Ministry of Education, Science and Technological Development, Republic of Serbia, Grant no. 451-03-68/2020-14/200174 (Institute for the Serbian Language of SASA, Belgrade)

Link to this page

info:eu-repo/grantAgreement/MESTD/inst-2020/200174/RS//

Ministry of Education, Science and Technological Development, Republic of Serbia, Grant no. 451-03-68/2020-14/200174 (Institute for the Serbian Language of SASA, Belgrade) (en)
Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije, Ugovor br. 451-03-68/2020-14/200174 (Institut za srpski jezik SANU, Beograd) (sr_RS)
Министарство просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије, Уговор бр. 451-03-68/2020-14/200174 (Институт за српски језик САНУ, Београд) (sr)
Authors

Publications

On Serbian nalep/nalijen ‘Aconitum napellus’

Kalezić, Maja

(Москва : МАКС Пресс, 2022)

TY  - CHAP
AU  - Kalezić, Maja
PY  - 2022
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/12960
AB  - The paper presents an ethnological-phytonomastical essay on re-telling
of the Low of Similia in regard to the nature’s poisons and venoms phenomenon
in oral folklore of the Balkan Slavs.
PB  - Москва : МАКС Пресс
T2  - Славянский мир в настоящем и прошлом : сборник статей
T1  - On Serbian nalep/nalijen ‘Aconitum napellus’
SP  - 66
EP  - 75
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12960
ER  - 
@inbook{
author = "Kalezić, Maja",
year = "2022",
abstract = "The paper presents an ethnological-phytonomastical essay on re-telling
of the Low of Similia in regard to the nature’s poisons and venoms phenomenon
in oral folklore of the Balkan Slavs.",
publisher = "Москва : МАКС Пресс",
journal = "Славянский мир в настоящем и прошлом : сборник статей",
booktitle = "On Serbian nalep/nalijen ‘Aconitum napellus’",
pages = "66-75",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12960"
}
Kalezić, M.. (2022). On Serbian nalep/nalijen ‘Aconitum napellus’. in Славянский мир в настоящем и прошлом : сборник статей
Москва : МАКС Пресс., 66-75.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12960
Kalezić M. On Serbian nalep/nalijen ‘Aconitum napellus’. in Славянский мир в настоящем и прошлом : сборник статей. 2022;:66-75.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12960 .
Kalezić, Maja, "On Serbian nalep/nalijen ‘Aconitum napellus’" in Славянский мир в настоящем и прошлом : сборник статей (2022):66-75,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12960 .

Да ли род именица дисквалификује родну равноправност?

Стијовић, Рада

(Нови Сад : Матица српска, 2021)

TY  - CHAP
AU  - Стијовић, Рада
PY  - 2021
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/12979
AB  - Познато је да се језик непрекидно мења и да су те промене мотивисане како унутрашњим језичким законитостима тако и ванјезичким околностима, као и да се за потребе неометане комуникације у оквиру једне језичке заједнице формира стандардни језик. Стандардизовање језика подразумева језичко планирања које се одвија у више фаза, од којих ћу, овом приликом, издвојити четири (сукцесивно их наводећи): одабирање, описивање, прописивање и разрађивање. Дакле, нормирању језика мора да претходи одабирање и описивање онога што у језику већ постоји, што у њему живи. Свако насилно мењање језика, који има своје историјске корене, уноси у њега дисхармонију и збрку, нарушава језички склад и доприноси осећају језичке несигурности код његових говорника.
PB  - Нови Сад : Матица српска
PB  - Београд : Одбор за стандардизацију српског језика
T2  - Положај српскога језика у савременом друштву : (изазови, проблеми, решења)
T1  - Да ли род именица дисквалификује родну равноправност?
SP  - 81
EP  - 86
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12979
ER  - 
@inbook{
author = "Стијовић, Рада",
year = "2021",
abstract = "Познато је да се језик непрекидно мења и да су те промене мотивисане како унутрашњим језичким законитостима тако и ванјезичким околностима, као и да се за потребе неометане комуникације у оквиру једне језичке заједнице формира стандардни језик. Стандардизовање језика подразумева језичко планирања које се одвија у више фаза, од којих ћу, овом приликом, издвојити четири (сукцесивно их наводећи): одабирање, описивање, прописивање и разрађивање. Дакле, нормирању језика мора да претходи одабирање и описивање онога што у језику већ постоји, што у њему живи. Свако насилно мењање језика, који има своје историјске корене, уноси у њега дисхармонију и збрку, нарушава језички склад и доприноси осећају језичке несигурности код његових говорника.",
publisher = "Нови Сад : Матица српска, Београд : Одбор за стандардизацију српског језика",
journal = "Положај српскога језика у савременом друштву : (изазови, проблеми, решења)",
booktitle = "Да ли род именица дисквалификује родну равноправност?",
pages = "81-86",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12979"
}
Стијовић, Р.. (2021). Да ли род именица дисквалификује родну равноправност?. in Положај српскога језика у савременом друштву : (изазови, проблеми, решења)
Нови Сад : Матица српска., 81-86.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12979
Стијовић Р. Да ли род именица дисквалификује родну равноправност?. in Положај српскога језика у савременом друштву : (изазови, проблеми, решења). 2021;:81-86.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12979 .
Стијовић, Рада, "Да ли род именица дисквалификује родну равноправност?" in Положај српскога језика у савременом друштву : (изазови, проблеми, решења) (2021):81-86,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12979 .

Закон против српског језика – прилог рушењу српског идентитета

Танасић, Срето

(Нови Сад : Матица српска, 2021)

TY  - CHAP
AU  - Танасић, Срето
PY  - 2021
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/12980
AB  - У добро уређеним и срећним државама језичка политика је у центру укупне националне и државне политике, што је општепозната ствар, а што је чињеница у уређеним европским државама, великим и малим. То би морало посебно бити правило у Србији, која је након свих ломова кроз претходне деценије наследила неуређену, чак се може рећи – запуштену језичку ситуацију. Иако се изјашњавамо да нам је циљ уређено друштво, иако нам се препоручује да следимо европску праксу, те се оцењује и процењује колико у том погледу напредујемо – српска језичка ситуација се никако не усклађује са језичком ситуацијом у европским државама. Чак има разлога да се верује да се управо подстиче одржавање овако неуређене језичке ситуације у Србији. Добро је познато у социолингвистици, а и у пракси већине уређених држава, да се језичка политика осмишљава и спроводи у доброј сарадњи државе и језичке струке. Ако тако није, онда имамо неуређену језичку ситуацију, што пружа могућност да се у земљи води туђа језичка политика.
PB  - Нови Сад : Матица српска
PB  - Београд : Одбор за стандардизацију српског језика
T2  - Положај српскога језика у савременом друштву : (изазови, проблеми, решења)
T1  - Закон против српског језика – прилог рушењу српског идентитета
SP  - 13
EP  - 20
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12980
ER  - 
@inbook{
author = "Танасић, Срето",
year = "2021",
abstract = "У добро уређеним и срећним државама језичка политика је у центру укупне националне и државне политике, што је општепозната ствар, а што је чињеница у уређеним европским државама, великим и малим. То би морало посебно бити правило у Србији, која је након свих ломова кроз претходне деценије наследила неуређену, чак се може рећи – запуштену језичку ситуацију. Иако се изјашњавамо да нам је циљ уређено друштво, иако нам се препоручује да следимо европску праксу, те се оцењује и процењује колико у том погледу напредујемо – српска језичка ситуација се никако не усклађује са језичком ситуацијом у европским државама. Чак има разлога да се верује да се управо подстиче одржавање овако неуређене језичке ситуације у Србији. Добро је познато у социолингвистици, а и у пракси већине уређених држава, да се језичка политика осмишљава и спроводи у доброј сарадњи државе и језичке струке. Ако тако није, онда имамо неуређену језичку ситуацију, што пружа могућност да се у земљи води туђа језичка политика.",
publisher = "Нови Сад : Матица српска, Београд : Одбор за стандардизацију српског језика",
journal = "Положај српскога језика у савременом друштву : (изазови, проблеми, решења)",
booktitle = "Закон против српског језика – прилог рушењу српског идентитета",
pages = "13-20",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12980"
}
Танасић, С.. (2021). Закон против српског језика – прилог рушењу српског идентитета. in Положај српскога језика у савременом друштву : (изазови, проблеми, решења)
Нови Сад : Матица српска., 13-20.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12980
Танасић С. Закон против српског језика – прилог рушењу српског идентитета. in Положај српскога језика у савременом друштву : (изазови, проблеми, решења). 2021;:13-20.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12980 .
Танасић, Срето, "Закон против српског језика – прилог рушењу српског идентитета" in Положај српскога језика у савременом друштву : (изазови, проблеми, решења) (2021):13-20,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12980 .

Језик наш родно осетљиви у приручној литератури

Мацановић, Ана З.

(Нови Сад : Матица српска, 2021)

TY  - JOUR
AU  - Мацановић, Ана З.
PY  - 2021
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/12974
AB  - Увођење вербалног деликта, ограничавање слободе мишљења и изражавања, језички инжењеринг и напад на граматику и лексику српског језика, који су проистекли из обавезујућег карактера новоусвојеног Закона о родној равноправности (у даљем тексту: Закон) с једне стране, као и жеља да покушамо најпре разумети појам родно осетљив/сензитиван језик, а затим и аргументе феминистичке струје која се овим проблемом бавила на плану лингвистике, тачније – србистике, инспирисали су нас да подробно анализирамо две електронски доступне публикације, објављене 2019. године, чији је предмет проучавања родно осетљив језик.
PB  - Нови Сад : Матица српска
PB  - Београд : Одбор за стандардизацију српског језика
T2  - Положај српскога језика у савременом друштву : (изазови, проблеми, решења)
T1  - Језик наш родно осетљиви у приручној литератури
SP  - 357
EP  - 369
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12974
ER  - 
@article{
author = "Мацановић, Ана З.",
year = "2021",
abstract = "Увођење вербалног деликта, ограничавање слободе мишљења и изражавања, језички инжењеринг и напад на граматику и лексику српског језика, који су проистекли из обавезујућег карактера новоусвојеног Закона о родној равноправности (у даљем тексту: Закон) с једне стране, као и жеља да покушамо најпре разумети појам родно осетљив/сензитиван језик, а затим и аргументе феминистичке струје која се овим проблемом бавила на плану лингвистике, тачније – србистике, инспирисали су нас да подробно анализирамо две електронски доступне публикације, објављене 2019. године, чији је предмет проучавања родно осетљив језик.",
publisher = "Нови Сад : Матица српска, Београд : Одбор за стандардизацију српског језика",
journal = "Положај српскога језика у савременом друштву : (изазови, проблеми, решења)",
title = "Језик наш родно осетљиви у приручној литератури",
pages = "357-369",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12974"
}
Мацановић, А. З.. (2021). Језик наш родно осетљиви у приручној литератури. in Положај српскога језика у савременом друштву : (изазови, проблеми, решења)
Нови Сад : Матица српска., 357-369.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12974
Мацановић АЗ. Језик наш родно осетљиви у приручној литератури. in Положај српскога језика у савременом друштву : (изазови, проблеми, решења). 2021;:357-369.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12974 .
Мацановић, Ана З., "Језик наш родно осетљиви у приручној литератури" in Положај српскога језика у савременом друштву : (изазови, проблеми, решења) (2021):357-369,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12974 .

Језик мимо граматике: о тзв. родно сензитивном језику

Спасојевић, Марина

(Нови Сад : Матица српска, 2021)

TY  - CHAP
AU  - Спасојевић, Марина
PY  - 2021
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/12978
AB  - У време када смо сведоци присвајања српског културног и језичког наслеђа – српске баштине на Косову и Метохији као албанске, Мирослављевог јеванђеља као хрватског, призренско-тимочких говора као бугарских, о Повељи Кулина бана да не говоримо – усвајањем Закона о родној равноправности 20. маја у Скупштини Републике Србије и одредбама о родно сензитивном језику из тога закона суочени смо са још једним ударом на национални идентитетски чинилац – језик. Неупућени, а објективни читалац оценио би овај исказ као парадоксалан, питајући се како то да модерна цивилизација и њено законодавство оним што треба да унапреди положај скрајнутих, да спречи дискриминацију сваке врсте, обезбеди једнакост мушкараца и жена у свим сегментима живота може да начини штету и како законодавно регулисање једнаког положаја мушкараца и жена може утицати на језик, и то негативно, деструктивно.
PB  - Нови Сад : Матица српска
PB  - Београд : Одбор за стандардизацију српског језика
T2  - Положај српскога језика у савременом друштву : (изазови, проблеми, решења)
T1  - Језик мимо граматике: о тзв. родно сензитивном језику
SP  - 107
EP  - 112
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12978
ER  - 
@inbook{
author = "Спасојевић, Марина",
year = "2021",
abstract = "У време када смо сведоци присвајања српског културног и језичког наслеђа – српске баштине на Косову и Метохији као албанске, Мирослављевог јеванђеља као хрватског, призренско-тимочких говора као бугарских, о Повељи Кулина бана да не говоримо – усвајањем Закона о родној равноправности 20. маја у Скупштини Републике Србије и одредбама о родно сензитивном језику из тога закона суочени смо са још једним ударом на национални идентитетски чинилац – језик. Неупућени, а објективни читалац оценио би овај исказ као парадоксалан, питајући се како то да модерна цивилизација и њено законодавство оним што треба да унапреди положај скрајнутих, да спречи дискриминацију сваке врсте, обезбеди једнакост мушкараца и жена у свим сегментима живота може да начини штету и како законодавно регулисање једнаког положаја мушкараца и жена може утицати на језик, и то негативно, деструктивно.",
publisher = "Нови Сад : Матица српска, Београд : Одбор за стандардизацију српског језика",
journal = "Положај српскога језика у савременом друштву : (изазови, проблеми, решења)",
booktitle = "Језик мимо граматике: о тзв. родно сензитивном језику",
pages = "107-112",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12978"
}
Спасојевић, М.. (2021). Језик мимо граматике: о тзв. родно сензитивном језику. in Положај српскога језика у савременом друштву : (изазови, проблеми, решења)
Нови Сад : Матица српска., 107-112.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12978
Спасојевић М. Језик мимо граматике: о тзв. родно сензитивном језику. in Положај српскога језика у савременом друштву : (изазови, проблеми, решења). 2021;:107-112.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12978 .
Спасојевић, Марина, "Језик мимо граматике: о тзв. родно сензитивном језику" in Положај српскога језика у савременом друштву : (изазови, проблеми, решења) (2021):107-112,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12978 .

Укидање језичке норме поништава људске слободе и разара природу и јединство српскога језика

Савић, Виктор

(Нови Сад : Матица српска, 2021)

TY  - CHAP
AU  - Савић, Виктор
PY  - 2021
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/12977
AB  - Доношењем Закона о родној равноправности у деловима који се тичу језичке материје Република Србија и Народна скупштина Републике Србије су прекорачиле своје надлежности одређене Уставом (чл. 97, 99). Држава Србија може да даје спољне оквире у којима ће функционисати одређена материја, али не може да задире у саму материју која постоји независно од ње; брига о материји као о добру (посебно када је оно од изузетног значаја) у делокругу је посебне струке. То особито важи у случајевима када предмет и није могуће правно уредити. Наиме, језик има своје законитости и језичка норма ни на који начин не може бити повезана с правном нормом, те је правна норма не може ни обликовати нити условљавати. Обавеза је Републике Србије да законски уреди употребу и положај језика или језикâ у области јавне комуникације, да установи начела у којим случајевима се који језик користи, на пример у „јединицама локалне самоуправе“ и на територији „аутономних покрајина“ у којима су у употреби различити „мањински језици“ који испуњавају услове за „службену употребу“.
PB  - Нови Сад : Матица српска
PB  - Београд : Одбор за стандардизацију српског језика
T2  - Положај српскога језика у савременом друштву : (изазови, проблеми, решења)
T1  - Укидање језичке норме поништава људске слободе и разара природу и јединство српскога језика
SP  - 147
EP  - 156
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12977
ER  - 
@inbook{
author = "Савић, Виктор",
year = "2021",
abstract = "Доношењем Закона о родној равноправности у деловима који се тичу језичке материје Република Србија и Народна скупштина Републике Србије су прекорачиле своје надлежности одређене Уставом (чл. 97, 99). Држава Србија може да даје спољне оквире у којима ће функционисати одређена материја, али не може да задире у саму материју која постоји независно од ње; брига о материји као о добру (посебно када је оно од изузетног значаја) у делокругу је посебне струке. То особито важи у случајевима када предмет и није могуће правно уредити. Наиме, језик има своје законитости и језичка норма ни на који начин не може бити повезана с правном нормом, те је правна норма не може ни обликовати нити условљавати. Обавеза је Републике Србије да законски уреди употребу и положај језика или језикâ у области јавне комуникације, да установи начела у којим случајевима се који језик користи, на пример у „јединицама локалне самоуправе“ и на територији „аутономних покрајина“ у којима су у употреби различити „мањински језици“ који испуњавају услове за „службену употребу“.",
publisher = "Нови Сад : Матица српска, Београд : Одбор за стандардизацију српског језика",
journal = "Положај српскога језика у савременом друштву : (изазови, проблеми, решења)",
booktitle = "Укидање језичке норме поништава људске слободе и разара природу и јединство српскога језика",
pages = "147-156",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12977"
}
Савић, В.. (2021). Укидање језичке норме поништава људске слободе и разара природу и јединство српскога језика. in Положај српскога језика у савременом друштву : (изазови, проблеми, решења)
Нови Сад : Матица српска., 147-156.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12977
Савић В. Укидање језичке норме поништава људске слободе и разара природу и јединство српскога језика. in Положај српскога језика у савременом друштву : (изазови, проблеми, решења). 2021;:147-156.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12977 .
Савић, Виктор, "Укидање језичке норме поништава људске слободе и разара природу и јединство српскога језика" in Положај српскога језика у савременом друштву : (изазови, проблеми, решења) (2021):147-156,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12977 .

Творба мовираних фемининума у Приручнику за употребу родно осетљивог језика (2019)

Мацановић, Ана З.

(Нови Сад : Матица српска, 2021)

TY  - CHAP
AU  - Мацановић, Ана З.
PY  - 2021
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/12975
AB  - Усвајање
Закона
о родној
равноправности
20. маја
2021. г. у
Народној
скупштини
Републике
Србије
изазвало
је бурну
реакцију
лингвистичке,
а пре свега
србистичке
струке.
С тим у вези,
врло
је важно
одмах
на
почетку
разјаснити
једну
кључну
ствар. Верујемо
да ниједна
цивилизована,
мислећа
особа
не само
да нема
ништа
против
родне
равноправности
већ се
залаже
за сузбијање
и искорењивање
сваког
облика
дискриминације
(на
основу
пола,
боје
коже,
националне
или верске
припадности,
когнитивних
способности,
имовинског
стања
и сл.). Дакле,
србистичка
струка
није
скуп
традиционалиста
огрнутих
у окорели
патријархат,
који
демонстрира
своју
моћ над језиком,
већ део академске
заједнице
који
се школовао
да проучава
српски
језик,
српску
књижевност,
историју
и културу.
Будући
да је донет
закон
обавезујућег карактера
чији
се значајан
део односи
на језик,
тачније
на онај део језика
који
се назива
родно
осетљивим/
сензитивним,
а да нико
из уже србистичке
струке
није
био консултован
приликом
израде
овог закона
иако
се Одбор
за стандардизацију
српског
језика
САНУ
више
пута
овим поводом
оглашавао,
потпуно
је очекивано
да се сада,
post festum,
уочава
низ пропуста,
нерегуларности
и мањкавости
у самом
закону,
што нужно
доводи
до његове
неприменљивости
у пракси,
макар
у вези
с делом
који
се тиче
употребе
родно
осетљивог
језика.
PB  - Нови Сад : Матица српска
PB  - Београд : Одбор за стандардизацију српског језика
T2  - Положај српскога језика у савременом друштву : (изазови, проблеми, решења)
T1  - Творба мовираних фемининума у Приручнику за употребу родно осетљивог језика (2019)
SP  - 117
EP  - 121
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12975
ER  - 
@inbook{
author = "Мацановић, Ана З.",
year = "2021",
abstract = "Усвајање
Закона
о родној
равноправности
20. маја
2021. г. у
Народној
скупштини
Републике
Србије
изазвало
је бурну
реакцију
лингвистичке,
а пре свега
србистичке
струке.
С тим у вези,
врло
је важно
одмах
на
почетку
разјаснити
једну
кључну
ствар. Верујемо
да ниједна
цивилизована,
мислећа
особа
не само
да нема
ништа
против
родне
равноправности
већ се
залаже
за сузбијање
и искорењивање
сваког
облика
дискриминације
(на
основу
пола,
боје
коже,
националне
или верске
припадности,
когнитивних
способности,
имовинског
стања
и сл.). Дакле,
србистичка
струка
није
скуп
традиционалиста
огрнутих
у окорели
патријархат,
који
демонстрира
своју
моћ над језиком,
већ део академске
заједнице
који
се школовао
да проучава
српски
језик,
српску
књижевност,
историју
и културу.
Будући
да је донет
закон
обавезујућег карактера
чији
се значајан
део односи
на језик,
тачније
на онај део језика
који
се назива
родно
осетљивим/
сензитивним,
а да нико
из уже србистичке
струке
није
био консултован
приликом
израде
овог закона
иако
се Одбор
за стандардизацију
српског
језика
САНУ
више
пута
овим поводом
оглашавао,
потпуно
је очекивано
да се сада,
post festum,
уочава
низ пропуста,
нерегуларности
и мањкавости
у самом
закону,
што нужно
доводи
до његове
неприменљивости
у пракси,
макар
у вези
с делом
који
се тиче
употребе
родно
осетљивог
језика.",
publisher = "Нови Сад : Матица српска, Београд : Одбор за стандардизацију српског језика",
journal = "Положај српскога језика у савременом друштву : (изазови, проблеми, решења)",
booktitle = "Творба мовираних фемининума у Приручнику за употребу родно осетљивог језика (2019)",
pages = "117-121",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12975"
}
Мацановић, А. З.. (2021). Творба мовираних фемининума у Приручнику за употребу родно осетљивог језика (2019). in Положај српскога језика у савременом друштву : (изазови, проблеми, решења)
Нови Сад : Матица српска., 117-121.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12975
Мацановић АЗ. Творба мовираних фемининума у Приручнику за употребу родно осетљивог језика (2019). in Положај српскога језика у савременом друштву : (изазови, проблеми, решења). 2021;:117-121.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12975 .
Мацановић, Ана З., "Творба мовираних фемининума у Приручнику за употребу родно осетљивог језика (2019)" in Положај српскога језика у савременом друштву : (изазови, проблеми, решења) (2021):117-121,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12975 .

Сврха и последице „уродњавања“ српског језика

Радић, Јованка

(Нови Сад : Матица српска, 2021)

TY  - CHAP
AU  - Радић, Јованка
PY  - 2021
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/12976
AB  - Примењен на ткиво српског језика, идеолошки конструкт зв. родно осетљив језик задире у безмало све поре његове структуре, и, разарајући механизам функционисања делова трочлане категорије именичког рода, којa прожима све нивое језика – разара језик као систем. Захтев да „жена (и мушкарац)“ буду „видљиви“ у језику није могуће испунити уколико се не поништи функционисање именица као симболичких јединица одвојених од физичког тела и полности.
PB  - Нови Сад : Матица српска
PB  - Београд : Одбор за стандардизацију српског језика
T2  - Положај српскога језика у савременом друштву : (изазови, проблеми, решења)
T1  - Сврха и последице „уродњавања“ српског језика
SP  - 65
EP  - 79
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12976
ER  - 
@inbook{
author = "Радић, Јованка",
year = "2021",
abstract = "Примењен на ткиво српског језика, идеолошки конструкт зв. родно осетљив језик задире у безмало све поре његове структуре, и, разарајући механизам функционисања делова трочлане категорије именичког рода, којa прожима све нивое језика – разара језик као систем. Захтев да „жена (и мушкарац)“ буду „видљиви“ у језику није могуће испунити уколико се не поништи функционисање именица као симболичких јединица одвојених од физичког тела и полности.",
publisher = "Нови Сад : Матица српска, Београд : Одбор за стандардизацију српског језика",
journal = "Положај српскога језика у савременом друштву : (изазови, проблеми, решења)",
booktitle = "Сврха и последице „уродњавања“ српског језика",
pages = "65-79",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12976"
}
Радић, Ј.. (2021). Сврха и последице „уродњавања“ српског језика. in Положај српскога језика у савременом друштву : (изазови, проблеми, решења)
Нови Сад : Матица српска., 65-79.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12976
Радић Ј. Сврха и последице „уродњавања“ српског језика. in Положај српскога језика у савременом друштву : (изазови, проблеми, решења). 2021;:65-79.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12976 .
Радић, Јованка, "Сврха и последице „уродњавања“ српског језика" in Положај српскога језика у савременом друштву : (изазови, проблеми, решења) (2021):65-79,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12976 .

Поводом тзв. Закона о родној равноправности

Јовановић, Владан

(Београд : Одбор за стандардизацију српског језика, 2021)

TY  - CHAP
AU  - Јовановић, Владан
PY  - 2021
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/12973
AB  - Такозвани
Закон
о родној
равноправности,
који
је усвојила
Скупштина
Србије
20. маја
2021. године,
по својој
суштини
представља
закон
против
српског
језика,
а самим
тим против
целокупног
стваралаштва
на српском
језику,
како
оног које
је досад
стварано,
имајући
у виду
преиспитивање
суштинских
људских
и моралних
вредности
које
се Законом
наговештавају,
тако
и оног будућег
које
се ригидним
члановима
Закона
идеолошки
усмерава
у једном
правцу,
предвиђајући
високе
новчане
казне
за оне који
се не
придржавају
Законом
прописаних
„језичких“
норми.
PB  - Београд : Одбор за стандардизацију српског језика
PB  - Нови Сад : Матица српска
T2  - Положај српскога језика у савременом друштву : (изазови, проблеми, решења)
T1  - Поводом тзв. Закона о родној равноправности
SP  - 103
EP  - 105
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12973
ER  - 
@inbook{
author = "Јовановић, Владан",
year = "2021",
abstract = "Такозвани
Закон
о родној
равноправности,
који
је усвојила
Скупштина
Србије
20. маја
2021. године,
по својој
суштини
представља
закон
против
српског
језика,
а самим
тим против
целокупног
стваралаштва
на српском
језику,
како
оног које
је досад
стварано,
имајући
у виду
преиспитивање
суштинских
људских
и моралних
вредности
које
се Законом
наговештавају,
тако
и оног будућег
које
се ригидним
члановима
Закона
идеолошки
усмерава
у једном
правцу,
предвиђајући
високе
новчане
казне
за оне који
се не
придржавају
Законом
прописаних
„језичких“
норми.",
publisher = "Београд : Одбор за стандардизацију српског језика, Нови Сад : Матица српска",
journal = "Положај српскога језика у савременом друштву : (изазови, проблеми, решења)",
booktitle = "Поводом тзв. Закона о родној равноправности",
pages = "103-105",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12973"
}
Јовановић, В.. (2021). Поводом тзв. Закона о родној равноправности. in Положај српскога језика у савременом друштву : (изазови, проблеми, решења)
Београд : Одбор за стандардизацију српског језика., 103-105.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12973
Јовановић В. Поводом тзв. Закона о родној равноправности. in Положај српскога језика у савременом друштву : (изазови, проблеми, решења). 2021;:103-105.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12973 .
Јовановић, Владан, "Поводом тзв. Закона о родној равноправности" in Положај српскога језика у савременом друштву : (изазови, проблеми, решења) (2021):103-105,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12973 .

Језик и стварна права жена

Вуловић Емонтс, Наташа

(Нови Сад : Матица српска, 2021)

TY  - CHAP
AU  - Вуловић Емонтс, Наташа
PY  - 2021
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/12972
AB  - Последњих недеља пажњу језикословаца заокупља текст дела новоусвојеног Закона о родној равноправности који се односи на употребу „родно сензитивног језика“, при чијој припреми и реализацији нису консултовани језички стручњаци, односно србисти. Иако је Одбор за стандардизацију српског језика и раније у више наврата издавао своја саопштења о овим питањима (в. Списе Одбора за стандардизацију 2011, одлука бр. 60, па надаље), препоруке и научно утемељене чињенице остале су неразматране, а претходна јавна научна расправа заобиђена. Овом приликом ћу се трудити да не понављам научне аргументе о којима су многе колеге србисти говорили и писали, већ ћу издвојити неколико ставки за које сматрам да завређују пажњу.
PB  - Нови Сад : Матица српска
PB  - Београд : Одбор за стандардизацију српског језика
T2  - Положај српскога језика у савременом друштву : (изазови, проблеми, решења)
T1  - Језик и стварна права жена
SP  - 113
EP  - 116
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12972
ER  - 
@inbook{
author = "Вуловић Емонтс, Наташа",
year = "2021",
abstract = "Последњих недеља пажњу језикословаца заокупља текст дела новоусвојеног Закона о родној равноправности који се односи на употребу „родно сензитивног језика“, при чијој припреми и реализацији нису консултовани језички стручњаци, односно србисти. Иако је Одбор за стандардизацију српског језика и раније у више наврата издавао своја саопштења о овим питањима (в. Списе Одбора за стандардизацију 2011, одлука бр. 60, па надаље), препоруке и научно утемељене чињенице остале су неразматране, а претходна јавна научна расправа заобиђена. Овом приликом ћу се трудити да не понављам научне аргументе о којима су многе колеге србисти говорили и писали, већ ћу издвојити неколико ставки за које сматрам да завређују пажњу.",
publisher = "Нови Сад : Матица српска, Београд : Одбор за стандардизацију српског језика",
journal = "Положај српскога језика у савременом друштву : (изазови, проблеми, решења)",
booktitle = "Језик и стварна права жена",
pages = "113-116",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12972"
}
Вуловић Емонтс, Н.. (2021). Језик и стварна права жена. in Положај српскога језика у савременом друштву : (изазови, проблеми, решења)
Нови Сад : Матица српска., 113-116.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12972
Вуловић Емонтс Н. Језик и стварна права жена. in Положај српскога језика у савременом друштву : (изазови, проблеми, решења). 2021;:113-116.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12972 .
Вуловић Емонтс, Наташа, "Језик и стварна права жена" in Положај српскога језика у савременом друштву : (изазови, проблеми, решења) (2021):113-116,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12972 .

Антонимија преко граница врста речи у тесту контролисаних асоцијација

Јакић Шимшић, Милена М.

(Београд : Научно друштво за неговање и проучавање српског језика, 2021)

TY  - JOUR
AU  - Јакић Шимшић, Милена М.
PY  - 2021
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/12967
AB  - Традиционална лингвистика сматра да се антонимија успоставља међу
јединицама исте врсте речи. Ипак, бројни докази из корпусних истраживања
потврђују међукатегоријалну антонимију, иако се наводи да није потврђена у
асоцијативним тестовима. У раду приказујемо случајеве када изворни говорници
српског језика у тесту контролисаних асоцијација као антониме придева не наводе
(праве) придеве. Показало се да се у пољима придевских стимулуса најчешће
јављају глаголски придеви и глаголски прилози, а нешто ређе непридевске имен-
ске речи. Већи број непридевских антонима јавља се у пољима придева насталих
од глаголских придева, него у пољима правих придева. Потенцијални разлози ређе
леже у постојању лексичких празнина или у хомографији са јединицама других
врста речи, а чешће у могућности да се исти фрагмент стварности кодира помоћу
различитих врста речи или у енкапсулацији значења именице, са којом дати
придев често колоцира. Ипак, најчешће је међукатегоријална антонимија само
привидна, будући да трпни придеви конверзијом често постају прави придеви,
те је заправо реч о богаћењу система придева. Упоређивањем типа дефиниције
која је приписана придевима насталим од глаголских придева примећујемо да испитивани речник (РСЈ) не пресликава увек језичка знања изворних говорника
у погледу степена лексикализације. Прави представници међукатегоријалне
антонимије у нашој грађи сразмерно су ретки (1,3%), што значи да антонимија
јесте однос који се најчешће успоставља између јединица исте врсте речи.
AB  - Traditional linguistics states that only the same part of speech lexemes can constitute
antonymy. However, several English language corpus investigations found evidence of
the inter-part-of-speech antonymy, stating that no such evidence was found in associative
task responses. We constructed The Associative Antonymy Dictionary of Serbian Language
Adjectives, based on the controlled associations task, asking 158 participants to elicit antonyms
for 394 presented adjective stimuli, and tried to find evidence from associative data
of an inflected language, such as Serbian. Some of the stimuli originate from participles,
but not all of them are lexicographically approved (in Dictionary of Serbian Language,
DSL (=RSJ) 2007) to be lexicalized as adjectives. Furthermore, the type of a definition
used in a lexicographic entry suggests a degree of lexicalization. Taking that into account,
besides the traditional part-of-speech tagging, we also included four types of participles as
annotates, and annotated both the stimuli and the answers that were given by at least three
participants (64.276 answers). The aim of the study was to answer three questions: (1) what
kind of a non-adjective associative-antonym answer was the most frequent in adjective
associative-antonymous fields, (2) what kind of stimuli tended to attract a larger number
of non-adjective answers and (3) what could be the possible reasons for that. The analysis
showed that (1) the real adjective antonyms answers had the highest rate, and the second
most frequent answers were participles, especially the passive participles. Also, (2) all the
stimuli had the vast majority of real adjectives in associative-antonymous fields, which
means that all of them function as real adjectives. Nevertheless, there were more non-adjective
answers among participle-origin-adjectives than among the real ones, again most
frequently of a passive participle origin. This could be explained by the previous result that
participants in associative tests tended to give answers of the same inflective endings as
stimuli. Finally, (3) potential reasons for non-adjective antonyms are less frequently lexical
gaps or homography, and more frequently the fact that the same fragment of reality can be coded in different parts of speech, or an encapsulation of a noun meaning in the adjective
that often co-occurre with it. The most frequent case is that inter-part-of-speech antonymy
is just a pseudo-phenomenon, since the passive participles are productively becoming the
real adjectives by the process of a conversion. In other words instead of inter-part-of-speech
antonymy it is the way of enriching the adjective system of the Serbian language. Also, the
comparison of a degree of lexicalization for adjectives, measured by two different criteria
(types of definitions in DSL and the ratio of types of answers in associative-antonymous
fields), shows that DSL does not always portray the lexicalization degree derived from
knowledge of native speakers’ competencies. Finally, excluding the lexicalized participles,
remaining cases of inter-part-of-speech antonymy are relatively rare (1.3%), so we can
conclude that in the vast majority of cases antonymy is the lexical relation between same
part-of-speech units.
PB  - Београд : Научно друштво за неговање и проучавање српског језика
T2  - Српски језик
T1  - Антонимија преко граница врста речи у тесту контролисаних асоцијација
T1  - Inter-Part-Of-Speech Antonymy in Controlled Association Task
SP  - 549
EP  - 566
VL  - 26
DO  - 10.18485/sj.2021.26.1.31
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12967
ER  - 
@article{
author = "Јакић Шимшић, Милена М.",
year = "2021",
abstract = "Традиционална лингвистика сматра да се антонимија успоставља међу
јединицама исте врсте речи. Ипак, бројни докази из корпусних истраживања
потврђују међукатегоријалну антонимију, иако се наводи да није потврђена у
асоцијативним тестовима. У раду приказујемо случајеве када изворни говорници
српског језика у тесту контролисаних асоцијација као антониме придева не наводе
(праве) придеве. Показало се да се у пољима придевских стимулуса најчешће
јављају глаголски придеви и глаголски прилози, а нешто ређе непридевске имен-
ске речи. Већи број непридевских антонима јавља се у пољима придева насталих
од глаголских придева, него у пољима правих придева. Потенцијални разлози ређе
леже у постојању лексичких празнина или у хомографији са јединицама других
врста речи, а чешће у могућности да се исти фрагмент стварности кодира помоћу
различитих врста речи или у енкапсулацији значења именице, са којом дати
придев често колоцира. Ипак, најчешће је међукатегоријална антонимија само
привидна, будући да трпни придеви конверзијом често постају прави придеви,
те је заправо реч о богаћењу система придева. Упоређивањем типа дефиниције
која је приписана придевима насталим од глаголских придева примећујемо да испитивани речник (РСЈ) не пресликава увек језичка знања изворних говорника
у погледу степена лексикализације. Прави представници међукатегоријалне
антонимије у нашој грађи сразмерно су ретки (1,3%), што значи да антонимија
јесте однос који се најчешће успоставља између јединица исте врсте речи., Traditional linguistics states that only the same part of speech lexemes can constitute
antonymy. However, several English language corpus investigations found evidence of
the inter-part-of-speech antonymy, stating that no such evidence was found in associative
task responses. We constructed The Associative Antonymy Dictionary of Serbian Language
Adjectives, based on the controlled associations task, asking 158 participants to elicit antonyms
for 394 presented adjective stimuli, and tried to find evidence from associative data
of an inflected language, such as Serbian. Some of the stimuli originate from participles,
but not all of them are lexicographically approved (in Dictionary of Serbian Language,
DSL (=RSJ) 2007) to be lexicalized as adjectives. Furthermore, the type of a definition
used in a lexicographic entry suggests a degree of lexicalization. Taking that into account,
besides the traditional part-of-speech tagging, we also included four types of participles as
annotates, and annotated both the stimuli and the answers that were given by at least three
participants (64.276 answers). The aim of the study was to answer three questions: (1) what
kind of a non-adjective associative-antonym answer was the most frequent in adjective
associative-antonymous fields, (2) what kind of stimuli tended to attract a larger number
of non-adjective answers and (3) what could be the possible reasons for that. The analysis
showed that (1) the real adjective antonyms answers had the highest rate, and the second
most frequent answers were participles, especially the passive participles. Also, (2) all the
stimuli had the vast majority of real adjectives in associative-antonymous fields, which
means that all of them function as real adjectives. Nevertheless, there were more non-adjective
answers among participle-origin-adjectives than among the real ones, again most
frequently of a passive participle origin. This could be explained by the previous result that
participants in associative tests tended to give answers of the same inflective endings as
stimuli. Finally, (3) potential reasons for non-adjective antonyms are less frequently lexical
gaps or homography, and more frequently the fact that the same fragment of reality can be coded in different parts of speech, or an encapsulation of a noun meaning in the adjective
that often co-occurre with it. The most frequent case is that inter-part-of-speech antonymy
is just a pseudo-phenomenon, since the passive participles are productively becoming the
real adjectives by the process of a conversion. In other words instead of inter-part-of-speech
antonymy it is the way of enriching the adjective system of the Serbian language. Also, the
comparison of a degree of lexicalization for adjectives, measured by two different criteria
(types of definitions in DSL and the ratio of types of answers in associative-antonymous
fields), shows that DSL does not always portray the lexicalization degree derived from
knowledge of native speakers’ competencies. Finally, excluding the lexicalized participles,
remaining cases of inter-part-of-speech antonymy are relatively rare (1.3%), so we can
conclude that in the vast majority of cases antonymy is the lexical relation between same
part-of-speech units.",
publisher = "Београд : Научно друштво за неговање и проучавање српског језика",
journal = "Српски језик",
title = "Антонимија преко граница врста речи у тесту контролисаних асоцијација, Inter-Part-Of-Speech Antonymy in Controlled Association Task",
pages = "549-566",
volume = "26",
doi = "10.18485/sj.2021.26.1.31",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12967"
}
Јакић Шимшић, М. М.. (2021). Антонимија преко граница врста речи у тесту контролисаних асоцијација. in Српски језик
Београд : Научно друштво за неговање и проучавање српског језика., 26, 549-566.
https://doi.org/10.18485/sj.2021.26.1.31
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12967
Јакић Шимшић ММ. Антонимија преко граница врста речи у тесту контролисаних асоцијација. in Српски језик. 2021;26:549-566.
doi:10.18485/sj.2021.26.1.31
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12967 .
Јакић Шимшић, Милена М., "Антонимија преко граница врста речи у тесту контролисаних асоцијација" in Српски језик, 26 (2021):549-566,
https://doi.org/10.18485/sj.2021.26.1.31 .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12967 .

Од семантичких кваркова до универзума азбучним редом

Миланов, Наташа М.

(Нови Сад : Матица српска, 2021)

TY  - JOUR
AU  - Миланов, Наташа М.
PY  - 2021
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/12966
AB  - Часопис Труды Инсֳ иֳ уֳ а русскоֱ о языка им. В. В. Виноֱградова представља
издање Института за руски језик РАН које се публикује четири пута годишње и које
обухвата тематски организоване радове из свих области синхронијског и дијахронијског
изучавања руског језика, као и етимолошка истраживања на материјалу словенских
и других индоевропских језика. Други и трећи по реду број часописа за 2020. годину
садрже радове настале на основу реферата изнетих на конференцији одржаној 3–4. фебруара 2020. године у Москви, у организацији Института руског језика РАН
PB  - Нови Сад : Матица српска
T2  - Зборник Матице српске за славистику
T1  - Од семантичких кваркова до универзума азбучним редом
SP  - 415
EP  - 422
VL  - 99
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12966
ER  - 
@article{
author = "Миланов, Наташа М.",
year = "2021",
abstract = "Часопис Труды Инсֳ иֳ уֳ а русскоֱ о языка им. В. В. Виноֱградова представља
издање Института за руски језик РАН које се публикује четири пута годишње и које
обухвата тематски организоване радове из свих области синхронијског и дијахронијског
изучавања руског језика, као и етимолошка истраживања на материјалу словенских
и других индоевропских језика. Други и трећи по реду број часописа за 2020. годину
садрже радове настале на основу реферата изнетих на конференцији одржаној 3–4. фебруара 2020. године у Москви, у организацији Института руског језика РАН",
publisher = "Нови Сад : Матица српска",
journal = "Зборник Матице српске за славистику",
title = "Од семантичких кваркова до универзума азбучним редом",
pages = "415-422",
volume = "99",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12966"
}
Миланов, Н. М.. (2021). Од семантичких кваркова до универзума азбучним редом. in Зборник Матице српске за славистику
Нови Сад : Матица српска., 99, 415-422.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12966
Миланов НМ. Од семантичких кваркова до универзума азбучним редом. in Зборник Матице српске за славистику. 2021;99:415-422.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12966 .
Миланов, Наташа М., "Од семантичких кваркова до универзума азбучним редом" in Зборник Матице српске за славистику, 99 (2021):415-422,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12966 .

Акценат именице светло

Степановић, Стефан М.

(Београд : Научно друштво за неговање и проучавање српског језика, 2021)

TY  - JOUR
AU  - Степановић, Стефан М.
PY  - 2021
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/12971
AB  - This paper deals with the accent of the noun svetlo ’light’. The aim of the research
was to reach a conclusion that would show us which accent solution has the most justification
for being part of the standard Serbian language. Accent of this noun is illuminated
with 5 aspects: aspects of the science of word formation, a diachronic aspects, aspects of the
language of good writers from ijekavian area, aspects of situation in Serbian dialects and
from the point of view of Serbian dictionaries and ortographies. The accent form светло
(свијетло) has proven to be the most justifiable, especially with aspect of the science of
word formation. Also, it is justified from the dialectological and diachronic aspects, and
somewhat less from the aspects of the language of good ijekavian writers. The accent form
светло (свјетло) is the most widespread, but it was also most often part of the norm in the
first half of the last century. The accent form светло (свјетло) is at least justified by the
viewpoints we have examined, except that it is only form in the new accent norm.
AB  - У раду се анализира акценат именице светло. Циљ истраживања је да
се дође до закључка који би нам показао које акценатско решење има највише
оправдања да буде део књижевнојезичке акценатске норме. Акценатска проблематика ове именице биће осветљена из 5 углова: из творбено-фонолошког угла;
из дијахронијског угла; из угла језика добрих ијекавских писаца; из угла стања
у српским дијалектима и из угла досадашњег стања у речницима и правописима
српског језика.
PB  - Београд : Научно друштво за неговање и проучавање српског језика
T2  - Српски језик
T1  - Акценат именице светло
T1  - The Accent of Serbian svetlo ’Light’
SP  - 599
EP  - 612
VL  - 26
DO  - 10.18485/sj.2021.26.1.34
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12971
ER  - 
@article{
author = "Степановић, Стефан М.",
year = "2021",
abstract = "This paper deals with the accent of the noun svetlo ’light’. The aim of the research
was to reach a conclusion that would show us which accent solution has the most justification
for being part of the standard Serbian language. Accent of this noun is illuminated
with 5 aspects: aspects of the science of word formation, a diachronic aspects, aspects of the
language of good writers from ijekavian area, aspects of situation in Serbian dialects and
from the point of view of Serbian dictionaries and ortographies. The accent form светло
(свијетло) has proven to be the most justifiable, especially with aspect of the science of
word formation. Also, it is justified from the dialectological and diachronic aspects, and
somewhat less from the aspects of the language of good ijekavian writers. The accent form
светло (свјетло) is the most widespread, but it was also most often part of the norm in the
first half of the last century. The accent form светло (свјетло) is at least justified by the
viewpoints we have examined, except that it is only form in the new accent norm., У раду се анализира акценат именице светло. Циљ истраживања је да
се дође до закључка који би нам показао које акценатско решење има највише
оправдања да буде део књижевнојезичке акценатске норме. Акценатска проблематика ове именице биће осветљена из 5 углова: из творбено-фонолошког угла;
из дијахронијског угла; из угла језика добрих ијекавских писаца; из угла стања
у српским дијалектима и из угла досадашњег стања у речницима и правописима
српског језика.",
publisher = "Београд : Научно друштво за неговање и проучавање српског језика",
journal = "Српски језик",
title = "Акценат именице светло, The Accent of Serbian svetlo ’Light’",
pages = "599-612",
volume = "26",
doi = "10.18485/sj.2021.26.1.34",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12971"
}
Степановић, С. М.. (2021). Акценат именице светло. in Српски језик
Београд : Научно друштво за неговање и проучавање српског језика., 26, 599-612.
https://doi.org/10.18485/sj.2021.26.1.34
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12971
Степановић СМ. Акценат именице светло. in Српски језик. 2021;26:599-612.
doi:10.18485/sj.2021.26.1.34
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12971 .
Степановић, Стефан М., "Акценат именице светло" in Српски језик, 26 (2021):599-612,
https://doi.org/10.18485/sj.2021.26.1.34 .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12971 .

Акустичке особености фрикатива /ш/ и/ж/ у Батањи (Мађарска) и Наћфали (Румунија)

Радовановић, Драгана; Гудурић, Снежана

(Ниш : Филозофски факултет, 2021)

TY  - JOUR
AU  - Радовановић, Драгана
AU  - Гудурић, Снежана
PY  - 2021
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/12968
AB  - This paper deals with the acoustic nature of fricative palatal consonants [ʃ], [ʒ] in
the speech of Batanja and Nacfala.
The obtained results were compared with the acoustic nature of the equivalent
consonants in standard Serbian and in the speech of Novi Sad. The results show
that the fricatives [ʃ] and [ʒ] of Batanja and Nacfala speeches differ from standard
Serbian and Novi Sad speech, but also they differ between themselves.
This research also represents an introduction of the acoustic analysis of the speech
of Batanja and Nacfala.
AB  - У раду ће се испитати акустичке особености фрикатива /ж/ и /ш/ на корпусу поморишких говора из два пункта, једног у Румунији (Наћфала) и једног
у Мађарској (Батања). На основу акустичких параметара одредиће се сличности и разлике у артикулацији ових гласова у посматраним говорима, при
чему ће се дати релације према ранијим публикованим налазима сродих говорних типова.
PB  - Ниш : Филозофски факултет
T2  - Исходишта
T1  - Акустичке особености фрикатива /ш/ и/ж/ у Батањи (Мађарска) и Наћфали (Румунија)
T1  - Fricatives [ʃ] and [ʒ] in the Speech of Batanja and Nacfala
SP  - 369
EP  - 383
VL  - 7
DO  - 10.46630/ish.7.2021.25
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12968
ER  - 
@article{
author = "Радовановић, Драгана and Гудурић, Снежана",
year = "2021",
abstract = "This paper deals with the acoustic nature of fricative palatal consonants [ʃ], [ʒ] in
the speech of Batanja and Nacfala.
The obtained results were compared with the acoustic nature of the equivalent
consonants in standard Serbian and in the speech of Novi Sad. The results show
that the fricatives [ʃ] and [ʒ] of Batanja and Nacfala speeches differ from standard
Serbian and Novi Sad speech, but also they differ between themselves.
This research also represents an introduction of the acoustic analysis of the speech
of Batanja and Nacfala., У раду ће се испитати акустичке особености фрикатива /ж/ и /ш/ на корпусу поморишких говора из два пункта, једног у Румунији (Наћфала) и једног
у Мађарској (Батања). На основу акустичких параметара одредиће се сличности и разлике у артикулацији ових гласова у посматраним говорима, при
чему ће се дати релације према ранијим публикованим налазима сродих говорних типова.",
publisher = "Ниш : Филозофски факултет",
journal = "Исходишта",
title = "Акустичке особености фрикатива /ш/ и/ж/ у Батањи (Мађарска) и Наћфали (Румунија), Fricatives [ʃ] and [ʒ] in the Speech of Batanja and Nacfala",
pages = "369-383",
volume = "7",
doi = "10.46630/ish.7.2021.25",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12968"
}
Радовановић, Д.,& Гудурић, С.. (2021). Акустичке особености фрикатива /ш/ и/ж/ у Батањи (Мађарска) и Наћфали (Румунија). in Исходишта
Ниш : Филозофски факултет., 7, 369-383.
https://doi.org/10.46630/ish.7.2021.25
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12968
Радовановић Д, Гудурић С. Акустичке особености фрикатива /ш/ и/ж/ у Батањи (Мађарска) и Наћфали (Румунија). in Исходишта. 2021;7:369-383.
doi:10.46630/ish.7.2021.25
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12968 .
Радовановић, Драгана, Гудурић, Снежана, "Акустичке особености фрикатива /ш/ и/ж/ у Батањи (Мађарска) и Наћфали (Румунија)" in Исходишта, 7 (2021):369-383,
https://doi.org/10.46630/ish.7.2021.25 .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12968 .

Лексикографска анализа Речника страних речи, које се јављају у нас те их ваља разумети, а понешто их се и клонити Јована Грчића из 1904. године

Новокмет, Слободан Б.; Ђукић, Маријана Р.

(Београд : Научно друштво за неговање и проучавање српског језика, 2021)

TY  - JOUR
AU  - Новокмет, Слободан Б.
AU  - Ђукић, Маријана Р.
PY  - 2021
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/12965
AB  - Наш рад бави се лексикографском анализом Речника страних речи, које се
јављају у нас те их ваља разумети, а понешто их се и клонити Јована Грчића
из 1904. године. Основни фокус рада је на сагледавању концепције речника, то
јест, на анализи његове макро и микро структуре и лексикографских техника
коришћених у његовој изради. Циљ рада јесте да се на примеру једног од наших
првих речника страних речи општег типа утврде методолошки поступци при
обради страних речи карактеристични за српску лексикографију с почетка 20.
века и да се евентуално укаже на њихове недостатке у односу на приступ обради
страних речи у савременој лексикографији.
AB  - Our paper deals with an analysis of the Dictionary of foreign words occurring in our
language, so they should be understood, and somewhat even avoided, written by Jovan
Grčić in 1904, from a lexicographic point of view, meaning that the main focus of the paper
is understanding the concept of the Dictionary, its macro- and micro-structure. This paper
aims to use the example of one of the first general dictionaries of foreign words in Serbian
to establish the methodological procedures for foreign word processing typical of the Serbian
lexicography from the beginning of the 20th century.
PB  - Београд : Научно друштво за неговање и проучавање српског језика
T2  - Српски језик
T1  - Лексикографска анализа Речника страних речи, које се јављају у нас те их ваља разумети, а понешто их се и клонити Јована Грчића из 1904. године
T1  - A Lexicographic Analysis of the The Dictionary of Foreign Words Occurring in our Language, so they Should be Understood, and Somewhat even Avoided Written by Jovan Grčić in 1904
SP  - 475
EP  - 490
VL  - 26
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12965
ER  - 
@article{
author = "Новокмет, Слободан Б. and Ђукић, Маријана Р.",
year = "2021",
abstract = "Наш рад бави се лексикографском анализом Речника страних речи, које се
јављају у нас те их ваља разумети, а понешто их се и клонити Јована Грчића
из 1904. године. Основни фокус рада је на сагледавању концепције речника, то
јест, на анализи његове макро и микро структуре и лексикографских техника
коришћених у његовој изради. Циљ рада јесте да се на примеру једног од наших
првих речника страних речи општег типа утврде методолошки поступци при
обради страних речи карактеристични за српску лексикографију с почетка 20.
века и да се евентуално укаже на њихове недостатке у односу на приступ обради
страних речи у савременој лексикографији., Our paper deals with an analysis of the Dictionary of foreign words occurring in our
language, so they should be understood, and somewhat even avoided, written by Jovan
Grčić in 1904, from a lexicographic point of view, meaning that the main focus of the paper
is understanding the concept of the Dictionary, its macro- and micro-structure. This paper
aims to use the example of one of the first general dictionaries of foreign words in Serbian
to establish the methodological procedures for foreign word processing typical of the Serbian
lexicography from the beginning of the 20th century.",
publisher = "Београд : Научно друштво за неговање и проучавање српског језика",
journal = "Српски језик",
title = "Лексикографска анализа Речника страних речи, које се јављају у нас те их ваља разумети, а понешто их се и клонити Јована Грчића из 1904. године, A Lexicographic Analysis of the The Dictionary of Foreign Words Occurring in our Language, so they Should be Understood, and Somewhat even Avoided Written by Jovan Grčić in 1904",
pages = "475-490",
volume = "26",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12965"
}
Новокмет, С. Б.,& Ђукић, М. Р.. (2021). Лексикографска анализа Речника страних речи, које се јављају у нас те их ваља разумети, а понешто их се и клонити Јована Грчића из 1904. године. in Српски језик
Београд : Научно друштво за неговање и проучавање српског језика., 26, 475-490.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12965
Новокмет СБ, Ђукић МР. Лексикографска анализа Речника страних речи, које се јављају у нас те их ваља разумети, а понешто их се и клонити Јована Грчића из 1904. године. in Српски језик. 2021;26:475-490.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12965 .
Новокмет, Слободан Б., Ђукић, Маријана Р., "Лексикографска анализа Речника страних речи, које се јављају у нас те их ваља разумети, а понешто их се и клонити Јована Грчића из 1904. године" in Српски језик, 26 (2021):475-490,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12965 .

The Public Discourse in the Time of Covid-19

Слијепчевић Бјеливук, Светлана М.; Николић, Марина М.

(Београд : Научно друштво за неговање и проучавање српског језика, 2021)

TY  - JOUR
AU  - Слијепчевић Бјеливук, Светлана М.
AU  - Николић, Марина М.
PY  - 2021
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/12957
AB  - У раду се из угла критичке анализе дискурса проучава српски јавни дискурс
у време пандемије, изазване наглом појавом и ширењем болести ковид 19. У фокусу су новине које се очитују на лексичком и текстуалном нивоу. Циљ овог рада
је утврдити на који начин долази до промена у речнику и које су последице тих
промена, као и размотрити специфичности структуре текста, с посебним освртом
на форме обраћања, именовање актера, посебне персуазивне и манипулативне
технике итд. Рад представља допринос широј слици глобалног утицаја корона
вируса на језике узев у целини.
PB  - Београд : Научно друштво за неговање и проучавање српског језика
T2  - Српски језик
T1  - The Public Discourse in the Time of Covid-19
SP  - 253
EP  - 267
VL  - 26
DO  - 10.18485/sj.2021.26.1.14
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12957
ER  - 
@article{
author = "Слијепчевић Бјеливук, Светлана М. and Николић, Марина М.",
year = "2021",
abstract = "У раду се из угла критичке анализе дискурса проучава српски јавни дискурс
у време пандемије, изазване наглом појавом и ширењем болести ковид 19. У фокусу су новине које се очитују на лексичком и текстуалном нивоу. Циљ овог рада
је утврдити на који начин долази до промена у речнику и које су последице тих
промена, као и размотрити специфичности структуре текста, с посебним освртом
на форме обраћања, именовање актера, посебне персуазивне и манипулативне
технике итд. Рад представља допринос широј слици глобалног утицаја корона
вируса на језике узев у целини.",
publisher = "Београд : Научно друштво за неговање и проучавање српског језика",
journal = "Српски језик",
title = "The Public Discourse in the Time of Covid-19",
pages = "253-267",
volume = "26",
doi = "10.18485/sj.2021.26.1.14",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12957"
}
Слијепчевић Бјеливук, С. М.,& Николић, М. М.. (2021). The Public Discourse in the Time of Covid-19. in Српски језик
Београд : Научно друштво за неговање и проучавање српског језика., 26, 253-267.
https://doi.org/10.18485/sj.2021.26.1.14
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12957
Слијепчевић Бјеливук СМ, Николић ММ. The Public Discourse in the Time of Covid-19. in Српски језик. 2021;26:253-267.
doi:10.18485/sj.2021.26.1.14
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12957 .
Слијепчевић Бјеливук, Светлана М., Николић, Марина М., "The Public Discourse in the Time of Covid-19" in Српски језик, 26 (2021):253-267,
https://doi.org/10.18485/sj.2021.26.1.14 .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12957 .

Трагови кратког акута у говорима северозападне Србије

Петровић-Савић, Мирјана

(Нови Сад : Матица српска, 2021)

TY  - JOUR
AU  - Петровић-Савић, Мирјана
PY  - 2021
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/12763
AB  - У овом раду износе се наши први резултати итраживања о кратком акуту на терену северозападне Србије (Јадар, Рађевина и Подгорина). Грађа, расположива у овој прилици, показује да се овај стари акценат среће у вишесложним речима и да га има код готово сваке врсте речи.
AB  - This paper presents the preliminary results of the research on the short acute accent in the territory of northwestern Serbia (Jadar, Rađevina and Podgorina). The material which was available at this moment shows that this old accent is found in multisyllabic words, in almost all parts of speech.
PB  - Нови Сад : Матица српска
T2  - Зборник Матице српске за филологију и лингвистику
T1  - Трагови кратког акута у говорима северозападне Србије
T1  - Traces of the Short Acute Accent in the Speeches of Northwestern Serbia
SP  - 141
EP  - 148
VL  - 64
IS  - 2
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12763
ER  - 
@article{
author = "Петровић-Савић, Мирјана",
year = "2021",
abstract = "У овом раду износе се наши први резултати итраживања о кратком акуту на терену северозападне Србије (Јадар, Рађевина и Подгорина). Грађа, расположива у овој прилици, показује да се овај стари акценат среће у вишесложним речима и да га има код готово сваке врсте речи., This paper presents the preliminary results of the research on the short acute accent in the territory of northwestern Serbia (Jadar, Rađevina and Podgorina). The material which was available at this moment shows that this old accent is found in multisyllabic words, in almost all parts of speech.",
publisher = "Нови Сад : Матица српска",
journal = "Зборник Матице српске за филологију и лингвистику",
title = "Трагови кратког акута у говорима северозападне Србије, Traces of the Short Acute Accent in the Speeches of Northwestern Serbia",
pages = "141-148",
volume = "64",
number = "2",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12763"
}
Петровић-Савић, М.. (2021). Трагови кратког акута у говорима северозападне Србије. in Зборник Матице српске за филологију и лингвистику
Нови Сад : Матица српска., 64(2), 141-148.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12763
Петровић-Савић М. Трагови кратког акута у говорима северозападне Србије. in Зборник Матице српске за филологију и лингвистику. 2021;64(2):141-148.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12763 .
Петровић-Савић, Мирјана, "Трагови кратког акута у говорима северозападне Србије" in Зборник Матице српске за филологију и лингвистику, 64, no. 2 (2021):141-148,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12763 .

Аксиолошки речник српског језика – предлог израде

Ристић, Стана С.; Лазић-Коњик, Ивана В.

(Београд : Институт за српски језик САНУ, 2021)

TY  - JOUR
AU  - Ристић, Стана С.
AU  - Лазић-Коњик, Ивана В.
PY  - 2021
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/12670
AB  - У раду је предложена израда речника вредности српског језика, која би
се заснивала на досадашњим резултатима пољске когнитивне етнолингвистике лублинског усмерења, руске идеографије и концептологије и српске
традиционалне реконструктивне етнолингвистике и новије етнолингвистике когнитивног усмерења. Дат је критички преглед наведених резултата и
указано је на отворена питања, која би се у случају планираног речника решавала у току израде елабората и свим фазама припреме и израде речника,
почев од избора корпуса, одређивања списка одредница – аксиолошких концепата, њихове типологије, утврђивања организације, редоследа одредница
у речнику, начина њиховог повезивања и поступака њихове лексикографске
обраде. Истакнуто је да би израда српског аксиолошког речника не само
попунила празнину у савременој српској лексикографији него би је и увела
у актуелне токове најновије словенске концептологије и концептографије.
AB  - В статье предлагается составить словарь ценностей сербского языка,
который основывался бы на нынешних результатах польской когнитивной
этнолингвистики люблинского направления, русской идеографии и
концептологии и сербской традиционной реконструктивной этнолингвистики
и новейшей этнолингвистики когнитивной направленности. Поэтому дается
критический обзор данных результатов и указывается на нерешенные
вопросы, которые бы в случае планируемого словаря решались в течение
подготовки проекта и во всех фазах подготовки и составления, начиная с
выбора корпуса, опредления списка слов – аксиологических коценптов и
их типологии, определения организации и порядка следования в словаре,
способа их связывания и поступка лексикографической обработки. В статье
подчеркивается, что составление сербского аксиологического словаря не только
восполнило бы недостающее место в сербской лексиографии, но и ввело бы ее
в актуальные течения новейшей славянской концептологии и концептографии.
Более широкое значение составления словаря данного типа авторы видят
в области интердисциплинарной и когнитивной обработки и исследований
сербского языкового материала, который своими письменными и электронными
источниками из всех сфер человеческой жизни, а особенно из этонографии,
этнологии и культуры, предоставляет ценные данные для реконструкции
ценостных концептов и обнаружения системы ценностей, как универсальных,
так и национально специфических, характеризующих сербский язык и сербскую
культуру. Таким образом словарь бы предоставил на общем лингвистическом
и культурологическом планах возможность сравнения характеристик сербских
ценностей с ценностями в других языках и культурах, как в близкородственных
славянских языках, так и в других неславянских языках.
AB  - This paper presents a proposed compilation of a dictionary of values in the Serbian
language, which is to be based on the existing fi ndings of the Lublin branch of Polish
cognitive ethnolinguistics, of Russian ideography and conceptology, as well as of
Serbian traditional reconstructivist ethnolinguistics and more recent ethnolinguistics
of cognitive orientation. It contains a critical overview of the aforementioned
fi ndings and indicates the unresolved issues, which in the event of the realization
of the proposed dictionary would be resolved in the course of project proposal and
during all the stages of the preparation and compilation of the dictionary, ranging from
building the corpus, defi ning the list of entries – axiological concepts, their typology,
their categorization, the list of entries in the dictionary, their cross-referencing and
procedures in their lexicographic treatment. It is pointed out that the compilation
of a Serbian axiological dictionary would not only fi ll a void in contemporary
Serbian lexicography, but also make it part and parcel of the current trends in Slavic
conceptology and conceptography. Broader impact of the compilation of a dictionary
of this type could be seen in the area of interdisciplinary and cognitive treatment
and investigations of Serbian linguistic resources, which, through their written and
electronic sources related to all spheres of human existence, notably in the fi elds
of ethnography, ethnology and culture, offer invaluable evidence for reconstructing
axiological concepts and uncovering a value system, both universal and nationalspecifi
c, which distinguishes Serbian language and culture from the other ones. Thus,
at the general linguistic and culturological plane, a dictionary of this type would
enable us to compare the specifi cities of Serbian values with those pertaining to other
languages and cultures, both at the level of closely-related Slavic languages and other,
non-Slavic ones.
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
T2  - Јужнословенски филолог
T1  - Аксиолошки речник српског језика – предлог израде
T1  - Аксиологический словарь сербского языка – предложение по составлению словаря
T1  - Axiological Dictionary of the Serbian Language – a Proposal for its Compilation
SP  - 105
EP  - 126
VL  - 77
IS  - 2
DO  - 10.2298/JFI2102105R
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12670
ER  - 
@article{
author = "Ристић, Стана С. and Лазић-Коњик, Ивана В.",
year = "2021",
abstract = "У раду је предложена израда речника вредности српског језика, која би
се заснивала на досадашњим резултатима пољске когнитивне етнолингвистике лублинског усмерења, руске идеографије и концептологије и српске
традиционалне реконструктивне етнолингвистике и новије етнолингвистике когнитивног усмерења. Дат је критички преглед наведених резултата и
указано је на отворена питања, која би се у случају планираног речника решавала у току израде елабората и свим фазама припреме и израде речника,
почев од избора корпуса, одређивања списка одредница – аксиолошких концепата, њихове типологије, утврђивања организације, редоследа одредница
у речнику, начина њиховог повезивања и поступака њихове лексикографске
обраде. Истакнуто је да би израда српског аксиолошког речника не само
попунила празнину у савременој српској лексикографији него би је и увела
у актуелне токове најновије словенске концептологије и концептографије., В статье предлагается составить словарь ценностей сербского языка,
который основывался бы на нынешних результатах польской когнитивной
этнолингвистики люблинского направления, русской идеографии и
концептологии и сербской традиционной реконструктивной этнолингвистики
и новейшей этнолингвистики когнитивной направленности. Поэтому дается
критический обзор данных результатов и указывается на нерешенные
вопросы, которые бы в случае планируемого словаря решались в течение
подготовки проекта и во всех фазах подготовки и составления, начиная с
выбора корпуса, опредления списка слов – аксиологических коценптов и
их типологии, определения организации и порядка следования в словаре,
способа их связывания и поступка лексикографической обработки. В статье
подчеркивается, что составление сербского аксиологического словаря не только
восполнило бы недостающее место в сербской лексиографии, но и ввело бы ее
в актуальные течения новейшей славянской концептологии и концептографии.
Более широкое значение составления словаря данного типа авторы видят
в области интердисциплинарной и когнитивной обработки и исследований
сербского языкового материала, который своими письменными и электронными
источниками из всех сфер человеческой жизни, а особенно из этонографии,
этнологии и культуры, предоставляет ценные данные для реконструкции
ценостных концептов и обнаружения системы ценностей, как универсальных,
так и национально специфических, характеризующих сербский язык и сербскую
культуру. Таким образом словарь бы предоставил на общем лингвистическом
и культурологическом планах возможность сравнения характеристик сербских
ценностей с ценностями в других языках и культурах, как в близкородственных
славянских языках, так и в других неславянских языках., This paper presents a proposed compilation of a dictionary of values in the Serbian
language, which is to be based on the existing fi ndings of the Lublin branch of Polish
cognitive ethnolinguistics, of Russian ideography and conceptology, as well as of
Serbian traditional reconstructivist ethnolinguistics and more recent ethnolinguistics
of cognitive orientation. It contains a critical overview of the aforementioned
fi ndings and indicates the unresolved issues, which in the event of the realization
of the proposed dictionary would be resolved in the course of project proposal and
during all the stages of the preparation and compilation of the dictionary, ranging from
building the corpus, defi ning the list of entries – axiological concepts, their typology,
their categorization, the list of entries in the dictionary, their cross-referencing and
procedures in their lexicographic treatment. It is pointed out that the compilation
of a Serbian axiological dictionary would not only fi ll a void in contemporary
Serbian lexicography, but also make it part and parcel of the current trends in Slavic
conceptology and conceptography. Broader impact of the compilation of a dictionary
of this type could be seen in the area of interdisciplinary and cognitive treatment
and investigations of Serbian linguistic resources, which, through their written and
electronic sources related to all spheres of human existence, notably in the fi elds
of ethnography, ethnology and culture, offer invaluable evidence for reconstructing
axiological concepts and uncovering a value system, both universal and nationalspecifi
c, which distinguishes Serbian language and culture from the other ones. Thus,
at the general linguistic and culturological plane, a dictionary of this type would
enable us to compare the specifi cities of Serbian values with those pertaining to other
languages and cultures, both at the level of closely-related Slavic languages and other,
non-Slavic ones.",
publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ, Београд : Српска академија наука и уметности",
journal = "Јужнословенски филолог",
title = "Аксиолошки речник српског језика – предлог израде, Аксиологический словарь сербского языка – предложение по составлению словаря, Axiological Dictionary of the Serbian Language – a Proposal for its Compilation",
pages = "105-126",
volume = "77",
number = "2",
doi = "10.2298/JFI2102105R",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12670"
}
Ристић, С. С.,& Лазић-Коњик, И. В.. (2021). Аксиолошки речник српског језика – предлог израде. in Јужнословенски филолог
Београд : Институт за српски језик САНУ., 77(2), 105-126.
https://doi.org/10.2298/JFI2102105R
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12670
Ристић СС, Лазић-Коњик ИВ. Аксиолошки речник српског језика – предлог израде. in Јужнословенски филолог. 2021;77(2):105-126.
doi:10.2298/JFI2102105R
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12670 .
Ристић, Стана С., Лазић-Коњик, Ивана В., "Аксиолошки речник српског језика – предлог израде" in Јужнословенски филолог, 77, no. 2 (2021):105-126,
https://doi.org/10.2298/JFI2102105R .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12670 .

Sanja Krimer-Gaborović : Prepoznavanje i imenovanje boja u engleskom i srpskom jeziku

Лазић Коњик, Ивана

(Београд : Институт за српски језик САНУ, 2021)

TY  - JOUR
AU  - Лазић Коњик, Ивана
PY  - 2021
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/11957
AB  - Монографија Сање Кример-Габоровић Prepoznavanje i imenovanje
boja u engleskom i srpskom jeziku објављена је 2019. год. као електронска
књига у едицији Е-дисертације Филозофског факултета у Новом Саду
(књ. 20). Проистекла је из текста докторске дисертације под насловом
„Семантичка и творбена синтагматика лексема којима се именују боје
у енглеском и српском језику: когнитивнолингвистички приступ“, која
је одбрањена на Филозофском факултету у Новом Саду, 2011. године,
под менторством проф. Твртка Прћића и представља, према речима ауторке, „kognitivnolingvističku studiju o semantičkoj i tvorbenoj sintagmatici
engleskih naziva za 11 osnovnih kategorija boja (...) i njihovih srpskih
prevodnih ekvivalenata“.
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
T2  - Јужнословенски филолог
T1  - Sanja Krimer-Gaborović : Prepoznavanje i imenovanje boja u engleskom i srpskom jeziku
EP  - 281
VL  - 77
VL  - 271
IS  - 1
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11957
ER  - 
@article{
author = "Лазић Коњик, Ивана",
year = "2021",
abstract = "Монографија Сање Кример-Габоровић Prepoznavanje i imenovanje
boja u engleskom i srpskom jeziku објављена је 2019. год. као електронска
књига у едицији Е-дисертације Филозофског факултета у Новом Саду
(књ. 20). Проистекла је из текста докторске дисертације под насловом
„Семантичка и творбена синтагматика лексема којима се именују боје
у енглеском и српском језику: когнитивнолингвистички приступ“, која
је одбрањена на Филозофском факултету у Новом Саду, 2011. године,
под менторством проф. Твртка Прћића и представља, према речима ауторке, „kognitivnolingvističku studiju o semantičkoj i tvorbenoj sintagmatici
engleskih naziva za 11 osnovnih kategorija boja (...) i njihovih srpskih
prevodnih ekvivalenata“.",
publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ, Београд : Српска академија наука и уметности",
journal = "Јужнословенски филолог",
title = "Sanja Krimer-Gaborović : Prepoznavanje i imenovanje boja u engleskom i srpskom jeziku",
pages = "281",
volume = "77, 271",
number = "1",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11957"
}
Лазић Коњик, И.. (2021). Sanja Krimer-Gaborović : Prepoznavanje i imenovanje boja u engleskom i srpskom jeziku. in Јужнословенски филолог
Београд : Институт за српски језик САНУ., 77(1).
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11957
Лазић Коњик И. Sanja Krimer-Gaborović : Prepoznavanje i imenovanje boja u engleskom i srpskom jeziku. in Јужнословенски филолог. 2021;77(1):null-281.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11957 .
Лазић Коњик, Ивана, "Sanja Krimer-Gaborović : Prepoznavanje i imenovanje boja u engleskom i srpskom jeziku" in Јужнословенски филолог, 77, no. 1 (2021),
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11957 .

Интенционалност као критеријум класификације емоционалних глагола у српском језику

Миленковић, Ана В.

(Београд : Друштво за српскохрватски језик и књижевност Србије, 2021)

TY  - JOUR
AU  - Миленковић, Ана В.
PY  - 2021
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/12702
AB  - У раду се анализирају глаголи којима се означава узрочно-последичан процес изазивања емоција или емоционалних промена у другоме. Општа семантичка структура тзв.
емоционално-активних глагола (према Миленковић 2015, 2017) подразумева учешће двају
актаната: каузатора емоције и доживљавача емоције (односно, носиоца одређеног емоционалног стања). Истраживање је спроведено на корпусу од 242 глагола, а разумевање
структуре значења емоционално-активних глагола засновано је на препознавању елемента
намере. Анализа грађе показала је да интенционалност није део лексичког значења глагола,
већ је њено препознавање условљено сагледавањем ширег ситуационог контекста у којем
је глагол употребљен.
AB  - The paper analyzes verbs which denote the process of causing emotions or emotional
changes in others. The semantic structure of emotionally-active verbs (according to Milenković
2015, 2017) implies the participation of two actants: the causative stimulus (the provoker of
the emotion) and the experiencer of emotion (that is, the bearer of a certain emotional state).
The research was conducted on a corpus of 242 verbs, whereas the understanding of the meaning
structure of emotionally-active verbs was based on recognizing the intention to provoke a
certain emotion in another person or to influence a change in his emotional state. The analysis
of the material showed that intentionality is not a part of the verb’s lexical meaning, and that
its recognition is conditioned by the understanding of the broader situational context in which
the verb is used.
PB  - Београд : Друштво за српскохрватски језик и књижевност Србије
T2  - Књижевност и језик
T1  - Интенционалност као критеријум класификације емоционалних глагола у српском језику
T1  - Intentionality as a Criteria for the Classification of Emotion Verbs in the Serbian Language
SP  - 83
EP  - 95
VL  - 68
IS  - 1
DO  - 10.18485/kij.2021.68.1.7
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12702
ER  - 
@article{
author = "Миленковић, Ана В.",
year = "2021",
abstract = "У раду се анализирају глаголи којима се означава узрочно-последичан процес изазивања емоција или емоционалних промена у другоме. Општа семантичка структура тзв.
емоционално-активних глагола (према Миленковић 2015, 2017) подразумева учешће двају
актаната: каузатора емоције и доживљавача емоције (односно, носиоца одређеног емоционалног стања). Истраживање је спроведено на корпусу од 242 глагола, а разумевање
структуре значења емоционално-активних глагола засновано је на препознавању елемента
намере. Анализа грађе показала је да интенционалност није део лексичког значења глагола,
већ је њено препознавање условљено сагледавањем ширег ситуационог контекста у којем
је глагол употребљен., The paper analyzes verbs which denote the process of causing emotions or emotional
changes in others. The semantic structure of emotionally-active verbs (according to Milenković
2015, 2017) implies the participation of two actants: the causative stimulus (the provoker of
the emotion) and the experiencer of emotion (that is, the bearer of a certain emotional state).
The research was conducted on a corpus of 242 verbs, whereas the understanding of the meaning
structure of emotionally-active verbs was based on recognizing the intention to provoke a
certain emotion in another person or to influence a change in his emotional state. The analysis
of the material showed that intentionality is not a part of the verb’s lexical meaning, and that
its recognition is conditioned by the understanding of the broader situational context in which
the verb is used.",
publisher = "Београд : Друштво за српскохрватски језик и књижевност Србије",
journal = "Књижевност и језик",
title = "Интенционалност као критеријум класификације емоционалних глагола у српском језику, Intentionality as a Criteria for the Classification of Emotion Verbs in the Serbian Language",
pages = "83-95",
volume = "68",
number = "1",
doi = "10.18485/kij.2021.68.1.7",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12702"
}
Миленковић, А. В.. (2021). Интенционалност као критеријум класификације емоционалних глагола у српском језику. in Књижевност и језик
Београд : Друштво за српскохрватски језик и књижевност Србије., 68(1), 83-95.
https://doi.org/10.18485/kij.2021.68.1.7
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12702
Миленковић АВ. Интенционалност као критеријум класификације емоционалних глагола у српском језику. in Књижевност и језик. 2021;68(1):83-95.
doi:10.18485/kij.2021.68.1.7
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12702 .
Миленковић, Ана В., "Интенционалност као критеријум класификације емоционалних глагола у српском језику" in Књижевност и језик, 68, no. 1 (2021):83-95,
https://doi.org/10.18485/kij.2021.68.1.7 .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12702 .

Језичка анксиозност код говорникâ косовско-ресавског дијалекта у контакту са стандардним идиомом

Чопа, Миљана

(Нови Сад : Матица српска, 2021)

TY  - JOUR
AU  - Чопа, Миљана
PY  - 2021
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/11924
AB  - Језичка анксиозност представља осећај нелагоде, тензије или неке врсте непријатности која се јавља када се говорник нађе у ситуацији која од њега захтева да на одређени начин употребљава језик или језички варијетет којим не влада у потпуности. Истраживање је предузето с циљем да се испита појава језичке анксиозности код говорникâ косовско-ресавског дијалекта при контакту са стандардним језиком. Истраживањем су обухваћени и поједини аспекти који се тичу ставова говорникâ према сопственом дијалекатском говору и према стандардном језику. Резултати добијени овим истраживањем могу бити од користи за даља истраживања ове појаве, будући да на материјалу српских народних говора досад нису вршена.
AB  - Language anxiety is a feeling of nervousness, tension or some kind of discomfort that occurs when a speaker finds himself in a situation that requires the use of a language or a language variety with which the speaker is not fully proficient. This research was undertaken with aim of examining the occurrence of language anxiety within the speakers of Kosovo-Resava dialect when they come in contact with the standard language. The research also covers certain aspects concerning the attitudes of speakers towards their own dialect and towards the standard language. The results obtained by this research can be useful for further research of this phenomenon, since this kind of research has not been carried out so far on the material of Serbian dialects.
PB  - Нови Сад : Матица српска
T2  - Зборник Матице српске за филологију и лингвистику
T1  - Језичка анксиозност код говорникâ косовско-ресавског дијалекта у контакту са стандардним идиомом
T1  - Language Anxiety in Speakers of Kosovo-Resava Dialect in Contact with Standard Language
SP  - 115
EP  - 130
VL  - 64
IS  - 1
DO  - 10.18485/ms_zmsfil.2021.64.1.6
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11924
ER  - 
@article{
author = "Чопа, Миљана",
year = "2021",
abstract = "Језичка анксиозност представља осећај нелагоде, тензије или неке врсте непријатности која се јавља када се говорник нађе у ситуацији која од њега захтева да на одређени начин употребљава језик или језички варијетет којим не влада у потпуности. Истраживање је предузето с циљем да се испита појава језичке анксиозности код говорникâ косовско-ресавског дијалекта при контакту са стандардним језиком. Истраживањем су обухваћени и поједини аспекти који се тичу ставова говорникâ према сопственом дијалекатском говору и према стандардном језику. Резултати добијени овим истраживањем могу бити од користи за даља истраживања ове појаве, будући да на материјалу српских народних говора досад нису вршена., Language anxiety is a feeling of nervousness, tension or some kind of discomfort that occurs when a speaker finds himself in a situation that requires the use of a language or a language variety with which the speaker is not fully proficient. This research was undertaken with aim of examining the occurrence of language anxiety within the speakers of Kosovo-Resava dialect when they come in contact with the standard language. The research also covers certain aspects concerning the attitudes of speakers towards their own dialect and towards the standard language. The results obtained by this research can be useful for further research of this phenomenon, since this kind of research has not been carried out so far on the material of Serbian dialects.",
publisher = "Нови Сад : Матица српска",
journal = "Зборник Матице српске за филологију и лингвистику",
title = "Језичка анксиозност код говорникâ косовско-ресавског дијалекта у контакту са стандардним идиомом, Language Anxiety in Speakers of Kosovo-Resava Dialect in Contact with Standard Language",
pages = "115-130",
volume = "64",
number = "1",
doi = "10.18485/ms_zmsfil.2021.64.1.6",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11924"
}
Чопа, М.. (2021). Језичка анксиозност код говорникâ косовско-ресавског дијалекта у контакту са стандардним идиомом. in Зборник Матице српске за филологију и лингвистику
Нови Сад : Матица српска., 64(1), 115-130.
https://doi.org/10.18485/ms_zmsfil.2021.64.1.6
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11924
Чопа М. Језичка анксиозност код говорникâ косовско-ресавског дијалекта у контакту са стандардним идиомом. in Зборник Матице српске за филологију и лингвистику. 2021;64(1):115-130.
doi:10.18485/ms_zmsfil.2021.64.1.6
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11924 .
Чопа, Миљана, "Језичка анксиозност код говорникâ косовско-ресавског дијалекта у контакту са стандардним идиомом" in Зборник Матице српске за филологију и лингвистику, 64, no. 1 (2021):115-130,
https://doi.org/10.18485/ms_zmsfil.2021.64.1.6 .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11924 .

Теоријски приступи глаголском виду у српској граматикографији

Спасојевић, Марина Љ.

(Београд : Међународни славистички центар на Филолошком факултету, 2021)

TY  - JOUR
AU  - Спасојевић, Марина Љ.
PY  - 2021
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/11938
AB  - В работе указывается, что в сербских грамматиках в XIX и XX веках использовался традиционный подход. Новые познания в течение этих двух веков внедрялись медленно. Начало
XX века внесло изменения в классификацию глагольного вида в соответствии, прежде всего,
с теорией функционально-семантических полей, но и с теорией семантических локализаций.
Указывается и на применение теоретическо-методологических подходов к аспектологическим
проблемным вопросам в сербской лингвистической среде, оставшихся без влияния на грамматические описания вида. Они в основном применялись в сопоставительных и типологических
исследованиях сербского и других языков, в том числе аспектуальные классы Вендлера, теория
двухкомпонентного аспекта и т. д.
AB  - У раду се анализира заступљеност теоријско-методолошких приступа и праваца
у представљању категорије глаголског вида и класификације глагола по виду у српским
граматикама. Указује се и на примену теоријско-методолошких приступа аспектолошкој
проблематици у српској лингвистичкој средини који су остали без утицаја на граматичке
описе вида, а углавном су примењивани у контрастивним и типолошким истраживањима
српског са другим језицима.
PB  - Београд : Међународни славистички центар на Филолошком факултету
T2  - Научни састанак слависта у Вукове дане
T1  - Теоријски приступи глаголском виду у српској граматикографији
T1  - Теоретические подходы к глагольному виду в сербской грамmатикографии
SP  - 153
EP  - 163
VL  - 50
IS  - 1
DO  - 10.18485/msc.2021.50.1.ch14
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11938
ER  - 
@article{
author = "Спасојевић, Марина Љ.",
year = "2021",
abstract = "В работе указывается, что в сербских грамматиках в XIX и XX веках использовался традиционный подход. Новые познания в течение этих двух веков внедрялись медленно. Начало
XX века внесло изменения в классификацию глагольного вида в соответствии, прежде всего,
с теорией функционально-семантических полей, но и с теорией семантических локализаций.
Указывается и на применение теоретическо-методологических подходов к аспектологическим
проблемным вопросам в сербской лингвистической среде, оставшихся без влияния на грамматические описания вида. Они в основном применялись в сопоставительных и типологических
исследованиях сербского и других языков, в том числе аспектуальные классы Вендлера, теория
двухкомпонентного аспекта и т. д., У раду се анализира заступљеност теоријско-методолошких приступа и праваца
у представљању категорије глаголског вида и класификације глагола по виду у српским
граматикама. Указује се и на примену теоријско-методолошких приступа аспектолошкој
проблематици у српској лингвистичкој средини који су остали без утицаја на граматичке
описе вида, а углавном су примењивани у контрастивним и типолошким истраживањима
српског са другим језицима.",
publisher = "Београд : Међународни славистички центар на Филолошком факултету",
journal = "Научни састанак слависта у Вукове дане",
title = "Теоријски приступи глаголском виду у српској граматикографији, Теоретические подходы к глагольному виду в сербской грамmатикографии",
pages = "153-163",
volume = "50",
number = "1",
doi = "10.18485/msc.2021.50.1.ch14",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11938"
}
Спасојевић, М. Љ.. (2021). Теоријски приступи глаголском виду у српској граматикографији. in Научни састанак слависта у Вукове дане
Београд : Међународни славистички центар на Филолошком факултету., 50(1), 153-163.
https://doi.org/10.18485/msc.2021.50.1.ch14
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11938
Спасојевић МЉ. Теоријски приступи глаголском виду у српској граматикографији. in Научни састанак слависта у Вукове дане. 2021;50(1):153-163.
doi:10.18485/msc.2021.50.1.ch14
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11938 .
Спасојевић, Марина Љ., "Теоријски приступи глаголском виду у српској граматикографији" in Научни састанак слависта у Вукове дане, 50, no. 1 (2021):153-163,
https://doi.org/10.18485/msc.2021.50.1.ch14 .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11938 .

Дијалекатска језичка слика света као лингвокултуролошки феномен

Милосављевић, Тања З.

(Београд : Међународни славистички центар на Филолошком факултету, 2021)

TY  - JOUR
AU  - Милосављевић, Тања З.
PY  - 2021
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/11940
AB  - Савремена словенска дијалектологија усмерена је на расветљавање феномена дијалекатске језичке слике света као територијално ограниченог сегмента националне језичке
слике света. Актуелна истраживања у овој области науке о језику, посебно у русистици,
дају значајне резултате у реконструисању модела концептуализације и категоризације
објективне стварности у свести носилаца народних говора и њиховој језичкој интерпретацији и репрезентацији. Комбиновање модерних теорија и методолошких механизама,
пре свега лингвокогнитивистичких и лингвокултуролошких, показало се као адекватан
поступак у анализи дијалекатског материјала. Дијалекатска лексика сагледава се као одраз
погледа на свет и менталитета дијалекатске језичке личности, а дијалекатски речници постају најрелевантнији извори за проучавање лингвокултурних специфичности конкретне
говорне заједнице. Наш циљ је оријентисан на приказ модела концептуализације стварности дијалекатске језичке личности и вербалну манифестацију одређених културних /
аксиолошких концепата на дијалекатској језичкој слици света српског језика, с обзиром
на чињеницу да се дијалекти одликују богатим културолошким потенцијалом, чије проучавање са становишта лингвокултурологије шири могућности језичких истраживања. У
раду ћемо представити реализацију концепта (не)хигијене у језичком сазнању носилаца
призренско-тимочких говора, његову когнитивну интерпретацију и вербалну манифестацију на призренско-тимочкој дијалекатској слици света и покушати да издвојимо специфичне лингвокултурне елементе који одсликавају карактеристике менталитета и погледа
на свет ове говорне заједнице.
AB  - Contemporary Slavic dialectology is focused on shedding light on the phenomenon of the dialectical
image of the world as a territorially limited segment of the national linguistic image of the
world. Current research in this field of language study, especially in Russian studies, is the source of
significant results for the reconstruction of the model of conceptualization and categorization of objective
reality in the consciousness of the bearers of national speech and their linguistic interpretation and
representation. The combination of modern theories and methodological mechanisms, primarily linguocognitive,
anthropocentric, linguocultural has proven itself to be an adequate procedure in the analysis
of dialectical material. Dialectical lexis is viewed as an adequate reflection of the world view and
the mentality of the dialectical linguistic persona, and dialectical dictionaries have become the most
relevant sources of study of linguacultural specificities of a specific speech community. A linguocultural
approach to the dialectical lexical system enables the extraction of cultural components contained
in the semantic content of the linguistic units in which we find accumulated information on the way of
thinking, life and traditional culture of a community. The paper presents the realizations of certain axiological
and cultural concepts in the linguistic knowledge of the bearers of the Serbian folk speeches
and their manifestation in the Serbian dialectical (Prizren-Timok) linguistic image of the world.
PB  - Београд : Међународни славистички центар на Филолошком факултету
T2  - Научни састанак слависта у Вукове дане
T1  - Дијалекатска језичка слика света као лингвокултуролошки феномен
T1  - The Dialectical Image of the World as a Linguacultural Phenomenon
SP  - 213
EP  - 221
VL  - 50
IS  - 1
DO  - 10.18485/msc.2021.50.1.ch19
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11940
ER  - 
@article{
author = "Милосављевић, Тања З.",
year = "2021",
abstract = "Савремена словенска дијалектологија усмерена је на расветљавање феномена дијалекатске језичке слике света као територијално ограниченог сегмента националне језичке
слике света. Актуелна истраживања у овој области науке о језику, посебно у русистици,
дају значајне резултате у реконструисању модела концептуализације и категоризације
објективне стварности у свести носилаца народних говора и њиховој језичкој интерпретацији и репрезентацији. Комбиновање модерних теорија и методолошких механизама,
пре свега лингвокогнитивистичких и лингвокултуролошких, показало се као адекватан
поступак у анализи дијалекатског материјала. Дијалекатска лексика сагледава се као одраз
погледа на свет и менталитета дијалекатске језичке личности, а дијалекатски речници постају најрелевантнији извори за проучавање лингвокултурних специфичности конкретне
говорне заједнице. Наш циљ је оријентисан на приказ модела концептуализације стварности дијалекатске језичке личности и вербалну манифестацију одређених културних /
аксиолошких концепата на дијалекатској језичкој слици света српског језика, с обзиром
на чињеницу да се дијалекти одликују богатим културолошким потенцијалом, чије проучавање са становишта лингвокултурологије шири могућности језичких истраживања. У
раду ћемо представити реализацију концепта (не)хигијене у језичком сазнању носилаца
призренско-тимочких говора, његову когнитивну интерпретацију и вербалну манифестацију на призренско-тимочкој дијалекатској слици света и покушати да издвојимо специфичне лингвокултурне елементе који одсликавају карактеристике менталитета и погледа
на свет ове говорне заједнице., Contemporary Slavic dialectology is focused on shedding light on the phenomenon of the dialectical
image of the world as a territorially limited segment of the national linguistic image of the
world. Current research in this field of language study, especially in Russian studies, is the source of
significant results for the reconstruction of the model of conceptualization and categorization of objective
reality in the consciousness of the bearers of national speech and their linguistic interpretation and
representation. The combination of modern theories and methodological mechanisms, primarily linguocognitive,
anthropocentric, linguocultural has proven itself to be an adequate procedure in the analysis
of dialectical material. Dialectical lexis is viewed as an adequate reflection of the world view and
the mentality of the dialectical linguistic persona, and dialectical dictionaries have become the most
relevant sources of study of linguacultural specificities of a specific speech community. A linguocultural
approach to the dialectical lexical system enables the extraction of cultural components contained
in the semantic content of the linguistic units in which we find accumulated information on the way of
thinking, life and traditional culture of a community. The paper presents the realizations of certain axiological
and cultural concepts in the linguistic knowledge of the bearers of the Serbian folk speeches
and their manifestation in the Serbian dialectical (Prizren-Timok) linguistic image of the world.",
publisher = "Београд : Међународни славистички центар на Филолошком факултету",
journal = "Научни састанак слависта у Вукове дане",
title = "Дијалекатска језичка слика света као лингвокултуролошки феномен, The Dialectical Image of the World as a Linguacultural Phenomenon",
pages = "213-221",
volume = "50",
number = "1",
doi = "10.18485/msc.2021.50.1.ch19",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11940"
}
Милосављевић, Т. З.. (2021). Дијалекатска језичка слика света као лингвокултуролошки феномен. in Научни састанак слависта у Вукове дане
Београд : Међународни славистички центар на Филолошком факултету., 50(1), 213-221.
https://doi.org/10.18485/msc.2021.50.1.ch19
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11940
Милосављевић ТЗ. Дијалекатска језичка слика света као лингвокултуролошки феномен. in Научни састанак слависта у Вукове дане. 2021;50(1):213-221.
doi:10.18485/msc.2021.50.1.ch19
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11940 .
Милосављевић, Тања З., "Дијалекатска језичка слика света као лингвокултуролошки феномен" in Научни састанак слависта у Вукове дане, 50, no. 1 (2021):213-221,
https://doi.org/10.18485/msc.2021.50.1.ch19 .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11940 .

Лингвистички аспекти филозофске мисли Љубомира Недића (1858–1902)

Ивановић, Ненад Б.

(Београд : Међународни славистички центар на Филолошком факултету, 2021)

TY  - JOUR
AU  - Ивановић, Ненад Б.
PY  - 2021
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/11936
AB  - to the field of linguistics can be divided into two thematic wholes: 1) the description of the
logic category of notion as opposed to the linguistic category of word, and 2) the logic representation
of јudgement in relation to the linguistic representation of sentence. In this paper we analyze philosophical
views of Ljubomir Nedić in relation to the two abovementioned wholes. Then we proceed to
consider the significance of Nedić’s scientific views in the context of the Serbian linguistics at the end
of the 19th century.
AB  - Филозофска мисао Љубомира Недића која стоји у непосредној вези са лингвистиком
може се класификовати у две тематске целине: 1) опис основних одлика појма као логичке
категорије у односу на реч као категорију граматичког система, и 2) опис логичке представе суда у односу на лингвистичку представу реченице. У раду се износе и анализирају филозофски погледи Љ. Недића која стоје у вези са обе изложене целине, а затим се разматра
значај тих погледа за српску лингвистику с краја 19. века.
PB  - Београд : Међународни славистички центар на Филолошком факултету
T2  - Научни састанак слависта у Вукове дане
T1  - Лингвистички аспекти филозофске мисли Љубомира Недића (1858–1902)
T1  - Linguistic Aspects of Phylosophical Thought of Ljubomir Nedić (1858–1902)
SP  - 101
EP  - 108
VL  - 50
IS  - 1
DO  - 10.18485/msc.2021.50.1.ch9
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11936
ER  - 
@article{
author = "Ивановић, Ненад Б.",
year = "2021",
abstract = "to the field of linguistics can be divided into two thematic wholes: 1) the description of the
logic category of notion as opposed to the linguistic category of word, and 2) the logic representation
of јudgement in relation to the linguistic representation of sentence. In this paper we analyze philosophical
views of Ljubomir Nedić in relation to the two abovementioned wholes. Then we proceed to
consider the significance of Nedić’s scientific views in the context of the Serbian linguistics at the end
of the 19th century., Филозофска мисао Љубомира Недића која стоји у непосредној вези са лингвистиком
може се класификовати у две тематске целине: 1) опис основних одлика појма као логичке
категорије у односу на реч као категорију граматичког система, и 2) опис логичке представе суда у односу на лингвистичку представу реченице. У раду се износе и анализирају филозофски погледи Љ. Недића која стоје у вези са обе изложене целине, а затим се разматра
значај тих погледа за српску лингвистику с краја 19. века.",
publisher = "Београд : Међународни славистички центар на Филолошком факултету",
journal = "Научни састанак слависта у Вукове дане",
title = "Лингвистички аспекти филозофске мисли Љубомира Недића (1858–1902), Linguistic Aspects of Phylosophical Thought of Ljubomir Nedić (1858–1902)",
pages = "101-108",
volume = "50",
number = "1",
doi = "10.18485/msc.2021.50.1.ch9",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11936"
}
Ивановић, Н. Б.. (2021). Лингвистички аспекти филозофске мисли Љубомира Недића (1858–1902). in Научни састанак слависта у Вукове дане
Београд : Међународни славистички центар на Филолошком факултету., 50(1), 101-108.
https://doi.org/10.18485/msc.2021.50.1.ch9
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11936
Ивановић НБ. Лингвистички аспекти филозофске мисли Љубомира Недића (1858–1902). in Научни састанак слависта у Вукове дане. 2021;50(1):101-108.
doi:10.18485/msc.2021.50.1.ch9
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11936 .
Ивановић, Ненад Б., "Лингвистички аспекти филозофске мисли Љубомира Недића (1858–1902)" in Научни састанак слависта у Вукове дане, 50, no. 1 (2021):101-108,
https://doi.org/10.18485/msc.2021.50.1.ch9 .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11936 .

Пејоративи у номинацији човека у српском језику

Јовановић, Јована Б.

(Београд : Институт за српски језик САНУ, 2021)

TY  - JOUR
AU  - Јовановић, Јована Б.
PY  - 2021
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/11953
AB  - Предмет истраживања у овом раду представљају лексеме пејоративног
значења којима се у савременом српском језику именује и квалификује човек.
Ове експресивне номинационе јединице, чија конотација може бити погрдна,
презрива, подругљива или иронична, анализиране су са лексичко-семантичког и дериватолошког становишта, са циљем да се утврде параметри на основу којих се појединци и друштвене групе оцењују негативно, те да се на тај
начин дође до релевантне класификације пејоратива на лексичко-семантичке
групе. Семантичка анализа прожета је лингвокултуролошким запажањима о
колективним уверењима, стереотипима и еталонима који постоје у српској
друштвено-језичкој заједници, а на основу којих је могуће указати на неке
карактеристике језичке слике света говорника српског језика. Такође, у раду
се указује на различита језичка средства – творбене и лексичке механизме
продуктивне у формирању пејоративних јединица којима се именује човек,
како би се истакло да погрдно значење подједнако уобичајено може бити производ семантичке колико и афиксалне деривације.
AB  - The objective of this research is the pejorative connotation of lexemes denoting
and qualifying people in the contemporary Serbian language. These nominal units
with negative expressive tonality have a specific semantic structure where, apart from
denotative components, connotative semantic components – evaluative, expressive
and emotional semes – play a significant function in the forming of their lexical meaning.
Pejorative terms for people have been analysed from different points of view,
such as lexical-semantic, derivative and linguo-cultural at some points. The main goal
was to establish parameters having a negative impact on certain individuals or social
groups within the Serbian cultural and linguistic background – to reveal the collective
negative assessment based on different associations, stereotypes, beliefs and
prejudice incorporated in the Serbian linguistic and social community. The choice of
speaker’s nomination units used to point to one’s ethnical or religious beliefs , age,
sexual orientation, social or financial status, physical or intellectual shortcomings,
mental handicap, personal characteristics, etc. is the index of the person’s negative
and contemptuous emotional attitude to the members of the linguistic community
within the aforementioned marks. Therefore, the classification of lexemes in this research
is primarily based on the semantic criterion, where we have defined seven
thematic categories of pejorative terms. On the other hand, we were also interested in
some structural (derivative) characteristics of derogatory nouns referring to people in
the Serbian language. It has been established that the pejorative meaning might be a
product of semantic and affixal derivation. The traditional approach to studying lexical
meaning in this research is related to the cognitive approach, combining componential
and conceptual methods of analysis with the descriptive method.
AB  - Предметом исследования в статье являются лексемы с оскорбительным значением, которыми в современном сербском языке может именоваться человек. В
их семантической структуре наряду с компонентами денотации, значительную
роль в формировании лексического значения играют и коннотативные семантические компоненты: оценочные, экспрессивные и эмоциональные семы. Отрицательная коннотация в этих единицах номинации может быть пейоративная,
презрительная, оскорбительная и ироничная. Имена существительные, которые
обозначают человека проанализированы с лексико-семантического, лингвокультурологического, словообразовательного аспектов. Цель исследования: утвердить параметры, на основе которых человек или социальная группа в сербской
культурно-языковой среде оцениваются отрицательно, а также коллективные
взгляды, предрассудки и генерализации мотивирующие презрительное эмоциональное отношение именующего. Известно, что оскорбительное название, которое человек употребляет, называя другого человека – в большинстве случаев
продукт не его индивидуальной, а уже сформированной, лексикализованной
оценки вложеной в семантическую структуру пейоративной лексической единицы. Коллективная отрицательная оценка основана на различных ассоциациях,
стереотипах и эталонах, которые существуют в сербском социально-языковом
коллективе. Языковая картина мира, которую представляют пейоративы в сфере
ЧЕЛОВЕК показывает отрицательные коллективные взгляды на многие виды различий отдельных членов общества. Данные единицы номинации эксплицируют
этническую и религиозную принадлежность, возраст, сексуальную ориентацию и наклонности, социальные и материальные статусы, физические и интеллектуальные недостатки, нарушения и отставания в развитии и т. п. В работе, также, указывается на различные словообразовательные и лексические способы
формирования пейоративных единиц номинации человека. Утверждается, что
оскорбительное значение может быть продуктом семантического и аффиксалього способов словообразования.
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
T2  - Јужнословенски филолог
T1  - Пејоративи у номинацији човека у српском језику
T1  - Пейоративные названия лиц в сербском языке
T1  - Pejorative Terms for People in the Serbian Language
SP  - 127
EP  - 161
VL  - 77
IS  - 1
DO  - 10.2298/JFI2101127J
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11953
ER  - 
@article{
author = "Јовановић, Јована Б.",
year = "2021",
abstract = "Предмет истраживања у овом раду представљају лексеме пејоративног
значења којима се у савременом српском језику именује и квалификује човек.
Ове експресивне номинационе јединице, чија конотација може бити погрдна,
презрива, подругљива или иронична, анализиране су са лексичко-семантичког и дериватолошког становишта, са циљем да се утврде параметри на основу којих се појединци и друштвене групе оцењују негативно, те да се на тај
начин дође до релевантне класификације пејоратива на лексичко-семантичке
групе. Семантичка анализа прожета је лингвокултуролошким запажањима о
колективним уверењима, стереотипима и еталонима који постоје у српској
друштвено-језичкој заједници, а на основу којих је могуће указати на неке
карактеристике језичке слике света говорника српског језика. Такође, у раду
се указује на различита језичка средства – творбене и лексичке механизме
продуктивне у формирању пејоративних јединица којима се именује човек,
како би се истакло да погрдно значење подједнако уобичајено може бити производ семантичке колико и афиксалне деривације., The objective of this research is the pejorative connotation of lexemes denoting
and qualifying people in the contemporary Serbian language. These nominal units
with negative expressive tonality have a specific semantic structure where, apart from
denotative components, connotative semantic components – evaluative, expressive
and emotional semes – play a significant function in the forming of their lexical meaning.
Pejorative terms for people have been analysed from different points of view,
such as lexical-semantic, derivative and linguo-cultural at some points. The main goal
was to establish parameters having a negative impact on certain individuals or social
groups within the Serbian cultural and linguistic background – to reveal the collective
negative assessment based on different associations, stereotypes, beliefs and
prejudice incorporated in the Serbian linguistic and social community. The choice of
speaker’s nomination units used to point to one’s ethnical or religious beliefs , age,
sexual orientation, social or financial status, physical or intellectual shortcomings,
mental handicap, personal characteristics, etc. is the index of the person’s negative
and contemptuous emotional attitude to the members of the linguistic community
within the aforementioned marks. Therefore, the classification of lexemes in this research
is primarily based on the semantic criterion, where we have defined seven
thematic categories of pejorative terms. On the other hand, we were also interested in
some structural (derivative) characteristics of derogatory nouns referring to people in
the Serbian language. It has been established that the pejorative meaning might be a
product of semantic and affixal derivation. The traditional approach to studying lexical
meaning in this research is related to the cognitive approach, combining componential
and conceptual methods of analysis with the descriptive method., Предметом исследования в статье являются лексемы с оскорбительным значением, которыми в современном сербском языке может именоваться человек. В
их семантической структуре наряду с компонентами денотации, значительную
роль в формировании лексического значения играют и коннотативные семантические компоненты: оценочные, экспрессивные и эмоциональные семы. Отрицательная коннотация в этих единицах номинации может быть пейоративная,
презрительная, оскорбительная и ироничная. Имена существительные, которые
обозначают человека проанализированы с лексико-семантического, лингвокультурологического, словообразовательного аспектов. Цель исследования: утвердить параметры, на основе которых человек или социальная группа в сербской
культурно-языковой среде оцениваются отрицательно, а также коллективные
взгляды, предрассудки и генерализации мотивирующие презрительное эмоциональное отношение именующего. Известно, что оскорбительное название, которое человек употребляет, называя другого человека – в большинстве случаев
продукт не его индивидуальной, а уже сформированной, лексикализованной
оценки вложеной в семантическую структуру пейоративной лексической единицы. Коллективная отрицательная оценка основана на различных ассоциациях,
стереотипах и эталонах, которые существуют в сербском социально-языковом
коллективе. Языковая картина мира, которую представляют пейоративы в сфере
ЧЕЛОВЕК показывает отрицательные коллективные взгляды на многие виды различий отдельных членов общества. Данные единицы номинации эксплицируют
этническую и религиозную принадлежность, возраст, сексуальную ориентацию и наклонности, социальные и материальные статусы, физические и интеллектуальные недостатки, нарушения и отставания в развитии и т. п. В работе, также, указывается на различные словообразовательные и лексические способы
формирования пейоративных единиц номинации человека. Утверждается, что
оскорбительное значение может быть продуктом семантического и аффиксалього способов словообразования.",
publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ, Београд : Српска академија наука и уметности",
journal = "Јужнословенски филолог",
title = "Пејоративи у номинацији човека у српском језику, Пейоративные названия лиц в сербском языке, Pejorative Terms for People in the Serbian Language",
pages = "127-161",
volume = "77",
number = "1",
doi = "10.2298/JFI2101127J",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11953"
}
Јовановић, Ј. Б.. (2021). Пејоративи у номинацији човека у српском језику. in Јужнословенски филолог
Београд : Институт за српски језик САНУ., 77(1), 127-161.
https://doi.org/10.2298/JFI2101127J
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11953
Јовановић ЈБ. Пејоративи у номинацији човека у српском језику. in Јужнословенски филолог. 2021;77(1):127-161.
doi:10.2298/JFI2101127J
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11953 .
Јовановић, Јована Б., "Пејоративи у номинацији човека у српском језику" in Јужнословенски филолог, 77, no. 1 (2021):127-161,
https://doi.org/10.2298/JFI2101127J .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11953 .