TY  - JOUR
AU  - Павловић, Слободан Ј.
PY  - 2022
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/13956
AB  - У раду се разматра феномен старосрпске допунске псеудокоординације,
односно паратактичке везе између реченично допуњивог глагола и његове финитне допуне, с посебним освртом на прелазак с паратактичког повезивања
реченица на хипотактичко уграђивање допунских клауза. Мада је пажња
фокусирана на један тип сложене реченице, истраживањем се трага за типолошким контекстом повлачења допунске псеудокоординације у корист субординативних реченичних допуна. Употреба координативног везника за
исказивање семантички хијерархизованог односа између јединице вишег
ранга (реченично допуњивог глагола) и њене нижерангиране допуне сугерише да би допунска псеудокоординација могла бити реликт неконфигуративне
синтаксе, односно синтаксе без интегративне реченичне хијерархије.
AB  - Целью данной статьи является изучение феномена дополнительного
псевдосочинения в древнесербском языке, то есть паратаксической связи
между глаголом, принимающим дополнение, и его финитным дополнением, с
особым акцентом на переходе от паратаксического нанизывания предложений к
гипотаксическому встраиванию. Несмотря на внимание, уделяемое одному типу
сложных предложений, исследование направлено на то, чтобы подчеркнуть
типологический контекст уменьшения дополнительного псевдосочинения и
увеличения дополнительного подчинения. Использование сочинительного союза
для выражения семантически подчинительных отношений между единицей
более высокого ранга (получающей дополнение) и ее дополнением более низкого
ранга позволяет предположить, что дополнительное псевдосочинение может
быть одним из свойств неконфигурационного синтаксиса, то есть синтаксиса
без интегрирующей иерархии предложений.
AB  - The purpose of this paper is to examine the phenomenon of complement pseudocoordination
in the Old Serbian language, i.e. the paratactic connection between a
complement-taking verb and its fi nite complement, with a special focus on the shift
from paratactic clause-chaining to hypotactic embedding. Despite the attention devoted
to one complex sentence type, the research aims to sketch a typological context
of decreasing complement pseudo-coordination and increasing complement subordination.
The use of coordinating conjunction for expressing conceptual subordination
relation between higher-ranking (complement-taking) unit and its lower-ranking
complement suggests that the complement pseudo-coordination could be one of the
properties of non-confi gurational syntax, i.e. syntax without an integrated sentence
hierarchy.
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
T2  - Јужнословенски филолог
T1  - Допунска псеудокоординација у старосрпском језику
T1  - Дополнительное псевдосочинение в древнесербском языке
T1  - Complement Pseudo-Coordination in Old Serbian
SP  - 221
EP  - 239
VL  - 78
IS  - 2
DO  - 10.2298/JFI2202221P
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13956
ER  - 

@article{
author = "Павловић, Слободан Ј.",
year = "2022",
abstract = "У раду се разматра феномен старосрпске допунске псеудокоординације,
односно паратактичке везе између реченично допуњивог глагола и његове финитне допуне, с посебним освртом на прелазак с паратактичког повезивања
реченица на хипотактичко уграђивање допунских клауза. Мада је пажња
фокусирана на један тип сложене реченице, истраживањем се трага за типолошким контекстом повлачења допунске псеудокоординације у корист субординативних реченичних допуна. Употреба координативног везника за
исказивање семантички хијерархизованог односа између јединице вишег
ранга (реченично допуњивог глагола) и њене нижерангиране допуне сугерише да би допунска псеудокоординација могла бити реликт неконфигуративне
синтаксе, односно синтаксе без интегративне реченичне хијерархије., Целью данной статьи является изучение феномена дополнительного
псевдосочинения в древнесербском языке, то есть паратаксической связи
между глаголом, принимающим дополнение, и его финитным дополнением, с
особым акцентом на переходе от паратаксического нанизывания предложений к
гипотаксическому встраиванию. Несмотря на внимание, уделяемое одному типу
сложных предложений, исследование направлено на то, чтобы подчеркнуть
типологический контекст уменьшения дополнительного псевдосочинения и
увеличения дополнительного подчинения. Использование сочинительного союза
для выражения семантически подчинительных отношений между единицей
более высокого ранга (получающей дополнение) и ее дополнением более низкого
ранга позволяет предположить, что дополнительное псевдосочинение может
быть одним из свойств неконфигурационного синтаксиса, то есть синтаксиса
без интегрирующей иерархии предложений., The purpose of this paper is to examine the phenomenon of complement pseudocoordination
in the Old Serbian language, i.e. the paratactic connection between a
complement-taking verb and its fi nite complement, with a special focus on the shift
from paratactic clause-chaining to hypotactic embedding. Despite the attention devoted
to one complex sentence type, the research aims to sketch a typological context
of decreasing complement pseudo-coordination and increasing complement subordination.
The use of coordinating conjunction for expressing conceptual subordination
relation between higher-ranking (complement-taking) unit and its lower-ranking
complement suggests that the complement pseudo-coordination could be one of the
properties of non-confi gurational syntax, i.e. syntax without an integrated sentence
hierarchy.",
publisher = "Београд : Српска академија наука и уметности, Београд : Институт за српски језик САНУ",
journal = "Јужнословенски филолог",
title = "Допунска псеудокоординација у старосрпском језику, Дополнительное псевдосочинение в древнесербском языке, Complement Pseudo-Coordination in Old Serbian",
pages = "221-239",
volume = "78",
number = "2",
doi = "10.2298/JFI2202221P",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13956"
}

Павловић, С. Ј.. (2022). Допунска псеудокоординација у старосрпском језику. in Јужнословенски филолог
Београд : Српска академија наука и уметности., 78(2), 221-239.
https://doi.org/10.2298/JFI2202221P
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13956

Павловић СЈ. Допунска псеудокоординација у старосрпском језику. in Јужнословенски филолог. 2022;78(2):221-239.
doi:10.2298/JFI2202221P
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13956 .

Павловић, Слободан Ј., "Допунска псеудокоординација у старосрпском језику" in Јужнословенски филолог, 78, no. 2 (2022):221-239,
https://doi.org/10.2298/JFI2202221P .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13956 .

TY  - JOUR
AU  - Павловић, Слободан Ј.
PY  - 2013
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/3211
AB  - V nastojaščej rabote rassmatrivaetsja teoretičeskie i metodologičeskie osnovy issledovanija padežej v Serbskom sintaksise (1858) Džury Daničiča. Pervyj serbskij sintaksis byl napisan v period razvitija sravnitel'no-istoričeskogo jazykoznanija, kogda lejtmotivom padežnogo sintaksisa javljalos' trebovanie obnaruženija obščego značenija padeža. Do serediny XIX veka v izučenii padežnoj semantiki dominirovala lokalističeskaja teorija padežej, soglasno kotoroj padežnoe značenie vyvodilos' iz lokal'nyh otnošenij, dostupnyh neposredstvennomu nabljudeniju. Lokalisty osnovnoj akcent delali na vyjavlenii prostranstvennyh značenij padežej. Daničič, očevidno, byli znakom s ih postulatami, a takže s logiko-grammatičeskoj teoriej, ob''jasnjajuščej padež posredstvom sintaksičeskih funkcij. On implicitno razgraničival grammatičeskie padeži (imenitel'nyj, roditel'nyj i vinitel'nyj), pervičnoj funkciej kotoryh javljaetsja sintaksičeskaja, i lokal'nye padeži (datel'nyj, tvoritel'nyj i predložnyj), kotorye v pervuju očered' oboznačajut prostranstvennye otnošenija.
AB  - U radu se razmatraju teorijske i metodološke osnove Daničićevog pristupa padežu u Srbskoj sintaksi (1858). Prva srpska sintaksa nastaje u vreme uspona komparativne gramatike, koja u sferi sintaksičih istraživanja traga za izvornim i opštim značenjem padeža, da bi se već tokom prve polovine XIX veka stabilizovale dve suprotstavljene padežne teorije, i to lokalistička i logičko-gramatička. Daničićeva Srbska sintaksa nastaje kao izraz kompromisa između ovih dveju teorija.
T2  - Јужнословенски филолог
T1  - Теоретические основы исследования падежей в „Сербском синтаксисе“ Даничича - к истории сербской филологии
T1  - Теоријске основе Даничићеве падежне синтаксе - прилог историји српске филологије
SP  - 255
EP  - 276
IS  - 69
DO  - 10.2298/JFI1369255P
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3211
ER  - 

@article{
author = "Павловић, Слободан Ј.",
year = "2013",
abstract = "V nastojaščej rabote rassmatrivaetsja teoretičeskie i metodologičeskie osnovy issledovanija padežej v Serbskom sintaksise (1858) Džury Daničiča. Pervyj serbskij sintaksis byl napisan v period razvitija sravnitel'no-istoričeskogo jazykoznanija, kogda lejtmotivom padežnogo sintaksisa javljalos' trebovanie obnaruženija obščego značenija padeža. Do serediny XIX veka v izučenii padežnoj semantiki dominirovala lokalističeskaja teorija padežej, soglasno kotoroj padežnoe značenie vyvodilos' iz lokal'nyh otnošenij, dostupnyh neposredstvennomu nabljudeniju. Lokalisty osnovnoj akcent delali na vyjavlenii prostranstvennyh značenij padežej. Daničič, očevidno, byli znakom s ih postulatami, a takže s logiko-grammatičeskoj teoriej, ob''jasnjajuščej padež posredstvom sintaksičeskih funkcij. On implicitno razgraničival grammatičeskie padeži (imenitel'nyj, roditel'nyj i vinitel'nyj), pervičnoj funkciej kotoryh javljaetsja sintaksičeskaja, i lokal'nye padeži (datel'nyj, tvoritel'nyj i predložnyj), kotorye v pervuju očered' oboznačajut prostranstvennye otnošenija., U radu se razmatraju teorijske i metodološke osnove Daničićevog pristupa padežu u Srbskoj sintaksi (1858). Prva srpska sintaksa nastaje u vreme uspona komparativne gramatike, koja u sferi sintaksičih istraživanja traga za izvornim i opštim značenjem padeža, da bi se već tokom prve polovine XIX veka stabilizovale dve suprotstavljene padežne teorije, i to lokalistička i logičko-gramatička. Daničićeva Srbska sintaksa nastaje kao izraz kompromisa između ovih dveju teorija.",
journal = "Јужнословенски филолог",
title = "Теоретические основы исследования падежей в „Сербском синтаксисе“ Даничича - к истории сербской филологии, Теоријске основе Даничићеве падежне синтаксе - прилог историји српске филологије",
pages = "255-276",
number = "69",
doi = "10.2298/JFI1369255P",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3211"
}

Павловић, С. Ј.. (2013). Теоретические основы исследования падежей в „Сербском синтаксисе“ Даничича - к истории сербской филологии. in Јужнословенски филолог(69), 255-276.
https://doi.org/10.2298/JFI1369255P
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3211

Павловић СЈ. Теоретические основы исследования падежей в „Сербском синтаксисе“ Даничича - к истории сербской филологии. in Јужнословенски филолог. 2013;(69):255-276.
doi:10.2298/JFI1369255P
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3211 .

Павловић, Слободан Ј., "Теоретические основы исследования падежей в „Сербском синтаксисе“ Даничича - к истории сербской филологии" in Јужнословенски филолог, no. 69 (2013):255-276,
https://doi.org/10.2298/JFI1369255P .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3211 .

TY  - JOUR
AU  - Павловић, Слободан Ј.
PY  - 2012
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/2987
AB  - V nastojaščej rabote rassmatrivaetsja porjadok podležaščego, skazuemogo i dopolnenija v svete tipologičeskih i diahroničeskih issledovanij porjadka slov na materiale drevneserbskoj delovoj pis'mennosti XII-XIII vekov. V drevneserbskom jazyke net formal'nyh zapretov na razvertyvanie členov predloženija, no možno govorit' o bazovom porjadkeslov, kak naibolee často vstrečajuščejsja linejnoj posledovatel'nosti. Drevneserbskij jazyk otnositsja k tipu SVO (podležaščee - skazuemoe - prjamoe dopolnenie). Ëta formula polučaetsja soedineniem porjadkov grupp SV (podležaščee predšestvuet skazuemomu - SV 65% : VS 35%) i VO (skazuemoe predšestvuet dopolneniju - VO 67,4% : OV 32,6). SVO porjadok vstrečaetsja bolee často, čem ostal'nye pjat' posledovatel'nostej, vmeste vzjatye: SVO 51,1%, VSO 14,6%, OVS 13,5%, SOV 8,3%, VOS 7,3%, OSV 5,2%. V predloženii s dvumja dopolnenijami prjamoe dopolnenie (O) v vinitel'nom padeže obyčno predšestvuet kosvennomu dopolneniju (OI) v datel'nom padeže (OOI 64,6% : OIO 35,4%).
AB  - U radu se, u svetlu tipoloških i dijahronih proučavanja reda reči, razmatra pozicioniranje subjekta, predikata i objekta u starosrpskoj poslovno-pravnoj pismenosti XII i XIII veka. U starosrpskom jeziku red reči nije fiksiran, ali se primenom paradigmatski iznijansirane statističke analize SVO model identifikuje kao bazični tip rečenične linearizacije. Ovaj model, kao izraz razvijene sintaksičke tranzitivnosti, učestaliji je od svih ostalih tipova distribucije subjekta, predikata i objekta: SVO 51,1%, VSO 14,6%, OVS 13,5%, SOV 8,3%, VOS 7,3%, OSV 5,2%. U rečenicama s direktnim (O) i indirektnim objektom (OI) direktni objekat po pravilu prethodi indirektnom objektu (OOI 64,6% : OIO 35,4%).
T2  - Јужнословенски филолог
T1  - Порядок подлежащего, сказуемого и дополнения в древнесербском языке XII-XIII веков
T1  - Позиционирање субјекта, предиката и објекта у старосрпском језику XII и XIII veka
SP  - 7
EP  - 26
IS  - 68
DO  - 10.2298/JFI1268007P
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_2987
ER  - 

@article{
author = "Павловић, Слободан Ј.",
year = "2012",
abstract = "V nastojaščej rabote rassmatrivaetsja porjadok podležaščego, skazuemogo i dopolnenija v svete tipologičeskih i diahroničeskih issledovanij porjadka slov na materiale drevneserbskoj delovoj pis'mennosti XII-XIII vekov. V drevneserbskom jazyke net formal'nyh zapretov na razvertyvanie členov predloženija, no možno govorit' o bazovom porjadkeslov, kak naibolee často vstrečajuščejsja linejnoj posledovatel'nosti. Drevneserbskij jazyk otnositsja k tipu SVO (podležaščee - skazuemoe - prjamoe dopolnenie). Ëta formula polučaetsja soedineniem porjadkov grupp SV (podležaščee predšestvuet skazuemomu - SV 65% : VS 35%) i VO (skazuemoe predšestvuet dopolneniju - VO 67,4% : OV 32,6). SVO porjadok vstrečaetsja bolee často, čem ostal'nye pjat' posledovatel'nostej, vmeste vzjatye: SVO 51,1%, VSO 14,6%, OVS 13,5%, SOV 8,3%, VOS 7,3%, OSV 5,2%. V predloženii s dvumja dopolnenijami prjamoe dopolnenie (O) v vinitel'nom padeže obyčno predšestvuet kosvennomu dopolneniju (OI) v datel'nom padeže (OOI 64,6% : OIO 35,4%)., U radu se, u svetlu tipoloških i dijahronih proučavanja reda reči, razmatra pozicioniranje subjekta, predikata i objekta u starosrpskoj poslovno-pravnoj pismenosti XII i XIII veka. U starosrpskom jeziku red reči nije fiksiran, ali se primenom paradigmatski iznijansirane statističke analize SVO model identifikuje kao bazični tip rečenične linearizacije. Ovaj model, kao izraz razvijene sintaksičke tranzitivnosti, učestaliji je od svih ostalih tipova distribucije subjekta, predikata i objekta: SVO 51,1%, VSO 14,6%, OVS 13,5%, SOV 8,3%, VOS 7,3%, OSV 5,2%. U rečenicama s direktnim (O) i indirektnim objektom (OI) direktni objekat po pravilu prethodi indirektnom objektu (OOI 64,6% : OIO 35,4%).",
journal = "Јужнословенски филолог",
title = "Порядок подлежащего, сказуемого и дополнения в древнесербском языке XII-XIII веков, Позиционирање субјекта, предиката и објекта у старосрпском језику XII и XIII veka",
pages = "7-26",
number = "68",
doi = "10.2298/JFI1268007P",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_2987"
}

Павловић, С. Ј.. (2012). Порядок подлежащего, сказуемого и дополнения в древнесербском языке XII-XIII веков. in Јужнословенски филолог(68), 7-26.
https://doi.org/10.2298/JFI1268007P
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_2987

Павловић СЈ. Порядок подлежащего, сказуемого и дополнения в древнесербском языке XII-XIII веков. in Јужнословенски филолог. 2012;(68):7-26.
doi:10.2298/JFI1268007P
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_2987 .

Павловић, Слободан Ј., "Порядок подлежащего, сказуемого и дополнения в древнесербском языке XII-XIII веков" in Јужнословенски филолог, no. 68 (2012):7-26,
https://doi.org/10.2298/JFI1268007P .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_2987 .