Курешевић, Марина

Link to this page

Authority KeyName Variants
07ee0630-eac4-4f9e-a982-d5b0d61cae15
  • Курешевић, Марина (1)
  • Курешевић, Марина Ф. (1)
Projects

Author's Bibliography

Језик Слова Акирa Премудрог из рукописног зборника Народне библиотеке србије бр. 53

Курешевић, Марина Ф.

(Београд : Институт за српски језик САНУ, 2016)

TY  - JOUR
AU  - Курешевић, Марина Ф.
PY  - 2016
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/6432
AB  - У раду се даје фонолошка, фонетска, морфолошка и синтаксичка
анализа Слова Акира Премудрог у циљу употпуњавања представе о реализационим могућностима језика српске средњовековне нелитургијске
прозе. Показује се да је текст писан мешаним (српскословенско-старосрпским) језиком, тзв. хибридним типом језика. Анализа је спроведена
на препису текста који се налази у оквиру шеснаестовековног рукописа (Зборника апокрифа и других састава) број 53 из Народне библиотеке Србије, за који је утврђена западноштокавска провенијенција.
AB  - В условиях гомогенной диглоссии, характеризующей сербскую языковую
ситуацию в среднем веке, использование двух языковых систем – сербскославянской и древнесербской – было полностью функционально дифференцировано.
Однако в некоторых жанрах все же могло произойти их сближение, наблюдаться
их взаимовлияние и даже взаимодействие. В отдельных текстах (особенно в тех,
которые написаны в ином социолингвистическом контексте или в периферийных областях штоковского диалекта) взаимовлияние двух языковых систем в результате способствовало созданию гибридного языка, своеобразного смешения
книжных (сербскославянских) и вернакулярных (штокавских) черт. Именно нарративные сочинения нелитургического содержания представляли смешанную зону, т.е. тексты, которые могли быть написаны различными типами языка. Подтверждено, что некоторые сочинения могли быть написаны сербскославянским
языком высокого стиля (Роман о Варлааме и Иоасафе), некоторые – сербскославянским языком более низкого стиля (Сербская Александрида), а некоторые –
почти настоящим древнесербским языком (Роман о Трое).
В статье представлен фонологический, фонетический, морфологический и
синтаксический анализ Слова Акира Премудрого с целью дополнить представления о функциональных возможностях языка сербской средневековой нерелигиозной прозы. Анализ сделан на материале списка рукописного текста XVI века
(Сборник апокрифов и других сочинений) Nr 53, принадлежащего фонду Национальной библиотеки Сербии; для текста подтверждена западноштокавская провениенция. Результаты исследования свидетельствуют о том, что в тексте на всех
языковых уровнях переплелись черты древнесербского (штокавского диалекта)
и сербскославянского языков, вследствие чего невозможно констатировать преобладание одного из них. Анализ позволяет доказать, что среди вернакулярных
Језик Слова Акирa Премудрог черт преобладают общештокавские черты, относящиеся к периоду ранее 15 ве-
ка, в то время как те из более позднего периода не подтверждены. В функцио-
нальном аспекте следует отметить, что стиль этого текста близок средневековой
нелитургической нарративной прозе, в языке которой в определенной степени
переплетаются традиционные литературно-языковые модели с образцами, ха-
рактерными для разговорной речи или устной литературной традиции.
AB  - In terms of homogeneous diglossia, the basic characteristic of the Serbian mediaeval language situation, the usage of two language systems, Serbian Church Slavonic and
Old Serbian, were clearly functionally demarcated. However, in some genres they could
get closer to each other, could influence each other and could even interfere with each
other. In some texts of secular character (especially those written in different sociolinguistic contexts or in peripheral shtokavian dialectal zones) as a result of the mutual influence of two language systems a hybrid language, a mixture of Serbian Church Slavonic and Old Serbian (shtokavian) elements, could have arisen. Narrative texts of non-liturgical character represented a mixed zone, that is, the texts which could have been
written in different types of language. So far it was confirmed that some texts of this
genre could have been written in high-style Serbian Church Slavonic (e.g. the Barlaam
and Joasaph Romance), the other in its lower functional style (e.g. the Serbian Alexander Romance), and the third in almost pure Old Serbian (e.g. the Troy Romance).
This paper investigates the phonological, phonetic, morphological and syntactic
features of the Story of the Sage Ahiqar in order to expand the knowledge about the
possibilities of language realisations in Serbian medieval non-liturgical narrative prose. Analysis was conducted on the 16th
-century transcript from Serbian Manuscript No.
53 of the National library of Serbia, which originated in the west shtokavian dialectal
zone. The results have confirmed the presence of elements originating both from Serbian Church Slavonic and Old Serbian (shtokavian vernacular) at every language level without a possibility to say which of them prevail. The analysis has also shown
that the dominant vernacular features include those of common shtokavian character
which had developed until the 15th
century, while those from the later period have not
been noted. Regarding the stylistic aspect, the functional style in this text is similar to
the other narrative texts where traditional language patterns overlap with patterns characteristic of spoken language or oral literature.
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
T2  - Јужнословенски филолог
T1  - Језик Слова Акирa Премудрог из рукописног зборника Народне библиотеке србије бр. 53
T1  - The Language of the Story of the Sage Ahiqar From Serbian Manuscript no. 53 of the National Library of Serbia
T1  - Язык Слова Акира Премудрого из рукописного сборника Национальной библиотеки сербии nr 53
SP  - 105
EP  - 126
VL  - 72
IS  - 1-2
DO  - 10.2298/JFI1602105K
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6432
ER  - 
@article{
author = "Курешевић, Марина Ф.",
year = "2016",
abstract = "У раду се даје фонолошка, фонетска, морфолошка и синтаксичка
анализа Слова Акира Премудрог у циљу употпуњавања представе о реализационим могућностима језика српске средњовековне нелитургијске
прозе. Показује се да је текст писан мешаним (српскословенско-старосрпским) језиком, тзв. хибридним типом језика. Анализа је спроведена
на препису текста који се налази у оквиру шеснаестовековног рукописа (Зборника апокрифа и других састава) број 53 из Народне библиотеке Србије, за који је утврђена западноштокавска провенијенција., В условиях гомогенной диглоссии, характеризующей сербскую языковую
ситуацию в среднем веке, использование двух языковых систем – сербскославянской и древнесербской – было полностью функционально дифференцировано.
Однако в некоторых жанрах все же могло произойти их сближение, наблюдаться
их взаимовлияние и даже взаимодействие. В отдельных текстах (особенно в тех,
которые написаны в ином социолингвистическом контексте или в периферийных областях штоковского диалекта) взаимовлияние двух языковых систем в результате способствовало созданию гибридного языка, своеобразного смешения
книжных (сербскославянских) и вернакулярных (штокавских) черт. Именно нарративные сочинения нелитургического содержания представляли смешанную зону, т.е. тексты, которые могли быть написаны различными типами языка. Подтверждено, что некоторые сочинения могли быть написаны сербскославянским
языком высокого стиля (Роман о Варлааме и Иоасафе), некоторые – сербскославянским языком более низкого стиля (Сербская Александрида), а некоторые –
почти настоящим древнесербским языком (Роман о Трое).
В статье представлен фонологический, фонетический, морфологический и
синтаксический анализ Слова Акира Премудрого с целью дополнить представления о функциональных возможностях языка сербской средневековой нерелигиозной прозы. Анализ сделан на материале списка рукописного текста XVI века
(Сборник апокрифов и других сочинений) Nr 53, принадлежащего фонду Национальной библиотеки Сербии; для текста подтверждена западноштокавская провениенция. Результаты исследования свидетельствуют о том, что в тексте на всех
языковых уровнях переплелись черты древнесербского (штокавского диалекта)
и сербскославянского языков, вследствие чего невозможно констатировать преобладание одного из них. Анализ позволяет доказать, что среди вернакулярных
Језик Слова Акирa Премудрог черт преобладают общештокавские черты, относящиеся к периоду ранее 15 ве-
ка, в то время как те из более позднего периода не подтверждены. В функцио-
нальном аспекте следует отметить, что стиль этого текста близок средневековой
нелитургической нарративной прозе, в языке которой в определенной степени
переплетаются традиционные литературно-языковые модели с образцами, ха-
рактерными для разговорной речи или устной литературной традиции., In terms of homogeneous diglossia, the basic characteristic of the Serbian mediaeval language situation, the usage of two language systems, Serbian Church Slavonic and
Old Serbian, were clearly functionally demarcated. However, in some genres they could
get closer to each other, could influence each other and could even interfere with each
other. In some texts of secular character (especially those written in different sociolinguistic contexts or in peripheral shtokavian dialectal zones) as a result of the mutual influence of two language systems a hybrid language, a mixture of Serbian Church Slavonic and Old Serbian (shtokavian) elements, could have arisen. Narrative texts of non-liturgical character represented a mixed zone, that is, the texts which could have been
written in different types of language. So far it was confirmed that some texts of this
genre could have been written in high-style Serbian Church Slavonic (e.g. the Barlaam
and Joasaph Romance), the other in its lower functional style (e.g. the Serbian Alexander Romance), and the third in almost pure Old Serbian (e.g. the Troy Romance).
This paper investigates the phonological, phonetic, morphological and syntactic
features of the Story of the Sage Ahiqar in order to expand the knowledge about the
possibilities of language realisations in Serbian medieval non-liturgical narrative prose. Analysis was conducted on the 16th
-century transcript from Serbian Manuscript No.
53 of the National library of Serbia, which originated in the west shtokavian dialectal
zone. The results have confirmed the presence of elements originating both from Serbian Church Slavonic and Old Serbian (shtokavian vernacular) at every language level without a possibility to say which of them prevail. The analysis has also shown
that the dominant vernacular features include those of common shtokavian character
which had developed until the 15th
century, while those from the later period have not
been noted. Regarding the stylistic aspect, the functional style in this text is similar to
the other narrative texts where traditional language patterns overlap with patterns characteristic of spoken language or oral literature.",
publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ, Београд : Српска академија наука и уметности",
journal = "Јужнословенски филолог",
title = "Језик Слова Акирa Премудрог из рукописног зборника Народне библиотеке србије бр. 53, The Language of the Story of the Sage Ahiqar From Serbian Manuscript no. 53 of the National Library of Serbia, Язык Слова Акира Премудрого из рукописного сборника Национальной библиотеки сербии nr 53",
pages = "105-126",
volume = "72",
number = "1-2",
doi = "10.2298/JFI1602105K",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6432"
}
Курешевић, М. Ф.. (2016). Језик Слова Акирa Премудрог из рукописног зборника Народне библиотеке србије бр. 53. in Јужнословенски филолог
Београд : Институт за српски језик САНУ., 72(1-2), 105-126.
https://doi.org/10.2298/JFI1602105K
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6432
Курешевић МФ. Језик Слова Акирa Премудрог из рукописног зборника Народне библиотеке србије бр. 53. in Јужнословенски филолог. 2016;72(1-2):105-126.
doi:10.2298/JFI1602105K
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6432 .
Курешевић, Марина Ф., "Језик Слова Акирa Премудрог из рукописног зборника Народне библиотеке србије бр. 53" in Јужнословенски филолог, 72, no. 1-2 (2016):105-126,
https://doi.org/10.2298/JFI1602105K .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6432 .

Функционалностилске одлике језика Житија Константина Филозофа из Рилског зборника Владислава Граматика: хипотактичке структуре

Курешевић, Марина

(Београд : Институт за српски језик САНУ, 2014)

TY  - CONF
AU  - Курешевић, Марина
PY  - 2014
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/14459
AB  - The paper seeks to examine the syntactic and semantic features of hypotactic
structures in the Life of Constantine the Philosopher in the manuscript copy
made by Vladislav the Grammarian in the Rila Panegyric (1479). It presents an
analysis of complex sentences and the functionally competing participial and
infinitive structures. The aim of this study is twofold: to establish whether the
language of original texts in early Slavic literacy was different from the language
of translated literature in terms of the range of hypotactic conjunctions and the
organization of sentence structures; furthermore, it seeks to determine the functionally
stylistic status of this composition’s language based on the percentually
expressed frequency ratio of competing linguistic means, primarily in the domain
of literary means and the competing normative possibilities which also exist
in the vernacular for expressing the same hypotactic meanings. The study has
confirmed that the language of this composition does not differ from other Old
Slavonic literary monuments in terms of the range of hypotactic conjunctions
and the types of sentence structure. Within the functionally semantic field of
attributiveness, temporality, finality and explicativeness, a high percentage of
the use of nominal means has been observed. The means of a generally Slavic
character prevail; literary means that belong to syntactic neologisms have also
been found, whereas syntactic calques are reduced to a minimum. Furthermore,
the specific feature of the linguistic stylistic expression of the Life of Constantine
the Philosopher is the percentage prevalence of direct and semi-direct speech, as
well as the sporadic use of hypotactic conjunctions in combination with participles
aimed at specializing their meaning. From a functionally stylistic point of
view, it can be concluded that this composition uses a literary language which
in terms of the choice of linguistic means is highly similar to the vernacular
language system, due to which this hagiography has a specific status among
other hagiographies. The described situation was presumably determined both
by the content and the social purpose of the text: to preserve from oblivion the
enlightening work of Constantine the Philosopher.
AB  - У раду
се истражују
синтаксичко-
семантичке
одлике
хипотактичких
структура
у Житију
Константина
Филозофа
у препису
Владислава
Граматика
из Рилског
зборника
(1479. година).
Анализиране
су зависно‑сложене
реченице
и њима
функционално
конкурентне
партиципске
и
инфинитивне
конструкције.
Циљ овог истраживања
је двострук
– најпре,
да
се утврди
да ли се у овом домену
језичког
система
на почецима
словенске
писмености
језик
оригиналних
текстова
разликовао
од језика
преводне
литературе
у регистру
употребљених
средстава,
као и на плану
организације
реченичне
структуре,
а потом,
да се на основу
процентуално
исказаног
фреквенцијског
односа
конкурентних
средстава,
пре
свега
у домену
књишког
регистра
и њему
конкурентних
нормативних
могућности
које
постоје
и у вернакулару
за исказивање
истих хипотактичких
значења,
одреди
функционалностилски
статус
језика
овог дела.
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
C3  - Свети Ћирило и Методије и словенско писано наслеђе (863–2013)
T1  - Функционалностилске одлике језика Житија Константина Филозофа из Рилског зборника Владислава Граматика: хипотактичке структуре
T1  - Functionally Stylistic Features of the Language of the Life of Constantine the Philosopher in the Rila Panegyric by Vladislav the Grammarian: Hypotactic Structures
SP  - 255
VL  - 275
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14459
ER  - 
@conference{
author = "Курешевић, Марина",
year = "2014",
abstract = "The paper seeks to examine the syntactic and semantic features of hypotactic
structures in the Life of Constantine the Philosopher in the manuscript copy
made by Vladislav the Grammarian in the Rila Panegyric (1479). It presents an
analysis of complex sentences and the functionally competing participial and
infinitive structures. The aim of this study is twofold: to establish whether the
language of original texts in early Slavic literacy was different from the language
of translated literature in terms of the range of hypotactic conjunctions and the
organization of sentence structures; furthermore, it seeks to determine the functionally
stylistic status of this composition’s language based on the percentually
expressed frequency ratio of competing linguistic means, primarily in the domain
of literary means and the competing normative possibilities which also exist
in the vernacular for expressing the same hypotactic meanings. The study has
confirmed that the language of this composition does not differ from other Old
Slavonic literary monuments in terms of the range of hypotactic conjunctions
and the types of sentence structure. Within the functionally semantic field of
attributiveness, temporality, finality and explicativeness, a high percentage of
the use of nominal means has been observed. The means of a generally Slavic
character prevail; literary means that belong to syntactic neologisms have also
been found, whereas syntactic calques are reduced to a minimum. Furthermore,
the specific feature of the linguistic stylistic expression of the Life of Constantine
the Philosopher is the percentage prevalence of direct and semi-direct speech, as
well as the sporadic use of hypotactic conjunctions in combination with participles
aimed at specializing their meaning. From a functionally stylistic point of
view, it can be concluded that this composition uses a literary language which
in terms of the choice of linguistic means is highly similar to the vernacular
language system, due to which this hagiography has a specific status among
other hagiographies. The described situation was presumably determined both
by the content and the social purpose of the text: to preserve from oblivion the
enlightening work of Constantine the Philosopher., У раду
се истражују
синтаксичко-
семантичке
одлике
хипотактичких
структура
у Житију
Константина
Филозофа
у препису
Владислава
Граматика
из Рилског
зборника
(1479. година).
Анализиране
су зависно‑сложене
реченице
и њима
функционално
конкурентне
партиципске
и
инфинитивне
конструкције.
Циљ овог истраживања
је двострук
– најпре,
да
се утврди
да ли се у овом домену
језичког
система
на почецима
словенске
писмености
језик
оригиналних
текстова
разликовао
од језика
преводне
литературе
у регистру
употребљених
средстава,
као и на плану
организације
реченичне
структуре,
а потом,
да се на основу
процентуално
исказаног
фреквенцијског
односа
конкурентних
средстава,
пре
свега
у домену
књишког
регистра
и њему
конкурентних
нормативних
могућности
које
постоје
и у вернакулару
за исказивање
истих хипотактичких
значења,
одреди
функционалностилски
статус
језика
овог дела.",
publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ",
journal = "Свети Ћирило и Методије и словенско писано наслеђе (863–2013)",
title = "Функционалностилске одлике језика Житија Константина Филозофа из Рилског зборника Владислава Граматика: хипотактичке структуре, Functionally Stylistic Features of the Language of the Life of Constantine the Philosopher in the Rila Panegyric by Vladislav the Grammarian: Hypotactic Structures",
pages = "255",
volume = "275",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14459"
}
Курешевић, М.. (2014). Функционалностилске одлике језика Житија Константина Филозофа из Рилског зборника Владислава Граматика: хипотактичке структуре. in Свети Ћирило и Методије и словенско писано наслеђе (863–2013)
Београд : Институт за српски језик САНУ., 275, 255.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14459
Курешевић М. Функционалностилске одлике језика Житија Константина Филозофа из Рилског зборника Владислава Граматика: хипотактичке структуре. in Свети Ћирило и Методије и словенско писано наслеђе (863–2013). 2014;275:255.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14459 .
Курешевић, Марина, "Функционалностилске одлике језика Житија Константина Филозофа из Рилског зборника Владислава Граматика: хипотактичке структуре" in Свети Ћирило и Методије и словенско писано наслеђе (863–2013), 275 (2014):255,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14459 .