Ethnicity: Contemporary processes in Serbia, neighboring countries, and Diaspora

Link to this page

info:eu-repo/grantAgreement/MESTD/MPN2006-2010/147023/RS//

Ethnicity: Contemporary processes in Serbia, neighboring countries, and Diaspora (en)
Етницитет: савремени процеси у Србији, суседним земљама и дијаспори (sr)
Etnicitet: savremeni procesi u Srbiji, susednim zemljama i dijaspori (sr_RS)
Authors

Publications

Трансфер и контратрансфер у етнографским истраживањима

Златановић, Сања

(Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA, 2010)

TY  - JOUR
AU  - Златановић, Сања
PY  - 2010
UR  - http://www.ei.sanu.ac.rs/index.php/gei/article/view/488/432
UR  - http://dais.sanu.ac.rs/123456789/8739
AB  - Истраживач и саговорник (казивач, информатор, информант) су
кључне речи теренског дискурса, а њихова интеракција – кључни проблем
теренске праксе етнолога и антрополога. Рад има за циљ да размотри улоге истраживача и саговорника, као и карактеристике односа који се између
њих успоставља у истраживачком процесу. Однос истраживача и његових
саговорника на терену веома је осетљив, оптерећен бројним проблемима
трансфера (преноса) и контратрансфера (против преноса).
AB  - A researcher and his/hers informants stand as the key players in a fieldwork discourse, thus their interaction is a key problem of fieldwork performed by eth­nologists and anthropologists. This paper aims to shed light on the roles of a researcher and informants and their mutually sustainable relationship formed in a research process. This fieldwork based relationship is very sensitive, burdened by many problems related to transfer and counter-transfer set about for a researcher to analyze and keep under control at all times. The notion of transfer was introduced into psychotherapy by Freud, but it is applicable as well onto all other human interactions. During the course of a fieldwork, informants can transfer a variety of feelings, thoughts and fantasies upon a researcher, who may or may not resemble some special persons from the informants' respective lives hence influencing the informants' behavior accordingly. A positive transfer is beneficial, as it tends to 'open up' the informant, while the negative one manifests in the informant's resistance toward cooperation, hiding of important information and so on. On the other hand, the actual appearance of an informant, his/hers behavior and accounts could also trigger various emotional, often subconscious, counter-transfer reactions. In this sense, a counter-transfer is a transfer by a researcher toward his/hers informants. For example, informants could, in their accounts, by saying this or that stir a researcher's negative associations and thus provoke counter-transfers with negative connotations (avoidance of particular informant, cessation of conversation, disinterest in informants' subjects, lack of empathy etc). This is why a researcher has to keep under control his/hers potential counter-transfer expressions; uncontrolled manifestation could cause various problems and burden the research process furthermore.
PB  - Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA
T2  - Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
T1  - Трансфер и контратрансфер у етнографским истраживањима
T1  - Transfer and Counter-Transfer in Ethnographic Research
SP  - 129
EP  - 139
VL  - 58
IS  - 1
DO  - 10.2298/GEI1001129Z
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8739
ER  - 
@article{
author = "Златановић, Сања",
year = "2010",
abstract = "Истраживач и саговорник (казивач, информатор, информант) су
кључне речи теренског дискурса, а њихова интеракција – кључни проблем
теренске праксе етнолога и антрополога. Рад има за циљ да размотри улоге истраживача и саговорника, као и карактеристике односа који се између
њих успоставља у истраживачком процесу. Однос истраживача и његових
саговорника на терену веома је осетљив, оптерећен бројним проблемима
трансфера (преноса) и контратрансфера (против преноса)., A researcher and his/hers informants stand as the key players in a fieldwork discourse, thus their interaction is a key problem of fieldwork performed by eth­nologists and anthropologists. This paper aims to shed light on the roles of a researcher and informants and their mutually sustainable relationship formed in a research process. This fieldwork based relationship is very sensitive, burdened by many problems related to transfer and counter-transfer set about for a researcher to analyze and keep under control at all times. The notion of transfer was introduced into psychotherapy by Freud, but it is applicable as well onto all other human interactions. During the course of a fieldwork, informants can transfer a variety of feelings, thoughts and fantasies upon a researcher, who may or may not resemble some special persons from the informants' respective lives hence influencing the informants' behavior accordingly. A positive transfer is beneficial, as it tends to 'open up' the informant, while the negative one manifests in the informant's resistance toward cooperation, hiding of important information and so on. On the other hand, the actual appearance of an informant, his/hers behavior and accounts could also trigger various emotional, often subconscious, counter-transfer reactions. In this sense, a counter-transfer is a transfer by a researcher toward his/hers informants. For example, informants could, in their accounts, by saying this or that stir a researcher's negative associations and thus provoke counter-transfers with negative connotations (avoidance of particular informant, cessation of conversation, disinterest in informants' subjects, lack of empathy etc). This is why a researcher has to keep under control his/hers potential counter-transfer expressions; uncontrolled manifestation could cause various problems and burden the research process furthermore.",
publisher = "Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA",
journal = "Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA",
title = "Трансфер и контратрансфер у етнографским истраживањима, Transfer and Counter-Transfer in Ethnographic Research",
pages = "129-139",
volume = "58",
number = "1",
doi = "10.2298/GEI1001129Z",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8739"
}
Златановић, С.. (2010). Трансфер и контратрансфер у етнографским истраживањима. in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA., 58(1), 129-139.
https://doi.org/10.2298/GEI1001129Z
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8739
Златановић С. Трансфер и контратрансфер у етнографским истраживањима. in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA. 2010;58(1):129-139.
doi:10.2298/GEI1001129Z
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8739 .
Златановић, Сања, "Трансфер и контратрансфер у етнографским истраживањима" in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA, 58, no. 1 (2010):129-139,
https://doi.org/10.2298/GEI1001129Z .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8739 .
2

Народне игре Срба у дијаспори као симбол етничког идентитета: досадашња истраживања у оквиру пројеката Етнографског института САНУ

Благојевић, Гордана

(Сремски Карловци : Академија Српске Православне Цркве за уметности и консервацију, 2010)

TY  - CHAP
AU  - Благојевић, Гордана
PY  - 2010
UR  - http://dais.sanu.ac.rs/123456789/7798
AB  - У раду се посматрају народне игре као симбол етничког идентитета на примеру Срба у дијаспори. У оквиру пројеката Етнографског института САНУ дуги низ година се спроводе истраживања Срба ван Србије. Народне игре се помињу у оквиру проучавања Ср ба у Мађарској, Канади, Чикагу (САД) и Калифорнији (САД). Разматра се различит однос према народним играма у матици и у дијаспори. Заједничка песма и игра пред стављају део духовне, националне, културне и музичке идентификације којом наши исељеници остварују везу са домо вином. Посматра се које се игре највише играју, као и ношње које се за те прилике користе. Емигрантска култура није никада истоветна оној у постојбини и увек постоје инвентивна прилагођавања узастопних таласа емиграната.
AB  - The paper considers folk dances as a symbol of ethnic identity on the example of the Serbs in the Diaspora. Within the project of the Institute of Ethnography of the Serbian Academy of Sciences and Arts, for many years are conducted researches about Serbs outside Serbia. Folk dances are mentioned within researches of Serbs in Hungary, Canada, Chicago (USA) and California (USA). Here is elaborated the different approach to the folk dances both, in the country of origin, and in the Diaspora. Mutual songs and dances represent a part of spiritual, national, cultural and music identifications by which our emigrants keep the contact with their country of origin. The paper also pays attention to the dances which are performed the most and to the costumes used in those events. The emigrant culture is never equal to one in the country of origin, and there are always some inventive adaptations by successive waves of emigrants.
PB  - Сремски Карловци : Академија Српске Православне Цркве за уметности и консервацију
T2  - Традиција – фолклор – идентитет : тематски зборник / Tradition – Folklore – Identity : Thematic Journal
T1  - Народне игре Срба у дијаспори као симбол етничког идентитета: досадашња истраживања у оквиру пројеката Етнографског института САНУ
T1  - The Folk Dances of Serbs in Diaspora as a Symbol of Ethnic Identity: Current Research Within the Projects of the Institute of Ethnography of the Serbian Academy of Arts and Sciences
SP  - 29
EP  - 40
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7798
ER  - 
@inbook{
author = "Благојевић, Гордана",
year = "2010",
abstract = "У раду се посматрају народне игре као симбол етничког идентитета на примеру Срба у дијаспори. У оквиру пројеката Етнографског института САНУ дуги низ година се спроводе истраживања Срба ван Србије. Народне игре се помињу у оквиру проучавања Ср ба у Мађарској, Канади, Чикагу (САД) и Калифорнији (САД). Разматра се различит однос према народним играма у матици и у дијаспори. Заједничка песма и игра пред стављају део духовне, националне, културне и музичке идентификације којом наши исељеници остварују везу са домо вином. Посматра се које се игре највише играју, као и ношње које се за те прилике користе. Емигрантска култура није никада истоветна оној у постојбини и увек постоје инвентивна прилагођавања узастопних таласа емиграната., The paper considers folk dances as a symbol of ethnic identity on the example of the Serbs in the Diaspora. Within the project of the Institute of Ethnography of the Serbian Academy of Sciences and Arts, for many years are conducted researches about Serbs outside Serbia. Folk dances are mentioned within researches of Serbs in Hungary, Canada, Chicago (USA) and California (USA). Here is elaborated the different approach to the folk dances both, in the country of origin, and in the Diaspora. Mutual songs and dances represent a part of spiritual, national, cultural and music identifications by which our emigrants keep the contact with their country of origin. The paper also pays attention to the dances which are performed the most and to the costumes used in those events. The emigrant culture is never equal to one in the country of origin, and there are always some inventive adaptations by successive waves of emigrants.",
publisher = "Сремски Карловци : Академија Српске Православне Цркве за уметности и консервацију",
journal = "Традиција – фолклор – идентитет : тематски зборник / Tradition – Folklore – Identity : Thematic Journal",
booktitle = "Народне игре Срба у дијаспори као симбол етничког идентитета: досадашња истраживања у оквиру пројеката Етнографског института САНУ, The Folk Dances of Serbs in Diaspora as a Symbol of Ethnic Identity: Current Research Within the Projects of the Institute of Ethnography of the Serbian Academy of Arts and Sciences",
pages = "29-40",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7798"
}
Благојевић, Г.. (2010). Народне игре Срба у дијаспори као симбол етничког идентитета: досадашња истраживања у оквиру пројеката Етнографског института САНУ. in Традиција – фолклор – идентитет : тематски зборник / Tradition – Folklore – Identity : Thematic Journal
Сремски Карловци : Академија Српске Православне Цркве за уметности и консервацију., 29-40.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7798
Благојевић Г. Народне игре Срба у дијаспори као симбол етничког идентитета: досадашња истраживања у оквиру пројеката Етнографског института САНУ. in Традиција – фолклор – идентитет : тематски зборник / Tradition – Folklore – Identity : Thematic Journal. 2010;:29-40.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7798 .
Благојевић, Гордана, "Народне игре Срба у дијаспори као симбол етничког идентитета: досадашња истраживања у оквиру пројеката Етнографског института САНУ" in Традиција – фолклор – идентитет : тематски зборник / Tradition – Folklore – Identity : Thematic Journal (2010):29-40,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7798 .

Институционализоване хуманитарне акције и етничка дистанца на примеру Грка и Срба данас

Благојевић, Гордана

(Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA, 2010)

TY  - JOUR
AU  - Благојевић, Гордана
PY  - 2010
UR  - http://www.ei.sanu.ac.rs/index.php/gei/article/view/486/430
UR  - http://dais.sanu.ac.rs/123456789/8738
AB  - У раду се посматра однос хуманитарних акција и етничке дистанце на
примеру Грка и Срба данас. Поставља се питање мотива пружања хуманитарне помоћи и улоге етничке дистанце у начину њеног извођења, као и
ширих друштвених последица. За пример су узете активности двеју организација – Црвеног крста и Грчког каравана помоћи. Током ратова на територији Југославије деведесетих година 20. века, Црвени крст Србије био је укључен у акцију која је имала за циљ да омогући наставак школовања деци из ратом захваћених подручја. У пружању помоћи су учествовале и многе друге организације. Овде се посматра и рад Грчког каравана помоћи као
институције која има специфичан метод пружања помоћи. Осим ублажавања ратних траума код деце, даривање и гостопримство су – захваљујићи
масовности и дугогодишњем континуитету – допринели продубљивању етничке блискости. Последица тога је, између осталог, ширење грчког језика и културе. Гостопримство и пријатељство су се наставили и по завршетку рата, и трају континуирано до данас.
AB  - This work views the relationship between humanitarian actions and ethnic distance in the example of Greeks and Serbs nowadays. There is an issue of a motive
and a role of ethnic distance in the manner of conveying humanitarian help, as well
as its wider social consequences. The activities of two organizations are taken as
an example: the Red Cross and the Greek Caravan of Solidarity. During wars on
the territory of Yugoslavia in the 1990s the Red Cross of Serbia was included in an
action with the aim of enabling the continuation of education for the children from
the war stricken parts. Many other organizations were also included in giving help. The work of the Greek Caravan of Solidarity as an institution which has a specific method of giving help is viewed here. Apart from extenuating the children’s
war traumas, the numerous gifts and hospitality over the years brought to the deepening of ethnic closeness. Among other things, the expansion of Greek language
and culture came as a result of this. The hospitality and friendship have been continued after the war until today.
PB  - Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA
T2  - Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
T1  - Институционализоване хуманитарне акције и етничка дистанца на примеру Грка и Срба данас
T1  - Institutionalized Humanitarian Actions and Ethnic Distance Given in the Example of Greeks and Serbs Nowadays
SP  - 101
EP  - 111
VL  - 58
IS  - 1
DO  - 10.2298/GEI1001101B
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8738
ER  - 
@article{
author = "Благојевић, Гордана",
year = "2010",
abstract = "У раду се посматра однос хуманитарних акција и етничке дистанце на
примеру Грка и Срба данас. Поставља се питање мотива пружања хуманитарне помоћи и улоге етничке дистанце у начину њеног извођења, као и
ширих друштвених последица. За пример су узете активности двеју организација – Црвеног крста и Грчког каравана помоћи. Током ратова на територији Југославије деведесетих година 20. века, Црвени крст Србије био је укључен у акцију која је имала за циљ да омогући наставак школовања деци из ратом захваћених подручја. У пружању помоћи су учествовале и многе друге организације. Овде се посматра и рад Грчког каравана помоћи као
институције која има специфичан метод пружања помоћи. Осим ублажавања ратних траума код деце, даривање и гостопримство су – захваљујићи
масовности и дугогодишњем континуитету – допринели продубљивању етничке блискости. Последица тога је, између осталог, ширење грчког језика и културе. Гостопримство и пријатељство су се наставили и по завршетку рата, и трају континуирано до данас., This work views the relationship between humanitarian actions and ethnic distance in the example of Greeks and Serbs nowadays. There is an issue of a motive
and a role of ethnic distance in the manner of conveying humanitarian help, as well
as its wider social consequences. The activities of two organizations are taken as
an example: the Red Cross and the Greek Caravan of Solidarity. During wars on
the territory of Yugoslavia in the 1990s the Red Cross of Serbia was included in an
action with the aim of enabling the continuation of education for the children from
the war stricken parts. Many other organizations were also included in giving help. The work of the Greek Caravan of Solidarity as an institution which has a specific method of giving help is viewed here. Apart from extenuating the children’s
war traumas, the numerous gifts and hospitality over the years brought to the deepening of ethnic closeness. Among other things, the expansion of Greek language
and culture came as a result of this. The hospitality and friendship have been continued after the war until today.",
publisher = "Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA",
journal = "Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA",
title = "Институционализоване хуманитарне акције и етничка дистанца на примеру Грка и Срба данас, Institutionalized Humanitarian Actions and Ethnic Distance Given in the Example of Greeks and Serbs Nowadays",
pages = "101-111",
volume = "58",
number = "1",
doi = "10.2298/GEI1001101B",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8738"
}
Благојевић, Г.. (2010). Институционализоване хуманитарне акције и етничка дистанца на примеру Грка и Срба данас. in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA., 58(1), 101-111.
https://doi.org/10.2298/GEI1001101B
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8738
Благојевић Г. Институционализоване хуманитарне акције и етничка дистанца на примеру Грка и Срба данас. in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA. 2010;58(1):101-111.
doi:10.2298/GEI1001101B
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8738 .
Благојевић, Гордана, "Институционализоване хуманитарне акције и етничка дистанца на примеру Грка и Срба данас" in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA, 58, no. 1 (2010):101-111,
https://doi.org/10.2298/GEI1001101B .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8738 .

Φιλοξενία: η περίπτωση των παιδιών από τη Σερβία στην Κάλυμνο το 1995

Blagojević, Gordana

(Ρόδος : Στέγη Γραμμάτων και Τεχνών Δωδεκανήσου, 2010)

TY  - JOUR
AU  - Blagojević, Gordana
PY  - 2010
UR  - http://dais.sanu.ac.rs/123456789/7878
AB  - Με αυτή την εθνολογικο-ανθρωπολογική έρευνα σκοπεύουμε να παρουσιάσουμε τις διάφορες εκδηλώσεις της φιλοξενίας μεταξύ των διάφορων εθνών σήμερα. Κατά τη διάρκεια των πολέμων στο έδαφος της πρόην Γιουγκοσλαβίας στη δεκαετία του 90 του 20ο αιώνα, ο Ερυθρός Σταυρός της Σερβίας έλαβε μέρος στη δραστηριότητα που είχε ως σκοπό την εξασφάλιση της εκπαίδευσης στα παιδιά από τις περιοχές όπου ξέσπασε ο πόλεμος. Το πρόγραμμα επιτυχημένα πραγματοποιήθηκε χάριν σε απήχηση των πολιτών από όλη την Ελλάδα που φιλοξένησαν τα παιδιά. Ως παράδειγμα πήραμε τα παιδιά που φιλοξενήθηκαν στο νησί Κάλυμνος το 1995. Παρά την εξομάλυνση των τραυμάτων του πολέμου στα παιδιά αυτά, αυτή η φιλοξενία επειδή διάρκεσε πολλά χρόνια και αγκάλιασε πολλά παιδιά, συνέβαλε όντως να πλησιαστούν οι δύο λαοί. Εκτός αυτού, αυτό απετέλεσε μια ευκαιρία να διαδοθεί ευρύτερα η ελληνική γλώσσα και ο ελληνικός πολιτισμός. Η φιλοξενία και η φιλία συνεχίστηκαν και μετά τον πόλεμο και σήμερα υπάρχουν άθικτα.
AB  - Циљ овог етно-антрополошког истраживања је да прикаже различите функције међуетничког гостољубља данас. Током ратова на територији Југославије деведесетих година 20. века Црвени Крст Србије био је укључен у акцију која је имала за циљ да омогући наставак школовања деци из ратом захваћених подручја. Програм је успешно реализован захваљујући одјеку грађана широм Грчке који су прихватили децу у своје домове. Као пример су узета српска деца која су боравила на острву Калимнос 1995. године. Осим ублажавања ратних траума код деце ово гостољубље је захваљујући масовности и дугогодишњем континуитету допринело суштинском зближавању двају народа. Осим тога, то је била прилика за ширење грчког језика и културе. Гостољубље и пријатељство су се наставили и по завршетку рата и трају континуирано до данас.
PB  - Ρόδος : Στέγη Γραμμάτων και Τεχνών Δωδεκανήσου
T2  - Δωδεκανησιακά χρονικά Περιοδική επιστημονική έκδοση
T1  - Φιλοξενία: η περίπτωση των παιδιών από τη Σερβία στην Κάλυμνο το 1995
T1  - Гостољубље: случај српске деце на Калимносу 1995.
SP  - 829
EP  - 837
VL  - 24
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7878
ER  - 
@article{
author = "Blagojević, Gordana",
year = "2010",
abstract = "Με αυτή την εθνολογικο-ανθρωπολογική έρευνα σκοπεύουμε να παρουσιάσουμε τις διάφορες εκδηλώσεις της φιλοξενίας μεταξύ των διάφορων εθνών σήμερα. Κατά τη διάρκεια των πολέμων στο έδαφος της πρόην Γιουγκοσλαβίας στη δεκαετία του 90 του 20ο αιώνα, ο Ερυθρός Σταυρός της Σερβίας έλαβε μέρος στη δραστηριότητα που είχε ως σκοπό την εξασφάλιση της εκπαίδευσης στα παιδιά από τις περιοχές όπου ξέσπασε ο πόλεμος. Το πρόγραμμα επιτυχημένα πραγματοποιήθηκε χάριν σε απήχηση των πολιτών από όλη την Ελλάδα που φιλοξένησαν τα παιδιά. Ως παράδειγμα πήραμε τα παιδιά που φιλοξενήθηκαν στο νησί Κάλυμνος το 1995. Παρά την εξομάλυνση των τραυμάτων του πολέμου στα παιδιά αυτά, αυτή η φιλοξενία επειδή διάρκεσε πολλά χρόνια και αγκάλιασε πολλά παιδιά, συνέβαλε όντως να πλησιαστούν οι δύο λαοί. Εκτός αυτού, αυτό απετέλεσε μια ευκαιρία να διαδοθεί ευρύτερα η ελληνική γλώσσα και ο ελληνικός πολιτισμός. Η φιλοξενία και η φιλία συνεχίστηκαν και μετά τον πόλεμο και σήμερα υπάρχουν άθικτα., Циљ овог етно-антрополошког истраживања је да прикаже различите функције међуетничког гостољубља данас. Током ратова на територији Југославије деведесетих година 20. века Црвени Крст Србије био је укључен у акцију која је имала за циљ да омогући наставак школовања деци из ратом захваћених подручја. Програм је успешно реализован захваљујући одјеку грађана широм Грчке који су прихватили децу у своје домове. Као пример су узета српска деца која су боравила на острву Калимнос 1995. године. Осим ублажавања ратних траума код деце ово гостољубље је захваљујући масовности и дугогодишњем континуитету допринело суштинском зближавању двају народа. Осим тога, то је била прилика за ширење грчког језика и културе. Гостољубље и пријатељство су се наставили и по завршетку рата и трају континуирано до данас.",
publisher = "Ρόδος : Στέγη Γραμμάτων και Τεχνών Δωδεκανήσου",
journal = "Δωδεκανησιακά χρονικά Περιοδική επιστημονική έκδοση",
title = "Φιλοξενία: η περίπτωση των παιδιών από τη Σερβία στην Κάλυμνο το 1995, Гостољубље: случај српске деце на Калимносу 1995.",
pages = "829-837",
volume = "24",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7878"
}
Blagojević, G.. (2010). Φιλοξενία: η περίπτωση των παιδιών από τη Σερβία στην Κάλυμνο το 1995. in Δωδεκανησιακά χρονικά Περιοδική επιστημονική έκδοση
Ρόδος : Στέγη Γραμμάτων και Τεχνών Δωδεκανήσου., 24, 829-837.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7878
Blagojević G. Φιλοξενία: η περίπτωση των παιδιών από τη Σερβία στην Κάλυμνο το 1995. in Δωδεκανησιακά χρονικά Περιοδική επιστημονική έκδοση. 2010;24:829-837.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7878 .
Blagojević, Gordana, "Φιλοξενία: η περίπτωση των παιδιών από τη Σερβία στην Κάλυμνο το 1995" in Δωδεκανησιακά χρονικά Περιοδική επιστημονική έκδοση, 24 (2010):829-837,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7878 .

Η παρουσία του Ρήγα Βελεστινλή στο σύγχρονο Βελιγράδι και ο ρόλος του στη σύνδεση των Σέρβων και Ελλήνων σήμερα

Blagojević, Gordana

(Αθήνα : Επιστημονική εταιρεία μελέτης Φερών – Βελεστίνου – Ρήγα, 2010)

TY  - CHAP
AU  - Blagojević, Gordana
PY  - 2010
UR  - http://dais.sanu.ac.rs/123456789/7984
AB  - Η παρουσία του Ρήγα Φεραίου στο σύγχρονο Βελιγράδι εκδηλώνεται μέσα από δύο επίπεδα. Μέσα από τα τοπωνύμια της σέρβικης πρωτεύουσας που φέρουν το όνομά του και μέσα από την σύναψη των πολιτισμικών σχέσεων, δηλαδή το ρόλο στην συνένωση των ανθρώπων. Όταν μιλάμε για τους τόπους που σχετίζονται με τον Ρήγα Φεραίο, πρέπει πρώτα να μνημονεύσουμε τον τόπο της φυλάκισής του και του μαρτυρίου του – τον πύργο του Nebojša (Νέμπογισα). Γύρω από το όνομα του Ρήγα Φεραίου δημιουργούνται ενώσεις ανθρώπων. Ο πρώτος Σύλλογος των Ελλήνων της Σερβίας στο Βελιγράδι με την ονομασία ,,ο Ρήγας Φεραίος” ιδρύθηκε το 1922. Πολλοί Σέρβοι, ατομικά όπως και πολλά ιδρύματα έχουν φιλικές σχέσεις με το σύλλογο, ώστε και στον 21 αι. οι Σέρβοι και οι Έλληνες να συνενώνονται γύρω από το όνομα του Ρήγα.
AB  - Циљ овог рада је да се прикаже присуство Риге од Фере у савременом Београду. Његова присутност посматра се на два нивоа: кроз топониме који у српској престоници носе име овог грчког хероја и кроз успостављање друштвених веза, тј. његова улога у повезивању људи. Када говоримо о местима која су везана за Ригу од Фере, на првом месту треба поменути место његовог тамничења и страдања – кулу Небојшу. По питању окупљања људи око Ригиног имена, прво удружење Грка у Београду под називом «Рига од Фере» основано је 1922. године. Данас су многи Срби, како поједници, тако и институције пријатељи овог Удружења, тако да се око Ригиног имена и у 21. веку окупљају Срби и Грци.
PB  - Αθήνα : Επιστημονική εταιρεία μελέτης Φερών – Βελεστίνου – Ρήγα
T2  - Υπέρεια
T1  - Η παρουσία του Ρήγα Βελεστινλή στο σύγχρονο Βελιγράδι και ο ρόλος του στη σύνδεση των Σέρβων και Ελλήνων σήμερα
T1  - Присуство Риге Велестинца у савременом Београду и његова улога у повезивању Срба и Грка данас
SP  - 1137
EP  - 1144
VL  - 5
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7984
ER  - 
@inbook{
author = "Blagojević, Gordana",
year = "2010",
abstract = "Η παρουσία του Ρήγα Φεραίου στο σύγχρονο Βελιγράδι εκδηλώνεται μέσα από δύο επίπεδα. Μέσα από τα τοπωνύμια της σέρβικης πρωτεύουσας που φέρουν το όνομά του και μέσα από την σύναψη των πολιτισμικών σχέσεων, δηλαδή το ρόλο στην συνένωση των ανθρώπων. Όταν μιλάμε για τους τόπους που σχετίζονται με τον Ρήγα Φεραίο, πρέπει πρώτα να μνημονεύσουμε τον τόπο της φυλάκισής του και του μαρτυρίου του – τον πύργο του Nebojša (Νέμπογισα). Γύρω από το όνομα του Ρήγα Φεραίου δημιουργούνται ενώσεις ανθρώπων. Ο πρώτος Σύλλογος των Ελλήνων της Σερβίας στο Βελιγράδι με την ονομασία ,,ο Ρήγας Φεραίος” ιδρύθηκε το 1922. Πολλοί Σέρβοι, ατομικά όπως και πολλά ιδρύματα έχουν φιλικές σχέσεις με το σύλλογο, ώστε και στον 21 αι. οι Σέρβοι και οι Έλληνες να συνενώνονται γύρω από το όνομα του Ρήγα., Циљ овог рада је да се прикаже присуство Риге од Фере у савременом Београду. Његова присутност посматра се на два нивоа: кроз топониме који у српској престоници носе име овог грчког хероја и кроз успостављање друштвених веза, тј. његова улога у повезивању људи. Када говоримо о местима која су везана за Ригу од Фере, на првом месту треба поменути место његовог тамничења и страдања – кулу Небојшу. По питању окупљања људи око Ригиног имена, прво удружење Грка у Београду под називом «Рига од Фере» основано је 1922. године. Данас су многи Срби, како поједници, тако и институције пријатељи овог Удружења, тако да се око Ригиног имена и у 21. веку окупљају Срби и Грци.",
publisher = "Αθήνα : Επιστημονική εταιρεία μελέτης Φερών – Βελεστίνου – Ρήγα",
journal = "Υπέρεια",
booktitle = "Η παρουσία του Ρήγα Βελεστινλή στο σύγχρονο Βελιγράδι και ο ρόλος του στη σύνδεση των Σέρβων και Ελλήνων σήμερα, Присуство Риге Велестинца у савременом Београду и његова улога у повезивању Срба и Грка данас",
pages = "1137-1144",
volume = "5",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7984"
}
Blagojević, G.. (2010). Η παρουσία του Ρήγα Βελεστινλή στο σύγχρονο Βελιγράδι και ο ρόλος του στη σύνδεση των Σέρβων και Ελλήνων σήμερα. in Υπέρεια
Αθήνα : Επιστημονική εταιρεία μελέτης Φερών – Βελεστίνου – Ρήγα., 5, 1137-1144.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7984
Blagojević G. Η παρουσία του Ρήγα Βελεστινλή στο σύγχρονο Βελιγράδι και ο ρόλος του στη σύνδεση των Σέρβων και Ελλήνων σήμερα. in Υπέρεια. 2010;5:1137-1144.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7984 .
Blagojević, Gordana, "Η παρουσία του Ρήγα Βελεστινλή στο σύγχρονο Βελιγράδι και ο ρόλος του στη σύνδεση των Σέρβων και Ελλήνων σήμερα" in Υπέρεια, 5 (2010):1137-1144,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7984 .

Књижевно дело Боре Станковића и Врање : идентитетске стратегије, дискурси и праксе

Златановић, Сања

(Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA, 2009)

TY  - JOUR
AU  - Златановић, Сања
PY  - 2009
UR  - http://www.ei.sanu.ac.rs/index.php/gei/article/view/519/463
UR  - http://dais.sanu.ac.rs/123456789/8869
AB  - Врање је град који има богате слојеве стварности, али се слика о
њему изнутра, а добрим делом и споља, везује само за један део
његове прошлости и само за оријенталистички осенчене симболе и
мотиве који су изведени из књижевности Боре Станковића, чија се
значења даље умножавају. У раду се разматрају процеси интеракције
унутрашњих и спољашњих одређења идентитета Врања, као и
оријенталистички дискурс који их карактерише.
AB  - Vranje is a town located in the southern Serbia. Until 1878 the town was ruled by the Ottoman Turks. The period after 1878, at the crossroad of the centuries, was described in the works of a literary writer, Bora Stankovic (1876, Vranje- 1927, Belgrade). His opus describes many old forms of the town life that were replaced with the new forms; in effect, as a writer, Stankovic provided an artistic transposition of reality and not the facts. Vranje is a town with rich layers of reality, but the image of the town, both from the insiders but also the outsiders perspectives, is constantly being associated with only one period of the town's past- the one marked by Orientalism, its symbols and motives originated in the works of Strankovic, and whose meanings continue to be replicated even today. This paper discusses various processes of interaction of inter- and intra- self-determination of the Vranje's identity, as well ad the Orientalistic discourse which characterize the whole process. Vranje's identity construction is made of contradictory elements (both on the inner and outer levels), mutually connected and determined.
PB  - Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA
T2  - Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
T1  - Књижевно дело Боре Станковића и Врање : идентитетске стратегије, дискурси и праксе
T1  - Literary Work of Bora Stankovic and Vranje : Identity Strategies, Discourse and Practices
SP  - 51
EP  - 69
VL  - 57
IS  - 1
DO  - 10.2298/GEI0901051Z
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8869
ER  - 
@article{
author = "Златановић, Сања",
year = "2009",
abstract = "Врање је град који има богате слојеве стварности, али се слика о
њему изнутра, а добрим делом и споља, везује само за један део
његове прошлости и само за оријенталистички осенчене симболе и
мотиве који су изведени из књижевности Боре Станковића, чија се
значења даље умножавају. У раду се разматрају процеси интеракције
унутрашњих и спољашњих одређења идентитета Врања, као и
оријенталистички дискурс који их карактерише., Vranje is a town located in the southern Serbia. Until 1878 the town was ruled by the Ottoman Turks. The period after 1878, at the crossroad of the centuries, was described in the works of a literary writer, Bora Stankovic (1876, Vranje- 1927, Belgrade). His opus describes many old forms of the town life that were replaced with the new forms; in effect, as a writer, Stankovic provided an artistic transposition of reality and not the facts. Vranje is a town with rich layers of reality, but the image of the town, both from the insiders but also the outsiders perspectives, is constantly being associated with only one period of the town's past- the one marked by Orientalism, its symbols and motives originated in the works of Strankovic, and whose meanings continue to be replicated even today. This paper discusses various processes of interaction of inter- and intra- self-determination of the Vranje's identity, as well ad the Orientalistic discourse which characterize the whole process. Vranje's identity construction is made of contradictory elements (both on the inner and outer levels), mutually connected and determined.",
publisher = "Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA",
journal = "Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA",
title = "Књижевно дело Боре Станковића и Врање : идентитетске стратегије, дискурси и праксе, Literary Work of Bora Stankovic and Vranje : Identity Strategies, Discourse and Practices",
pages = "51-69",
volume = "57",
number = "1",
doi = "10.2298/GEI0901051Z",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8869"
}
Златановић, С.. (2009). Књижевно дело Боре Станковића и Врање : идентитетске стратегије, дискурси и праксе. in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA., 57(1), 51-69.
https://doi.org/10.2298/GEI0901051Z
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8869
Златановић С. Књижевно дело Боре Станковића и Врање : идентитетске стратегије, дискурси и праксе. in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA. 2009;57(1):51-69.
doi:10.2298/GEI0901051Z
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8869 .
Златановић, Сања, "Књижевно дело Боре Станковића и Врање : идентитетске стратегије, дискурси и праксе" in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA, 57, no. 1 (2009):51-69,
https://doi.org/10.2298/GEI0901051Z .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8869 .

The Serbs in Slovenia: a New Minority

Prelić, Mladena

(Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA, 2009)

TY  - JOUR
AU  - Prelić, Mladena
PY  - 2009
UR  - http://www.ei.sanu.ac.rs/index.php/gei/article/view/502/446
UR  - http://dais.sanu.ac.rs/123456789/8771
AB  - The breakdown of the former Yugoslavia has resulted in formation of new,
independent states while the former co-citizens and constitutive people
have found themselves in new roles. Some have become a majority while
some have become a minority, with an aspiration to affirm the status in the
public sphere. As a country with a large numbers of immigrants from the
former Yugoslavia, Slovenia is facing a challenge of the confirmation of
ethnic pluralism within its borders, along with solutions and appropriate
places for “new” minorities (the usual appellation for ethnic groups formed
by the members of the former Yugoslavia, where the Serbs are outnumbering the rest). At the same time, the new minorities face a challenge of
constitution, foundation of their own associations, that is, formation of their
own identity and public affirmation in the new context. This paper discusses these ongoing processes with a special attention to the Serbian
ethnic group.
AB  - Са распадом претходне заједничке државе (Југославије) и
формирањем нових независних држава на њеном простору, ранији
сународници и конститутивни народи нашли су се у новим улогама: једни
постају већина, а други мањине, чији статус тек треба да се афирмише и
званично потврди у јавној сфери. Словенија, као земља са, између осталог,
великим бројем имиграната из бивше Југославије, нашла се пред изазовом
потврђивања етничког плурализма у својим оквирима, и налажења
одговарајућег места за нове или новодобне мањине – што је најчешћи назив за
етничке групе које формирају грађани бивше заједничке државе, међу којима
су Срби данас најбројнији – а саме те мањине налазе се пред изазовом
конституисања у заједницу, оснивања сопствених удружења, односно
формулисања свог идентитета и његове јавне афирмације у новом контексту.
У раду се говори о овим још увек незавршеним процесима на примеру српске
етничке групе.
PB  - Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA
T2  - Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
T1  - The Serbs in Slovenia: a New Minority
T1  - Срби у Словенији као новодобна мањина
SP  - 53
EP  - 68
VL  - 57
IS  - 2
DO  - 10.2298/GEI0902053P
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8771
ER  - 
@article{
author = "Prelić, Mladena",
year = "2009",
abstract = "The breakdown of the former Yugoslavia has resulted in formation of new,
independent states while the former co-citizens and constitutive people
have found themselves in new roles. Some have become a majority while
some have become a minority, with an aspiration to affirm the status in the
public sphere. As a country with a large numbers of immigrants from the
former Yugoslavia, Slovenia is facing a challenge of the confirmation of
ethnic pluralism within its borders, along with solutions and appropriate
places for “new” minorities (the usual appellation for ethnic groups formed
by the members of the former Yugoslavia, where the Serbs are outnumbering the rest). At the same time, the new minorities face a challenge of
constitution, foundation of their own associations, that is, formation of their
own identity and public affirmation in the new context. This paper discusses these ongoing processes with a special attention to the Serbian
ethnic group., Са распадом претходне заједничке државе (Југославије) и
формирањем нових независних држава на њеном простору, ранији
сународници и конститутивни народи нашли су се у новим улогама: једни
постају већина, а други мањине, чији статус тек треба да се афирмише и
званично потврди у јавној сфери. Словенија, као земља са, између осталог,
великим бројем имиграната из бивше Југославије, нашла се пред изазовом
потврђивања етничког плурализма у својим оквирима, и налажења
одговарајућег места за нове или новодобне мањине – што је најчешћи назив за
етничке групе које формирају грађани бивше заједничке државе, међу којима
су Срби данас најбројнији – а саме те мањине налазе се пред изазовом
конституисања у заједницу, оснивања сопствених удружења, односно
формулисања свог идентитета и његове јавне афирмације у новом контексту.
У раду се говори о овим још увек незавршеним процесима на примеру српске
етничке групе.",
publisher = "Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA",
journal = "Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA",
title = "The Serbs in Slovenia: a New Minority, Срби у Словенији као новодобна мањина",
pages = "53-68",
volume = "57",
number = "2",
doi = "10.2298/GEI0902053P",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8771"
}
Prelić, M.. (2009). The Serbs in Slovenia: a New Minority. in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA., 57(2), 53-68.
https://doi.org/10.2298/GEI0902053P
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8771
Prelić M. The Serbs in Slovenia: a New Minority. in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA. 2009;57(2):53-68.
doi:10.2298/GEI0902053P
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8771 .
Prelić, Mladena, "The Serbs in Slovenia: a New Minority" in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA, 57, no. 2 (2009):53-68,
https://doi.org/10.2298/GEI0902053P .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8771 .
3

Места ходочашћа : српска војничка гробља у Грчкој

Благојевић, Гордана

(Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA, 2009)

TY  - CHAP
AU  - Благојевић, Гордана
PY  - 2009
UR  - http://dais.sanu.ac.rs/123456789/8845
UR  - http://dais.sanu.ac.rs/123456789/8851
AB  - Током Првог светског рата српска војска је на територији
Грчке оформила многа војничка гробља. Најпознатија су
Зејтинлик (Солун) и Костурница на острву Виду, тј. Плава
гробница у водама Јонског мора. То су историјски
споменици које сваке године посети више хиљада Срба.
Осим неоспорне уметничке, ови маузолеји за своје
посетиоце имају и друге вредности. У овом раду разматраjу
се функције и значај које та гробља имају у животу
савремених Срба на колективном и индивидуалном нивоу.
AB  - During WW I many Serbian soldiers’
cemeteries were made in Greece. The well known are
Zeytinlik (Thessaloniki) and Kosturnica on the island of
Vido, that is, Blue cemetery in the water on Ionic Sea.
These are historic monuments, visited by many
thousands of Serbs each year. Except for their artistic
values, these places are held to have other values for the
visitors. This paper discusses functions and meanings these cemeteries have in
everyday life of the contemporary Serbs on collective and individual plans.
PB  - Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA
T2  - Спомен места - историја - сећања / Commemorative Places – History – Remembrances
T1  - Места ходочашћа : српска војничка гробља у Грчкој
T1  - Places of Pilgrimage : Serbian Soldiers’ Cemeteries in Greece
SP  - 185
EP  - 189
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8851
ER  - 
@inbook{
author = "Благојевић, Гордана",
year = "2009",
abstract = "Током Првог светског рата српска војска је на територији
Грчке оформила многа војничка гробља. Најпознатија су
Зејтинлик (Солун) и Костурница на острву Виду, тј. Плава
гробница у водама Јонског мора. То су историјски
споменици које сваке године посети више хиљада Срба.
Осим неоспорне уметничке, ови маузолеји за своје
посетиоце имају и друге вредности. У овом раду разматраjу
се функције и значај које та гробља имају у животу
савремених Срба на колективном и индивидуалном нивоу., During WW I many Serbian soldiers’
cemeteries were made in Greece. The well known are
Zeytinlik (Thessaloniki) and Kosturnica on the island of
Vido, that is, Blue cemetery in the water on Ionic Sea.
These are historic monuments, visited by many
thousands of Serbs each year. Except for their artistic
values, these places are held to have other values for the
visitors. This paper discusses functions and meanings these cemeteries have in
everyday life of the contemporary Serbs on collective and individual plans.",
publisher = "Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA",
journal = "Спомен места - историја - сећања / Commemorative Places – History – Remembrances",
booktitle = "Места ходочашћа : српска војничка гробља у Грчкој, Places of Pilgrimage : Serbian Soldiers’ Cemeteries in Greece",
pages = "185-189",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8851"
}
Благојевић, Г.. (2009). Места ходочашћа : српска војничка гробља у Грчкој. in Спомен места - историја - сећања / Commemorative Places – History – Remembrances
Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA., 185-189.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8851
Благојевић Г. Места ходочашћа : српска војничка гробља у Грчкој. in Спомен места - историја - сећања / Commemorative Places – History – Remembrances. 2009;:185-189.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8851 .
Благојевић, Гордана, "Места ходочашћа : српска војничка гробља у Грчкој" in Спомен места - историја - сећања / Commemorative Places – History – Remembrances (2009):185-189,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8851 .

Савремени стереотипи Срба о Кинезима у Београду: Када кажеш Кина, мислим Бок 70 или...

Благојевић, Гордана

(Нови Сад : Матица српска, Одељење за друштвене науке, 2009)

TY  - JOUR
AU  - Благојевић, Гордана
PY  - 2009
UR  - http://www.maticasrpska.org.rs/stariSajt/casopisi/drustvene_nauke_128.pdf
UR  - http://dais.sanu.ac.rs/123456789/7800
AB  - У фокусу овог истраживања налазе се етнички хетеростереотипи. У раду се разматрају асоцијације Срба о Кинезима у Београду. Истраживањем су обухваћени испитаници оба пола, различитог узраста и образовне структуре. Разликују две врсте хетеростереотипа. Једни су везани за представе о Кинезима у Кини, а други су о кинеској популацији која живи у Србији. Код млађих испитаника домаћи Кинези су имали велики утицај у формирању слике о Кини и Кинезима уопште. С друге стране, готово сви старији испитаници независно од пола и образовања наглашавају разлику између кинеске популације у Кини и оне у Србији. Поставља се питање који су фактори битни за формирање одређене врсте стереотипа.
AB  - The Chinese widely settled in Serbia in the 1990's. There is no official data on the real number of the Chinese living in Serbia. Most of the Chinese live in New Belgrade, near the shopping center at Block 70. Media images of the Chinese community in Serbia, especially in Belgrade are at the level of urban legend. Those are stories about their number, nutrition, non-dying, fictitious mixed marriages, etc. Knowledge of contemporary Serbs about the Chinese mainly exists at the level of media information or it is based on contacts with representatives of the Chinese community in Serbia. In this sense, there are two different kinds of stereotypes among the Serbs about the Chinese. Some are related to the picture of the Chinese Chinese, i. e. Chinese in China, and others are pictures of the Serbian Chinese, i. e. Chinese who live in Serbia. Association differs according to age structure and depending on which part of the city examinees live in. Almost all of the older examinees, regardless of gender and education, emphasized the difference between the Chinese population in China and those in Serbia. In addition, films made a significant role in getting to know Chinese culture. Association with Bruce Lee and Jackie Chan appeared to the words China and Chinese among examinees of all ages. How ethnic hetero-stereotypes about the Chinese in Serbia will continue to change depends on different factors. First of all, on social and political factors and images of someone else mainly created through the media.
PB  - Нови Сад : Матица српска, Одељење за друштвене науке
T2  - Зборник Матице српске за друштвене науке
T1  - Савремени стереотипи Срба о Кинезима у Београду: Када кажеш Кина, мислим Бок 70 или...
T1  - Contemporary Serbian Stereotypes about the Chinese in Belgrade: When you say China, I think about Block 70 or…
SP  - 47
EP  - 61
VL  - 128
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7800
ER  - 
@article{
author = "Благојевић, Гордана",
year = "2009",
abstract = "У фокусу овог истраживања налазе се етнички хетеростереотипи. У раду се разматрају асоцијације Срба о Кинезима у Београду. Истраживањем су обухваћени испитаници оба пола, различитог узраста и образовне структуре. Разликују две врсте хетеростереотипа. Једни су везани за представе о Кинезима у Кини, а други су о кинеској популацији која живи у Србији. Код млађих испитаника домаћи Кинези су имали велики утицај у формирању слике о Кини и Кинезима уопште. С друге стране, готово сви старији испитаници независно од пола и образовања наглашавају разлику између кинеске популације у Кини и оне у Србији. Поставља се питање који су фактори битни за формирање одређене врсте стереотипа., The Chinese widely settled in Serbia in the 1990's. There is no official data on the real number of the Chinese living in Serbia. Most of the Chinese live in New Belgrade, near the shopping center at Block 70. Media images of the Chinese community in Serbia, especially in Belgrade are at the level of urban legend. Those are stories about their number, nutrition, non-dying, fictitious mixed marriages, etc. Knowledge of contemporary Serbs about the Chinese mainly exists at the level of media information or it is based on contacts with representatives of the Chinese community in Serbia. In this sense, there are two different kinds of stereotypes among the Serbs about the Chinese. Some are related to the picture of the Chinese Chinese, i. e. Chinese in China, and others are pictures of the Serbian Chinese, i. e. Chinese who live in Serbia. Association differs according to age structure and depending on which part of the city examinees live in. Almost all of the older examinees, regardless of gender and education, emphasized the difference between the Chinese population in China and those in Serbia. In addition, films made a significant role in getting to know Chinese culture. Association with Bruce Lee and Jackie Chan appeared to the words China and Chinese among examinees of all ages. How ethnic hetero-stereotypes about the Chinese in Serbia will continue to change depends on different factors. First of all, on social and political factors and images of someone else mainly created through the media.",
publisher = "Нови Сад : Матица српска, Одељење за друштвене науке",
journal = "Зборник Матице српске за друштвене науке",
title = "Савремени стереотипи Срба о Кинезима у Београду: Када кажеш Кина, мислим Бок 70 или..., Contemporary Serbian Stereotypes about the Chinese in Belgrade: When you say China, I think about Block 70 or…",
pages = "47-61",
volume = "128",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7800"
}
Благојевић, Г.. (2009). Савремени стереотипи Срба о Кинезима у Београду: Када кажеш Кина, мислим Бок 70 или.... in Зборник Матице српске за друштвене науке
Нови Сад : Матица српска, Одељење за друштвене науке., 128, 47-61.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7800
Благојевић Г. Савремени стереотипи Срба о Кинезима у Београду: Када кажеш Кина, мислим Бок 70 или.... in Зборник Матице српске за друштвене науке. 2009;128:47-61.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7800 .
Благојевић, Гордана, "Савремени стереотипи Срба о Кинезима у Београду: Када кажеш Кина, мислим Бок 70 или..." in Зборник Матице српске за друштвене науке, 128 (2009):47-61,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7800 .

Ревитализација етничког идентитета Немаца у Сремским Карловцима

Крел, Александар

(Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA, 2009)

TY  - JOUR
AU  - Крел, Александар
PY  - 2009
UR  - http://www.ei.sanu.ac.rs/index.php/gei/article/view/520/464
UR  - http://dais.sanu.ac.rs/123456789/8870
AB  - У склопу обимног истраживања етничког идентитета Немаца у
Војводини, вршеног у периоду од 2003. до 2007. године, имао сам
прилику да боравим у Сремским Карловцима, међу тамошњим
Немцима окупљеним око Немачког удружења за добросуседске
односе ‘Karlowitz’. Бавећи се проблематиком оживљавања етничког
идентитета припадника немачке националне мањине у том питомом
сремском месту, богате историје и културног наслеђа, настојао сам да
утврдим улогу које је поменуто удружење одиграло у трансформацији
њихове идентитетске стратегије током последњих година. У исто
време, желео сам да извршим анализу модалитета које немачка
заједница користи у циљу ревитализације, односно (ре)конструкције
сопственог етничког и културног идентитета у тој локалној средини.
AB  - During the 1990's, many members of the German national minority have awaken from the several decades long sleep in 'ethnic hibernation'. Several associations have been founded at that time, with an aim to gather and encourage ethnic feelings of the Germans living in Vojvodina. These associations work toward revitalization and reconstruction of the German ethnic and cultural identity. There are quite a few of such institutions today, and one of them is German association promoting good neighbor relations Karlowitz, Sremski Karlovci. This paper will discuss transformation of an ethnic identity strategy among the Germans in Sremski Karlovci; in addition, I will analyze modus operandi by which this local association aims at keeping and encouraging certain elements of the ethnic and cultural particulars. The results of the research point out how a relatively small group, without social power, can define and redefine its own identity, in regards to historical, social and economic conditions.
PB  - Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA
T2  - Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
T1  - Ревитализација етничког идентитета Немаца у Сремским Карловцима
T1  - Revitalization of Ethnic Identity Among the Germans in Sremski Karlovci
SP  - 71
EP  - 92
VL  - 57
IS  - 1
DO  - 10.2298/GEI0901071K
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8870
ER  - 
@article{
author = "Крел, Александар",
year = "2009",
abstract = "У склопу обимног истраживања етничког идентитета Немаца у
Војводини, вршеног у периоду од 2003. до 2007. године, имао сам
прилику да боравим у Сремским Карловцима, међу тамошњим
Немцима окупљеним око Немачког удружења за добросуседске
односе ‘Karlowitz’. Бавећи се проблематиком оживљавања етничког
идентитета припадника немачке националне мањине у том питомом
сремском месту, богате историје и културног наслеђа, настојао сам да
утврдим улогу које је поменуто удружење одиграло у трансформацији
њихове идентитетске стратегије током последњих година. У исто
време, желео сам да извршим анализу модалитета које немачка
заједница користи у циљу ревитализације, односно (ре)конструкције
сопственог етничког и културног идентитета у тој локалној средини., During the 1990's, many members of the German national minority have awaken from the several decades long sleep in 'ethnic hibernation'. Several associations have been founded at that time, with an aim to gather and encourage ethnic feelings of the Germans living in Vojvodina. These associations work toward revitalization and reconstruction of the German ethnic and cultural identity. There are quite a few of such institutions today, and one of them is German association promoting good neighbor relations Karlowitz, Sremski Karlovci. This paper will discuss transformation of an ethnic identity strategy among the Germans in Sremski Karlovci; in addition, I will analyze modus operandi by which this local association aims at keeping and encouraging certain elements of the ethnic and cultural particulars. The results of the research point out how a relatively small group, without social power, can define and redefine its own identity, in regards to historical, social and economic conditions.",
publisher = "Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA",
journal = "Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA",
title = "Ревитализација етничког идентитета Немаца у Сремским Карловцима, Revitalization of Ethnic Identity Among the Germans in Sremski Karlovci",
pages = "71-92",
volume = "57",
number = "1",
doi = "10.2298/GEI0901071K",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8870"
}
Крел, А.. (2009). Ревитализација етничког идентитета Немаца у Сремским Карловцима. in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA., 57(1), 71-92.
https://doi.org/10.2298/GEI0901071K
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8870
Крел А. Ревитализација етничког идентитета Немаца у Сремским Карловцима. in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA. 2009;57(1):71-92.
doi:10.2298/GEI0901071K
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8870 .
Крел, Александар, "Ревитализација етничког идентитета Немаца у Сремским Карловцима" in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA, 57, no. 1 (2009):71-92,
https://doi.org/10.2298/GEI0901071K .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8870 .

,,Држава, наука, култура“: научни скуп

Павићевић, Александра

(Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA, 2009)

TY  - JOUR
AU  - Павићевић, Александра
PY  - 2009
UR  - http://www.ei.sanu.ac.rs/index.php/gei/article/view/515/459
UR  - http://dais.sanu.ac.rs/123456789/8776
AB  - Иницијатива обновљеног Етнолошко-антрополошког друштва Србије да
свој први научни скуп посвети теми
актуелног односа државе, науке и
културе, показала се као више него
корисна и потребна платформа за
уочавање и резимирање различитих
врста и нивоа проблема са којима се
тренутно суочава етнологија/антропо-
логија, али и хуманистичке науке у
целости.
Током дводневног заседања, своје
радове изложило је двадесет етнолога/антрополога и два историчара
уметности.
PB  - Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA
T2  - Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
T1  - ,,Држава, наука, култура“: научни скуп
SP  - 173
EP  - 176
VL  - 57
IS  - 2
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8776
ER  - 
@article{
author = "Павићевић, Александра",
year = "2009",
abstract = "Иницијатива обновљеног Етнолошко-антрополошког друштва Србије да
свој први научни скуп посвети теми
актуелног односа државе, науке и
културе, показала се као више него
корисна и потребна платформа за
уочавање и резимирање различитих
врста и нивоа проблема са којима се
тренутно суочава етнологија/антропо-
логија, али и хуманистичке науке у
целости.
Током дводневног заседања, своје
радове изложило је двадесет етнолога/антрополога и два историчара
уметности.",
publisher = "Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA",
journal = "Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA",
title = ",,Држава, наука, култура“: научни скуп",
pages = "173-176",
volume = "57",
number = "2",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8776"
}
Павићевић, А.. (2009). ,,Држава, наука, култура“: научни скуп. in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA., 57(2), 173-176.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8776
Павићевић А. ,,Држава, наука, култура“: научни скуп. in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA. 2009;57(2):173-176.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8776 .
Павићевић, Александра, ",,Држава, наука, култура“: научни скуп" in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA, 57, no. 2 (2009):173-176,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8776 .

Belgrade Breakdance Girl: Breaking Gender-Specific Stereotypes with Dance

Blagojević, Gordana

(Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA, 2009)

TY  - JOUR
AU  - Blagojević, Gordana
PY  - 2009
UR  - http://www.ei.sanu.ac.rs/index.php/gei/article/view/499/443
UR  - http://dais.sanu.ac.rs/123456789/8769
AB  - This paper is based on the life story of one of Belgrade break dance dancers who started dancing and competing in early youth, but later she
ceased to dance. I was interested in motives which influenced that young
person to begin to deal with the brake dance, what she expressed by that,
what the reaction was of social environment to the dance and what factors
influenced her to stop dealing with this dance.
AB  - Овај рад представља део ширег антрополошког истраживања
савремене хип хоп културе у Србији. Чланак је настао на основу сопствених
теренских истраживања током фебруара и марта 2009. године у Београду.
Након упознавања са постојећом српском кореолошком литературом, увидела
сам да недостају антрополошка истраживања савремених плесних облика.
Сматрала сам корисним да обавим емпиријска истраживања ради увида у
стање изнутра. Интервјуисала сам хип хоп плесаче, инструкторе и плесне
судије. Преовладава став да је брејкденс првенствено мушки плес за
изражавање мужевности. Међутим, у Београду су се, одмах након појаве
брејкденса, и девојке њиме почеле бавити. Циљ овог истраживања је да
испита који фактори утичу на то да једна девојка почне да игра, условно
речено, мушку игру. Поставља се питање како мушкарци посматрају појаву
овакве девојке у њиховом свету, какви су реакција и пријем шире друштвене
заједнице.
Истраживање је базирано на животној причи једне београдске
брејкденс плесачице, која је почела да игра и да се такмичи у раној младости,
а затим је у једном тренутку престала да игра. Занимало ме је да утврдим који
су били мотиви ове младе особе да се почне бавити брејкденсом, шта је она  тиме изражавала, каква је била реакција друштвеног окружења на њену игру,
и који су фактори утицали на то да се престане бавити овим плесом.
Поникао на удаљеном северноамеричком континенту, брејкденс је у
Србији наишао на плодно тло. Млади људи су са пуно ентузијазма копирали
покрете плесача које су видели путем масмедија. За београдске тинејџере је
овај плес био добар начин да избаце вишак енергије и да се друже.
Некадашња београдска брејкденс плесачица Марија Синђелић
покушала је, играјући брејкденс, да превазиђе предрасуде о подели на мушке
и женске плесове. Брејкденс је за њу био начин да се покаже да и жене могу
изводити плесне акробације као и мушкарци. При том, Марија није
мушкобањаста, већ је женствена и спретна. Имала је изузетну подршку својих
мушких колега. Пријатељице су је поштовале, иако је била различита од њих.
Публика је имала веома позитиван став и одавала јој је веће признање него
плесачима мушког пола. Родитељима је бављење њихове ћерке овим плесом
било симпатично. Међутим, ипак су, бринући се за будућност свога детета,
инсистирали да прекине са брејкденсом. Дакле, иако је економски фактор у
почетку позитивно утицао да ова девојка започне са бављењем брејкденсом
(није морала да плаћа часове), на плану даље будућности одиграо је негативну
улогу: брејкденс се не сматра занимањем од кога се може живети.
Марија је почела да игра овај производ америчке културе непосредно
после бомбардовања Србије од стране Америке и земаља чланица НАТО-а.
Тиме је, као и други млади људи који се баве хип хопом у Србији,
посведочила да плес надилази уске границе предрасуда и политике.
PB  - Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA
T2  - Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
T1  - Belgrade Breakdance Girl: Breaking Gender-Specific Stereotypes with Dance
T1  - Београдска брејкденс девојка: брејковање (ломљење) полних стереотипа плесом
SP  - 19
EP  - 24
VL  - 57
IS  - 2
DO  - 10.2298/GEI0902019B
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8769
ER  - 
@article{
author = "Blagojević, Gordana",
year = "2009",
abstract = "This paper is based on the life story of one of Belgrade break dance dancers who started dancing and competing in early youth, but later she
ceased to dance. I was interested in motives which influenced that young
person to begin to deal with the brake dance, what she expressed by that,
what the reaction was of social environment to the dance and what factors
influenced her to stop dealing with this dance., Овај рад представља део ширег антрополошког истраживања
савремене хип хоп културе у Србији. Чланак је настао на основу сопствених
теренских истраживања током фебруара и марта 2009. године у Београду.
Након упознавања са постојећом српском кореолошком литературом, увидела
сам да недостају антрополошка истраживања савремених плесних облика.
Сматрала сам корисним да обавим емпиријска истраживања ради увида у
стање изнутра. Интервјуисала сам хип хоп плесаче, инструкторе и плесне
судије. Преовладава став да је брејкденс првенствено мушки плес за
изражавање мужевности. Међутим, у Београду су се, одмах након појаве
брејкденса, и девојке њиме почеле бавити. Циљ овог истраживања је да
испита који фактори утичу на то да једна девојка почне да игра, условно
речено, мушку игру. Поставља се питање како мушкарци посматрају појаву
овакве девојке у њиховом свету, какви су реакција и пријем шире друштвене
заједнице.
Истраживање је базирано на животној причи једне београдске
брејкденс плесачице, која је почела да игра и да се такмичи у раној младости,
а затим је у једном тренутку престала да игра. Занимало ме је да утврдим који
су били мотиви ове младе особе да се почне бавити брејкденсом, шта је она  тиме изражавала, каква је била реакција друштвеног окружења на њену игру,
и који су фактори утицали на то да се престане бавити овим плесом.
Поникао на удаљеном северноамеричком континенту, брејкденс је у
Србији наишао на плодно тло. Млади људи су са пуно ентузијазма копирали
покрете плесача које су видели путем масмедија. За београдске тинејџере је
овај плес био добар начин да избаце вишак енергије и да се друже.
Некадашња београдска брејкденс плесачица Марија Синђелић
покушала је, играјући брејкденс, да превазиђе предрасуде о подели на мушке
и женске плесове. Брејкденс је за њу био начин да се покаже да и жене могу
изводити плесне акробације као и мушкарци. При том, Марија није
мушкобањаста, већ је женствена и спретна. Имала је изузетну подршку својих
мушких колега. Пријатељице су је поштовале, иако је била различита од њих.
Публика је имала веома позитиван став и одавала јој је веће признање него
плесачима мушког пола. Родитељима је бављење њихове ћерке овим плесом
било симпатично. Међутим, ипак су, бринући се за будућност свога детета,
инсистирали да прекине са брејкденсом. Дакле, иако је економски фактор у
почетку позитивно утицао да ова девојка започне са бављењем брејкденсом
(није морала да плаћа часове), на плану даље будућности одиграо је негативну
улогу: брејкденс се не сматра занимањем од кога се може живети.
Марија је почела да игра овај производ америчке културе непосредно
после бомбардовања Србије од стране Америке и земаља чланица НАТО-а.
Тиме је, као и други млади људи који се баве хип хопом у Србији,
посведочила да плес надилази уске границе предрасуда и политике.",
publisher = "Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA",
journal = "Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA",
title = "Belgrade Breakdance Girl: Breaking Gender-Specific Stereotypes with Dance, Београдска брејкденс девојка: брејковање (ломљење) полних стереотипа плесом",
pages = "19-24",
volume = "57",
number = "2",
doi = "10.2298/GEI0902019B",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8769"
}
Blagojević, G.. (2009). Belgrade Breakdance Girl: Breaking Gender-Specific Stereotypes with Dance. in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA., 57(2), 19-24.
https://doi.org/10.2298/GEI0902019B
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8769
Blagojević G. Belgrade Breakdance Girl: Breaking Gender-Specific Stereotypes with Dance. in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA. 2009;57(2):19-24.
doi:10.2298/GEI0902019B
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8769 .
Blagojević, Gordana, "Belgrade Breakdance Girl: Breaking Gender-Specific Stereotypes with Dance" in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA, 57, no. 2 (2009):19-24,
https://doi.org/10.2298/GEI0902019B .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8769 .
4

The Erased in Slovenia: Is There an End to the Story?

Stojić, Marta

(Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA, 2009)

TY  - JOUR
AU  - Stojić, Marta
PY  - 2009
UR  - http://www.ei.sanu.ac.rs/index.php/gei/article/view/503/447
UR  - http://dais.sanu.ac.rs/123456789/8772
AB  - The term “Erased” refers to a part of the population in the Republic of Slovenia that has been erased in 1992 from the official population registry. A
 critical analysis of the given discourse confirms that the erased were not
 removed from the registry due to their immanent characteristics or behaviors (background, ethnic or regional, social status, being late for filing
 claims to obtain the citizenship in Slovenia) but due to the existence of the
 discourse about Slovenians which has brought about a creation and interpretation of laws, and thus allowed the removal/erasing of the particular
 group in question as well as other subsequent connotation regarding the
 term “the erased”.
AB  - Израз ‘избрисани‘односи се на један део популације Републике
Словеније који је 1992. године био избрисан из регистра њеног сталног
становништва. Применом критичке анализе дискурса потврђује се теза да
‘избрисани’ нису избрисани због неких својих есенцијалистички схваћених
„иманентних“ карактеристика или поступака (порекло – етничко или
регионално, социјални статус, неаплицирање за словеначко држављанство у
предвиђеном року), већ услед постојања дискурса о словенству који је довео
до стварања и интерпретације закона којим је омогућен настанак избрисаних,
али и сва каснија придавања одређених значења термину ‘избрисани‘.
Речи немају значење саме по себи, већ је оно зависно од њихове
употребе. То потврђује сосировско становиште да је лингвистички знак
арбитраран. Ако је арбитраран, онда није слободан. И не само зато што не
може да постоји сам за себе, већ само као део система, нити само зато што јер
употреба знакова није слободна ствар по себи. Сваки лингвистички знак – чим
постане актуализован – постане уплетен у комплексне мреже дискурса. Неки
лингвистички знаци могу да се померају по тим мрежама, а други су у
потпуности зависни од надређеног дискурса, оног који их је створио. Тако
‘избрисани’ постоји као обичан придев. И тај обичан придев има слободу
кретања по различитим дискурсима. ‘Избрисани’, као нешто што је део
дискурса о словенству, врло тешко постаје екстензија или интензија неког
другог дискурса, бар све до тренутка док се надређени дискурс не промени
довољно (и отвори се да пусти ‘избрисане’ напоље, иако је и направљен зато
да им не дозволи да уопште уђу у њега).
То значи да се за сада крај приче о ‘избрисанима’ не назире, упркос
покушајима промене дискурса о њима. ‘Избрисани’ остају антипод некаквих
Словенаца, неки реликт, нуспродукт осамостаљивања Словеније, неки
варавари, неко Друго, иако се све чешће повезују са одређеним глобалнијим
токовима (општа људска права, глобални социјални покрети). Разлог томе се
мора тражити у равни која превазилази раван овог конкретног надређеног
дискурса. Док не настане редефиниција словенства, ‘избрисани’ ће постојати. А редефиниција дикурса о словенству настаће само у складу са ширим
политичким променама. ‘Избрисани’ тако остају избрисани до даљњег.
PB  - Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA
T2  - Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
T1  - The Erased in Slovenia: Is There an End to the Story?
T1  - Избрисани Словеније: назире ли се крај приче?
SP  - 69
EP  - 82
VL  - 57
IS  - 2
DO  - 10.2298/GEI0902069S
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8772
ER  - 
@article{
author = "Stojić, Marta",
year = "2009",
abstract = "The term “Erased” refers to a part of the population in the Republic of Slovenia that has been erased in 1992 from the official population registry. A
 critical analysis of the given discourse confirms that the erased were not
 removed from the registry due to their immanent characteristics or behaviors (background, ethnic or regional, social status, being late for filing
 claims to obtain the citizenship in Slovenia) but due to the existence of the
 discourse about Slovenians which has brought about a creation and interpretation of laws, and thus allowed the removal/erasing of the particular
 group in question as well as other subsequent connotation regarding the
 term “the erased”., Израз ‘избрисани‘односи се на један део популације Републике
Словеније који је 1992. године био избрисан из регистра њеног сталног
становништва. Применом критичке анализе дискурса потврђује се теза да
‘избрисани’ нису избрисани због неких својих есенцијалистички схваћених
„иманентних“ карактеристика или поступака (порекло – етничко или
регионално, социјални статус, неаплицирање за словеначко држављанство у
предвиђеном року), већ услед постојања дискурса о словенству који је довео
до стварања и интерпретације закона којим је омогућен настанак избрисаних,
али и сва каснија придавања одређених значења термину ‘избрисани‘.
Речи немају значење саме по себи, већ је оно зависно од њихове
употребе. То потврђује сосировско становиште да је лингвистички знак
арбитраран. Ако је арбитраран, онда није слободан. И не само зато што не
може да постоји сам за себе, већ само као део система, нити само зато што јер
употреба знакова није слободна ствар по себи. Сваки лингвистички знак – чим
постане актуализован – постане уплетен у комплексне мреже дискурса. Неки
лингвистички знаци могу да се померају по тим мрежама, а други су у
потпуности зависни од надређеног дискурса, оног који их је створио. Тако
‘избрисани’ постоји као обичан придев. И тај обичан придев има слободу
кретања по различитим дискурсима. ‘Избрисани’, као нешто што је део
дискурса о словенству, врло тешко постаје екстензија или интензија неког
другог дискурса, бар све до тренутка док се надређени дискурс не промени
довољно (и отвори се да пусти ‘избрисане’ напоље, иако је и направљен зато
да им не дозволи да уопште уђу у њега).
То значи да се за сада крај приче о ‘избрисанима’ не назире, упркос
покушајима промене дискурса о њима. ‘Избрисани’ остају антипод некаквих
Словенаца, неки реликт, нуспродукт осамостаљивања Словеније, неки
варавари, неко Друго, иако се све чешће повезују са одређеним глобалнијим
токовима (општа људска права, глобални социјални покрети). Разлог томе се
мора тражити у равни која превазилази раван овог конкретног надређеног
дискурса. Док не настане редефиниција словенства, ‘избрисани’ ће постојати. А редефиниција дикурса о словенству настаће само у складу са ширим
политичким променама. ‘Избрисани’ тако остају избрисани до даљњег.",
publisher = "Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA",
journal = "Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA",
title = "The Erased in Slovenia: Is There an End to the Story?, Избрисани Словеније: назире ли се крај приче?",
pages = "69-82",
volume = "57",
number = "2",
doi = "10.2298/GEI0902069S",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8772"
}
Stojić, M.. (2009). The Erased in Slovenia: Is There an End to the Story?. in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA., 57(2), 69-82.
https://doi.org/10.2298/GEI0902069S
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8772
Stojić M. The Erased in Slovenia: Is There an End to the Story?. in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA. 2009;57(2):69-82.
doi:10.2298/GEI0902069S
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8772 .
Stojić, Marta, "The Erased in Slovenia: Is There an End to the Story?" in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA, 57, no. 2 (2009):69-82,
https://doi.org/10.2298/GEI0902069S .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8772 .

Power of Categorization : Natives and Incomers in Southeastern Kosovo

Zlatanović, Sanja

(Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA, 2008)

TY  - JOUR
AU  - Zlatanović, Sanja
PY  - 2008
UR  - http://www.ei.sanu.ac.rs/index.php/gei/article/view/563/498
UR  - http://dais.sanu.ac.rs/123456789/8864
AB  - The paper is based on fieldwork conducted over the course of a period from 2003 until 2006 at refugee centers in Serbia proper and Southeastern Kosovo more specifically in a part of the area known today as Kosovsko Pomoravlje. The paper is intended to present preliminary results of the probe into the issue of relations between the native Serbs and Serb in comers (colonized in the area after 1918 as part of the agrarian reform drive). Incomers from Southeastern Serbia to whom the native population ascribed the 'Sop' identity are the focal point of the research.
AB  - Рад се заснива на теренским истраживањима обављаним у периоду од
2003. до 2006. године у избегличким центрима у Смедереву, Врању и
Врањској Бањи и, in situ на подручју југиоисточног Косова: у енклави Витина,
коју – осим истоимене варошице – сачињавају и села Врбовац, Грнчар, Бинач,
Клокот и Могила, као и у Гњилану и околним селима (Шилово, Горње Кусце,
Горњи Ливоч, Партеш, Пасјане и др.) Рад има за циљ да дâ прелиминарне
резултате истраживања проблема односа Срба староседелаца и досељеника
(колонизованих у периоду после 1918. године, у оквиру аграрне реформе). У
фокусу разматрања су досељеници из југоисточне Србије, којима је
староседелачко становништво приписивало идентитет „Шопова“.
Према друштвеноконструктивистичком приступу, идентитети су
променљиви, ситуационо условљени и подложни преговарању, а у тим
процесима важну улогу играју спољашња дефиниција, односи моћи и
доминације. Етницитет (у зависности од друштвеног контекста, и други
облици колективног идентитета) увек представља резултат интеракције
континуираних процеса унутрашњег и спољашњег одређења, самоидентификације и идентификације од стране других. Спољашња дефиниција –
категоризација – значајна је димензија унутрашње дефиниције (Р. Џенкинс).
Рад је усмерен на сагледавање улоге спољашње дефиниције – категоризације
у процесима конструисања идентитета међу припадницима српске заједнице у
области југоисточног Косова. Начин на који досељеници, али у појединим
ситуацијама и они који себе одређују као староседеоце на Косову,
интерпретирају свој идентитет уско је повезан с тим како њих интерпретирају
ови други. Усредсређеност на спољашњу дефиницију, тзв. „комшијски
дискурс“ (Сикимић), омогућава продубљенији увид у динамику процеса друштвеног обликовања идентитета, и то на подручју које карактерише
погранични карактер и мултиетницитет.
Староседеоци и „Шопови“, иако истоветни по етничкој припадности
(премда су је једни другима, у извесном смислу, доводили у питање),
религији, језику и дијалекту (призренско-тимочки дијалекатски тип), само с
различитим локалним говорима, живели су као две ендогамне групе.
Дистинктивни идентитети двеју група заснивају се на интерпретацијама
локалних и регионалних разлика. Локалним, односно регионалним
идентитетима придаје се у појединим њиховим аспектима значај етницитета.
Припадници друге групе опажају се као другачији, и то у таквој мери да се
изражава бојазан да они првима могу угрозити идентитет уколико би дошло
до орођавања (в. транскрипт [5]), деца из таквих бракова сматрају се мелезима
и сл. Етнички идентитет представља друштвену конструкцију, али формирану
на такав начин да задобија примордијалне атрибуте, односно – обични људи
доживљавају га у есенцијалном и примордијаланом смислу (Прелић).
Староседеоци не опажају „Шопове“ као носиоце истог етничког идентитета,
јер недостаје примордијална приврженост (осећање заједништва и
солидарности, које произилази из веровања у крвно сродство, заједничко
порекло и сл.)
PB  - Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA
T2  - Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
T1  - Power of Categorization : Natives and Incomers in Southeastern Kosovo
T1  - Моћ категоризације : староседеоци и досељеници југоисточног Косова
SP  - 133
EP  - 147
VL  - 56
IS  - 2
DO  - 10.2298/GEI0802133Z
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8864
ER  - 
@article{
author = "Zlatanović, Sanja",
year = "2008",
abstract = "The paper is based on fieldwork conducted over the course of a period from 2003 until 2006 at refugee centers in Serbia proper and Southeastern Kosovo more specifically in a part of the area known today as Kosovsko Pomoravlje. The paper is intended to present preliminary results of the probe into the issue of relations between the native Serbs and Serb in comers (colonized in the area after 1918 as part of the agrarian reform drive). Incomers from Southeastern Serbia to whom the native population ascribed the 'Sop' identity are the focal point of the research., Рад се заснива на теренским истраживањима обављаним у периоду од
2003. до 2006. године у избегличким центрима у Смедереву, Врању и
Врањској Бањи и, in situ на подручју југиоисточног Косова: у енклави Витина,
коју – осим истоимене варошице – сачињавају и села Врбовац, Грнчар, Бинач,
Клокот и Могила, као и у Гњилану и околним селима (Шилово, Горње Кусце,
Горњи Ливоч, Партеш, Пасјане и др.) Рад има за циљ да дâ прелиминарне
резултате истраживања проблема односа Срба староседелаца и досељеника
(колонизованих у периоду после 1918. године, у оквиру аграрне реформе). У
фокусу разматрања су досељеници из југоисточне Србије, којима је
староседелачко становништво приписивало идентитет „Шопова“.
Према друштвеноконструктивистичком приступу, идентитети су
променљиви, ситуационо условљени и подложни преговарању, а у тим
процесима важну улогу играју спољашња дефиниција, односи моћи и
доминације. Етницитет (у зависности од друштвеног контекста, и други
облици колективног идентитета) увек представља резултат интеракције
континуираних процеса унутрашњег и спољашњег одређења, самоидентификације и идентификације од стране других. Спољашња дефиниција –
категоризација – значајна је димензија унутрашње дефиниције (Р. Џенкинс).
Рад је усмерен на сагледавање улоге спољашње дефиниције – категоризације
у процесима конструисања идентитета међу припадницима српске заједнице у
области југоисточног Косова. Начин на који досељеници, али у појединим
ситуацијама и они који себе одређују као староседеоце на Косову,
интерпретирају свој идентитет уско је повезан с тим како њих интерпретирају
ови други. Усредсређеност на спољашњу дефиницију, тзв. „комшијски
дискурс“ (Сикимић), омогућава продубљенији увид у динамику процеса друштвеног обликовања идентитета, и то на подручју које карактерише
погранични карактер и мултиетницитет.
Староседеоци и „Шопови“, иако истоветни по етничкој припадности
(премда су је једни другима, у извесном смислу, доводили у питање),
религији, језику и дијалекту (призренско-тимочки дијалекатски тип), само с
различитим локалним говорима, живели су као две ендогамне групе.
Дистинктивни идентитети двеју група заснивају се на интерпретацијама
локалних и регионалних разлика. Локалним, односно регионалним
идентитетима придаје се у појединим њиховим аспектима значај етницитета.
Припадници друге групе опажају се као другачији, и то у таквој мери да се
изражава бојазан да они првима могу угрозити идентитет уколико би дошло
до орођавања (в. транскрипт [5]), деца из таквих бракова сматрају се мелезима
и сл. Етнички идентитет представља друштвену конструкцију, али формирану
на такав начин да задобија примордијалне атрибуте, односно – обични људи
доживљавају га у есенцијалном и примордијаланом смислу (Прелић).
Староседеоци не опажају „Шопове“ као носиоце истог етничког идентитета,
јер недостаје примордијална приврженост (осећање заједништва и
солидарности, које произилази из веровања у крвно сродство, заједничко
порекло и сл.)",
publisher = "Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA",
journal = "Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA",
title = "Power of Categorization : Natives and Incomers in Southeastern Kosovo, Моћ категоризације : староседеоци и досељеници југоисточног Косова",
pages = "133-147",
volume = "56",
number = "2",
doi = "10.2298/GEI0802133Z",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8864"
}
Zlatanović, S.. (2008). Power of Categorization : Natives and Incomers in Southeastern Kosovo. in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA., 56(2), 133-147.
https://doi.org/10.2298/GEI0802133Z
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8864
Zlatanović S. Power of Categorization : Natives and Incomers in Southeastern Kosovo. in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA. 2008;56(2):133-147.
doi:10.2298/GEI0802133Z
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8864 .
Zlatanović, Sanja, "Power of Categorization : Natives and Incomers in Southeastern Kosovo" in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA, 56, no. 2 (2008):133-147,
https://doi.org/10.2298/GEI0802133Z .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8864 .

Летница: слика превазилажења религијских граница и њени остаци

Златановић, Сања

(Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA, 2008)

TY  - CHAP
AU  - Златановић, Сања
PY  - 2008
UR  - http://dais.sanu.ac.rs/123456789/7512
UR  - http://dais.sanu.ac.rs/123456789/8699
AB  - Летница је село на северној падини планине Скопске Црне
Горе, на крајњем југоистоку Косова, познато католичко
маријанско светилиште и ходочаснички центар са кипом
Богородице који се сматра чудотворним. Летницу су 15.
августа сваке године, на дан Велике Госпе (Узнесења
Маријиног), посећивале хиљаде ходочасника и то не само
католика Хрвата и Албанаца, него и православних Срба и
Рома, муслимана Албанaца и Рома, као и припадника
других етничких и верских заједница са Косова, Македоније
и из других крајева бивше Југославије. Летница је као
ходочаснички центар била пример превазилажења етничких и религијских граница. Током теренских истраживања у
селима која сачињавају српску енклаву на југоистоку Косова, у области варошице Витине, посетила сам у августу
2005. године и Летницу. Дискурс припадника српске заједнице у енклави показује да прича о Летници пробија данашње строго фиксиране и контролисане етничке и верске
границе.
AB  - Letnica is a village situated on the north
side of the mountain Skopska Crna Gora, at the
far southeast side of Kosovo. The village is
known as a Catholic temple and pilgrim center of
the miraculous sculpture of Holly Mary. Every
August 15 th , on the Day of Holly Mary, Letnica
was visited by thousands of pilgrims, Catholic
Croatians and Albanians, but also by Orthodox
Serbs, Roma, Muslim Albanians, Roma and
members of other ethnic and religious communities in Kosovo, Macedonia, and
almost all other parts of the former Yugoslavia. The village, as a pilgrimage center,
was an example of triumph over ethnic and religious boundaries. During the course
of my fieldwork in the villages of the Serbian enclave Vitina in 2005, I also visited
Letnica. The discourse of the members of Serbian community in the enclave shows
that the story of Letnica crosses-over today‟s strictly fixed and controlled ethnic and
religious boundaries.
PB  - Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA
T2  - Слике културе некад и сад / Images of Culture Then and Now
T1  - Летница: слика превазилажења религијских граница и њени остаци
T1  - Letnica: Crossing Religious Boundaries
SP  - 179
EP  - 191
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8699
ER  - 
@inbook{
author = "Златановић, Сања",
year = "2008",
abstract = "Летница је село на северној падини планине Скопске Црне
Горе, на крајњем југоистоку Косова, познато католичко
маријанско светилиште и ходочаснички центар са кипом
Богородице који се сматра чудотворним. Летницу су 15.
августа сваке године, на дан Велике Госпе (Узнесења
Маријиног), посећивале хиљаде ходочасника и то не само
католика Хрвата и Албанаца, него и православних Срба и
Рома, муслимана Албанaца и Рома, као и припадника
других етничких и верских заједница са Косова, Македоније
и из других крајева бивше Југославије. Летница је као
ходочаснички центар била пример превазилажења етничких и религијских граница. Током теренских истраживања у
селима која сачињавају српску енклаву на југоистоку Косова, у области варошице Витине, посетила сам у августу
2005. године и Летницу. Дискурс припадника српске заједнице у енклави показује да прича о Летници пробија данашње строго фиксиране и контролисане етничке и верске
границе., Letnica is a village situated on the north
side of the mountain Skopska Crna Gora, at the
far southeast side of Kosovo. The village is
known as a Catholic temple and pilgrim center of
the miraculous sculpture of Holly Mary. Every
August 15 th , on the Day of Holly Mary, Letnica
was visited by thousands of pilgrims, Catholic
Croatians and Albanians, but also by Orthodox
Serbs, Roma, Muslim Albanians, Roma and
members of other ethnic and religious communities in Kosovo, Macedonia, and
almost all other parts of the former Yugoslavia. The village, as a pilgrimage center,
was an example of triumph over ethnic and religious boundaries. During the course
of my fieldwork in the villages of the Serbian enclave Vitina in 2005, I also visited
Letnica. The discourse of the members of Serbian community in the enclave shows
that the story of Letnica crosses-over today‟s strictly fixed and controlled ethnic and
religious boundaries.",
publisher = "Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA",
journal = "Слике културе некад и сад / Images of Culture Then and Now",
booktitle = "Летница: слика превазилажења религијских граница и њени остаци, Letnica: Crossing Religious Boundaries",
pages = "179-191",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8699"
}
Златановић, С.. (2008). Летница: слика превазилажења религијских граница и њени остаци. in Слике културе некад и сад / Images of Culture Then and Now
Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA., 179-191.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8699
Златановић С. Летница: слика превазилажења религијских граница и њени остаци. in Слике културе некад и сад / Images of Culture Then and Now. 2008;:179-191.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8699 .
Златановић, Сања, "Летница: слика превазилажења религијских граница и њени остаци" in Слике културе некад и сад / Images of Culture Then and Now (2008):179-191,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8699 .

Етнички стереотипи у Србији: Срби виђени очима савремених Грка

Благојевић, Гордана

(Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA, 2008)

TY  - CHAP
AU  - Благојевић, Гордана
PY  - 2008
UR  - http://dais.sanu.ac.rs/123456789/7512
UR  - http://dais.sanu.ac.rs/123456789/8692
AB  - Тема овог рада су представе које о Србима има грчка
популација која живи у Србији. Истраживањем су
обухваћене особе грчког порекла које су у Србију долазиле
током друге половине 20. века, па све до данас (политичка
емиграција после Другог светског рата, студенти, пословни
људи, супружници који су ступили у брак са особом српске
националности и сл.), као и Грци друге или треће
генерације који су рођени у Србији. У раду се врши
компарација стереотипа о Србима, које имају припадници
грчке националне мањине (стално насељени у Србији) и
Грци са привременим боравком у Србији.
AB  - The subject of this paper is an image a Greek
population living in Serbia has about the Serbs. The
research covered persons of a Greek origin who came to
Serbia during the second half of the 20 th century until the
present day (political emigration after the WW II,
students, businessmen, spouses who married persons of
Serbian nationality etc). The paper discusses factors
influencing the stereotype formation, and compares the
stereotypes about the Serbs held by the members of the
Greek national minority (with a permanent residence in
Serbia) and the Greeks with a temporary residence.
PB  - Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA
T2  - Слике културе некад и сад / Images of Culture Then and Now
T1  - Етнички стереотипи у Србији: Срби виђени очима савремених Грка
T1  - Ethnic Stereotypes: How the Contemporary Greeks See the Serbs
SP  - 125
EP  - 131
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8692
ER  - 
@inbook{
author = "Благојевић, Гордана",
year = "2008",
abstract = "Тема овог рада су представе које о Србима има грчка
популација која живи у Србији. Истраживањем су
обухваћене особе грчког порекла које су у Србију долазиле
током друге половине 20. века, па све до данас (политичка
емиграција после Другог светског рата, студенти, пословни
људи, супружници који су ступили у брак са особом српске
националности и сл.), као и Грци друге или треће
генерације који су рођени у Србији. У раду се врши
компарација стереотипа о Србима, које имају припадници
грчке националне мањине (стално насељени у Србији) и
Грци са привременим боравком у Србији., The subject of this paper is an image a Greek
population living in Serbia has about the Serbs. The
research covered persons of a Greek origin who came to
Serbia during the second half of the 20 th century until the
present day (political emigration after the WW II,
students, businessmen, spouses who married persons of
Serbian nationality etc). The paper discusses factors
influencing the stereotype formation, and compares the
stereotypes about the Serbs held by the members of the
Greek national minority (with a permanent residence in
Serbia) and the Greeks with a temporary residence.",
publisher = "Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA",
journal = "Слике културе некад и сад / Images of Culture Then and Now",
booktitle = "Етнички стереотипи у Србији: Срби виђени очима савремених Грка, Ethnic Stereotypes: How the Contemporary Greeks See the Serbs",
pages = "125-131",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8692"
}
Благојевић, Г.. (2008). Етнички стереотипи у Србији: Срби виђени очима савремених Грка. in Слике културе некад и сад / Images of Culture Then and Now
Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA., 125-131.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8692
Благојевић Г. Етнички стереотипи у Србији: Срби виђени очима савремених Грка. in Слике културе некад и сад / Images of Culture Then and Now. 2008;:125-131.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8692 .
Благојевић, Гордана, "Етнички стереотипи у Србији: Срби виђени очима савремених Грка" in Слике културе некад и сад / Images of Culture Then and Now (2008):125-131,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8692 .

Улога удружења „Герхард“ у ревитализацији етничког идентитета сомборских Немаца

Крел, Александар

(Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA, 2008)

TY  - CHAP
AU  - Крел, Александар
PY  - 2008
UR  - http://dais.sanu.ac.rs/123456789/7512
UR  - http://dais.sanu.ac.rs/123456789/8694
AB  - Овај рад, настао као плод опсежног истраживања етничког
идентитета Немаца у Војводини, у средиште свог интересовања поставља обнављање и оживљавање етничког и културног идентитета Немаца у Сомбору и његовој околини.
Његову основу чине резултати истраживања обављеног
током 2006. и 2007. године међу члановима и активистима
сомборског удружења „Герхард“, које окупља грађане
немачке националности. У њему се осветљава улога коју је
удружење „Герхард“ одиграло у трансформацији идентитетске стратегије Немаца у Сомбору и околини у последњих
осам година. У исто време, у овом раду се разматра
анализа стратегија и представљање модалитета којима
сомборско удружење настоји да очува и оживи поједине
елементе сопствених етничких и културних посебности.
AB  - During the interethnic conflicts in the
former Yugoslavia the members of the German
national minority have started, after a few
decades of ethnic mimicry, to appear in public.
The activities included a foundation of several
associations, with an aim to revitalize and
reconstruct the German ethnic and cultural
identity. In Vojvodina today, there are several of
such associations, the “Gerhard” being one of
them, located in the city of Sombor. This paper
discusses concepts and symbols, analyzes strategy
and presentation of modus used by the Sombor‟s association to keep and revitalize
certain elements of the ethnic and cultural particularities. The results of the research
undertaken in Sombor among the officers and members of the Gerhard association
illustrate how a relatively small group, deprived of social power, defines its own
identity. This paper should contribute to the understanding of meanings, dynamics
and perspectives of a multiethnic daily lives in the region of Sombor and
Vojvodina.
PB  - Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA
T2  - Слике културе некад и сад / Images of Culture Then and Now
T1  - Улога удружења „Герхард“ у ревитализацији етничког идентитета сомборских Немаца
T1  - The Role of the “Gerhard” Association: a Revitalization of the Ethnic Identity of Sombor’ Germans
SP  - 155
EP  - 168
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8694
ER  - 
@inbook{
author = "Крел, Александар",
year = "2008",
abstract = "Овај рад, настао као плод опсежног истраживања етничког
идентитета Немаца у Војводини, у средиште свог интересовања поставља обнављање и оживљавање етничког и културног идентитета Немаца у Сомбору и његовој околини.
Његову основу чине резултати истраживања обављеног
током 2006. и 2007. године међу члановима и активистима
сомборског удружења „Герхард“, које окупља грађане
немачке националности. У њему се осветљава улога коју је
удружење „Герхард“ одиграло у трансформацији идентитетске стратегије Немаца у Сомбору и околини у последњих
осам година. У исто време, у овом раду се разматра
анализа стратегија и представљање модалитета којима
сомборско удружење настоји да очува и оживи поједине
елементе сопствених етничких и културних посебности., During the interethnic conflicts in the
former Yugoslavia the members of the German
national minority have started, after a few
decades of ethnic mimicry, to appear in public.
The activities included a foundation of several
associations, with an aim to revitalize and
reconstruct the German ethnic and cultural
identity. In Vojvodina today, there are several of
such associations, the “Gerhard” being one of
them, located in the city of Sombor. This paper
discusses concepts and symbols, analyzes strategy
and presentation of modus used by the Sombor‟s association to keep and revitalize
certain elements of the ethnic and cultural particularities. The results of the research
undertaken in Sombor among the officers and members of the Gerhard association
illustrate how a relatively small group, deprived of social power, defines its own
identity. This paper should contribute to the understanding of meanings, dynamics
and perspectives of a multiethnic daily lives in the region of Sombor and
Vojvodina.",
publisher = "Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA",
journal = "Слике културе некад и сад / Images of Culture Then and Now",
booktitle = "Улога удружења „Герхард“ у ревитализацији етничког идентитета сомборских Немаца, The Role of the “Gerhard” Association: a Revitalization of the Ethnic Identity of Sombor’ Germans",
pages = "155-168",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8694"
}
Крел, А.. (2008). Улога удружења „Герхард“ у ревитализацији етничког идентитета сомборских Немаца. in Слике културе некад и сад / Images of Culture Then and Now
Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA., 155-168.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8694
Крел А. Улога удружења „Герхард“ у ревитализацији етничког идентитета сомборских Немаца. in Слике културе некад и сад / Images of Culture Then and Now. 2008;:155-168.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8694 .
Крел, Александар, "Улога удружења „Герхард“ у ревитализацији етничког идентитета сомборских Немаца" in Слике културе некад и сад / Images of Culture Then and Now (2008):155-168,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8694 .

Првих шездесет година Етнографског института САНУ (1947-2007): осврт на пређени пут

Прелић, Младена

(Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA, 2008)

TY  - CHAP
AU  - Прелић, Младена
PY  - 2008
UR  - http://dais.sanu.ac.rs/123456789/7512
UR  - http://dais.sanu.ac.rs/123456789/8691
AB  - Овај рад представља једну могућу интерпретацију
делатности Етнографског института САНУ током протеклих
шездесет година, односно питања дефинисања и
остваривања његових научних циљева. Почеци рада ове
установе били су обележени амбивалентним програмом
настављања традиције из 19. века, истовремено са
налажењем сопственог места у новом друштвеном
окружењу. Пут који је пређен од тада до данас могао би се
најкраће окарактерисати као пут све већег теоријског
освешћивања етнологије, уз сва успутна „кривудања“, па и
незавршеност тог процеса, као и уз стално присутно, до
данас неразрешено, питање друштвене улоге етнологије,
односно њене маргинализације у поређењу са другим
друштвеним наукама.
AB  - This paper presents a possible interpretation of
the history and actvities of the Institute of Ethnography
SASA during the past sixty years since its foundation.
The begginings were marked by an ambivalent task of
continuation of the 19 th century tradition and a search
for the particular place of the institute in the new social
environment. During this time, ethnology as a discipline
traveled toward the more theoretically oriented
ethnology, along with all the shortcuts and still unsolved
questions of the societal role of ethnology, its
marginalization in comparison with other social
sciences.
PB  - Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA
T2  - Слике културе некад и сад / Images of Culture Then and Now
T1  - Првих шездесет година Етнографског института САНУ (1947-2007): осврт на пређени пут
T1  - The First Sixty Years of the Institute of Ethnography SASA: A Review of the Road Traveled (1947-2007)
SP  - 9
EP  - 25
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8691
ER  - 
@inbook{
author = "Прелић, Младена",
year = "2008",
abstract = "Овај рад представља једну могућу интерпретацију
делатности Етнографског института САНУ током протеклих
шездесет година, односно питања дефинисања и
остваривања његових научних циљева. Почеци рада ове
установе били су обележени амбивалентним програмом
настављања традиције из 19. века, истовремено са
налажењем сопственог места у новом друштвеном
окружењу. Пут који је пређен од тада до данас могао би се
најкраће окарактерисати као пут све већег теоријског
освешћивања етнологије, уз сва успутна „кривудања“, па и
незавршеност тог процеса, као и уз стално присутно, до
данас неразрешено, питање друштвене улоге етнологије,
односно њене маргинализације у поређењу са другим
друштвеним наукама., This paper presents a possible interpretation of
the history and actvities of the Institute of Ethnography
SASA during the past sixty years since its foundation.
The begginings were marked by an ambivalent task of
continuation of the 19 th century tradition and a search
for the particular place of the institute in the new social
environment. During this time, ethnology as a discipline
traveled toward the more theoretically oriented
ethnology, along with all the shortcuts and still unsolved
questions of the societal role of ethnology, its
marginalization in comparison with other social
sciences.",
publisher = "Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA",
journal = "Слике културе некад и сад / Images of Culture Then and Now",
booktitle = "Првих шездесет година Етнографског института САНУ (1947-2007): осврт на пређени пут, The First Sixty Years of the Institute of Ethnography SASA: A Review of the Road Traveled (1947-2007)",
pages = "9-25",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8691"
}
Прелић, М.. (2008). Првих шездесет година Етнографског института САНУ (1947-2007): осврт на пређени пут. in Слике културе некад и сад / Images of Culture Then and Now
Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA., 9-25.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8691
Прелић М. Првих шездесет година Етнографског института САНУ (1947-2007): осврт на пређени пут. in Слике културе некад и сад / Images of Culture Then and Now. 2008;:9-25.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8691 .
Прелић, Младена, "Првих шездесет година Етнографског института САНУ (1947-2007): осврт на пређени пут" in Слике културе некад и сад / Images of Culture Then and Now (2008):9-25,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8691 .

Folklore music in a global village: 'Irish Serbs' in Belgrade today

Blagojević, Gordana

(Belgrade : Serbian Musicological Society, 2008)

TY  - CHAP
AU  - Blagojević, Gordana
PY  - 2008
UR  - http://dais.sanu.ac.rs/123456789/7801
AB  - During the 1990s people in Serbia have become more and more interested in Serbian folk music. However, a vivid interest for folk music of other, often very distant nations, has been present simultaneously. Moreover, bands were formed in which Serbian musicians played music of various genres inspired by folklore of other nations. The presence of Irish folklore music at the Serbian music scene (bands: Orthodox Celts, Irish Stew of Sindidun, Tir na n’Og) are in the focus of this research.
AB  - У Србији је током деведесетих година 20. века дошло до живљег интересовања за српску традиционалну музику. Осим тога, паралелно је присутно интересовање и за традиционалну музику других, често веома удаљених народа. У овом пероду је и на светској музичкој сцени све присутнији жанр тзв. world music. У Србији долази до стварања група у којима музичари српске националности изводе музику инспирисану фолклором других народа. У фокусу интересовања овог истраживања је присуство ирске фолклорне музике на српској музичкој сцени (групе Orthodox Celts, Tir na n'Og, Irish Stew of Sindidun).
PB  - Belgrade : Serbian Musicological Society
PB  - Belgrade : International Musicological Society
PB  - Belgrade : Faculty of Music, Department of Musicology
PB  - Belgrade : Faculty of Music, Department of Ethnomusicology
T2  - Musical Folklore as a Vehicle?
T1  - Folklore music in a global village: 'Irish Serbs' in Belgrade today
T1  - Фолклорна музика у глобалном селу: 'Ирски Срби' у Београду данас
SP  - 107
EP  - 112
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7801
ER  - 
@inbook{
author = "Blagojević, Gordana",
year = "2008",
abstract = "During the 1990s people in Serbia have become more and more interested in Serbian folk music. However, a vivid interest for folk music of other, often very distant nations, has been present simultaneously. Moreover, bands were formed in which Serbian musicians played music of various genres inspired by folklore of other nations. The presence of Irish folklore music at the Serbian music scene (bands: Orthodox Celts, Irish Stew of Sindidun, Tir na n’Og) are in the focus of this research., У Србији је током деведесетих година 20. века дошло до живљег интересовања за српску традиционалну музику. Осим тога, паралелно је присутно интересовање и за традиционалну музику других, често веома удаљених народа. У овом пероду је и на светској музичкој сцени све присутнији жанр тзв. world music. У Србији долази до стварања група у којима музичари српске националности изводе музику инспирисану фолклором других народа. У фокусу интересовања овог истраживања је присуство ирске фолклорне музике на српској музичкој сцени (групе Orthodox Celts, Tir na n'Og, Irish Stew of Sindidun).",
publisher = "Belgrade : Serbian Musicological Society, Belgrade : International Musicological Society, Belgrade : Faculty of Music, Department of Musicology, Belgrade : Faculty of Music, Department of Ethnomusicology",
journal = "Musical Folklore as a Vehicle?",
booktitle = "Folklore music in a global village: 'Irish Serbs' in Belgrade today, Фолклорна музика у глобалном селу: 'Ирски Срби' у Београду данас",
pages = "107-112",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7801"
}
Blagojević, G.. (2008). Folklore music in a global village: 'Irish Serbs' in Belgrade today. in Musical Folklore as a Vehicle?
Belgrade : Serbian Musicological Society., 107-112.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7801
Blagojević G. Folklore music in a global village: 'Irish Serbs' in Belgrade today. in Musical Folklore as a Vehicle?. 2008;:107-112.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7801 .
Blagojević, Gordana, "Folklore music in a global village: 'Irish Serbs' in Belgrade today" in Musical Folklore as a Vehicle? (2008):107-112,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7801 .

Транзиција и обичајни живот Срба у Темишвару

Павловић, Мирјана

(Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA, 2008)

TY  - CHAP
AU  - Павловић, Мирјана
PY  - 2008
UR  - http://dais.sanu.ac.rs/123456789/7512
UR  - http://dais.sanu.ac.rs/123456789/8693
AB  - У раду се разматра трансформација обичаја Срба у
Темишвару под утицајем појединих транзиционих процеса
(реафирмација верске и етничке припадности, промена
односа према мањинама и нагласак на мултикултурализму)
у румунском друштву, као и улога и значењe нових и/или
старих – модификованих обичаја у јавној и приватној
сфери.
AB  - Transition as a process of transformation
from a dictatorship and planned economy into a
democratic, pluralistic society and market economy,
has happened in Romania after the1989 revolution.
The process is not over yet, even though Romania
was admitted into EU in 2007. This paper analyzes
several transitional processes, such as reaffirmation
of religious and ethnic membership, and changes towards minorities and
multiculturalism- and their influences on customary life of the Serbs in Timisoara.
The paper accentuates the roles and meanings of new and/or old altered customs in
the life of an individual, family and community, within ethnic and social spheres.
The basis for this analyses is the fieldwork performed in the Serbian minority
community in Timisoara, in 2002-2006, along with literature and magazine Naša
Reč, published in Timisoara in Serbian.
PB  - Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA
T2  - Слике културе некад и сад / Images of Culture Then and Now
T1  - Транзиција и обичајни живот Срба у Темишвару
T1  - Transition and Customary Life of the Serbs in Timisoara
SP  - 133
EP  - 141
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8693
ER  - 
@inbook{
author = "Павловић, Мирјана",
year = "2008",
abstract = "У раду се разматра трансформација обичаја Срба у
Темишвару под утицајем појединих транзиционих процеса
(реафирмација верске и етничке припадности, промена
односа према мањинама и нагласак на мултикултурализму)
у румунском друштву, као и улога и значењe нових и/или
старих – модификованих обичаја у јавној и приватној
сфери., Transition as a process of transformation
from a dictatorship and planned economy into a
democratic, pluralistic society and market economy,
has happened in Romania after the1989 revolution.
The process is not over yet, even though Romania
was admitted into EU in 2007. This paper analyzes
several transitional processes, such as reaffirmation
of religious and ethnic membership, and changes towards minorities and
multiculturalism- and their influences on customary life of the Serbs in Timisoara.
The paper accentuates the roles and meanings of new and/or old altered customs in
the life of an individual, family and community, within ethnic and social spheres.
The basis for this analyses is the fieldwork performed in the Serbian minority
community in Timisoara, in 2002-2006, along with literature and magazine Naša
Reč, published in Timisoara in Serbian.",
publisher = "Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA",
journal = "Слике културе некад и сад / Images of Culture Then and Now",
booktitle = "Транзиција и обичајни живот Срба у Темишвару, Transition and Customary Life of the Serbs in Timisoara",
pages = "133-141",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8693"
}
Павловић, М.. (2008). Транзиција и обичајни живот Срба у Темишвару. in Слике културе некад и сад / Images of Culture Then and Now
Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA., 133-141.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8693
Павловић М. Транзиција и обичајни живот Срба у Темишвару. in Слике културе некад и сад / Images of Culture Then and Now. 2008;:133-141.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8693 .
Павловић, Мирјана, "Транзиција и обичајни живот Срба у Темишвару" in Слике културе некад и сад / Images of Culture Then and Now (2008):133-141,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8693 .

Ко су избрисани? Технике искључивања у Републици Словенији

Стојић, Марта

(Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA, 2008)

TY  - JOUR
AU  - Стојић, Марта
PY  - 2008
UR  - http://www.ei.sanu.ac.rs/index.php/gei/article/view/602/537
UR  - http://dais.sanu.ac.rs/123456789/8853
AB  - Термин избрисани је одомаћен назив за административну категорију
која се односи на 18 305 људи у Републици Словенији (РС),
избрисаних 26. 2. 1992. године из регистра сталног становништва због
неаплицирања за словеначко држављанство у законски прописаном
року. Избрисани су последично изгубили сва грађанска права, која им
ни данас нису у потпуности враћена. Уставни суд РС је одлукама из
1999. и 2003. године потврдио неуставност овог чина. У раду је дат
историјат настанка избрисаних и кратак преглед тренутног стања са
правног аспекта. Питање држављанства је врло важна тема за
истраживање јер су у данашње време разлике у могућностима
остваривања основних људских права за држављане и недржављане
у Европи достигле висок ниво: овим радом сам желела да прикажем
један пример формирања „илегалаца“ од стране државе у којој су или
рођени или у којој живе, а на основу кога се могу наслутити све
тешкоће оних који су искључени само зато што су према неким
потпуно арбитрарним (у светлу људских права али не и
социополитичког контекста) критеријумима представљени као претња
националном систему и „интересу“ државе.
AB  - 'The erased' is a local term for an administrative category of people that includes 18.305 individuals in Slovenia. In 1992 they were 'erased' from the registrar of population with domicile in Slovenia due to legal regularities which required an application for a Slovenian citizenship in timely manner. Later decisions of the Constitutional Court of Slovenia confirmed irregularity of this act. The paper presents a history of the erased and a brief review of the current state in legal sense.
PB  - Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA
T2  - Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
T1  - Ко су избрисани? Технике искључивања у Републици Словенији
T1  - Who are the Erased? A Politics of Exclusion in Slovenia
SP  - 127
EP  - 144
VL  - 56
IS  - 1
DO  - 10.2298/GEI0801127S
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8853
ER  - 
@article{
author = "Стојић, Марта",
year = "2008",
abstract = "Термин избрисани је одомаћен назив за административну категорију
која се односи на 18 305 људи у Републици Словенији (РС),
избрисаних 26. 2. 1992. године из регистра сталног становништва због
неаплицирања за словеначко држављанство у законски прописаном
року. Избрисани су последично изгубили сва грађанска права, која им
ни данас нису у потпуности враћена. Уставни суд РС је одлукама из
1999. и 2003. године потврдио неуставност овог чина. У раду је дат
историјат настанка избрисаних и кратак преглед тренутног стања са
правног аспекта. Питање држављанства је врло важна тема за
истраживање јер су у данашње време разлике у могућностима
остваривања основних људских права за држављане и недржављане
у Европи достигле висок ниво: овим радом сам желела да прикажем
један пример формирања „илегалаца“ од стране државе у којој су или
рођени или у којој живе, а на основу кога се могу наслутити све
тешкоће оних који су искључени само зато што су према неким
потпуно арбитрарним (у светлу људских права али не и
социополитичког контекста) критеријумима представљени као претња
националном систему и „интересу“ државе., 'The erased' is a local term for an administrative category of people that includes 18.305 individuals in Slovenia. In 1992 they were 'erased' from the registrar of population with domicile in Slovenia due to legal regularities which required an application for a Slovenian citizenship in timely manner. Later decisions of the Constitutional Court of Slovenia confirmed irregularity of this act. The paper presents a history of the erased and a brief review of the current state in legal sense.",
publisher = "Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA",
journal = "Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA",
title = "Ко су избрисани? Технике искључивања у Републици Словенији, Who are the Erased? A Politics of Exclusion in Slovenia",
pages = "127-144",
volume = "56",
number = "1",
doi = "10.2298/GEI0801127S",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8853"
}
Стојић, М.. (2008). Ко су избрисани? Технике искључивања у Републици Словенији. in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA., 56(1), 127-144.
https://doi.org/10.2298/GEI0801127S
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8853
Стојић М. Ко су избрисани? Технике искључивања у Републици Словенији. in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA. 2008;56(1):127-144.
doi:10.2298/GEI0801127S
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8853 .
Стојић, Марта, "Ко су избрисани? Технике искључивања у Републици Словенији" in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA, 56, no. 1 (2008):127-144,
https://doi.org/10.2298/GEI0801127S .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8853 .
1

Recent Turkish Migrants in Serbia and the Role of the Serbian-Turkish Friendship Association

Blagojević, Gordana

(Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA, 2008)

TY  - JOUR
AU  - Blagojević, Gordana
PY  - 2008
UR  - http://www.ei.sanu.ac.rs/index.php/gei/article/view/564/499
UR  - http://dais.sanu.ac.rs/123456789/8865
AB  - The theme of this work is the population of recent Turkish migrants who live on the territory of Serbia. I wanted to establish which factors from a wider social context have an effect on the selection of signs by which ethnic groups are differentiated. Parallel to this I wanted to establish if there are any factors which could have an effect on ethnic closeness, and on what level.
AB  - У раду се посматра популација новијих турских миграната који живе
на територији Србије. Разматра се структура миграната, мотиви који су
допринели да изаберу баш Србију као земљу у којој живе и проблеми са
којима се суочавају у свакодневном животу. Према подацима добијеним у
априлу 2007. године у амбасади Републике Турске у Београду, у Србији
борави око 150 турских држављана. То су углавном бизнисмени који сами
бораве у Србији, док су им породице у Турској. Према слободним проценама
турског амбасадора, у Србији живи око 1.000 грађана турског порекла, док на
Косову и Метохији живи око 30.000 Турака. Нико од представника званичних
институција није знао да саопшти тачан број турских држављана на Косову и
Метохији. Тренутно стање на Косову и Метохији не дозвољава обављање
теренских истраживања на том подручју, тако да ћу се у овом раду бавити
претежно Турцима који живе на територији уже Србије.
Постоји мишљење да главни разлог због којег Турци не инвестирају у
Србију јесу визе које они морају да набаве уколико желе да уђу на нашу
територију, као и бројна документација која је у Србији неопходна при
покретању бизниса. Међутим, у Привредној комори Србије не слажу се са тим
да су визе проблем. Сматрају да су Турци превасходно окренути сарадњи са
Европском Унијом, а тек онда са земљама ван ЕУ. У Министарству за
економске односе са иностранством Републике Србије, такође, сматрају да
визе нису проблем, јер последњих година, упркос визном режиму, расте извоз
из Турске у Србију.
По питању полне структуре миграната, међу Турцима који су дошли у
последњих десетак година преовладавају мушкарци. Ако су и ожењени,
породице су им у Турској. Кажу да је женама тешко да се уклопе. Мужеви
проводе већи део дана на послу. Оне су саме, а у својој отаџбини су навикле да у преподневним часовима имају друштво за кафу. Не знају језик, тако да
им је тешко да склопе пријатељство у новој средини. Из тог разлога се многе
одлучују да се врате у Турску. То за последицу има да су и мужеви приморани
да заврше своје послове пре предвиђеног рока и врате се у Турску.
Сви испитаници се слажу да Срби и Турци имају доста предрасуда
једни о другима. Оне потичу из њиховог међусобног непознавања. Један од
начина превазилажења предрасуда јесте оснивање Друштва српско-турског
пријатељства под називом „Инат“. Друштво је основано крајем 2004. године, а
представља облик институционализоване интеракције припадника различитих
народа. Процедура за званично оснивање трајала је дуго, па је и назив настао
током покушаја да се ствар озваничи. Немајући помоћ ниједне владе,
основали су удружење из ината. Инат је био једини ресурс са којим су могли
да крену. Повремену материјално-финансијску подршку имају од донатора.
Турска нема свој културни центар у Србији. Неко би могао помислити
да је ислам препрека. Међутим, Исламска Република Иран има свој култруни
центар у Београду од 1991. године и остварује изузетне програме којима
промовише своју земљу. Друштво српско-турског пријатељства „Инат“
основано је на иницијативу српске стране. Постојање таквог друштва многима
изгледа зачуђујуће, с обзиром на српско-турске односе у прошлости.
Међутим, ако се узме у обзир да 95% чланова Друштва српско-турског
пријатељства чине Срби, може се рећи да су Срби ангажованији у ширењу
турске културе од самих Турака. У сваком случају, ово Друштво, осим
промовисања турске културе, има улогу и у успостављању економске сарадње
са Турском. То сведочи о постојању добре воље на српској страни, што
доприноси томе да, иако малобројни, турски мигранти осећају да су у
савременој Србији добро прихваћени.
PB  - Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA
T2  - Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
T1  - Recent Turkish Migrants in Serbia and the Role of the Serbian-Turkish Friendship Association
T1  - Новији турски мигранти у Србији и улога Друштва српско-турског пријатељства
SP  - 149
EP  - 157
VL  - 56
IS  - 2
DO  - 10.2298/GEI0802149B
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8865
ER  - 
@article{
author = "Blagojević, Gordana",
year = "2008",
abstract = "The theme of this work is the population of recent Turkish migrants who live on the territory of Serbia. I wanted to establish which factors from a wider social context have an effect on the selection of signs by which ethnic groups are differentiated. Parallel to this I wanted to establish if there are any factors which could have an effect on ethnic closeness, and on what level., У раду се посматра популација новијих турских миграната који живе
на територији Србије. Разматра се структура миграната, мотиви који су
допринели да изаберу баш Србију као земљу у којој живе и проблеми са
којима се суочавају у свакодневном животу. Према подацима добијеним у
априлу 2007. године у амбасади Републике Турске у Београду, у Србији
борави око 150 турских држављана. То су углавном бизнисмени који сами
бораве у Србији, док су им породице у Турској. Према слободним проценама
турског амбасадора, у Србији живи око 1.000 грађана турског порекла, док на
Косову и Метохији живи око 30.000 Турака. Нико од представника званичних
институција није знао да саопшти тачан број турских држављана на Косову и
Метохији. Тренутно стање на Косову и Метохији не дозвољава обављање
теренских истраживања на том подручју, тако да ћу се у овом раду бавити
претежно Турцима који живе на територији уже Србије.
Постоји мишљење да главни разлог због којег Турци не инвестирају у
Србију јесу визе које они морају да набаве уколико желе да уђу на нашу
територију, као и бројна документација која је у Србији неопходна при
покретању бизниса. Међутим, у Привредној комори Србије не слажу се са тим
да су визе проблем. Сматрају да су Турци превасходно окренути сарадњи са
Европском Унијом, а тек онда са земљама ван ЕУ. У Министарству за
економске односе са иностранством Републике Србије, такође, сматрају да
визе нису проблем, јер последњих година, упркос визном режиму, расте извоз
из Турске у Србију.
По питању полне структуре миграната, међу Турцима који су дошли у
последњих десетак година преовладавају мушкарци. Ако су и ожењени,
породице су им у Турској. Кажу да је женама тешко да се уклопе. Мужеви
проводе већи део дана на послу. Оне су саме, а у својој отаџбини су навикле да у преподневним часовима имају друштво за кафу. Не знају језик, тако да
им је тешко да склопе пријатељство у новој средини. Из тог разлога се многе
одлучују да се врате у Турску. То за последицу има да су и мужеви приморани
да заврше своје послове пре предвиђеног рока и врате се у Турску.
Сви испитаници се слажу да Срби и Турци имају доста предрасуда
једни о другима. Оне потичу из њиховог међусобног непознавања. Један од
начина превазилажења предрасуда јесте оснивање Друштва српско-турског
пријатељства под називом „Инат“. Друштво је основано крајем 2004. године, а
представља облик институционализоване интеракције припадника различитих
народа. Процедура за званично оснивање трајала је дуго, па је и назив настао
током покушаја да се ствар озваничи. Немајући помоћ ниједне владе,
основали су удружење из ината. Инат је био једини ресурс са којим су могли
да крену. Повремену материјално-финансијску подршку имају од донатора.
Турска нема свој културни центар у Србији. Неко би могао помислити
да је ислам препрека. Међутим, Исламска Република Иран има свој култруни
центар у Београду од 1991. године и остварује изузетне програме којима
промовише своју земљу. Друштво српско-турског пријатељства „Инат“
основано је на иницијативу српске стране. Постојање таквог друштва многима
изгледа зачуђујуће, с обзиром на српско-турске односе у прошлости.
Међутим, ако се узме у обзир да 95% чланова Друштва српско-турског
пријатељства чине Срби, може се рећи да су Срби ангажованији у ширењу
турске културе од самих Турака. У сваком случају, ово Друштво, осим
промовисања турске културе, има улогу и у успостављању економске сарадње
са Турском. То сведочи о постојању добре воље на српској страни, што
доприноси томе да, иако малобројни, турски мигранти осећају да су у
савременој Србији добро прихваћени.",
publisher = "Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA",
journal = "Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA",
title = "Recent Turkish Migrants in Serbia and the Role of the Serbian-Turkish Friendship Association, Новији турски мигранти у Србији и улога Друштва српско-турског пријатељства",
pages = "149-157",
volume = "56",
number = "2",
doi = "10.2298/GEI0802149B",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8865"
}
Blagojević, G.. (2008). Recent Turkish Migrants in Serbia and the Role of the Serbian-Turkish Friendship Association. in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA., 56(2), 149-157.
https://doi.org/10.2298/GEI0802149B
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8865
Blagojević G. Recent Turkish Migrants in Serbia and the Role of the Serbian-Turkish Friendship Association. in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA. 2008;56(2):149-157.
doi:10.2298/GEI0802149B
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8865 .
Blagojević, Gordana, "Recent Turkish Migrants in Serbia and the Role of the Serbian-Turkish Friendship Association" in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA, 56, no. 2 (2008):149-157,
https://doi.org/10.2298/GEI0802149B .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8865 .

Култура у трансформацији / Culture in Transformation

(Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA, 2007)

TY  - BOOK
PY  - 2007
UR  - http://dais.sanu.ac.rs/123456789/8755
PB  - Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA
T1  - Култура у трансформацији / Culture in Transformation
SP  - 1
EP  - 235
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8755
ER  - 
@book{
year = "2007",
publisher = "Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA",
title = "Култура у трансформацији / Culture in Transformation",
pages = "1-235",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8755"
}
(2007). Култура у трансформацији / Culture in Transformation. 
Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA., 1-235.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8755
Култура у трансформацији / Culture in Transformation. 2007;:1-235.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8755 .
"Култура у трансформацији / Culture in Transformation" (2007):1-235,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8755 .

Међунационални односи: Срби у Батањи

Павловић, Мирјана

(Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA, 2007)

TY  - CHAP
AU  - Павловић, Мирјана
PY  - 2007
UR  - http://dais.sanu.ac.rs/123456789/8755
UR  - http://dais.sanu.ac.rs/123456789/8764
AB  - Међунационални односи између српске мањинске
заједнице у Батањи и већинског мађарског становништва, с
једне стране, као и две мањинске заједнице – српске и
румунске, с друге стране, разматрају се у раду на јавном и
приватном нивоу, као и на личном и колективном плану.
AB  - This paper deals with international relations
between the Serbian minority community and the
Hungarian majority in Battonya, and in addition, the
relations between the two minority groups – Serbs and
Romanians, from historical perspective, with a special
emphasis on the attitudes of the Serbian minority. Various
levels and types of the inter-relations among these
communities are being assessed and analyzed – on public,
private, individual and collective level. Moreover, the
paper discusses the most important factors that have influenced the creation of
ethnic boundaries between the Serbs and Hungarians and Romanians on the other
side.
The analysis shows that the inter-relations between the Serbs and
Hungarians have gone through different stages: from a total separation before WW
II, following their institutional cooperation later, to harmonious and deeper personal
relations of the members at present. On the other hand, the inter-relations of the
Serbs and Romanians, during the whole period, were marked by a mutual tolerance
and ethnic boundary flexibility, though recently, there has been some degree of
separation between the two.
PB  - Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA
T2  - Култура у трансформацији / Culture in Transformation
T1  - Међунационални односи: Срби у Батањи
T1  - International Relations: Serbs in Battonya
SP  - 135
EP  - 150
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8764
ER  - 
@inbook{
author = "Павловић, Мирјана",
year = "2007",
abstract = "Међунационални односи између српске мањинске
заједнице у Батањи и већинског мађарског становништва, с
једне стране, као и две мањинске заједнице – српске и
румунске, с друге стране, разматрају се у раду на јавном и
приватном нивоу, као и на личном и колективном плану., This paper deals with international relations
between the Serbian minority community and the
Hungarian majority in Battonya, and in addition, the
relations between the two minority groups – Serbs and
Romanians, from historical perspective, with a special
emphasis on the attitudes of the Serbian minority. Various
levels and types of the inter-relations among these
communities are being assessed and analyzed – on public,
private, individual and collective level. Moreover, the
paper discusses the most important factors that have influenced the creation of
ethnic boundaries between the Serbs and Hungarians and Romanians on the other
side.
The analysis shows that the inter-relations between the Serbs and
Hungarians have gone through different stages: from a total separation before WW
II, following their institutional cooperation later, to harmonious and deeper personal
relations of the members at present. On the other hand, the inter-relations of the
Serbs and Romanians, during the whole period, were marked by a mutual tolerance
and ethnic boundary flexibility, though recently, there has been some degree of
separation between the two.",
publisher = "Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA",
journal = "Култура у трансформацији / Culture in Transformation",
booktitle = "Међунационални односи: Срби у Батањи, International Relations: Serbs in Battonya",
pages = "135-150",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8764"
}
Павловић, М.. (2007). Међунационални односи: Срби у Батањи. in Култура у трансформацији / Culture in Transformation
Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA., 135-150.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8764
Павловић М. Међунационални односи: Срби у Батањи. in Култура у трансформацији / Culture in Transformation. 2007;:135-150.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8764 .
Павловић, Мирјана, "Међунационални односи: Срби у Батањи" in Култура у трансформацији / Culture in Transformation (2007):135-150,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8764 .

Етнички идентитет Срба у Мађарској: резултати истраживања

Прелић, Младена

(Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA, 2007)

TY  - CHAP
AU  - Прелић, Младена
PY  - 2007
UR  - http://dais.sanu.ac.rs/123456789/8755
UR  - http://dais.sanu.ac.rs/123456789/8766
AB  - У раду су презентирани резултати истраживања етничког
идентитета српске националне мањине у Мађарској. Појму
идентитета, односно етничког идентитета, у овом истражи-
вању приступа се као појму који се не односи на објективно
стање, него на субјективан симболички процес разграничавања „нас“ и „других“. Приступ такође подразумева и схватање етничког идентитета као историчног и контекстуалног.
Идентитет се посматра на два нивоа – на нивоу свести
актера и на нивоу манифестног симболичког процеса.
Истраживање узима у обзир и контекст окружујућег
мађарског друштва, за који је пре свега карактеристичан
процес транзиције.
AB  - In this paper I present results from a
research on ethnic identity of the Serbian national
minority in Hungary, at the end of 20th and
beginning of the 21st century. I approach the term
“identity” that is, an ethnic identity, from a
subjective symbolic separation on “us” and “others”,
regardless of the possible objective state of affairs.
This approach also takes an ethnic identity as a
historical and contextual issue. An identity is being
discussed in twofold way: at the mind level of the participants and at the level of
expressed symbolic process. The research also covers the surrounding Hungarian
society, characterized by a process of transition.
PB  - Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA
T2  - Култура у трансформацији / Culture in Transformation
T1  - Етнички идентитет Срба у Мађарској: резултати истраживања
T1  - Ethnic Identity of the Serbs in Hungary: Research Results
SP  - 103
EP  - 117
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8766
ER  - 
@inbook{
author = "Прелић, Младена",
year = "2007",
abstract = "У раду су презентирани резултати истраживања етничког
идентитета српске националне мањине у Мађарској. Појму
идентитета, односно етничког идентитета, у овом истражи-
вању приступа се као појму који се не односи на објективно
стање, него на субјективан симболички процес разграничавања „нас“ и „других“. Приступ такође подразумева и схватање етничког идентитета као историчног и контекстуалног.
Идентитет се посматра на два нивоа – на нивоу свести
актера и на нивоу манифестног симболичког процеса.
Истраживање узима у обзир и контекст окружујућег
мађарског друштва, за који је пре свега карактеристичан
процес транзиције., In this paper I present results from a
research on ethnic identity of the Serbian national
minority in Hungary, at the end of 20th and
beginning of the 21st century. I approach the term
“identity” that is, an ethnic identity, from a
subjective symbolic separation on “us” and “others”,
regardless of the possible objective state of affairs.
This approach also takes an ethnic identity as a
historical and contextual issue. An identity is being
discussed in twofold way: at the mind level of the participants and at the level of
expressed symbolic process. The research also covers the surrounding Hungarian
society, characterized by a process of transition.",
publisher = "Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA",
journal = "Култура у трансформацији / Culture in Transformation",
booktitle = "Етнички идентитет Срба у Мађарској: резултати истраживања, Ethnic Identity of the Serbs in Hungary: Research Results",
pages = "103-117",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8766"
}
Прелић, М.. (2007). Етнички идентитет Срба у Мађарској: резултати истраживања. in Култура у трансформацији / Culture in Transformation
Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA., 103-117.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8766
Прелић М. Етнички идентитет Срба у Мађарској: резултати истраживања. in Култура у трансформацији / Culture in Transformation. 2007;:103-117.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8766 .
Прелић, Младена, "Етнички идентитет Срба у Мађарској: резултати истраживања" in Култура у трансформацији / Culture in Transformation (2007):103-117,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8766 .