The magazine was focused on the musical
past of the Slavic peoples, as well as their contemporary music. The publishing of “Slavic
Music” was interrupted by the Second World War.
The magazine published essays on Slavic music, concert and opera criticism, translated
literature, news, notes, obituaries and, in one case, polemics. In a small number of cases,
“Slavenska muzika” took over texts from other magazines. A total of 110 articles and
contributions were published.
The contributors to the magazine were musicians of various profiles – composers,
conductors, music writers, music interpreters and pedagogues. The magazine was the work
of experts and was intended for a musically educated audience.
The Slavophile idea had a long tradition among Serbs. “Slavic music” is certainly an
offshoot of that tradition. However, in the period between the two world wars, a part of
Belgrade musicians accepted Marxist ideology. This was significantly expressed in “Slavic
Music”. The magazine wrote about the music culture in the Soviet Union; the contextual,
deterministic interpretation of the history of music was supported, and the aesthetics
of socialist realism came to the fore. The central figure of Marxist orientation in “Slavic
music” and, in general, in the Belgrade music culture of that time, was Vojislav Vučković,
composer, musicologist and conductor.
The idea of promoting Slavic music culture in the magazine “Slavic music” had limitations.
Of the Slavic countries, Czechoslovakia, the Soviet Union, Bulgaria and Yugoslavia were
present. The minimal representation of Polish themes is noticeable. The reasons for this
disproportion probably lie in the traditionally strong musical ties with Czechoslovakia,
where several associates of our magazine studied, and Russia. The connection of Serbian
culture with Poland has always been incomparably more intense in the field of literature.
Despite the shortness of its publication, “Slavic Music” is a distinctive phenomenon in the
history of Serbian literary on music. It shed light on Slavic music culture as a separate entity
within European music. The perspective advocated by this bulletin of the Association of
Friends of Slavic Music had no successors in Serbian music periodicals.
The study brings an analysis of the concept and structure of the magazine “Slavic music”, as
well as an analysis of the views of music writers. At the end of the study, there is an integral
chronological bibliography of the magazine “Slavic music”, which has not been published
so far.",
publisher = "Београд : Музиколошки институт Српске академије наука и уметности",
journal = "Музикологија / Musicology",
title = "Часопис „Славенска музика“ (1939–1941) у историји српске музичке периодике, The Magazine “Slavenska muzika” (1939–1941) in the History of Serbian Music Periodicals",
pages = "121-147",
number = "29",
doi = "doi.org/10.2298/MUZ2029121V",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10140"
}
Васић, А.. (2020). Часопис „Славенска музика“ (1939–1941) у историји српске музичке периодике. in Музикологија / Musicology
Београд : Музиколошки институт Српске академије наука и уметности.(29), 121-147.
https://doi.org/doi.org/10.2298/MUZ2029121V
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10140
Васић А. Часопис „Славенска музика“ (1939–1941) у историји српске музичке периодике. in Музикологија / Musicology. 2020;(29):121-147.
doi:doi.org/10.2298/MUZ2029121V
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10140 .
Васић, Александар, "Часопис „Славенска музика“ (1939–1941) у историји српске музичке периодике" in Музикологија / Musicology, no. 29 (2020):121-147,
https://doi.org/doi.org/10.2298/MUZ2029121V .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10140 .

Музикологија / Musicology 29

(Belgrade : Institute of Musicology, Serbian Academy of Sciences and Arts, 2020)

TY  - GEN
PY  - 2020
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10128
AB  - Првог децембра 2019. године навршило се стотину педесет година од рођења
Владимира Р. Ђорђевића, свестраног српског музичара који је оставио крупан
траг на свим пољима на којима је деловао: као етномузиколог, композитор,
музички педагог, као један од пионира српске музичке библиографије и
лексикографије. Редакција часописа „Музикологија“ је одлучила да обележи
тај значајни јубилеј српске музике и стога тему 29. броја посвећујемо раду и
доприносу Владимира Р. Ђорђевића.
Катедра за етномузикологију Факултета музичке уметности у Београду
и Народна библиотека Србије уприличиле су свечану академију у част
годишњице Владимира Р. Ђорђевића. Академија је одржана 2. децембра 2019.
у Народној библиотеци Србије, под насловом Владимир Р. Ђорђевић у огледалу
времена: баштина, звук, мисао, реч, слика, трајање. На позив Редакције часописа
„Музикологија“, петоро еминентних стручњака, учесника академије, написало
је оригиналне научне студије за Тему броја 29.
Сања Радиновић и Димитрије О. Големовић сагледавају Ђорђевићев принос
српској музичкој фолклористици. Мирјана Закић је своју пажњу управила на
место и удео Владимира Р. Ђорђевића у развоју етноорганологије. Мелографски
рад ове личности српске музике био је предмет пажње Сање Ранковић, која
је испитала Ђорђевићев приступ и утврдила његов допринос транскрипцији
вокалне праксе. Најзад, Велибор Прелић је приказао грађу о Ђорђевићу која се
чува у Народној библиотеци Србије.
У тематском и методолошком смислу богата је и разнолика рубрика Varia.
Родерик Лофорд проблематизује појаве из популарне музичке културе у
Румунији. Београдски часопис „Славенска музика“ (1939–1941), у којем су се
укрстили словенофилска идеја и марксизам, добио је прву целовиту студију, са
интегралном библиографијом (Александар Васић). Часопис „Музикологија“ од
свога почетка негује интердисциплинарне студије. У овом броју часописа први
пут се јавља рад из домена правних наука, а у вези с музиком: Урош Ћемаловић
пише о правној заштити музичких дела у Европској унији.
У рубрици Научна критика и полемика доносимо пет текстова. Приказане су
три изузетно значајне научне монографије различите тематике, у хронолошком
распону од средњег века до данас. Реч је о књигама које обрађују стару црквену
музику, литерарне изворе за српску музику XIX века, као и музику Карлхајнца
Штокхаузена, једног од главних протагониста музичке авангарде друге половине XX века. Један текст опсервира литературу из области науке о хармонији. Пети
чланак у овој рубрици представља приказ поменуте свечане академије у част
Владимира Р. Ђорђевића.
Током 2019. и 2020. године остали смо без заслужних личности српске и
руске музикологије и музичке уметности. Часопис „Музикологија“ у рубрици In
memoriam са жаљењем бележи одлазак академика Јелене Милојковић-Ђурић, др
Елене Гордине, проф. Мирјане Живковић и академика Димитрија Стефановића.
У име чланова Редакције часописа „Музикологија“ и у своје лично име желим
да изразим срдачну захвалност рецензентима за уложено време и труд, као и
свим колегиницима и колегама који су помогли у припреми овог броја часописа.
AB  - On the first of December 2019 we celebrated the 150th anniversary of the birth of
Vladimir R. Đorđević, a versatile Serbian musician who left a considerable mark in
all fields in which he worked: as an ethnomusicologist, composer, music pedagogue,
and one of the pioneers of Serbian music bibliography and lexicography. The editorial
board of the journal Musicology decided to mark this important jubilee of Serbian
music by dedicating the main theme of the 29th issue to the work and contribution
of Vladimir R. Đorđević.
The Department of Ethnomusicology of the Faculty of Music in Belgrade and the
National Library of Serbia organised a festive academy as part of the anniversary of
Vladimir R. Đorđević. The Academy was held on December 2, 2019 at the National
Library of Serbia, under the title Vladimir R. Đorđević in the Mirror of Time: Heritage,
Sound, Thought, Word, Image, Duration. At the invitation of the Editorial Board of the
journal Musicology, five eminent experts, participants of the academy, wrote original
scientific studies for the main theme of No. 29.
Sanja Radinović and Dimitrije O. Golemović analyse Đorđević’s contribution
to Serbian musical folkloristics. Mirjana Zakić directs her attention to the place
and role of Vladimir R. Đorđević in the development of ethnoorganology. The
melographic work of this significant protagonist of Serbian music is addressed by
Sanja Ranković, who examines Đorđević’s approach and assesses his contribution
to the transcription of vocal practice. Finally, Velibor Prelić discusses the material
about Đorđević preserved in the National Library of Serbia.
The Varia section is rich and diverse in terms of topics and methodologies.
Roderick Lawford problematises phenomena from popular music culture in
Romania. The Belgrade journal Slavic Music (1939–1941), in which Slavophile
ideas and Marxism intersected, is the subject of the first comprehensive study with
an integral bibliography (Aleksandar Vasić). The journal Musicology has welcomed
interdisciplinary studies since its inception. In this issue, an article from the domain
of legal sciences, in connection with music, appears for the first time: Uroš Ćemalović
writes about the legal protection of musical works in the European Union.
The section Scientific Reviews and Polemics contains five texts. Three very
important scientific monographs on various topics are reviewed, in chronological range from the Middle Ages to the present day. These books deal with old church
music, literary sources for Serbian music of the 19th century, as well as the music of
Karlheinz Stockhausen, one of the main protagonists of the musical avant-garde of
the second half of the 20th century. One text observes the literature in the field of
the science of harmony. The fifth text in this section overviews the aforementioned
festive academy in honour of Vladimir R. Đorđević.
During 2019 and 2020, several prominent personalities of Serbian and Russian
music and musicology regrettably left us. The section In memoriam addresses the
departures of academician Jelena Milojković-Đurić, Dr. Elena Gordina, Prof.
Mirjana Živković and academician Dimitrije Stefanović.
On behalf of the members of the Editorial Board of the journal Musicology and on
my own behalf, I would like to express my heartfelt gratitude to the peer reviewers
for their time and effort, as well as to all colleagues who helped prepare this issue of
the journal.
PB  - Belgrade : Institute of Musicology, Serbian Academy of Sciences and Arts
T1  - Музикологија / Musicology 29
IS  - 29
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10128
ER  - 
@misc{
year = "2020",
abstract = "Првог децембра 2019. године навршило се стотину педесет година од рођења
Владимира Р. Ђорђевића, свестраног српског музичара који је оставио крупан
траг на свим пољима на којима је деловао: као етномузиколог, композитор,
музички педагог, као један од пионира српске музичке библиографије и
лексикографије. Редакција часописа „Музикологија“ је одлучила да обележи
тај значајни јубилеј српске музике и стога тему 29. броја посвећујемо раду и
доприносу Владимира Р. Ђорђевића.
Катедра за етномузикологију Факултета музичке уметности у Београду
и Народна библиотека Србије уприличиле су свечану академију у част
годишњице Владимира Р. Ђорђевића. Академија је одржана 2. децембра 2019.
у Народној библиотеци Србије, под насловом Владимир Р. Ђорђевић у огледалу
времена: баштина, звук, мисао, реч, слика, трајање. На позив Редакције часописа
„Музикологија“, петоро еминентних стручњака, учесника академије, написало
је оригиналне научне студије за Тему броја 29.
Сања Радиновић и Димитрије О. Големовић сагледавају Ђорђевићев принос
српској музичкој фолклористици. Мирјана Закић је своју пажњу управила на
место и удео Владимира Р. Ђорђевића у развоју етноорганологије. Мелографски
рад ове личности српске музике био је предмет пажње Сање Ранковић, која
је испитала Ђорђевићев приступ и утврдила његов допринос транскрипцији
вокалне праксе. Најзад, Велибор Прелић је приказао грађу о Ђорђевићу која се
чува у Народној библиотеци Србије.
У тематском и методолошком смислу богата је и разнолика рубрика Varia.
Родерик Лофорд проблематизује појаве из популарне музичке културе у
Румунији. Београдски часопис „Славенска музика“ (1939–1941), у којем су се
укрстили словенофилска идеја и марксизам, добио је прву целовиту студију, са
интегралном библиографијом (Александар Васић). Часопис „Музикологија“ од
свога почетка негује интердисциплинарне студије. У овом броју часописа први
пут се јавља рад из домена правних наука, а у вези с музиком: Урош Ћемаловић
пише о правној заштити музичких дела у Европској унији.
У рубрици Научна критика и полемика доносимо пет текстова. Приказане су
три изузетно значајне научне монографије различите тематике, у хронолошком
распону од средњег века до данас. Реч је о књигама које обрађују стару црквену
музику, литерарне изворе за српску музику XIX века, као и музику Карлхајнца
Штокхаузена, једног од главних протагониста музичке авангарде друге половине XX века. Један текст опсервира литературу из области науке о хармонији. Пети
чланак у овој рубрици представља приказ поменуте свечане академије у част
Владимира Р. Ђорђевића.
Током 2019. и 2020. године остали смо без заслужних личности српске и
руске музикологије и музичке уметности. Часопис „Музикологија“ у рубрици In
memoriam са жаљењем бележи одлазак академика Јелене Милојковић-Ђурић, др
Елене Гордине, проф. Мирјане Живковић и академика Димитрија Стефановића.
У име чланова Редакције часописа „Музикологија“ и у своје лично име желим
да изразим срдачну захвалност рецензентима за уложено време и труд, као и
свим колегиницима и колегама који су помогли у припреми овог броја часописа., On the first of December 2019 we celebrated the 150th anniversary of the birth of
Vladimir R. Đorđević, a versatile Serbian musician who left a considerable mark in
all fields in which he worked: as an ethnomusicologist, composer, music pedagogue,
and one of the pioneers of Serbian music bibliography and lexicography. The editorial
board of the journal Musicology decided to mark this important jubilee of Serbian
music by dedicating the main theme of the 29th issue to the work and contribution
of Vladimir R. Đorđević.
The Department of Ethnomusicology of the Faculty of Music in Belgrade and the
National Library of Serbia organised a festive academy as part of the anniversary of
Vladimir R. Đorđević. The Academy was held on December 2, 2019 at the National
Library of Serbia, under the title Vladimir R. Đorđević in the Mirror of Time: Heritage,
Sound, Thought, Word, Image, Duration. At the invitation of the Editorial Board of the
journal Musicology, five eminent experts, participants of the academy, wrote original
scientific studies for the main theme of No. 29.
Sanja Radinović and Dimitrije O. Golemović analyse Đorđević’s contribution
to Serbian musical folkloristics. Mirjana Zakić directs her attention to the place
and role of Vladimir R. Đorđević in the development of ethnoorganology. The
melographic work of this significant protagonist of Serbian music is addressed by
Sanja Ranković, who examines Đorđević’s approach and assesses his contribution
to the transcription of vocal practice. Finally, Velibor Prelić discusses the material
about Đorđević preserved in the National Library of Serbia.
The Varia section is rich and diverse in terms of topics and methodologies.
Roderick Lawford problematises phenomena from popular music culture in
Romania. The Belgrade journal Slavic Music (1939–1941), in which Slavophile
ideas and Marxism intersected, is the subject of the first comprehensive study with
an integral bibliography (Aleksandar Vasić). The journal Musicology has welcomed
interdisciplinary studies since its inception. In this issue, an article from the domain
of legal sciences, in connection with music, appears for the first time: Uroš Ćemalović
writes about the legal protection of musical works in the European Union.
The section Scientific Reviews and Polemics contains five texts. Three very
important scientific monographs on various topics are reviewed, in chronological range from the Middle Ages to the present day. These books deal with old church
music, literary sources for Serbian music of the 19th century, as well as the music of
Karlheinz Stockhausen, one of the main protagonists of the musical avant-garde of
the second half of the 20th century. One text observes the literature in the field of
the science of harmony. The fifth text in this section overviews the aforementioned
festive academy in honour of Vladimir R. Đorđević.
During 2019 and 2020, several prominent personalities of Serbian and Russian
music and musicology regrettably left us. The section In memoriam addresses the
departures of academician Jelena Milojković-Đurić, Dr. Elena Gordina, Prof.
Mirjana Živković and academician Dimitrije Stefanović.
On behalf of the members of the Editorial Board of the journal Musicology and on
my own behalf, I would like to express my heartfelt gratitude to the peer reviewers
for their time and effort, as well as to all colleagues who helped prepare this issue of
the journal.",
publisher = "Belgrade : Institute of Musicology, Serbian Academy of Sciences and Arts",
title = "Музикологија / Musicology 29",
number = "29",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10128"
}
(2020). Музикологија / Musicology 29. 
Belgrade : Institute of Musicology, Serbian Academy of Sciences and Arts.(29).
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10128
Музикологија / Musicology 29. 2020;(29).
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10128 .
"Музикологија / Musicology 29", no. 29 (2020),
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10128 .

Overlapping Paradigms: Exploring the Notion of Performance from the Viewpoints of Musicology and Performance Studies

Radovanović, Bojana

(Belgrade : Department of Musicology, Faculty of Music, 2020)

TY  - CHAP
AU  - Radovanović, Bojana
PY  - 2020
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10045
AB  - This paper focuses on the notions of performance, or, more precisely, the notion of studying performance in the fields of performance studies and musicology. Taking into account that different understandings of the apprehension of performance and performativity among musicologists and performance scholars indicate a different intellectual project altogether, I will strive to look into possible means of mutual understanding and seek to identify places for probable interdisciplinary collaboration of these two fields of study.
PB  - Belgrade : Department of Musicology, Faculty of Music
T2  - Contextuality of Musicology: What, How, Why and Because
T1  - Overlapping Paradigms: Exploring the Notion of Performance from the Viewpoints of Musicology and Performance Studies
SP  - 382
EP  - 390
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10045
ER  - 
@inbook{
author = "Radovanović, Bojana",
year = "2020",
abstract = "This paper focuses on the notions of performance, or, more precisely, the notion of studying performance in the fields of performance studies and musicology. Taking into account that different understandings of the apprehension of performance and performativity among musicologists and performance scholars indicate a different intellectual project altogether, I will strive to look into possible means of mutual understanding and seek to identify places for probable interdisciplinary collaboration of these two fields of study.",
publisher = "Belgrade : Department of Musicology, Faculty of Music",
journal = "Contextuality of Musicology: What, How, Why and Because",
booktitle = "Overlapping Paradigms: Exploring the Notion of Performance from the Viewpoints of Musicology and Performance Studies",
pages = "382-390",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10045"
}
Radovanović, B.. (2020). Overlapping Paradigms: Exploring the Notion of Performance from the Viewpoints of Musicology and Performance Studies. in Contextuality of Musicology: What, How, Why and Because
Belgrade : Department of Musicology, Faculty of Music., 382-390.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10045
Radovanović B. Overlapping Paradigms: Exploring the Notion of Performance from the Viewpoints of Musicology and Performance Studies. in Contextuality of Musicology: What, How, Why and Because. 2020;:382-390.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10045 .
Radovanović, Bojana, "Overlapping Paradigms: Exploring the Notion of Performance from the Viewpoints of Musicology and Performance Studies" in Contextuality of Musicology: What, How, Why and Because (2020):382-390,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10045 .

An Apple on the Moon: Karlheinz Stockhausen's "Telemusik"

Novaković, Monika

(Belgrade : Faculty of Music, 2020)

TY  - CHAP
AU  - Novaković, Monika
PY  - 2020
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10044
AB  - The article deals with Stockhausen’s first journey to Japan that affected his later production and worldview. The composer was fascinated by Japanese culture, which inspired him to integrate it into his composition that is the case study of this paper – the piece Telemusik. Stockhausen’s idea to present a musical microcosmos was already brewing in his mind when he decided to travel to Japan. The composer received an invitation from his student, Makoto Shinohara (1931) to visit NHK (Nippon Hoso Kyokai) radio in Tokyo, Japan, where Shinohara was employed. Japanese culture was not the only culture that intrigued Stockhausen. He felt the need to comment on the events of Vietnam War and the presentation of Vietnamese people in the media. Besides elements of Japanese and Vietnamese culture, there are also the cultural elements of Bali, China, Hungary, the Shipibo tribe from Amazon, Spain and many others that are modulated, transformed, harmonized and absorbed into one piece via the metod of intermodulation that was the key for the composer’s creation of a virtual world.
The process of intermodulation will be relevant to later works by Stockhausen, but in this particular case, it is used to combine different musical materials – the composer himself defines it as a modulation of the certain characteristic of one found object, with the certain characteristic of another found object via ring-modulation. This is, in essence, a transformative process upon which the virtual world of Telemusik is based. Additionally, the goal of applying this technique was to create a new sound world.
The topic of this piece’s auditory availability was also touched upon. The piece presents a challenge to the listener, especially to those listeners who were not raised in radio culture – the challenge lies in the comprehension and recognition of world cultures that were brought here under one roof. Nevertheless, playing with timbre and the new concept of time, Stockhausen managed to create a whole new virtual world, that is under his surveillance – under the surveillance of the One.
PB  - Belgrade : Faculty of Music
T2  - Contextuality of Musicology - What, How, Why and Because
T1  - An Apple on the Moon: Karlheinz Stockhausen's "Telemusik"
SP  - 373
EP  - 381
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10044
ER  - 
@inbook{
author = "Novaković, Monika",
year = "2020",
abstract = "The article deals with Stockhausen’s first journey to Japan that affected his later production and worldview. The composer was fascinated by Japanese culture, which inspired him to integrate it into his composition that is the case study of this paper – the piece Telemusik. Stockhausen’s idea to present a musical microcosmos was already brewing in his mind when he decided to travel to Japan. The composer received an invitation from his student, Makoto Shinohara (1931) to visit NHK (Nippon Hoso Kyokai) radio in Tokyo, Japan, where Shinohara was employed. Japanese culture was not the only culture that intrigued Stockhausen. He felt the need to comment on the events of Vietnam War and the presentation of Vietnamese people in the media. Besides elements of Japanese and Vietnamese culture, there are also the cultural elements of Bali, China, Hungary, the Shipibo tribe from Amazon, Spain and many others that are modulated, transformed, harmonized and absorbed into one piece via the metod of intermodulation that was the key for the composer’s creation of a virtual world.
The process of intermodulation will be relevant to later works by Stockhausen, but in this particular case, it is used to combine different musical materials – the composer himself defines it as a modulation of the certain characteristic of one found object, with the certain characteristic of another found object via ring-modulation. This is, in essence, a transformative process upon which the virtual world of Telemusik is based. Additionally, the goal of applying this technique was to create a new sound world.
The topic of this piece’s auditory availability was also touched upon. The piece presents a challenge to the listener, especially to those listeners who were not raised in radio culture – the challenge lies in the comprehension and recognition of world cultures that were brought here under one roof. Nevertheless, playing with timbre and the new concept of time, Stockhausen managed to create a whole new virtual world, that is under his surveillance – under the surveillance of the One.",
publisher = "Belgrade : Faculty of Music",
journal = "Contextuality of Musicology - What, How, Why and Because",
booktitle = "An Apple on the Moon: Karlheinz Stockhausen's "Telemusik"",
pages = "373-381",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10044"
}
Novaković, M.. (2020). An Apple on the Moon: Karlheinz Stockhausen's "Telemusik". in Contextuality of Musicology - What, How, Why and Because
Belgrade : Faculty of Music., 373-381.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10044
Novaković M. An Apple on the Moon: Karlheinz Stockhausen's "Telemusik". in Contextuality of Musicology - What, How, Why and Because. 2020;:373-381.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10044 .
Novaković, Monika, "An Apple on the Moon: Karlheinz Stockhausen's "Telemusik"" in Contextuality of Musicology - What, How, Why and Because (2020):373-381,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10044 .

Позоришна музика Зорана Ерића

Новаковић, Моника

(Нови Сад : Матица српска, Одељење за сценске уметности и музику, 2020)

TY  - JOUR
AU  - Новаковић, Моника
PY  - 2020
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10043
AB  - Предмет истраживања овог рада је поступак ремедијације заступљен у стваралаштву Зорана Ерића, композитора који се више пута 'обраћао' тематским потенцијалима своје музике. У фокусу рада су Ерићева примењена музика, образложење његових ставова према позоришту и раду са позоришним ствараоцима, али и разматрање разлога због којих се композитор служи ремедијацијом у свом стваралаштву те услова које тематски материјал мора да испуни како би доживео „реинкарнацију“ на концертној сцени.
AB  - The ever-present theatre in Erić’s opus helps us achieve a much clearer insight into Erić’s poetics. This article deals with the phenomenom of remediation present in the Erić’s opus. The reasons and the results of the use of remediation from the incidental music (which is the highlight of this paper) to concert music were explored and explained. One of the conclusions is the fact that the quality of the sound material has a potential to develop outside of the theatre scene. Erić’s incidental music flourished during the 1990s and the reason for its expansion are explained: socio-political and economical circumstances prompted the search for like-minded artistic individuals as well as artistic, professional and spiritual sanctuary that was theatre in Serbia during the mentioned decade.
An overview of the theatre plays for which Erić wrote incidental music was given in this paper, as well as the overview of the remediated pieces – the pieces that contain thematic material that was once heard on the theatre stage and later on the concert podium. It is noted that the music material from the theatre possesses the ability to lead a double life – as a part of the incidental music and later, as a part of the autonomous music.
PB  - Нови Сад : Матица српска, Одељење за сценске уметности и музику
T2  - Зборник Матице српске за сценске уметности и музику
T1  - Позоришна музика Зорана Ерића
SP  - 115
EP  - 131
IS  - 63
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10043
ER  - 
@article{
author = "Новаковић, Моника",
year = "2020",
abstract = "Предмет истраживања овог рада је поступак ремедијације заступљен у стваралаштву Зорана Ерића, композитора који се више пута 'обраћао' тематским потенцијалима своје музике. У фокусу рада су Ерићева примењена музика, образложење његових ставова према позоришту и раду са позоришним ствараоцима, али и разматрање разлога због којих се композитор служи ремедијацијом у свом стваралаштву те услова које тематски материјал мора да испуни како би доживео „реинкарнацију“ на концертној сцени., The ever-present theatre in Erić’s opus helps us achieve a much clearer insight into Erić’s poetics. This article deals with the phenomenom of remediation present in the Erić’s opus. The reasons and the results of the use of remediation from the incidental music (which is the highlight of this paper) to concert music were explored and explained. One of the conclusions is the fact that the quality of the sound material has a potential to develop outside of the theatre scene. Erić’s incidental music flourished during the 1990s and the reason for its expansion are explained: socio-political and economical circumstances prompted the search for like-minded artistic individuals as well as artistic, professional and spiritual sanctuary that was theatre in Serbia during the mentioned decade.
An overview of the theatre plays for which Erić wrote incidental music was given in this paper, as well as the overview of the remediated pieces – the pieces that contain thematic material that was once heard on the theatre stage and later on the concert podium. It is noted that the music material from the theatre possesses the ability to lead a double life – as a part of the incidental music and later, as a part of the autonomous music.",
publisher = "Нови Сад : Матица српска, Одељење за сценске уметности и музику",
journal = "Зборник Матице српске за сценске уметности и музику",
title = "Позоришна музика Зорана Ерића",
pages = "115-131",
number = "63",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10043"
}
Новаковић, М.. (2020). Позоришна музика Зорана Ерића. in Зборник Матице српске за сценске уметности и музику
Нови Сад : Матица српска, Одељење за сценске уметности и музику.(63), 115-131.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10043
Новаковић М. Позоришна музика Зорана Ерића. in Зборник Матице српске за сценске уметности и музику. 2020;(63):115-131.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10043 .
Новаковић, Моника, "Позоришна музика Зорана Ерића" in Зборник Матице српске за сценске уметности и музику, no. 63 (2020):115-131,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10043 .

Radio Art in Musicology: Challenges and Methodologies

Maglov, Marija

(Belgrade : Institute of Musicology SASA, 2020)

TY  - CONF
AU  - Maglov, Marija
PY  - 2020
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10019
PB  - Belgrade : Institute of Musicology SASA
C3  - Book of abstracts: International conference Young musicology Belgrade 2020: Shaping the Present by the Future: Ethno/musicology and Contemporaneity
T1  - Radio Art in Musicology: Challenges and Methodologies
SP  - 58
EP  - 59
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10019
ER  - 
@conference{
author = "Maglov, Marija",
year = "2020",
publisher = "Belgrade : Institute of Musicology SASA",
journal = "Book of abstracts: International conference Young musicology Belgrade 2020: Shaping the Present by the Future: Ethno/musicology and Contemporaneity",
title = "Radio Art in Musicology: Challenges and Methodologies",
pages = "58-59",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10019"
}
Maglov, M.. (2020). Radio Art in Musicology: Challenges and Methodologies. in Book of abstracts: International conference Young musicology Belgrade 2020: Shaping the Present by the Future: Ethno/musicology and Contemporaneity
Belgrade : Institute of Musicology SASA., 58-59.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10019
Maglov M. Radio Art in Musicology: Challenges and Methodologies. in Book of abstracts: International conference Young musicology Belgrade 2020: Shaping the Present by the Future: Ethno/musicology and Contemporaneity. 2020;:58-59.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10019 .
Maglov, Marija, "Radio Art in Musicology: Challenges and Methodologies" in Book of abstracts: International conference Young musicology Belgrade 2020: Shaping the Present by the Future: Ethno/musicology and Contemporaneity (2020):58-59,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10019 .

Voice and Body in Extreme Metal Music

Radovanović, Bojana

(Graz : Centre for Gender Studies, University of Music and Performing Arts Graz, Austria, 2020)

TY  - CONF
AU  - Radovanović, Bojana
PY  - 2020
UR  - https://genderforschung.kug.ac.at/veranstaltungen/veranstaltungen-und-projekte/symposien/body-and-corporeality-in-20th-and-21st-century-music/
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10005
AB  - Metal subgenres such as, for example, death metal, black metal, doom metal, which are considered as constituents of the “meta-genre” of extreme metal, have built up a very specific sound and imagery during the last several decades. As Keith Kahn-Harris noticed, this cluster of sub-genres gathers musical acts of different historical backgrounds and ideologies, which show the highest level of diversity, artistic vibrancy and dynamics, while at the same time being the most problematic area of metal culture in general. The supposed aggression, radicalism, and exclusivity in sound stem not only from the fast, virtuoso, and technically demanding playing of the instruments, but also from the very peculiar vocal emissions. This monstrous voice, which is the result of the extended vocal techniques (primarily screams, growls, squeals), is the point of intersection for several issues concerning voice, body, and technology.
PB  - Graz : Centre for Gender Studies, University of Music and Performing Arts Graz, Austria
C3  - Body and Corporeality in 20th and 21st Century Music Conference. Book of Abstracts
T1  - Voice and Body in Extreme Metal Music
SP  - 34
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10005
ER  - 
@conference{
author = "Radovanović, Bojana",
year = "2020",
abstract = "Metal subgenres such as, for example, death metal, black metal, doom metal, which are considered as constituents of the “meta-genre” of extreme metal, have built up a very specific sound and imagery during the last several decades. As Keith Kahn-Harris noticed, this cluster of sub-genres gathers musical acts of different historical backgrounds and ideologies, which show the highest level of diversity, artistic vibrancy and dynamics, while at the same time being the most problematic area of metal culture in general. The supposed aggression, radicalism, and exclusivity in sound stem not only from the fast, virtuoso, and technically demanding playing of the instruments, but also from the very peculiar vocal emissions. This monstrous voice, which is the result of the extended vocal techniques (primarily screams, growls, squeals), is the point of intersection for several issues concerning voice, body, and technology.",
publisher = "Graz : Centre for Gender Studies, University of Music and Performing Arts Graz, Austria",
journal = "Body and Corporeality in 20th and 21st Century Music Conference. Book of Abstracts",
title = "Voice and Body in Extreme Metal Music",
pages = "34",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10005"
}
Radovanović, B.. (2020). Voice and Body in Extreme Metal Music. in Body and Corporeality in 20th and 21st Century Music Conference. Book of Abstracts
Graz : Centre for Gender Studies, University of Music and Performing Arts Graz, Austria., 34.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10005
Radovanović B. Voice and Body in Extreme Metal Music. in Body and Corporeality in 20th and 21st Century Music Conference. Book of Abstracts. 2020;:34.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10005 .
Radovanović, Bojana, "Voice and Body in Extreme Metal Music" in Body and Corporeality in 20th and 21st Century Music Conference. Book of Abstracts (2020):34,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10005 .