Крстић, Ана М.

Link to this page

Authority KeyName Variants
orcid::0009-0009-0766-1323
  • Крстић, Ана М. (5)
  • Крстић, Ана (3)
  • Krstić, Ana (1)

Author's Bibliography

Про-дроп у позицији субјекта код говорника српског као завичајног језика са енглеског говорног подручја

Јакшић Перовић, Исидора З.; Крстић, Ана М.

(Крагујевац : ФИЛУМ, 2023)

TY  - CHAP
AU  - Јакшић Перовић, Исидора З.
AU  - Крстић, Ана М.
PY  - 2023
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/16032
AB  - У раду проучавамо допуштање про-дроп опције у позицији субјекта у српском као
завичајном језику говорника са енглеског говорног подручја. Циљ рада је утврдити да
ли и под којим околностима говорници испуштају субјекат исказан личном заменицом
у реченици. Будући да је српски језик про-дроп језик, тј. карактерише га изостављање
субјекта, а у енглеском је употреба субјекта обавезна, очекивали смо да ће, услед језичког
трансфера, говорници хиперпродуковати личне заменице у функцији субјекта. Испитаници су основношколског и средњошколског узраста, а контролну групу чине монолингвали истог узраста. Истраживање је показало да у директним одговорима на питање као и набрајању глаголских радњи завичајни говорници више изостављају про-дроп од монолингвала, али да је то генерално стабилна појава у њиховом језику, као и да нема непрагматичких употреба про-дропа.
AB  - In this paper, we study the pro-drop parameter in the subject position in English speakers of Serbian as heritage language. The aim of the paper is to determine whether and under what circumstances speakers omit the subject expressed by a personal pronoun in a sentence. Since the Serbian language is a pro-drop language, i.e. it is characterized by the omission of the subject, and in English the use of the subject is obligatory, we expected that, due to linguistic transfer, speakers would hyperproduce personal pronouns as subjects. The participants are elementary and high schoolers and the control group are monolinguals of the same age. The research showed that in direct answers to questions as well as clauses with action verbs, heritage speakers do not use pro-drop more often than monolinguals, but that this is generally a stable parameter in their language, and that there are no non-pragmatic uses of pro-drop.
PB  - Крагујевац : ФИЛУМ
T2  - Српски језик, књижевност, уметност, XVII/1
T1  - Про-дроп у позицији субјекта код говорника српског као завичајног језика са енглеског говорног подручја
T1  - Pro-drop in the Subject Position in Serbian Heritage Speakers
SP  - 189
EP  - 204
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16032
ER  - 
@inbook{
author = "Јакшић Перовић, Исидора З. and Крстић, Ана М.",
year = "2023",
abstract = "У раду проучавамо допуштање про-дроп опције у позицији субјекта у српском као
завичајном језику говорника са енглеског говорног подручја. Циљ рада је утврдити да
ли и под којим околностима говорници испуштају субјекат исказан личном заменицом
у реченици. Будући да је српски језик про-дроп језик, тј. карактерише га изостављање
субјекта, а у енглеском је употреба субјекта обавезна, очекивали смо да ће, услед језичког
трансфера, говорници хиперпродуковати личне заменице у функцији субјекта. Испитаници су основношколског и средњошколског узраста, а контролну групу чине монолингвали истог узраста. Истраживање је показало да у директним одговорима на питање као и набрајању глаголских радњи завичајни говорници више изостављају про-дроп од монолингвала, али да је то генерално стабилна појава у њиховом језику, као и да нема непрагматичких употреба про-дропа., In this paper, we study the pro-drop parameter in the subject position in English speakers of Serbian as heritage language. The aim of the paper is to determine whether and under what circumstances speakers omit the subject expressed by a personal pronoun in a sentence. Since the Serbian language is a pro-drop language, i.e. it is characterized by the omission of the subject, and in English the use of the subject is obligatory, we expected that, due to linguistic transfer, speakers would hyperproduce personal pronouns as subjects. The participants are elementary and high schoolers and the control group are monolinguals of the same age. The research showed that in direct answers to questions as well as clauses with action verbs, heritage speakers do not use pro-drop more often than monolinguals, but that this is generally a stable parameter in their language, and that there are no non-pragmatic uses of pro-drop.",
publisher = "Крагујевац : ФИЛУМ",
journal = "Српски језик, књижевност, уметност, XVII/1",
booktitle = "Про-дроп у позицији субјекта код говорника српског као завичајног језика са енглеског говорног подручја, Pro-drop in the Subject Position in Serbian Heritage Speakers",
pages = "189-204",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16032"
}
Јакшић Перовић, И. З.,& Крстић, А. М.. (2023). Про-дроп у позицији субјекта код говорника српског као завичајног језика са енглеског говорног подручја. in Српски језик, књижевност, уметност, XVII/1
Крагујевац : ФИЛУМ., 189-204.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16032
Јакшић Перовић ИЗ, Крстић АМ. Про-дроп у позицији субјекта код говорника српског као завичајног језика са енглеског говорног подручја. in Српски језик, књижевност, уметност, XVII/1. 2023;:189-204.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16032 .
Јакшић Перовић, Исидора З., Крстић, Ана М., "Про-дроп у позицији субјекта код говорника српског као завичајног језика са енглеског говорног подручја" in Српски језик, књижевност, уметност, XVII/1 (2023):189-204,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16032 .

Govorni činovi kao primer manipulatorne moći u govoru Aleksandra Vučića

Krstić, Ana

(Ниш : Филозофски факултет Универзитета, 2023)

TY  - CHAP
AU  - Krstić, Ana
PY  - 2023
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/16018
AB  - Rad proučava manipulatornu moć koju jezik može imati u političkom diskursu, odnosno u političkom govoru. Prema klasifikaciji Mišić Ilić i Radulović (2015), a koja se zasniva na kombinovanju teorija Ostina (1962) i Serla (2001), proučavani su komisivi i ekspresivi u govoru Aleksandra Vučića održanog u Kosovskoj Mitrovici 9. 9. 2018. godine. Cilj rada je da prikaže moć jezika da manipuliše slušaocem, strateškom upotrebom navedenih govornih činova, koja bi ilustrovala jedno ideološko kontrastiranje: prikrivanje negativnih strana govornika, kao i njegove lične odgovornosti, a isticanje pozitivnih aspekata svega za šta se govornik zalaže. Govorni činovi su klasifikovani po svojim eksplicitnim i implicitnim formama. Rezultati pokazuju da se češće upotrebljavaju implicitne forme, a one ujedno ilustruju postupak distanciranja govornika od direktnog preuzimanja odgovornosti za akcije na koje se obavezuje. Eksplicitne forme se pak mogu tumačiti tek u širem kontekstu izričaja, u kome se govornik obavezuje na nedovoljno konkretno delovanje.
AB  - The paper studies the manipulative power of language in political discourse, more precisely, in political speech. According to the classification of Mišić Ilić and Radulović (2015), which is based on the combination of Austin (1962) and Searle’s (2001) theories, commissives and expressives were studied in a speech given by Aleksandar Vučić, held in Kosovska Mitrovica on September 9, 2018. The aim of the paper is to show the power of language to manipulate the listener, through the strategic use of these two speech acts, which would illustrate an ideological contrast: concealing the speaker’s flaws, as well as their personal responsibility and involvement, while emphasizing the positive aspects of everything the speaker stands for. Speech acts are classified according to their explicit and implicit forms. The results show that implicit forms are more dominant, and at the same time they illustrate how the speaker dissociates from directly taking responsibility for the actions he commits to. Explicit forms, on the other hand, can only be interpreted in the wider context of the utterance, in which the speaker commits to taking insufficiently concrete action.
PB  - Ниш : Филозофски факултет Универзитета
T2  - Jezik, književnost, moć
T1  - Govorni činovi kao primer manipulatorne moći u govoru Aleksandra Vučića
T1  - Speech Acts as an Example of the Manipulative Power of Words in a Political Speech by Aleksandar Vucic
SP  - 219
EP  - 232
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16018
ER  - 
@inbook{
author = "Krstić, Ana",
year = "2023",
abstract = "Rad proučava manipulatornu moć koju jezik može imati u političkom diskursu, odnosno u političkom govoru. Prema klasifikaciji Mišić Ilić i Radulović (2015), a koja se zasniva na kombinovanju teorija Ostina (1962) i Serla (2001), proučavani su komisivi i ekspresivi u govoru Aleksandra Vučića održanog u Kosovskoj Mitrovici 9. 9. 2018. godine. Cilj rada je da prikaže moć jezika da manipuliše slušaocem, strateškom upotrebom navedenih govornih činova, koja bi ilustrovala jedno ideološko kontrastiranje: prikrivanje negativnih strana govornika, kao i njegove lične odgovornosti, a isticanje pozitivnih aspekata svega za šta se govornik zalaže. Govorni činovi su klasifikovani po svojim eksplicitnim i implicitnim formama. Rezultati pokazuju da se češće upotrebljavaju implicitne forme, a one ujedno ilustruju postupak distanciranja govornika od direktnog preuzimanja odgovornosti za akcije na koje se obavezuje. Eksplicitne forme se pak mogu tumačiti tek u širem kontekstu izričaja, u kome se govornik obavezuje na nedovoljno konkretno delovanje., The paper studies the manipulative power of language in political discourse, more precisely, in political speech. According to the classification of Mišić Ilić and Radulović (2015), which is based on the combination of Austin (1962) and Searle’s (2001) theories, commissives and expressives were studied in a speech given by Aleksandar Vučić, held in Kosovska Mitrovica on September 9, 2018. The aim of the paper is to show the power of language to manipulate the listener, through the strategic use of these two speech acts, which would illustrate an ideological contrast: concealing the speaker’s flaws, as well as their personal responsibility and involvement, while emphasizing the positive aspects of everything the speaker stands for. Speech acts are classified according to their explicit and implicit forms. The results show that implicit forms are more dominant, and at the same time they illustrate how the speaker dissociates from directly taking responsibility for the actions he commits to. Explicit forms, on the other hand, can only be interpreted in the wider context of the utterance, in which the speaker commits to taking insufficiently concrete action.",
publisher = "Ниш : Филозофски факултет Универзитета",
journal = "Jezik, književnost, moć",
booktitle = "Govorni činovi kao primer manipulatorne moći u govoru Aleksandra Vučića, Speech Acts as an Example of the Manipulative Power of Words in a Political Speech by Aleksandar Vucic",
pages = "219-232",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16018"
}
Krstić, A.. (2023). Govorni činovi kao primer manipulatorne moći u govoru Aleksandra Vučića. in Jezik, književnost, moć
Ниш : Филозофски факултет Универзитета., 219-232.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16018
Krstić A. Govorni činovi kao primer manipulatorne moći u govoru Aleksandra Vučića. in Jezik, književnost, moć. 2023;:219-232.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16018 .
Krstić, Ana, "Govorni činovi kao primer manipulatorne moći u govoru Aleksandra Vučića" in Jezik, književnost, moć (2023):219-232,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16018 .

Конгруенција код немачких говорника српског као наслеђеног језика: координиране и паукалне синтагме

Крстић, Ана

(Нови Сад : Филозофски факултет, 2022)

TY  - CHAP
AU  - Крстић, Ана
PY  - 2022
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/16036
AB  - Предмет истраживања у раду је конгруенција у српском као наслеђеном језику код немачких говорника на примеру неколико координираних и паукалних синтагми. Испитује се на који начин ће синтагме конгруирати са атрибутом и предикатом у реченици. Полази се од претпоставке да ће конгруенција код испитаника, било под утицајем негативног трансфера немачког језика, било као одлика незавршеног усвајања, бити одраз симплификације и генерализације. Резултати управо показују да код испитаника вишег нивоа језичке компетенције координиране синтагме и паукалне синтагме конгруирају семантички са предикатом, док испитаници нижег нивоа језичке компетенције користе форму мушког рода множине, при чему се код паукалних синтагми ниједан испитаник није опредељивао за синтаксичку конгруенцију са глаголом.
AB  - The subject of research in this paper is gender agreement of German speakers of Serbian as the heritage language on the example of several coordinated syntagms phrases and number syntagms. It examines how syntagms will be agreed with an attribute and predicate in a sentence. It is assumed that the agreement of the speakers, either under negative German language transfer or as a feature of incomplete acquisition, will be a reflection of simplification and generalization, which means that speakers are expected to prefer agreeing syntagms with predicates in masculine plural form. The results show that more fluent speakers agree coordinated syntagms and number syntagms semantically with the predicate, while less fluent ones use the masculine plural form, and it is shown that in number syntagms no speaker opted for syntactic agreement with the predicate.
PB  - Нови Сад : Филозофски факултет
T2  - Језици и културе у времену и простору, X/1
T1  - Конгруенција код немачких говорника српског као наслеђеног језика: координиране и паукалне синтагме
T1  - Gender Agreement in German Speakers of Serbian as the Heritage Language: Coordinated and Number Syntagms
SP  - 373
EP  - 386
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16036
ER  - 
@inbook{
author = "Крстић, Ана",
year = "2022",
abstract = "Предмет истраживања у раду је конгруенција у српском као наслеђеном језику код немачких говорника на примеру неколико координираних и паукалних синтагми. Испитује се на који начин ће синтагме конгруирати са атрибутом и предикатом у реченици. Полази се од претпоставке да ће конгруенција код испитаника, било под утицајем негативног трансфера немачког језика, било као одлика незавршеног усвајања, бити одраз симплификације и генерализације. Резултати управо показују да код испитаника вишег нивоа језичке компетенције координиране синтагме и паукалне синтагме конгруирају семантички са предикатом, док испитаници нижег нивоа језичке компетенције користе форму мушког рода множине, при чему се код паукалних синтагми ниједан испитаник није опредељивао за синтаксичку конгруенцију са глаголом., The subject of research in this paper is gender agreement of German speakers of Serbian as the heritage language on the example of several coordinated syntagms phrases and number syntagms. It examines how syntagms will be agreed with an attribute and predicate in a sentence. It is assumed that the agreement of the speakers, either under negative German language transfer or as a feature of incomplete acquisition, will be a reflection of simplification and generalization, which means that speakers are expected to prefer agreeing syntagms with predicates in masculine plural form. The results show that more fluent speakers agree coordinated syntagms and number syntagms semantically with the predicate, while less fluent ones use the masculine plural form, and it is shown that in number syntagms no speaker opted for syntactic agreement with the predicate.",
publisher = "Нови Сад : Филозофски факултет",
journal = "Језици и културе у времену и простору, X/1",
booktitle = "Конгруенција код немачких говорника српског као наслеђеног језика: координиране и паукалне синтагме, Gender Agreement in German Speakers of Serbian as the Heritage Language: Coordinated and Number Syntagms",
pages = "373-386",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16036"
}
Крстић, А.. (2022). Конгруенција код немачких говорника српског као наслеђеног језика: координиране и паукалне синтагме. in Језици и културе у времену и простору, X/1
Нови Сад : Филозофски факултет., 373-386.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16036
Крстић А. Конгруенција код немачких говорника српског као наслеђеног језика: координиране и паукалне синтагме. in Језици и културе у времену и простору, X/1. 2022;:373-386.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16036 .
Крстић, Ана, "Конгруенција код немачких говорника српског као наслеђеног језика: координиране и паукалне синтагме" in Језици и културе у времену и простору, X/1 (2022):373-386,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16036 .

Деагентизација у изјавама Кризног штаба поводом пандемије вируса Ковид-19 у Србији

Мишић Илић, Биљана М.; Крстић, Ана М.

(Београд : Филолошки факултет, 2021)

TY  - JOUR
AU  - Мишић Илић, Биљана М.
AU  - Крстић, Ана М.
PY  - 2021
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/16058
AB  - У раду се истражује дискурсна стратегија деагентизације, реализована
употребом неколико синтаксичких конструкција (пасиви без агенса, обезличене
конструкције, номинализација), у изјавама чланова Кризног штаба које су пренете у српским медијима поводом пандемије вируса ковид-19. Квалитативном
анализом примера испитују се не само могуће корелације између синтаксичких
и лексичких избора већ и дискурсни контекст који одређује избор и комбинацију језичких средстава. Резултати се могу интерпретирати у светлу критичке
анализе дискурса као дискурсна стратегија деагентизације, односно свесни и
конвенционализовани избори језичких конструкција и њихових комбинација у
циљу мистификације информација и манипулације јавности у посебно осетљивим
друштвеним околностима.
AB  - The article deals with the discourse strategy of deagentization in the statements of the
Crisis Staff, as reported in the Serbian media regarding the Covid-19 pandemics in Serbia.
The article investigates how deagentization is realized by the use of several syntactic constructions (agentless passives, impersonal constructions, nominalization). The qualitative
analysis of the examples examines not only the possible correlations between syntactic and
lexical choices, but also the discursive context that determines the choice and combination
of language devices. The results can be interpreted in the light of the Critical Discourse
Analysis as a discursive strategy of deagentization, that is, the conscious and conventional
choices of language constructions and their combinations aimed at mystifying and manipulating the public in the particularly sensitive social circumstances.
PB  - Београд : Филолошки факултет
T2  - Српски језик: студије српске и словенске
T1  - Деагентизација у изјавама Кризног штаба поводом пандемије вируса Ковид-19 у Србији
T1  - Deagentization in the Statements of the Crisis Staff Regarding the Covid-19 Pandemics in Serbia
VL  - 26
DO  - 10.18485/sj.2021.26.1.5
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16058
ER  - 
@article{
author = "Мишић Илић, Биљана М. and Крстић, Ана М.",
year = "2021",
abstract = "У раду се истражује дискурсна стратегија деагентизације, реализована
употребом неколико синтаксичких конструкција (пасиви без агенса, обезличене
конструкције, номинализација), у изјавама чланова Кризног штаба које су пренете у српским медијима поводом пандемије вируса ковид-19. Квалитативном
анализом примера испитују се не само могуће корелације између синтаксичких
и лексичких избора већ и дискурсни контекст који одређује избор и комбинацију језичких средстава. Резултати се могу интерпретирати у светлу критичке
анализе дискурса као дискурсна стратегија деагентизације, односно свесни и
конвенционализовани избори језичких конструкција и њихових комбинација у
циљу мистификације информација и манипулације јавности у посебно осетљивим
друштвеним околностима., The article deals with the discourse strategy of deagentization in the statements of the
Crisis Staff, as reported in the Serbian media regarding the Covid-19 pandemics in Serbia.
The article investigates how deagentization is realized by the use of several syntactic constructions (agentless passives, impersonal constructions, nominalization). The qualitative
analysis of the examples examines not only the possible correlations between syntactic and
lexical choices, but also the discursive context that determines the choice and combination
of language devices. The results can be interpreted in the light of the Critical Discourse
Analysis as a discursive strategy of deagentization, that is, the conscious and conventional
choices of language constructions and their combinations aimed at mystifying and manipulating the public in the particularly sensitive social circumstances.",
publisher = "Београд : Филолошки факултет",
journal = "Српски језик: студије српске и словенске",
title = "Деагентизација у изјавама Кризног штаба поводом пандемије вируса Ковид-19 у Србији, Deagentization in the Statements of the Crisis Staff Regarding the Covid-19 Pandemics in Serbia",
volume = "26",
doi = "10.18485/sj.2021.26.1.5",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16058"
}
Мишић Илић, Б. М.,& Крстић, А. М.. (2021). Деагентизација у изјавама Кризног штаба поводом пандемије вируса Ковид-19 у Србији. in Српски језик: студије српске и словенске
Београд : Филолошки факултет., 26.
https://doi.org/10.18485/sj.2021.26.1.5
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16058
Мишић Илић БМ, Крстић АМ. Деагентизација у изјавама Кризног штаба поводом пандемије вируса Ковид-19 у Србији. in Српски језик: студије српске и словенске. 2021;26.
doi:10.18485/sj.2021.26.1.5
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16058 .
Мишић Илић, Биљана М., Крстић, Ана М., "Деагентизација у изјавама Кризног штаба поводом пандемије вируса Ковид-19 у Србији" in Српски језик: студије српске и словенске, 26 (2021),
https://doi.org/10.18485/sj.2021.26.1.5 .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16058 .
1

О појму наслеђени језик кроз призму билингвизма

Крстић, Ана М.

(Ниш : Филозофски факултет, 2021)

TY  - JOUR
AU  - Крстић, Ана М.
PY  - 2021
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/16035
AB  - У раду се у основним цртама представља појам наслеђеног језика (енг. heritage language), како би се приближио истраживачима који се баве овим питањем, јер је релативно нови предмет проучавања заступљен у литератури. Полази се од тога да је овај термин поникао у теорији билингвизма, па је у раду дефинисан и сам билингвизам, као и критеријуми за разграничавање матерњег и страног језика. Приказане су теорије усвајања које теже да издвоје усвајање наслеђеног језика као засебну категорију у односу на усвајање језика у монолингвалној ситуацији, као и у односу на усвајање страног језика. Теорија незавршеног усвајања подразумева да наслеђени говорници не усвајају комплетно циљни језик као што то чине монолингвали, док теорија успореног усвајања упућује на то да наслеђени говорници имају засебан систем усвајања циљног језика у односу на монолингвале. Закључује се да су наслеђени говорници посебна група која има карактеристике и монолингвала и говорника страног језика, али не припада ниједној комплетно, већ представља једну хетерогену групу.
AB  - The paper outlines the concept of heritage language in order to give a more detailed explanation, because it is a relatively new subject of study represented in the literature. The paper defines bilingualism itself, including certain criteria for defining bilingualism and mother tongue. Acquisition theories are presented that put acquisition of heritage language as a separate category in relation to the language acquisition of a monolingual, as well as in relation to the acquisition of a foreign language. Incomplete acquisition theory implies that heritage speakers do not fully adopt the target language as monolinguals do, while delayed acquisition theory suggests that heritage speakers have a separate target language acquisition system over monolinguals. It is concluded that heritage speakers are a special group that has the characteristics of both monolinguals and foreign language speakers, but does not belong to any of them completely, and at the same time represents one heterogeneous group.
PB  - Ниш : Филозофски факултет
T2  - Годишњак за српски језик
T1  - О појму наслеђени језик кроз призму билингвизма
T1  - About the Concept of Heritage Language through the Outlines of Bilingualism
SP  - 81
EP  - 94
IS  - 19
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16035
ER  - 
@article{
author = "Крстић, Ана М.",
year = "2021",
abstract = "У раду се у основним цртама представља појам наслеђеног језика (енг. heritage language), како би се приближио истраживачима који се баве овим питањем, јер је релативно нови предмет проучавања заступљен у литератури. Полази се од тога да је овај термин поникао у теорији билингвизма, па је у раду дефинисан и сам билингвизам, као и критеријуми за разграничавање матерњег и страног језика. Приказане су теорије усвајања које теже да издвоје усвајање наслеђеног језика као засебну категорију у односу на усвајање језика у монолингвалној ситуацији, као и у односу на усвајање страног језика. Теорија незавршеног усвајања подразумева да наслеђени говорници не усвајају комплетно циљни језик као што то чине монолингвали, док теорија успореног усвајања упућује на то да наслеђени говорници имају засебан систем усвајања циљног језика у односу на монолингвале. Закључује се да су наслеђени говорници посебна група која има карактеристике и монолингвала и говорника страног језика, али не припада ниједној комплетно, већ представља једну хетерогену групу., The paper outlines the concept of heritage language in order to give a more detailed explanation, because it is a relatively new subject of study represented in the literature. The paper defines bilingualism itself, including certain criteria for defining bilingualism and mother tongue. Acquisition theories are presented that put acquisition of heritage language as a separate category in relation to the language acquisition of a monolingual, as well as in relation to the acquisition of a foreign language. Incomplete acquisition theory implies that heritage speakers do not fully adopt the target language as monolinguals do, while delayed acquisition theory suggests that heritage speakers have a separate target language acquisition system over monolinguals. It is concluded that heritage speakers are a special group that has the characteristics of both monolinguals and foreign language speakers, but does not belong to any of them completely, and at the same time represents one heterogeneous group.",
publisher = "Ниш : Филозофски факултет",
journal = "Годишњак за српски језик",
title = "О појму наслеђени језик кроз призму билингвизма, About the Concept of Heritage Language through the Outlines of Bilingualism",
pages = "81-94",
number = "19",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16035"
}
Крстић, А. М.. (2021). О појму наслеђени језик кроз призму билингвизма. in Годишњак за српски језик
Ниш : Филозофски факултет.(19), 81-94.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16035
Крстић АМ. О појму наслеђени језик кроз призму билингвизма. in Годишњак за српски језик. 2021;(19):81-94.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16035 .
Крстић, Ана М., "О појму наслеђени језик кроз призму билингвизма" in Годишњак за српски језик, no. 19 (2021):81-94,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16035 .

Питање когнитивних предности билингвизма

Крстић, Ана М.

(Ниш : Филозофски факултет, 2021)

TY  - JOUR
AU  - Крстић, Ана М.
PY  - 2021
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/16034
AB  - У раду је дат основни преглед досадашњих релевантних истраживања о когнитивним предностима билингвизма. Уочено је да су погледи на билингвизам најпре били негативни, тј. сматрало се да је ометао когнитивни развој детета, али касније му је призната когнитивна предност, нарочито у погледу извршних функција, попут инхибиције и контролисања пажње, као и радне меморије. У тим истраживањима показано је и да билингвизам има трајно позитиван утицај на очување когнитивних способности у каснијем животном добу. У раду је представљено и скорашње опречно мишљење о предности билингвизма, настало након метаанализе истраживања која предност наводно доказују.
AB  - The paper provides a basic overview of relevant research on the cognitive advantages of bilingualism. It has been noted that the views on bilingualism were initially negative, ie. that it was thought that it disrupted child’s cognitive development, but was later said to have cognitive advantage, especially with regard to executive functions, such as inhibition and attentional control, as well as working memory. It has also been shown that bilingualism has a lasting positive impact on cognitive reserve in older age. The paper also presents a more recent opposite approach to the cognitive advantages of bilingualism, in which they are revaluated in the light of the relevance of results in larger sample studies.
PB  - Ниш : Филозофски факултет
T2  - Philologia Mediana
T1  - Питање когнитивних предности билингвизма
T1  - An Overview of the Relevant Research on Cognitive Advantages of Bilingualism
SP  - 897
EP  - 909
VL  - 13
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16034
ER  - 
@article{
author = "Крстић, Ана М.",
year = "2021",
abstract = "У раду је дат основни преглед досадашњих релевантних истраживања о когнитивним предностима билингвизма. Уочено је да су погледи на билингвизам најпре били негативни, тј. сматрало се да је ометао когнитивни развој детета, али касније му је призната когнитивна предност, нарочито у погледу извршних функција, попут инхибиције и контролисања пажње, као и радне меморије. У тим истраживањима показано је и да билингвизам има трајно позитиван утицај на очување когнитивних способности у каснијем животном добу. У раду је представљено и скорашње опречно мишљење о предности билингвизма, настало након метаанализе истраживања која предност наводно доказују., The paper provides a basic overview of relevant research on the cognitive advantages of bilingualism. It has been noted that the views on bilingualism were initially negative, ie. that it was thought that it disrupted child’s cognitive development, but was later said to have cognitive advantage, especially with regard to executive functions, such as inhibition and attentional control, as well as working memory. It has also been shown that bilingualism has a lasting positive impact on cognitive reserve in older age. The paper also presents a more recent opposite approach to the cognitive advantages of bilingualism, in which they are revaluated in the light of the relevance of results in larger sample studies.",
publisher = "Ниш : Филозофски факултет",
journal = "Philologia Mediana",
title = "Питање когнитивних предности билингвизма, An Overview of the Relevant Research on Cognitive Advantages of Bilingualism",
pages = "897-909",
volume = "13",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16034"
}
Крстић, А. М.. (2021). Питање когнитивних предности билингвизма. in Philologia Mediana
Ниш : Филозофски факултет., 13, 897-909.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16034
Крстић АМ. Питање когнитивних предности билингвизма. in Philologia Mediana. 2021;13:897-909.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16034 .
Крстић, Ана М., "Питање когнитивних предности билингвизма" in Philologia Mediana, 13 (2021):897-909,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16034 .

Упоређивање категорије појединих именица средњег рода у српском језику као наследном и немачком језику као доминантном

Крстић, Ана М.

(Косовска Митровица : Филозофски факултет, 2020)

TY  - CHAP
AU  - Крстић, Ана М.
PY  - 2020
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/16037
AB  - Предмет истраживања у раду је степен исправног коришћења конгруенције појединих именица средњег рода у српском као наследном језику код српске деце у Немачкој, Аустрији и Швајцарској, односно у земљама где је немачки службени језик. У раду су испитиване именице средњег рода које се завршавају вокалом -е, као и суплетивна множина именице
средњег рода. Почетна хипотеза у истраживању била је да ће се негативни трансфер
јавити онда када се не поклапа род именице у српском и немачком језику, како у једнини тако и у множини, тј. у суплетивном облику. Такође, очекивале су се одлике незавршеног усвајања, односно симплификација родног система у српском језику. Испитаници су преводили реченице са немачког на српски језик. Резултати су показали да су именицу на вокал -е претежно и флуентнији и мање флуентни испитаници конгруирали исправно и са глаголом и са детерминатором, без обзира на непоклапање рода у српском и немачком језику, док је код суплетивне множине ипак забележен нешто већи број испитаника, мада мање флуентних, који су испољили и одлике негативног трансфера и симплификације, те су конгруирали именицу са детерминатором и глаголом у мушком роду множине.
AB  - The subject of the research in the paper is the degree of correct use of the agreement of specific nouns of neuter gender in Serbian as the heritage language in Serbian children in Germany, Austria, and Switzerland, that is, in the countries where German is the official language. In this paper, the nouns of neuter gender ending in the vowel e had been observed, as well as the irregular plural form of the neutеr gender nouns. The initial hypothesis in the research was that the negative transfer would occur when the gender of the noun in Serbian and German was not matched, both in the singular and in the plural, irregular form. The characteristics of the incomplete acquisition, that is, the simplification of the gender system in the Serbian language, were also expected. Respondents translated sentences from German to Serbian. The results showed that the noun ending in the vowel e is predominantly agreed correctly with both the verb and the determinant, by both more and less fluent participants, regardless of the mismatch of the gender in Serbian and German. However, a somewhat larger number of participants, although less fluent ones, exhibited both the qualities of negative transfer and simplification, and they agreed the noun with the determinant and with the verb as male plural form.
PB  - Косовска Митровица : Филозофски факултет
T2  - Наука без граница, III/2
T1  - Упоређивање категорије појединих именица средњег рода у српском језику као наследном и немачком језику као доминантном
T1  - The Comparison of the Category of Specific Nouns of Neuter Gender in Serbian as the Heritage Language and German as the Dominant Language
SP  - 227
EP  - 241
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16037
ER  - 
@inbook{
author = "Крстић, Ана М.",
year = "2020",
abstract = "Предмет истраживања у раду је степен исправног коришћења конгруенције појединих именица средњег рода у српском као наследном језику код српске деце у Немачкој, Аустрији и Швајцарској, односно у земљама где је немачки службени језик. У раду су испитиване именице средњег рода које се завршавају вокалом -е, као и суплетивна множина именице
средњег рода. Почетна хипотеза у истраживању била је да ће се негативни трансфер
јавити онда када се не поклапа род именице у српском и немачком језику, како у једнини тако и у множини, тј. у суплетивном облику. Такође, очекивале су се одлике незавршеног усвајања, односно симплификација родног система у српском језику. Испитаници су преводили реченице са немачког на српски језик. Резултати су показали да су именицу на вокал -е претежно и флуентнији и мање флуентни испитаници конгруирали исправно и са глаголом и са детерминатором, без обзира на непоклапање рода у српском и немачком језику, док је код суплетивне множине ипак забележен нешто већи број испитаника, мада мање флуентних, који су испољили и одлике негативног трансфера и симплификације, те су конгруирали именицу са детерминатором и глаголом у мушком роду множине., The subject of the research in the paper is the degree of correct use of the agreement of specific nouns of neuter gender in Serbian as the heritage language in Serbian children in Germany, Austria, and Switzerland, that is, in the countries where German is the official language. In this paper, the nouns of neuter gender ending in the vowel e had been observed, as well as the irregular plural form of the neutеr gender nouns. The initial hypothesis in the research was that the negative transfer would occur when the gender of the noun in Serbian and German was not matched, both in the singular and in the plural, irregular form. The characteristics of the incomplete acquisition, that is, the simplification of the gender system in the Serbian language, were also expected. Respondents translated sentences from German to Serbian. The results showed that the noun ending in the vowel e is predominantly agreed correctly with both the verb and the determinant, by both more and less fluent participants, regardless of the mismatch of the gender in Serbian and German. However, a somewhat larger number of participants, although less fluent ones, exhibited both the qualities of negative transfer and simplification, and they agreed the noun with the determinant and with the verb as male plural form.",
publisher = "Косовска Митровица : Филозофски факултет",
journal = "Наука без граница, III/2",
booktitle = "Упоређивање категорије појединих именица средњег рода у српском језику као наследном и немачком језику као доминантном, The Comparison of the Category of Specific Nouns of Neuter Gender in Serbian as the Heritage Language and German as the Dominant Language",
pages = "227-241",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16037"
}
Крстић, А. М.. (2020). Упоређивање категорије појединих именица средњег рода у српском језику као наследном и немачком језику као доминантном. in Наука без граница, III/2
Косовска Митровица : Филозофски факултет., 227-241.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16037
Крстић АМ. Упоређивање категорије појединих именица средњег рода у српском језику као наследном и немачком језику као доминантном. in Наука без граница, III/2. 2020;:227-241.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16037 .
Крстић, Ана М., "Упоређивање категорије појединих именица средњег рода у српском језику као наследном и немачком језику као доминантном" in Наука без граница, III/2 (2020):227-241,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16037 .

Синхронизација анимираног филма Зоотрополис (Zootopia) са енглеског на српски језик

Крстић, Ана

(Нови Сад : Филозофски факултет, 2020)

TY  - CHAP
AU  - Крстић, Ана
PY  - 2020
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/16033
AB  - Предмет рада је синхронизација Дизнијевог дугометражног анимираног филма Зоотрополис (енг. Zootopia), из 2016. године. Упоређује се преводна еквивалентност са енглеског на српски језик у погледу културно маркираних елемената, али и природности и адекватности преведене језичке конструкције. Сва грађа је разврстана у три семантичке категорије: начине именовања, фразе и остале лексеме и конструкције, а начин превођења и адаптирања на српски као циљни језик анализиран је уз помоћ преводних техника. Утврђено је да је од 153 изворна примера, односно 166 њихових преводних еквивалената, највећи број њих преведено парафразом, и то врло често колоквијално и културно обојеном, што је и било у складу са почетним претпоставкама, јер су и сами изворни примери углавном били културно маркирани, те је било неопходно прилагодити их циљној публици. Највећа замерка на основу анализе примера јесте та да се понекад у преведеном тексту неоправдано прибегава калкираним и неприродним изразима и конструкцијама, те је за поједине примере дат предлог адекватнијег превода.
AB  - The subject of the paper is the dubbing of Disney’s animated film Zootopia, which was released in 2016. The translation equivalence between English and Serbian is viewed in terms of culturally marked elements, but with regards to the adequacy of the translated linguistic construction. The transcript in English is compared with its Serbian translation and examples that reflect the cultural and linguistic particularity of the original text have been analyzed. All the material is classified into
three semantic categories: names, phrases, and other lexemes and constructions, and various modes of translation and adaptation into Serbian as the target language were examined. Of the 153 original examples, or 166 of their translation equivalents, the dominant form of translation is
paraphrase, often culturally and colloquially marked, which was in line with the initial assumptions, as the source examples were mostly culturally marked, and it was necessary to adapt them to the target audience. The most important remark and objection to the translation in the analysis of the examples is that sometimes the translated text is unjustifiably subject to literally translated and unnatural expressions and constructions, which “sound” more English and don’t reflect the nature of Serbian language. Therefore, in some cases, a proposal for a more adequate translation is suggested.
PB  - Нови Сад : Филозофски факултет
T2  - Језици и културе у времену и простору, IX/2
T1  - Синхронизација анимираног филма Зоотрополис (Zootopia) са енглеског на српски језик
T1  - Dubbing of the Animated Movie Zootopia from English into Serbian
SP  - 235
EP  - 250
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16033
ER  - 
@inbook{
author = "Крстић, Ана",
year = "2020",
abstract = "Предмет рада је синхронизација Дизнијевог дугометражног анимираног филма Зоотрополис (енг. Zootopia), из 2016. године. Упоређује се преводна еквивалентност са енглеског на српски језик у погледу културно маркираних елемената, али и природности и адекватности преведене језичке конструкције. Сва грађа је разврстана у три семантичке категорије: начине именовања, фразе и остале лексеме и конструкције, а начин превођења и адаптирања на српски као циљни језик анализиран је уз помоћ преводних техника. Утврђено је да је од 153 изворна примера, односно 166 њихових преводних еквивалената, највећи број њих преведено парафразом, и то врло често колоквијално и културно обојеном, што је и било у складу са почетним претпоставкама, јер су и сами изворни примери углавном били културно маркирани, те је било неопходно прилагодити их циљној публици. Највећа замерка на основу анализе примера јесте та да се понекад у преведеном тексту неоправдано прибегава калкираним и неприродним изразима и конструкцијама, те је за поједине примере дат предлог адекватнијег превода., The subject of the paper is the dubbing of Disney’s animated film Zootopia, which was released in 2016. The translation equivalence between English and Serbian is viewed in terms of culturally marked elements, but with regards to the adequacy of the translated linguistic construction. The transcript in English is compared with its Serbian translation and examples that reflect the cultural and linguistic particularity of the original text have been analyzed. All the material is classified into
three semantic categories: names, phrases, and other lexemes and constructions, and various modes of translation and adaptation into Serbian as the target language were examined. Of the 153 original examples, or 166 of their translation equivalents, the dominant form of translation is
paraphrase, often culturally and colloquially marked, which was in line with the initial assumptions, as the source examples were mostly culturally marked, and it was necessary to adapt them to the target audience. The most important remark and objection to the translation in the analysis of the examples is that sometimes the translated text is unjustifiably subject to literally translated and unnatural expressions and constructions, which “sound” more English and don’t reflect the nature of Serbian language. Therefore, in some cases, a proposal for a more adequate translation is suggested.",
publisher = "Нови Сад : Филозофски факултет",
journal = "Језици и културе у времену и простору, IX/2",
booktitle = "Синхронизација анимираног филма Зоотрополис (Zootopia) са енглеског на српски језик, Dubbing of the Animated Movie Zootopia from English into Serbian",
pages = "235-250",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16033"
}
Крстић, А.. (2020). Синхронизација анимираног филма Зоотрополис (Zootopia) са енглеског на српски језик. in Језици и културе у времену и простору, IX/2
Нови Сад : Филозофски факултет., 235-250.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16033
Крстић А. Синхронизација анимираног филма Зоотрополис (Zootopia) са енглеског на српски језик. in Језици и културе у времену и простору, IX/2. 2020;:235-250.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16033 .
Крстић, Ана, "Синхронизација анимираног филма Зоотрополис (Zootopia) са енглеског на српски језик" in Језици и културе у времену и простору, IX/2 (2020):235-250,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16033 .

Категорија женског рода у српском као наследном језику са немачким као доминантним

Крстић, Ана

(Banja Luka : Univerzitet u Banjoj Luci, 2018)

TY  - CHAP
AU  - Крстић, Ана
PY  - 2018
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/16038
AB  - Предмет истраживања у раду је конгруенција именица женског рода у српском као наследном код српске деце у Немачкој, Аустрији и Швајцарској, односно у земљама у којима је немачки језик службени. У раду посматрамо именице женског рода које се завршавају на вокал а, и код којих се поклапају граматички и природни род, те очекујемо мањи број грешака при преводу, јер је завршетак типичан за женски род именица. Такође посматрамо и именице женског рода на сугласник, код којих очекујемо омашке у конгруирању, јер је завршетак типични маркер за мушки род. Именице женског рода на -а сви испитаници конгруирали су добро са детерминатором и глаголом, није било трансфера код непоклапања рода именице у два језика, јер је код свих постојало генерално правило да су именице на -а у српском (углавном) женског рода. У категорији именица женског рода на сугласник само изразито флуентни испитаници нису показивали одлике генерализације, а сви остали су их сврставали у именице мушког рода и тако конгруирали.
AB  - The subject of this research is the agreement of feminine nouns in Serbian as a heritage language in Serbian children in Germany, Austria and Switzerland, i.e. the German-speaking countries. In this paper we look at the feminine nouns ending in a in which grammatical and natural genders coincide. We expect few errors in translation, since the ending is typical of the feminine nouns. We also observe feminine nouns ending in consonants and we expect errors in the agreement, since the ending is a typical marker for masculine nouns. All the respondents agreed feminine nouns ending in a with determiners and verbs well. There was no transfer in the case of incompatibility of the nouns’ gender in the two languages, since there was a general rule that those nouns were (mostly) feminine in Serbian. In the category of feminine nouns ending in consonants, only the fluent respondents avoided generalization, and all the others classified these nouns as masculine nouns and thus made errors.
PB  - Banja Luka : Univerzitet u Banjoj Luci
T2  - Studenti u susret nauci, XI
T1  - Категорија женског рода у српском као наследном језику са немачким као доминантним
T1  - Category of Female Gender Nouns in Serbian as the Heritage Language with German as the Dominant Language
SP  - 91
EP  - 105
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16038
ER  - 
@inbook{
author = "Крстић, Ана",
year = "2018",
abstract = "Предмет истраживања у раду је конгруенција именица женског рода у српском као наследном код српске деце у Немачкој, Аустрији и Швајцарској, односно у земљама у којима је немачки језик службени. У раду посматрамо именице женског рода које се завршавају на вокал а, и код којих се поклапају граматички и природни род, те очекујемо мањи број грешака при преводу, јер је завршетак типичан за женски род именица. Такође посматрамо и именице женског рода на сугласник, код којих очекујемо омашке у конгруирању, јер је завршетак типични маркер за мушки род. Именице женског рода на -а сви испитаници конгруирали су добро са детерминатором и глаголом, није било трансфера код непоклапања рода именице у два језика, јер је код свих постојало генерално правило да су именице на -а у српском (углавном) женског рода. У категорији именица женског рода на сугласник само изразито флуентни испитаници нису показивали одлике генерализације, а сви остали су их сврставали у именице мушког рода и тако конгруирали., The subject of this research is the agreement of feminine nouns in Serbian as a heritage language in Serbian children in Germany, Austria and Switzerland, i.e. the German-speaking countries. In this paper we look at the feminine nouns ending in a in which grammatical and natural genders coincide. We expect few errors in translation, since the ending is typical of the feminine nouns. We also observe feminine nouns ending in consonants and we expect errors in the agreement, since the ending is a typical marker for masculine nouns. All the respondents agreed feminine nouns ending in a with determiners and verbs well. There was no transfer in the case of incompatibility of the nouns’ gender in the two languages, since there was a general rule that those nouns were (mostly) feminine in Serbian. In the category of feminine nouns ending in consonants, only the fluent respondents avoided generalization, and all the others classified these nouns as masculine nouns and thus made errors.",
publisher = "Banja Luka : Univerzitet u Banjoj Luci",
journal = "Studenti u susret nauci, XI",
booktitle = "Категорија женског рода у српском као наследном језику са немачким као доминантним, Category of Female Gender Nouns in Serbian as the Heritage Language with German as the Dominant Language",
pages = "91-105",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16038"
}
Крстић, А.. (2018). Категорија женског рода у српском као наследном језику са немачким као доминантним. in Studenti u susret nauci, XI
Banja Luka : Univerzitet u Banjoj Luci., 91-105.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16038
Крстић А. Категорија женског рода у српском као наследном језику са немачким као доминантним. in Studenti u susret nauci, XI. 2018;:91-105.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16038 .
Крстић, Ана, "Категорија женског рода у српском као наследном језику са немачким као доминантним" in Studenti u susret nauci, XI (2018):91-105,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16038 .