Anthropological research of communication in contemporary Serbia

Link to this page

info:eu-repo/grantAgreement/MESTD/MPN2006-2010/147021/RS//

Anthropological research of communication in contemporary Serbia (en)
Антрополошка испитивања комуникације у савременој Србији (sr)
Antropološka ispitivanja komunikacije u savremenoj Srbiji (sr_RS)
Authors

Publications

Приче мачванских Рома: наратив као стратегијa учења

Čvorović, Jelena

(Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA, 2010)

TY  - JOUR
AU  - Čvorović, Jelena
PY  - 2010
UR  - http://www.ei.sanu.ac.rs/index.php/gei/article/view/492/436
UR  - http://dais.sanu.ac.rs/123456789/8742
AB  - Овај рад представља сажети преглед наратива ромске популације која настањује Мачву, у светлу адаптивног културног понашања. Мачвански
Роми немају писану литературу али поседују богату и разноврсну усмену
литературу, преношену с колена на колено кроз генерације. Приповедачка
традиција мачванских Рома се одликује важним културно-еволуционим механизмима које су Роми користили у свакодневном животу: двојно наслеђивање видљиво је у свим аспектима ромске усмене традиције која Ромима
пружа увид у културна решења неких адаптивних проблема кроз начине
наслеђивања, варијације и утицаја на потомство. Приче се преносе у оквиру породице; садржај прича, радња и главни ликови увек се тичу Рома и
ствари важних за њихову културу; причама се утиче на слушаоце, у смислу
директних упутстава за понашање; приче скоро увек указују на најбоље
стратегије преживљавања и репродукције у оквиру локалне средине; причама се преноси и одржава локална култура која је помогла Ромима да преживе, остану посебна етничко-сродничка група и увећају потомство.
AB  - This paper discusses the performance of narratives as adaptive cultural behaviors among Gypsies in Mačva county, western Serbia. Storytelling is a universal
activity and may well be oldest of the arts. It has always provided a vehicle for the
expression of ideas, particularly in societies relying on oral tradition. Gypsies are
present in Serbia since the Middle Ages, living within a larger Serbian culture as
a minority group. Mačva, an agriculturally rich county in western Serbia, is a place
where local Gypsy traditions are still alive and which help distinguish between Gypsy
subgroups and the larger Serbian society. The stories analyzed are part of a collection made from several different Gypsy groups exhibiting varying degrees of influence from Serbian culture. Gypsies in Serbia have no written literature, but possess a rich and varied storytelling tradition delivered by word of mouth through the
generations. Their stories bear testimony to the evolutionarily important mechanisms employed by Gypsies to make their way in the world. Gypsy stories concern
many aspects of the relationship between themselves and other social groups, both
in the past and the present. At the same time, the stories deal with universal adaptive problems, such as origin/ethnicity, kinship and mate acquisition. By applying
the concepts and folk knowledge from their own culture, Gypsies have managed
to provide for themselves the guidelines to overcome these problems within a particular environment. Thus it is that these stories reflect both human universals and
cultural peculiarities – by utilization of localized cultural solutions to adaptive problems. The success Gypsies have achieved in surviving harassment, and their ability to sustain themselves and their cultures despite social rejection can be attributed, in part, to the power of the traditional stories to influence the behavior of those who hear them. For the Gypsies, telling and listening to the stories could be
considered adaptive behavior: disseminating traits that were presumably successful
in the past. These stories replicate and describe the environment in which the Gypsy
ancestors struggled to survive. As a consequence, the narratives and the Gypsy real
world are compatible in many constant and predictable ways, and many Gypsies
are hence able to use narrative information/knowledge as a model for proper behavior which helps them to negotiate their social environment in their efforts to survive and reproduce.
PB  - Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA
T2  - Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
T1  - Приче мачванских Рома: наратив као стратегијa учења
T1  - Gypsy Stories: Narrative as a Teaching Stratagem
SP  - 185
EP  - 200
VL  - 58
IS  - 1
DO  - 10.2298/GEI1001185C
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8742
ER  - 
@article{
author = "Čvorović, Jelena",
year = "2010",
abstract = "Овај рад представља сажети преглед наратива ромске популације која настањује Мачву, у светлу адаптивног културног понашања. Мачвански
Роми немају писану литературу али поседују богату и разноврсну усмену
литературу, преношену с колена на колено кроз генерације. Приповедачка
традиција мачванских Рома се одликује важним културно-еволуционим механизмима које су Роми користили у свакодневном животу: двојно наслеђивање видљиво је у свим аспектима ромске усмене традиције која Ромима
пружа увид у културна решења неких адаптивних проблема кроз начине
наслеђивања, варијације и утицаја на потомство. Приче се преносе у оквиру породице; садржај прича, радња и главни ликови увек се тичу Рома и
ствари важних за њихову културу; причама се утиче на слушаоце, у смислу
директних упутстава за понашање; приче скоро увек указују на најбоље
стратегије преживљавања и репродукције у оквиру локалне средине; причама се преноси и одржава локална култура која је помогла Ромима да преживе, остану посебна етничко-сродничка група и увећају потомство., This paper discusses the performance of narratives as adaptive cultural behaviors among Gypsies in Mačva county, western Serbia. Storytelling is a universal
activity and may well be oldest of the arts. It has always provided a vehicle for the
expression of ideas, particularly in societies relying on oral tradition. Gypsies are
present in Serbia since the Middle Ages, living within a larger Serbian culture as
a minority group. Mačva, an agriculturally rich county in western Serbia, is a place
where local Gypsy traditions are still alive and which help distinguish between Gypsy
subgroups and the larger Serbian society. The stories analyzed are part of a collection made from several different Gypsy groups exhibiting varying degrees of influence from Serbian culture. Gypsies in Serbia have no written literature, but possess a rich and varied storytelling tradition delivered by word of mouth through the
generations. Their stories bear testimony to the evolutionarily important mechanisms employed by Gypsies to make their way in the world. Gypsy stories concern
many aspects of the relationship between themselves and other social groups, both
in the past and the present. At the same time, the stories deal with universal adaptive problems, such as origin/ethnicity, kinship and mate acquisition. By applying
the concepts and folk knowledge from their own culture, Gypsies have managed
to provide for themselves the guidelines to overcome these problems within a particular environment. Thus it is that these stories reflect both human universals and
cultural peculiarities – by utilization of localized cultural solutions to adaptive problems. The success Gypsies have achieved in surviving harassment, and their ability to sustain themselves and their cultures despite social rejection can be attributed, in part, to the power of the traditional stories to influence the behavior of those who hear them. For the Gypsies, telling and listening to the stories could be
considered adaptive behavior: disseminating traits that were presumably successful
in the past. These stories replicate and describe the environment in which the Gypsy
ancestors struggled to survive. As a consequence, the narratives and the Gypsy real
world are compatible in many constant and predictable ways, and many Gypsies
are hence able to use narrative information/knowledge as a model for proper behavior which helps them to negotiate their social environment in their efforts to survive and reproduce.",
publisher = "Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA",
journal = "Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA",
title = "Приче мачванских Рома: наратив као стратегијa учења, Gypsy Stories: Narrative as a Teaching Stratagem",
pages = "185-200",
volume = "58",
number = "1",
doi = "10.2298/GEI1001185C",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8742"
}
Čvorović, J.. (2010). Приче мачванских Рома: наратив као стратегијa учења. in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA., 58(1), 185-200.
https://doi.org/10.2298/GEI1001185C
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8742
Čvorović J. Приче мачванских Рома: наратив као стратегијa учења. in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA. 2010;58(1):185-200.
doi:10.2298/GEI1001185C
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8742 .
Čvorović, Jelena, "Приче мачванских Рома: наратив као стратегијa учења" in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA, 58, no. 1 (2010):185-200,
https://doi.org/10.2298/GEI1001185C .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8742 .

Интернет као терен: пример сакупљања фолклорне грађе

Трифуновић, Весна

(Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA, 2010)

TY  - JOUR
AU  - Трифуновић, Весна
PY  - 2010
UR  - http://www.ei.sanu.ac.rs/index.php/gei/article/view/490/434
UR  - http://dais.sanu.ac.rs/123456789/8740
AB  - Овим радом ћу настојати да покажем на који се начин Интернет може
користити као извор података у истраживачке сврхе, као и то да се у неким
случајевима тим путем може пружити лакши, али и ефикаснији начин долажења до квалитетне грађе. Намера ми је да истакнем значај Интернета за
презентацију или пак преношење различитих фолклорних жанрова, захваљујући чему више није изричито неопходан боравак на просторно спецификованом локалитету (терену) и рад са испитаницима да би се овај материјал сакупио.
AB  - Internet as a substitute for traditional fieldwork is being used increasingly, hence there is a need to asses the notion of 'doing fieldwork'. One of the funda­mental questions related to the usage of Internet to collect data arises as a doubt whether this kind of data collection is an adequate means to its end: are the data collected this way sufficient or even appropriate for an academic analysis and scientific theories? In an attempt to at least partially answer this question, this paper discusses ways in which Internet could be used and seen as a fieldwork providing valid data. To illustrate this, the paper presents, as an example, an analysis of a certain folklore material gathered via Internet. The aim is to show which kind of data could be collected this way, and how the analysis performed demonstrate such data are nevertheless a valid source containing quality information on a given subject, in this case, folklore. The discussion is limited to anthropology of folklore in order to demonstrate the possibility of data collection which excludes more traditional fieldwork methods.
PB  - Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA
T2  - Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
T1  - Интернет као терен: пример сакупљања фолклорне грађе
T1  - Substituting Internet for a Traditional Fieldwork: Collecting Folklore Data on Internet
SP  - 157
EP  - 168
VL  - 58
IS  - 1
DO  - 10.2298/GEI1001157T
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8740
ER  - 
@article{
author = "Трифуновић, Весна",
year = "2010",
abstract = "Овим радом ћу настојати да покажем на који се начин Интернет може
користити као извор података у истраживачке сврхе, као и то да се у неким
случајевима тим путем може пружити лакши, али и ефикаснији начин долажења до квалитетне грађе. Намера ми је да истакнем значај Интернета за
презентацију или пак преношење различитих фолклорних жанрова, захваљујући чему више није изричито неопходан боравак на просторно спецификованом локалитету (терену) и рад са испитаницима да би се овај материјал сакупио., Internet as a substitute for traditional fieldwork is being used increasingly, hence there is a need to asses the notion of 'doing fieldwork'. One of the funda­mental questions related to the usage of Internet to collect data arises as a doubt whether this kind of data collection is an adequate means to its end: are the data collected this way sufficient or even appropriate for an academic analysis and scientific theories? In an attempt to at least partially answer this question, this paper discusses ways in which Internet could be used and seen as a fieldwork providing valid data. To illustrate this, the paper presents, as an example, an analysis of a certain folklore material gathered via Internet. The aim is to show which kind of data could be collected this way, and how the analysis performed demonstrate such data are nevertheless a valid source containing quality information on a given subject, in this case, folklore. The discussion is limited to anthropology of folklore in order to demonstrate the possibility of data collection which excludes more traditional fieldwork methods.",
publisher = "Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA",
journal = "Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA",
title = "Интернет као терен: пример сакупљања фолклорне грађе, Substituting Internet for a Traditional Fieldwork: Collecting Folklore Data on Internet",
pages = "157-168",
volume = "58",
number = "1",
doi = "10.2298/GEI1001157T",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8740"
}
Трифуновић, В.. (2010). Интернет као терен: пример сакупљања фолклорне грађе. in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA., 58(1), 157-168.
https://doi.org/10.2298/GEI1001157T
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8740
Трифуновић В. Интернет као терен: пример сакупљања фолклорне грађе. in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA. 2010;58(1):157-168.
doi:10.2298/GEI1001157T
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8740 .
Трифуновић, Весна, "Интернет као терен: пример сакупљања фолклорне грађе" in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA, 58, no. 1 (2010):157-168,
https://doi.org/10.2298/GEI1001157T .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8740 .

Смрт у медијима

Павићевић, Александра

(Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA, 2010)

TY  - JOUR
AU  - Павићевић, Александра
PY  - 2010
UR  - http://www.ei.sanu.ac.rs/index.php/gei/article/view/482/426
UR  - http://dais.sanu.ac.rs/123456789/8737
AB  - Утицај медија на свакодневни живот савременог друштва више је него позната чињеница. Медији су ти који значајно учествују у конструисању, али и сублимисању јавног мњења, постајући тако врста интерактивног
„прозора“ друштвене комуникације и продукције доминантних културних
образаца. Због тога они представљају моћно средство политичке пропаганде и манипулације. Но уколико се, бар за тренутак, употреба медија у политичке сврхе остави по страни, видећемо да се њихова свеприсутност у
свакодневном животу одражава и у сфери базичних друштвених институција, мишљења и понашања, те да они у одређеној мери представљају замену за различите механизме (ритуалне) катарзе, које је поседовало традиционално друштво.
Овај рад је посвећен проучавању феномена смрти, односно слике смрти коју креирају медији, и то првенствено штампани. Извршен је покушај
анализе и давања одговора на питања: чије и које смрти „заслужују“ медијску пажњу, на који начин их медији презентују, како медији третирају
„обичне“ смрти, а у којим ситуацијама и, опет, на који начин, врше хероизацију појединих покојника и њихових последњих животних тренутака? Да
ли и како медији „дозирају“ количину подношљивог присуства смрти у јавном говору, на који начин се идеолошке матрице рефлектују кроз ову слику, и да ли проток времена и развој медија доносе неке промене по овом
питању? Анализа се односи на медијски простор Србије, а акценат је стављен на издања дневног листа Политика од 1963 до 2000. године, као и на
издања неколико других дневних новина и листова који су излазили након
2000. године.
AB  - This paper discusses the role of media in a construction of public image, speech and presentation of death. The main research questions could be posed as follows: does the media discourse confirm a thesis about modern society as the one
which intensely avoids encounter with Death, or does it defy it? Frequent images
or hints of death in visual media- in films, informative and entertainment programs-
suggest certain changes related to this issue in the past few decades. This analysis
focuses on printed media, hence the paper assesses numerous issues of the daily journal Политика from 1963, 1972, 1973, 1979, 1985, 1991, 1995, 1999, 2007 and
2008, as well as some other daily journals after 2000. The analysis confirms a
strong connection between the current political systems and ideology and speech
about death. In addition, it reveals a political usage of this event but also speaks up
about cultural and historical models, underlying all other constructions.
During the 1960’s and 1970’s, the presentations, including the speech about
death relied on the traditional understandings about inevitability of death and dying,
and alternatively on atheistic beliefs related to the progress and wellbeing of the society. In this particular discourse, death was present to a limited degree, serving primarily to glorify socialist order. The end of the 1970’s witnessed an increase in the
glorification of the death, correlated with the decrease of the dominant political
ideology. On the other hand, the 1990’s brought about more presence of the national and religious symbolism and glorification of the dead as heroes. After 2000,
mercantilism is evident throughout the media. All of the media broadcast drastic
images of death and dead, thus providing an answer to the posed question at the beginning of this paper- about the relationship of the modern society towards death-
but nevertheless, this still leaves out many implicit consequences and possible meanings.
PB  - Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA
T2  - Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
T1  - Смрт у медијима
T1  - Death in Media
SP  - 39
EP  - 55
VL  - 58
IS  - 1
DO  - 10.2298/GEI1001039P
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8737
ER  - 
@article{
author = "Павићевић, Александра",
year = "2010",
abstract = "Утицај медија на свакодневни живот савременог друштва више је него позната чињеница. Медији су ти који значајно учествују у конструисању, али и сублимисању јавног мњења, постајући тако врста интерактивног
„прозора“ друштвене комуникације и продукције доминантних културних
образаца. Због тога они представљају моћно средство политичке пропаганде и манипулације. Но уколико се, бар за тренутак, употреба медија у политичке сврхе остави по страни, видећемо да се њихова свеприсутност у
свакодневном животу одражава и у сфери базичних друштвених институција, мишљења и понашања, те да они у одређеној мери представљају замену за различите механизме (ритуалне) катарзе, које је поседовало традиционално друштво.
Овај рад је посвећен проучавању феномена смрти, односно слике смрти коју креирају медији, и то првенствено штампани. Извршен је покушај
анализе и давања одговора на питања: чије и које смрти „заслужују“ медијску пажњу, на који начин их медији презентују, како медији третирају
„обичне“ смрти, а у којим ситуацијама и, опет, на који начин, врше хероизацију појединих покојника и њихових последњих животних тренутака? Да
ли и како медији „дозирају“ количину подношљивог присуства смрти у јавном говору, на који начин се идеолошке матрице рефлектују кроз ову слику, и да ли проток времена и развој медија доносе неке промене по овом
питању? Анализа се односи на медијски простор Србије, а акценат је стављен на издања дневног листа Политика од 1963 до 2000. године, као и на
издања неколико других дневних новина и листова који су излазили након
2000. године., This paper discusses the role of media in a construction of public image, speech and presentation of death. The main research questions could be posed as follows: does the media discourse confirm a thesis about modern society as the one
which intensely avoids encounter with Death, or does it defy it? Frequent images
or hints of death in visual media- in films, informative and entertainment programs-
suggest certain changes related to this issue in the past few decades. This analysis
focuses on printed media, hence the paper assesses numerous issues of the daily journal Политика from 1963, 1972, 1973, 1979, 1985, 1991, 1995, 1999, 2007 and
2008, as well as some other daily journals after 2000. The analysis confirms a
strong connection between the current political systems and ideology and speech
about death. In addition, it reveals a political usage of this event but also speaks up
about cultural and historical models, underlying all other constructions.
During the 1960’s and 1970’s, the presentations, including the speech about
death relied on the traditional understandings about inevitability of death and dying,
and alternatively on atheistic beliefs related to the progress and wellbeing of the society. In this particular discourse, death was present to a limited degree, serving primarily to glorify socialist order. The end of the 1970’s witnessed an increase in the
glorification of the death, correlated with the decrease of the dominant political
ideology. On the other hand, the 1990’s brought about more presence of the national and religious symbolism and glorification of the dead as heroes. After 2000,
mercantilism is evident throughout the media. All of the media broadcast drastic
images of death and dead, thus providing an answer to the posed question at the beginning of this paper- about the relationship of the modern society towards death-
but nevertheless, this still leaves out many implicit consequences and possible meanings.",
publisher = "Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA",
journal = "Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA",
title = "Смрт у медијима, Death in Media",
pages = "39-55",
volume = "58",
number = "1",
doi = "10.2298/GEI1001039P",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8737"
}
Павићевић, А.. (2010). Смрт у медијима. in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA., 58(1), 39-55.
https://doi.org/10.2298/GEI1001039P
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8737
Павићевић А. Смрт у медијима. in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA. 2010;58(1):39-55.
doi:10.2298/GEI1001039P
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8737 .
Павићевић, Александра, "Смрт у медијима" in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA, 58, no. 1 (2010):39-55,
https://doi.org/10.2298/GEI1001039P .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8737 .
1

Типизација приватника у периоду прве транзиције : пример домаћих серија

Трифуновић, Весна

(Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA, 2009)

TY  - JOUR
AU  - Трифуновић, Весна
PY  - 2009
UR  - http://www.ei.sanu.ac.rs/index.php/gei/article/view/524/468
UR  - http://dais.sanu.ac.rs/123456789/8872
AB  - Рад се бави типизцијом и концептуализацијом приватника у периоду
90-их година прошлог века, који је још познат под називом прва
транзиција или период блокиране трансформације. Реконструкција
поменуте концептуализације заснована је на социјалним типовима
који се јављају у специфичној творевини из домена популарне
културе, односно у домаћим телевизијским серијама, од којих су за
анализу изабране „Срећни људи“ и „Породично благо“. На основу
социјалних типова у поменутим серијама прати се концептуализација
приватника у раном и позном периоду прве транзиције. Поред тога,
пажња је усмерена и на евентуалне промене у концептуализацији
приватника између два наведена периода.
AB  - This paper is based on the material which belongs to the domain of popular culture. That is, it is based on domestic TV series which belong to the first phase of transition, i.e., 1990's. I assumed that popular culture in general provides an expression of omnipresent, widely accepted and usual viewpoints within a society: as such, it also serves to confirm these values and attitudes. In this sense, I was interested in ways of presentation of entrepreneurs in the two domestic TV series: Srecni ljudi and Porodicno blago; the category of entrepreneurs is especially interesting since in the given transitional period, it became a part of the social, economic and cultural life of the Serbian society. These representations are very well presented by particular social types and they allow an insight of conceptualization of entrepreneurs in general. The two domestic TV series were shown at different times in the period of the first transition, and thus reflect ways of the conceptualization changes and development from the beginning until the late phase of the transition.
PB  - Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA
T2  - Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
T1  - Типизација приватника у периоду прве транзиције : пример домаћих серија
T1  - Typology of Entrepreneurs in the First Transition : an Example of Domestic TV Series
SP  - 135
EP  - 146
VL  - 57
IS  - 1
DO  - 10.2298/GEI0901135T
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8872
ER  - 
@article{
author = "Трифуновић, Весна",
year = "2009",
abstract = "Рад се бави типизцијом и концептуализацијом приватника у периоду
90-их година прошлог века, који је још познат под називом прва
транзиција или период блокиране трансформације. Реконструкција
поменуте концептуализације заснована је на социјалним типовима
који се јављају у специфичној творевини из домена популарне
културе, односно у домаћим телевизијским серијама, од којих су за
анализу изабране „Срећни људи“ и „Породично благо“. На основу
социјалних типова у поменутим серијама прати се концептуализација
приватника у раном и позном периоду прве транзиције. Поред тога,
пажња је усмерена и на евентуалне промене у концептуализацији
приватника између два наведена периода., This paper is based on the material which belongs to the domain of popular culture. That is, it is based on domestic TV series which belong to the first phase of transition, i.e., 1990's. I assumed that popular culture in general provides an expression of omnipresent, widely accepted and usual viewpoints within a society: as such, it also serves to confirm these values and attitudes. In this sense, I was interested in ways of presentation of entrepreneurs in the two domestic TV series: Srecni ljudi and Porodicno blago; the category of entrepreneurs is especially interesting since in the given transitional period, it became a part of the social, economic and cultural life of the Serbian society. These representations are very well presented by particular social types and they allow an insight of conceptualization of entrepreneurs in general. The two domestic TV series were shown at different times in the period of the first transition, and thus reflect ways of the conceptualization changes and development from the beginning until the late phase of the transition.",
publisher = "Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA",
journal = "Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA",
title = "Типизација приватника у периоду прве транзиције : пример домаћих серија, Typology of Entrepreneurs in the First Transition : an Example of Domestic TV Series",
pages = "135-146",
volume = "57",
number = "1",
doi = "10.2298/GEI0901135T",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8872"
}
Трифуновић, В.. (2009). Типизација приватника у периоду прве транзиције : пример домаћих серија. in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA., 57(1), 135-146.
https://doi.org/10.2298/GEI0901135T
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8872
Трифуновић В. Типизација приватника у периоду прве транзиције : пример домаћих серија. in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA. 2009;57(1):135-146.
doi:10.2298/GEI0901135T
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8872 .
Трифуновић, Весна, "Типизација приватника у периоду прве транзиције : пример домаћих серија" in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA, 57, no. 1 (2009):135-146,
https://doi.org/10.2298/GEI0901135T .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8872 .

Дани жалости и време успомена : смрт, сахрана и сећање/памћење јавних личности у Србији у време социјализма и после њега

Павићевић, Александра

(Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA, 2009)

TY  - JOUR
AU  - Павићевић, Александра
PY  - 2009
UR  - http://www.ei.sanu.ac.rs/index.php/gei/article/view/529/473
UR  - http://dais.sanu.ac.rs/123456789/8875
AB  - Предмет проучавања овог рада су смрти, сахране и успомене на
јавне личности у Србији од 1980. године. Политичка употребљивост
смрти јавних личности присутна је у свим друштвима и свим епохама.
Исто важи и за успомене на њих, које у односу на актуелни политички
тренутак добијају форму сећања/памћења, или бивају препуштене
забораву. Питања која иницира овај занимљиви феномен нису,
међутим, везана само за проблем политичких и идеолошких
механизама конструкције колективног памћења. Занимало ме је да
проучим чије су смрти и зашто током последњих двадесетак година
сматране достојним јавног оплакивања. Како је конципирано јавно
жаљење и који је био његов садржај? И на крају, мада можда у основи
свега, какво је схватање смрти (ако је смрти у свему овоме уопште и
било) провејавало кроз погребе и жаљење јавних личности? Којим
идеолошко-религијским обрасцима је у јавности обликована идеја
последњег животног чина? Да ли се може констатовати нека врста
еволуције или просто промене идеје о смрти у односу на ону која је
карактерисала период владавине комунистичке идеологије? Смрт
државника и политичара заокупља највећу пажњу јавности, тако да је
највећи део текста и посвећен овим догађајима, али је и смрт других
јавних личности, нпр. уметника, сигнификанта за тему овог рада, те је
овај сегмент присутан у завршном делу рада, као врста питања и
проблема за даља истраживања. Начин конструисања догађаја смрти
јавних личности анализиран је на основу штампаних медија, махом
дневног листа Политика.
AB  - The most impressive event of death in the Yugoslav region in the last 50 years was definitely associated with death and funeral of Josip Broz Tito, in May 1980. The departure of one of the last European pharaohs has marked the beginning of an end of an era, with still hard to measure ideological and political consequences. In a symbolic sense, the departure represented a final breakdown of the proclaimed rational and secular walls of communist ideology, whose foundations contained complex religious symbolic and rhetoric. Tito came to be remembered while he was still alive. He was the only living hero portrayed in monuments, whose name was displayed in street appellations and public institutions. Media concept of his death and funeral represented a confirmation and continuation of this reminiscence; in addition, the deeper meaning of this reminiscence revealed an essential negation of the fact that the mighty ruler is actually dead. Tito's position of a supreme deity, acquired during his lifetime, was even more firmly established by his death. In this way, it could be argued that death has contributed to Broz' deification, thus extending his cult furthermore. The question remains whether the faith in his divine soul would persevere the temptations of history if he had lived for a few years more? It appears that the same question could be posed in regards to the deification of assassinated prime minister, Dr Zoran Djindjic, whose death, funeral and post mortem glory represent almost the only comparable event from the recent Serbian history, to those of the complex death related rhetoric of Broz? The post mortem image of Dr Djindjic was created based on Christian model of martyr and sufferer, but also on the model of exemplar death, that is, heroic and martyr's death in the name of nation, an important element of a special religious system, i.e., religion of nation. In 2006, during the annual commemoration dedicated to Zoran Djindjic, media coverage had turned to another event: Slobodan Milosevic had suddenly died in Scheveningen. Date of dying was not the only thing that has, for a moment, put these two celebrated politicians together. Death in prison, in Hague tribunal, while being in exile, has allowed that (short-lived) post mortem glory of the former president of FRY be built according to the Christian model of martyr and sufferer. On the other hand, Milosevic's ideological position (in between communism and democracy) has determined that the rhetoric associated with his departure is a combination of pagan and Christian motives. Hence, media and public images from the day he died until the funeral, were saturated with pagan symbolism and myths. It is interesting to note that these cited examples reflect the process where changes in basic secular ideologies are accompanied by a change in religious patterns as well. In turn, these religious patterns help to solve cultural contradictions and doubtfulness.
PB  - Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA
T2  - Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
T1  - Дани жалости и време успомена : смрт, сахрана и сећање/памћење јавних личности у Србији у време социјализма и после њега
T1  - Day of Mourning and Time of Reminiscence : Death, Funeral and Reminiscence of Political Famous Persons in Serbia in Socialist Era and Afterwards
SP  - 223
EP  - 238
VL  - 57
IS  - 1
DO  - 10.2298/GEI0901223P
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8875
ER  - 
@article{
author = "Павићевић, Александра",
year = "2009",
abstract = "Предмет проучавања овог рада су смрти, сахране и успомене на
јавне личности у Србији од 1980. године. Политичка употребљивост
смрти јавних личности присутна је у свим друштвима и свим епохама.
Исто важи и за успомене на њих, које у односу на актуелни политички
тренутак добијају форму сећања/памћења, или бивају препуштене
забораву. Питања која иницира овај занимљиви феномен нису,
међутим, везана само за проблем политичких и идеолошких
механизама конструкције колективног памћења. Занимало ме је да
проучим чије су смрти и зашто током последњих двадесетак година
сматране достојним јавног оплакивања. Како је конципирано јавно
жаљење и који је био његов садржај? И на крају, мада можда у основи
свега, какво је схватање смрти (ако је смрти у свему овоме уопште и
било) провејавало кроз погребе и жаљење јавних личности? Којим
идеолошко-религијским обрасцима је у јавности обликована идеја
последњег животног чина? Да ли се може констатовати нека врста
еволуције или просто промене идеје о смрти у односу на ону која је
карактерисала период владавине комунистичке идеологије? Смрт
државника и политичара заокупља највећу пажњу јавности, тако да је
највећи део текста и посвећен овим догађајима, али је и смрт других
јавних личности, нпр. уметника, сигнификанта за тему овог рада, те је
овај сегмент присутан у завршном делу рада, као врста питања и
проблема за даља истраживања. Начин конструисања догађаја смрти
јавних личности анализиран је на основу штампаних медија, махом
дневног листа Политика., The most impressive event of death in the Yugoslav region in the last 50 years was definitely associated with death and funeral of Josip Broz Tito, in May 1980. The departure of one of the last European pharaohs has marked the beginning of an end of an era, with still hard to measure ideological and political consequences. In a symbolic sense, the departure represented a final breakdown of the proclaimed rational and secular walls of communist ideology, whose foundations contained complex religious symbolic and rhetoric. Tito came to be remembered while he was still alive. He was the only living hero portrayed in monuments, whose name was displayed in street appellations and public institutions. Media concept of his death and funeral represented a confirmation and continuation of this reminiscence; in addition, the deeper meaning of this reminiscence revealed an essential negation of the fact that the mighty ruler is actually dead. Tito's position of a supreme deity, acquired during his lifetime, was even more firmly established by his death. In this way, it could be argued that death has contributed to Broz' deification, thus extending his cult furthermore. The question remains whether the faith in his divine soul would persevere the temptations of history if he had lived for a few years more? It appears that the same question could be posed in regards to the deification of assassinated prime minister, Dr Zoran Djindjic, whose death, funeral and post mortem glory represent almost the only comparable event from the recent Serbian history, to those of the complex death related rhetoric of Broz? The post mortem image of Dr Djindjic was created based on Christian model of martyr and sufferer, but also on the model of exemplar death, that is, heroic and martyr's death in the name of nation, an important element of a special religious system, i.e., religion of nation. In 2006, during the annual commemoration dedicated to Zoran Djindjic, media coverage had turned to another event: Slobodan Milosevic had suddenly died in Scheveningen. Date of dying was not the only thing that has, for a moment, put these two celebrated politicians together. Death in prison, in Hague tribunal, while being in exile, has allowed that (short-lived) post mortem glory of the former president of FRY be built according to the Christian model of martyr and sufferer. On the other hand, Milosevic's ideological position (in between communism and democracy) has determined that the rhetoric associated with his departure is a combination of pagan and Christian motives. Hence, media and public images from the day he died until the funeral, were saturated with pagan symbolism and myths. It is interesting to note that these cited examples reflect the process where changes in basic secular ideologies are accompanied by a change in religious patterns as well. In turn, these religious patterns help to solve cultural contradictions and doubtfulness.",
publisher = "Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA",
journal = "Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA",
title = "Дани жалости и време успомена : смрт, сахрана и сећање/памћење јавних личности у Србији у време социјализма и после њега, Day of Mourning and Time of Reminiscence : Death, Funeral and Reminiscence of Political Famous Persons in Serbia in Socialist Era and Afterwards",
pages = "223-238",
volume = "57",
number = "1",
doi = "10.2298/GEI0901223P",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8875"
}
Павићевић, А.. (2009). Дани жалости и време успомена : смрт, сахрана и сећање/памћење јавних личности у Србији у време социјализма и после њега. in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA., 57(1), 223-238.
https://doi.org/10.2298/GEI0901223P
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8875
Павићевић А. Дани жалости и време успомена : смрт, сахрана и сећање/памћење јавних личности у Србији у време социјализма и после њега. in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA. 2009;57(1):223-238.
doi:10.2298/GEI0901223P
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8875 .
Павићевић, Александра, "Дани жалости и време успомена : смрт, сахрана и сећање/памћење јавних личности у Србији у време социјализма и после њега" in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA, 57, no. 1 (2009):223-238,
https://doi.org/10.2298/GEI0901223P .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8875 .
2

Градски простори од места до неместа, и vice versa : случај београдског Старог Сајмишта

Радовић, Срђан

(Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA, 2009)

TY  - CHAP
AU  - Радовић, Срђан
PY  - 2009
UR  - http://dais.sanu.ac.rs/123456789/8845
UR  - http://dais.sanu.ac.rs/123456789/8849
AB  - Локалитет Старог Сајмишта у Београду узима се као
парадигматични случај симболичке (ре)конструкције градског
простора у смислу културно (и политички) условљеног
дефинисања конкретних урбаних целина. Кроз вишедеценијско
трајање овог кварта Новог Београда прати се промена скупова
значења повезаних са простором, те параметри одговарајућих
транформација (посебно у најрецентнијем периоду). Јавна
сигнификантност локалитета пролази различите фазе, пут од
(антрополошког) места до неместа, те различите модусе и
садржаје комеморације простора – укљученост/искљученост из
градског текста и (не)препознатљивост објеката и комплекса
као дела укупне (бео)градске архитекстуре указују на
контрадикцију истовремене урбане централности и симболичке периферности. Постепени прелазак Старог Сајмишта у
градску симболичку „сиву зону“ условљен је систематским
процесом симболичке декомеморације локалитета, дерогирањем простора као спомен-места и јавном дискурзивном
манипулацијом и прерађивањем јавно репрезентованог фонда
значења повезаних са овом локацијом. Изградња (и
разградња) одређених елемената идентитета конкретног
антрополошког места и (не)препознавање његове комеморативне вредности условљени су појединим друштвеним,
политичким, али и економским чиниоцима који су у поседу
различитих дискурзивних потенцијала.
AB  - Staro Sajmiste in Belgrade is taken as a
paradigm of symbolic re-construction of a city
place in a sense of culturally and politically
determined definitions of urban areas. During many
decades of the place’ existence, we are able to trace
changes connected with this location as well as
values attributed to appropriate transformations,
especially so in the most recent time. The public
significance of the place has underwent under
many phases, from anthropological place to no-place, different modus and contents
in commemoration of the place itself- inclusion from the city’s text and (non)
recognition of objects and complex as a part of the whole city architecture…All
these phases imply to a contradiction of urban centrality and symbolic periphery.
Gradual passage of the location into the city’s “grey zone” is determined by a
systematic process of symbolic de-commemoration of the locality, derogation of the
same as a memorial place and public manipulation, as well as adaptation of the
public fund of meanings connected with this place. Building and re-building of
certain elements of a real anthropological place and (non) recognition of its
commemorative value are determined by certain social, political and economic
factors, owned by various discursive potentials.
PB  - Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA
T2  - Спомен места - историја - сећања / Commemorative Places – History – Remembrances
T1  - Градски простори од места до неместа, и vice versa : случај београдског Старог Сајмишта
T1  - City Locations from Place to – No-Place and Vice Versa : a case of the Belgrade’s Staro Sajmiste
SP  - 145
EP  - 160
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8849
ER  - 
@inbook{
author = "Радовић, Срђан",
year = "2009",
abstract = "Локалитет Старог Сајмишта у Београду узима се као
парадигматични случај симболичке (ре)конструкције градског
простора у смислу културно (и политички) условљеног
дефинисања конкретних урбаних целина. Кроз вишедеценијско
трајање овог кварта Новог Београда прати се промена скупова
значења повезаних са простором, те параметри одговарајућих
транформација (посебно у најрецентнијем периоду). Јавна
сигнификантност локалитета пролази различите фазе, пут од
(антрополошког) места до неместа, те различите модусе и
садржаје комеморације простора – укљученост/искљученост из
градског текста и (не)препознатљивост објеката и комплекса
као дела укупне (бео)градске архитекстуре указују на
контрадикцију истовремене урбане централности и симболичке периферности. Постепени прелазак Старог Сајмишта у
градску симболичку „сиву зону“ условљен је систематским
процесом симболичке декомеморације локалитета, дерогирањем простора као спомен-места и јавном дискурзивном
манипулацијом и прерађивањем јавно репрезентованог фонда
значења повезаних са овом локацијом. Изградња (и
разградња) одређених елемената идентитета конкретног
антрополошког места и (не)препознавање његове комеморативне вредности условљени су појединим друштвеним,
политичким, али и економским чиниоцима који су у поседу
различитих дискурзивних потенцијала., Staro Sajmiste in Belgrade is taken as a
paradigm of symbolic re-construction of a city
place in a sense of culturally and politically
determined definitions of urban areas. During many
decades of the place’ existence, we are able to trace
changes connected with this location as well as
values attributed to appropriate transformations,
especially so in the most recent time. The public
significance of the place has underwent under
many phases, from anthropological place to no-place, different modus and contents
in commemoration of the place itself- inclusion from the city’s text and (non)
recognition of objects and complex as a part of the whole city architecture…All
these phases imply to a contradiction of urban centrality and symbolic periphery.
Gradual passage of the location into the city’s “grey zone” is determined by a
systematic process of symbolic de-commemoration of the locality, derogation of the
same as a memorial place and public manipulation, as well as adaptation of the
public fund of meanings connected with this place. Building and re-building of
certain elements of a real anthropological place and (non) recognition of its
commemorative value are determined by certain social, political and economic
factors, owned by various discursive potentials.",
publisher = "Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA",
journal = "Спомен места - историја - сећања / Commemorative Places – History – Remembrances",
booktitle = "Градски простори од места до неместа, и vice versa : случај београдског Старог Сајмишта, City Locations from Place to – No-Place and Vice Versa : a case of the Belgrade’s Staro Sajmiste",
pages = "145-160",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8849"
}
Радовић, С.. (2009). Градски простори од места до неместа, и vice versa : случај београдског Старог Сајмишта. in Спомен места - историја - сећања / Commemorative Places – History – Remembrances
Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA., 145-160.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8849
Радовић С. Градски простори од места до неместа, и vice versa : случај београдског Старог Сајмишта. in Спомен места - историја - сећања / Commemorative Places – History – Remembrances. 2009;:145-160.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8849 .
Радовић, Срђан, "Градски простори од места до неместа, и vice versa : случај београдског Старог Сајмишта" in Спомен места - историја - сећања / Commemorative Places – History – Remembrances (2009):145-160,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8849 .

The Sixteenth-century Altar Painting of the Cattaran (Kotor) Fraternity of Leather-makers

Živković, Valentina

(Belgrade : Institute for Balkan Studies, Serbian Academy of Sciences and Arts, 2009)

TY  - JOUR
AU  - Živković, Valentina
PY  - 2009
UR  - http://dais.sanu.ac.rs/123456789/4300
AB  - The altar painting that the Cattaran Fraternity of Leather-makers commissioned from the Venetian painter Girolamo da Santa Croce in the first half of the sixteenth century contains the images of Sts Bartholomew, George and Antoninus. The presence of the first two saints is looked at from the perspective of a long-established religious tradition, while the reasons for depicting the archbishop Antoninus giving alms to the poor appear to reside in the then prevailing religious policy and the local social situation.
PB  - Belgrade : Institute for Balkan Studies, Serbian Academy of Sciences and Arts
T2  - Balcanica
T1  - The Sixteenth-century Altar Painting of the Cattaran (Kotor) Fraternity of Leather-makers
SP  - 75
EP  - 84
IS  - XL
DO  - 10.2298/BALC0940075Z
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4300
ER  - 
@article{
author = "Živković, Valentina",
year = "2009",
abstract = "The altar painting that the Cattaran Fraternity of Leather-makers commissioned from the Venetian painter Girolamo da Santa Croce in the first half of the sixteenth century contains the images of Sts Bartholomew, George and Antoninus. The presence of the first two saints is looked at from the perspective of a long-established religious tradition, while the reasons for depicting the archbishop Antoninus giving alms to the poor appear to reside in the then prevailing religious policy and the local social situation.",
publisher = "Belgrade : Institute for Balkan Studies, Serbian Academy of Sciences and Arts",
journal = "Balcanica",
title = "The Sixteenth-century Altar Painting of the Cattaran (Kotor) Fraternity of Leather-makers",
pages = "75-84",
number = "XL",
doi = "10.2298/BALC0940075Z",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4300"
}
Živković, V.. (2009). The Sixteenth-century Altar Painting of the Cattaran (Kotor) Fraternity of Leather-makers. in Balcanica
Belgrade : Institute for Balkan Studies, Serbian Academy of Sciences and Arts.(XL), 75-84.
https://doi.org/10.2298/BALC0940075Z
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4300
Živković V. The Sixteenth-century Altar Painting of the Cattaran (Kotor) Fraternity of Leather-makers. in Balcanica. 2009;(XL):75-84.
doi:10.2298/BALC0940075Z
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4300 .
Živković, Valentina, "The Sixteenth-century Altar Painting of the Cattaran (Kotor) Fraternity of Leather-makers" in Balcanica, no. XL (2009):75-84,
https://doi.org/10.2298/BALC0940075Z .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4300 .

Споменици и/или гробови : сећање на смрт или декорација

Павићевић, Александра

(Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA, 2009)

TY  - CHAP
AU  - Павићевић, Александра
PY  - 2009
UR  - http://dais.sanu.ac.rs/123456789/8845
UR  - http://dais.sanu.ac.rs/123456789/8847
AB  - На први поглед, и гробови и споменици имају сличну
примарну функцију – да живе подсећају на мртве. Познато
је да споменици на гробљима, било да се ради о
архаичним, каменим крстовима или о модерним
хоризонталним или вертикалним мермерним плочама,
представљају својеврсну компензацију за покојника, који,
посредством спомен-обележја присуствује породичним
окупљањима на породичној гробљанској парцели. Ова
функција бива нешто трансформисана када је реч о
споменицима изложеним у јавним просторима (дакле изван
гробаља). Иако по логици ствари подсећају на преминуле,
њихово присуство примарно асоцира на идеју, дело и
достигнуће личности којој је споменик посвећен. Они, на
неки начин, догађај смрти стављају у други план или јој,
опет, кроз историјско предање о херојској смрти дотичног,
дају нова значења и нови смисао. У раду је дат пресек
процеса издвајања смрти из колективних меморијских
образаца, који су до почетка 19. века били примарно везани
за гробља, цркве и манастире. Са рађањем модерног
друштва и буђењем идеје националног препорода,
колективно сећање се везује за јавне споменике, док
гробља и идеја смрти остају по страни. Крај 20. века
представља својеврсну кулминацију овог процеса, оличену
у померању и уклањању споменика зарад постављања
нових.
AB  - Monuments always served as means to create
memories, markers of time, spatial separators, reflections of
political ideas, teachers of morality and the highest values
of a given epoch, instrumental artistic forms which were
suppose to bring to a standstill a historical segment and win
over temporariness.
This paper will attempt to answer if and in which
way monuments testify about death, that is, do they reflect an attitude of a certain
society about this eternal issue, and what are the ways and means used so that the
ideas became created and materialized in monuments? During my research, I came
across several levels of readings of these monumental testimonies, while two came
up as special to anthropology: the first issue revolves around ways in which a given
time/epoch determines monuments, while the other revolves around ways in which
monuments testify about latent contents of a given time/epoch. This is so because
monuments do not testify only about what is being incision/made but also on people
who ordered them. This research (which is in fact, more of a thinking about the
issue than it pretends to provide final conclusions) is limited to so-called monument
sculpture, that is, to monuments dedicated to persons and events on the territory of
Belgrade, including memorial monuments at Novo Groblje.
Deplacement of death from collective memory patterns is presented as a
process which corresponds with the development of modern society in Serbia. This
multi-layered process speaks about secularization of collective memory and place
and role that the phenomena of death had in construction of desirable and
mobilizing identity of the nation.
PB  - Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA
T2  - Спомен места - историја - сећања / Commemorative Places – History – Remembrances
T1  - Споменици и/или гробови : сећање на смрт или декорација
T1  - Monuments and/or Graves : Reminiscences of Death or Decoration
SP  - 47
EP  - 60
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8847
ER  - 
@inbook{
author = "Павићевић, Александра",
year = "2009",
abstract = "На први поглед, и гробови и споменици имају сличну
примарну функцију – да живе подсећају на мртве. Познато
је да споменици на гробљима, било да се ради о
архаичним, каменим крстовима или о модерним
хоризонталним или вертикалним мермерним плочама,
представљају својеврсну компензацију за покојника, који,
посредством спомен-обележја присуствује породичним
окупљањима на породичној гробљанској парцели. Ова
функција бива нешто трансформисана када је реч о
споменицима изложеним у јавним просторима (дакле изван
гробаља). Иако по логици ствари подсећају на преминуле,
њихово присуство примарно асоцира на идеју, дело и
достигнуће личности којој је споменик посвећен. Они, на
неки начин, догађај смрти стављају у други план или јој,
опет, кроз историјско предање о херојској смрти дотичног,
дају нова значења и нови смисао. У раду је дат пресек
процеса издвајања смрти из колективних меморијских
образаца, који су до почетка 19. века били примарно везани
за гробља, цркве и манастире. Са рађањем модерног
друштва и буђењем идеје националног препорода,
колективно сећање се везује за јавне споменике, док
гробља и идеја смрти остају по страни. Крај 20. века
представља својеврсну кулминацију овог процеса, оличену
у померању и уклањању споменика зарад постављања
нових., Monuments always served as means to create
memories, markers of time, spatial separators, reflections of
political ideas, teachers of morality and the highest values
of a given epoch, instrumental artistic forms which were
suppose to bring to a standstill a historical segment and win
over temporariness.
This paper will attempt to answer if and in which
way monuments testify about death, that is, do they reflect an attitude of a certain
society about this eternal issue, and what are the ways and means used so that the
ideas became created and materialized in monuments? During my research, I came
across several levels of readings of these monumental testimonies, while two came
up as special to anthropology: the first issue revolves around ways in which a given
time/epoch determines monuments, while the other revolves around ways in which
monuments testify about latent contents of a given time/epoch. This is so because
monuments do not testify only about what is being incision/made but also on people
who ordered them. This research (which is in fact, more of a thinking about the
issue than it pretends to provide final conclusions) is limited to so-called monument
sculpture, that is, to monuments dedicated to persons and events on the territory of
Belgrade, including memorial monuments at Novo Groblje.
Deplacement of death from collective memory patterns is presented as a
process which corresponds with the development of modern society in Serbia. This
multi-layered process speaks about secularization of collective memory and place
and role that the phenomena of death had in construction of desirable and
mobilizing identity of the nation.",
publisher = "Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA",
journal = "Спомен места - историја - сећања / Commemorative Places – History – Remembrances",
booktitle = "Споменици и/или гробови : сећање на смрт или декорација, Monuments and/or Graves : Reminiscences of Death or Decoration",
pages = "47-60",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8847"
}
Павићевић, А.. (2009). Споменици и/или гробови : сећање на смрт или декорација. in Спомен места - историја - сећања / Commemorative Places – History – Remembrances
Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA., 47-60.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8847
Павићевић А. Споменици и/или гробови : сећање на смрт или декорација. in Спомен места - историја - сећања / Commemorative Places – History – Remembrances. 2009;:47-60.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8847 .
Павићевић, Александра, "Споменици и/или гробови : сећање на смрт или декорација" in Спомен места - историја - сећања / Commemorative Places – History – Remembrances (2009):47-60,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8847 .

Eтнолошкa/антрополошкa научнa продукцијa у периоду транзиције

Лукић Крстановић, Мирослава; Дивац, Зорица

(Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA, 2009)

TY  - JOUR
AU  - Лукић Крстановић, Мирослава
AU  - Дивац, Зорица
PY  - 2009
UR  - http://www.ei.sanu.ac.rs/index.php/gei/article/view/528/472
UR  - http://dais.sanu.ac.rs/123456789/8867
AB  - У овом раду етнологију/антропологију представљамо у светлу научне
продукције, пре свега, разноврсних програмских концепција и
реализација активности које су рефлексија сложених друштвених
стања у Србији након/током периода политичке и економске кризе (у
периоду 2002-2008). 2 Стање етнолошке/антрополошке науке прати се
на три нивоа: 1. етнолошка мрежа – научни програми и институције; 2.
научна продукција – реализација и презентација научног рада; 3.
научна конфигурација – разноврсност и правци научних приступа.
Стање науке у посматраном периоду проистиче из турбулентног
периода друштва у транзицији. Поставља се питање да ли су
преломни друштвени и политички процеси довели и до другачије
научне конфигурације и валоризације. Зато је у овом раду
репрезентовање етнологије/антропологије директно конфронтирано
са текућим збивањима у сфери политике, културе, спорта и економије
у Србији и свету у датом периоду.
AB  - The ethnological/anthropological production in the period 2002 - 2008, is the reflection of the complex social, economic, political and bureaucratic situations and strategies. To establish a clear picture of ethnological/anthropological production, our analyses are concentrated on the distinguished fields, themes, those who realize them, particularly in the publishing work. At the same time, we confront science and society to point out to an interconnection of proximity and distance. Ethnological networks are continuously taking place in the scope of research programs, education programs, museum programs, research programs and scientific presentation and communication programs. These programs are part of institutional and team strategies, but they are primarily instigated by individual initiatives. The principal mainstays and coordinators of research programs are the Ethnographic Institute of the Serbian Academy of Sciences and Arts (EI SANU) in the scope of which important and diverse projects are being realized for the last 60 years; the Ethnology and Anthropology Department of the Faculty of Philosophy in Belgrade (OEA FF), which is, in addition to pedagogic activities, also implementing scientific projects. The Ethnographic Museum in Belgrade (EM) and the Serbian Academy of Sciences and Arts (SANU) Balkanology Institute, as well as regional museums and cultural institutions are also implementing research projects. Most research program focus on the dynamics of contemporary societal and cultural processes, but also on the continuity and transformation of traditional elements. In this document we will focus more on the scientific and research results through the publishing activity of ethnological/anthropological institutions, based on which one may observe the overall ethnological/anthropological activities in the last eight years.
PB  - Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA
T2  - Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
T1  - Eтнолошкa/антрополошкa научнa продукцијa у периоду транзиције
T1  - The Еthnological/Аnthropological Рroduction in the Рeriod Тransition in Serbia
SP  - 201
EP  - 221
VL  - 57
IS  - 1
DO  - 10.2298/GEI0901201L
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8867
ER  - 
@article{
author = "Лукић Крстановић, Мирослава and Дивац, Зорица",
year = "2009",
abstract = "У овом раду етнологију/антропологију представљамо у светлу научне
продукције, пре свега, разноврсних програмских концепција и
реализација активности које су рефлексија сложених друштвених
стања у Србији након/током периода политичке и економске кризе (у
периоду 2002-2008). 2 Стање етнолошке/антрополошке науке прати се
на три нивоа: 1. етнолошка мрежа – научни програми и институције; 2.
научна продукција – реализација и презентација научног рада; 3.
научна конфигурација – разноврсност и правци научних приступа.
Стање науке у посматраном периоду проистиче из турбулентног
периода друштва у транзицији. Поставља се питање да ли су
преломни друштвени и политички процеси довели и до другачије
научне конфигурације и валоризације. Зато је у овом раду
репрезентовање етнологије/антропологије директно конфронтирано
са текућим збивањима у сфери политике, културе, спорта и економије
у Србији и свету у датом периоду., The ethnological/anthropological production in the period 2002 - 2008, is the reflection of the complex social, economic, political and bureaucratic situations and strategies. To establish a clear picture of ethnological/anthropological production, our analyses are concentrated on the distinguished fields, themes, those who realize them, particularly in the publishing work. At the same time, we confront science and society to point out to an interconnection of proximity and distance. Ethnological networks are continuously taking place in the scope of research programs, education programs, museum programs, research programs and scientific presentation and communication programs. These programs are part of institutional and team strategies, but they are primarily instigated by individual initiatives. The principal mainstays and coordinators of research programs are the Ethnographic Institute of the Serbian Academy of Sciences and Arts (EI SANU) in the scope of which important and diverse projects are being realized for the last 60 years; the Ethnology and Anthropology Department of the Faculty of Philosophy in Belgrade (OEA FF), which is, in addition to pedagogic activities, also implementing scientific projects. The Ethnographic Museum in Belgrade (EM) and the Serbian Academy of Sciences and Arts (SANU) Balkanology Institute, as well as regional museums and cultural institutions are also implementing research projects. Most research program focus on the dynamics of contemporary societal and cultural processes, but also on the continuity and transformation of traditional elements. In this document we will focus more on the scientific and research results through the publishing activity of ethnological/anthropological institutions, based on which one may observe the overall ethnological/anthropological activities in the last eight years.",
publisher = "Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA",
journal = "Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA",
title = "Eтнолошкa/антрополошкa научнa продукцијa у периоду транзиције, The Еthnological/Аnthropological Рroduction in the Рeriod Тransition in Serbia",
pages = "201-221",
volume = "57",
number = "1",
doi = "10.2298/GEI0901201L",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8867"
}
Лукић Крстановић, М.,& Дивац, З.. (2009). Eтнолошкa/антрополошкa научнa продукцијa у периоду транзиције. in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA., 57(1), 201-221.
https://doi.org/10.2298/GEI0901201L
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8867
Лукић Крстановић М, Дивац З. Eтнолошкa/антрополошкa научнa продукцијa у периоду транзиције. in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA. 2009;57(1):201-221.
doi:10.2298/GEI0901201L
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8867 .
Лукић Крстановић, Мирослава, Дивац, Зорица, "Eтнолошкa/антрополошкa научнa продукцијa у периоду транзиције" in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA, 57, no. 1 (2009):201-221,
https://doi.org/10.2298/GEI0901201L .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8867 .

From Center to Periphery and Vice Versa : The Politics of Toponyms in the Transitional Capital

Radović, Srđan

(Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA, 2008)

TY  - JOUR
AU  - Radović, Srđan
PY  - 2008
UR  - http://www.ei.sanu.ac.rs/index.php/gei/article/view/558/493
UR  - http://dais.sanu.ac.rs/123456789/8861
AB  - This paper discusses the politics of street names in Belgrade since the beginning of 1990s until today. Given the central place of the capital city in the symbolic geography of the nation, subsequent cultural influences of the capitals' 'city text overcomes its actual scale. The past fifteen years of the 'toponymical transition' are characterized by several phases and specifics in commemoration and de-commemoration of various public symbols both in the contents and means of such identity re-construction. Being mostly consistent, the de-commemoration of themes and persons connected with the related historical period and ideology is usually achieved through revision (without restitution) of street names, and also through identity politics which initiate a politically opportune transfer of toponyms in the symbolic center-periphery relation of the city (and national) text.
AB  - У раду се разматрају карактеристике политике (пре)именовања
уличних топонима у Београду од почетка деведесетих година до данас, која се
посматра као део идентитетских политика у транзиционом друштву којима се
историја и географија уписују у „градски текст“, чинећи их интегралним
делом људске свакодневице. Културно формативни карактер градског текста
(и архитекстуре) престонице превазилази оквире самог града с обзиром на
централно место главног града у симболичкој географији нације, те он утиче и
на обликовање „националног текста“ и сведочи о садржају и стратегијама
nation-building-a у одређеном периоду. У току преко петнаест година
„топонимске транзиције“ у Београду уочавају се различите фазе и особености
уклањања и инсталирања различитих јавних симбола, како у смислу садржаја,
тако и начина овакве иденитетске (ре)конструкције. При комплементарном
процесу истовремене комеморације и декомеморације симбола у урбаном
тексту, од самог очетка деведесетих година до данас, као константа се јавља
углавном конзистентна декомеморација појмова и особа повезаних са
конкретним историјским периодом и идеологијом, док комеморација показује
варијабилност у смислу вредности и порука које новоуспостављени топоними
носе са собом. За разлику од већине других транзицијских престоница, у
главном граду Србије не долази до свеобухватне „рестаурације“
пресоцијалистичког уличног називља – нити у једном од таласа
преименовања, симболички повратак на (претпостављено) старо/традиционално се не показује као политички довољно опортун, и иако се интервенција
у градску топонимију најчешће легитимише прошлошћу, она заправо
представља савремени израз политичке воље која топонимску баштину
обилно редукује, рециклира и селективно реинсталира. Прекрајање овог
сегмента градског текста углавном се врши преко ревизије (најчешће без
реституције) одређених топонима, и кроз идентитетске политике које
иницирају политички пригодан трансфер топонима на симболичкој и просторној релацији центар – периферија градског (и националног) текста –
„ревизија без реституције“ топонима циљано „чисти“ централне и историјске
делове престонице од неподобних јавних симбола потискујући их ка
периферији, где се временом новоозначени центар просторно све више шири
и симболички потире проскрибовану баштину на маргине и градског и
националног тескта у симболичку „сиву зону“ и невидљивост. Одсуство
епохализма при увођењу нових/старих симбола у јавни простор града убрзава
процес просторно/историјске реконфигурације с обзиром да се конструише
представа о рутинском и техничком карактеру овог процеа, али и сведочи о
несигурности оваквих идентитетских политика које избегавају прокламативну
обзнану „промене“ и увођење препорних симбола у централни/видљививији
део града (који се, могуће привремено, смештају у рубне квартове градског
подручја) – пре него симболичко потврђивање већ реализоване друштвене и
политичке промене, најрецентнија преиначавања (бео)градског текста
представљају један од агенаса идентитетских политика које кроз просторну
легитимизацију одређених вредности и симбола придоносе потенцијалној,
будућој, легитимизацији и норматизовању одговарајуће културне
конструкције нације кроз друге канале културног комуницирања у друштву.
PB  - Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA
T2  - Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
T1  - From Center to Periphery and Vice Versa : The Politics of Toponyms in the Transitional Capital
T1  - Од центра до периферије, и обратно : политика топонима у транзицијској престоници
SP  - 53
EP  - 74
VL  - 56
IS  - 2
DO  - 10.2298/GEI0802053R
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8861
ER  - 
@article{
author = "Radović, Srđan",
year = "2008",
abstract = "This paper discusses the politics of street names in Belgrade since the beginning of 1990s until today. Given the central place of the capital city in the symbolic geography of the nation, subsequent cultural influences of the capitals' 'city text overcomes its actual scale. The past fifteen years of the 'toponymical transition' are characterized by several phases and specifics in commemoration and de-commemoration of various public symbols both in the contents and means of such identity re-construction. Being mostly consistent, the de-commemoration of themes and persons connected with the related historical period and ideology is usually achieved through revision (without restitution) of street names, and also through identity politics which initiate a politically opportune transfer of toponyms in the symbolic center-periphery relation of the city (and national) text., У раду се разматрају карактеристике политике (пре)именовања
уличних топонима у Београду од почетка деведесетих година до данас, која се
посматра као део идентитетских политика у транзиционом друштву којима се
историја и географија уписују у „градски текст“, чинећи их интегралним
делом људске свакодневице. Културно формативни карактер градског текста
(и архитекстуре) престонице превазилази оквире самог града с обзиром на
централно место главног града у симболичкој географији нације, те он утиче и
на обликовање „националног текста“ и сведочи о садржају и стратегијама
nation-building-a у одређеном периоду. У току преко петнаест година
„топонимске транзиције“ у Београду уочавају се различите фазе и особености
уклањања и инсталирања различитих јавних симбола, како у смислу садржаја,
тако и начина овакве иденитетске (ре)конструкције. При комплементарном
процесу истовремене комеморације и декомеморације симбола у урбаном
тексту, од самог очетка деведесетих година до данас, као константа се јавља
углавном конзистентна декомеморација појмова и особа повезаних са
конкретним историјским периодом и идеологијом, док комеморација показује
варијабилност у смислу вредности и порука које новоуспостављени топоними
носе са собом. За разлику од већине других транзицијских престоница, у
главном граду Србије не долази до свеобухватне „рестаурације“
пресоцијалистичког уличног називља – нити у једном од таласа
преименовања, симболички повратак на (претпостављено) старо/традиционално се не показује као политички довољно опортун, и иако се интервенција
у градску топонимију најчешће легитимише прошлошћу, она заправо
представља савремени израз политичке воље која топонимску баштину
обилно редукује, рециклира и селективно реинсталира. Прекрајање овог
сегмента градског текста углавном се врши преко ревизије (најчешће без
реституције) одређених топонима, и кроз идентитетске политике које
иницирају политички пригодан трансфер топонима на симболичкој и просторној релацији центар – периферија градског (и националног) текста –
„ревизија без реституције“ топонима циљано „чисти“ централне и историјске
делове престонице од неподобних јавних симбола потискујући их ка
периферији, где се временом новоозначени центар просторно све више шири
и симболички потире проскрибовану баштину на маргине и градског и
националног тескта у симболичку „сиву зону“ и невидљивост. Одсуство
епохализма при увођењу нових/старих симбола у јавни простор града убрзава
процес просторно/историјске реконфигурације с обзиром да се конструише
представа о рутинском и техничком карактеру овог процеа, али и сведочи о
несигурности оваквих идентитетских политика које избегавају прокламативну
обзнану „промене“ и увођење препорних симбола у централни/видљививији
део града (који се, могуће привремено, смештају у рубне квартове градског
подручја) – пре него симболичко потврђивање већ реализоване друштвене и
политичке промене, најрецентнија преиначавања (бео)градског текста
представљају један од агенаса идентитетских политика које кроз просторну
легитимизацију одређених вредности и симбола придоносе потенцијалној,
будућој, легитимизацији и норматизовању одговарајуће културне
конструкције нације кроз друге канале културног комуницирања у друштву.",
publisher = "Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA",
journal = "Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA",
title = "From Center to Periphery and Vice Versa : The Politics of Toponyms in the Transitional Capital, Од центра до периферије, и обратно : политика топонима у транзицијској престоници",
pages = "53-74",
volume = "56",
number = "2",
doi = "10.2298/GEI0802053R",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8861"
}
Radović, S.. (2008). From Center to Periphery and Vice Versa : The Politics of Toponyms in the Transitional Capital. in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA., 56(2), 53-74.
https://doi.org/10.2298/GEI0802053R
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8861
Radović S. From Center to Periphery and Vice Versa : The Politics of Toponyms in the Transitional Capital. in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA. 2008;56(2):53-74.
doi:10.2298/GEI0802053R
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8861 .
Radović, Srđan, "From Center to Periphery and Vice Versa : The Politics of Toponyms in the Transitional Capital" in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA, 56, no. 2 (2008):53-74,
https://doi.org/10.2298/GEI0802053R .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8861 .
3

Окцидентализам у Србији. Поједине карактеристике културне концептуализације у периоду транзиције

Радовић, Срђан

(Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA, 2008)

TY  - CHAP
AU  - Радовић, Срђан
PY  - 2008
UR  - http://dais.sanu.ac.rs/123456789/7515
UR  - http://dais.sanu.ac.rs/123456789/8721
AB  - Ток друге фазе транзиције у Србији открива амбивалентан
однос јавности према друштвеном моделу који се
реформама званично жели постићи у нашој земљи и према
геополитичком и социо-културном простору којем се
формално тежи (европска и евроатлантска заједница
земаља). Значајан део представа и ставова о Западу могли
би се подвести под дискурс поимања и репрезентације,
означен појмом окцидентализам. Присуство и садржај
окциденталистичких представа у јавним и приватним
наративима указује на карактеристике културне позиције
која се у нашем друштву формира спрам нашег
европског/западног окружења у периоду транзиције, што
може да открије и неке од идентитетских стратегија нашег
друштва у свету све интензивније захваћеном
глобализацијом. Осим појединих особености културног
самопозиционирања нашег друштва у односу на жаришта
културне глобализације, истраживање и анализа приватних
наратива испитаника указују и на одређене посебности
окциденталистичке културне перцепције у Србији у
најновије доба.
AB  - Beginning of the Serbian transition in 2000 lead, at least
nominally, to the start of reconstruction and formation of
institutions and social models according to Western
patterns (of liberal democracy and market economy),
and, at the same time, announced the official start of
integration with European countries (EU), and, less
explicitly and intensively, inclusion of Serbia into Euro-Atlantic family, the center of 21 st Century globalization,
group of societies designated as “the West”, “Western
countries”. Alongside these formal processes, cultural, symbolic and identity
(re)construction is taking place in Serbia, as well as cultural positioning towards the
Metropolis/Center that defines the tempo and the characteristics of the globalization
process.
One of the identity strategies of societies which could be defined as parts of
the Periphery is counter-Orientalism, which can be designated with the term
Occidentalism as defined by Buruma and Margalit. It emerged as an ideological
response of elites and cultural apparatuses of societies which were heavily
influenced by the West (in different historical epochs), most frequently through
economic and/or cultural domination and imperialism. With time, Occidentalism
became more than just a mere response to (Western) Orientalism, and evolved into
a well-established system of representation of the Colonial/Capitalist/Western/etc.
“Other” which is being transferred from public narratives to privates ones, and vice
versa. Occidentalist representations of the West are emerging from the beginnings
of the rise of the so-called Western world in different cultures and within various
world-views (from German Romanticism to Islamic Fundamentalism). Thus,
Occidentalism in 21 st Century Serbia inevitably shows specific differences given
the ongoing globalization, late transition, characteristics of socio-cultural heritage,
and supposedly “liminal” position of the country in the symbolical geography with
culturally (and politically) drawn axis of Center : Periphery, North : South,
Occident : Orient.
Official narratives in Serbia usually depict the West and its supposed
characteristics in positive or neutral manner, while unofficial public discourses
(including the media) ambivalently approach Serbia‟s geo-political surrounding:
opinion polls show clear differentiation between rational motive to be become more
close to the West, and emotional resistance towards it. Content of the
representations which can be characterized as Occidentalist therefore emanate contradictions that are inevitable in time of unstoppable globalization and non-
reversible transition of the society. Such ambivalence, already present in the public,
was investigated among the group of Serbian high-school and University students
with the aim of comprehending detailed characteristics of the Occidentalist system
of representation present among this group of younger people who are almost
exclusively being socialized and encultured in the period of transition and
globalization.
Future members of the society which will most surely be integrated into
wider trans-national economic and political associations, most often perceive
capitalism and free-market in modified Occidentalist manner: fascination with the
economic might and living standards is accompanied with the Occidentalist critique
of Capitalism which isn‟t grounded in discourse of social sensibility since it doesn‟t
question capitalist mercantile and competitive spirit, but the dehumanization which
is supposedly determined by the perceived obsession with money and the material.
Occidentalist matrix of representation is also present in frequent criticism of
perceived liberalism and modernity of the West which partially follows the
narrative about Western “de-spiritualization” and “renunciation” of God, but not
integrally since it‟s confined to criticism of one segment of imagined Western
realities, and not of the perceived social model in general. Typical Occidentalist
representations of Capitalism, and decadence and atheization, are present, but in
modified and partial form, while the group of negatively connoted Occidentalist
representations about urbanity and rationality and modernity, are randomly present – it seems that the integral discourse suffers modifications. Inclusion into
globalization and experience of, at least partial, results of modernization and
secularization disable the complete essentialization and overall symbolic
stigmatization of the West. Given the mentioned parameters of appearance of such
representations in Serbia, it could be said that Occidentalism is present more in a
form of non-coherent group of representations that temporarily marks the cultural
boundary towards the West, rather than a sublime and stable discourse that
significantly defines “Us” and the “Other”.
AB  - Развитието на втората фаза на прехода в Сърбия
разткрива амбивалентното отношение и на
публичното мнение, и на населението, както към
обществения модел, който посредством реформите
официално се желае да бъде постигнат в нашата
страна, така и спрямо геополитическото и
социокултурното пространство, към което формално
се стремим (Европейската и евро-атлантическата
общност). Значителен дял от представите и
позициите относно Запада и/ или Европа може да бъде сведен до дискурса за
разбирането и представянето, означен с понятието оксидентализъм
(западнячество). Присъствието и съдържанието на прозападни представи в
публичните и в частните наративи показва характеристиките на дистанция,
която се формира в нашето общество в периода на преход спрямо нашето
европейско/ западно обкръжение, което от своя страна може да покаже и
някои от идентичностните стратегии на нашето общество в светлината на все
по-завладяващата го глобализация. Освен отделни особености на културното
самопозициониране на нашето общество спрямо огнищата на културна
глобализация, изследването и анализът на частните наративи на
интервюираните показват и определени особености на про-западната
културна перцепция в Сърбия в сравнение с други култури.
PB  - Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA
T2  - Културне паралеле : свакодневна култура у постсоцијалистичком периоду / Cultural parallels : Everyday Culture in the Post-Socialist Period / Културни паралели : всекидневната култура в постсоциалистическия период
T1  - Окцидентализам у Србији. Поједине карактеристике културне концептуализације у периоду транзиције
T1  - Occidentalism in Serbia. Certain Characteristics of Cultural Conceptualization in Transitional Period
T1  - Оксидентализмът (западничеството) в Сърбия. Oтделни характеристики на културната концептуализация в периода на преход
SP  - 68
EP  - 83
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8721
ER  - 
@inbook{
author = "Радовић, Срђан",
year = "2008",
abstract = "Ток друге фазе транзиције у Србији открива амбивалентан
однос јавности према друштвеном моделу који се
реформама званично жели постићи у нашој земљи и према
геополитичком и социо-културном простору којем се
формално тежи (европска и евроатлантска заједница
земаља). Значајан део представа и ставова о Западу могли
би се подвести под дискурс поимања и репрезентације,
означен појмом окцидентализам. Присуство и садржај
окциденталистичких представа у јавним и приватним
наративима указује на карактеристике културне позиције
која се у нашем друштву формира спрам нашег
европског/западног окружења у периоду транзиције, што
може да открије и неке од идентитетских стратегија нашег
друштва у свету све интензивније захваћеном
глобализацијом. Осим појединих особености културног
самопозиционирања нашег друштва у односу на жаришта
културне глобализације, истраживање и анализа приватних
наратива испитаника указују и на одређене посебности
окциденталистичке културне перцепције у Србији у
најновије доба., Beginning of the Serbian transition in 2000 lead, at least
nominally, to the start of reconstruction and formation of
institutions and social models according to Western
patterns (of liberal democracy and market economy),
and, at the same time, announced the official start of
integration with European countries (EU), and, less
explicitly and intensively, inclusion of Serbia into Euro-Atlantic family, the center of 21 st Century globalization,
group of societies designated as “the West”, “Western
countries”. Alongside these formal processes, cultural, symbolic and identity
(re)construction is taking place in Serbia, as well as cultural positioning towards the
Metropolis/Center that defines the tempo and the characteristics of the globalization
process.
One of the identity strategies of societies which could be defined as parts of
the Periphery is counter-Orientalism, which can be designated with the term
Occidentalism as defined by Buruma and Margalit. It emerged as an ideological
response of elites and cultural apparatuses of societies which were heavily
influenced by the West (in different historical epochs), most frequently through
economic and/or cultural domination and imperialism. With time, Occidentalism
became more than just a mere response to (Western) Orientalism, and evolved into
a well-established system of representation of the Colonial/Capitalist/Western/etc.
“Other” which is being transferred from public narratives to privates ones, and vice
versa. Occidentalist representations of the West are emerging from the beginnings
of the rise of the so-called Western world in different cultures and within various
world-views (from German Romanticism to Islamic Fundamentalism). Thus,
Occidentalism in 21 st Century Serbia inevitably shows specific differences given
the ongoing globalization, late transition, characteristics of socio-cultural heritage,
and supposedly “liminal” position of the country in the symbolical geography with
culturally (and politically) drawn axis of Center : Periphery, North : South,
Occident : Orient.
Official narratives in Serbia usually depict the West and its supposed
characteristics in positive or neutral manner, while unofficial public discourses
(including the media) ambivalently approach Serbia‟s geo-political surrounding:
opinion polls show clear differentiation between rational motive to be become more
close to the West, and emotional resistance towards it. Content of the
representations which can be characterized as Occidentalist therefore emanate contradictions that are inevitable in time of unstoppable globalization and non-
reversible transition of the society. Such ambivalence, already present in the public,
was investigated among the group of Serbian high-school and University students
with the aim of comprehending detailed characteristics of the Occidentalist system
of representation present among this group of younger people who are almost
exclusively being socialized and encultured in the period of transition and
globalization.
Future members of the society which will most surely be integrated into
wider trans-national economic and political associations, most often perceive
capitalism and free-market in modified Occidentalist manner: fascination with the
economic might and living standards is accompanied with the Occidentalist critique
of Capitalism which isn‟t grounded in discourse of social sensibility since it doesn‟t
question capitalist mercantile and competitive spirit, but the dehumanization which
is supposedly determined by the perceived obsession with money and the material.
Occidentalist matrix of representation is also present in frequent criticism of
perceived liberalism and modernity of the West which partially follows the
narrative about Western “de-spiritualization” and “renunciation” of God, but not
integrally since it‟s confined to criticism of one segment of imagined Western
realities, and not of the perceived social model in general. Typical Occidentalist
representations of Capitalism, and decadence and atheization, are present, but in
modified and partial form, while the group of negatively connoted Occidentalist
representations about urbanity and rationality and modernity, are randomly present – it seems that the integral discourse suffers modifications. Inclusion into
globalization and experience of, at least partial, results of modernization and
secularization disable the complete essentialization and overall symbolic
stigmatization of the West. Given the mentioned parameters of appearance of such
representations in Serbia, it could be said that Occidentalism is present more in a
form of non-coherent group of representations that temporarily marks the cultural
boundary towards the West, rather than a sublime and stable discourse that
significantly defines “Us” and the “Other”., Развитието на втората фаза на прехода в Сърбия
разткрива амбивалентното отношение и на
публичното мнение, и на населението, както към
обществения модел, който посредством реформите
официално се желае да бъде постигнат в нашата
страна, така и спрямо геополитическото и
социокултурното пространство, към което формално
се стремим (Европейската и евро-атлантическата
общност). Значителен дял от представите и
позициите относно Запада и/ или Европа може да бъде сведен до дискурса за
разбирането и представянето, означен с понятието оксидентализъм
(западнячество). Присъствието и съдържанието на прозападни представи в
публичните и в частните наративи показва характеристиките на дистанция,
която се формира в нашето общество в периода на преход спрямо нашето
европейско/ западно обкръжение, което от своя страна може да покаже и
някои от идентичностните стратегии на нашето общество в светлината на все
по-завладяващата го глобализация. Освен отделни особености на културното
самопозициониране на нашето общество спрямо огнищата на културна
глобализация, изследването и анализът на частните наративи на
интервюираните показват и определени особености на про-западната
културна перцепция в Сърбия в сравнение с други култури.",
publisher = "Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA",
journal = "Културне паралеле : свакодневна култура у постсоцијалистичком периоду / Cultural parallels : Everyday Culture in the Post-Socialist Period / Културни паралели : всекидневната култура в постсоциалистическия период",
booktitle = "Окцидентализам у Србији. Поједине карактеристике културне концептуализације у периоду транзиције, Occidentalism in Serbia. Certain Characteristics of Cultural Conceptualization in Transitional Period, Оксидентализмът (западничеството) в Сърбия. Oтделни характеристики на културната концептуализация в периода на преход",
pages = "68-83",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8721"
}
Радовић, С.. (2008). Окцидентализам у Србији. Поједине карактеристике културне концептуализације у периоду транзиције. in Културне паралеле : свакодневна култура у постсоцијалистичком периоду / Cultural parallels : Everyday Culture in the Post-Socialist Period / Културни паралели : всекидневната култура в постсоциалистическия период
Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA., 68-83.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8721
Радовић С. Окцидентализам у Србији. Поједине карактеристике културне концептуализације у периоду транзиције. in Културне паралеле : свакодневна култура у постсоцијалистичком периоду / Cultural parallels : Everyday Culture in the Post-Socialist Period / Културни паралели : всекидневната култура в постсоциалистическия период. 2008;:68-83.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8721 .
Радовић, Срђан, "Окцидентализам у Србији. Поједине карактеристике културне концептуализације у периоду транзиције" in Културне паралеле : свакодневна култура у постсоцијалистичком периоду / Cultural parallels : Everyday Culture in the Post-Socialist Period / Културни паралели : всекидневната култура в постсоциалистическия период (2008):68-83,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8721 .

Impact of Paternal Investment Among Women in Sandzak

Čvorović, Jelena

(Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA, 2008)

TY  - JOUR
AU  - Čvorović, Jelena
PY  - 2008
UR  - http://www.ei.sanu.ac.rs/index.php/gei/article/view/565/500
UR  - http://dais.sanu.ac.rs/123456789/8866
AB  - An evolutionary model of facultative reproductive strategies explains much of women's life history strategy in terms of the absence or presence of their fathers and parental investment they made. This paper assesses direct paternal investment and behavioral outcomes in 164 women in the Sandzak region, using human behavioral ecology approach, with a special emphasis on female reproductive strategy.
AB  - Еволуциони модел факултативних репродуктивних стратегија
објашњава велики део животне историје жена, у зависности од
присуства/одсуства оца и родитељског улагања. У овом раду је представљено
истраживање очинског улагања и његових последица на понашање и животну
историју 164 жене у регији Санџака. Као основни приступ, у истраживању се
користи екологија понашања, са нарочитим освртом на женске репродуктивне
стратегије. Такође, у анализу су укључени и потенцијални генетски ефекти.
Екологија понашања је апликација модела еволуционе биологије у
истраживању и објашњавању људских друштава. Овај приступ покушава да
објасни различитости у понашању, као последицу одговора на зависност од
услова средине, у напору индивидуа да максимизирају инклузивни фитнес.
Спецификација фактора срединског и друштвеног окружења који
ограничавају појединце да максимизирају фитнес представља можда
најзначајнији чинилац. За последицу, имамо да појединци развијају стратегије
понашања, дизајниране тако да реше адаптивне проблеме. Анализа је
показала, после контролисања свих варијабли, да жене чији је отац био
одсутан или чије је улагање било минимално имају, у просеку, ранију
репродукцију, чешће побачаје и већу смртност деце, већи фертилитет, мање
образовања, више бракова и партнера, више уговорених бракова, као и
проблематичне и конфликтне брачне односе (укључујући и ризик од насиља у
кући), у поређењу са женама код којих очинско улагање било сразмерно веће
и континуирано. Когнитиво достигнуће, измерено у виду резултата теста, не
утиче на родитељско улагање у овом узорку, а генетски и евокативни утицај
деце нису статистички значајни. Ово истраживање сугерише да је родитељско
улагање важно, само по себи, у односу на женске репродуктивне стратегије.
Наравно, овакав закључак не искључује и друге факторе који могу бити
једнако важни. Варијације у родитељском улагању могу бити каузална веза
између врсте окружења и ризика и људских животних историја.
PB  - Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA
T2  - Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
T1  - Impact of Paternal Investment Among Women in Sandzak
T1  - Утицај очинског улагања у кћерке : случај жена у Санџаку
SP  - 159
EP  - 170
VL  - 56
IS  - 2
DO  - 10.2298/GEI0802159C
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8866
ER  - 
@article{
author = "Čvorović, Jelena",
year = "2008",
abstract = "An evolutionary model of facultative reproductive strategies explains much of women's life history strategy in terms of the absence or presence of their fathers and parental investment they made. This paper assesses direct paternal investment and behavioral outcomes in 164 women in the Sandzak region, using human behavioral ecology approach, with a special emphasis on female reproductive strategy., Еволуциони модел факултативних репродуктивних стратегија
објашњава велики део животне историје жена, у зависности од
присуства/одсуства оца и родитељског улагања. У овом раду је представљено
истраживање очинског улагања и његових последица на понашање и животну
историју 164 жене у регији Санџака. Као основни приступ, у истраживању се
користи екологија понашања, са нарочитим освртом на женске репродуктивне
стратегије. Такође, у анализу су укључени и потенцијални генетски ефекти.
Екологија понашања је апликација модела еволуционе биологије у
истраживању и објашњавању људских друштава. Овај приступ покушава да
објасни различитости у понашању, као последицу одговора на зависност од
услова средине, у напору индивидуа да максимизирају инклузивни фитнес.
Спецификација фактора срединског и друштвеног окружења који
ограничавају појединце да максимизирају фитнес представља можда
најзначајнији чинилац. За последицу, имамо да појединци развијају стратегије
понашања, дизајниране тако да реше адаптивне проблеме. Анализа је
показала, после контролисања свих варијабли, да жене чији је отац био
одсутан или чије је улагање било минимално имају, у просеку, ранију
репродукцију, чешће побачаје и већу смртност деце, већи фертилитет, мање
образовања, више бракова и партнера, више уговорених бракова, као и
проблематичне и конфликтне брачне односе (укључујући и ризик од насиља у
кући), у поређењу са женама код којих очинско улагање било сразмерно веће
и континуирано. Когнитиво достигнуће, измерено у виду резултата теста, не
утиче на родитељско улагање у овом узорку, а генетски и евокативни утицај
деце нису статистички значајни. Ово истраживање сугерише да је родитељско
улагање важно, само по себи, у односу на женске репродуктивне стратегије.
Наравно, овакав закључак не искључује и друге факторе који могу бити
једнако важни. Варијације у родитељском улагању могу бити каузална веза
између врсте окружења и ризика и људских животних историја.",
publisher = "Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA",
journal = "Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA",
title = "Impact of Paternal Investment Among Women in Sandzak, Утицај очинског улагања у кћерке : случај жена у Санџаку",
pages = "159-170",
volume = "56",
number = "2",
doi = "10.2298/GEI0802159C",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8866"
}
Čvorović, J.. (2008). Impact of Paternal Investment Among Women in Sandzak. in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA., 56(2), 159-170.
https://doi.org/10.2298/GEI0802159C
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8866
Čvorović J. Impact of Paternal Investment Among Women in Sandzak. in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA. 2008;56(2):159-170.
doi:10.2298/GEI0802159C
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8866 .
Čvorović, Jelena, "Impact of Paternal Investment Among Women in Sandzak" in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA, 56, no. 2 (2008):159-170,
https://doi.org/10.2298/GEI0802159C .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8866 .

Women’s Autonomy and Domestic Violence in the Sandzak Region : The Influence of Religion and Region

Čvorović, Jelena

(Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA, 2008)

TY  - JOUR
AU  - Čvorović, Jelena
PY  - 2008
UR  - http://www.ei.sanu.ac.rs/index.php/gei/article/view/603/538
UR  - http://dais.sanu.ac.rs/123456789/8854
AB  - This paper seeks to shed light on a specific aspect of domestic violence wife beating in the Sandžak region, southwestern Serbia. The paper draws upon data collected in the course of a study on women's autonomy in the region. Violence against women in this area is closely linked to the institution of marriage, where related norms and cultural practices reinforce women's powerlessness, exposing them to domestic violence.
AB  - Овај рад се бави специфичним аспектом насиља у породици – насиљем над женама у регији Санџака. Насиље уперено према женама
повезано је са институцијом брака, где културне норме и норме понашања
утичу на положај и обесправљеност жена, излажући их насиљу у породици.
Жене у Санџаку (Српкиње и Муслиманке подједнако) повремено су тучене и
малтретиране од стране својих мушкараца – очева, браће, а нарочито мужева
или партнера. Анализа обухвата укупно 164 жене (и њихове партнере),
различитог економског, образовног и друштвеног статуса, различите религије,
фертилитета и економске активности.
У испитиваној групи муслиманских жена, најважније варијабле које
утичу на ниво аутономије жена јесу година рођења (у позитивној корелацији),
број бракова (негативна корелација) и, донекле, економска активност. У овој
групи испитаника, и мушкарци и жене подједнако оцењују ниво аутономије
жена.
У групи испитаних српских жена, најважније варијабле које утичу на
ниво аутономије жена јесу година рођења (у негативној корелацији) и
образовање (позитивна корелација). Поред тога, српске жене оцењују свој
ниво аутономије као много већи у односу на то како га оцењују њихови
партнери.
Брак је, као институција, у блиској вези са насиљем у породицама у
српским и муслиманским заједницама у Санџаку: мушкарци често користе
насиље да потврде своју доминантност и неједнак положај жене у оквиру
породице. У давном природном и друштвеном окружењу, када су се
формирале еволуционе адаптације, жене су имале мало или нимало слободе.
Фитнес „казне“ за учињене грешке при процени партнера и његове будуће
подршке/улагања биле су сигурно несагледиве у еволуционом смислу. Овај
основни постулат еволуције треба имати на уму када се питамо зашто толико
жена остаје и опстаје у насилним везама брака/средине.
PB  - Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA
T2  - Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
T1  - Women’s Autonomy and Domestic Violence in the Sandzak Region : The Influence of Religion and Region
T1  - Аутономија жена и насиље у породици у регији Санџака : утицај религије и регије
SP  - 145
EP  - 165
VL  - 56
IS  - 1
DO  - 10.2298/GEI0801145C
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8854
ER  - 
@article{
author = "Čvorović, Jelena",
year = "2008",
abstract = "This paper seeks to shed light on a specific aspect of domestic violence wife beating in the Sandžak region, southwestern Serbia. The paper draws upon data collected in the course of a study on women's autonomy in the region. Violence against women in this area is closely linked to the institution of marriage, where related norms and cultural practices reinforce women's powerlessness, exposing them to domestic violence., Овај рад се бави специфичним аспектом насиља у породици – насиљем над женама у регији Санџака. Насиље уперено према женама
повезано је са институцијом брака, где културне норме и норме понашања
утичу на положај и обесправљеност жена, излажући их насиљу у породици.
Жене у Санџаку (Српкиње и Муслиманке подједнако) повремено су тучене и
малтретиране од стране својих мушкараца – очева, браће, а нарочито мужева
или партнера. Анализа обухвата укупно 164 жене (и њихове партнере),
различитог економског, образовног и друштвеног статуса, различите религије,
фертилитета и економске активности.
У испитиваној групи муслиманских жена, најважније варијабле које
утичу на ниво аутономије жена јесу година рођења (у позитивној корелацији),
број бракова (негативна корелација) и, донекле, економска активност. У овој
групи испитаника, и мушкарци и жене подједнако оцењују ниво аутономије
жена.
У групи испитаних српских жена, најважније варијабле које утичу на
ниво аутономије жена јесу година рођења (у негативној корелацији) и
образовање (позитивна корелација). Поред тога, српске жене оцењују свој
ниво аутономије као много већи у односу на то како га оцењују њихови
партнери.
Брак је, као институција, у блиској вези са насиљем у породицама у
српским и муслиманским заједницама у Санџаку: мушкарци често користе
насиље да потврде своју доминантност и неједнак положај жене у оквиру
породице. У давном природном и друштвеном окружењу, када су се
формирале еволуционе адаптације, жене су имале мало или нимало слободе.
Фитнес „казне“ за учињене грешке при процени партнера и његове будуће
подршке/улагања биле су сигурно несагледиве у еволуционом смислу. Овај
основни постулат еволуције треба имати на уму када се питамо зашто толико
жена остаје и опстаје у насилним везама брака/средине.",
publisher = "Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA",
journal = "Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA",
title = "Women’s Autonomy and Domestic Violence in the Sandzak Region : The Influence of Religion and Region, Аутономија жена и насиље у породици у регији Санџака : утицај религије и регије",
pages = "145-165",
volume = "56",
number = "1",
doi = "10.2298/GEI0801145C",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8854"
}
Čvorović, J.. (2008). Women’s Autonomy and Domestic Violence in the Sandzak Region : The Influence of Religion and Region. in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA., 56(1), 145-165.
https://doi.org/10.2298/GEI0801145C
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8854
Čvorović J. Women’s Autonomy and Domestic Violence in the Sandzak Region : The Influence of Religion and Region. in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA. 2008;56(1):145-165.
doi:10.2298/GEI0801145C
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8854 .
Čvorović, Jelena, "Women’s Autonomy and Domestic Violence in the Sandzak Region : The Influence of Religion and Region" in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA, 56, no. 1 (2008):145-165,
https://doi.org/10.2298/GEI0801145C .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8854 .
2

Технике хумора и теорија о социјалним типовима. Теоријско методолошки оквир за анализу вицева као хумористичког фолклорног материјала

Трифуновић, Весна

(Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA, 2008)

TY  - CHAP
AU  - Трифуновић, Весна
PY  - 2008
UR  - http://dais.sanu.ac.rs/123456789/7515
UR  - http://dais.sanu.ac.rs/123456789/8732
AB  - Рад представља синтезу теорије Орина Клапа о социјалним
типовима и теорије о техникама хумора, Артура Асе
Бергера, која је искоришћена као теоријско-методолошки
оквир за анализу савремених домаћих вицева. Основна
намера је да се покаже како овакав приступ пружа другачији
поглед на вицеве, што доводи до ишчитавања нових порука
које се путем овог фолклорног материјала могу преносити.
AB  - Techniques of humor were identified by Arthur Asa
Berger, the professor of Broadcast and Electronic
Communication Arts, San Francisco State University. In
this way Berger gave an important contribution to the
study of humor and opened new possibilities for its
research and understanding. In this paper I am going to
problematize the way in which techniques of humor
might be applied in the analysis of humoristic folklore
material, in the first place, of jokes. Jokes might be regarded as one of the important
forms of humor in folklore creation. Works on this folklore issue in Serbian
anthropology are very rare, and one of the most important is the PhD thesis of
Gordana Ljuboja “Ethnic Humor of the 20 th century”. However, apart from profiled
characters from the jokes that Ljuboja analyzed, there are also others that are worth
discussion. Therefore, the question that imposes is what else might we find out from
the jokes that are being retold, heard and transmitted in one society. The paper will
try to answer this question and to offer a new approach to the research of jokes as
an important folklore material.
AB  - Техниките на хумора са идентифицирани от Артур Аса Бъргър, професор от
Катедрата по медии и електронни комуникации при Държавния университет на Сан Франциско. С това Бъргър дава важен
принос в изследването на хумора и създава нови
възможности за неговото следене и проучване.
Предмет на настоящата работа е разглеждането на начините, по които хумористичните
техники могат да бъдат приложени при анализа на
хумористичния фолклорен материал, на първо
място към вицовете. Вицовете могат да бъдат
разглеждани като една от най-значимите прояви на хумора в народното
творчество. Трудовете, в които се разглежда този фолклорен жанр, са
изключително редки в сръбската антропология и като един от най-известните
между тях се откроява докторската дисертация на Гордана Любоя
“Етническия хумор на ХХ век”. Все пак обаче, покрай етнически
определените образи, във вицовете се появяват и други “юнаци”, които също
си струва да бъдат разгледани. С това се поставя въпроса какво още можем да
разберем въз основа на вицовете, които се преразказват, слушат и предават в
едно общество. Докладът ще се опита да отговори на този въпрос и да
предложи нов подход при разглеждането на вицовете като важен фолклорен
материал.
PB  - Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA
T2  - Културне паралеле : свакодневна култура у постсоцијалистичком периоду / Cultural parallels : Everyday Culture in the Post-Socialist Period / Културни паралели : всекидневната култура в постсоциалистическия период
T1  - Технике хумора и теорија о социјалним типовима. Теоријско методолошки оквир за анализу вицева као хумористичког фолклорног материјала
T1  - Humor Techniques and Theory of Social Types. Theoretical and Methodological Framework for Joke Analysis as Humoristic Folklore Material
T1  - Техниките на хумора и теорията за социалните типове. Теоретично-методологична рамка за анализ на вицовете като хумористичен фолклорен материал
SP  - 243
EP  - 259
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8732
ER  - 
@inbook{
author = "Трифуновић, Весна",
year = "2008",
abstract = "Рад представља синтезу теорије Орина Клапа о социјалним
типовима и теорије о техникама хумора, Артура Асе
Бергера, која је искоришћена као теоријско-методолошки
оквир за анализу савремених домаћих вицева. Основна
намера је да се покаже како овакав приступ пружа другачији
поглед на вицеве, што доводи до ишчитавања нових порука
које се путем овог фолклорног материјала могу преносити., Techniques of humor were identified by Arthur Asa
Berger, the professor of Broadcast and Electronic
Communication Arts, San Francisco State University. In
this way Berger gave an important contribution to the
study of humor and opened new possibilities for its
research and understanding. In this paper I am going to
problematize the way in which techniques of humor
might be applied in the analysis of humoristic folklore
material, in the first place, of jokes. Jokes might be regarded as one of the important
forms of humor in folklore creation. Works on this folklore issue in Serbian
anthropology are very rare, and one of the most important is the PhD thesis of
Gordana Ljuboja “Ethnic Humor of the 20 th century”. However, apart from profiled
characters from the jokes that Ljuboja analyzed, there are also others that are worth
discussion. Therefore, the question that imposes is what else might we find out from
the jokes that are being retold, heard and transmitted in one society. The paper will
try to answer this question and to offer a new approach to the research of jokes as
an important folklore material., Техниките на хумора са идентифицирани от Артур Аса Бъргър, професор от
Катедрата по медии и електронни комуникации при Държавния университет на Сан Франциско. С това Бъргър дава важен
принос в изследването на хумора и създава нови
възможности за неговото следене и проучване.
Предмет на настоящата работа е разглеждането на начините, по които хумористичните
техники могат да бъдат приложени при анализа на
хумористичния фолклорен материал, на първо
място към вицовете. Вицовете могат да бъдат
разглеждани като една от най-значимите прояви на хумора в народното
творчество. Трудовете, в които се разглежда този фолклорен жанр, са
изключително редки в сръбската антропология и като един от най-известните
между тях се откроява докторската дисертация на Гордана Любоя
“Етническия хумор на ХХ век”. Все пак обаче, покрай етнически
определените образи, във вицовете се появяват и други “юнаци”, които също
си струва да бъдат разгледани. С това се поставя въпроса какво още можем да
разберем въз основа на вицовете, които се преразказват, слушат и предават в
едно общество. Докладът ще се опита да отговори на този въпрос и да
предложи нов подход при разглеждането на вицовете като важен фолклорен
материал.",
publisher = "Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA",
journal = "Културне паралеле : свакодневна култура у постсоцијалистичком периоду / Cultural parallels : Everyday Culture in the Post-Socialist Period / Културни паралели : всекидневната култура в постсоциалистическия период",
booktitle = "Технике хумора и теорија о социјалним типовима. Теоријско методолошки оквир за анализу вицева као хумористичког фолклорног материјала, Humor Techniques and Theory of Social Types. Theoretical and Methodological Framework for Joke Analysis as Humoristic Folklore Material, Техниките на хумора и теорията за социалните типове. Теоретично-методологична рамка за анализ на вицовете като хумористичен фолклорен материал",
pages = "243-259",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8732"
}
Трифуновић, В.. (2008). Технике хумора и теорија о социјалним типовима. Теоријско методолошки оквир за анализу вицева као хумористичког фолклорног материјала. in Културне паралеле : свакодневна култура у постсоцијалистичком периоду / Cultural parallels : Everyday Culture in the Post-Socialist Period / Културни паралели : всекидневната култура в постсоциалистическия период
Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA., 243-259.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8732
Трифуновић В. Технике хумора и теорија о социјалним типовима. Теоријско методолошки оквир за анализу вицева као хумористичког фолклорног материјала. in Културне паралеле : свакодневна култура у постсоцијалистичком периоду / Cultural parallels : Everyday Culture in the Post-Socialist Period / Културни паралели : всекидневната култура в постсоциалистическия период. 2008;:243-259.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8732 .
Трифуновић, Весна, "Технике хумора и теорија о социјалним типовима. Теоријско методолошки оквир за анализу вицева као хумористичког фолклорног материјала" in Културне паралеле : свакодневна култура у постсоцијалистичком периоду / Cultural parallels : Everyday Culture in the Post-Socialist Period / Културни паралели : всекидневната култура в постсоциалистическия период (2008):243-259,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8732 .

Утеривање патриотизма. Антрополошка анализа конструисања култа кошаркашке репрезентације Србије у спортској штампи

Ђорђевић, Иван

(Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA, 2008)

TY  - CHAP
AU  - Ђорђевић, Иван
PY  - 2008
UR  - http://dais.sanu.ac.rs/123456789/7515
UR  - http://dais.sanu.ac.rs/123456789/8722
AB  - Циљ овога рада јесте анализа писања спортске штампе у
Србији, усмерена ка испитивању наратива везаних за
културни концепт националног идентитета. Намера ми је да
испитам одређене наративе везане за наступ кошаркашке
државне репрезентације на Европском првенству одржаном
2007. године, пре свега везане за конструкцију медијске
слике националног тима, са нагласком на концепту
„патриотизма“. Покушаћу да укажем на постојање два
супротстављена наратива унутар истог дискурса, чија је
кључна одредница патриотизам, а који се могу одредити
као „државни“ и „етнички“ концепт кошаркашке
репрезентације Србије.
AB  - The aim of this paper is the analysis of writing in the sport
press in Serbia. It is focused on the analysis of the
narratives related to appearance of the national team of
Serbia at the European championship 2007. My intention
is to point out the ways in which picture about the national
team is constructed, with the emphasis on the concept of
“patriotism” as the answer to relatively contemporary
phenomenon of frequent refutation of the candidates to
accept the invitation to play in the national team. Sport, as
an ideal mechanism for creating the project of “imaginary nation” and empowering
of national homogeneity might be used as the analytical framework for pointing out
the ways in which cultural concepts related to the national identity in contemporary
Serbia are reproduced.
AB  - Целта на настоящата работа е анализ на описанията в
спортната преса в Сърбия, насочен към проучването
на наративите, свързани с представянето на националния баскетболен отбор на Сърбия на Европейското
първенство през 2007 г. Намерението ми е да покажа
по какъв начин се конструира медийната картина за
националния отбор, с акцент върху концепта за
„патриотизма“ като отговор на сравнително съвременния феномен на зачестили откази на кандидатите да
се отзоват на повикванията за националния отбор.
Като идеален механизъм за осъществяване на проекта
за „въобразяване на нацията“ и укрепване на националната хомогенност, спортът може да послужи като аналитична рамка за
показване на начините, посредством които се създават и репродуцират
културните концепти, свързани с националната идентичност в съвременна
Сърбия.
PB  - Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA
T2  - Културне паралеле : свакодневна култура у постсоцијалистичком периоду / Cultural parallels : Everyday Culture in the Post-Socialist Period / Културни паралели : всекидневната култура в постсоциалистическия период
T1  - Утеривање патриотизма. Антрополошка анализа конструисања култа кошаркашке репрезентације Србије у спортској штампи
T1  - Imposing Patriotism. Anthropological Analysis of Constructing the “Cult” of Basketball Team of Serbia in the Sport Press
T1  - „Вкарването“ на патриотизъм. Антроположки анализ на констурирането на „култа“ към националния баскетболен отбор на Сърбия в спортната преса
SP  - 85
EP  - 96
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8722
ER  - 
@inbook{
author = "Ђорђевић, Иван",
year = "2008",
abstract = "Циљ овога рада јесте анализа писања спортске штампе у
Србији, усмерена ка испитивању наратива везаних за
културни концепт националног идентитета. Намера ми је да
испитам одређене наративе везане за наступ кошаркашке
државне репрезентације на Европском првенству одржаном
2007. године, пре свега везане за конструкцију медијске
слике националног тима, са нагласком на концепту
„патриотизма“. Покушаћу да укажем на постојање два
супротстављена наратива унутар истог дискурса, чија је
кључна одредница патриотизам, а који се могу одредити
као „државни“ и „етнички“ концепт кошаркашке
репрезентације Србије., The aim of this paper is the analysis of writing in the sport
press in Serbia. It is focused on the analysis of the
narratives related to appearance of the national team of
Serbia at the European championship 2007. My intention
is to point out the ways in which picture about the national
team is constructed, with the emphasis on the concept of
“patriotism” as the answer to relatively contemporary
phenomenon of frequent refutation of the candidates to
accept the invitation to play in the national team. Sport, as
an ideal mechanism for creating the project of “imaginary nation” and empowering
of national homogeneity might be used as the analytical framework for pointing out
the ways in which cultural concepts related to the national identity in contemporary
Serbia are reproduced., Целта на настоящата работа е анализ на описанията в
спортната преса в Сърбия, насочен към проучването
на наративите, свързани с представянето на националния баскетболен отбор на Сърбия на Европейското
първенство през 2007 г. Намерението ми е да покажа
по какъв начин се конструира медийната картина за
националния отбор, с акцент върху концепта за
„патриотизма“ като отговор на сравнително съвременния феномен на зачестили откази на кандидатите да
се отзоват на повикванията за националния отбор.
Като идеален механизъм за осъществяване на проекта
за „въобразяване на нацията“ и укрепване на националната хомогенност, спортът може да послужи като аналитична рамка за
показване на начините, посредством които се създават и репродуцират
културните концепти, свързани с националната идентичност в съвременна
Сърбия.",
publisher = "Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA",
journal = "Културне паралеле : свакодневна култура у постсоцијалистичком периоду / Cultural parallels : Everyday Culture in the Post-Socialist Period / Културни паралели : всекидневната култура в постсоциалистическия период",
booktitle = "Утеривање патриотизма. Антрополошка анализа конструисања култа кошаркашке репрезентације Србије у спортској штампи, Imposing Patriotism. Anthropological Analysis of Constructing the “Cult” of Basketball Team of Serbia in the Sport Press, „Вкарването“ на патриотизъм. Антроположки анализ на констурирането на „култа“ към националния баскетболен отбор на Сърбия в спортната преса",
pages = "85-96",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8722"
}
Ђорђевић, И.. (2008). Утеривање патриотизма. Антрополошка анализа конструисања култа кошаркашке репрезентације Србије у спортској штампи. in Културне паралеле : свакодневна култура у постсоцијалистичком периоду / Cultural parallels : Everyday Culture in the Post-Socialist Period / Културни паралели : всекидневната култура в постсоциалистическия период
Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA., 85-96.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8722
Ђорђевић И. Утеривање патриотизма. Антрополошка анализа конструисања култа кошаркашке репрезентације Србије у спортској штампи. in Културне паралеле : свакодневна култура у постсоцијалистичком периоду / Cultural parallels : Everyday Culture in the Post-Socialist Period / Културни паралели : всекидневната култура в постсоциалистическия период. 2008;:85-96.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8722 .
Ђорђевић, Иван, "Утеривање патриотизма. Антрополошка анализа конструисања култа кошаркашке репрезентације Србије у спортској штампи" in Културне паралеле : свакодневна култура у постсоцијалистичком периоду / Cultural parallels : Everyday Culture in the Post-Socialist Period / Културни паралели : всекидневната култура в постсоциалистическия период (2008):85-96,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8722 .

Музички спектакл у излогу политике и производња опчињености

Лукић Крстановић, Мирослава

(Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA, 2008)

TY  - CHAP
AU  - Лукић Крстановић, Мирослава
PY  - 2008
UR  - http://dais.sanu.ac.rs/123456789/7515
UR  - http://dais.sanu.ac.rs/123456789/8735
AB  - Музички спектакл се разматра са позиција друштвене
реалности и распореда моћи политичких стратегија.
Популарна музика се инфилтрира у зону естаблишмента,
постајући део политичког излога. Кумулативност концерата
и фестивала популарне музике посебно је изражена у
периоду када владајуће структуре у Србији покушавају да
створе имиџ земље отгворене ка европским интеграцијама,
али и када један део власти упорно покушава да друштво
херметизује помоћу музичких спектакала.
AB  - The phenomenon of the musical spectacle does not
represent ephemeral and fragile social and cultural
event. It is expressed as a creation and reflection of the
social reality in the time of transition in Serbia. Popular
music creates its possession in the zone of establishment
becoming a part of the political show window. The
social crisis and transition are another name for cultural
antagonisms and ambivalent processes in the hermetic circle of political
polarizations. Opening of hermetic circle happens slower than cultural processes are
tending to, because they have more differentiating than polarizing characteristics. In
the first part of the paper, I analyze the politics of spectacle in the institutional
network and trough bureaucratic meta-language of commercial and conventional
festivals on the example of Eurosong. This festival, although drafted as a global
musical spectacle according European standards of light music, actually represents
strategic positioning of nations, which means musical fabrication of nations. In the
second part of the paper I am dealing with the musical spectacles of politics which
reflects political and social reality in Serbia. The examples are political campaigns
in which musical happenings appear as an instrument in political struggles, or
concerts of famous world bands that are abused for political rating. These and other
examples reveal how music spectacles are infiltrated in current and up-to-date
transitional processes. Cumulativeness of the concerts and festivals of popular
music is particularly expressed in the period when ruling structures in Serbia tray to
make the image of the country open to the European integration, but also when the
part of the Government persistently tries to polarize and “hermetically” close the
society, using the musical spectacles. On such a public scene, produced cultural and
social patterns shape the visual perception of musical spectacles.
AB  - Феноменът на музикалния спектакъл не представлява ефимерно и крехко обществено и
културно събитие. Той се представя като творение и отражение на обществената действителност в периода на преход. Популярната музика
създава свои позиции в зоната на върхушката,
ставайки част от политическата витрина.
Натрупването на концерти и фестивали на
популярната музика е особено изявено в периода, когато властовите
структури в Сърбия се опитват от една страна да създадат образ на страна,
отворена към европейската интеграция, но от друга – остават последователни
в ретроградните процеси, в херметическия кръг на национализма. Конкретно,
фестивалната политика и властта са в корелация както с позицията на внасяне
на европейски тенденции, така и в осъществяването на домашни музикални
изобретения от кризисните времена (патриотични опуси и турбо-фолк).
Изследванията от 2007 г. представят прочита именно на такива публични
прояви – концертите, свързани с националните празници (Православната Нова
година), концертите и фестивалите на популярните изпълнители (headliners)
като част от мрежата на световните турнета, хуманитарните рок-концерти,
свързани с идеологията на Църквата и т.н. На подобни публични събития се
създават културни и обществени образци на визуална перцепция.
PB  - Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA
T2  - Културне паралеле : свакодневна култура у постсоцијалистичком периоду / Cultural parallels : Everyday Culture in the Post-Socialist Period / Културни паралели : всекидневната култура в постсоциалистическия период
T1  - Музички спектакл у излогу политике и производња опчињености
T1  - Musical Spectacle in the Show Window of Politics and the Products of Fascination
T1  - Музикалният спектакъл между политическата витрина и формирането на обсесия
SP  - 115
EP  - 128
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8735
ER  - 
@inbook{
author = "Лукић Крстановић, Мирослава",
year = "2008",
abstract = "Музички спектакл се разматра са позиција друштвене
реалности и распореда моћи политичких стратегија.
Популарна музика се инфилтрира у зону естаблишмента,
постајући део политичког излога. Кумулативност концерата
и фестивала популарне музике посебно је изражена у
периоду када владајуће структуре у Србији покушавају да
створе имиџ земље отгворене ка европским интеграцијама,
али и када један део власти упорно покушава да друштво
херметизује помоћу музичких спектакала., The phenomenon of the musical spectacle does not
represent ephemeral and fragile social and cultural
event. It is expressed as a creation and reflection of the
social reality in the time of transition in Serbia. Popular
music creates its possession in the zone of establishment
becoming a part of the political show window. The
social crisis and transition are another name for cultural
antagonisms and ambivalent processes in the hermetic circle of political
polarizations. Opening of hermetic circle happens slower than cultural processes are
tending to, because they have more differentiating than polarizing characteristics. In
the first part of the paper, I analyze the politics of spectacle in the institutional
network and trough bureaucratic meta-language of commercial and conventional
festivals on the example of Eurosong. This festival, although drafted as a global
musical spectacle according European standards of light music, actually represents
strategic positioning of nations, which means musical fabrication of nations. In the
second part of the paper I am dealing with the musical spectacles of politics which
reflects political and social reality in Serbia. The examples are political campaigns
in which musical happenings appear as an instrument in political struggles, or
concerts of famous world bands that are abused for political rating. These and other
examples reveal how music spectacles are infiltrated in current and up-to-date
transitional processes. Cumulativeness of the concerts and festivals of popular
music is particularly expressed in the period when ruling structures in Serbia tray to
make the image of the country open to the European integration, but also when the
part of the Government persistently tries to polarize and “hermetically” close the
society, using the musical spectacles. On such a public scene, produced cultural and
social patterns shape the visual perception of musical spectacles., Феноменът на музикалния спектакъл не представлява ефимерно и крехко обществено и
културно събитие. Той се представя като творение и отражение на обществената действителност в периода на преход. Популярната музика
създава свои позиции в зоната на върхушката,
ставайки част от политическата витрина.
Натрупването на концерти и фестивали на
популярната музика е особено изявено в периода, когато властовите
структури в Сърбия се опитват от една страна да създадат образ на страна,
отворена към европейската интеграция, но от друга – остават последователни
в ретроградните процеси, в херметическия кръг на национализма. Конкретно,
фестивалната политика и властта са в корелация както с позицията на внасяне
на европейски тенденции, така и в осъществяването на домашни музикални
изобретения от кризисните времена (патриотични опуси и турбо-фолк).
Изследванията от 2007 г. представят прочита именно на такива публични
прояви – концертите, свързани с националните празници (Православната Нова
година), концертите и фестивалите на популярните изпълнители (headliners)
като част от мрежата на световните турнета, хуманитарните рок-концерти,
свързани с идеологията на Църквата и т.н. На подобни публични събития се
създават културни и обществени образци на визуална перцепция.",
publisher = "Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA",
journal = "Културне паралеле : свакодневна култура у постсоцијалистичком периоду / Cultural parallels : Everyday Culture in the Post-Socialist Period / Културни паралели : всекидневната култура в постсоциалистическия период",
booktitle = "Музички спектакл у излогу политике и производња опчињености, Musical Spectacle in the Show Window of Politics and the Products of Fascination, Музикалният спектакъл между политическата витрина и формирането на обсесия",
pages = "115-128",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8735"
}
Лукић Крстановић, М.. (2008). Музички спектакл у излогу политике и производња опчињености. in Културне паралеле : свакодневна култура у постсоцијалистичком периоду / Cultural parallels : Everyday Culture in the Post-Socialist Period / Културни паралели : всекидневната култура в постсоциалистическия период
Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA., 115-128.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8735
Лукић Крстановић М. Музички спектакл у излогу политике и производња опчињености. in Културне паралеле : свакодневна култура у постсоцијалистичком периоду / Cultural parallels : Everyday Culture in the Post-Socialist Period / Културни паралели : всекидневната култура в постсоциалистическия период. 2008;:115-128.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8735 .
Лукић Крстановић, Мирослава, "Музички спектакл у излогу политике и производња опчињености" in Културне паралеле : свакодневна култура у постсоцијалистичком периоду / Cultural parallels : Everyday Culture in the Post-Socialist Period / Културни паралели : всекидневната култура в постсоциалистическия период (2008):115-128,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8735 .

„Света смрт“ Слободана Милошевића. Антрополошки есеј

Павићевић, Александра

(Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA, 2008)

TY  - CHAP
AU  - Павићевић, Александра
PY  - 2008
UR  - http://dais.sanu.ac.rs/123456789/7515
UR  - http://dais.sanu.ac.rs/123456789/8734
AB  - Опште је позната и мање-више елаборирана чињеница да
савремено друштво карактерише потискивање идеје,
свести и говора о смрти. Недостатак конструктивне спознаје
ове животне неминовности манифестује се и посредно и
непосредно у друштвеној свакодневици – од намерног
избегавања свега што на смрт подсећа и што оживљава
њено присуство до (не)свесног и (не)добровољног утапања
у ,,индустрију заборава/забаве“, која је (између осталих) и
узрок и последица неопремљености модерног човека да
размишља о сопственом ,,одласку“. Спремност и начини
суочавања са смрћу блиских особа остају тако питање
личне умешности појединца, која се углавном опет своди на
различите механизме бекства и заборава. Он често
прибегава различитим традицијско-религијским обрасцима
понашања, који опстају и остају нераздвојиво везани за
смрт, без обзира на степен секуларизованости друштва, као
и самог појединца који им прибегава. На колективном
нивоу, то затомљено и неукроћено ,,сећање на смрт“ избија
на површину кроз појаву митоманије и различитих врста и
нивоа идолатрије, а посебно постаје читљиво у ситуацијама
када је друштво/група директно погођено/погођена смрћу
важне личности. Тако је у последњих тридесетак година на
испраћајима, и око њих, више или мање историјских
личности провејавала симболика фараона, српских синова,
народних хероја и прогнаних мученика.
У раду ћу се осврнути на смрт Слободана Милошевића и на
различите догађаје, односно – на јавни говор и симболику
која је пратила његов испраћај, те на улогу медија – најпре
у креирању, а затим и у нестајању митских представа о
животу и смрти бившег председника Југославије.
AB  - The Sanctity of death is an experience usually
 accessible only to small number of people,
 exclusively to those who had close relation to the
 deceased. People who participate death are privileged,
 on one hand because being bereaved they get the
 attention from the wider community, and on the other
 hand because they receive “permission” to become a
 part of a different reality, which allows intensive contemplation and experience of
 pain, fear, suffering and sublimity. At least for a certain period of time. But, what
 happens when this experience becomes the experience of mass and when “bereaved
 family” consists of hundred thousands people?! In the last thirty years Serbia has
 been the stage of such occasions several times; its citizens set off to “eternal rest”
 several persons whose life, in this way or another, left a deep trace on the pages of
 local (but not only local) cultural history.
 A paper represents the analysis of death of the ex-president of one of the
 ex-Yugoslav countries – Slobodan Milošević. This event, as if in some sublime
 epos, brought to the stage of Serbian everyday life (both political as well as any
 other one) mythical heroes, fairytale motives, powers of good and evil, which
 clothed either in pagan or in Christian symbols and metaphors, stayed in each
 corner of public (and private) – verbal, reflective and physical surroundings. This
 show lasted for symbolic seven days. After that period, its participants suddenly
 fallen into oblivion. Confusion concerning the way and place of send-off and
 funeral of Slobodan Milošević was the problem of the authorities and all other
 people who were in any other way concerned by death, which resulted in
 disorientation of the Serbian society in general.
 In the light of the state of the constant split in which citizens of Serbia live
 for a longer period, the multivalence of this phenomenon does not represent
 something very unusual and interesting by itself. However, the thing that singles out
 this phenomenon among other events is the fact it goes about a death, i.e. about the
 event which succeeded to disturb regular functioning of a secular society with its
 metaphysical dimension.
 Death and funeral of Slodan Milošević were not the first spectacle of the
 kind in this area. Only during the last twenty years we were “privileged” to have,
 observe and analyze from near three such cases: a death of Josip Broz in 1980, a
 death of Zoran Djindjić in 2003 and a death of Slobodan Milošević in 2006. All three events happened during specific transitional movements in Serbia, and
 represented “small transitions”. After all, if we understand the term transition out of its narrow meaning
that refers to transition from socialism to neosocialism, i.e. if we understand it as
any transition of society from one socio-politic-cultural context, we will realize that
complete ex-Yugoslav region has been in the state of intensive transitions for last
fifty years. However, it seems to me that there is at least one aspect of these
intensive transitions that has been common to all. It is the transition and
transformation from the society that used to be defined by religion and faith into
secular social milieu (in spite of the reactualization of religion during the last fifteen
years, we are still uncertain about the consequences, because this process is
characteristic for appearing of specific types of religiousness that are often closer to
secular than sacred attitude to religion). It is a common notion, which is more or
less elaborated, that the later one (secular social milieu) is characteristic for
suppression of ideas, consciousness and talks about death and that modern society
appears in a way as a “society without death”. Passing through constant and new
transitions in this context means constant and everyday confrontation with
insecurity, fear, pain, suffering and finally with death without having “canals”
through which these feelings might be canalled. In such situation, a death of public,
famous and important person represents a specific collective catharsis, which gives
legitimacy for expression of suppressed emotions. Construction of the “sacred
image” gives hope for earthly justice to be satisfied, and not for reaching “heavenly
heights” as it might seem at the first sight.
AB  - Общоизвестен е повече или помалко уточненият
факт, че съвременното общество се характеризира с потискане на идеята, съзнанието и
приказването за смъртта. Липсата на конструктивно познание за тази житейска неизбежност се
демонстрира и заобиколно, и непосредствено в
общественото всекидневие – от нарочното
избягване на всичко, което подсеща за смъртта и съживява нейното
присъствие, до не/съзнателното и не/доброволно потъване в „индустрията за
забрава/забава“, която е (между другите) и причина, и последица от
неподготвеността на модерния човек да разсъждава за своето „отпътуване“.
Готвеността и начи-ните да се изправиш пред лицето на смъртта на близък
човек си остава въпрос на лично умение на всеки човек, което пак се свежда
главно до различни механизми за бягство и забрава. Индивидът често
прибягва до различни традиционно-религиозни образци на поведение,
просъществували и оставащи неотделимо свързани със смъртта, без оглед на
степента на секуларизация както на обществото, така и на самият индивид,
който прибягва до тях. На колективно равнище това затаено и неукротено
„сещане за смъртта“ избива на повърхността чрез проявите на митомания и на
различни начини и равнища на идолотворение; това става особено видимо в
ситуациите, когато обществото/групата е спо-летяно от смъртта на важна
личност. Така през последните тридесет години на и около изпращането в
смъртта на исторически и не толкова важни личности беше навявана
символиката на фараона, на сръбските синове, на народните герои и
прогонените мъченици.
В настоящата работа ще се обърна към смъртта на Слободан
Милошевич и на различните събития като публичните речи и символиката,
съпровождащи неговото изпращане, както и на ролята на медиите найнапред
за създаването, а после и за изчезването на митичните представи за живота и
смъртта на бившия югославски президент.
PB  - Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA
T2  - Културне паралеле : свакодневна култура у постсоцијалистичком периоду / Cultural parallels : Everyday Culture in the Post-Socialist Period / Културни паралели : всекидневната култура в постсоциалистическия период
T1  - „Света смрт“ Слободана Милошевића. Антрополошки есеј
T1  - “Sacred Death” of Slobodan Milošević. Anthropological Essay
T1  - „Святата смърт“ на Слободан Милошевич. Антроположко есе
SP  - 147
EP  - 158
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8734
ER  - 
@inbook{
author = "Павићевић, Александра",
year = "2008",
abstract = "Опште је позната и мање-више елаборирана чињеница да
савремено друштво карактерише потискивање идеје,
свести и говора о смрти. Недостатак конструктивне спознаје
ове животне неминовности манифестује се и посредно и
непосредно у друштвеној свакодневици – од намерног
избегавања свега што на смрт подсећа и што оживљава
њено присуство до (не)свесног и (не)добровољног утапања
у ,,индустрију заборава/забаве“, која је (између осталих) и
узрок и последица неопремљености модерног човека да
размишља о сопственом ,,одласку“. Спремност и начини
суочавања са смрћу блиских особа остају тако питање
личне умешности појединца, која се углавном опет своди на
различите механизме бекства и заборава. Он често
прибегава различитим традицијско-религијским обрасцима
понашања, који опстају и остају нераздвојиво везани за
смрт, без обзира на степен секуларизованости друштва, као
и самог појединца који им прибегава. На колективном
нивоу, то затомљено и неукроћено ,,сећање на смрт“ избија
на површину кроз појаву митоманије и различитих врста и
нивоа идолатрије, а посебно постаје читљиво у ситуацијама
када је друштво/група директно погођено/погођена смрћу
важне личности. Тако је у последњих тридесетак година на
испраћајима, и око њих, више или мање историјских
личности провејавала симболика фараона, српских синова,
народних хероја и прогнаних мученика.
У раду ћу се осврнути на смрт Слободана Милошевића и на
различите догађаје, односно – на јавни говор и симболику
која је пратила његов испраћај, те на улогу медија – најпре
у креирању, а затим и у нестајању митских представа о
животу и смрти бившег председника Југославије., The Sanctity of death is an experience usually
 accessible only to small number of people,
 exclusively to those who had close relation to the
 deceased. People who participate death are privileged,
 on one hand because being bereaved they get the
 attention from the wider community, and on the other
 hand because they receive “permission” to become a
 part of a different reality, which allows intensive contemplation and experience of
 pain, fear, suffering and sublimity. At least for a certain period of time. But, what
 happens when this experience becomes the experience of mass and when “bereaved
 family” consists of hundred thousands people?! In the last thirty years Serbia has
 been the stage of such occasions several times; its citizens set off to “eternal rest”
 several persons whose life, in this way or another, left a deep trace on the pages of
 local (but not only local) cultural history.
 A paper represents the analysis of death of the ex-president of one of the
 ex-Yugoslav countries – Slobodan Milošević. This event, as if in some sublime
 epos, brought to the stage of Serbian everyday life (both political as well as any
 other one) mythical heroes, fairytale motives, powers of good and evil, which
 clothed either in pagan or in Christian symbols and metaphors, stayed in each
 corner of public (and private) – verbal, reflective and physical surroundings. This
 show lasted for symbolic seven days. After that period, its participants suddenly
 fallen into oblivion. Confusion concerning the way and place of send-off and
 funeral of Slobodan Milošević was the problem of the authorities and all other
 people who were in any other way concerned by death, which resulted in
 disorientation of the Serbian society in general.
 In the light of the state of the constant split in which citizens of Serbia live
 for a longer period, the multivalence of this phenomenon does not represent
 something very unusual and interesting by itself. However, the thing that singles out
 this phenomenon among other events is the fact it goes about a death, i.e. about the
 event which succeeded to disturb regular functioning of a secular society with its
 metaphysical dimension.
 Death and funeral of Slodan Milošević were not the first spectacle of the
 kind in this area. Only during the last twenty years we were “privileged” to have,
 observe and analyze from near three such cases: a death of Josip Broz in 1980, a
 death of Zoran Djindjić in 2003 and a death of Slobodan Milošević in 2006. All three events happened during specific transitional movements in Serbia, and
 represented “small transitions”. After all, if we understand the term transition out of its narrow meaning
that refers to transition from socialism to neosocialism, i.e. if we understand it as
any transition of society from one socio-politic-cultural context, we will realize that
complete ex-Yugoslav region has been in the state of intensive transitions for last
fifty years. However, it seems to me that there is at least one aspect of these
intensive transitions that has been common to all. It is the transition and
transformation from the society that used to be defined by religion and faith into
secular social milieu (in spite of the reactualization of religion during the last fifteen
years, we are still uncertain about the consequences, because this process is
characteristic for appearing of specific types of religiousness that are often closer to
secular than sacred attitude to religion). It is a common notion, which is more or
less elaborated, that the later one (secular social milieu) is characteristic for
suppression of ideas, consciousness and talks about death and that modern society
appears in a way as a “society without death”. Passing through constant and new
transitions in this context means constant and everyday confrontation with
insecurity, fear, pain, suffering and finally with death without having “canals”
through which these feelings might be canalled. In such situation, a death of public,
famous and important person represents a specific collective catharsis, which gives
legitimacy for expression of suppressed emotions. Construction of the “sacred
image” gives hope for earthly justice to be satisfied, and not for reaching “heavenly
heights” as it might seem at the first sight., Общоизвестен е повече или помалко уточненият
факт, че съвременното общество се характеризира с потискане на идеята, съзнанието и
приказването за смъртта. Липсата на конструктивно познание за тази житейска неизбежност се
демонстрира и заобиколно, и непосредствено в
общественото всекидневие – от нарочното
избягване на всичко, което подсеща за смъртта и съживява нейното
присъствие, до не/съзнателното и не/доброволно потъване в „индустрията за
забрава/забава“, която е (между другите) и причина, и последица от
неподготвеността на модерния човек да разсъждава за своето „отпътуване“.
Готвеността и начи-ните да се изправиш пред лицето на смъртта на близък
човек си остава въпрос на лично умение на всеки човек, което пак се свежда
главно до различни механизми за бягство и забрава. Индивидът често
прибягва до различни традиционно-религиозни образци на поведение,
просъществували и оставащи неотделимо свързани със смъртта, без оглед на
степента на секуларизация както на обществото, така и на самият индивид,
който прибягва до тях. На колективно равнище това затаено и неукротено
„сещане за смъртта“ избива на повърхността чрез проявите на митомания и на
различни начини и равнища на идолотворение; това става особено видимо в
ситуациите, когато обществото/групата е спо-летяно от смъртта на важна
личност. Така през последните тридесет години на и около изпращането в
смъртта на исторически и не толкова важни личности беше навявана
символиката на фараона, на сръбските синове, на народните герои и
прогонените мъченици.
В настоящата работа ще се обърна към смъртта на Слободан
Милошевич и на различните събития като публичните речи и символиката,
съпровождащи неговото изпращане, както и на ролята на медиите найнапред
за създаването, а после и за изчезването на митичните представи за живота и
смъртта на бившия югославски президент.",
publisher = "Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA",
journal = "Културне паралеле : свакодневна култура у постсоцијалистичком периоду / Cultural parallels : Everyday Culture in the Post-Socialist Period / Културни паралели : всекидневната култура в постсоциалистическия период",
booktitle = "„Света смрт“ Слободана Милошевића. Антрополошки есеј, “Sacred Death” of Slobodan Milošević. Anthropological Essay, „Святата смърт“ на Слободан Милошевич. Антроположко есе",
pages = "147-158",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8734"
}
Павићевић, А.. (2008). „Света смрт“ Слободана Милошевића. Антрополошки есеј. in Културне паралеле : свакодневна култура у постсоцијалистичком периоду / Cultural parallels : Everyday Culture in the Post-Socialist Period / Културни паралели : всекидневната култура в постсоциалистическия период
Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA., 147-158.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8734
Павићевић А. „Света смрт“ Слободана Милошевића. Антрополошки есеј. in Културне паралеле : свакодневна култура у постсоцијалистичком периоду / Cultural parallels : Everyday Culture in the Post-Socialist Period / Културни паралели : всекидневната култура в постсоциалистическия период. 2008;:147-158.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8734 .
Павићевић, Александра, "„Света смрт“ Слободана Милошевића. Антрополошки есеј" in Културне паралеле : свакодневна култура у постсоцијалистичком периоду / Cultural parallels : Everyday Culture in the Post-Socialist Period / Културни паралели : всекидневната култура в постсоциалистическия период (2008):147-158,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8734 .

Historical Tradition in Serbian Genre Literature

Đorđević, Ivan

(Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA, 2008)

TY  - JOUR
AU  - Đorđević, Ivan
PY  - 2008
UR  - http://www.ei.sanu.ac.rs/index.php/gei/article/view/560/495
UR  - http://dais.sanu.ac.rs/123456789/8863
AB  - This paper discusses two Serbian science-fiction stories with a special emphasis on the motives in their narrative structure; the motive analysis is focused on those motives that represent a transposition of 'historical tradition' elements. The key words connecting images appearing in this context are: fear of losing (national) identity and a strategy of resistance towards those, who presumably, want to 'take over' the identity. In this sense, a return to 'the historical tradition', in the analyzed texts, aims to reassess certain past models indicating at the same time those that have successfully served and endured as historical models in this discourse.
AB  - Циљ овог рада јесте мотивска анализа двеју приповедака које
припадају корпусу домаће научнофантастичне књижевности, при чему се
посебан акценат ставља на оне мотиве који у наративној структури
приповедака представљају транспозицију елемената „историјске традиције“.
Реферишући на социокултурни миље у Србији у последњих двадесет година,
пре свега имам у виду захуктали процес ретрадиционализације, за овај период
веома карактеристичан, и – са тим у вези – „употребу традиције“ схваћену као
„процес у оквиру кога се елементи традиције исецају из свог основног
контекста и користе за остваривање циљева који им по себи нису иманентни“.
Употреба наведених мотива биће тумачена у контексту њихове
трансформације и реконтекстуализације, у односу на друштвену реалност
културе у којој ова књижевност настаје.
У овом раду полазим од претпоставке да је жанровска књижевност
заснована на извесном „културном капиталу“, који је заједнички унутар
комуникацијског ланца аутор – читалац. То се превасходно односи на ону
врсту „крутости“, иманентне жанру, која се одражава у „прећутном“ знању
реципијента о томе да чита оно што очекује. Та (по)дељена значења, заправо,
представљају основни конституент који омогућава да се жанр идентификује
као поткултура у оквиру дате културе, у овом случају – оне коју уобичајено
називамо популарном. Оно што, међутим, феномен чини још интересантнијим
за антрополошко испитивање јесте чињеница да сама „крутост“ жанровске
форме, наизглед парадоксално, омогућава константно учитавање нових
значења, која реципијент, с обзиром на базично и априорно (прећутно)
културно разумевање које у оквиру жанра поседује, инкорпорира у сопствену
концептуалну мапу. На тај начин се врши трансфер културних значења на
линији аутор пошиљалац ('заробљеник' сопственог времена и продукт
друштва у којем пише) – читалац реципијент (такође 'заробљеник' и продукт
друштва, али и конституисан у оквиру жанра, односно поткултуре којој
'припада'). На основу анализиране грађе може се закључити да кључне речи које
повезују представе које се у овом контексту стварају јесу страх од губитка
(националног) идентитета и стратегија отпора према ономе ко,
претпостављено, тај идентитет жели да „отме“. У том смислу, повратак у
„историјску традицију“ има за циљ управо преиспитивање појединих модела
које нам прошлост нуди и, уз позивање на њихов несумњиви ауторитет,
одабир оних историјских узора који су, у овом дискурсу, проблем опстанка на
„позорници нација“ успешно решили. Мотиви из „историјске традиције“, кроз
овакву жанровску реинтерпретацију, имају искључиво функцију потврђивања
доминатног јавног говора краја осамдесетих и почетка деведесетих година
прошлог века, нудећи пожељне моделе за актуелни друштвенополитички
тренутак.
PB  - Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA
T2  - Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
T1  - Historical Tradition in Serbian Genre Literature
T1  - Историјска традиција у домаћој жанровској књижевности
SP  - 99
EP  - 115
VL  - 56
IS  - 2
DO  - 10.2298/GEI0802099D
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8863
ER  - 
@article{
author = "Đorđević, Ivan",
year = "2008",
abstract = "This paper discusses two Serbian science-fiction stories with a special emphasis on the motives in their narrative structure; the motive analysis is focused on those motives that represent a transposition of 'historical tradition' elements. The key words connecting images appearing in this context are: fear of losing (national) identity and a strategy of resistance towards those, who presumably, want to 'take over' the identity. In this sense, a return to 'the historical tradition', in the analyzed texts, aims to reassess certain past models indicating at the same time those that have successfully served and endured as historical models in this discourse., Циљ овог рада јесте мотивска анализа двеју приповедака које
припадају корпусу домаће научнофантастичне књижевности, при чему се
посебан акценат ставља на оне мотиве који у наративној структури
приповедака представљају транспозицију елемената „историјске традиције“.
Реферишући на социокултурни миље у Србији у последњих двадесет година,
пре свега имам у виду захуктали процес ретрадиционализације, за овај период
веома карактеристичан, и – са тим у вези – „употребу традиције“ схваћену као
„процес у оквиру кога се елементи традиције исецају из свог основног
контекста и користе за остваривање циљева који им по себи нису иманентни“.
Употреба наведених мотива биће тумачена у контексту њихове
трансформације и реконтекстуализације, у односу на друштвену реалност
културе у којој ова књижевност настаје.
У овом раду полазим од претпоставке да је жанровска књижевност
заснована на извесном „културном капиталу“, који је заједнички унутар
комуникацијског ланца аутор – читалац. То се превасходно односи на ону
врсту „крутости“, иманентне жанру, која се одражава у „прећутном“ знању
реципијента о томе да чита оно што очекује. Та (по)дељена значења, заправо,
представљају основни конституент који омогућава да се жанр идентификује
као поткултура у оквиру дате културе, у овом случају – оне коју уобичајено
називамо популарном. Оно што, међутим, феномен чини још интересантнијим
за антрополошко испитивање јесте чињеница да сама „крутост“ жанровске
форме, наизглед парадоксално, омогућава константно учитавање нових
значења, која реципијент, с обзиром на базично и априорно (прећутно)
културно разумевање које у оквиру жанра поседује, инкорпорира у сопствену
концептуалну мапу. На тај начин се врши трансфер културних значења на
линији аутор пошиљалац ('заробљеник' сопственог времена и продукт
друштва у којем пише) – читалац реципијент (такође 'заробљеник' и продукт
друштва, али и конституисан у оквиру жанра, односно поткултуре којој
'припада'). На основу анализиране грађе може се закључити да кључне речи које
повезују представе које се у овом контексту стварају јесу страх од губитка
(националног) идентитета и стратегија отпора према ономе ко,
претпостављено, тај идентитет жели да „отме“. У том смислу, повратак у
„историјску традицију“ има за циљ управо преиспитивање појединих модела
које нам прошлост нуди и, уз позивање на њихов несумњиви ауторитет,
одабир оних историјских узора који су, у овом дискурсу, проблем опстанка на
„позорници нација“ успешно решили. Мотиви из „историјске традиције“, кроз
овакву жанровску реинтерпретацију, имају искључиво функцију потврђивања
доминатног јавног говора краја осамдесетих и почетка деведесетих година
прошлог века, нудећи пожељне моделе за актуелни друштвенополитички
тренутак.",
publisher = "Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA",
journal = "Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA",
title = "Historical Tradition in Serbian Genre Literature, Историјска традиција у домаћој жанровској књижевности",
pages = "99-115",
volume = "56",
number = "2",
doi = "10.2298/GEI0802099D",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8863"
}
Đorđević, I.. (2008). Historical Tradition in Serbian Genre Literature. in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA., 56(2), 99-115.
https://doi.org/10.2298/GEI0802099D
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8863
Đorđević I. Historical Tradition in Serbian Genre Literature. in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA. 2008;56(2):99-115.
doi:10.2298/GEI0802099D
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8863 .
Đorđević, Ivan, "Historical Tradition in Serbian Genre Literature" in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA, 56, no. 2 (2008):99-115,
https://doi.org/10.2298/GEI0802099D .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8863 .

Култура у трансформацији / Culture in Transformation

(Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA, 2007)

TY  - BOOK
PY  - 2007
UR  - http://dais.sanu.ac.rs/123456789/8755
PB  - Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA
T1  - Култура у трансформацији / Culture in Transformation
SP  - 1
EP  - 235
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8755
ER  - 
@book{
year = "2007",
publisher = "Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA",
title = "Култура у трансформацији / Culture in Transformation",
pages = "1-235",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8755"
}
(2007). Култура у трансформацији / Culture in Transformation. 
Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA., 1-235.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8755
Култура у трансформацији / Culture in Transformation. 2007;:1-235.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8755 .
"Култура у трансформацији / Culture in Transformation" (2007):1-235,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8755 .

Спектакли XX века: политичке арене и културне сцене у Србији

Лукић Крстановић, Мирослава

(Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA, 2007)

TY  - CHAP
AU  - Лукић Крстановић, Мирослава
PY  - 2007
UR  - http://dais.sanu.ac.rs/123456789/8755
UR  - http://dais.sanu.ac.rs/123456789/8763
AB  - У овом раду, етнолошка истраживања се фокусирају на
свакодневицу спектакла, тј. на „друштво спектакла“, које се
представља као еруптивна реалност, комуникативна мрежа
и тржиште моћи. Међутим, на балканским просторима у
време кризе и транзиције, спектакли су постали друштвена
драма и отворени театар живота, са често трагичним
последицама. Моја дугогодишња истраживања масовних
скупова у Србији усмерена су на читање феномена
спектакла у дискурзивном пољу разноврсних ритуалних
пракси и симболичке мреже. Многобројна исксуства актера
и медијска презентација увели су политичке и културне
позорнице у историјско поље догађаја. Њихов линерани код
и реверзибилност кроз евокативну призму исписали су
странице новије историје, а такође умногоме изменили и
обликовали спектакл као својеврсно друштвено огледало.
AB  - This paper focuses on „society of spectacles“,
seen as eruptive reality, communicative market and
power market. However, in the Balkans, in the times of
crisis and transition, these spectacles have become a
social drama and an open theatre of life with frequent
tragic consequences. My long-term research, started in
1992, on mass gatherings in Serbia are directed to
phenomenon of spectacle in the light of various ritual
practices and symbolic net. A number of experiences by participants and media
presentation have brought in political and cultural stages into play. Their linear code
and reversibility through an evocative prism have written pages of recent history,
and for the most part, altered and shaped a spectacle as a particular reflection of a
given society. In the past five years, the research covered several phases:
1. retrospection of political manifestations and music events in socialist period
(parades, festivals of popular music…);
2. research on political rallies and cultural scene in the times of crisis and
transition (political meetings, demonstrations, rallies, musical settings as
instruments of political campaigns etc.);
3. research of music events as case studies: EXIT festival in Novi Sad and
Dragacevo’s trumpet festival.
PB  - Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA
T2  - Култура у трансформацији / Culture in Transformation
T1  - Спектакли XX века: политичке арене и културне сцене у Србији
T1  - 20th century spectacles: political arenas and cultural scenes in Serbia
SP  - 169
EP  - 188
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8763
ER  - 
@inbook{
author = "Лукић Крстановић, Мирослава",
year = "2007",
abstract = "У овом раду, етнолошка истраживања се фокусирају на
свакодневицу спектакла, тј. на „друштво спектакла“, које се
представља као еруптивна реалност, комуникативна мрежа
и тржиште моћи. Међутим, на балканским просторима у
време кризе и транзиције, спектакли су постали друштвена
драма и отворени театар живота, са често трагичним
последицама. Моја дугогодишња истраживања масовних
скупова у Србији усмерена су на читање феномена
спектакла у дискурзивном пољу разноврсних ритуалних
пракси и симболичке мреже. Многобројна исксуства актера
и медијска презентација увели су политичке и културне
позорнице у историјско поље догађаја. Њихов линерани код
и реверзибилност кроз евокативну призму исписали су
странице новије историје, а такође умногоме изменили и
обликовали спектакл као својеврсно друштвено огледало., This paper focuses on „society of spectacles“,
seen as eruptive reality, communicative market and
power market. However, in the Balkans, in the times of
crisis and transition, these spectacles have become a
social drama and an open theatre of life with frequent
tragic consequences. My long-term research, started in
1992, on mass gatherings in Serbia are directed to
phenomenon of spectacle in the light of various ritual
practices and symbolic net. A number of experiences by participants and media
presentation have brought in political and cultural stages into play. Their linear code
and reversibility through an evocative prism have written pages of recent history,
and for the most part, altered and shaped a spectacle as a particular reflection of a
given society. In the past five years, the research covered several phases:
1. retrospection of political manifestations and music events in socialist period
(parades, festivals of popular music…);
2. research on political rallies and cultural scene in the times of crisis and
transition (political meetings, demonstrations, rallies, musical settings as
instruments of political campaigns etc.);
3. research of music events as case studies: EXIT festival in Novi Sad and
Dragacevo’s trumpet festival.",
publisher = "Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA",
journal = "Култура у трансформацији / Culture in Transformation",
booktitle = "Спектакли XX века: политичке арене и културне сцене у Србији, 20th century spectacles: political arenas and cultural scenes in Serbia",
pages = "169-188",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8763"
}
Лукић Крстановић, М.. (2007). Спектакли XX века: политичке арене и културне сцене у Србији. in Култура у трансформацији / Culture in Transformation
Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA., 169-188.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8763
Лукић Крстановић М. Спектакли XX века: политичке арене и културне сцене у Србији. in Култура у трансформацији / Culture in Transformation. 2007;:169-188.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8763 .
Лукић Крстановић, Мирослава, "Спектакли XX века: политичке арене и културне сцене у Србији" in Култура у трансформацији / Culture in Transformation (2007):169-188,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8763 .

Caste behaviors among Gypsies in Serbia

Čvorović, Jelena

(Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA, 2007)

TY  - CHAP
AU  - Čvorović, Jelena
PY  - 2007
UR  - http://dais.sanu.ac.rs/123456789/8755
UR  - http://dais.sanu.ac.rs/123456789/8760
AB  - In Serbia, Gypsies form a complex mixture of groups with a
strongly emphasized antagonism between the groups. Among
Serbian Gypsies, the “caste” system is still largely in use, along
with a self-made hierarchy between the groups. These “caste”
behaviors have found their main manifestation in the “match” in
marriage and social hierarchy. The evolutionary success of
these behaviors is probably due to their effect in preserving
local/village traditions and distinctiveness. In turn, transmitting
such successful behavior – a particular tradition – to
descendants may not only increase the number of those
descendants but also the frequency of that particular behavior.
AB  - Кастински систем у Индији је, по речима
Добжанског, до сада најзамашнији мада можда не
унапред смишљен генетички експеримент. Генетички
најзначајније јединице су под-касте, ендогамне групе
на које је становништво круто подељено: човек мора
ступити у брак с особом исте подкасте у коју и сам
случајно спада. По традицији, касте и подкасте
већином су имала посебна занимања. Традиционално прописивање занимања
за сваку касту било је у вези с хијерархијском структуром друштва:
ограничења су се односила не само на склапање брака између припадника
различитих каста већ и на друге облике друштвеног понашања. Генетичари
данас сматрају да Роми воде порекло из Индије, и да су напустили постојбину
као једна међусобно повезана, ендогамна под-каста-племе које се временом
разгранало у више мањих група и под-група. Традиционално, свака под-група
је била специјализована за одређено занимање, и то занимање се преносило
традицијски, са колена на колено. Неки Индијци и дан данас тврде да могу
препознати којој касти припада човек из њихове покрајине. Исто тврде и Роми
који живе у Србији.
Већина Рома се данас не сматра припадницима једне уједињене и
хомогене етничке групе, већ се идентификује са подгрупом/племеном из које
потиче, а чија религија и језик највише зависе од локације и околности. Не
постоји јасна свест о јединству ромског народа: многи Роми не називају себе
Ромима, и одбијају сваку везу са ромскин народом. Роми у већини европских
земаља и даље поштују традиционалне обрасце понашања, у које спадају:
ендогамија, како према не-Ромима тако и у односу на иноплеменике,
куповина девојке, рани бракови, велики број деце, и чести разводи, као и
намерна друштвена/групна изолација. Ова специфична ромска традиција –
култура наслеђена од предака и пренета оралном традицијом на потомство –
не само да је помогла и омогућила Ромима преживљавање током векова
недаћа, него је и помогла да се очува ромски/племенски идентитет, али на
штету заједничког живота и сарадње са не-Ромима. У раду се даље расправља
о ендогамном облику брака и друштвеној хијерархији, као и подели на
групе/племена код Рома у Мачви. Обрађено је неколико села: Дреновац,
Мачвански Причиновићи и насеље Думаца, и три разлиците групе/племена
Рома: Каравласи, Гурбети и Чергари. Анализирана је веза између
традиционалне „кастинске“ ендогамије, занимања и хиерархије; анализа је
показала одређену флексибилност ромског етничког идентитета, и открила
однос између животних околности и очекиваних норми културног понашања,
које се модификују у зависности од ситуације и друштвене средине.
PB  - Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA
T2  - Култура у трансформацији / Culture in Transformation
T1  - Caste behaviors among Gypsies in Serbia
T1  - Кастинско понашање Рома у Србији
SP  - 151
EP  - 168
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8760
ER  - 
@inbook{
author = "Čvorović, Jelena",
year = "2007",
abstract = "In Serbia, Gypsies form a complex mixture of groups with a
strongly emphasized antagonism between the groups. Among
Serbian Gypsies, the “caste” system is still largely in use, along
with a self-made hierarchy between the groups. These “caste”
behaviors have found their main manifestation in the “match” in
marriage and social hierarchy. The evolutionary success of
these behaviors is probably due to their effect in preserving
local/village traditions and distinctiveness. In turn, transmitting
such successful behavior – a particular tradition – to
descendants may not only increase the number of those
descendants but also the frequency of that particular behavior., Кастински систем у Индији је, по речима
Добжанског, до сада најзамашнији мада можда не
унапред смишљен генетички експеримент. Генетички
најзначајније јединице су под-касте, ендогамне групе
на које је становништво круто подељено: човек мора
ступити у брак с особом исте подкасте у коју и сам
случајно спада. По традицији, касте и подкасте
већином су имала посебна занимања. Традиционално прописивање занимања
за сваку касту било је у вези с хијерархијском структуром друштва:
ограничења су се односила не само на склапање брака између припадника
различитих каста већ и на друге облике друштвеног понашања. Генетичари
данас сматрају да Роми воде порекло из Индије, и да су напустили постојбину
као једна међусобно повезана, ендогамна под-каста-племе које се временом
разгранало у више мањих група и под-група. Традиционално, свака под-група
је била специјализована за одређено занимање, и то занимање се преносило
традицијски, са колена на колено. Неки Индијци и дан данас тврде да могу
препознати којој касти припада човек из њихове покрајине. Исто тврде и Роми
који живе у Србији.
Већина Рома се данас не сматра припадницима једне уједињене и
хомогене етничке групе, већ се идентификује са подгрупом/племеном из које
потиче, а чија религија и језик највише зависе од локације и околности. Не
постоји јасна свест о јединству ромског народа: многи Роми не називају себе
Ромима, и одбијају сваку везу са ромскин народом. Роми у већини европских
земаља и даље поштују традиционалне обрасце понашања, у које спадају:
ендогамија, како према не-Ромима тако и у односу на иноплеменике,
куповина девојке, рани бракови, велики број деце, и чести разводи, као и
намерна друштвена/групна изолација. Ова специфична ромска традиција –
култура наслеђена од предака и пренета оралном традицијом на потомство –
не само да је помогла и омогућила Ромима преживљавање током векова
недаћа, него је и помогла да се очува ромски/племенски идентитет, али на
штету заједничког живота и сарадње са не-Ромима. У раду се даље расправља
о ендогамном облику брака и друштвеној хијерархији, као и подели на
групе/племена код Рома у Мачви. Обрађено је неколико села: Дреновац,
Мачвански Причиновићи и насеље Думаца, и три разлиците групе/племена
Рома: Каравласи, Гурбети и Чергари. Анализирана је веза између
традиционалне „кастинске“ ендогамије, занимања и хиерархије; анализа је
показала одређену флексибилност ромског етничког идентитета, и открила
однос између животних околности и очекиваних норми културног понашања,
које се модификују у зависности од ситуације и друштвене средине.",
publisher = "Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA",
journal = "Култура у трансформацији / Culture in Transformation",
booktitle = "Caste behaviors among Gypsies in Serbia, Кастинско понашање Рома у Србији",
pages = "151-168",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8760"
}
Čvorović, J.. (2007). Caste behaviors among Gypsies in Serbia. in Култура у трансформацији / Culture in Transformation
Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA., 151-168.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8760
Čvorović J. Caste behaviors among Gypsies in Serbia. in Култура у трансформацији / Culture in Transformation. 2007;:151-168.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8760 .
Čvorović, Jelena, "Caste behaviors among Gypsies in Serbia" in Култура у трансформацији / Culture in Transformation (2007):151-168,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8760 .

Етнологија у медијима транзиционе Србије

Radović, Srđan

(Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA, 2007)

TY  - JOUR
AU  - Radović, Srđan
PY  - 2007
UR  - http://www.ei.sanu.ac.rs/index.php/gei/article/view/616/551
UR  - http://dais.sanu.ac.rs/123456789/8814
PB  - Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA
T2  - Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
T1  - Етнологија у медијима транзиционе Србије
T1  - Ethnology, Media and Transitional Serbia
SP  - 25
EP  - 39
VL  - 55
IS  - 2
DO  - 10.2298/GEI0702025R
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8814
ER  - 
@article{
author = "Radović, Srđan",
year = "2007",
publisher = "Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA",
journal = "Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA",
title = "Етнологија у медијима транзиционе Србије, Ethnology, Media and Transitional Serbia",
pages = "25-39",
volume = "55",
number = "2",
doi = "10.2298/GEI0702025R",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8814"
}
Radović, S.. (2007). Етнологија у медијима транзиционе Србије. in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA., 55(2), 25-39.
https://doi.org/10.2298/GEI0702025R
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8814
Radović S. Етнологија у медијима транзиционе Србије. in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA. 2007;55(2):25-39.
doi:10.2298/GEI0702025R
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8814 .
Radović, Srđan, "Етнологија у медијима транзиционе Србије" in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA, 55, no. 2 (2007):25-39,
https://doi.org/10.2298/GEI0702025R .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8814 .

Глобализација идентитета у закаснелој транзицији: представе о Европи и Србији међу студентима у Београду

Радовић, Срђан

(Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA, 2007)

TY  - JOUR
AU  - Радовић, Срђан
PY  - 2007
UR  - http://www.ei.sanu.ac.rs/index.php/gei/article/view/634/567
UR  - http://dais.sanu.ac.rs/123456789/8816
AB  - Уз осетно наслеђе етно-центричних дискурса о Европи и због
одсуства јасне јавне комуникације о европским интеграцијама,
Србија, увелико захваћена процесом глобализације и неповратним
реформама друштвеног система, симболички конституише свој
културни идентитет у светлу нових односа у Европи. Садржај
културних представа о Србији и Европи код београдских студената
може указати на смер и динамику и перцепције Европе и симболичког
самоконституисања нашег друштва у ширим оквирима.
AB  - Together with appreciable inheritance of ethno-centric discourses about Europe and a lack of clear public communication about European integrations Serbia, largely gripped by the process of globalization and irreversible reforms of social system, is constituting its cultural identity in the light of new relations in Europe. The content of cultural notions about Serbia and Europe that Belgrade students have can point to the direction, dynamics and perception of Europe and symbolic self-constituting of our society in the wider framework.
PB  - Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA
T2  - Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
T1  - Глобализација идентитета у закаснелој транзицији: представе о Европи и Србији међу студентима у Београду
T1  - Globalization of Identity in the Delayed Transition: Notions About Europe and Serbia Among Students in Belgrade
SP  - 45
EP  - 59
VL  - 55
IS  - 1
DO  - 10.2298/GEI0701045R
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8816
ER  - 
@article{
author = "Радовић, Срђан",
year = "2007",
abstract = "Уз осетно наслеђе етно-центричних дискурса о Европи и због
одсуства јасне јавне комуникације о европским интеграцијама,
Србија, увелико захваћена процесом глобализације и неповратним
реформама друштвеног система, симболички конституише свој
културни идентитет у светлу нових односа у Европи. Садржај
културних представа о Србији и Европи код београдских студената
може указати на смер и динамику и перцепције Европе и симболичког
самоконституисања нашег друштва у ширим оквирима., Together with appreciable inheritance of ethno-centric discourses about Europe and a lack of clear public communication about European integrations Serbia, largely gripped by the process of globalization and irreversible reforms of social system, is constituting its cultural identity in the light of new relations in Europe. The content of cultural notions about Serbia and Europe that Belgrade students have can point to the direction, dynamics and perception of Europe and symbolic self-constituting of our society in the wider framework.",
publisher = "Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA",
journal = "Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA",
title = "Глобализација идентитета у закаснелој транзицији: представе о Европи и Србији међу студентима у Београду, Globalization of Identity in the Delayed Transition: Notions About Europe and Serbia Among Students in Belgrade",
pages = "45-59",
volume = "55",
number = "1",
doi = "10.2298/GEI0701045R",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8816"
}
Радовић, С.. (2007). Глобализација идентитета у закаснелој транзицији: представе о Европи и Србији међу студентима у Београду. in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA., 55(1), 45-59.
https://doi.org/10.2298/GEI0701045R
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8816
Радовић С. Глобализација идентитета у закаснелој транзицији: представе о Европи и Србији међу студентима у Београду. in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA. 2007;55(1):45-59.
doi:10.2298/GEI0701045R
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8816 .
Радовић, Срђан, "Глобализација идентитета у закаснелој транзицији: представе о Европи и Србији међу студентима у Београду" in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA, 55, no. 1 (2007):45-59,
https://doi.org/10.2298/GEI0701045R .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8816 .
1

Gypsy Dragon : an Evolutionary Approach to Narratives

Čvorović, Jelena

(Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA, 2007)

TY  - JOUR
AU  - Čvorović, Jelena
PY  - 2007
UR  - http://www.ei.sanu.ac.rs/index.php/gei/article/view/648/578
UR  - http://dais.sanu.ac.rs/123456789/8823
AB  - This paper will attempt to explain Serbian Gypsy oral narratives by applying concepts drawn from evolutionary psychology. The Gypsy story will illustrate how various narrative characteristics are used by Gypsies to employ social knowledge on local surroundings to better serve fitness solutions.
AB  - Овај рад представља резултат антрополошке примене метода
еволуционе психологије и теорије на проблематику социјалне и
репродуктивне стратегије ромске популације у Србији, с нагласком на
моделовање образаца понашања као на битан елемент сваке такве стратегије.
Предмет овог рада јесте бихејвиорална нормативистика имплицирана
једном ромском причом/наративом, а циљ успостављање везе између социо-
културних образаца понашања и стратегија одржања заједнице у разноврсним
историјским, друштвеним, културним и економским условима. Главни јунак –
Циганин у обрађеном наративу показао је све оне особине које и иначе
Цигани 1 негују као свој адаптивни механизам, али и начин живота од кога
нерадо одустају – лукавство, преваре, крађе, номадски начин живота,
сиромаштво, бедан социјални положај, необразованост, бројно потомство итд.
У свему томе, Циганин као јунак приче успева захваљујући својим особинама
трикстера, тј. довитљивошћу, преварама, сналажљивошћу и лукавством.
Другим речима, наратив с једне стране, верно одсликава друштвену стварност
Цигана у Србији, како у прошлости тако, рекло би се, и у садашњости, док с
друге стране преноси потомцима модел успешне адаптације и опстанка.
Анализа показује да дотична прича не само што пружа објашњење циганског
начина живота, већ га и потврђује и шта-више позитивно валоризује.
Такође, разматра се значај наратива за истраживање популација које
поседују искључиво оралну културу, као и значај наратива за еволуциону
антропологију, и истиче се да они служе не само преношењу знања које се
сматра значајним у оквиру неке заједнице, већ и као преносници модела
пожељног понашања.
PB  - Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA
T2  - Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
T1  - Gypsy Dragon : an Evolutionary Approach to Narratives
T1  - Прича о циганском змају : еволуциони приступ наративима
SP  - 205
EP  - 215
VL  - 55
IS  - 1
DO  - 10.2298/GEI0701205C
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8823
ER  - 
@article{
author = "Čvorović, Jelena",
year = "2007",
abstract = "This paper will attempt to explain Serbian Gypsy oral narratives by applying concepts drawn from evolutionary psychology. The Gypsy story will illustrate how various narrative characteristics are used by Gypsies to employ social knowledge on local surroundings to better serve fitness solutions., Овај рад представља резултат антрополошке примене метода
еволуционе психологије и теорије на проблематику социјалне и
репродуктивне стратегије ромске популације у Србији, с нагласком на
моделовање образаца понашања као на битан елемент сваке такве стратегије.
Предмет овог рада јесте бихејвиорална нормативистика имплицирана
једном ромском причом/наративом, а циљ успостављање везе између социо-
културних образаца понашања и стратегија одржања заједнице у разноврсним
историјским, друштвеним, културним и економским условима. Главни јунак –
Циганин у обрађеном наративу показао је све оне особине које и иначе
Цигани 1 негују као свој адаптивни механизам, али и начин живота од кога
нерадо одустају – лукавство, преваре, крађе, номадски начин живота,
сиромаштво, бедан социјални положај, необразованост, бројно потомство итд.
У свему томе, Циганин као јунак приче успева захваљујући својим особинама
трикстера, тј. довитљивошћу, преварама, сналажљивошћу и лукавством.
Другим речима, наратив с једне стране, верно одсликава друштвену стварност
Цигана у Србији, како у прошлости тако, рекло би се, и у садашњости, док с
друге стране преноси потомцима модел успешне адаптације и опстанка.
Анализа показује да дотична прича не само што пружа објашњење циганског
начина живота, већ га и потврђује и шта-више позитивно валоризује.
Такође, разматра се значај наратива за истраживање популација које
поседују искључиво оралну културу, као и значај наратива за еволуциону
антропологију, и истиче се да они служе не само преношењу знања које се
сматра значајним у оквиру неке заједнице, већ и као преносници модела
пожељног понашања.",
publisher = "Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA",
journal = "Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA",
title = "Gypsy Dragon : an Evolutionary Approach to Narratives, Прича о циганском змају : еволуциони приступ наративима",
pages = "205-215",
volume = "55",
number = "1",
doi = "10.2298/GEI0701205C",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8823"
}
Čvorović, J.. (2007). Gypsy Dragon : an Evolutionary Approach to Narratives. in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA., 55(1), 205-215.
https://doi.org/10.2298/GEI0701205C
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8823
Čvorović J. Gypsy Dragon : an Evolutionary Approach to Narratives. in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA. 2007;55(1):205-215.
doi:10.2298/GEI0701205C
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8823 .
Čvorović, Jelena, "Gypsy Dragon : an Evolutionary Approach to Narratives" in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA, 55, no. 1 (2007):205-215,
https://doi.org/10.2298/GEI0701205C .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8823 .
1

Гласник Етнографског института САНУ 55 (1) / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA 55 (1)

(Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA, 2007)

TY  - GEN
PY  - 2007
UR  - http://dais.sanu.ac.rs/123456789/8811
PB  - Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA
T1  - Гласник Етнографског института САНУ 55 (1) / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA 55 (1)
SP  - 1
EP  - 271
VL  - 55
IS  - 1
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8811
ER  - 
@misc{
year = "2007",
publisher = "Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA",
title = "Гласник Етнографског института САНУ 55 (1) / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA 55 (1)",
pages = "1-271",
volume = "55",
number = "1",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8811"
}
(2007). Гласник Етнографског института САНУ 55 (1) / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA 55 (1). 
Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA., 55(1), 1-271.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8811
Гласник Етнографског института САНУ 55 (1) / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA 55 (1). 2007;55(1):1-271.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8811 .
"Гласник Етнографског института САНУ 55 (1) / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA 55 (1)", 55, no. 1 (2007):1-271,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8811 .