@article{
author = "Јовановић, Владан З.",
year = "2021",
abstract = "У раду се са лексикографског аспекта анализирају партиципска
обра зовања на -ћи, -вши и -м(и), која се у савременом српском језику
употребљавају 1) као континуанти некадашњих партиципа, тј. као глаголски придеви садашњег (-ћи, -м(и)) и прошлог времена (-вши) и 2) као речи
које су задржале партиципску семантику, а у категоријалном смислу функционишу као прави придеви. Реч је о категорији која је књижевнојезичком
реформом у другој половини 19. века потиснута из српских граматика, али
је, упркос томе, остала присутна у делима појединих писаца све до данас. За
разлику од савремених граматика, у којима се поменути типови партиципа
не издвајају нити описују, у описним речницима савременог српског језика,
а нарочито у РСАНУ, одређен број партиципских образовања, укључујући и
потврде из дела писаца 20. века (Момчило Настасијевић, Бранислав Нушић,
Слободан Јовановић, Николај Велимировић, Јустин Поповић и др.), лексикографски се обрађују и описују. Циљ рада је да се на основу граматичке и семантичке анализе партиципских образовања на -ћи, -вши и -м(и),
која је утемељена на ширем обухвату грађе из дела писаца у којима на-
лазимо партиципе, као и материјала добијеним из описних речника (РМС,
РСЈ и РСАНУ), осветле најважнија лексикографска питања везана за обраду ових речи у речницима српског језика описног (дескриптивног) типа,
као што су питања која се односе на успостављање одреднице, одређивање
књижевнојезичке и стилске употребне вредности партиципа, дефинисање
лексичког значења, као и преглед употребљене грађе и извора., В статье с точки зрения лексикографии проанализированы причастные
образования на -ћи, -вши и -м(и), которые в современном сербском языке
выражаются двумя категориями: 1) категорией современных причастных
континуантов, действие которых приписывается существительному в качестве
фактического и актуального признака в определенное время, и 2) категорией
прилагательных, которые семантически соответствуют страдательным
причастиям или собственно прилагательным. Что касается толковых словарей современного сербского языка, то
причастия на -ћи, -вши и -м(и) лексикографически обрабатываются в первую
очередь в Словаре Сербской академии наук и искусств. Сравнивая примеры,
полученные из различных текстов, принадлежащих к современному сербскому
литературному языку с одной стороны, с примерами из Словаря САНИ с другой,
можно заметить, что в Словаре САНИ отсутствуют примеры форм причастий с
рефлексивной морфемой се, подтвержденных в других источниках. Данный факт
можно объяснить влиянием сербской литературно-языковой нормы, согласно
которой причастия не относятся к современному литературно-языковому
стандарту. Это особенно относится к образованию с морфемой се, которого нет
ни в одной современной грамматике сербского литературного языка. В статье
делается вывод, что в Словаре САНИ обрабатываются формы причастий обеих
упомянутых категорий и трех отдельных форм причастий в зависимости от
глагольного времени (прошедшего и настоящего) и состояния (действительного
и страдательного). Среди подтверждений мы находим не только примеры из
первой половины XIX века, когда причастия были обыкновенным явлением
в литературном языке сербов, но и произведения писателей XX века на
современном сербском литературном языке. Согласно указанному факту в статье
делается вывод о том, что причастия должны быть описаны и представлены в
словарях, как в тех, составление которых продолжается (Словарь САНИ), так и
в будущих современных словарях сербского языка.
Проанализированный материал показал, что причастия используются
выдающимися деятелями сербской науки, духовности и культуры. Что касается
вопроса о том, какую помету присвоить указанным типам причастий в толковом
словаре современного сербского языка, ответ на этот вопрос должен учитывать
как минимум два факта, относящиеся к представленному материалу. Первый
относится к примерам причастных образований, которые действительно
происходят из более старых слоев нашего литературного языка и которые
сохранились в той же или похожей форме до наших дней (например, одшедши,
усопши), а второй факт касается причастий, возникших в современном
синхронном процессе от современных, актуальных глаголов и их значений
(догоревајућа свећа, плач рађајућих створења и т. п.). Для первых примеров
установлены пометы типа заст., арх., рсл., цсл., ссл., сткњ. арх., которые
используются в лексикографическом описании причастий в Словаре САНИ
и которые могут использоваться в изданиях толковых словарей современного
сербского языка при желании указать на литературную эпоху, из которой ведет
происхождение данная форма причастия или ее использование. Для других
упомянутых случаев, если бы они стали вводитья в словарь сербского языка
описательного типа, пришлось бы найти другие пометы, так как это слова,
образованные в соответствии с моделью причастия в современном синхронном
лексико-грамматическом процессе., From the perspective of lexicography, this paper presents an analysis of participles
ending in -ћи, -вши and -м(и), which in contemporary Serbian language fall
within two categories: 1) the category of contemporary participial continuants, whose
action is attributed to the noun as a temporary, current feature at a defi nite point in
time, and 2) the category of adjectives that semantically correspond to past participles
or to adjectives proper. As regards the descriptive dictionaries of the contemporary
Serbian language, the participles ending in -ћи, -вши and -м(и) are lexicographically
treated primarily in the Dictionary of the Serbian Academy of Sciences and Arts (the
SASA Dictionary). Comparing the example sentences excerpted from various texts
belonging to the contemporary standard Serbian language, on the one hand, with those
excerpted from the SASA Dictionary, on the other, it can be noted that the SASA Dictionary
does not contain examples of participle forms with the refl exive morpheme
-се, while they can be said to be confi rmed in other sources. This can be explained as
resulting from the impact of the Serbian language norm, according to which participles
do not belong to the contemporary standard Serbian language. This is especially
true of forms containing the refl exive morpheme -се, which are not to be found in any
modern grammar of the standard Serbian language. It is concluded in the paper that
the SASA Dictionary treats the participle forms of both aforementioned categories
and of three separate participle forms according to the verb tense (past and present)
and voice (active and passive). As for the sources confi rming the use of these forms,
they can be found not only in those dating from the fi rst half of the 19th century, when
participles were commonplace in the literary language of Serbs, but also in the works
of the 20th-century authors using the contemporary standard Serbian language. In
accordance with that, the conclusion to be drawn is that participles should be treated
and included in dictionaries, both in those whose compilation is ongoing (i.e. the
SASA Dictionary) and in the future dictionaries of the contemporary Serbian language.
The excerpted material shows that participles are used by prominent authors
in Serbian science, religion and culture. As for the issue of which label to use for the
indicated types of participles in the descriptive dictionary of the contemporary Serbian
language, it is argued in this paper that in order to resolve it one should take into
consideration at least two sets of facts related to the presented material. One refers to
the examples of the formation of participles that in fact originate from the older layers
of our literary language and which have been preserved in identical or similar form
to this day (e.g. одшедши, усопши), while the other concerns participles created in
a contemporary synchronic process involving contemporary verbs in current use and
their meanings (догоревајућа свећа, плач рађајућих створења, etc.). The former set of examples is marked with standard labels, such as ‘заст.’ (‘obsolete’), ‘арх.’ (‘archaic’),
‘рсл.’ (‘Russian Church Slavonic’), ‘цсл.’ (‘New Church Slavonic’), ‘ссл.’ (‘Serbian
Church Slavonic’), ‘сткњ. арх.’ (‘from earlier literary sources, old-fashioned’),
used in the lexicographic description of participles in the SASA Dictionary, which can
also be used in other descriptive dictionaries of the contemporary Serbian language
to indicate the literary epoch in which a particular form of participle originated, or its
pragmatic value. Concerning the latter set of participles, if they were to be introduced
into a descriptive dictionary of the Serbian language, they would require different
labels, since these are the words formed according to the participle-building pattern of
the present-day synchronic lexical-grammatical process.",
journal = "Јужнословенски филолог",
title = "Поглед на партиципска образовања на -ћи, -вши и -м(и) из угла лексикографског описа савременог српског језика, Взгляд на причастные образования на -ћи, -вши и -м(и) с точки зрения лексикографического описания современного сербского языка, An Overview of the Participles Ending in -ћи, -вши and -м(и) from the Perspective of the Lexicographic Description of the Contemporary Serbian Language",
pages = "157-183",
volume = "77",
number = "2",
doi = "10.2298/JFI2102157J",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12673"
}