Serbian traditional culture between East and West

Link to this page

info:eu-repo/grantAgreement/MESTD/Basic Research (BR or ON)/177022/RS//

Serbian traditional culture between East and West (en)
Народна култура Срба између Истока и Запада (sr)
Narodna kultura Srba između Istoka i Zapada (sr_RS)
Authors

Publications

Дани у недељи у народној култури Јужних и Источних Словена

Ђурић, Драгана

(Београд : Балканолошки институт САНУ, 2020)

TY  - BOOK
AU  - Ђурић, Драгана
PY  - 2020
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/11212
AB  - The analysis of the basic names of the days of the week, the names of the days within individual holydays, as well as the analysis of phrasemes and other short linguistic forms, was the predominant ethnolinguistic approach. The analysis of the characters of the personifi ed days in the folk poetry (primarily in South Slavic folk lyric poetry and ballads) and the folk tradition of the South Slavs and East Slavs entailed the application of a literary-historical and poetic approach. On the other hand, in addition to the comparative analysis, both an ethnological and sociological approach were applied in the study of the folk perception of days in beliefs, as well as their meaning in the ritual and magical practices of South Slavs and East Slavs. The consideration of the issue of the contemporary perception of days and their relation to previous beliefs is based on folkloristic material collected in fi eld research by the author in the regions of Banat and Šumadija, in Serbia.
PB  - Београд : Балканолошки институт САНУ
T1  - Дани у недељи у народној култури Јужних и Источних Словена
T1  - Days of the week in folk culture od South Slavs and East Slavs
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11212
ER  - 
@book{
author = "Ђурић, Драгана",
year = "2020",
abstract = "The analysis of the basic names of the days of the week, the names of the days within individual holydays, as well as the analysis of phrasemes and other short linguistic forms, was the predominant ethnolinguistic approach. The analysis of the characters of the personifi ed days in the folk poetry (primarily in South Slavic folk lyric poetry and ballads) and the folk tradition of the South Slavs and East Slavs entailed the application of a literary-historical and poetic approach. On the other hand, in addition to the comparative analysis, both an ethnological and sociological approach were applied in the study of the folk perception of days in beliefs, as well as their meaning in the ritual and magical practices of South Slavs and East Slavs. The consideration of the issue of the contemporary perception of days and their relation to previous beliefs is based on folkloristic material collected in fi eld research by the author in the regions of Banat and Šumadija, in Serbia.",
publisher = "Београд : Балканолошки институт САНУ",
title = "Дани у недељи у народној култури Јужних и Источних Словена, Days of the week in folk culture od South Slavs and East Slavs",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11212"
}
Ђурић, Д.. (2020). Дани у недељи у народној култури Јужних и Источних Словена. 
Београд : Балканолошки институт САНУ..
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11212
Ђурић Д. Дани у недељи у народној култури Јужних и Источних Словена. 2020;.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11212 .
Ђурић, Драгана, "Дани у недељи у народној култури Јужних и Источних Словена" (2020),
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11212 .

Milan Dvornić, Narodni običaji Srba u Baranji, Veće srpske nacionalne manjine Grada Belog Manastira, Beli Manastir 2019., 350 str.

Đurić, Dragana

(Zagreb : Institut za etnologiju i fokloristiku, 2020)

TY  - JOUR
AU  - Đurić, Dragana
PY  - 2020
UR  - http://dais.sanu.ac.rs/123456789/8881
PB  - Zagreb : Institut za etnologiju i fokloristiku
T2  - Narodna umjetnost
T1  - Milan Dvornić, Narodni običaji Srba u Baranji, Veće srpske nacionalne manjine Grada Belog Manastira, Beli Manastir 2019., 350 str.
SP  - 268
EP  - 270
VL  - 57
IS  - 1
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8881
ER  - 
@article{
author = "Đurić, Dragana",
year = "2020",
publisher = "Zagreb : Institut za etnologiju i fokloristiku",
journal = "Narodna umjetnost",
title = "Milan Dvornić, Narodni običaji Srba u Baranji, Veće srpske nacionalne manjine Grada Belog Manastira, Beli Manastir 2019., 350 str.",
pages = "268-270",
volume = "57",
number = "1",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8881"
}
Đurić, D.. (2020). Milan Dvornić, Narodni običaji Srba u Baranji, Veće srpske nacionalne manjine Grada Belog Manastira, Beli Manastir 2019., 350 str.. in Narodna umjetnost
Zagreb : Institut za etnologiju i fokloristiku., 57(1), 268-270.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8881
Đurić D. Milan Dvornić, Narodni običaji Srba u Baranji, Veće srpske nacionalne manjine Grada Belog Manastira, Beli Manastir 2019., 350 str.. in Narodna umjetnost. 2020;57(1):268-270.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8881 .
Đurić, Dragana, "Milan Dvornić, Narodni običaji Srba u Baranji, Veće srpske nacionalne manjine Grada Belog Manastira, Beli Manastir 2019., 350 str." in Narodna umjetnost, 57, no. 1 (2020):268-270,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8881 .

Култ Свете Петке у народном хришћанству Срба данас

Ђурић, Драгана

(Москва : Государственный российский дом народного творчества имени В.Д. Поленова, 2019)

TY  - JOUR
AU  - Ђурић, Драгана
PY  - 2019
UR  - http://dais.sanu.ac.rs/123456789/8959
AB  - В статье анализируется современный феномен народного культа
святой Параскевы у сербов.
Автор рассмотрела различные аспекты народного христианства и, в частности, факторы, которые повлияли на восприятие тех или иных природных и культурных объектов, связанных с именем святой Параскевы как священных мест.
Исследовательница отметила, что в сербской традиции параллельно с каноническими рассказами о жизни святой Параскевы получили распространение народные
рассказы о ней, легенды, предания и даже песни. Эти фольклорные тексты повлияли на формирование нового образа святой, который сильно отличается от
принятого Церковью жития. Согласно народному мнению святой Параскевы является защитницей людей и просителем за них перед Богом. Она помогает тем, кто
имеет проблемы со зрением и страдает от головных болей, а также бесплодным
женщинам. Особое внимание в работе уделяется преемственности культа. Раньше основная функция, приписываемая святой, была связана с поведенческими нормативами, которые регулировали работу в пятницу. В настоящее время данная
функция в значительной степени ослаблена. Доминирующей сейчас стала функция помощи и исполнения желаний. На примере записанных нарративов/текстов
и наблюдаемого поведения в «святых местах», посвященных св. Параскеве, рассматриваются новые элементы ее почитания и народных представлений (внешний
вид и приписываемые ей функции) об этой святой.
PB  - Москва : Государственный российский дом народного творчества имени В.Д. Поленова
T2  - Традиционная культура
T1  - Култ Свете Петке у народном хришћанству Срба данас
SP  - 64
EP  - 75
VL  - 20
IS  - 5
DO  - 10.26158/TK.2019.20.5.005
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8959
ER  - 
@article{
author = "Ђурић, Драгана",
year = "2019",
abstract = "В статье анализируется современный феномен народного культа
святой Параскевы у сербов.
Автор рассмотрела различные аспекты народного христианства и, в частности, факторы, которые повлияли на восприятие тех или иных природных и культурных объектов, связанных с именем святой Параскевы как священных мест.
Исследовательница отметила, что в сербской традиции параллельно с каноническими рассказами о жизни святой Параскевы получили распространение народные
рассказы о ней, легенды, предания и даже песни. Эти фольклорные тексты повлияли на формирование нового образа святой, который сильно отличается от
принятого Церковью жития. Согласно народному мнению святой Параскевы является защитницей людей и просителем за них перед Богом. Она помогает тем, кто
имеет проблемы со зрением и страдает от головных болей, а также бесплодным
женщинам. Особое внимание в работе уделяется преемственности культа. Раньше основная функция, приписываемая святой, была связана с поведенческими нормативами, которые регулировали работу в пятницу. В настоящее время данная
функция в значительной степени ослаблена. Доминирующей сейчас стала функция помощи и исполнения желаний. На примере записанных нарративов/текстов
и наблюдаемого поведения в «святых местах», посвященных св. Параскеве, рассматриваются новые элементы ее почитания и народных представлений (внешний
вид и приписываемые ей функции) об этой святой.",
publisher = "Москва : Государственный российский дом народного творчества имени В.Д. Поленова",
journal = "Традиционная культура",
title = "Култ Свете Петке у народном хришћанству Срба данас",
pages = "64-75",
volume = "20",
number = "5",
doi = "10.26158/TK.2019.20.5.005",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8959"
}
Ђурић, Д.. (2019). Култ Свете Петке у народном хришћанству Срба данас. in Традиционная культура
Москва : Государственный российский дом народного творчества имени В.Д. Поленова., 20(5), 64-75.
https://doi.org/10.26158/TK.2019.20.5.005
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8959
Ђурић Д. Култ Свете Петке у народном хришћанству Срба данас. in Традиционная культура. 2019;20(5):64-75.
doi:10.26158/TK.2019.20.5.005
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8959 .
Ђурић, Драгана, "Култ Свете Петке у народном хришћанству Срба данас" in Традиционная культура, 20, no. 5 (2019):64-75,
https://doi.org/10.26158/TK.2019.20.5.005 .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8959 .

Contemporary composer Vladimir Jovanovic and his role in the renewal of church Byzantine music in Serbia from the 1990s until today

Blagojević, Gordana

(Poznań : Uniwersytet im. Adama Mickiewicza, Wydawnictwo Poznańskiego Towarzystwa Przyjaciół Nauk, 2019)

TY  - JOUR
AU  - Blagojević, Gordana
PY  - 2019
UR  - https://pressto.amu.edu.pl/index.php/ism/article/view/ism.2019.19.1/20421
UR  - http://dais.sanu.ac.rs/123456789/7557
AB  - This work focuses on the role of composer Vladimir (Vlada) Jovanović to the renewal of church Byzantine music in Serbia from the 1990s until today. This multi-talented artist worked and created art in his native Belgrade, with creativity that exceeded local frames. This research emphasizes Jovanović’s pedagogical and compositional work in the field of Byzantine music, which mostly took place through his activity in choir St. John of Damascus in Belgrade. Author analyzes the problems in implementation of modal church Byzantine music, since the first students did not hear it in their surroundings, as well as responses of the listeners. Special attention is paid to students’ narratives, which help us perceive broad cultural and social impact of Jovanović’s creative work.
PB  - Poznań : Uniwersytet im. Adama Mickiewicza, Wydawnictwo Poznańskiego Towarzystwa Przyjaciół Nauk
T2  - Interdisciplinary Studies in Musicology
T1  - Contemporary composer Vladimir Jovanovic and his role in the renewal of church Byzantine music in Serbia from the 1990s until today
SP  - 11
EP  - 30
VL  - 19
DO  - 10.14746/ism.2019.19.1
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7557
ER  - 
@article{
author = "Blagojević, Gordana",
year = "2019",
abstract = "This work focuses on the role of composer Vladimir (Vlada) Jovanović to the renewal of church Byzantine music in Serbia from the 1990s until today. This multi-talented artist worked and created art in his native Belgrade, with creativity that exceeded local frames. This research emphasizes Jovanović’s pedagogical and compositional work in the field of Byzantine music, which mostly took place through his activity in choir St. John of Damascus in Belgrade. Author analyzes the problems in implementation of modal church Byzantine music, since the first students did not hear it in their surroundings, as well as responses of the listeners. Special attention is paid to students’ narratives, which help us perceive broad cultural and social impact of Jovanović’s creative work.",
publisher = "Poznań : Uniwersytet im. Adama Mickiewicza, Wydawnictwo Poznańskiego Towarzystwa Przyjaciół Nauk",
journal = "Interdisciplinary Studies in Musicology",
title = "Contemporary composer Vladimir Jovanovic and his role in the renewal of church Byzantine music in Serbia from the 1990s until today",
pages = "11-30",
volume = "19",
doi = "10.14746/ism.2019.19.1",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7557"
}
Blagojević, G.. (2019). Contemporary composer Vladimir Jovanovic and his role in the renewal of church Byzantine music in Serbia from the 1990s until today. in Interdisciplinary Studies in Musicology
Poznań : Uniwersytet im. Adama Mickiewicza, Wydawnictwo Poznańskiego Towarzystwa Przyjaciół Nauk., 19, 11-30.
https://doi.org/10.14746/ism.2019.19.1
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7557
Blagojević G. Contemporary composer Vladimir Jovanovic and his role in the renewal of church Byzantine music in Serbia from the 1990s until today. in Interdisciplinary Studies in Musicology. 2019;19:11-30.
doi:10.14746/ism.2019.19.1
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7557 .
Blagojević, Gordana, "Contemporary composer Vladimir Jovanovic and his role in the renewal of church Byzantine music in Serbia from the 1990s until today" in Interdisciplinary Studies in Musicology, 19 (2019):11-30,
https://doi.org/10.14746/ism.2019.19.1 .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7557 .

Dražen Nožinić, Ladarice: ženske obredne povorke. Beograd: Srpski genealoški centar, 2019. - 259 str. (Драгана Ђурић)

Ђурић, Драгана

(Нови Сад : Матица српска, 2019)

TY  - JOUR
AU  - Ђурић, Драгана
PY  - 2019
UR  - http://dais.sanu.ac.rs/123456789/6806
PB  - Нови Сад : Матица српска
T2  - Зборник Матице српске за славистику
T1  - Dražen Nožinić, Ladarice: ženske obredne povorke. Beograd: Srpski genealoški centar, 2019. - 259 str. (Драгана Ђурић)
SP  - 335
EP  - 337
IS  - 96
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6806
ER  - 
@article{
author = "Ђурић, Драгана",
year = "2019",
publisher = "Нови Сад : Матица српска",
journal = "Зборник Матице српске за славистику",
title = "Dražen Nožinić, Ladarice: ženske obredne povorke. Beograd: Srpski genealoški centar, 2019. - 259 str. (Драгана Ђурић)",
pages = "335-337",
number = "96",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6806"
}
Ђурић, Д.. (2019). Dražen Nožinić, Ladarice: ženske obredne povorke. Beograd: Srpski genealoški centar, 2019. - 259 str. (Драгана Ђурић). in Зборник Матице српске за славистику
Нови Сад : Матица српска.(96), 335-337.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6806
Ђурић Д. Dražen Nožinić, Ladarice: ženske obredne povorke. Beograd: Srpski genealoški centar, 2019. - 259 str. (Драгана Ђурић). in Зборник Матице српске за славистику. 2019;(96):335-337.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6806 .
Ђурић, Драгана, "Dražen Nožinić, Ladarice: ženske obredne povorke. Beograd: Srpski genealoški centar, 2019. - 259 str. (Драгана Ђурић)" in Зборник Матице српске за славистику, no. 96 (2019):335-337,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6806 .

Причасне песме између навике и иновације. Савремена музичка пракса у црквама Београдско-карловачке митрополије

Благојевић, Гордана

(Ниш : Центар за црквене студије, 2018)

TY  - JOUR
AU  - Благојевић, Гордана
PY  - 2018
UR  - https://crkvenestudije.org/crkstud/15.pdf
UR  - http://dais.sanu.ac.rs/123456789/7572
AB  - У фокусу овог рада налазе се фактори који утичу на формирање савременог репертоара богослужбених песама на примеру причасних песама у музичкој пракси на територији Београдско-карловачке митрополије. У раду се сагледава комплексан однос хоровођа и певача црквене музике (појаца), свештенства и верника који присуствују богослужењима, кроз одабир причасних песама.
AB  - This research focuses on the factors that influence formation of modern repertoire of liturgical songs in the case of communion songs in musical practice on the territory of Belgrade-Karlovac Metropolitenate. Only small number of communion songs provided in typicon is used at church services. This paper examines the complex relationship between the choirmaster and church music singers (chanters), the clergy and the faithful who attend religious services, through the selection of communion songs. Different factors influence the choice of communion song: skills-mastership and dedication of the singers, musical taste and theological education of choirmasters, singers, clergy and the faithful. One of the most important factors is singing style. The paper observes phenomenon of modern non-creating in the domain of hymnography and resistance to the new, i.e. unknown melody lines in Serbian, as well as the other local Orthodox churches, which requires further research.
PB  - Ниш : Центар за црквене студије
PB  - Ниш : Универзитет у Нишу, Центар за византијско-словенске студије
PB  - Ниш : Међународни центар за православне студије
T2  - Црквене студије / Church Studies
T1  - Причасне песме између навике и иновације. Савремена музичка пракса у црквама Београдско-карловачке митрополије
T1  - Communion songs between habit and innovation.  Modern musical practice in churches of Belgrade-Karlovac Metropolitenate
SP  - 907
EP  - 918
VL  - 15
IS  - 15
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7572
ER  - 
@article{
author = "Благојевић, Гордана",
year = "2018",
abstract = "У фокусу овог рада налазе се фактори који утичу на формирање савременог репертоара богослужбених песама на примеру причасних песама у музичкој пракси на територији Београдско-карловачке митрополије. У раду се сагледава комплексан однос хоровођа и певача црквене музике (појаца), свештенства и верника који присуствују богослужењима, кроз одабир причасних песама., This research focuses on the factors that influence formation of modern repertoire of liturgical songs in the case of communion songs in musical practice on the territory of Belgrade-Karlovac Metropolitenate. Only small number of communion songs provided in typicon is used at church services. This paper examines the complex relationship between the choirmaster and church music singers (chanters), the clergy and the faithful who attend religious services, through the selection of communion songs. Different factors influence the choice of communion song: skills-mastership and dedication of the singers, musical taste and theological education of choirmasters, singers, clergy and the faithful. One of the most important factors is singing style. The paper observes phenomenon of modern non-creating in the domain of hymnography and resistance to the new, i.e. unknown melody lines in Serbian, as well as the other local Orthodox churches, which requires further research.",
publisher = "Ниш : Центар за црквене студије, Ниш : Универзитет у Нишу, Центар за византијско-словенске студије, Ниш : Међународни центар за православне студије",
journal = "Црквене студије / Church Studies",
title = "Причасне песме између навике и иновације. Савремена музичка пракса у црквама Београдско-карловачке митрополије, Communion songs between habit and innovation.  Modern musical practice in churches of Belgrade-Karlovac Metropolitenate",
pages = "907-918",
volume = "15",
number = "15",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7572"
}
Благојевић, Г.. (2018). Причасне песме између навике и иновације. Савремена музичка пракса у црквама Београдско-карловачке митрополије. in Црквене студије / Church Studies
Ниш : Центар за црквене студије., 15(15), 907-918.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7572
Благојевић Г. Причасне песме између навике и иновације. Савремена музичка пракса у црквама Београдско-карловачке митрополије. in Црквене студије / Church Studies. 2018;15(15):907-918.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7572 .
Благојевић, Гордана, "Причасне песме између навике и иновације. Савремена музичка пракса у црквама Београдско-карловачке митрополије" in Црквене студије / Church Studies, 15, no. 15 (2018):907-918,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7572 .

Studia Balkanica Bohemo-slovaca VII. Příspěvky přednesené na VII. mezinárodním balkanistickém sympoziu v Brně ve dnech 28.–29. listopadu 2016, eds. Václav Štěpánek and Jiří Mitáček. Brno: Moravské zemské muzeum – Ústav slavistiky Filozofické fakulty Masarykovy univerzity, 2017, 714 p.

Luković, Miloš

(Belgrade : Institute for Balkan Studies, Serbian Academy of Sciences and Arts, 2018)

TY  - JOUR
AU  - Luković, Miloš
PY  - 2018
UR  - https://www.ceeol.com/search/article-detail?id=751731
UR  - http://dais.sanu.ac.rs/123456789/6076
PB  - Belgrade : Institute for Balkan Studies, Serbian Academy of Sciences and Arts
T2  - Balcanica
T1  - Studia Balkanica Bohemo-slovaca VII. Příspěvky přednesené na VII. mezinárodním balkanistickém sympoziu v Brně ve dnech 28.–29. listopadu 2016, eds. Václav Štěpánek and Jiří Mitáček. Brno: Moravské zemské muzeum –
Ústav slavistiky Filozofické fakulty Masarykovy univerzity, 2017, 714 p.
SP  - 268
EP  - 273
IS  - XLIX
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6076
ER  - 
@article{
author = "Luković, Miloš",
year = "2018",
publisher = "Belgrade : Institute for Balkan Studies, Serbian Academy of Sciences and Arts",
journal = "Balcanica",
title = "Studia Balkanica Bohemo-slovaca VII. Příspěvky přednesené na VII. mezinárodním balkanistickém sympoziu v Brně ve dnech 28.–29. listopadu 2016, eds. Václav Štěpánek and Jiří Mitáček. Brno: Moravské zemské muzeum –
Ústav slavistiky Filozofické fakulty Masarykovy univerzity, 2017, 714 p.",
pages = "268-273",
number = "XLIX",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6076"
}
Luković, M.. (2018). Studia Balkanica Bohemo-slovaca VII. Příspěvky přednesené na VII. mezinárodním balkanistickém sympoziu v Brně ve dnech 28.–29. listopadu 2016, eds. Václav Štěpánek and Jiří Mitáček. Brno: Moravské zemské muzeum –
Ústav slavistiky Filozofické fakulty Masarykovy univerzity, 2017, 714 p.. in Balcanica
Belgrade : Institute for Balkan Studies, Serbian Academy of Sciences and Arts.(XLIX), 268-273.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6076
Luković M. Studia Balkanica Bohemo-slovaca VII. Příspěvky přednesené na VII. mezinárodním balkanistickém sympoziu v Brně ve dnech 28.–29. listopadu 2016, eds. Václav Štěpánek and Jiří Mitáček. Brno: Moravské zemské muzeum –
Ústav slavistiky Filozofické fakulty Masarykovy univerzity, 2017, 714 p.. in Balcanica. 2018;(XLIX):268-273.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6076 .
Luković, Miloš, "Studia Balkanica Bohemo-slovaca VII. Příspěvky přednesené na VII. mezinárodním balkanistickém sympoziu v Brně ve dnech 28.–29. listopadu 2016, eds. Václav Štěpánek and Jiří Mitáček. Brno: Moravské zemské muzeum –
Ústav slavistiky Filozofické fakulty Masarykovy univerzity, 2017, 714 p." in Balcanica, no. XLIX (2018):268-273,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6076 .

Персонификација дана недеље у фолклору Јужних и Источних Словена

Ђурић, Драгана

(Београд : Вукова задужбина, 2018)

TY  - JOUR
AU  - Ђурић, Драгана
PY  - 2018
UR  - http://dais.sanu.ac.rs/123456789/5876
AB  - У раду су анализиране народне представе о персонификованом дану у седмици - недељи, у народним веровањима и усменој народној књижевности Јужних и Источних Словена. С обзиром на то да се овај дан најчешће појављује као женско биће, посебна пажња је поклоњена изгледу тог бића, атрибутима, хипостазама, предикатима, као и месту, времену и узроку његове појаве.
PB  - Београд : Вукова задужбина
T2  - Даница: српски народни илустровани календар
T1  - Персонификација дана недеље у фолклору Јужних и Источних Словена
SP  - 293
EP  - 310
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_5876
ER  - 
@article{
author = "Ђурић, Драгана",
year = "2018",
abstract = "У раду су анализиране народне представе о персонификованом дану у седмици - недељи, у народним веровањима и усменој народној књижевности Јужних и Источних Словена. С обзиром на то да се овај дан најчешће појављује као женско биће, посебна пажња је поклоњена изгледу тог бића, атрибутима, хипостазама, предикатима, као и месту, времену и узроку његове појаве.",
publisher = "Београд : Вукова задужбина",
journal = "Даница: српски народни илустровани календар",
title = "Персонификација дана недеље у фолклору Јужних и Источних Словена",
pages = "293-310",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_5876"
}
Ђурић, Д.. (2018). Персонификација дана недеље у фолклору Јужних и Источних Словена. in Даница: српски народни илустровани календар
Београд : Вукова задужбина., 293-310.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_5876
Ђурић Д. Персонификација дана недеље у фолклору Јужних и Источних Словена. in Даница: српски народни илустровани календар. 2018;:293-310.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_5876 .
Ђурић, Драгана, "Персонификација дана недеље у фолклору Јужних и Источних Словена" in Даница: српски народни илустровани календар (2018):293-310,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_5876 .

Народне представе о данима у недељи у Шумадији

Ђурић, Драгана

(Крагујевац : Филолошко уметнички факултет Универзитета у Крагујевцу, 2018)

TY  - CONF
AU  - Ђурић, Драгана
PY  - 2018
UR  - http://dais.sanu.ac.rs/123456789/5875
PB  - Крагујевац : Филолошко уметнички факултет Универзитета у Крагујевцу
PB  - Београд : Вукова задужбина
C3  - Шумадија кроз векове; слојеви културе
T1  - Народне представе о данима у недељи у Шумадији
SP  - 34
EP  - 37
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_5875
ER  - 
@conference{
author = "Ђурић, Драгана",
year = "2018",
publisher = "Крагујевац : Филолошко уметнички факултет Универзитета у Крагујевцу, Београд : Вукова задужбина",
journal = "Шумадија кроз векове; слојеви културе",
title = "Народне представе о данима у недељи у Шумадији",
pages = "34-37",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_5875"
}
Ђурић, Д.. (2018). Народне представе о данима у недељи у Шумадији. in Шумадија кроз векове; слојеви културе
Крагујевац : Филолошко уметнички факултет Универзитета у Крагујевцу., 34-37.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_5875
Ђурић Д. Народне представе о данима у недељи у Шумадији. in Шумадија кроз векове; слојеви културе. 2018;:34-37.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_5875 .
Ђурић, Драгана, "Народне представе о данима у недељи у Шумадији" in Шумадија кроз векове; слојеви културе (2018):34-37,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_5875 .

Актуелна питања когнитивнолингвистичких проучавања српског језика

Поповић, Људмила В.

(Београд : Институт за српски језик САНУ, 2017)

TY  - JOUR
AU  - Поповић, Људмила В.
PY  - 2017
UR  - http://dais.sanu.ac.rs/123456789/6457
AB  - У раду су представљени основни резултати когнитивнолингвистичких истраживања српског језика за последњих десет година, од објављивања зборника Когнитивнолингвистичка проучавања српског језика
(2007) у којем су језгровито представљени домети српских когнитивних
лингвиста за претходни период. После увода, у којем је изложен поглед
на суштину когнитивне лингвистике, следи осврт на рецепцију когнитивнолингвистичких истраживања у Србији, а затим су приказана достигнућа појединих српских лингвиста у тој области. Посебан акценат
је стављен на граматичка проучавања српског језика у којима се успешно примењује теорија семантичких локализација Предрага Пипера.
Истакнути су значајан напредак српске историјске когнитивне лингвистике, као и настојање да се когнитивна лингвистика сагледа у оквиру
шире „фази“ лингвистике. Размотрена су когнитивнолингвистичка истраживања у дијалектологији, лексикологији, лексикографији, као и
проучавања српског језика из когнитивнолингвистичке перспективе у
етнолингвистици и лингвокултурологији. Притом се указује на принципијелне сличности и разлике између когнитивнолингвистичких и
лингвокултуролошких истраживања српског језика, која се често ослањају на сличне методолошке поступке, пре свега на асоцијативни експеримент.
AB  - В статье рассматриваются достижения сербских ученых в области когнитивной лингвистики за последние десять лет. Особое внимание посвящено когнитивным исследованиям грамматики сербского языка, отдельно взятого и в сопоставительном аспекте, в которых с успехом используется теория семантических
локализаций Предрага Пипера. Отмечены успехи сербских ученых в сфере исторической когнитивной лингвистики и нечеткой (fuzzy) лингвистики. Выделены
когнитивные принципы исследований по сербской диалектологии, а также в
области лексикологии, лингвокультурологии и этнолингвистики.
AB  - The paper discusses the results of research by Serbian scholars into the field of
cognitive linguistics over the past ten years. Special emphasis is laid on the cognitive
linguistic studies of grammar, both in Serbian proper and from the contrastive viewpoint,
which successfully apply Predrag Piper’s semantic localisation theory. It highlights
the achievements of Serbian scholars in the sphere of historical cognitive linguistics,
as well as fuzzy linguistics. It singles out cognitive principles in research into Serbian
dialectology, as well as into lexicology, cultural linguistics and ethnolinguistics. The
paper specifies the distinctive priciples of the multidisciplinary fields in which cognitive
linguistic methods of language study are used.
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
T2  - Јужнословенски филолог
T1  - Актуелна питања когнитивнолингвистичких проучавања српског језика
SP  - 315
EP  - 354
VL  - 73
IS  - 3-4
DO  - 10.2298/JFI1702009A
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6457
ER  - 
@article{
author = "Поповић, Људмила В.",
year = "2017",
abstract = "У раду су представљени основни резултати когнитивнолингвистичких истраживања српског језика за последњих десет година, од објављивања зборника Когнитивнолингвистичка проучавања српског језика
(2007) у којем су језгровито представљени домети српских когнитивних
лингвиста за претходни период. После увода, у којем је изложен поглед
на суштину когнитивне лингвистике, следи осврт на рецепцију когнитивнолингвистичких истраживања у Србији, а затим су приказана достигнућа појединих српских лингвиста у тој области. Посебан акценат
је стављен на граматичка проучавања српског језика у којима се успешно примењује теорија семантичких локализација Предрага Пипера.
Истакнути су значајан напредак српске историјске когнитивне лингвистике, као и настојање да се когнитивна лингвистика сагледа у оквиру
шире „фази“ лингвистике. Размотрена су когнитивнолингвистичка истраживања у дијалектологији, лексикологији, лексикографији, као и
проучавања српског језика из когнитивнолингвистичке перспективе у
етнолингвистици и лингвокултурологији. Притом се указује на принципијелне сличности и разлике између когнитивнолингвистичких и
лингвокултуролошких истраживања српског језика, која се често ослањају на сличне методолошке поступке, пре свега на асоцијативни експеримент., В статье рассматриваются достижения сербских ученых в области когнитивной лингвистики за последние десять лет. Особое внимание посвящено когнитивным исследованиям грамматики сербского языка, отдельно взятого и в сопоставительном аспекте, в которых с успехом используется теория семантических
локализаций Предрага Пипера. Отмечены успехи сербских ученых в сфере исторической когнитивной лингвистики и нечеткой (fuzzy) лингвистики. Выделены
когнитивные принципы исследований по сербской диалектологии, а также в
области лексикологии, лингвокультурологии и этнолингвистики., The paper discusses the results of research by Serbian scholars into the field of
cognitive linguistics over the past ten years. Special emphasis is laid on the cognitive
linguistic studies of grammar, both in Serbian proper and from the contrastive viewpoint,
which successfully apply Predrag Piper’s semantic localisation theory. It highlights
the achievements of Serbian scholars in the sphere of historical cognitive linguistics,
as well as fuzzy linguistics. It singles out cognitive principles in research into Serbian
dialectology, as well as into lexicology, cultural linguistics and ethnolinguistics. The
paper specifies the distinctive priciples of the multidisciplinary fields in which cognitive
linguistic methods of language study are used.",
publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ, Београд : Српска академија наука и уметности",
journal = "Јужнословенски филолог",
title = "Актуелна питања когнитивнолингвистичких проучавања српског језика",
pages = "315-354",
volume = "73",
number = "3-4",
doi = "10.2298/JFI1702009A",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6457"
}
Поповић, Љ. В.. (2017). Актуелна питања когнитивнолингвистичких проучавања српског језика. in Јужнословенски филолог
Београд : Институт за српски језик САНУ., 73(3-4), 315-354.
https://doi.org/10.2298/JFI1702009A
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6457
Поповић ЉВ. Актуелна питања когнитивнолингвистичких проучавања српског језика. in Јужнословенски филолог. 2017;73(3-4):315-354.
doi:10.2298/JFI1702009A
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6457 .
Поповић, Људмила В., "Актуелна питања когнитивнолингвистичких проучавања српског језика" in Јужнословенски филолог, 73, no. 3-4 (2017):315-354,
https://doi.org/10.2298/JFI1702009A .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6457 .

Σύγχρονες αφηγήσεις για φαντάσματα και ξωτικά στο νησί της Λέρου. Διαχρονική αλλαγή του ρόλου τους στη ζωή της τοπικής κοινότητας

Blagojević, Gordana; Μπλαγκόγιεβιτς, Γκόρντανα

(Ρόδος : Στέγη Γραμμάτων και Τεχνών Δωδεκανήσου, 2017)

TY  - JOUR
AU  - Blagojević, Gordana
AU  - Μπλαγκόγιεβιτς, Γκόρντανα
PY  - 2017
UR  - http://dais.sanu.ac.rs/123456789/7661
AB  - Αντικείμενο αυτής της μελέτης είναι σύγχρονες αφηγήσεις για τα φαντάσματα και εν γένει τα ξωτικά στο νησί της Λέρου. Η εργασία συντάχθη κε βάσει επιτόπιας έρευνας κατά την περίοδο 2011- 1014. Ντόπιοι αφηγούνται τις εμπειρίες τους από διάφορα είδη στοιχειών κατά την περίοδο από το τέλος του Β΄ Παγκοσμίου Πολέμου μέχρι σήμερα. Ορισμένες αφηγήσεις προέχονται από εμπειρίες άλλων (κυρίως των γονέων των αφηγητών), από τις αρχές του 20ού αιώνα μέχρι σήμερα.
AB  - The topic of this study are narratives about ghosts and fairies in general on the island of Leros (Greece). The paper was compiled on the basis of field research during the period 2011-1014. Local people narrate their experiences from various types of data during the period from the end of World War II to the present day. Some narratives are preceded by the experiences of others (especially the parents of the narrators), from the beginning of the 20th century until today.
PB  - Ρόδος : Στέγη Γραμμάτων και Τεχνών Δωδεκανήσου
T2  - Δωδεκανησιακά χρονικά : Περιοδική επιστημονική έκδοση
T1  - Σύγχρονες αφηγήσεις για φαντάσματα και ξωτικά στο νησί της Λέρου. Διαχρονική αλλαγή του ρόλου τους στη ζωή της τοπικής κοινότητας
T1  - Contemporary narratives for ghosts and fairies in the island of Leros. The change of their meaning for the community over the years.
SP  - 887
EP  - 893
VL  - 27
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7661
ER  - 
@article{
author = "Blagojević, Gordana and Μπλαγκόγιεβιτς, Γκόρντανα",
year = "2017",
abstract = "Αντικείμενο αυτής της μελέτης είναι σύγχρονες αφηγήσεις για τα φαντάσματα και εν γένει τα ξωτικά στο νησί της Λέρου. Η εργασία συντάχθη κε βάσει επιτόπιας έρευνας κατά την περίοδο 2011- 1014. Ντόπιοι αφηγούνται τις εμπειρίες τους από διάφορα είδη στοιχειών κατά την περίοδο από το τέλος του Β΄ Παγκοσμίου Πολέμου μέχρι σήμερα. Ορισμένες αφηγήσεις προέχονται από εμπειρίες άλλων (κυρίως των γονέων των αφηγητών), από τις αρχές του 20ού αιώνα μέχρι σήμερα., The topic of this study are narratives about ghosts and fairies in general on the island of Leros (Greece). The paper was compiled on the basis of field research during the period 2011-1014. Local people narrate their experiences from various types of data during the period from the end of World War II to the present day. Some narratives are preceded by the experiences of others (especially the parents of the narrators), from the beginning of the 20th century until today.",
publisher = "Ρόδος : Στέγη Γραμμάτων και Τεχνών Δωδεκανήσου",
journal = "Δωδεκανησιακά χρονικά : Περιοδική επιστημονική έκδοση",
title = "Σύγχρονες αφηγήσεις για φαντάσματα και ξωτικά στο νησί της Λέρου. Διαχρονική αλλαγή του ρόλου τους στη ζωή της τοπικής κοινότητας, Contemporary narratives for ghosts and fairies in the island of Leros. The change of their meaning for the community over the years.",
pages = "887-893",
volume = "27",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7661"
}
Blagojević, G.,& Μπλαγκόγιεβιτς, Γ.. (2017). Σύγχρονες αφηγήσεις για φαντάσματα και ξωτικά στο νησί της Λέρου. Διαχρονική αλλαγή του ρόλου τους στη ζωή της τοπικής κοινότητας. in Δωδεκανησιακά χρονικά : Περιοδική επιστημονική έκδοση
Ρόδος : Στέγη Γραμμάτων και Τεχνών Δωδεκανήσου., 27, 887-893.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7661
Blagojević G, Μπλαγκόγιεβιτς Γ. Σύγχρονες αφηγήσεις για φαντάσματα και ξωτικά στο νησί της Λέρου. Διαχρονική αλλαγή του ρόλου τους στη ζωή της τοπικής κοινότητας. in Δωδεκανησιακά χρονικά : Περιοδική επιστημονική έκδοση. 2017;27:887-893.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7661 .
Blagojević, Gordana, Μπλαγκόγιεβιτς, Γκόρντανα, "Σύγχρονες αφηγήσεις για φαντάσματα και ξωτικά στο νησί της Λέρου. Διαχρονική αλλαγή του ρόλου τους στη ζωή της τοπικής κοινότητας" in Δωδεκανησιακά χρονικά : Περιοδική επιστημονική έκδοση, 27 (2017):887-893,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7661 .

Πανηγύρια στη Σερβία απο το Μεσαίωνα μέχρι σήμερα

Blagojević, Gordana

(Αθήνα : Ελληνική λαογαρφική εταιρεία, 2017)

TY  - JOUR
AU  - Blagojević, Gordana
PY  - 2017
UR  - http://dais.sanu.ac.rs/123456789/7662
AB  - Η λέξη πανηγύρι απαντά στα σερβικά κείμενα της μεσαιωνικής εποχής. Αυτό σημαίνει ότι δανείστηκε αρκετά νωρίς από την ελληνική γλώσσα, αλλά εν πάση περιπτώσει τότε όταν η σημασία της είχε περιοριστεί. Το πανηγύρι (στα σερβικά панађур) είναι τόσο θρησκευτικό όσο και πολιτιστικό φαινόμενο με σύνθετες οικονομικές λειτουργίες.2 Εκτός από τον όρο πανηγύρι χρησιμοποιείται με την ίδια έννοια και η λέξη σάμπορ (сабор). Μετά το Δεύτερο παγκόσμιο πόλεμο, στις καινούργιες συνθήκες ζώης, η παράδοση των πανηγυριών επικράτησε. Ωστόσο, δεν έχουν την ίδια έννοια, τον ίδιο χαρακτήρα, περιεχόμενο, ρυθμό και τα χαρακτηριστικά που είχαν πριν.
AB  - A fair is a religious and cultural phenomenon with multiple economic functions. In old Serbian writings the word панагир (panagir = a fair) was borrowed from Greek in very early times, but still at the time when the number of meanings of this word had already been reduced. In essence it meant a large number of people gathered to celebrate a certain saint or a feast to which the church had been dedicated. Besides the word панађур (panađur = a fair), the word sabor is also used. A fair in Serbia is a cultural phenomenon which continues from the medieval times until today. Nevertheless, although its structure remained unchanged during the centuries, its function, significance, and meaning differed greatly in various historical contexts, not only on the level of state, but also in an individual’s life.
PB  - Αθήνα : Ελληνική λαογαρφική εταιρεία
T2  - Λαογραφία  Δελτίον της Ελληνικής λαογαρφικής εταιρείας
T1  - Πανηγύρια στη Σερβία απο το Μεσαίωνα μέχρι σήμερα
T1  - Fairs in Serbia – from the Middle Ages Until Today
SP  - 491
EP  - 497
VL  - 43
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7662
ER  - 
@article{
author = "Blagojević, Gordana",
year = "2017",
abstract = "Η λέξη πανηγύρι απαντά στα σερβικά κείμενα της μεσαιωνικής εποχής. Αυτό σημαίνει ότι δανείστηκε αρκετά νωρίς από την ελληνική γλώσσα, αλλά εν πάση περιπτώσει τότε όταν η σημασία της είχε περιοριστεί. Το πανηγύρι (στα σερβικά панађур) είναι τόσο θρησκευτικό όσο και πολιτιστικό φαινόμενο με σύνθετες οικονομικές λειτουργίες.2 Εκτός από τον όρο πανηγύρι χρησιμοποιείται με την ίδια έννοια και η λέξη σάμπορ (сабор). Μετά το Δεύτερο παγκόσμιο πόλεμο, στις καινούργιες συνθήκες ζώης, η παράδοση των πανηγυριών επικράτησε. Ωστόσο, δεν έχουν την ίδια έννοια, τον ίδιο χαρακτήρα, περιεχόμενο, ρυθμό και τα χαρακτηριστικά που είχαν πριν., A fair is a religious and cultural phenomenon with multiple economic functions. In old Serbian writings the word панагир (panagir = a fair) was borrowed from Greek in very early times, but still at the time when the number of meanings of this word had already been reduced. In essence it meant a large number of people gathered to celebrate a certain saint or a feast to which the church had been dedicated. Besides the word панађур (panađur = a fair), the word sabor is also used. A fair in Serbia is a cultural phenomenon which continues from the medieval times until today. Nevertheless, although its structure remained unchanged during the centuries, its function, significance, and meaning differed greatly in various historical contexts, not only on the level of state, but also in an individual’s life.",
publisher = "Αθήνα : Ελληνική λαογαρφική εταιρεία",
journal = "Λαογραφία  Δελτίον της Ελληνικής λαογαρφικής εταιρείας",
title = "Πανηγύρια στη Σερβία απο το Μεσαίωνα μέχρι σήμερα, Fairs in Serbia – from the Middle Ages Until Today",
pages = "491-497",
volume = "43",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7662"
}
Blagojević, G.. (2017). Πανηγύρια στη Σερβία απο το Μεσαίωνα μέχρι σήμερα. in Λαογραφία  Δελτίον της Ελληνικής λαογαρφικής εταιρείας
Αθήνα : Ελληνική λαογαρφική εταιρεία., 43, 491-497.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7662
Blagojević G. Πανηγύρια στη Σερβία απο το Μεσαίωνα μέχρι σήμερα. in Λαογραφία  Δελτίον της Ελληνικής λαογαρφικής εταιρείας. 2017;43:491-497.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7662 .
Blagojević, Gordana, "Πανηγύρια στη Σερβία απο το Μεσαίωνα μέχρι σήμερα" in Λαογραφία  Δελτίον της Ελληνικής λαογαρφικής εταιρείας, 43 (2017):491-497,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7662 .

Архимандрит Паисий (Танасиевич) Хиландарец как певчий: его роль в распространении афонского ифоса византийского пения в Сербии в конце ХХ и начале ХХI века

Благоевич, Гордана

(2017)

TY  - CHAP
AU  - Благоевич, Гордана
PY  - 2017
UR  - http://dais.sanu.ac.rs/123456789/7626
AB  - В центре внимания данного исследования находится разносторонняя личность  архимандрита Паисия (Танасиевича) (1957-2003) с особым упором на его вклад в распространение афонского ифоса византийского пения в Сербии в конце ХХ и начале ХХI века. Приняв в ранней молодости монашеский постриг в сербском монастыре Високи Дечани, он потом отправляется на Святую Гору Афон, в монастырь Хиландар, и становится игуменом обители. В Сербию он возвращается в 1992-ом году и становится игуменом монастыря Прохор Пчиньский. Он обновил многие монастыри на юге Сербии и в этих обителях он установил афонский образ жизни и пения. Архимандрит Паисий оказал огромное влияние на возрождение византийского пения в Сербии на стыке двух тысячелетий, вдохновив своим пением многих молодых людей, живущих в разных городах Сербии. В данном докладе рассматрывается способ и стиль как его пения, так и пения его учеников в монашеских обителях и в мирских кругах.
AB  - In the focus of this research is versatile personality of archimandrite Paisios (Tanasijevic) (1957-2003), with special reference to his contribution in spreading Mount Athos ethos of Byzantine chanting in Serbia in the late 20th and early 21st century. After becoming a monk at an early age in the Serbian monastery Visoki Decani he went to Mount Athos and Hilandar, where he became abbot. He returned to Serbia in 1992 and he was abbot of the monastery Prohor Pcinjski. He restored many monasteries in the Serbian south, where he established Mount Athos way of life and chanting. Archimandrite Paisios influenced rebirth of Byzantine chanting among Serbs at the turn of a millennium, inspiring with his chanting young people in urban areas throughout Serbia. This paper discusses the manner and style of his chanting, as well as, chanting of his students in the monastic communities and temporal environment.
T2  - Богослужебные практики и культовые искусства в современном мире
T1  - Архимандрит Паисий (Танасиевич) Хиландарец как певчий:  его роль в распространении афонского ифоса византийского пения в Сербии  в конце ХХ и начале ХХI века
T1  - Archimandrite Paisios (Tanasijevic) of Hilandar as a Chanter: His Role in Spreading the Mount Athos Ethos of the Byzantine Chant in Serbia in the Late 20th and early 21st Century
SP  - 39
EP  - 50
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7626
ER  - 
@inbook{
author = "Благоевич, Гордана",
year = "2017",
abstract = "В центре внимания данного исследования находится разносторонняя личность  архимандрита Паисия (Танасиевича) (1957-2003) с особым упором на его вклад в распространение афонского ифоса византийского пения в Сербии в конце ХХ и начале ХХI века. Приняв в ранней молодости монашеский постриг в сербском монастыре Високи Дечани, он потом отправляется на Святую Гору Афон, в монастырь Хиландар, и становится игуменом обители. В Сербию он возвращается в 1992-ом году и становится игуменом монастыря Прохор Пчиньский. Он обновил многие монастыри на юге Сербии и в этих обителях он установил афонский образ жизни и пения. Архимандрит Паисий оказал огромное влияние на возрождение византийского пения в Сербии на стыке двух тысячелетий, вдохновив своим пением многих молодых людей, живущих в разных городах Сербии. В данном докладе рассматрывается способ и стиль как его пения, так и пения его учеников в монашеских обителях и в мирских кругах., In the focus of this research is versatile personality of archimandrite Paisios (Tanasijevic) (1957-2003), with special reference to his contribution in spreading Mount Athos ethos of Byzantine chanting in Serbia in the late 20th and early 21st century. After becoming a monk at an early age in the Serbian monastery Visoki Decani he went to Mount Athos and Hilandar, where he became abbot. He returned to Serbia in 1992 and he was abbot of the monastery Prohor Pcinjski. He restored many monasteries in the Serbian south, where he established Mount Athos way of life and chanting. Archimandrite Paisios influenced rebirth of Byzantine chanting among Serbs at the turn of a millennium, inspiring with his chanting young people in urban areas throughout Serbia. This paper discusses the manner and style of his chanting, as well as, chanting of his students in the monastic communities and temporal environment.",
journal = "Богослужебные практики и культовые искусства в современном мире",
booktitle = "Архимандрит Паисий (Танасиевич) Хиландарец как певчий:  его роль в распространении афонского ифоса византийского пения в Сербии  в конце ХХ и начале ХХI века, Archimandrite Paisios (Tanasijevic) of Hilandar as a Chanter: His Role in Spreading the Mount Athos Ethos of the Byzantine Chant in Serbia in the Late 20th and early 21st Century",
pages = "39-50",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7626"
}
Благоевич, Г.. (2017). Архимандрит Паисий (Танасиевич) Хиландарец как певчий:  его роль в распространении афонского ифоса византийского пения в Сербии  в конце ХХ и начале ХХI века. in Богослужебные практики и культовые искусства в современном мире, 39-50.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7626
Благоевич Г. Архимандрит Паисий (Танасиевич) Хиландарец как певчий:  его роль в распространении афонского ифоса византийского пения в Сербии  в конце ХХ и начале ХХI века. in Богослужебные практики и культовые искусства в современном мире. 2017;:39-50.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7626 .
Благоевич, Гордана, "Архимандрит Паисий (Танасиевич) Хиландарец как певчий:  его роль в распространении афонского ифоса византийского пения в Сербии  в конце ХХ и начале ХХI века" in Богослужебные практики и культовые искусства в современном мире (2017):39-50,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7626 .

Ауторски текстови и реконструкција језичке слике света

Ајдачић, Дејан В.

(Београд : Институт за српски језик САНУ, 2016)

TY  - JOUR
AU  - Ајдачић, Дејан В.
PY  - 2016
UR  - http://dais.sanu.ac.rs/123456789/1719
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
T2  - Лексикологија и лексикографија у светлу савремених приступа
T1  - Ауторски текстови и реконструкција језичке слике света
SP  - 395
EP  - 408
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_1719
ER  - 
@article{
author = "Ајдачић, Дејан В.",
year = "2016",
publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ",
journal = "Лексикологија и лексикографија у светлу савремених приступа",
title = "Ауторски текстови и реконструкција језичке слике света",
pages = "395-408",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_1719"
}
Ајдачић, Д. В.. (2016). Ауторски текстови и реконструкција језичке слике света. in Лексикологија и лексикографија у светлу савремених приступа
Београд : Институт за српски језик САНУ., 395-408.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_1719
Ајдачић ДВ. Ауторски текстови и реконструкција језичке слике света. in Лексикологија и лексикографија у светлу савремених приступа. 2016;:395-408.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_1719 .
Ајдачић, Дејан В., "Ауторски текстови и реконструкција језичке слике света" in Лексикологија и лексикографија у светлу савремених приступа (2016):395-408,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_1719 .

Byzantine church music as a field for ethnological and anthropological research

Blagojević, Gordana

(Volos : Volos Academy for Theological Studies. Department of Psaltic Art and Musicology, 2015)

TY  - CONF
AU  - Blagojević, Gordana
PY  - 2015
UR  - https://speech.di.uoa.gr/IMC2014/proceedings.html
UR  - http://dais.sanu.ac.rs/123456789/7694
AB  - In the focus of this paper lies Byzantine church music as a field for ethnological and anthropological research. In this respect, music is observed as a cultural practice which has an impact on interpersonal communication. The aim of it is to point to all the possible ways in which knowledge and scientific approach from the fields of ethnology and anthropology can be applied to Byzantine church music. When studying this kind of music, it is necessary to perceive a wider social context and a complex network of different factors which affected and are still affecting its creation and development. Research can be conducted on several levels, depending on the what is placed in the centre of the research - the creators of music, music as an audible-meaningful message or its listeners-the receivers of the message. It is necessary to apply a comparative method – in terms of different social and cultural settings – in order to perceive the role of Byzantine church music in the intercultural dialogue.
AB  - У фокусу интересовања овог рада налази се византијска црквена музика као терен за етнолошка и антрополошка истраживања. Циљ је да се укаже на које је све начине могуће на византијску црквену музику применити сазнања и научне приступе из области етнологије и антропологије. Приликом проучавања ове врсте музике неопходно је сагледати шири друштвени контекст и сложену мрежу различитих чинилаца који су утицали и утичу на њено стварање и развој. Истраживања се могу одвијати на више нивоа, у зависности од тога да ли се у центру пажње налазе музички ствараоци, музика као звуковно-значењска порука или њени слушаоци – примаоци поруке. Неопходна је примена компаративног метода ради сагледавања улоге византијске црквене музике у међукултурном дијалогу.
PB  - Volos : Volos Academy for Theological Studies. Department of Psaltic Art and Musicology
C3  - The Psaltic Art as an Autonomous Science. Scientific Branches – Related Scientific Fields – Interdisciplinary Collaborations and Interaction
T1  - Byzantine church music as a field for ethnological and anthropological research
SP  - 149
EP  - 153
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7694
ER  - 
@conference{
author = "Blagojević, Gordana",
year = "2015",
abstract = "In the focus of this paper lies Byzantine church music as a field for ethnological and anthropological research. In this respect, music is observed as a cultural practice which has an impact on interpersonal communication. The aim of it is to point to all the possible ways in which knowledge and scientific approach from the fields of ethnology and anthropology can be applied to Byzantine church music. When studying this kind of music, it is necessary to perceive a wider social context and a complex network of different factors which affected and are still affecting its creation and development. Research can be conducted on several levels, depending on the what is placed in the centre of the research - the creators of music, music as an audible-meaningful message or its listeners-the receivers of the message. It is necessary to apply a comparative method – in terms of different social and cultural settings – in order to perceive the role of Byzantine church music in the intercultural dialogue., У фокусу интересовања овог рада налази се византијска црквена музика као терен за етнолошка и антрополошка истраживања. Циљ је да се укаже на које је све начине могуће на византијску црквену музику применити сазнања и научне приступе из области етнологије и антропологије. Приликом проучавања ове врсте музике неопходно је сагледати шири друштвени контекст и сложену мрежу различитих чинилаца који су утицали и утичу на њено стварање и развој. Истраживања се могу одвијати на више нивоа, у зависности од тога да ли се у центру пажње налазе музички ствараоци, музика као звуковно-значењска порука или њени слушаоци – примаоци поруке. Неопходна је примена компаративног метода ради сагледавања улоге византијске црквене музике у међукултурном дијалогу.",
publisher = "Volos : Volos Academy for Theological Studies. Department of Psaltic Art and Musicology",
journal = "The Psaltic Art as an Autonomous Science. Scientific Branches – Related Scientific Fields – Interdisciplinary Collaborations and Interaction",
title = "Byzantine church music as a field for ethnological and anthropological research",
pages = "149-153",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7694"
}
Blagojević, G.. (2015). Byzantine church music as a field for ethnological and anthropological research. in The Psaltic Art as an Autonomous Science. Scientific Branches – Related Scientific Fields – Interdisciplinary Collaborations and Interaction
Volos : Volos Academy for Theological Studies. Department of Psaltic Art and Musicology., 149-153.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7694
Blagojević G. Byzantine church music as a field for ethnological and anthropological research. in The Psaltic Art as an Autonomous Science. Scientific Branches – Related Scientific Fields – Interdisciplinary Collaborations and Interaction. 2015;:149-153.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7694 .
Blagojević, Gordana, "Byzantine church music as a field for ethnological and anthropological research" in The Psaltic Art as an Autonomous Science. Scientific Branches – Related Scientific Fields – Interdisciplinary Collaborations and Interaction (2015):149-153,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7694 .

Византијско појање и родни идентитет у Србији и Грчкој : (женски глас између божанске икономије и људске економије)

Благојевић, Гордана

(Београд : Балканолошки институт САНУ, 2014)

TY  - CHAP
AU  - Благојевић, Гордана
PY  - 2014
UR  - http://dais.sanu.ac.rs/123456789/7707
AB  - У фокусу интересовања ове компаративне студије налази се узајамна повезаност византијске црквене музике, родног идентитета и материјалних интереса на примеру савремене ситуације у Србији и Грчкој. Наиме, иако у православној цркви не постоје канонске препреке да жене поју на богослужењима, примећује се велика разлика у учесталости њиховог учешћа у ове две средине. У оквиру Српске православне цркве (скраћено СПЦ) жене поју на службама и управљају хоровима равноправно са мушким колегама, у Грчкој православној цркви (скраћено ГПЦ) то није случај. Жене у Грчкој поју у манастирима или у ретким вишегласним мешовитим хоровима. У домену византијске музике поју углавном на тзв. свакодневним богослужењима и то претежно на острвима и у
руралним срединама. Поставља се питање, који су фактори утицали на овако различит однос према полу у оквиру византијског појања у две православне, географски блиске помесне цркве, као што су српска и грчка. У раду се сагледава комплексан међусобан однос шире друштвене заједнице, црквених власти, колега мушког пола и световних жена-појаца.
AB  - This comparative study focuses on correlation between Byzantine church music, gender identity and material interest, using the example of contemporary circumstances in Serbia and Greece. Namely, although in the Orthodox Church there are no canonical impediments keeping women out of singing at the church service, one can notice a big difference in the frequency of their participation in these two environments. While women within the Serbian Orthodox Church (SOC) chant at the services and manage the choirs just as their male colleagues, in the Greek Orthodox Church (GOC) that is not the case. Women in Greece sing in the monasteries or in rare polyphonic mixed choirs. In the fi eld of Byzantine chanting they sing mostly at so-called everyday services, predominantly on the islands and in rural areas. This raises the question which factors infl uenced such a different attitude towards gender within Byzantine chanting in two geographically close Orthodox autocephalous churches, Serbian and Greek. The paper looks at the complex interrelationship between the wider community, church authorities, male colleagues and secular female chanters.
PB  - Београд : Балканолошки институт САНУ
T2  - Народна култура Срба између Истока и Запада / Serbian Folk Culture Between East and West
T1  - Византијско појање и родни идентитет у Србији и Грчкој : (женски глас између божанске икономије и људске економије)
T1  - Byzantine Chanting and Gender Identity. Comparative Study of Contemporary Circumstances in Serbia and Greece: Female Voice Between Divine Oiconomia and Human Economy
SP  - 139
EP  - 156
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7707
ER  - 
@inbook{
author = "Благојевић, Гордана",
year = "2014",
abstract = "У фокусу интересовања ове компаративне студије налази се узајамна повезаност византијске црквене музике, родног идентитета и материјалних интереса на примеру савремене ситуације у Србији и Грчкој. Наиме, иако у православној цркви не постоје канонске препреке да жене поју на богослужењима, примећује се велика разлика у учесталости њиховог учешћа у ове две средине. У оквиру Српске православне цркве (скраћено СПЦ) жене поју на службама и управљају хоровима равноправно са мушким колегама, у Грчкој православној цркви (скраћено ГПЦ) то није случај. Жене у Грчкој поју у манастирима или у ретким вишегласним мешовитим хоровима. У домену византијске музике поју углавном на тзв. свакодневним богослужењима и то претежно на острвима и у
руралним срединама. Поставља се питање, који су фактори утицали на овако различит однос према полу у оквиру византијског појања у две православне, географски блиске помесне цркве, као што су српска и грчка. У раду се сагледава комплексан међусобан однос шире друштвене заједнице, црквених власти, колега мушког пола и световних жена-појаца., This comparative study focuses on correlation between Byzantine church music, gender identity and material interest, using the example of contemporary circumstances in Serbia and Greece. Namely, although in the Orthodox Church there are no canonical impediments keeping women out of singing at the church service, one can notice a big difference in the frequency of their participation in these two environments. While women within the Serbian Orthodox Church (SOC) chant at the services and manage the choirs just as their male colleagues, in the Greek Orthodox Church (GOC) that is not the case. Women in Greece sing in the monasteries or in rare polyphonic mixed choirs. In the fi eld of Byzantine chanting they sing mostly at so-called everyday services, predominantly on the islands and in rural areas. This raises the question which factors infl uenced such a different attitude towards gender within Byzantine chanting in two geographically close Orthodox autocephalous churches, Serbian and Greek. The paper looks at the complex interrelationship between the wider community, church authorities, male colleagues and secular female chanters.",
publisher = "Београд : Балканолошки институт САНУ",
journal = "Народна култура Срба између Истока и Запада / Serbian Folk Culture Between East and West",
booktitle = "Византијско појање и родни идентитет у Србији и Грчкој : (женски глас између божанске икономије и људске економије), Byzantine Chanting and Gender Identity. Comparative Study of Contemporary Circumstances in Serbia and Greece: Female Voice Between Divine Oiconomia and Human Economy",
pages = "139-156",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7707"
}
Благојевић, Г.. (2014). Византијско појање и родни идентитет у Србији и Грчкој : (женски глас између божанске икономије и људске економије). in Народна култура Срба између Истока и Запада / Serbian Folk Culture Between East and West
Београд : Балканолошки институт САНУ., 139-156.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7707
Благојевић Г. Византијско појање и родни идентитет у Србији и Грчкој : (женски глас између божанске икономије и људске економије). in Народна култура Срба између Истока и Запада / Serbian Folk Culture Between East and West. 2014;:139-156.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7707 .
Благојевић, Гордана, "Византијско појање и родни идентитет у Србији и Грчкој : (женски глас између божанске икономије и људске економије)" in Народна култура Срба између Истока и Запада / Serbian Folk Culture Between East and West (2014):139-156,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7707 .

Christmas SMS Cards as a Kind of „Electronic Folklore“ in Serbia Today

Blagojević, Gordana

(Athens : Academy of Athens, Hellenic Folklore Research Centre, 2014)

TY  - CHAP
AU  - Blagojević, Gordana
PY  - 2014
UR  - http://dais.sanu.ac.rs/123456789/7554
AB  - Nowadays Internet and SMS represent media for everyday communication, as well as for sending holiday greetings. Appropriate greeting cards for various occasions are available to users all around the world, where ever Internet exists. Authors of these “electronic-folk-greeting cards” are anonymous in most cases. In this paper I focused on analysis of SMS greeting cards in Serbia. There are many different categories of these cards. They can be sorted as those written in prose and those which are rhymed. According to the contents cards can be further divided into a number of sub-categories like: traditional cards, prayer cards, nationally oriented cards, friendly, love, and erotic cards, electronic magic cards, cards with political content and so on. On account of that I made a comparison with idea of Christmas and its meaning to Serbs in the old days.
PB  - Athens : Academy of Athens, Hellenic Folklore Research Centre
T2  - Narratives Across Space and Time : Transmissions and Adaptations
T1  - Christmas SMS Cards as a Kind of „Electronic Folklore“ in Serbia Today
SP  - 81
EP  - 91
VL  - 1
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7554
ER  - 
@inbook{
author = "Blagojević, Gordana",
year = "2014",
abstract = "Nowadays Internet and SMS represent media for everyday communication, as well as for sending holiday greetings. Appropriate greeting cards for various occasions are available to users all around the world, where ever Internet exists. Authors of these “electronic-folk-greeting cards” are anonymous in most cases. In this paper I focused on analysis of SMS greeting cards in Serbia. There are many different categories of these cards. They can be sorted as those written in prose and those which are rhymed. According to the contents cards can be further divided into a number of sub-categories like: traditional cards, prayer cards, nationally oriented cards, friendly, love, and erotic cards, electronic magic cards, cards with political content and so on. On account of that I made a comparison with idea of Christmas and its meaning to Serbs in the old days.",
publisher = "Athens : Academy of Athens, Hellenic Folklore Research Centre",
journal = "Narratives Across Space and Time : Transmissions and Adaptations",
booktitle = "Christmas SMS Cards as a Kind of „Electronic Folklore“ in Serbia Today",
pages = "81-91",
volume = "1",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7554"
}
Blagojević, G.. (2014). Christmas SMS Cards as a Kind of „Electronic Folklore“ in Serbia Today. in Narratives Across Space and Time : Transmissions and Adaptations
Athens : Academy of Athens, Hellenic Folklore Research Centre., 1, 81-91.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7554
Blagojević G. Christmas SMS Cards as a Kind of „Electronic Folklore“ in Serbia Today. in Narratives Across Space and Time : Transmissions and Adaptations. 2014;1:81-91.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7554 .
Blagojević, Gordana, "Christmas SMS Cards as a Kind of „Electronic Folklore“ in Serbia Today" in Narratives Across Space and Time : Transmissions and Adaptations, 1 (2014):81-91,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7554 .

Bread in the Folk Culture of the Serbs in Its Pan–Slavic Context

Radenković, Ljubinko

(Belgrade : Institute for Balkan Studies, Serbian Academy of Sciences and Arts, 2014)

TY  - JOUR
AU  - Radenković, Ljubinko
PY  - 2014
UR  - http://www.doiserbia.nb.rs/Article.aspx?id=0350-76531445165R
UR  - http://dais.sanu.ac.rs/123456789/5635
AB  - The Slavs do not consider bread to be a common foodstuff, but a sacred object, a symbol of wealth and happiness. Almost all significant rituals (holidays, rites from the life cycle of a person, occasional magical activities) use bread. In some of them, such as marriages or the Serbian holiday krsna slava, it is the main ritual object, which has great symbolic value. This paper addresses the use of bread in the ritual behavior of the Serbs and related peoples, where bread has the characteristics of a symbol and therefore gains a communicative function (it is used to convey or to receive information). It is also points out that the symbolic function of bread changes depending on the grain used to make it, whether it is leavened or unleavened, and the shape of it.
PB  - Belgrade : Institute for Balkan Studies, Serbian Academy of Sciences and Arts
T2  - Balcanica
T1  - Bread in the Folk Culture of the Serbs in Its Pan–Slavic Context
SP  - 165
EP  - 185
IS  - XLV
DO  - 10.2298/BALC1445165R
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_5635
ER  - 
@article{
author = "Radenković, Ljubinko",
year = "2014",
abstract = "The Slavs do not consider bread to be a common foodstuff, but a sacred object, a symbol of wealth and happiness. Almost all significant rituals (holidays, rites from the life cycle of a person, occasional magical activities) use bread. In some of them, such as marriages or the Serbian holiday krsna slava, it is the main ritual object, which has great symbolic value. This paper addresses the use of bread in the ritual behavior of the Serbs and related peoples, where bread has the characteristics of a symbol and therefore gains a communicative function (it is used to convey or to receive information). It is also points out that the symbolic function of bread changes depending on the grain used to make it, whether it is leavened or unleavened, and the shape of it.",
publisher = "Belgrade : Institute for Balkan Studies, Serbian Academy of Sciences and Arts",
journal = "Balcanica",
title = "Bread in the Folk Culture of the Serbs in Its Pan–Slavic Context",
pages = "165-185",
number = "XLV",
doi = "10.2298/BALC1445165R",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_5635"
}
Radenković, L.. (2014). Bread in the Folk Culture of the Serbs in Its Pan–Slavic Context. in Balcanica
Belgrade : Institute for Balkan Studies, Serbian Academy of Sciences and Arts.(XLV), 165-185.
https://doi.org/10.2298/BALC1445165R
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_5635
Radenković L. Bread in the Folk Culture of the Serbs in Its Pan–Slavic Context. in Balcanica. 2014;(XLV):165-185.
doi:10.2298/BALC1445165R
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_5635 .
Radenković, Ljubinko, "Bread in the Folk Culture of the Serbs in Its Pan–Slavic Context" in Balcanica, no. XLV (2014):165-185,
https://doi.org/10.2298/BALC1445165R .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_5635 .
1

Српска народна култура између Истока и Запада

Раденковић, Љубинко

(Београд : Балканолошки институт Српске академије наука и уметности, 2014)

TY  - BOOK
AU  - Раденковић, Љубинко
PY  - 2014
UR  - http://dais.sanu.ac.rs/123456789/4011
UR  - https://books.google.rs/books?id=CzOxDwAAQBAJ&lpg=PP1&pg=PP1#v=onepage&q&f=false
PB  - Београд : Балканолошки институт Српске академије наука и уметности
T1  - Српска народна култура између Истока и Запада
T1  - Serbian Folk Culture between East and West
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4011
ER  - 
@book{
author = "Раденковић, Љубинко",
year = "2014",
publisher = "Београд : Балканолошки институт Српске академије наука и уметности",
title = "Српска народна култура између Истока и Запада, Serbian Folk Culture between East and West",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4011"
}
Раденковић, Љ.. (2014). Српска народна култура између Истока и Запада. 
Београд : Балканолошки институт Српске академије наука и уметности..
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4011
Раденковић Љ. Српска народна култура између Истока и Запада. 2014;.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4011 .
Раденковић, Љубинко, "Српска народна култура између Истока и Запада" (2014),
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4011 .

Tο στοιχείο της φωτιάς στις γιορτές των Χριστουγέννων: συγκριτική μελέτη των σέρβικων και ελληνικών λαϊκών εθίμων

Blagojević, Gordana

(Αθήνα : Μουσίο Ελληνικής λαϊκής τέχνης Οι φίλοι του του μουσίου Ελληνικής λαϊκής τέχνης, 2013)

TY  - CHAP
AU  - Blagojević, Gordana
PY  - 2013
UR  - http://dais.sanu.ac.rs/123456789/7803
AB  - Στο επίκεντρο του ενδιαφέροντος της παρούσας έρευνας βρίσκεται το στοιχείο της φωτιάς στις γιορτές των Χριστουγέννων ιδωμένο μέσα από τη συγκριτική μελέτη των σερβικών και ελληνικών λαϊκών εθίμων. Τα Χριστούγεννα αποτελούν την κεντρική γιορτή του κύκλου του χρόνου για τους Σέρβους. Οι ορθόδοξοι Σέρβοι γιορτάζουν τα Χριστούγεννα κατά το Ιουλιανό ημερολόγιο στις 7 Ιανουαρίου. Στη γιορτή αυτή περιλαμβάνονται πολλές τελετές και λαϊκά έθιμα που διαφέρουν από περιοχή σε περιοχή. Ο κεντρικός ρόλος του στοιχείου της φωτιάς συναντάται στο τελετουργικό κάψιμο της δρυός (βελανιδιάς),  του χριστουγεννιάτικου δέντρου τους. Αυτό το έθιμο ήταν γνωστό και σε ορισμένα μέρη της Ελλάδας. Ο σύγχρονος τρόπος ζωής όμως, έχει οδηγήσει σε κοινωνικές αλλαγές που επέδρασαν και στα έθιμα. Έτσι, παραδείγματος χάριν, στη Σερβία η καύση της δρυός που γινόταν παλιά στην εστία του σπιτιού, μεταφέρθηκε σε δημόσια μέρη, σε αυλές εκκλησιών και πλατείες.
AB  - У фокусу интересовања овог рада је ватра у божићним празницима посматрана кроз компарацију српских и грчких народних обичаја. Божић представља централни празник српског годишњег празничног круга. Срби православне вере славе Божић по Јулијанском календару, 7. јануара. Овај празник је праћен мноштвом ритуала и народних обичаја које се разликују од краја до краја. Централна улога ватре је у ритуалном паљењу бадњака, божићног дрвета. Овај обичај је био познат и у неким деловима Грчке. Савремени начин живота довео је до друштвених промена које су утицале и на обичаје. Тако је на пример, у Србији паљење бадњака са кућног огњишта пренето у јавну сферу, у црквене порте и на тргове.
PB  - Αθήνα : Μουσίο Ελληνικής λαϊκής τέχνης Οι φίλοι του του μουσίου Ελληνικής λαϊκής τέχνης
T2  - Η Φωτιά Πηγή Ζωής, Δύναμης και Καθαρμού
T1  - Tο στοιχείο της φωτιάς στις γιορτές των Χριστουγέννων: συγκριτική μελέτη των σέρβικων και ελληνικών λαϊκών εθίμων
T1  - Елемент ватре у божићним празницима: компаративна студија српских и грчких народних обичаја
SP  - 117
EP  - 121
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7803
ER  - 
@inbook{
author = "Blagojević, Gordana",
year = "2013",
abstract = "Στο επίκεντρο του ενδιαφέροντος της παρούσας έρευνας βρίσκεται το στοιχείο της φωτιάς στις γιορτές των Χριστουγέννων ιδωμένο μέσα από τη συγκριτική μελέτη των σερβικών και ελληνικών λαϊκών εθίμων. Τα Χριστούγεννα αποτελούν την κεντρική γιορτή του κύκλου του χρόνου για τους Σέρβους. Οι ορθόδοξοι Σέρβοι γιορτάζουν τα Χριστούγεννα κατά το Ιουλιανό ημερολόγιο στις 7 Ιανουαρίου. Στη γιορτή αυτή περιλαμβάνονται πολλές τελετές και λαϊκά έθιμα που διαφέρουν από περιοχή σε περιοχή. Ο κεντρικός ρόλος του στοιχείου της φωτιάς συναντάται στο τελετουργικό κάψιμο της δρυός (βελανιδιάς),  του χριστουγεννιάτικου δέντρου τους. Αυτό το έθιμο ήταν γνωστό και σε ορισμένα μέρη της Ελλάδας. Ο σύγχρονος τρόπος ζωής όμως, έχει οδηγήσει σε κοινωνικές αλλαγές που επέδρασαν και στα έθιμα. Έτσι, παραδείγματος χάριν, στη Σερβία η καύση της δρυός που γινόταν παλιά στην εστία του σπιτιού, μεταφέρθηκε σε δημόσια μέρη, σε αυλές εκκλησιών και πλατείες., У фокусу интересовања овог рада је ватра у божићним празницима посматрана кроз компарацију српских и грчких народних обичаја. Божић представља централни празник српског годишњег празничног круга. Срби православне вере славе Божић по Јулијанском календару, 7. јануара. Овај празник је праћен мноштвом ритуала и народних обичаја које се разликују од краја до краја. Централна улога ватре је у ритуалном паљењу бадњака, божићног дрвета. Овај обичај је био познат и у неким деловима Грчке. Савремени начин живота довео је до друштвених промена које су утицале и на обичаје. Тако је на пример, у Србији паљење бадњака са кућног огњишта пренето у јавну сферу, у црквене порте и на тргове.",
publisher = "Αθήνα : Μουσίο Ελληνικής λαϊκής τέχνης Οι φίλοι του του μουσίου Ελληνικής λαϊκής τέχνης",
journal = "Η Φωτιά Πηγή Ζωής, Δύναμης και Καθαρμού",
booktitle = "Tο στοιχείο της φωτιάς στις γιορτές των Χριστουγέννων: συγκριτική μελέτη των σέρβικων και ελληνικών λαϊκών εθίμων, Елемент ватре у божићним празницима: компаративна студија српских и грчких народних обичаја",
pages = "117-121",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7803"
}
Blagojević, G.. (2013). Tο στοιχείο της φωτιάς στις γιορτές των Χριστουγέννων: συγκριτική μελέτη των σέρβικων και ελληνικών λαϊκών εθίμων. in Η Φωτιά Πηγή Ζωής, Δύναμης και Καθαρμού
Αθήνα : Μουσίο Ελληνικής λαϊκής τέχνης Οι φίλοι του του μουσίου Ελληνικής λαϊκής τέχνης., 117-121.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7803
Blagojević G. Tο στοιχείο της φωτιάς στις γιορτές των Χριστουγέννων: συγκριτική μελέτη των σέρβικων και ελληνικών λαϊκών εθίμων. in Η Φωτιά Πηγή Ζωής, Δύναμης και Καθαρμού. 2013;:117-121.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7803 .
Blagojević, Gordana, "Tο στοιχείο της φωτιάς στις γιορτές των Χριστουγέννων: συγκριτική μελέτη των σέρβικων και ελληνικών λαϊκών εθίμων" in Η Φωτιά Πηγή Ζωής, Δύναμης και Καθαρμού (2013):117-121,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7803 .

Женидба вилом и нерајдом: јужнословенско-грчке фолклорне паралеле

Благојевић, Гордана

(Београд : Балканолошки институт САНУ, 2012)

TY  - CHAP
AU  - Благојевић, Гордана
PY  - 2012
UR  - http://www.balkaninstitut.com/srp/uploaded/izdanja/Zajednicko%20u%20slovenskom%20folkloru.pdf
UR  - http://dais.sanu.ac.rs/123456789/7573
AB  - У фолклору балканских народа вилама (самовилама, самодивама) и нерајдама су посвећене многе песме, приповетке и бајке. Међу честе мотиве, везане за ова митолошка бића, је мотив женидбе овим бићима. Потребно је да човек вили/нерајди одузме њену круну (оглав, санталет, фацол), одећу, прстен или крила и она прихвата да се уда за њега и да с њим рађа децу. Међутим, ти бракови су по правилу кратки. Вила/нерајда на превару успева да поврати оно што јој је украдено, оставља мужа, често и децу и нестаје. У оквиру овог мотива постоји низ локалних варијаната. У грчкој фолклорној грађи постоје мотиви који подсећају на старогрчку митологију. Циљ рада је да се помоћу компаративног метода анализирају сличности и разлике у вези овог мотива у јужнословенском и грчком контексту.
AB  - In the folklore of the Balkan peoples many songs, stories and fairytales are dedicated to fairies (vila, samovila, samodiva) and nereids (neraida). The most common motifs are related to the matrimony with these mythological creatures. A man needs to steal a fairy’s/nereid’s crown, her clothes, ring or wings and she accepts to marry him and bear him children. However, these marriages are asa rule short. The fairy/nereid uses a trick to regain what was taken from her, leaves her husband and very often her children and disappears. This motif can be found in a variety of local forms. In the Greek folklore tradition there are motifs which resemble the ancient Greek mythology. A comparative method was used in this work to analyze the similarities and differences between the motifs in their South Slavic and Greek contexts. Both fairies and nereids are described as dangerous beings, which can be interpreted as a man’s fear of beautiful women and his incompetence to keep this woman by his side and also his fear that the beautiful woman will leave him and their children. Apart from this, in the patriarchal society the function of the nereids can be viewed in the context of hidden unlawful affairs.
PB  - Београд : Балканолошки институт САНУ
T2  - Заједничко у словенском фолклору :  зборник радова /  Common Elements in Slavic Folklore : Collected Papers
T1  - Женидба вилом и нерајдом: јужнословенско-грчке фолклорне паралеле
T1  - Marrying a Fairy and a Nereid: South Slavic-Greek Folk Parallels
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7573
ER  - 
@inbook{
author = "Благојевић, Гордана",
year = "2012",
abstract = "У фолклору балканских народа вилама (самовилама, самодивама) и нерајдама су посвећене многе песме, приповетке и бајке. Међу честе мотиве, везане за ова митолошка бића, је мотив женидбе овим бићима. Потребно је да човек вили/нерајди одузме њену круну (оглав, санталет, фацол), одећу, прстен или крила и она прихвата да се уда за њега и да с њим рађа децу. Међутим, ти бракови су по правилу кратки. Вила/нерајда на превару успева да поврати оно што јој је украдено, оставља мужа, често и децу и нестаје. У оквиру овог мотива постоји низ локалних варијаната. У грчкој фолклорној грађи постоје мотиви који подсећају на старогрчку митологију. Циљ рада је да се помоћу компаративног метода анализирају сличности и разлике у вези овог мотива у јужнословенском и грчком контексту., In the folklore of the Balkan peoples many songs, stories and fairytales are dedicated to fairies (vila, samovila, samodiva) and nereids (neraida). The most common motifs are related to the matrimony with these mythological creatures. A man needs to steal a fairy’s/nereid’s crown, her clothes, ring or wings and she accepts to marry him and bear him children. However, these marriages are asa rule short. The fairy/nereid uses a trick to regain what was taken from her, leaves her husband and very often her children and disappears. This motif can be found in a variety of local forms. In the Greek folklore tradition there are motifs which resemble the ancient Greek mythology. A comparative method was used in this work to analyze the similarities and differences between the motifs in their South Slavic and Greek contexts. Both fairies and nereids are described as dangerous beings, which can be interpreted as a man’s fear of beautiful women and his incompetence to keep this woman by his side and also his fear that the beautiful woman will leave him and their children. Apart from this, in the patriarchal society the function of the nereids can be viewed in the context of hidden unlawful affairs.",
publisher = "Београд : Балканолошки институт САНУ",
journal = "Заједничко у словенском фолклору :  зборник радова /  Common Elements in Slavic Folklore : Collected Papers",
booktitle = "Женидба вилом и нерајдом: јужнословенско-грчке фолклорне паралеле, Marrying a Fairy and a Nereid: South Slavic-Greek Folk Parallels",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7573"
}
Благојевић, Г.. (2012). Женидба вилом и нерајдом: јужнословенско-грчке фолклорне паралеле. in Заједничко у словенском фолклору :  зборник радова /  Common Elements in Slavic Folklore : Collected Papers
Београд : Балканолошки институт САНУ..
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7573
Благојевић Г. Женидба вилом и нерајдом: јужнословенско-грчке фолклорне паралеле. in Заједничко у словенском фолклору :  зборник радова /  Common Elements in Slavic Folklore : Collected Papers. 2012;.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7573 .
Благојевић, Гордана, "Женидба вилом и нерајдом: јужнословенско-грчке фолклорне паралеле" in Заједничко у словенском фолклору :  зборник радова /  Common Elements in Slavic Folklore : Collected Papers (2012),
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7573 .

Research on Dance in the Byzantine Period: an Anthropological Perspective

Blagojević, Gordana

(Астрахань : Министерство культуры Астраханской области, Государственный фольклорный центр «Астраханская песня» / Astrakhan : The Ministry of Culture of the Astrakhan Region, The State Folklore Center «Astrakhanskaya Pesnya», 2012)

TY  - JOUR
AU  - Blagojević, Gordana
PY  - 2012
UR  - http://dais.sanu.ac.rs/123456789/7570
AB  - The topic of this work is to try to re-examine some of the already existing opinions about dance in Byzantium. The researching of dances in the Byzantine period is followed by many methodological difficulties. We need to draw a parallel between them and the presentations of dances created, in a wider sense, in the Byzantine style in other Orthodox peoples, for example in the Russian, Georgian, Serbian, Romanian and Bulgarian people. The work deals with the social position of dance, i.e. the attitude of the Church and the imperial power towards dance.
AB  - В данной работе предпринимается попытка пересмотреть некоторые из уже существующих мнений о роли и развитии танцев в Византии. Изучение танцев в византийский период связано со многими методологическими трудностями. Для исследования нам нужно провести параллель между танцами этого периода и проанализировать танцы, созданные в византийском стиле другими православными народами, например, России, Грузии, а также танцы сербского, румынского и болгарского народов. Работа посвящена социальной роли танцев, т.е. рассматривается отношение церкви и имперской власти к народным танцам.
PB  - Астрахань : Министерство культуры Астраханской области, Государственный фольклорный центр «Астраханская песня» / Astrakhan : The Ministry of Culture of the Astrakhan Region, The State Folklore Center «Astrakhanskaya Pesnya»
T2  - Pax Sonoris : Научный журнал / Pax Sonoris : Scientific Magazine
T1  - Research on Dance in the Byzantine Period: an Anthropological Perspective
T1  - Исследования танцев в византийский период: антропологические перспективы
SP  - 87
EP  - 95
VL  - 6
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7570
ER  - 
@article{
author = "Blagojević, Gordana",
year = "2012",
abstract = "The topic of this work is to try to re-examine some of the already existing opinions about dance in Byzantium. The researching of dances in the Byzantine period is followed by many methodological difficulties. We need to draw a parallel between them and the presentations of dances created, in a wider sense, in the Byzantine style in other Orthodox peoples, for example in the Russian, Georgian, Serbian, Romanian and Bulgarian people. The work deals with the social position of dance, i.e. the attitude of the Church and the imperial power towards dance., В данной работе предпринимается попытка пересмотреть некоторые из уже существующих мнений о роли и развитии танцев в Византии. Изучение танцев в византийский период связано со многими методологическими трудностями. Для исследования нам нужно провести параллель между танцами этого периода и проанализировать танцы, созданные в византийском стиле другими православными народами, например, России, Грузии, а также танцы сербского, румынского и болгарского народов. Работа посвящена социальной роли танцев, т.е. рассматривается отношение церкви и имперской власти к народным танцам.",
publisher = "Астрахань : Министерство культуры Астраханской области, Государственный фольклорный центр «Астраханская песня» / Astrakhan : The Ministry of Culture of the Astrakhan Region, The State Folklore Center «Astrakhanskaya Pesnya»",
journal = "Pax Sonoris : Научный журнал / Pax Sonoris : Scientific Magazine",
title = "Research on Dance in the Byzantine Period: an Anthropological Perspective, Исследования танцев в византийский период: антропологические перспективы",
pages = "87-95",
volume = "6",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7570"
}
Blagojević, G.. (2012). Research on Dance in the Byzantine Period: an Anthropological Perspective. in Pax Sonoris : Научный журнал / Pax Sonoris : Scientific Magazine
Астрахань : Министерство культуры Астраханской области, Государственный фольклорный центр «Астраханская песня» / Astrakhan : The Ministry of Culture of the Astrakhan Region, The State Folklore Center «Astrakhanskaya Pesnya»., 6, 87-95.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7570
Blagojević G. Research on Dance in the Byzantine Period: an Anthropological Perspective. in Pax Sonoris : Научный журнал / Pax Sonoris : Scientific Magazine. 2012;6:87-95.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7570 .
Blagojević, Gordana, "Research on Dance in the Byzantine Period: an Anthropological Perspective" in Pax Sonoris : Научный журнал / Pax Sonoris : Scientific Magazine, 6 (2012):87-95,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7570 .

Заједничко у словенском фолклору: зборник радова

(Београд : Балканолошки институт Српске академије наука и уметности, 2012)

TY  - BOOK
PY  - 2012
UR  - http://dais.sanu.ac.rs/123456789/3948
PB  - Београд : Балканолошки институт Српске академије наука и уметности
T1  - Заједничко у словенском фолклору: зборник радова
T1  - Common Elements in Slavic Folklore
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3948
ER  - 
@book{
year = "2012",
publisher = "Београд : Балканолошки институт Српске академије наука и уметности",
title = "Заједничко у словенском фолклору: зборник радова, Common Elements in Slavic Folklore",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3948"
}
(2012). Заједничко у словенском фолклору: зборник радова. 
Београд : Балканолошки институт Српске академије наука и уметности..
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3948
Заједничко у словенском фолклору: зборник радова. 2012;.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3948 .
"Заједничко у словенском фолклору: зборник радова" (2012),
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3948 .

Τα τάματα στη Σερβία. Προέλευση, Διάσωση και οι παραλλαγές τους σήμερα.

Blagojević, Gordana

(Αθήνα : Εκδόσεις Περπινιά, 2011)

TY  - CHAP
AU  - Blagojević, Gordana
PY  - 2011
UR  - http://dais.sanu.ac.rs/123456789/8777
AB  - Οι ιστορικές και οι πολιτιστικές συνθήκες συνέβαλαν στο γεγονός το έθιμο της προσφοράς των ταμάτων να μην είναι εξίσου διαδεδομένο σε διάφορες περιοχές όπου οι Σέρβοι κάποτε έζησαν και όπου ζουν και σήμερα. Βάσει των έως τώρα επιστημονικών ερευνών, γνωρίζουμε ότι τα τάματα στους Σέρβους απαντούν κυρίως στη Σλαβονία, τη Δαλματία, τη Βοϊβοντίνα, σε μερικές περιοχές της Νότιας Σερβίας, στο Κοσσυφοπέδιο και τη Μετόχια και σε μερικές περιοχές του Μαυροβουνίου και της Βοσνίας. Με την προσφορά ταμάτων ως ενός είδους θυσίας, η οποία έπρεπε να εξασφαλίσει την υγεία και την ειρήνη και μέσω αυτής να επιτευχθεί η εξιλέωση από τον Θεό, την Παναγία και τους αγίους, οι άνθρωποι επιδίωκαν να λυσουν τα καθημερινα  τους προβλήματα, όπως είναι οι αρρώστιες, δυστυχίες και άλλες δυσκολίες. Στο δεύτερο ήμισυ του 20ου αιώνα διαπιστώνεται παγκόσμια πρόοδος του πολιτισμού, υπό τον οποίο εννοείται γρήγορη τεχνολογική πρόοδος, γενική βιομηχανοποίηση και αστικοποίηση. Η περίοδος μετά το Δεύτερο παγκόσμιο πόλεμο στη Σερβία και γενικά στην πρώην Γιουγκοσλαβία είναι γνωστός ως περίοδος «οικοδομής του σοσιαλισμού». Στις αλλαγές στο χώρο της λαϊκής τελετουργικο-θρησκευτικής πρακτικής έχει συμβάλει σε σημαντικό βαθμό η επίδραση των κρατικο-κοινωνικών επεμβάσεων.
AB  - Историјске и културне околности су утицале да обичај прилагања вотива није једнако заступљен у различитим крајевима у којима су некада живели и у којима данас живе Срби. На основу досадашњих научних проучавања знамо да се вотиви код Срба најчешће појављују у Славонији, Далмацији, Војводини, у неким деловима Јужне Србије, на Косову и у Метохији, у неким крајевима у Црној Гори и у Босни. У другој половини 20. века дошло је до глобалног цивилизацијског процеса који подразумева убрзани технолошки развој, општу индустријализацију и урбанизацију. Период после Другог светског рата у Србији и шире у Југославији био је познат као период „изградње социјализма“. За промене у домену народне обредно-религијске праксе био је значајан снажан утицај државно-друштвених интервенција.
PB  - Αθήνα : Εκδόσεις Περπινιά
T2  - Τάματα και Σύμβολα των Λαών. Ζωγραφικά Αφιερώματα του Μεσαίωνα
T1  - Τα τάματα στη Σερβία. Προέλευση, Διάσωση και οι παραλλαγές τους σήμερα.
T1  - Вотиви код Срба: порекло, распрострањеност и трансформација у савременим условима
SP  - 140
EP  - 144
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8777
ER  - 
@inbook{
author = "Blagojević, Gordana",
year = "2011",
abstract = "Οι ιστορικές και οι πολιτιστικές συνθήκες συνέβαλαν στο γεγονός το έθιμο της προσφοράς των ταμάτων να μην είναι εξίσου διαδεδομένο σε διάφορες περιοχές όπου οι Σέρβοι κάποτε έζησαν και όπου ζουν και σήμερα. Βάσει των έως τώρα επιστημονικών ερευνών, γνωρίζουμε ότι τα τάματα στους Σέρβους απαντούν κυρίως στη Σλαβονία, τη Δαλματία, τη Βοϊβοντίνα, σε μερικές περιοχές της Νότιας Σερβίας, στο Κοσσυφοπέδιο και τη Μετόχια και σε μερικές περιοχές του Μαυροβουνίου και της Βοσνίας. Με την προσφορά ταμάτων ως ενός είδους θυσίας, η οποία έπρεπε να εξασφαλίσει την υγεία και την ειρήνη και μέσω αυτής να επιτευχθεί η εξιλέωση από τον Θεό, την Παναγία και τους αγίους, οι άνθρωποι επιδίωκαν να λυσουν τα καθημερινα  τους προβλήματα, όπως είναι οι αρρώστιες, δυστυχίες και άλλες δυσκολίες. Στο δεύτερο ήμισυ του 20ου αιώνα διαπιστώνεται παγκόσμια πρόοδος του πολιτισμού, υπό τον οποίο εννοείται γρήγορη τεχνολογική πρόοδος, γενική βιομηχανοποίηση και αστικοποίηση. Η περίοδος μετά το Δεύτερο παγκόσμιο πόλεμο στη Σερβία και γενικά στην πρώην Γιουγκοσλαβία είναι γνωστός ως περίοδος «οικοδομής του σοσιαλισμού». Στις αλλαγές στο χώρο της λαϊκής τελετουργικο-θρησκευτικής πρακτικής έχει συμβάλει σε σημαντικό βαθμό η επίδραση των κρατικο-κοινωνικών επεμβάσεων., Историјске и културне околности су утицале да обичај прилагања вотива није једнако заступљен у различитим крајевима у којима су некада живели и у којима данас живе Срби. На основу досадашњих научних проучавања знамо да се вотиви код Срба најчешће појављују у Славонији, Далмацији, Војводини, у неким деловима Јужне Србије, на Косову и у Метохији, у неким крајевима у Црној Гори и у Босни. У другој половини 20. века дошло је до глобалног цивилизацијског процеса који подразумева убрзани технолошки развој, општу индустријализацију и урбанизацију. Период после Другог светског рата у Србији и шире у Југославији био је познат као период „изградње социјализма“. За промене у домену народне обредно-религијске праксе био је значајан снажан утицај државно-друштвених интервенција.",
publisher = "Αθήνα : Εκδόσεις Περπινιά",
journal = "Τάματα και Σύμβολα των Λαών. Ζωγραφικά Αφιερώματα του Μεσαίωνα",
booktitle = "Τα τάματα στη Σερβία. Προέλευση, Διάσωση και οι παραλλαγές τους σήμερα., Вотиви код Срба: порекло, распрострањеност и трансформација у савременим условима",
pages = "140-144",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8777"
}
Blagojević, G.. (2011). Τα τάματα στη Σερβία. Προέλευση, Διάσωση και οι παραλλαγές τους σήμερα.. in Τάματα και Σύμβολα των Λαών. Ζωγραφικά Αφιερώματα του Μεσαίωνα
Αθήνα : Εκδόσεις Περπινιά., 140-144.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8777
Blagojević G. Τα τάματα στη Σερβία. Προέλευση, Διάσωση και οι παραλλαγές τους σήμερα.. in Τάματα και Σύμβολα των Λαών. Ζωγραφικά Αφιερώματα του Μεσαίωνα. 2011;:140-144.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8777 .
Blagojević, Gordana, "Τα τάματα στη Σερβία. Προέλευση, Διάσωση και οι παραλλαγές τους σήμερα." in Τάματα και Σύμβολα των Λαών. Ζωγραφικά Αφιερώματα του Μεσαίωνα (2011):140-144,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8777 .

Жива реч: зборник у част проф. др Наде Милошевић-Ђорђевић

Детелић, Мирјана; Самарџија, Снежана

(Београд : Балканолошки институт САНУ : Филолошки факултет, 2011)

TY  - BOOK
AU  - Детелић, Мирјана
AU  - Самарџија, Снежана
PY  - 2011
UR  - http://dais.sanu.ac.rs/123456789/3928
PB  - Београд : Балканолошки институт САНУ : Филолошки факултет
T1  - Жива реч: зборник у част проф. др Наде Милошевић-Ђорђевић
T1  - Word of Mouth - Collection in honour of Prof. dr Nada Milošević Đorđević
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3928
ER  - 
@book{
author = "Детелић, Мирјана and Самарџија, Снежана",
year = "2011",
publisher = "Београд : Балканолошки институт САНУ : Филолошки факултет",
title = "Жива реч: зборник у част проф. др Наде Милошевић-Ђорђевић, Word of Mouth - Collection in honour of Prof. dr Nada Milošević Đorđević",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3928"
}
Детелић, М.,& Самарџија, С.. (2011). Жива реч: зборник у част проф. др Наде Милошевић-Ђорђевић. 
Београд : Балканолошки институт САНУ : Филолошки факултет..
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3928
Детелић М, Самарџија С. Жива реч: зборник у част проф. др Наде Милошевић-Ђорђевић. 2011;.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3928 .
Детелић, Мирјана, Самарџија, Снежана, "Жива реч: зборник у част проф. др Наде Милошевић-Ђорђевић" (2011),
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3928 .