Штасни, Гордана Р.

Link to this page

Authority KeyName Variants
f2145fce-a93b-4ee6-81f6-ceb20bd92242
  • Штасни, Гордана Р. (2)
Projects
No records found.

Author's Bibliography

О транскатегоризацији и псеудотранскатегоризацији у домену простора

Штасни, Гордана Р.

(Београд : Институт за српски језик САНУ, 2022)

TY  - JOUR
AU  - Штасни, Гордана Р.
PY  - 2022
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/14422
AB  - Опис и тумачење семантичке структуре лексема представља једно
од фундаменталних лексиколошких питања. У овом раду фокус је на
интерпретацији двозначности као везивног елемента у континууму на
чијим су половима једнозначност, с једне стране, а са друге – вишезначност.
Овај феномен биће сагледан са аспекта фази лингвистике, и то посредством њених основних појмова – континуалности и транскатегоризације.
Посматрана семантичка појава илустрована је лексичким јединицама из
категорије nomina loci, будући да се овим именицама формализује простор као једна од базичних онтолошких категорија. На основу механизама којима се у посматраној категорији остварује семантичка дисперзија, а
то је најчешће метонимијски пренос, издвајају се двозначне и вишезначне
јединице у којима се домен простора као примарни повезује с доменима изван категорије простора, што се сматра правом транскатегоризацијом, док
се секундарне реализације настале понављањем творбеног модела сматрају
последицом псеудотранскатегоризације. Основни циљ овога рада јесте
утврђивање методолошке процедуре за испитивање одабраног семантичког
феномена и предмета анализе у духу фази лингвистике.
AB  - В данной статье рассматриваются феномены семантической дисперсии и
семантической структуры на основе континуальности (градуальности, скалярности) и транскатегоризации, с введением нового термина – «псевдотранска-
тегоризация». Целью анализа является осмысление функциональных методологических процедур, с помощью которых будут рассмотрены анализируемые
семантические феномены в духе фаззи лингвистики. Предложенная нами методологическая процедура применяется на примерах существительных nomina
loci, которыми пространство формализуется как одна из основных онтологических категорий. Принцип континуальности выражается путем создания фаззи
шкалы, на чьих полюсах находятся однозначность и многозначность, а роль
связочного компонента в рассматриваемом семантическом континууме принадлежит двузначности.
С точки зрения транскатегориальности, сначала были рассмотрены однозначные существительные nomina loci, чьим мотивирующим словом является
фитоним, в контексте семантическо-словообразовательного гнезда, к которому
они принадлежат. Остальные производные слова в данном гнезде могут служить
индикаторами потенциальных понятийных сфер развивающихся из категории
пространства, появляющихся в качестве вторичных реализаций у двузначных
или многозначных производных слов с одинаковым мотивирующим словом.
Анализ двузначных и многозначных слов проводится в измененном контексте и сводится к их семантической структуре. Если удалось идентифицировать
вторичные реализации и понятийные сферы, к которым они принадлежат, сформированные под влиянием одного из механизмов семантических трансформаций, то наблюдаемое явление определено как транскатегоризация, которая может
быть либо частичной, реализующейся по модели прПРОСТРАНСТВО→срПРОСТРАНСТВО
(житњак), либо полной. Полная транскатегоризация указывает на способность
определенного слова осуществлять категориально различные реализации, причём связь между категориями бывает, главным образом, логической. На самом деле, она следствие либо метонимизации, как, например, в случае модели
прПРОСТРАНСТВО→срЖИВОТНОЕ (копривац, копривњак). С другой стороны, если вторичные реализации образуются посредством многократного повторения словообразовательного образца, как, например, в моделях прПРОСТРАНСТВО→срПРЕДМЕТ
(буквик, конопљик) и прПРОСТРАНСТВО→срНАПИТОК (дудара), то речь идет о псевдотранскатегоризации, создающей путём метонимии семантическую связь между
первичной и вторичной реализациями с мотивирующим словом.
Полисемия не выражена у производных слов с фитонимом в качестве мотивирующего слова, а также и у слов с первичным пространственным значением.
В реализованной же многозначной структуре слова воћар вторичные значения
являются результатом повторения словообразовательного образца, и как таковые обладают признаком псевдотранскатегоризации.
AB  - This paper deals with the phenomenon of semantic dispersion and semantic
structure based on continuity (graduality, scalability) and transcategorisation, with
the introduction of a new term ‘pseudotranscategorisation’. The aim of this research
is to create a functional methodological procedure in order to examine the observed
semantic phenomenon in the spirit of fuzzy linguistics. The proposed methodological
procedure was applied to the examples of nouns of the nomina loci type, which
formalize space as one of the basic ontological categories. The principle of continuity
is refl ected in the creation of a phase scale whose poles are monosemy and polysemy,
while the role of the connective component in the observed semantic continuum belongs
to the two-meaning semantic structure of lexemes.
From the point of view of transcategorisation, one-meaning nomina loci with
a phytonym as a motive word were fi rst considered, in the context of the semanticderivational
nest to which they belong. The other derivatives in the nest are indicators
of potential conceptual domains that can be developed from the category of space,
which are to appear as secondary realisations in two-meaning derivatives with the
same motivator.
The analysis of two-meaning words and polysemous lexemes is conducted in a
reduced context and includes their semantic structure. If the secondary realisations
and conceptual domains to which they belong have been created under the infl uence
of the mechanisms of semantic transformations, then the observed phenomenon is
defi ned as transcategorisation – partial, by means of the model PR SPACE → SR SPACE
(žitnjak), or complete, which indicates the ability of a particular lexeme to achieve
categorically different realisations. In this case, the relation between the categories
is mostly logical as a consequence of metonymy transfer, as in the model PR SPACE →
SR ANIMAL (koprivac, koprivnjak). If secondary realizations occur by repetition of the
derivative model, then it is a matter of pseudotranscategorisation, as in the models PR
SPACE → SR OBJECT (bukvik, konopljik) and PR SPACE → SR DRINK (dudara). In this case,
the semantic relation of primary and secondary realisation with the motive word is
established through metonymy.
Polysemy has not developed in derivatives with a phytonymic motivator and
those with the primary spatial meaning. In the realized polysemous structure of the
lexeme voćar, secondary meanings are created by repeating the derivative model, and
their feature is pseudotranscategorisation.
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
T2  - Јужнословенски филолог
T1  - О транскатегоризацији и псеудотранскатегоризацији у домену простора
T1  - О транскатегоризации и псевдотранскатегоризации в пространственной сфере
T1  - About Transcategorisation and Pseudotranscategorisation in the Domain Space
SP  - 121
EP  - 145
VL  - 78
IS  - 1
DO  - 10.2298/JFI2201121S
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14422
ER  - 
@article{
author = "Штасни, Гордана Р.",
year = "2022",
abstract = "Опис и тумачење семантичке структуре лексема представља једно
од фундаменталних лексиколошких питања. У овом раду фокус је на
интерпретацији двозначности као везивног елемента у континууму на
чијим су половима једнозначност, с једне стране, а са друге – вишезначност.
Овај феномен биће сагледан са аспекта фази лингвистике, и то посредством њених основних појмова – континуалности и транскатегоризације.
Посматрана семантичка појава илустрована је лексичким јединицама из
категорије nomina loci, будући да се овим именицама формализује простор као једна од базичних онтолошких категорија. На основу механизама којима се у посматраној категорији остварује семантичка дисперзија, а
то је најчешће метонимијски пренос, издвајају се двозначне и вишезначне
јединице у којима се домен простора као примарни повезује с доменима изван категорије простора, што се сматра правом транскатегоризацијом, док
се секундарне реализације настале понављањем творбеног модела сматрају
последицом псеудотранскатегоризације. Основни циљ овога рада јесте
утврђивање методолошке процедуре за испитивање одабраног семантичког
феномена и предмета анализе у духу фази лингвистике., В данной статье рассматриваются феномены семантической дисперсии и
семантической структуры на основе континуальности (градуальности, скалярности) и транскатегоризации, с введением нового термина – «псевдотранска-
тегоризация». Целью анализа является осмысление функциональных методологических процедур, с помощью которых будут рассмотрены анализируемые
семантические феномены в духе фаззи лингвистики. Предложенная нами методологическая процедура применяется на примерах существительных nomina
loci, которыми пространство формализуется как одна из основных онтологических категорий. Принцип континуальности выражается путем создания фаззи
шкалы, на чьих полюсах находятся однозначность и многозначность, а роль
связочного компонента в рассматриваемом семантическом континууме принадлежит двузначности.
С точки зрения транскатегориальности, сначала были рассмотрены однозначные существительные nomina loci, чьим мотивирующим словом является
фитоним, в контексте семантическо-словообразовательного гнезда, к которому
они принадлежат. Остальные производные слова в данном гнезде могут служить
индикаторами потенциальных понятийных сфер развивающихся из категории
пространства, появляющихся в качестве вторичных реализаций у двузначных
или многозначных производных слов с одинаковым мотивирующим словом.
Анализ двузначных и многозначных слов проводится в измененном контексте и сводится к их семантической структуре. Если удалось идентифицировать
вторичные реализации и понятийные сферы, к которым они принадлежат, сформированные под влиянием одного из механизмов семантических трансформаций, то наблюдаемое явление определено как транскатегоризация, которая может
быть либо частичной, реализующейся по модели прПРОСТРАНСТВО→срПРОСТРАНСТВО
(житњак), либо полной. Полная транскатегоризация указывает на способность
определенного слова осуществлять категориально различные реализации, причём связь между категориями бывает, главным образом, логической. На самом деле, она следствие либо метонимизации, как, например, в случае модели
прПРОСТРАНСТВО→срЖИВОТНОЕ (копривац, копривњак). С другой стороны, если вторичные реализации образуются посредством многократного повторения словообразовательного образца, как, например, в моделях прПРОСТРАНСТВО→срПРЕДМЕТ
(буквик, конопљик) и прПРОСТРАНСТВО→срНАПИТОК (дудара), то речь идет о псевдотранскатегоризации, создающей путём метонимии семантическую связь между
первичной и вторичной реализациями с мотивирующим словом.
Полисемия не выражена у производных слов с фитонимом в качестве мотивирующего слова, а также и у слов с первичным пространственным значением.
В реализованной же многозначной структуре слова воћар вторичные значения
являются результатом повторения словообразовательного образца, и как таковые обладают признаком псевдотранскатегоризации., This paper deals with the phenomenon of semantic dispersion and semantic
structure based on continuity (graduality, scalability) and transcategorisation, with
the introduction of a new term ‘pseudotranscategorisation’. The aim of this research
is to create a functional methodological procedure in order to examine the observed
semantic phenomenon in the spirit of fuzzy linguistics. The proposed methodological
procedure was applied to the examples of nouns of the nomina loci type, which
formalize space as one of the basic ontological categories. The principle of continuity
is refl ected in the creation of a phase scale whose poles are monosemy and polysemy,
while the role of the connective component in the observed semantic continuum belongs
to the two-meaning semantic structure of lexemes.
From the point of view of transcategorisation, one-meaning nomina loci with
a phytonym as a motive word were fi rst considered, in the context of the semanticderivational
nest to which they belong. The other derivatives in the nest are indicators
of potential conceptual domains that can be developed from the category of space,
which are to appear as secondary realisations in two-meaning derivatives with the
same motivator.
The analysis of two-meaning words and polysemous lexemes is conducted in a
reduced context and includes their semantic structure. If the secondary realisations
and conceptual domains to which they belong have been created under the infl uence
of the mechanisms of semantic transformations, then the observed phenomenon is
defi ned as transcategorisation – partial, by means of the model PR SPACE → SR SPACE
(žitnjak), or complete, which indicates the ability of a particular lexeme to achieve
categorically different realisations. In this case, the relation between the categories
is mostly logical as a consequence of metonymy transfer, as in the model PR SPACE →
SR ANIMAL (koprivac, koprivnjak). If secondary realizations occur by repetition of the
derivative model, then it is a matter of pseudotranscategorisation, as in the models PR
SPACE → SR OBJECT (bukvik, konopljik) and PR SPACE → SR DRINK (dudara). In this case,
the semantic relation of primary and secondary realisation with the motive word is
established through metonymy.
Polysemy has not developed in derivatives with a phytonymic motivator and
those with the primary spatial meaning. In the realized polysemous structure of the
lexeme voćar, secondary meanings are created by repeating the derivative model, and
their feature is pseudotranscategorisation.",
publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ, Београд : Српска академија наука и уметности",
journal = "Јужнословенски филолог",
title = "О транскатегоризацији и псеудотранскатегоризацији у домену простора, О транскатегоризации и псевдотранскатегоризации в пространственной сфере, About Transcategorisation and Pseudotranscategorisation in the Domain Space",
pages = "121-145",
volume = "78",
number = "1",
doi = "10.2298/JFI2201121S",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14422"
}
Штасни, Г. Р.. (2022). О транскатегоризацији и псеудотранскатегоризацији у домену простора. in Јужнословенски филолог
Београд : Институт за српски језик САНУ., 78(1), 121-145.
https://doi.org/10.2298/JFI2201121S
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14422
Штасни ГР. О транскатегоризацији и псеудотранскатегоризацији у домену простора. in Јужнословенски филолог. 2022;78(1):121-145.
doi:10.2298/JFI2201121S
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14422 .
Штасни, Гордана Р., "О транскатегоризацији и псеудотранскатегоризацији у домену простора" in Јужнословенски филолог, 78, no. 1 (2022):121-145,
https://doi.org/10.2298/JFI2201121S .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14422 .

О неким проблемима израде речника термина из области вештачке интелигенције

Штрбац, Гордана Р.; Штасни, Гордана Р.

(Београд : Институт за српски језик САНУ, 2022)

TY  - JOUR
AU  - Штрбац, Гордана Р.
AU  - Штасни, Гордана Р.
PY  - 2022
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/14095
AB  - У раду су сагледани основни проблеми у вези са лескичко-семантичким специфичностима језичких јединица са статусом термина у области вештачке интелигенције и структуром овога терминосистема, који
поред стабилних јединица, садржи и нестабилну лексичку масу, коју
чине неадаптирани термини из енглеског језика. Поред тога, као допринос стандардизацији и нормирању термина из ове области истакнути су
критеријуми којима се треба руководити при формулисању нацрта за израду
одговарајућег речника термина.
AB  - The work on standardization of terminology from the domain of Artificial
Intelligence implies describing the structure and composition of the terminology
of this area and harmonizing the units of a given terminology with the norm of the
Serbian language at all its levels. In the Serbian language, the given terminology
system is quite disordered and uneven. Therefore, this paper assumes that a
careful description of lexical units with the status of terms in the field of artificial
intelligence through lexicographic elaboration can significantly contribute to the
unification and standardization of this layer of the lexical system of the Serbian
language, especially new language units, often as completely unadapted. In the
field of Artificial Intelligence, it is first necessary to recognize certain linguistic
data as a unit of the appropriate terminology and determine its general features to
establish a register of words that would be lexicographically processed within a
special dictionary. The proposed criteria for compiling a terminological dictionary
in this area contain a description of the stages of lexicographic work, criteria for the
formation of the corpus and an excerpt of the material and all the elements related
to its macrostructure and microstructure.
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
T2  - Наш језик
T1  - О неким проблемима израде речника термина из области вештачке интелигенције
T1  - Some problems with Compiling a Dictionary of Terms in the Field of Artificial Intelligence
SP  - 43
EP  - 60
VL  - 53
IS  - 1
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14095
ER  - 
@article{
author = "Штрбац, Гордана Р. and Штасни, Гордана Р.",
year = "2022",
abstract = "У раду су сагледани основни проблеми у вези са лескичко-семантичким специфичностима језичких јединица са статусом термина у области вештачке интелигенције и структуром овога терминосистема, који
поред стабилних јединица, садржи и нестабилну лексичку масу, коју
чине неадаптирани термини из енглеског језика. Поред тога, као допринос стандардизацији и нормирању термина из ове области истакнути су
критеријуми којима се треба руководити при формулисању нацрта за израду
одговарајућег речника термина., The work on standardization of terminology from the domain of Artificial
Intelligence implies describing the structure and composition of the terminology
of this area and harmonizing the units of a given terminology with the norm of the
Serbian language at all its levels. In the Serbian language, the given terminology
system is quite disordered and uneven. Therefore, this paper assumes that a
careful description of lexical units with the status of terms in the field of artificial
intelligence through lexicographic elaboration can significantly contribute to the
unification and standardization of this layer of the lexical system of the Serbian
language, especially new language units, often as completely unadapted. In the
field of Artificial Intelligence, it is first necessary to recognize certain linguistic
data as a unit of the appropriate terminology and determine its general features to
establish a register of words that would be lexicographically processed within a
special dictionary. The proposed criteria for compiling a terminological dictionary
in this area contain a description of the stages of lexicographic work, criteria for the
formation of the corpus and an excerpt of the material and all the elements related
to its macrostructure and microstructure.",
publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ",
journal = "Наш језик",
title = "О неким проблемима израде речника термина из области вештачке интелигенције, Some problems with Compiling a Dictionary of Terms in the Field of Artificial Intelligence",
pages = "43-60",
volume = "53",
number = "1",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14095"
}
Штрбац, Г. Р.,& Штасни, Г. Р.. (2022). О неким проблемима израде речника термина из области вештачке интелигенције. in Наш језик
Београд : Институт за српски језик САНУ., 53(1), 43-60.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14095
Штрбац ГР, Штасни ГР. О неким проблемима израде речника термина из области вештачке интелигенције. in Наш језик. 2022;53(1):43-60.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14095 .
Штрбац, Гордана Р., Штасни, Гордана Р., "О неким проблемима израде речника термина из области вештачке интелигенције" in Наш језик, 53, no. 1 (2022):43-60,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14095 .