TY  - CONF
AU  - Lajić Mihajlović, Danka
AU  - Radovanović, Bojana
PY  - 2023
UR  - https://www.ief.hr/en/research/projects/ project-diskograf/symposium-78rpm-at-home/
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/14233
AB  - Although research on the early Serbian music discography has yet to move past its initial stages, some of the figures of significant influence on Serbian music in the early 20th century can be recognized. Still, the network of traditional music practices, academic art circles and new industries – including the discographic one – has not been illuminated. Among said figures we find singer Mijat Mijatović (1887–1937), whose significance is, formally speaking, reflected in the number of 78 rpm records he produced and, consequently and substantially, in the impact his repertoire and performing style had on the musical culture of his time. In that regard, a collection of seven songs titled “Mijatovke” by Stanislav Binički (1872–1942) are of paradigmatic value. The title suggests the influence Mijatović’s performance of these traditional songs had, while the notes on the records argue for the composer’s authorship. Binički’s position as a conductor of the esteemed King’s Guard Orchestra probably affected the eventual publication of this ensemble’s records of “Mijatovke”. The record’s impact is related to the growing influence of radio, whose programme noticeably included music from the newest records. Simultaneously, “Mijatovke” songs were distributed as a sheet music publication (for voice and piano) by the prominent publisher Geca Kon. Furthermore, songs from this collection were also performed and recorded by other singers. The collaborative effort of ethnomusicology and musicology will here be aimed towards investigating the role record production had in the (trans) formation of popular folk music of that time, as well as its influence on oral tradition and art music, through the analysis of technological and cultural circumstances and recorded performances of “Mijatovke”.
PB  - Zagreb : Institute of Ethnology and Folklore Research
C3  - International symposium "78 rpm at home: Local perspectives on the early recording industry", Zagreb, 8–11 March 2023
T1  - “Mijatovke” collection on 78 rpm records: Early recordings as contributors in the formation of national culture
SP  - 32
EP  - 33
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14233
ER  - 

@conference{
author = "Lajić Mihajlović, Danka and Radovanović, Bojana",
year = "2023",
abstract = "Although research on the early Serbian music discography has yet to move past its initial stages, some of the figures of significant influence on Serbian music in the early 20th century can be recognized. Still, the network of traditional music practices, academic art circles and new industries – including the discographic one – has not been illuminated. Among said figures we find singer Mijat Mijatović (1887–1937), whose significance is, formally speaking, reflected in the number of 78 rpm records he produced and, consequently and substantially, in the impact his repertoire and performing style had on the musical culture of his time. In that regard, a collection of seven songs titled “Mijatovke” by Stanislav Binički (1872–1942) are of paradigmatic value. The title suggests the influence Mijatović’s performance of these traditional songs had, while the notes on the records argue for the composer’s authorship. Binički’s position as a conductor of the esteemed King’s Guard Orchestra probably affected the eventual publication of this ensemble’s records of “Mijatovke”. The record’s impact is related to the growing influence of radio, whose programme noticeably included music from the newest records. Simultaneously, “Mijatovke” songs were distributed as a sheet music publication (for voice and piano) by the prominent publisher Geca Kon. Furthermore, songs from this collection were also performed and recorded by other singers. The collaborative effort of ethnomusicology and musicology will here be aimed towards investigating the role record production had in the (trans) formation of popular folk music of that time, as well as its influence on oral tradition and art music, through the analysis of technological and cultural circumstances and recorded performances of “Mijatovke”.",
publisher = "Zagreb : Institute of Ethnology and Folklore Research",
journal = "International symposium "78 rpm at home: Local perspectives on the early recording industry", Zagreb, 8–11 March 2023",
title = "“Mijatovke” collection on 78 rpm records: Early recordings as contributors in the formation of national culture",
pages = "32-33",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14233"
}

Lajić Mihajlović, D.,& Radovanović, B.. (2023). “Mijatovke” collection on 78 rpm records: Early recordings as contributors in the formation of national culture. in International symposium "78 rpm at home: Local perspectives on the early recording industry", Zagreb, 8–11 March 2023
Zagreb : Institute of Ethnology and Folklore Research., 32-33.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14233

Lajić Mihajlović D, Radovanović B. “Mijatovke” collection on 78 rpm records: Early recordings as contributors in the formation of national culture. in International symposium "78 rpm at home: Local perspectives on the early recording industry", Zagreb, 8–11 March 2023. 2023;:32-33.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14233 .

Lajić Mihajlović, Danka, Radovanović, Bojana, "“Mijatovke” collection on 78 rpm records: Early recordings as contributors in the formation of national culture" in International symposium "78 rpm at home: Local perspectives on the early recording industry", Zagreb, 8–11 March 2023 (2023):32-33,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14233 .

TY  - GEN
AU  - Лајић Михајловић, Данка
AU  - Маринковић, Соња
AU  - Јанковић-Бегуш, Јелена
AU  - Радосављевић, Ненад
AU  - Медић, Ивана
PY  - 2023
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/14533
AB  - Јавни разговори о музичким фестивалима у организацији Музиколошког института САНУ
део су активности на пројекту Applied Musicology and Ethnomusicology in Serbia: Making a
Difference in Contemporary Society – APPMES, који финансира Фонд за науку Републике
Србије. Наиме, у оквиру једне од пројектних тема, која пажњу усмерава ка
институционализацији и технологизацији музике (Safeguarding of Music as Cultural Heritage:
Aspects of Institutionalisation and Technologisation), иницирано је конструктивније умрежавање
актера од значаја за (ре)организацију музичких фестивала у Србији, а све у складу с
виђењем културе као једног од стубова одрживог развоја човечанства.
PB  - Београд : Музиколошки институт САНУ
T1  - Музички фестивали у Србији између наслеђа и индустрија
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14533
ER  - 

@misc{
author = "Лајић Михајловић, Данка and Маринковић, Соња and Јанковић-Бегуш, Јелена and Радосављевић, Ненад and Медић, Ивана",
year = "2023",
abstract = "Јавни разговори о музичким фестивалима у организацији Музиколошког института САНУ
део су активности на пројекту Applied Musicology and Ethnomusicology in Serbia: Making a
Difference in Contemporary Society – APPMES, који финансира Фонд за науку Републике
Србије. Наиме, у оквиру једне од пројектних тема, која пажњу усмерава ка
институционализацији и технологизацији музике (Safeguarding of Music as Cultural Heritage:
Aspects of Institutionalisation and Technologisation), иницирано је конструктивније умрежавање
актера од значаја за (ре)организацију музичких фестивала у Србији, а све у складу с
виђењем културе као једног од стубова одрживог развоја човечанства.",
publisher = "Београд : Музиколошки институт САНУ",
title = "Музички фестивали у Србији између наслеђа и индустрија",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14533"
}

Лајић Михајловић, Д., Маринковић, С., Јанковић-Бегуш, Ј., Радосављевић, Н.,& Медић, И.. (2023). Музички фестивали у Србији између наслеђа и индустрија. 
Београд : Музиколошки институт САНУ..
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14533

Лајић Михајловић Д, Маринковић С, Јанковић-Бегуш Ј, Радосављевић Н, Медић И. Музички фестивали у Србији између наслеђа и индустрија. 2023;.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14533 .

Лајић Михајловић, Данка, Маринковић, Соња, Јанковић-Бегуш, Јелена, Радосављевић, Ненад, Медић, Ивана, "Музички фестивали у Србији између наслеђа и индустрија" (2023),
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14533 .

TY  - CONF
AU  - Лајић Михајловић, Данка
PY  - 2023
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/16134
AB  - Разматрањe терминологијe у етномузикологији овом приликом биће усмерено утицајем репозиционирања ове науке у савременом друштву. Наиме, као последица потенцирања природних и техничко-технолошких наука као значајнијих из перспективе политичко-економског устројства света на почетку 21. века, догодило се обезвређивање доприноса хуманистике одрживости човечанства. Истовремено, иако се „светска етномузикологија”
заснива на проучавању бројних „локалних” музичких традиција и новијих пракси, а интернационална удружења снажно заговарају, па и организују размену искустава, суштинско деколонијализовање се веома тешко остварује.
PB  - Београд : Удружење фолклориста Србије
PB  - Београд : Универзитетска библиотека „Светозар Марковић“
PB  - Лозница : Центар за културу "Вук Караџић"
PB  - Тршић : Научно-образовно културни центар "Вук Караџић"
C3  - Међународни научни скуп Савремена српска фолклористика
T1  - Терминолошка питања савремене етномузикологије: више од проблема научног дискурса
SP  - 49
EP  - 50
IS  - 13
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16134
ER  - 

@conference{
author = "Лајић Михајловић, Данка",
year = "2023",
abstract = "Разматрањe терминологијe у етномузикологији овом приликом биће усмерено утицајем репозиционирања ове науке у савременом друштву. Наиме, као последица потенцирања природних и техничко-технолошких наука као значајнијих из перспективе политичко-економског устројства света на почетку 21. века, догодило се обезвређивање доприноса хуманистике одрживости човечанства. Истовремено, иако се „светска етномузикологија”
заснива на проучавању бројних „локалних” музичких традиција и новијих пракси, а интернационална удружења снажно заговарају, па и организују размену искустава, суштинско деколонијализовање се веома тешко остварује.",
publisher = "Београд : Удружење фолклориста Србије, Београд : Универзитетска библиотека „Светозар Марковић“, Лозница : Центар за културу "Вук Караџић", Тршић : Научно-образовно културни центар "Вук Караџић"",
journal = "Међународни научни скуп Савремена српска фолклористика",
title = "Терминолошка питања савремене етномузикологије: више од проблема научног дискурса",
pages = "49-50",
number = "13",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16134"
}

Лајић Михајловић, Д.. (2023). Терминолошка питања савремене етномузикологије: више од проблема научног дискурса. in Међународни научни скуп Савремена српска фолклористика
Београд : Удружење фолклориста Србије.(13), 49-50.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16134

Лајић Михајловић Д. Терминолошка питања савремене етномузикологије: више од проблема научног дискурса. in Међународни научни скуп Савремена српска фолклористика. 2023;(13):49-50.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16134 .

Лајић Михајловић, Данка, "Терминолошка питања савремене етномузикологије: више од проблема научног дискурса" in Међународни научни скуп Савремена српска фолклористика, no. 13 (2023):49-50,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16134 .

TY  - CHAP
AU  - Лајић Михајловић, Данка
PY  - 2022
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/14235
AB  - Полазећи од потребе за анализом деловања актера различитих профила у циљу унапређења очувања нематеријалног културног наслеђа (НКН), посебна пажња у овом раду посвећена је ангажману научника. Њихова улога разматра се из перспективе системских решења – Конвенције Унеска о очувању НКН из 2003, као и праксе у овој области на основу
искустава ауторке с различитих позиција у мрежи за очување НКН у Србији. Као предуслови за компетентно учешће у активностима на овом пољу истакнути су искуство научника у теренском раду и познавање Конвенције о очувању НКН, те националне правне регулативе. Разматрани су и мотиви научника за укључивање у систем очувања НКН, посебно они
који су повезани с научном етиком, попут тежње ка реципроцитету у односима с носиоцима истраживане културе као сарадницима у теренским истраживањима. Мултидисциплинарна сарадња у оквиру мреже за очување НКН омогућила је ауторки јасније сагледавање специфичности њене матичне науке – етномузикологије, у односу на друге хуманистичке и
друштвене науке и дисциплине, релевантне за поље очувања НКН, на основу историјата учешћа етномузиколога у активностима вођеним идејом очувања фолклорне/традиционалне
музике, данас дефинисаним као примењена етномузикологија. Важност научних компетенција и специфичних искуства у систему очувања НКН детаљније се разматра на примерима ангажмана ауторке у вези с различитим музичким, односно музичко-поетским изразима / елементима који припадају домену извођачких уметности и посебно индикативном случају Певања уз гусле.
AB  - As a contribution to numerous and wide-ranging discussions on the role of scholars in ICH safeguarding, the article examines the aforementioned issue based on the author's experiences from various positions in the ICH safeguarding network in Serbia. The author emphasises experience in fieldwork as an important prerequisite for competent participation in this field, but also points to a new challenge brought by the cooperation of scholars with cultural communities in the context of ICH safeguarding. This challenge concerns putting researchers at the service of the
community in terms of equal-collaborative relations, which are ideally developed in contemporary ethnographic research. In other words, the bottom-up principle promoted by the Convention requires an additional improvement of academics' capacities. Regarding the motive for this type of engagement, the most important one is the aspiration towards reciprocity, that is, a kind of restitution for field research collaborators as a part of research ethics. Multidisciplinary cooperation within the national network for ICH safeguarding enabled the author to see more clearly the
specifics of her scholarly field of ethnomusicology, in relation to other humanities and social sciences relevant to the field of ICH. In addition to broad education in the field of music that
precedes the studies of ethnomusicology, as a basic difference in relation to other humanistic profiles, its specificity is based primarily on the history of the participation of ethnomusicologists in activities guided by the idea of preserving folklore / traditional music, today defined as (part of ) applied ethnomusicology. The professional engagement of ethnomusicologists as music educators – whether as teachers of traditional singing in state music schools and NGO associations in culture (the so-called cultural-artistic societies) – that is, their involvement in the domain of generational transmission of traditional music is regarded as delicate in relation to the concept of ICH. In this sense, the attitude of ethnomusicologists towards ICH safeguarding is seen not only as disciplinary specific, but also individually different. The importance of scholarly competences and specific
experience in the system of ICH safeguarding is discussed based on the author`s engagement with the particularly complex and indicative ICH element – singing to the accompaniment of the
gusle (a traditional one-string instrument played with a bow), as well as the musical practices of brass orchestras and tamburitza (a long-necked lute) orchestras in Serbia.
PB  - Бања Лука : Центар за фолклористику и студије културе (ЦЕФИСК)
PB  - Бања Лука : Филолошки факултет Универзитета у Бањој Луци
T2  - Насљеђе и идентитет(и). Тематски зборник радова
T1  - Научници као део мреже за очување нематеријалног културног наслеђа у Србији: искуства етномузиколога
SP  - 45
EP  - 66
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14235
ER  - 

@inbook{
author = "Лајић Михајловић, Данка",
year = "2022",
abstract = "Полазећи од потребе за анализом деловања актера различитих профила у циљу унапређења очувања нематеријалног културног наслеђа (НКН), посебна пажња у овом раду посвећена је ангажману научника. Њихова улога разматра се из перспективе системских решења – Конвенције Унеска о очувању НКН из 2003, као и праксе у овој области на основу
искустава ауторке с различитих позиција у мрежи за очување НКН у Србији. Као предуслови за компетентно учешће у активностима на овом пољу истакнути су искуство научника у теренском раду и познавање Конвенције о очувању НКН, те националне правне регулативе. Разматрани су и мотиви научника за укључивање у систем очувања НКН, посебно они
који су повезани с научном етиком, попут тежње ка реципроцитету у односима с носиоцима истраживане културе као сарадницима у теренским истраживањима. Мултидисциплинарна сарадња у оквиру мреже за очување НКН омогућила је ауторки јасније сагледавање специфичности њене матичне науке – етномузикологије, у односу на друге хуманистичке и
друштвене науке и дисциплине, релевантне за поље очувања НКН, на основу историјата учешћа етномузиколога у активностима вођеним идејом очувања фолклорне/традиционалне
музике, данас дефинисаним као примењена етномузикологија. Важност научних компетенција и специфичних искуства у систему очувања НКН детаљније се разматра на примерима ангажмана ауторке у вези с различитим музичким, односно музичко-поетским изразима / елементима који припадају домену извођачких уметности и посебно индикативном случају Певања уз гусле., As a contribution to numerous and wide-ranging discussions on the role of scholars in ICH safeguarding, the article examines the aforementioned issue based on the author's experiences from various positions in the ICH safeguarding network in Serbia. The author emphasises experience in fieldwork as an important prerequisite for competent participation in this field, but also points to a new challenge brought by the cooperation of scholars with cultural communities in the context of ICH safeguarding. This challenge concerns putting researchers at the service of the
community in terms of equal-collaborative relations, which are ideally developed in contemporary ethnographic research. In other words, the bottom-up principle promoted by the Convention requires an additional improvement of academics' capacities. Regarding the motive for this type of engagement, the most important one is the aspiration towards reciprocity, that is, a kind of restitution for field research collaborators as a part of research ethics. Multidisciplinary cooperation within the national network for ICH safeguarding enabled the author to see more clearly the
specifics of her scholarly field of ethnomusicology, in relation to other humanities and social sciences relevant to the field of ICH. In addition to broad education in the field of music that
precedes the studies of ethnomusicology, as a basic difference in relation to other humanistic profiles, its specificity is based primarily on the history of the participation of ethnomusicologists in activities guided by the idea of preserving folklore / traditional music, today defined as (part of ) applied ethnomusicology. The professional engagement of ethnomusicologists as music educators – whether as teachers of traditional singing in state music schools and NGO associations in culture (the so-called cultural-artistic societies) – that is, their involvement in the domain of generational transmission of traditional music is regarded as delicate in relation to the concept of ICH. In this sense, the attitude of ethnomusicologists towards ICH safeguarding is seen not only as disciplinary specific, but also individually different. The importance of scholarly competences and specific
experience in the system of ICH safeguarding is discussed based on the author`s engagement with the particularly complex and indicative ICH element – singing to the accompaniment of the
gusle (a traditional one-string instrument played with a bow), as well as the musical practices of brass orchestras and tamburitza (a long-necked lute) orchestras in Serbia.",
publisher = "Бања Лука : Центар за фолклористику и студије културе (ЦЕФИСК), Бања Лука : Филолошки факултет Универзитета у Бањој Луци",
journal = "Насљеђе и идентитет(и). Тематски зборник радова",
booktitle = "Научници као део мреже за очување нематеријалног културног наслеђа у Србији: искуства етномузиколога",
pages = "45-66",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14235"
}

Лајић Михајловић, Д.. (2022). Научници као део мреже за очување нематеријалног културног наслеђа у Србији: искуства етномузиколога. in Насљеђе и идентитет(и). Тематски зборник радова
Бања Лука : Центар за фолклористику и студије културе (ЦЕФИСК)., 45-66.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14235

Лајић Михајловић Д. Научници као део мреже за очување нематеријалног културног наслеђа у Србији: искуства етномузиколога. in Насљеђе и идентитет(и). Тематски зборник радова. 2022;:45-66.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14235 .

Лајић Михајловић, Данка, "Научници као део мреже за очување нематеријалног културног наслеђа у Србији: искуства етномузиколога" in Насљеђе и идентитет(и). Тематски зборник радова (2022):45-66,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14235 .

TY  - CONF
AU  - Lajić Mihajlović, Danka
PY  - 2022
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/13377
AB  - Recent research on early discography has revealed that the production
of records of military orchestras was far greater than mentioned in the
literature. On this occasion, it is important to highlight that military
ensembles recorded not only military music, but also traditional, folk
and art music, which sheds a new light on the participation of military
orchestras in shaping cultural identities.
PB  - Lisbon : UA Editora – Universidade de Aveiro
C3  - ICTM: 46th World Conference. Lisbon. Portugal. 21 to 27 July 2022. Book of Abstracts
T1  - Panel. Labeling National Identity: Serbian Folk Music, Military Bands and Orthodox Church Chant on 78 rpm Gramophone Records
T1  - Discography of Military Orchestras and (Re)shaping of Cultural Identities: The Case of the Orchestra “Music of the King’s Guard”
SP  - 153
EP  - 153
DO  - 10.48528/rr3x-dv56
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13377
ER  - 

@conference{
author = "Lajić Mihajlović, Danka",
year = "2022",
abstract = "Recent research on early discography has revealed that the production
of records of military orchestras was far greater than mentioned in the
literature. On this occasion, it is important to highlight that military
ensembles recorded not only military music, but also traditional, folk
and art music, which sheds a new light on the participation of military
orchestras in shaping cultural identities.",
publisher = "Lisbon : UA Editora – Universidade de Aveiro",
journal = "ICTM: 46th World Conference. Lisbon. Portugal. 21 to 27 July 2022. Book of Abstracts",
title = "Panel. Labeling National Identity: Serbian Folk Music, Military Bands and Orthodox Church Chant on 78 rpm Gramophone Records, Discography of Military Orchestras and (Re)shaping of Cultural Identities: The Case of the Orchestra “Music of the King’s Guard”",
pages = "153-153",
doi = "10.48528/rr3x-dv56",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13377"
}

Lajić Mihajlović, D.. (2022). Panel. Labeling National Identity: Serbian Folk Music, Military Bands and Orthodox Church Chant on 78 rpm Gramophone Records. in ICTM: 46th World Conference. Lisbon. Portugal. 21 to 27 July 2022. Book of Abstracts
Lisbon : UA Editora – Universidade de Aveiro., 153-153.
https://doi.org/10.48528/rr3x-dv56
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13377

Lajić Mihajlović D. Panel. Labeling National Identity: Serbian Folk Music, Military Bands and Orthodox Church Chant on 78 rpm Gramophone Records. in ICTM: 46th World Conference. Lisbon. Portugal. 21 to 27 July 2022. Book of Abstracts. 2022;:153-153.
doi:10.48528/rr3x-dv56
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13377 .

Lajić Mihajlović, Danka, "Panel. Labeling National Identity: Serbian Folk Music, Military Bands and Orthodox Church Chant on 78 rpm Gramophone Records" in ICTM: 46th World Conference. Lisbon. Portugal. 21 to 27 July 2022. Book of Abstracts (2022):153-153,
https://doi.org/10.48528/rr3x-dv56 .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13377 .

TY  - JOUR
AU  - Lajić Mihajlović, Danka
AU  - Radovanović, Bojana
PY  - 2022
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/13151
AB  - Prompted by the emergence of Serbian black metal supergroup Gavranovi and their two singles released in 2020, this article offers an interdisciplinary and intertextual reading of this project. In this article, collaborative efforts of musicology and ethnomusicology are employed in interpreting the new readings of Serbian epic tradition in the context of extreme metal, as well as its positioning in the history of Serbian extreme metal scene in general. By using the gusle, a traditional instrument, as well as the postulates of Serbian epic poetry, Gavranovi participate in contemporary remediation of tradition, which will be examined through the lens of (inter)textual analysis.
PB  - Bristol : Intellect
T2  - Metal Music Studies
T1  - Black (metal) epics: Remediation of tradition in the case of Gavranovi from Serbia
SP  - 225
EP  - 245
VL  - 8
IS  - 2
DO  - 10.1386/mms_00076_1
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13151
ER  - 

@article{
author = "Lajić Mihajlović, Danka and Radovanović, Bojana",
year = "2022",
abstract = "Prompted by the emergence of Serbian black metal supergroup Gavranovi and their two singles released in 2020, this article offers an interdisciplinary and intertextual reading of this project. In this article, collaborative efforts of musicology and ethnomusicology are employed in interpreting the new readings of Serbian epic tradition in the context of extreme metal, as well as its positioning in the history of Serbian extreme metal scene in general. By using the gusle, a traditional instrument, as well as the postulates of Serbian epic poetry, Gavranovi participate in contemporary remediation of tradition, which will be examined through the lens of (inter)textual analysis.",
publisher = "Bristol : Intellect",
journal = "Metal Music Studies",
title = "Black (metal) epics: Remediation of tradition in the case of Gavranovi from Serbia",
pages = "225-245",
volume = "8",
number = "2",
doi = "10.1386/mms_00076_1",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13151"
}

Lajić Mihajlović, D.,& Radovanović, B.. (2022). Black (metal) epics: Remediation of tradition in the case of Gavranovi from Serbia. in Metal Music Studies
Bristol : Intellect., 8(2), 225-245.
https://doi.org/10.1386/mms_00076_1
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13151

Lajić Mihajlović D, Radovanović B. Black (metal) epics: Remediation of tradition in the case of Gavranovi from Serbia. in Metal Music Studies. 2022;8(2):225-245.
doi:10.1386/mms_00076_1
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13151 .

Lajić Mihajlović, Danka, Radovanović, Bojana, "Black (metal) epics: Remediation of tradition in the case of Gavranovi from Serbia" in Metal Music Studies, 8, no. 2 (2022):225-245,
https://doi.org/10.1386/mms_00076_1 .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13151 .

TY  - JOUR
AU  - Lajić Mihajlović, Danka
AU  - Pokrajac, David
AU  - Spasojević, Saša
PY  - 2022
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/13050
AB  - The study of gramophone records is important when acquainting oneself with Mijat Mijatović (1887–1937), who strongly impacted so-called folk music in the Kingdom of Serbs, Croats and Slovenes / Yugoslavia, considering the importance of the records he released during his career. His opus of commercial recordings is the largest of the interwar period in the area and, therefore, it is highly indicative when considering the correlation between the early music industry and ‘local’
culture as a glocal topic. In this study we present numerous sources and a complex critical analysis that resulted in Mijatović’s discography. Special attention has been paid to record companies, the chronology of recordings, the repertoire and collaborating musicians, thus mapping the potential of discography for the study of recorded music and cultural history.
AB  - Проучавање плочa српског певача Мијата Мијатовића (1887–1937) од значаја је за упознавање личности која је снажно обележила тзв. народну музику у Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца / Југославији. Његова продукција плоча највећа је у периоду између двају светских ратова на овом подручју, те је врло индикативна за сагледавање корелације ране музичке индустрије и овдашње културе, као глокалне теме. У студији се представљају
бројни извори и сложена критичка анализа која је водила ка Мијатовићевој дискографији. Посебна пажња посвећена је издавачима, хронологији снимања, репертоару и музичким сарадницима у извођењима, као мапирању потенцијала дискографије у правцу студија снимљене музике и културне историје.
PB  - Београд : Музиколошки институт САНУ
T2  - Музикологија / Musicology 32 (I/2022)
T1  - Gramophone Records of the Singer Mijat Mijatović: From (Re)construction of Discography to the Study of Recorded Music
T1  - Грамофонске плоче певача Мијата Мијатовића: од (ре)конструкције дискографије ка студијама снимљене музике
SP  - 41
EP  - 81
VL  - 1
IS  - 32
DO  - 10.2298/MUZ2232041L
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13050
ER  - 

@article{
author = "Lajić Mihajlović, Danka and Pokrajac, David and Spasojević, Saša",
year = "2022",
abstract = "The study of gramophone records is important when acquainting oneself with Mijat Mijatović (1887–1937), who strongly impacted so-called folk music in the Kingdom of Serbs, Croats and Slovenes / Yugoslavia, considering the importance of the records he released during his career. His opus of commercial recordings is the largest of the interwar period in the area and, therefore, it is highly indicative when considering the correlation between the early music industry and ‘local’
culture as a glocal topic. In this study we present numerous sources and a complex critical analysis that resulted in Mijatović’s discography. Special attention has been paid to record companies, the chronology of recordings, the repertoire and collaborating musicians, thus mapping the potential of discography for the study of recorded music and cultural history., Проучавање плочa српског певача Мијата Мијатовића (1887–1937) од значаја је за упознавање личности која је снажно обележила тзв. народну музику у Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца / Југославији. Његова продукција плоча највећа је у периоду између двају светских ратова на овом подручју, те је врло индикативна за сагледавање корелације ране музичке индустрије и овдашње културе, као глокалне теме. У студији се представљају
бројни извори и сложена критичка анализа која је водила ка Мијатовићевој дискографији. Посебна пажња посвећена је издавачима, хронологији снимања, репертоару и музичким сарадницима у извођењима, као мапирању потенцијала дискографије у правцу студија снимљене музике и културне историје.",
publisher = "Београд : Музиколошки институт САНУ",
journal = "Музикологија / Musicology 32 (I/2022)",
title = "Gramophone Records of the Singer Mijat Mijatović: From (Re)construction of Discography to the Study of Recorded Music, Грамофонске плоче певача Мијата Мијатовића: од (ре)конструкције дискографије ка студијама снимљене музике",
pages = "41-81",
volume = "1",
number = "32",
doi = "10.2298/MUZ2232041L",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13050"
}

Lajić Mihajlović, D., Pokrajac, D.,& Spasojević, S.. (2022). Gramophone Records of the Singer Mijat Mijatović: From (Re)construction of Discography to the Study of Recorded Music. in Музикологија / Musicology 32 (I/2022)
Београд : Музиколошки институт САНУ., 1(32), 41-81.
https://doi.org/10.2298/MUZ2232041L
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13050

Lajić Mihajlović D, Pokrajac D, Spasojević S. Gramophone Records of the Singer Mijat Mijatović: From (Re)construction of Discography to the Study of Recorded Music. in Музикологија / Musicology 32 (I/2022). 2022;1(32):41-81.
doi:10.2298/MUZ2232041L
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13050 .

Lajić Mihajlović, Danka, Pokrajac, David, Spasojević, Saša, "Gramophone Records of the Singer Mijat Mijatović: From (Re)construction of Discography to the Study of Recorded Music" in Музикологија / Musicology 32 (I/2022), 1, no. 32 (2022):41-81,
https://doi.org/10.2298/MUZ2232041L .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13050 .

TY  - JOUR
AU  - Лајић-Михајловић, Данка
PY  - 2022
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/15179
AB  - В студията се представят опитът и резултатите от дългогодишното изследване на сръбския епос, преди всичко пеенето в съпровод на гусла - най-често срещаният и предпочитан вид за изпълнение на епически песни. Проучването на традицията и на личностите се оказва важно за етномузико- логичното и интердисциплинарното възприятие на този жанр. Фокусирането върху този солов изпълнителски жанр превръща отношенията с основните сътрудници в изследването - гусларите (епическите певци, които съпровож дат пеенето си с гусла - струнен музикален инструмент с една струна) - в особено интензивни и сложни. В тази връзка прилагането на Конвенцията на ЮНЕСКО от 2003 г. за опазване на нематериалното културно наследство (НКН) е припознато от етномузиколозите като възможност и тяхно етично задължение, след като подкрепят опазването на епическото пеене с гусла, да постигнат взаимност с гусларите във всички аспекти на сътрудничеството си. Сътрудничеството при подготовката на номинацията за вписване на тази тра диционна практика в Националния списък на НКН и в по-нататъшните проек ти, които следват в посока нейното опазване, донасят нови предизвикателства и насърчават по-задълбочени размисли върху социокултурната отговорност и нейното влияние върху националната етномузикология. Свързването на ре зултатите на изследванията с културната практика е едно от най-очевидните предизвикателства в съвременната хуманитаристика и в по-широк смисъл тази студия е принос към обсъждането на приложните хуманитарни науки.
PB  - София : Институт за етнология и фолклористика с Етнографски музей - БАН
T2  - Български фолклор Списание за фолклористика, етнология, антропология и изкуства / Bulgarian Folklore Journal of Folkloristics, Ethnology, Anthropology and Arts
T1  - Сръбското епическо пеене в съпровод на гус ла между научната тема и нематериалното културно наследство: етно-музикологична перспектив
T1  - Српско епско певање уз гусле између научне теме и нематеријалног културног наслеђа: етномузиколошка перспектива
T1  - Serbian Epic Singing with Gusla Accompaniment between Scientific Subject and Intangible Cultural Heritage: the Perspective of Ethnomusicology
SP  - 170
EP  - 189
VL  - XLVIII
IS  - 2
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15179
ER  - 

@article{
author = "Лајић-Михајловић, Данка",
year = "2022",
abstract = "В студията се представят опитът и резултатите от дългогодишното изследване на сръбския епос, преди всичко пеенето в съпровод на гусла - най-често срещаният и предпочитан вид за изпълнение на епически песни. Проучването на традицията и на личностите се оказва важно за етномузико- логичното и интердисциплинарното възприятие на този жанр. Фокусирането върху този солов изпълнителски жанр превръща отношенията с основните сътрудници в изследването - гусларите (епическите певци, които съпровож дат пеенето си с гусла - струнен музикален инструмент с една струна) - в особено интензивни и сложни. В тази връзка прилагането на Конвенцията на ЮНЕСКО от 2003 г. за опазване на нематериалното културно наследство (НКН) е припознато от етномузиколозите като възможност и тяхно етично задължение, след като подкрепят опазването на епическото пеене с гусла, да постигнат взаимност с гусларите във всички аспекти на сътрудничеството си. Сътрудничеството при подготовката на номинацията за вписване на тази тра диционна практика в Националния списък на НКН и в по-нататъшните проек ти, които следват в посока нейното опазване, донасят нови предизвикателства и насърчават по-задълбочени размисли върху социокултурната отговорност и нейното влияние върху националната етномузикология. Свързването на ре зултатите на изследванията с културната практика е едно от най-очевидните предизвикателства в съвременната хуманитаристика и в по-широк смисъл тази студия е принос към обсъждането на приложните хуманитарни науки.",
publisher = "София : Институт за етнология и фолклористика с Етнографски музей - БАН",
journal = "Български фолклор Списание за фолклористика, етнология, антропология и изкуства / Bulgarian Folklore Journal of Folkloristics, Ethnology, Anthropology and Arts",
title = "Сръбското епическо пеене в съпровод на гус ла между научната тема и нематериалното културно наследство: етно-музикологична перспектив, Српско епско певање уз гусле између научне теме и нематеријалног културног наслеђа: етномузиколошка перспектива, Serbian Epic Singing with Gusla Accompaniment between Scientific Subject and Intangible Cultural Heritage: the Perspective of Ethnomusicology",
pages = "170-189",
volume = "XLVIII",
number = "2",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15179"
}

Лајић-Михајловић, Д.. (2022). Сръбското епическо пеене в съпровод на гус ла между научната тема и нематериалното културно наследство: етно-музикологична перспектив. in Български фолклор Списание за фолклористика, етнология, антропология и изкуства / Bulgarian Folklore Journal of Folkloristics, Ethnology, Anthropology and Arts
София : Институт за етнология и фолклористика с Етнографски музей - БАН., XLVIII(2), 170-189.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15179

Лајић-Михајловић Д. Сръбското епическо пеене в съпровод на гус ла между научната тема и нематериалното културно наследство: етно-музикологична перспектив. in Български фолклор Списание за фолклористика, етнология, антропология и изкуства / Bulgarian Folklore Journal of Folkloristics, Ethnology, Anthropology and Arts. 2022;XLVIII(2):170-189.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15179 .

Лајић-Михајловић, Данка, "Сръбското епическо пеене в съпровод на гус ла между научната тема и нематериалното културно наследство: етно-музикологична перспектив" in Български фолклор Списание за фолклористика, етнология, антропология и изкуства / Bulgarian Folklore Journal of Folkloristics, Ethnology, Anthropology and Arts, XLVIII, no. 2 (2022):170-189,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15179 .

TY  - JOUR
AU  - Лајић Михајловић, Данка
AU  - Ђорђевић Белић, Смиљана
PY  - 2022
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/13928
AB  - Идеолошка сензитивност епике, тј. особина да више од других фолклорних уметничких израза инкорпорира и рефлектује динамике доминантних идеолошко-политичких дискурса друштава у којима настаје, бива преобликована кроз непосредна извођења и(ли) медијско репрезентовање, чини је и високорепрезентативним примером односа државне (културне) политике и традиционалне културе. Као индикатор односа државне (културне) политике друге половине 20. века, периода обележеног комунизом и државним социјализмом, према традиционалним вредностима, какво је и певање уз гусле, одабране су грамофонске плоче. Сагледавање ове продукције отвара широку проблематику односа официјелних политика и индивидуалних деловања на различитим позицијама, од саображавања идеолошко-политичким нормама до њихове трансгресије. Као културни производ социјалистичке епохе, грамофонске плоче са певањем уз гусле рефлектују интензивно преговарање између континуитета/очувања и иновирања/модернизације, које је обележило статус традиције у процесима конструисања новог југословенског идентитета. Кроз разматрање неких од аспеката ове продукције (карактеристике извођења, репертоар, визуелно представљање традиције на омотима плоча, политике издавачких кућа) у оквирима културно-политичког, социокултурног, тржишно-економског и технолошко-медијског домена, указано је на дијалошке односе према савремености и њеним официјелним наративима.
AB  - The ideological sensitivity of the epic, i.e., the fact that, more than other folk artistic expressions, it incorporates and reflects the dynamics of the dominant ideo-logical-political  discourse  of  the  societies  in  which  it  originates,  and  is  reshaped  through  direct  performances  and/or  media  representation,  also  makes  it  a  highly  representative example of the relationship between state (cultural) policy and traditional culture. Phonograph record were chosen as an indicator of the state (cultural) policy of the second half of the 20th century, a period marked by communism and 
246state  socialism,  and  traditional  values, such as singing with gusle.  By  examining  this  cultural  production,  we  broach  a  complex  issue  of  the  relationship  between  official  policies  and  individual  actions  from  different  positions,  from  conforming  to ideological-political norms to transgression thereof. As a cultural product of the socialist era, phonograph records of gusle singing reflect the intense negotiation be-tween  continuity/preservation  and  innovation/modernization,  which  marked  the  status of tradition in the processes of constructing a new Yugoslav identity. Through considering of some of the aspects of this cultural production (characteristics of the performance, repertoire, visual representation of tradition on album covers, record companies’  policy,  etc.)  within  the  framework  of  the  cultural-political,  socio-cultural, market-economic and technological-media domains, we point to dialogic relationships with modernity and its official narratives.
PB  - Београд : Институт за књижевност и уметност
T2  - Књижевна историја — часопис за науку о књижевности
T1  - Грамофонске плоче гуслара: реконструкција епске традиције у социјалистичкој Југославији
T1  - The Role of Phonograph Records of Guslars in Reconstructing Tradition in the Age of Yugoslav Socialism
SP  - 223
EP  - 246
VL  - 54
IS  - 177
DO  - 10.18485/kis.2022.54.177.9
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13928
ER  - 

@article{
author = "Лајић Михајловић, Данка and Ђорђевић Белић, Смиљана",
year = "2022",
abstract = "Идеолошка сензитивност епике, тј. особина да више од других фолклорних уметничких израза инкорпорира и рефлектује динамике доминантних идеолошко-политичких дискурса друштава у којима настаје, бива преобликована кроз непосредна извођења и(ли) медијско репрезентовање, чини је и високорепрезентативним примером односа државне (културне) политике и традиционалне културе. Као индикатор односа државне (културне) политике друге половине 20. века, периода обележеног комунизом и државним социјализмом, према традиционалним вредностима, какво је и певање уз гусле, одабране су грамофонске плоче. Сагледавање ове продукције отвара широку проблематику односа официјелних политика и индивидуалних деловања на различитим позицијама, од саображавања идеолошко-политичким нормама до њихове трансгресије. Као културни производ социјалистичке епохе, грамофонске плоче са певањем уз гусле рефлектују интензивно преговарање између континуитета/очувања и иновирања/модернизације, које је обележило статус традиције у процесима конструисања новог југословенског идентитета. Кроз разматрање неких од аспеката ове продукције (карактеристике извођења, репертоар, визуелно представљање традиције на омотима плоча, политике издавачких кућа) у оквирима културно-политичког, социокултурног, тржишно-економског и технолошко-медијског домена, указано је на дијалошке односе према савремености и њеним официјелним наративима., The ideological sensitivity of the epic, i.e., the fact that, more than other folk artistic expressions, it incorporates and reflects the dynamics of the dominant ideo-logical-political  discourse  of  the  societies  in  which  it  originates,  and  is  reshaped  through  direct  performances  and/or  media  representation,  also  makes  it  a  highly  representative example of the relationship between state (cultural) policy and traditional culture. Phonograph record were chosen as an indicator of the state (cultural) policy of the second half of the 20th century, a period marked by communism and 
246state  socialism,  and  traditional  values, such as singing with gusle.  By  examining  this  cultural  production,  we  broach  a  complex  issue  of  the  relationship  between  official  policies  and  individual  actions  from  different  positions,  from  conforming  to ideological-political norms to transgression thereof. As a cultural product of the socialist era, phonograph records of gusle singing reflect the intense negotiation be-tween  continuity/preservation  and  innovation/modernization,  which  marked  the  status of tradition in the processes of constructing a new Yugoslav identity. Through considering of some of the aspects of this cultural production (characteristics of the performance, repertoire, visual representation of tradition on album covers, record companies’  policy,  etc.)  within  the  framework  of  the  cultural-political,  socio-cultural, market-economic and technological-media domains, we point to dialogic relationships with modernity and its official narratives.",
publisher = "Београд : Институт за књижевност и уметност",
journal = "Књижевна историја — часопис за науку о књижевности",
title = "Грамофонске плоче гуслара: реконструкција епске традиције у социјалистичкој Југославији, The Role of Phonograph Records of Guslars in Reconstructing Tradition in the Age of Yugoslav Socialism",
pages = "223-246",
volume = "54",
number = "177",
doi = "10.18485/kis.2022.54.177.9",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13928"
}

Лајић Михајловић, Д.,& Ђорђевић Белић, С.. (2022). Грамофонске плоче гуслара: реконструкција епске традиције у социјалистичкој Југославији. in Књижевна историја — часопис за науку о књижевности
Београд : Институт за књижевност и уметност., 54(177), 223-246.
https://doi.org/10.18485/kis.2022.54.177.9
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13928

Лајић Михајловић Д, Ђорђевић Белић С. Грамофонске плоче гуслара: реконструкција епске традиције у социјалистичкој Југославији. in Књижевна историја — часопис за науку о књижевности. 2022;54(177):223-246.
doi:10.18485/kis.2022.54.177.9
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13928 .

Лајић Михајловић, Данка, Ђорђевић Белић, Смиљана, "Грамофонске плоче гуслара: реконструкција епске традиције у социјалистичкој Југославији" in Књижевна историја — часопис за науку о књижевности, 54, no. 177 (2022):223-246,
https://doi.org/10.18485/kis.2022.54.177.9 .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13928 .

TY  - CHAP
AU  - Лајић Михајловић, Данка
PY  - 2022
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/13357
AB  - Имајући у виду музику као дистинктивну супстанцу елемената музичког наслеђа у контексту нематеријалног културног наслеђа (НКН), захтевност њиховог очувања ауторка позиционира на размеђи друштвеног и звучног. У том смислу важним се испоставља деликатни критеријум компетенције, који се односи, пре свега, на интергенерацијску трансмисију знања и вештина које чине ове елементе и обезбеђују њихово функционисање као наслеђа, али и на менаџмент НКН, посебно у пројектовању планова очувања, мониторингу њихових реализација и евалуацији ефекта. У односу на специфичности сваког од елемената музичког наслеђа, које су последица комбиновања квантитативних и квалитативних особености – различито присуство у савременој пракси (квантитет), последична хијерархија циљева очувања (задатак), те спектар околности и метода рада у том правцу (контекст), њихово очување ауторка пореди са проблемским математичким задацима који увек захтевају оригиналне стратегије решавања. Детаљније је размотрен рад на очувању три елемента музичког наслеђа – Певање уз гусле, Тамбураша, тамбурашке праксе и Свирање на гајдама. У завршном делу ауторка се осврће на одрживост музичког наслеђа из перспективе односа принципа екологије и економије, а потенцијал за унапређење ефикасности и рационализацију деловања на пољу његовог очувања види у конструктивнијој интерресорној сарадњи културе, науке и просвете.
PB  - Београд : Удружење фолклориста Србије, Универзитетска библиотека "Светозар Марковић"
PB  - Лозница : Центар за културу "Вук Караџић"
PB  - Тршић : Научно-образовно културни центар "Вук Караџић"
T2  - Савремена српска фолклористика
T1  - Очување музичког наслеђа у Србији: компетенције, менаџмент и мониторинг
T1  - Safeguarding of musical heritage in Serbia: competences, management and monitoring
SP  - 97
EP  - 116
IS  - 11
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13357
ER  - 

@inbook{
author = "Лајић Михајловић, Данка",
year = "2022",
abstract = "Имајући у виду музику као дистинктивну супстанцу елемената музичког наслеђа у контексту нематеријалног културног наслеђа (НКН), захтевност њиховог очувања ауторка позиционира на размеђи друштвеног и звучног. У том смислу важним се испоставља деликатни критеријум компетенције, који се односи, пре свега, на интергенерацијску трансмисију знања и вештина које чине ове елементе и обезбеђују њихово функционисање као наслеђа, али и на менаџмент НКН, посебно у пројектовању планова очувања, мониторингу њихових реализација и евалуацији ефекта. У односу на специфичности сваког од елемената музичког наслеђа, које су последица комбиновања квантитативних и квалитативних особености – различито присуство у савременој пракси (квантитет), последична хијерархија циљева очувања (задатак), те спектар околности и метода рада у том правцу (контекст), њихово очување ауторка пореди са проблемским математичким задацима који увек захтевају оригиналне стратегије решавања. Детаљније је размотрен рад на очувању три елемента музичког наслеђа – Певање уз гусле, Тамбураша, тамбурашке праксе и Свирање на гајдама. У завршном делу ауторка се осврће на одрживост музичког наслеђа из перспективе односа принципа екологије и економије, а потенцијал за унапређење ефикасности и рационализацију деловања на пољу његовог очувања види у конструктивнијој интерресорној сарадњи културе, науке и просвете.",
publisher = "Београд : Удружење фолклориста Србије, Универзитетска библиотека "Светозар Марковић", Лозница : Центар за културу "Вук Караџић", Тршић : Научно-образовно културни центар "Вук Караџић"",
journal = "Савремена српска фолклористика",
booktitle = "Очување музичког наслеђа у Србији: компетенције, менаџмент и мониторинг, Safeguarding of musical heritage in Serbia: competences, management and monitoring",
pages = "97-116",
number = "11",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13357"
}

Лајић Михајловић, Д.. (2022). Очување музичког наслеђа у Србији: компетенције, менаџмент и мониторинг. in Савремена српска фолклористика
Београд : Удружење фолклориста Србије, Универзитетска библиотека "Светозар Марковић".(11), 97-116.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13357

Лајић Михајловић Д. Очување музичког наслеђа у Србији: компетенције, менаџмент и мониторинг. in Савремена српска фолклористика. 2022;(11):97-116.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13357 .

Лајић Михајловић, Данка, "Очување музичког наслеђа у Србији: компетенције, менаџмент и мониторинг" in Савремена српска фолклористика, no. 11 (2022):97-116,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13357 .

TY  - CHAP
AU  - Лајић Михајловић, Данка
PY  - 2021
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/13356
AB  - Истраживања односа музике и идентитета показала су да овај културни израз има велики потенцијал и у репрезентовању и у обликовању културних идентитета. У овом раду пажња је усмерена на институционалну заштиту музичког наслеђа Срба из Хрватске (особа рођених на просторима данашње Републике Хрватске које се етнички изјашњавају као Срби) и њихових потомака, у оквиру примене Конвенције о очувању нематеријалног културног наслеђа (НКН) УНЕСКО- а у Србији. У фокусу су три музичко- фолклорна израза – грокталица, ојкача и кордунашка ојкача. Компаративном анализом њихових описа у оквиру номинација за упис у Регистар НКН Србије уочавају се различите перспективе артикулисања елемената традиције као нематеријалног културног наслеђа, условљене, пре свега, реферирањем на различите колективне идентитете (локалне – геокултурне, етничке, националне), али и различитим образовним профилима, искуствима и мотивима стручних сарадника на припреми номинација. Такође, указује се на посебну деликатност утицаја културне политике на преобликовање традиционалне музике као дела културног идентитета дислоцираних носилаца наслеђа. Коначно, осветљени су доприноси и могућности науке, посебно етномузикологије, а изузетно важним се испоставља домен примењене, односно ангажоване етномузикологије.
AB  - The researches of the relationship between music and identity demonstrated that this cultural expression has a great potential in the representation and shaping of the cultural identities. In this presentation, the attention is directed towards the institutional protection of the musical heritage of the Serbs from Croatia (people born at the territory of today’s Republic of Croatia that ethnically declare to be Serbs) and their descendants, within the applied UNESCO Convention for the Safeguarding of the Intangible Cultural Heritage (ICH) in Serbia. The focus is on three musical- folklore expressions – groktalica, ojkanje and ojkanje from Kordun. By a comparative analysis of their descriptions within the nominations for the entry in the ICH registre of Serbia, one can discern
different perspectives of articulating aspects of traditon as intangible cultural heritage, conditioned, above all, by the reference to different collective identities (local – geocultural, ethnic, national), but also by different educational profiles, experiences and motives of the expert associates preparing
the nominations. Furthermore, it is identified that there is a specially delicate influence of the cultural policy on the re-shaping of the traditional music as a part of the cultural identity of the dislocated heritage bearers. Finally, contributions and possibilities of the science, especially ethnomusicology, are enlightened, and what emerged as particularly significant is the domain of the applied, that is, engaged ethnomusicology.
PB  - Нови Сад : Матица српска, Одељење за књижевност и језик
T2  - Савремено стање идентитета Крајишких Срба
T1  - Очување традиционалне музике Срба из Хрватске као нематеријалног културног наслеђа Србије
T1  - Safeguarding the traditional music of the Serbs from Croatia as the intangible cultural heritage of Serbia
SP  - 203
EP  - 226
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13356
ER  - 

@inbook{
author = "Лајић Михајловић, Данка",
year = "2021",
abstract = "Истраживања односа музике и идентитета показала су да овај културни израз има велики потенцијал и у репрезентовању и у обликовању културних идентитета. У овом раду пажња је усмерена на институционалну заштиту музичког наслеђа Срба из Хрватске (особа рођених на просторима данашње Републике Хрватске које се етнички изјашњавају као Срби) и њихових потомака, у оквиру примене Конвенције о очувању нематеријалног културног наслеђа (НКН) УНЕСКО- а у Србији. У фокусу су три музичко- фолклорна израза – грокталица, ојкача и кордунашка ојкача. Компаративном анализом њихових описа у оквиру номинација за упис у Регистар НКН Србије уочавају се различите перспективе артикулисања елемената традиције као нематеријалног културног наслеђа, условљене, пре свега, реферирањем на различите колективне идентитете (локалне – геокултурне, етничке, националне), али и различитим образовним профилима, искуствима и мотивима стручних сарадника на припреми номинација. Такође, указује се на посебну деликатност утицаја културне политике на преобликовање традиционалне музике као дела културног идентитета дислоцираних носилаца наслеђа. Коначно, осветљени су доприноси и могућности науке, посебно етномузикологије, а изузетно важним се испоставља домен примењене, односно ангажоване етномузикологије., The researches of the relationship between music and identity demonstrated that this cultural expression has a great potential in the representation and shaping of the cultural identities. In this presentation, the attention is directed towards the institutional protection of the musical heritage of the Serbs from Croatia (people born at the territory of today’s Republic of Croatia that ethnically declare to be Serbs) and their descendants, within the applied UNESCO Convention for the Safeguarding of the Intangible Cultural Heritage (ICH) in Serbia. The focus is on three musical- folklore expressions – groktalica, ojkanje and ojkanje from Kordun. By a comparative analysis of their descriptions within the nominations for the entry in the ICH registre of Serbia, one can discern
different perspectives of articulating aspects of traditon as intangible cultural heritage, conditioned, above all, by the reference to different collective identities (local – geocultural, ethnic, national), but also by different educational profiles, experiences and motives of the expert associates preparing
the nominations. Furthermore, it is identified that there is a specially delicate influence of the cultural policy on the re-shaping of the traditional music as a part of the cultural identity of the dislocated heritage bearers. Finally, contributions and possibilities of the science, especially ethnomusicology, are enlightened, and what emerged as particularly significant is the domain of the applied, that is, engaged ethnomusicology.",
publisher = "Нови Сад : Матица српска, Одељење за књижевност и језик",
journal = "Савремено стање идентитета Крајишких Срба",
booktitle = "Очување традиционалне музике Срба из Хрватске као нематеријалног културног наслеђа Србије, Safeguarding the traditional music of the Serbs from Croatia as the intangible cultural heritage of Serbia",
pages = "203-226",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13356"
}

Лајић Михајловић, Д.. (2021). Очување традиционалне музике Срба из Хрватске као нематеријалног културног наслеђа Србије. in Савремено стање идентитета Крајишких Срба
Нови Сад : Матица српска, Одељење за књижевност и језик., 203-226.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13356

Лајић Михајловић Д. Очување традиционалне музике Срба из Хрватске као нематеријалног културног наслеђа Србије. in Савремено стање идентитета Крајишких Срба. 2021;:203-226.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13356 .

Лајић Михајловић, Данка, "Очување традиционалне музике Срба из Хрватске као нематеријалног културног наслеђа Србије" in Савремено стање идентитета Крајишких Срба (2021):203-226,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13356 .

TY  - CHAP
AU  - Јовановић, Јелена
AU  - Лајић Михајловић, Данка
PY  - 2020
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/handle/123456789/15758
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/15766
AB  - This new, revised and extended edition of the book Muzičke tradicije Južnih Slovena u Mađarskoj – A magyarországi délszlávok zenei hagyományai [The Musical Traditions of the Southern Slavs in Hungary by Tihomir Vujičić (Tihamér Vujicsics) (1929–1975), originally published in Budapest in 1978 and now once again before its readers, enhances the original publication in several ways. Firstly, the collection has been completed with new transcriptions and variants which Vujičić made himself and it has been organized in accordance with modern ethnomusicological principles. A completely new element of this edition, contributing to its scientific relevance to a great extent, is an online Supplement (www.zti.hu/en/Vujicsics-collection) with field and studio audio recordings of traditional music from Vujičić’s legacy. The Supplement also contains other types of documents connected with this material and Vujičić’s impact in the field of ethnomusicology, such as manuscripts, transcriptions, notes, and photographs...
PB  - Budapest : Insitute for Musicology RCH Budapest
PB  - Budapest : Hungarian Heritage House
PB  - Budapest : Serbian Institute Budapest
PB  - Budapest : Association Vujicsics
T2  - Muzičke tradicije južnih Slovena u Mađarskoj / Musical tradition of south Slavs in Hungary / A magyarországi délszlávok zenei hagyományai
T1  - Реч уредница
T1  - Foreword of the editors
T1  - A szerkesztők előszava
SP  - 16
EP  - 61
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15766
ER  - 

@inbook{
author = "Јовановић, Јелена and Лајић Михајловић, Данка",
year = "2020",
abstract = "This new, revised and extended edition of the book Muzičke tradicije Južnih Slovena u Mađarskoj – A magyarországi délszlávok zenei hagyományai [The Musical Traditions of the Southern Slavs in Hungary by Tihomir Vujičić (Tihamér Vujicsics) (1929–1975), originally published in Budapest in 1978 and now once again before its readers, enhances the original publication in several ways. Firstly, the collection has been completed with new transcriptions and variants which Vujičić made himself and it has been organized in accordance with modern ethnomusicological principles. A completely new element of this edition, contributing to its scientific relevance to a great extent, is an online Supplement (www.zti.hu/en/Vujicsics-collection) with field and studio audio recordings of traditional music from Vujičić’s legacy. The Supplement also contains other types of documents connected with this material and Vujičić’s impact in the field of ethnomusicology, such as manuscripts, transcriptions, notes, and photographs...",
publisher = "Budapest : Insitute for Musicology RCH Budapest, Budapest : Hungarian Heritage House, Budapest : Serbian Institute Budapest, Budapest : Association Vujicsics",
journal = "Muzičke tradicije južnih Slovena u Mađarskoj / Musical tradition of south Slavs in Hungary / A magyarországi délszlávok zenei hagyományai",
booktitle = "Реч уредница, Foreword of the editors, A szerkesztők előszava",
pages = "16-61",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15766"
}

Јовановић, Ј.,& Лајић Михајловић, Д.. (2020). Реч уредница. in Muzičke tradicije južnih Slovena u Mađarskoj / Musical tradition of south Slavs in Hungary / A magyarországi délszlávok zenei hagyományai
Budapest : Insitute for Musicology RCH Budapest., 16-61.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15766

Јовановић Ј, Лајић Михајловић Д. Реч уредница. in Muzičke tradicije južnih Slovena u Mađarskoj / Musical tradition of south Slavs in Hungary / A magyarországi délszlávok zenei hagyományai. 2020;:16-61.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15766 .

Јовановић, Јелена, Лајић Михајловић, Данка, "Реч уредница" in Muzičke tradicije južnih Slovena u Mađarskoj / Musical tradition of south Slavs in Hungary / A magyarországi délszlávok zenei hagyományai (2020):16-61,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15766 .

TY  - CHAP
AU  - Milin, Melita
AU  - Milanović, Biljana
AU  - Lajić Mihajlović, Danka
PY  - 2020
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/handle/123456789/10158
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10160
AB  - The book contains a detailed introductory study by the editors and 15 chapters by distinguished scholars from 13 countries (Poland, Hungary, Romania, Bulgaria, Slovenia, Croatia, Serbia, Bosnia and Herzegovina, Lithuania, Ukraine, Russia, Kazakhstan, Georgia). 
This edition presents a pioneering endeavour in global scholarly frames.The main idea was to gain a nuanced scholarly insight that could encourage wider comparative musical studies on different variants of more or less similar phenomena in postsocialist countries. At the same time, diversity, as an important feature of thе volume, testifies to the very wide scope of the term “postsocialism” in music, and leads to a further critical examination of its explanatory value. A variety of local contexts goes together with a very wide range of scholarly approaches. Giving voice to native scholars has allowed to obtain “insights from within”. Thus, the publication testifies to an investment in the decolonialisation of power dictated by the dominant Anglo-American ethno/musicology that determines and controls the production of knowledge about music in global world.
AB  - Зборник обухвата уводну студију уредница и 15 поглавља угледних научника из 13 постсоцијалистичких земаља (Пољска, Мађарска, Румунија, Бугарска, Словенија, Хрватска, Србија, Босна и Херцеговина, Литванија, Украјина, Русија, Казахстан, Грузија). Ово издање представља пионирски подухват у глобалним научним оквирима, настао с идејом да се постигне нијансиран научни увид који би иницирао шире, упоредне музичке студије о различитим варијантама појава у постсоцијалистичким друштвима. Диверзитет као важна карактеристика зборника сведочи о врло широком опсегу термина „постсоцијализам“ у музици и подстиче нова критичка испитивања његових значења и вредности. Локални контексти представљени су кроз разноврстан спектар научних приступа. Давање гласа домаћим научницима омогућило је да се стекну „увиди изнутра“, па публикација обједињује различита гледишта и сведочи о улагању у деколонијализацију моћи коју диктира доминација англоамеричке етно/музикологије, а која одређује и контролише производњу знања о музици у глобалном свету.
PB  - Belgrade : Institute of Musicology SASA
T2  - Music in Postsocialism: Three Decades in Retrospect / Музика у постсоцијализму: три деценије касније
T1  - Music in Postsocialism – Looking Back at the First Three Decades
SP  - 1
EP  - 17
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10160
ER  - 

@inbook{
author = "Milin, Melita and Milanović, Biljana and Lajić Mihajlović, Danka",
year = "2020",
abstract = "The book contains a detailed introductory study by the editors and 15 chapters by distinguished scholars from 13 countries (Poland, Hungary, Romania, Bulgaria, Slovenia, Croatia, Serbia, Bosnia and Herzegovina, Lithuania, Ukraine, Russia, Kazakhstan, Georgia). 
This edition presents a pioneering endeavour in global scholarly frames.The main idea was to gain a nuanced scholarly insight that could encourage wider comparative musical studies on different variants of more or less similar phenomena in postsocialist countries. At the same time, diversity, as an important feature of thе volume, testifies to the very wide scope of the term “postsocialism” in music, and leads to a further critical examination of its explanatory value. A variety of local contexts goes together with a very wide range of scholarly approaches. Giving voice to native scholars has allowed to obtain “insights from within”. Thus, the publication testifies to an investment in the decolonialisation of power dictated by the dominant Anglo-American ethno/musicology that determines and controls the production of knowledge about music in global world., Зборник обухвата уводну студију уредница и 15 поглавља угледних научника из 13 постсоцијалистичких земаља (Пољска, Мађарска, Румунија, Бугарска, Словенија, Хрватска, Србија, Босна и Херцеговина, Литванија, Украјина, Русија, Казахстан, Грузија). Ово издање представља пионирски подухват у глобалним научним оквирима, настао с идејом да се постигне нијансиран научни увид који би иницирао шире, упоредне музичке студије о различитим варијантама појава у постсоцијалистичким друштвима. Диверзитет као важна карактеристика зборника сведочи о врло широком опсегу термина „постсоцијализам“ у музици и подстиче нова критичка испитивања његових значења и вредности. Локални контексти представљени су кроз разноврстан спектар научних приступа. Давање гласа домаћим научницима омогућило је да се стекну „увиди изнутра“, па публикација обједињује различита гледишта и сведочи о улагању у деколонијализацију моћи коју диктира доминација англоамеричке етно/музикологије, а која одређује и контролише производњу знања о музици у глобалном свету.",
publisher = "Belgrade : Institute of Musicology SASA",
journal = "Music in Postsocialism: Three Decades in Retrospect / Музика у постсоцијализму: три деценије касније",
booktitle = "Music in Postsocialism – Looking Back at the First Three Decades",
pages = "1-17",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10160"
}

Milin, M., Milanović, B.,& Lajić Mihajlović, D.. (2020). Music in Postsocialism – Looking Back at the First Three Decades. in Music in Postsocialism: Three Decades in Retrospect / Музика у постсоцијализму: три деценије касније
Belgrade : Institute of Musicology SASA., 1-17.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10160

Milin M, Milanović B, Lajić Mihajlović D. Music in Postsocialism – Looking Back at the First Three Decades. in Music in Postsocialism: Three Decades in Retrospect / Музика у постсоцијализму: три деценије касније. 2020;:1-17.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10160 .

Milin, Melita, Milanović, Biljana, Lajić Mihajlović, Danka, "Music in Postsocialism – Looking Back at the First Three Decades" in Music in Postsocialism: Three Decades in Retrospect / Музика у постсоцијализму: три деценије касније (2020):1-17,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10160 .

TY  - JOUR
AU  - Лајић Михајловић, Данка
PY  - 2019
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/handle/123456789/6332
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/6356
AB  - О времену у коме живимо и радимо много тога говори и чињеница да је једна вредна етномузиколошка монографија прошла сразмерно незапажено и на пољу писане научне критике и у погледу „живог“ представљања научних резултата. Прихватајући део одговорности која припада колегама, а правдајући се, макар делимично, стицајем околности да је издање до читалаца дошло касније у односу на годину публиковања, скрећемо пажњу на монографију Душом и фрулом: Добривоје Тодоровић др Мирјане Закић (Београд: Факултет музичке уметности, 2015). Ово је посебна обавеза и стога што је монографија посвећена Добривоју Тодоровићу, изузетном сараднику сада већ више генерација етномузиколога у Србији.
PB  - Београд : Музиколошки институт САНУ
T2  - Музикологија / Musicology
T1  - Мирјана Закић: Душом и фрулом: Добривоје Тодоровић, Факултет музичке уметности, Универзитет уметности, Београд, 2015. ISBN 978-86-88619-59-2
SP  - 195
EP  - 198
VL  - 26
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6356
ER  - 

@article{
author = "Лајић Михајловић, Данка",
year = "2019",
abstract = "О времену у коме живимо и радимо много тога говори и чињеница да је једна вредна етномузиколошка монографија прошла сразмерно незапажено и на пољу писане научне критике и у погледу „живог“ представљања научних резултата. Прихватајући део одговорности која припада колегама, а правдајући се, макар делимично, стицајем околности да је издање до читалаца дошло касније у односу на годину публиковања, скрећемо пажњу на монографију Душом и фрулом: Добривоје Тодоровић др Мирјане Закић (Београд: Факултет музичке уметности, 2015). Ово је посебна обавеза и стога што је монографија посвећена Добривоју Тодоровићу, изузетном сараднику сада већ више генерација етномузиколога у Србији.",
publisher = "Београд : Музиколошки институт САНУ",
journal = "Музикологија / Musicology",
title = "Мирјана Закић: Душом и фрулом: Добривоје Тодоровић, Факултет музичке уметности, Универзитет уметности, Београд, 2015. ISBN 978-86-88619-59-2",
pages = "195-198",
volume = "26",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6356"
}

Лајић Михајловић, Д.. (2019). Мирјана Закић: Душом и фрулом: Добривоје Тодоровић, Факултет музичке уметности, Универзитет уметности, Београд, 2015. ISBN 978-86-88619-59-2. in Музикологија / Musicology
Београд : Музиколошки институт САНУ., 26, 195-198.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6356

Лајић Михајловић Д. Мирјана Закић: Душом и фрулом: Добривоје Тодоровић, Факултет музичке уметности, Универзитет уметности, Београд, 2015. ISBN 978-86-88619-59-2. in Музикологија / Musicology. 2019;26:195-198.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6356 .

Лајић Михајловић, Данка, "Мирјана Закић: Душом и фрулом: Добривоје Тодоровић, Факултет музичке уметности, Универзитет уметности, Београд, 2015. ISBN 978-86-88619-59-2" in Музикологија / Musicology, 26 (2019):195-198,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6356 .

TY  - JOUR
AU  - Лајић Михајловић, Данка Р.
PY  - 2019
UR  - http://www.maticasrpska.org.rs/stariSajt/casopisi/ZMSSU_60.pdf
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/8839
AB  - У студији се разматра (пре)обликовање дела српске културе који се данас препознаје као „тамбурашка традиција“ на основу података о индивидуалним праксама тамбураша и музици 
коју су изводили и стварали у XIX и првим деценијама XX века. Реч је о Димитрију Мити Орешковићу, Васи Јовановићу и Марку Нешићу. Након уводног позиционирања истраживања у дисциплинарним оквирима и образложења методолошких избора, укратко су предочене музичке биографије поменутих тамбураша. Поређењем појединачних домета омогућено је јасније сагледавање и тумачење утицаја ових актера и генерација музичара које су имали на српску тамбурашку традицију. Централни део рада посвећен је анализи стилских и репертоарских иновација условљених порастом мобилности, музичким образовањем тамбураша и утицајима музичке индустрије. Промена медијума – потискивање традиције солистичког музицирања ансамбалском праксом и професионализација тамбураштва, повезује се са променама функције и естетике музике као последице културне транзиције друштва.
AB  - The study highlights (re)shaping of the part of Serbian culture nowadays recognised as “tamburitza tradition” through the research of the data about individual (music) practices of the tamburitza players and the music that they performed and created during the nineteenth and the first decades of the twentieth century. The focus is on the activities of three tamburitza players: Dimitrije Mita Orešković, Vasa Jovanović, and Marko Nešić. After an introductory positioning of the research within the disciplinary framework and a brief explanation of methodological choices, short musical biographies of these players are presented. The comparison of individual achievements enables a clearer understanding and interpretation of the impact of the chosen protagonists, as well as of the generations of musicians represented by them within the Serbian tamburitza tradition. The central part of the paper is dedicated to the analysis of repertoires and stylistic innovations conditioned by the increase in both mobility and musical education of the tamburitza players, and the new technical and technological discoveries in the field of music industry and communications. All these aspects are related to a change of medium, reflected in a suppression of the tradition of a soloist playing by the practice of playing in groups (ensembles), as well as a professionalisation of playing the tamburitzas; and, in turn, with changes of the function and aesthetics of tamburitza music as consequences of the cultural transition of the society.
PB  - Нови Сад : Матица српска
T2  - Зборник Матице српске за сценске уметности и музику
T1  - (Пре)обликовање српске тамбурашке традиције кроз индивидуалне праксе: репертоарски и стилски аспекти
T1  - (Re)Shaping of Serbian Tamburitza Tradition Through Individual Practices: Aspects of Repertoire and Style
SP  - 11
EP  - 25
IS  - 60
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8839
ER  - 

@article{
author = "Лајић Михајловић, Данка Р.",
year = "2019",
abstract = "У студији се разматра (пре)обликовање дела српске културе који се данас препознаје као „тамбурашка традиција“ на основу података о индивидуалним праксама тамбураша и музици 
коју су изводили и стварали у XIX и првим деценијама XX века. Реч је о Димитрију Мити Орешковићу, Васи Јовановићу и Марку Нешићу. Након уводног позиционирања истраживања у дисциплинарним оквирима и образложења методолошких избора, укратко су предочене музичке биографије поменутих тамбураша. Поређењем појединачних домета омогућено је јасније сагледавање и тумачење утицаја ових актера и генерација музичара које су имали на српску тамбурашку традицију. Централни део рада посвећен је анализи стилских и репертоарских иновација условљених порастом мобилности, музичким образовањем тамбураша и утицајима музичке индустрије. Промена медијума – потискивање традиције солистичког музицирања ансамбалском праксом и професионализација тамбураштва, повезује се са променама функције и естетике музике као последице културне транзиције друштва., The study highlights (re)shaping of the part of Serbian culture nowadays recognised as “tamburitza tradition” through the research of the data about individual (music) practices of the tamburitza players and the music that they performed and created during the nineteenth and the first decades of the twentieth century. The focus is on the activities of three tamburitza players: Dimitrije Mita Orešković, Vasa Jovanović, and Marko Nešić. After an introductory positioning of the research within the disciplinary framework and a brief explanation of methodological choices, short musical biographies of these players are presented. The comparison of individual achievements enables a clearer understanding and interpretation of the impact of the chosen protagonists, as well as of the generations of musicians represented by them within the Serbian tamburitza tradition. The central part of the paper is dedicated to the analysis of repertoires and stylistic innovations conditioned by the increase in both mobility and musical education of the tamburitza players, and the new technical and technological discoveries in the field of music industry and communications. All these aspects are related to a change of medium, reflected in a suppression of the tradition of a soloist playing by the practice of playing in groups (ensembles), as well as a professionalisation of playing the tamburitzas; and, in turn, with changes of the function and aesthetics of tamburitza music as consequences of the cultural transition of the society.",
publisher = "Нови Сад : Матица српска",
journal = "Зборник Матице српске за сценске уметности и музику",
title = "(Пре)обликовање српске тамбурашке традиције кроз индивидуалне праксе: репертоарски и стилски аспекти, (Re)Shaping of Serbian Tamburitza Tradition Through Individual Practices: Aspects of Repertoire and Style",
pages = "11-25",
number = "60",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8839"
}

Лајић Михајловић, Д. Р.. (2019). (Пре)обликовање српске тамбурашке традиције кроз индивидуалне праксе: репертоарски и стилски аспекти. in Зборник Матице српске за сценске уметности и музику
Нови Сад : Матица српска.(60), 11-25.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8839

Лајић Михајловић ДР. (Пре)обликовање српске тамбурашке традиције кроз индивидуалне праксе: репертоарски и стилски аспекти. in Зборник Матице српске за сценске уметности и музику. 2019;(60):11-25.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8839 .

Лајић Михајловић, Данка Р., "(Пре)обликовање српске тамбурашке традиције кроз индивидуалне праксе: репертоарски и стилски аспекти" in Зборник Матице српске за сценске уметности и музику, no. 60 (2019):11-25,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8839 .

TY  - CHAP
AU  - Лајић Михајловић, Данка
AU  - Ђорђевић Белић, Смиљана
PY  - 2019
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/8829
AB  - У раду се дискутује о етичким и теоријско-методолошким проблемима позиционирања истраживача у примењеној хуманистици, са посебним акцентом на ангажовању на пољу заштите нематеријалног културног наслеђа (НКН) у контексту савремених глобалних културних политика, кључно обележених Унесковом Конвенцијом о очувању НКН (2003), коју је Србија потписала 2010. На основу искустава стечених у ангажовању на заштити певања уз гусле као елемента НКН Србије, ауторке разматрају питање односа компетенција „локалне заједнице“ (носилаца/извођача и публике/поштовалаца) и истраживача у домену (вербалног) дефинисања НКН. Представљају се и анализирају резултати истраживања које су ауторке спровеле кроз пројекте осмишљене и усмерене управо ка идентификовању и решавању проблема из домена практичне заштите наслеђа, при чему је у први план постављено питање одређивања „традиционалности“ као једног од параметара „репрезентативности“. Показује се хетерогеност ставова локалне заједнице у вези са одређењем овог квалитета праксе, условљена чињеницом да „преговарање о традиционалном“ битно одређује актуелно стање певања уз гусле, као културног израза који карактеришу процеси убрзане трансформације. Контекстуализујући резултате истраживања кроз поређење са искуствима колега из региона (и света), ауторке подвлаче неопходност балансирања истраживача између захтева матичних струка (који подразумевају сензибилност на промене и многострукост гласова међу актерима у традицији) и позиције учесника у процесу конституисања елемената културног наслеђа (у ком је немогуће потпуно побећи од механизама конструкције, селективности, па и извесне конзервативности). Осим разматрања питања која се тичу домена компетенција, обима и граница деловања различитих актера у систему заштите НКН, понуђена су и промишљања о етичкој прихватљивост позиције истраживача која би подразумевала (активнију) подршку истраживаној заједници у сналажењу пред дилемама које доносе политичка инструментализација и тржишна комодификација НКН, а у контексту непходности поштовања „bottom-up“ принципа деловања Конвенције.
AB  - In the paper the ethical as well as theoretical and methodological problems of positioning researchers in contemporary applied humanities were discussed, with a special emphasis on the engagement in the field of safeguarding of the intangible cultural heritage (ICH) in the context of global cultural policies. These policies are essentially marked by the activities of the United Nations Educational, Scientific, and Cultural Organization (UNESCO), whose current instrument is the 2003 Convention for the Safeguarding of the ICH, ratified by Serbia in 2010. Based on the experience gained from engaging in the safeguarding of singing to the accompaniment of the gusle as an element of the ICH of Serbia, the authors discuss the question of the relation between the competences of the cultural heritage bearers (in a wider sense – the “local community” of the performers and the audience / adherents) and the researchers / experts in the domain of (verbal) definition of the ICH.
Hereafter, presented and analyzed are the results of the research conducted by the authors through projects designed and directed precisely towards identifying and solving the problems from the domain of practical heritage safeguarding (Singing to the accompaniment of the gusle: The forwarding of heritage (2015) and Laboratory for the safeguarding of Singing to the accompaniment of the gusle in Serbia: collective knowledge and individual aesthetics (2017)), whereby the question of determining “traditionality” as one of the parameters of “representativity” is highlighted. It is shown that the attitudes of the local community on defining the mentioned quality of practice are heterogeneous. This is conditioned by the fact that the “negotiation of the traditional” essentially determines the current state of singing to accompaniment of the gusle as a cultural expression, which, in the last hundred years, went through the processes of accelerated transformation (in the repertoire, verbal and musical expression, as well as performative aesthetics as a whole).
While contextualizing the results of the research by comparing the experience of colleagues from the region (and world) engaged in the field of applied humanities, the authors underline the necessity of researchers` balancing between the demands of their disciplines (that imply sensitivity to changes and the multiplicity of voices among the actors in tradition) and the positions of the participants in the process of constituting elements of cultural heritage (in which it is impossible to completely escape the mechanisms of construction, selectivity, and certain conservatism). In addition to considering issues related to the domain of competencies, scope and boundaries of the activities of different actors in the system of the safeguarding of the ICH (from the local community, through experts of different profiles, to the representatives of the state cultural policy), the authors were also pondering the ethical acceptability of the researchers’ position that would imply (more active) support to the researched community in addressing the dilemmas brought by political instrumentalisation and market commodification of the ICH, and in the context of the need to respect the „bottom-up“ principle of the Convention’s work.
PB  - Београд : Удружење фолклориста Србије; Универзитетска библиотека "Светозар Марковић"; Лозница : Центар за културу, "Вук Караџић"
T2  - Савремена српска фолклористика VI: зборник радова
T1  - Дефинисање "традиционалног" у (традиционалном) певању уз гусле као нематеријалном културном наслеђу: компетенција носилаца наслеђа и/или стручњака?
T1  - Dеfining “traditional” in (traditional) singing to the accompaniment of the gusle as the intangible cultural heritage: the competence of communities and groups of cultural heritage bearers and/or experts?
SP  - 225
EP  - 245
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8829
ER  - 

@inbook{
author = "Лајић Михајловић, Данка and Ђорђевић Белић, Смиљана",
year = "2019",
abstract = "У раду се дискутује о етичким и теоријско-методолошким проблемима позиционирања истраживача у примењеној хуманистици, са посебним акцентом на ангажовању на пољу заштите нематеријалног културног наслеђа (НКН) у контексту савремених глобалних културних политика, кључно обележених Унесковом Конвенцијом о очувању НКН (2003), коју је Србија потписала 2010. На основу искустава стечених у ангажовању на заштити певања уз гусле као елемента НКН Србије, ауторке разматрају питање односа компетенција „локалне заједнице“ (носилаца/извођача и публике/поштовалаца) и истраживача у домену (вербалног) дефинисања НКН. Представљају се и анализирају резултати истраживања које су ауторке спровеле кроз пројекте осмишљене и усмерене управо ка идентификовању и решавању проблема из домена практичне заштите наслеђа, при чему је у први план постављено питање одређивања „традиционалности“ као једног од параметара „репрезентативности“. Показује се хетерогеност ставова локалне заједнице у вези са одређењем овог квалитета праксе, условљена чињеницом да „преговарање о традиционалном“ битно одређује актуелно стање певања уз гусле, као културног израза који карактеришу процеси убрзане трансформације. Контекстуализујући резултате истраживања кроз поређење са искуствима колега из региона (и света), ауторке подвлаче неопходност балансирања истраживача између захтева матичних струка (који подразумевају сензибилност на промене и многострукост гласова међу актерима у традицији) и позиције учесника у процесу конституисања елемената културног наслеђа (у ком је немогуће потпуно побећи од механизама конструкције, селективности, па и извесне конзервативности). Осим разматрања питања која се тичу домена компетенција, обима и граница деловања различитих актера у систему заштите НКН, понуђена су и промишљања о етичкој прихватљивост позиције истраживача која би подразумевала (активнију) подршку истраживаној заједници у сналажењу пред дилемама које доносе политичка инструментализација и тржишна комодификација НКН, а у контексту непходности поштовања „bottom-up“ принципа деловања Конвенције., In the paper the ethical as well as theoretical and methodological problems of positioning researchers in contemporary applied humanities were discussed, with a special emphasis on the engagement in the field of safeguarding of the intangible cultural heritage (ICH) in the context of global cultural policies. These policies are essentially marked by the activities of the United Nations Educational, Scientific, and Cultural Organization (UNESCO), whose current instrument is the 2003 Convention for the Safeguarding of the ICH, ratified by Serbia in 2010. Based on the experience gained from engaging in the safeguarding of singing to the accompaniment of the gusle as an element of the ICH of Serbia, the authors discuss the question of the relation between the competences of the cultural heritage bearers (in a wider sense – the “local community” of the performers and the audience / adherents) and the researchers / experts in the domain of (verbal) definition of the ICH.
Hereafter, presented and analyzed are the results of the research conducted by the authors through projects designed and directed precisely towards identifying and solving the problems from the domain of practical heritage safeguarding (Singing to the accompaniment of the gusle: The forwarding of heritage (2015) and Laboratory for the safeguarding of Singing to the accompaniment of the gusle in Serbia: collective knowledge and individual aesthetics (2017)), whereby the question of determining “traditionality” as one of the parameters of “representativity” is highlighted. It is shown that the attitudes of the local community on defining the mentioned quality of practice are heterogeneous. This is conditioned by the fact that the “negotiation of the traditional” essentially determines the current state of singing to accompaniment of the gusle as a cultural expression, which, in the last hundred years, went through the processes of accelerated transformation (in the repertoire, verbal and musical expression, as well as performative aesthetics as a whole).
While contextualizing the results of the research by comparing the experience of colleagues from the region (and world) engaged in the field of applied humanities, the authors underline the necessity of researchers` balancing between the demands of their disciplines (that imply sensitivity to changes and the multiplicity of voices among the actors in tradition) and the positions of the participants in the process of constituting elements of cultural heritage (in which it is impossible to completely escape the mechanisms of construction, selectivity, and certain conservatism). In addition to considering issues related to the domain of competencies, scope and boundaries of the activities of different actors in the system of the safeguarding of the ICH (from the local community, through experts of different profiles, to the representatives of the state cultural policy), the authors were also pondering the ethical acceptability of the researchers’ position that would imply (more active) support to the researched community in addressing the dilemmas brought by political instrumentalisation and market commodification of the ICH, and in the context of the need to respect the „bottom-up“ principle of the Convention’s work.",
publisher = "Београд : Удружење фолклориста Србије; Универзитетска библиотека "Светозар Марковић"; Лозница : Центар за културу, "Вук Караџић"",
journal = "Савремена српска фолклористика VI: зборник радова",
booktitle = "Дефинисање "традиционалног" у (традиционалном) певању уз гусле као нематеријалном културном наслеђу: компетенција носилаца наслеђа и/или стручњака?, Dеfining “traditional” in (traditional) singing to the accompaniment of the gusle as the intangible cultural heritage: the competence of communities and groups of cultural heritage bearers and/or experts?",
pages = "225-245",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8829"
}

Лајић Михајловић, Д.,& Ђорђевић Белић, С.. (2019). Дефинисање "традиционалног" у (традиционалном) певању уз гусле као нематеријалном културном наслеђу: компетенција носилаца наслеђа и/или стручњака?. in Савремена српска фолклористика VI: зборник радова
Београд : Удружење фолклориста Србије; Универзитетска библиотека "Светозар Марковић"; Лозница : Центар за културу, "Вук Караџић"., 225-245.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8829

Лајић Михајловић Д, Ђорђевић Белић С. Дефинисање "традиционалног" у (традиционалном) певању уз гусле као нематеријалном културном наслеђу: компетенција носилаца наслеђа и/или стручњака?. in Савремена српска фолклористика VI: зборник радова. 2019;:225-245.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8829 .

Лајић Михајловић, Данка, Ђорђевић Белић, Смиљана, "Дефинисање "традиционалног" у (традиционалном) певању уз гусле као нематеријалном културном наслеђу: компетенција носилаца наслеђа и/или стручњака?" in Савремена српска фолклористика VI: зборник радова (2019):225-245,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8829 .

TY  - JOUR
AU  - Vesić, Ivana
AU  - Lajić Mihajlović, Danka
PY  - 2018
UR  - http://www.doiserbia.nb.rs/img/doi/1450-9814/2018/1450-98141825049V.pdf
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/4851
AB  - This paper is dedicated to the investigation of the initial period of the Institute
of Musicology SAS, the first scientific institution of this kind in Serbia (and
Yugoslavia), in order to give an insight into the development of national
musicology and ethnomusicology. The results of earlier research about the topic
have been expanded by means of the analysis of documents from the archive of
the Institute of Musicology SASA. The organization of the Institute’s functioning,
general research orientation, key topics, methodological choices and the
significance of individual researchers were considered in detail. This diachronically
oriented overview of research into music throughout the 20th century enabled
us to pointing out the continuities and innovations after World War II and the
Institute’s foundation.
AB  - Рад се бави историјатом српске музикологије и етномузикологије на основу
анализе деловања Музиколошког института САН(У), једине научноистраживачке институције усмерене на проучавање музике у Србији. У
фокусу је почетни период рада Института – две деценије непосредно
после Другог светског рата (1947–1965). Основне изворе чинила је
административна документација ове научноистраживачке установе. На
основу ње је разматрана организација рада Института по појединим
одељењима (Одељење за фолклор, Историјско-архивско одељење, Одељење
за општу музикологију), као и деловање сталних и „спољњих“ (хонорарних)
сарадника. Указано је на функције истраживања различитих музичких пракси
у то време, кључне теме по областима, методолошке одабире, а осветљени су
и утицаји појединачних личности. На основу увида у разматрања музичких
појава пре Другог светског рата у закључку су сагледани континуитети
и дисконтинуитети, као и појава иновативних истраживачких пракси и
подухвата. Поред уочавања доминантних струја у српској музикологији и
етномузикологији у дужем временском периоду, рад има за циљ потцртавање
утицаја процеса институционализације на обликовање ових дисциплина у
националним оквирима.
PB  - Belgrade : Institute of Musicolgy, Serbian Academy of Sciences and Arts
T2  - Музикологија / Musicology
T1  - The Dominant Currents in the Research of Music in Serbia: An Overview of the Institute of Musicology SAS’s Early History (1947–1965)
T1  - Доминантне струје у истраживањима музике у Србији: Преглед ране историје Музиколошког института САН (1947–1965)
SP  - 49
EP  - 76
IS  - 25
DO  - 10.2298/MUZ1825049V
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4851
ER  - 

@article{
author = "Vesić, Ivana and Lajić Mihajlović, Danka",
year = "2018",
abstract = "This paper is dedicated to the investigation of the initial period of the Institute
of Musicology SAS, the first scientific institution of this kind in Serbia (and
Yugoslavia), in order to give an insight into the development of national
musicology and ethnomusicology. The results of earlier research about the topic
have been expanded by means of the analysis of documents from the archive of
the Institute of Musicology SASA. The organization of the Institute’s functioning,
general research orientation, key topics, methodological choices and the
significance of individual researchers were considered in detail. This diachronically
oriented overview of research into music throughout the 20th century enabled
us to pointing out the continuities and innovations after World War II and the
Institute’s foundation., Рад се бави историјатом српске музикологије и етномузикологије на основу
анализе деловања Музиколошког института САН(У), једине научноистраживачке институције усмерене на проучавање музике у Србији. У
фокусу је почетни период рада Института – две деценије непосредно
после Другог светског рата (1947–1965). Основне изворе чинила је
административна документација ове научноистраживачке установе. На
основу ње је разматрана организација рада Института по појединим
одељењима (Одељење за фолклор, Историјско-архивско одељење, Одељење
за општу музикологију), као и деловање сталних и „спољњих“ (хонорарних)
сарадника. Указано је на функције истраживања различитих музичких пракси
у то време, кључне теме по областима, методолошке одабире, а осветљени су
и утицаји појединачних личности. На основу увида у разматрања музичких
појава пре Другог светског рата у закључку су сагледани континуитети
и дисконтинуитети, као и појава иновативних истраживачких пракси и
подухвата. Поред уочавања доминантних струја у српској музикологији и
етномузикологији у дужем временском периоду, рад има за циљ потцртавање
утицаја процеса институционализације на обликовање ових дисциплина у
националним оквирима.",
publisher = "Belgrade : Institute of Musicolgy, Serbian Academy of Sciences and Arts",
journal = "Музикологија / Musicology",
title = "The Dominant Currents in the Research of Music in Serbia: An Overview of the Institute of Musicology SAS’s Early History (1947–1965), Доминантне струје у истраживањима музике у Србији: Преглед ране историје Музиколошког института САН (1947–1965)",
pages = "49-76",
number = "25",
doi = "10.2298/MUZ1825049V",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4851"
}

Vesić, I.,& Lajić Mihajlović, D.. (2018). The Dominant Currents in the Research of Music in Serbia: An Overview of the Institute of Musicology SAS’s Early History (1947–1965). in Музикологија / Musicology
Belgrade : Institute of Musicolgy, Serbian Academy of Sciences and Arts.(25), 49-76.
https://doi.org/10.2298/MUZ1825049V
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4851

Vesić I, Lajić Mihajlović D. The Dominant Currents in the Research of Music in Serbia: An Overview of the Institute of Musicology SAS’s Early History (1947–1965). in Музикологија / Musicology. 2018;(25):49-76.
doi:10.2298/MUZ1825049V
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4851 .

Vesić, Ivana, Lajić Mihajlović, Danka, "The Dominant Currents in the Research of Music in Serbia: An Overview of the Institute of Musicology SAS’s Early History (1947–1965)" in Музикологија / Musicology, no. 25 (2018):49-76,
https://doi.org/10.2298/MUZ1825049V .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4851 .

TY  - JOUR
AU  - Лајић Михајловић, Данка Р.
PY  - 2018
UR  - http://www.maticasrpska.org.rs/stariSajt/casopisi/ZMSSU_58_1.pdf
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/4760
AB  - У студији је понуђено етномузиколошко читање биографских извора о Филипу Вишњићу, једном од најзначајнијих актера српске епске традиције и изузетној личности српске културне историје уопште. Основна идеја је да се представа о њему као епском песнику допуни недостајућим а важним профилом извођача епских песама. За формирање комплексне слике о овом слепом гуслару, базична биографска метода комбинована је са искуствима истраживања певања уз гусле као облика комуницирања, посебно односа доминанте функције и естетике праксе слепих гуслара-просјака. Пажња је посвећена факторима утицаја на формирање личности овог гуслара: процесу усвајања и усавршавања гусларских знања и вештина, односу комерцијалног аспекта, етике и естетике његове праксе. Вишњићева индивидуалност разматрана је као индикатор ширих функционално-естетских одлика, с једне стране, праксе слепих епских гуслара / епских певача, а с друге – (до)тадашње традиције певања уз гусле, и, у том смислу, као референца за сагледавање даљих дијахронијских промена.
AB  - The poetic opus and biography of Filip Višnjić, one of the most important figures in Serbian epic tradition and an outstanding figure in Serbian cultural history in general, have already been the subject of research from literary-historical and literary-theoretical perspective. This paper offers ethnomusicological reading of his biography with the aim of giving a wider picture of Višnjić as a participant in cultural practice, pointing to his profile of an epic singer – guslar, complementary to his profile of an epic poet. For this purpose, a methodological apparatus was introduced that combines the biographical method, the experiences of a contemporary, complex communication (including the elements of performance studies), and, finally, semiotic interpretation of cultures. In the first part of this paper, biographical data were analyzed indicating Višnjić’s predisposition and innate musical competence, as well as the importance of continuous improvement of his vocal-instrumental skills through performances at young age. The influence of numerous experiences, which he acquired as a creator or performer in various socio-cultural environments, on the development of his high and complex sensibility has been presented. In the second part of this paper, Višnjić’s figure was illuminated as a specific combination of opposites. On the one hand, he was a respectable moderator of the psychological and emotional passing through turbulent historical events (the First Serbian Uprising) and, on the other, there is a commercial aspect of his engagement as guslar. The third part of the paper is dedicated to the characteristics of Višnjić as an artist or performer of epic poems and his communication with the audience. His position has been especially considered in relation to the practice of blind guslars beggars, whose esthetics, due to the essential difference in function, differed in relation to the communication esthetic qualities of traditional heroic singing to the gusle. The last segment of the paper brings reconstruction of Višnjić’s musical and especially vocal expression. Drawing attention to the important but previously marginalized details of his biography (such as indications of speech disorder, and the like), the joint effects of verbal and musical text in communication of the guslar with the audience has been pointed out (especially regarding the figures of speech, such as alliteration, assonance, gradation, syntax parallelisms, etc.), and particularly when the reception of epic poems performed in the form of singing to the gusle are concerned. As a connoisseur of the contemporary practice of singing to the gusle, the author concludes that Višnjić’s performances were not “perfect” from the aspect of contemporary criteria for the evaluation of guslar performances. The fact that they were highly valued among contemporaries is explained by their connection with “autocommunication in the ’I-I’ system” as Yuri Lotman calls the communication provided by the (culturally) identical/equal participants in the communication act, with a common fund of knowledge and experience. Studies similar to the one presented in this paper can potentially contribute to interdisciplinary folklore research of the epic, as well as to the studies of traditional culture as part of a public culture. Keywords: Filip Višnjić, blind guslar, Serbian epic tradition, biography, biographical sources, biographical method, communication, communication theory, methodology, semiotic interpretation of cultures, commercialization, professionalization of tradition.
PB  - Нови Сад : Матица српска
T2  - Зборник Матице српске за сценске уметности и музику
T1  - Филип Вишњић: гуслар из сенке песника
T1  - Filip Višnjić: A Guslar from the Shadow of a Poet
SP  - 9
EP  - 22
IS  - 58
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4760
ER  - 

@article{
author = "Лајић Михајловић, Данка Р.",
year = "2018",
abstract = "У студији је понуђено етномузиколошко читање биографских извора о Филипу Вишњићу, једном од најзначајнијих актера српске епске традиције и изузетној личности српске културне историје уопште. Основна идеја је да се представа о њему као епском песнику допуни недостајућим а важним профилом извођача епских песама. За формирање комплексне слике о овом слепом гуслару, базична биографска метода комбинована је са искуствима истраживања певања уз гусле као облика комуницирања, посебно односа доминанте функције и естетике праксе слепих гуслара-просјака. Пажња је посвећена факторима утицаја на формирање личности овог гуслара: процесу усвајања и усавршавања гусларских знања и вештина, односу комерцијалног аспекта, етике и естетике његове праксе. Вишњићева индивидуалност разматрана је као индикатор ширих функционално-естетских одлика, с једне стране, праксе слепих епских гуслара / епских певача, а с друге – (до)тадашње традиције певања уз гусле, и, у том смислу, као референца за сагледавање даљих дијахронијских промена., The poetic opus and biography of Filip Višnjić, one of the most important figures in Serbian epic tradition and an outstanding figure in Serbian cultural history in general, have already been the subject of research from literary-historical and literary-theoretical perspective. This paper offers ethnomusicological reading of his biography with the aim of giving a wider picture of Višnjić as a participant in cultural practice, pointing to his profile of an epic singer – guslar, complementary to his profile of an epic poet. For this purpose, a methodological apparatus was introduced that combines the biographical method, the experiences of a contemporary, complex communication (including the elements of performance studies), and, finally, semiotic interpretation of cultures. In the first part of this paper, biographical data were analyzed indicating Višnjić’s predisposition and innate musical competence, as well as the importance of continuous improvement of his vocal-instrumental skills through performances at young age. The influence of numerous experiences, which he acquired as a creator or performer in various socio-cultural environments, on the development of his high and complex sensibility has been presented. In the second part of this paper, Višnjić’s figure was illuminated as a specific combination of opposites. On the one hand, he was a respectable moderator of the psychological and emotional passing through turbulent historical events (the First Serbian Uprising) and, on the other, there is a commercial aspect of his engagement as guslar. The third part of the paper is dedicated to the characteristics of Višnjić as an artist or performer of epic poems and his communication with the audience. His position has been especially considered in relation to the practice of blind guslars beggars, whose esthetics, due to the essential difference in function, differed in relation to the communication esthetic qualities of traditional heroic singing to the gusle. The last segment of the paper brings reconstruction of Višnjić’s musical and especially vocal expression. Drawing attention to the important but previously marginalized details of his biography (such as indications of speech disorder, and the like), the joint effects of verbal and musical text in communication of the guslar with the audience has been pointed out (especially regarding the figures of speech, such as alliteration, assonance, gradation, syntax parallelisms, etc.), and particularly when the reception of epic poems performed in the form of singing to the gusle are concerned. As a connoisseur of the contemporary practice of singing to the gusle, the author concludes that Višnjić’s performances were not “perfect” from the aspect of contemporary criteria for the evaluation of guslar performances. The fact that they were highly valued among contemporaries is explained by their connection with “autocommunication in the ’I-I’ system” as Yuri Lotman calls the communication provided by the (culturally) identical/equal participants in the communication act, with a common fund of knowledge and experience. Studies similar to the one presented in this paper can potentially contribute to interdisciplinary folklore research of the epic, as well as to the studies of traditional culture as part of a public culture. Keywords: Filip Višnjić, blind guslar, Serbian epic tradition, biography, biographical sources, biographical method, communication, communication theory, methodology, semiotic interpretation of cultures, commercialization, professionalization of tradition.",
publisher = "Нови Сад : Матица српска",
journal = "Зборник Матице српске за сценске уметности и музику",
title = "Филип Вишњић: гуслар из сенке песника, Filip Višnjić: A Guslar from the Shadow of a Poet",
pages = "9-22",
number = "58",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4760"
}

Лајић Михајловић, Д. Р.. (2018). Филип Вишњић: гуслар из сенке песника. in Зборник Матице српске за сценске уметности и музику
Нови Сад : Матица српска.(58), 9-22.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4760

Лајић Михајловић ДР. Филип Вишњић: гуслар из сенке песника. in Зборник Матице српске за сценске уметности и музику. 2018;(58):9-22.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4760 .

Лајић Михајловић, Данка Р., "Филип Вишњић: гуслар из сенке песника" in Зборник Матице српске за сценске уметности и музику, no. 58 (2018):9-22,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4760 .

TY  - CHAP
AU  - Lajić Mihajlović, Danka
PY  - 2018
UR  - https://www.emc-imc.org/fileadmin/5_Press_news/Music_N_Heritage/Snapshots_on_Music_and_Heritage_by_the_European_Music_Council.pdf
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/8840
AB  - A story about singing to the accompaniment of the gusle, an element of the Intangible Cultural Heritage (ICH) of Serbia inscribed in the Representative List of the
ICH of Humanity in 2018, particularly regarding its safeguarding, is an illustration of the close connection between traditional folk art, education and science. In Serbia, the gusle – a simple, folk, singlestringed instrument – primarily accompanies songs about events from the legendary
past, both from the distant and near history, of mythical and historical heroes. The
key actor is the guslar – an epic singer who accompanies himself on the gusle. However, the presence of an auditorium – a social context – is an essential condition for this communication with ritual elements. Consequently, such art practice contributes to cohesive
relationships in the community and becomes a constructive part of its identity
PB  - Bonn : European Music Council
T2  - Snapshots on Music and Heritage in Europe
T1  - Singing to the Accompaniment of the Gusle in Serbia: A Living Ancient Performing Art
SP  - 93
EP  - 99
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8840
ER  - 

@inbook{
author = "Lajić Mihajlović, Danka",
year = "2018",
abstract = "A story about singing to the accompaniment of the gusle, an element of the Intangible Cultural Heritage (ICH) of Serbia inscribed in the Representative List of the
ICH of Humanity in 2018, particularly regarding its safeguarding, is an illustration of the close connection between traditional folk art, education and science. In Serbia, the gusle – a simple, folk, singlestringed instrument – primarily accompanies songs about events from the legendary
past, both from the distant and near history, of mythical and historical heroes. The
key actor is the guslar – an epic singer who accompanies himself on the gusle. However, the presence of an auditorium – a social context – is an essential condition for this communication with ritual elements. Consequently, such art practice contributes to cohesive
relationships in the community and becomes a constructive part of its identity",
publisher = "Bonn : European Music Council",
journal = "Snapshots on Music and Heritage in Europe",
booktitle = "Singing to the Accompaniment of the Gusle in Serbia: A Living Ancient Performing Art",
pages = "93-99",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8840"
}

Lajić Mihajlović, D.. (2018). Singing to the Accompaniment of the Gusle in Serbia: A Living Ancient Performing Art. in Snapshots on Music and Heritage in Europe
Bonn : European Music Council., 93-99.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8840

Lajić Mihajlović D. Singing to the Accompaniment of the Gusle in Serbia: A Living Ancient Performing Art. in Snapshots on Music and Heritage in Europe. 2018;:93-99.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8840 .

Lajić Mihajlović, Danka, "Singing to the Accompaniment of the Gusle in Serbia: A Living Ancient Performing Art" in Snapshots on Music and Heritage in Europe (2018):93-99,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8840 .

TY  - GEN
AU  - Lajić Mihajlović, Danka
AU  - Jovanović, Jelena
PY  - 2018
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/5076
PB  - Београд : Музиколошки институт Српске академије наука и уметности
T2  - Kosovo and Metohija: A Musical Image of Multiculturalism in the 1950s and 1960s
T1  - Multiculturalism of Kosovo and Metohija in the 1950s and 1960s Expressed in Traditional Music
SP  - 137
EP  - 161
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_5076
ER  - 

@misc{
author = "Lajić Mihajlović, Danka and Jovanović, Jelena",
year = "2018",
publisher = "Београд : Музиколошки институт Српске академије наука и уметности",
journal = "Kosovo and Metohija: A Musical Image of Multiculturalism in the 1950s and 1960s",
title = "Multiculturalism of Kosovo and Metohija in the 1950s and 1960s Expressed in Traditional Music",
pages = "137-161",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_5076"
}

Lajić Mihajlović, D.,& Jovanović, J.. (2018). Multiculturalism of Kosovo and Metohija in the 1950s and 1960s Expressed in Traditional Music. in Kosovo and Metohija: A Musical Image of Multiculturalism in the 1950s and 1960s
Београд : Музиколошки институт Српске академије наука и уметности., 137-161.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_5076

Lajić Mihajlović D, Jovanović J. Multiculturalism of Kosovo and Metohija in the 1950s and 1960s Expressed in Traditional Music. in Kosovo and Metohija: A Musical Image of Multiculturalism in the 1950s and 1960s. 2018;:137-161.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_5076 .

Lajić Mihajlović, Danka, Jovanović, Jelena, "Multiculturalism of Kosovo and Metohija in the 1950s and 1960s Expressed in Traditional Music" in Kosovo and Metohija: A Musical Image of Multiculturalism in the 1950s and 1960s (2018):137-161,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_5076 .

TY  - CONF
AU  - Lajić Mihajlović, Danka
PY  - 2018
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/6543
AB  - Even though the minority sounds have been a part of traditional music research as early as the pioneer stages of Serbian ethnomusicology, a comprehensive overview of these projects is still non-existent. Growing attention paid to research of minorities on a global scale, caused by significant changes in the demographic image of the world and approval of the potentials of applied ethnomusicology, inspired me to prepare a critical overview of the existent minority music research in Serbia. Special attention is paid to the current projects financed by the state funds. Several goals can be emphasized here: from the improvement of personal awareness about the state of minority music research on a national level, to the potential uses within the realm of applied ethnomusicology, to the benefits at service in various state bodies that define cultural and scientific politics. There is the potential to affect ideas and work within the discipline of ethnomusicology as well as in the governmental system, where individuals and institutions could profit by thinking of and treating culture as a sensitive ecosystem. Finally, my wish is to contribute to knowledge and understanding of the activities and works of Serbian ethnomusicologists as a pledge for coordinated activities in the future, with music research being complemented by disciplinary activism related to the cultural rights in the widest sense.
AB  - Čeprav so bili zvoki manjšin del raziskav tradicijske glasbe že v pionirskem obdobju srbske etnomuzikologije, pa celovitega pregleda teh projektov zaenkrat še ni. Vedno večji pomen manjšinskih raziskav v globalnem merilu, ki je posledica pomembnih demografskih sprememb in afirmacije aplikativne etnomuzikologije, me je spodbudil k pripravi kritičnega pregleda obstoječih raziskav glasbe manjšin v Srbiji. Posebno pozornost namenjam tekočim projektom, ki jih financira država. Tukaj je možno izpostaviti več ciljev, kot so: izboljšanje ozaveščanja o stanju raziskav glasbe manjšin na nacionalni ravni, uporabnost rezultatov v sklopu aplikativne etnomuzikologije ter pri delu državnih komisij, ki oblikujejo kulturne in znanstvene politike. V zvezi s tem obstaja možnost idejnega in praktičnega izboljšanja etnomuzikološkega raziskovalnega dela ter vpliva na državne organe v smeri obravnavanja kulture kot občutljivega ekosistema. Nenazadnje, s tem prispevkom želim prispevati k znanju in razumevanju dejavnosti in del srbskih etnomuzikologov in zagotoviti koordinirane dejavnosti v prihodnje, pri katerih bo raziskovanje glasbe povezano z disciplinarnim aktivizmom v smeri kulturnih pravic v najširšem pomenu.
PB  - Ljubljana : Znanstvena založba Filozofske fakultete
PB  - Ljubljana : Ustanova Imago Sloveniae - Podoba Slovenije
C3  - ZVOKI manjšin v nacionalnih okoljih: mednarodni večdisciplinarni simpozij, Ljubljana, 23.- 25. avgust 2018: program in izvlečki = Sounds of minorities in national contexts: international multidisciplinary symposium, Ljubljana, 23-25 August 2018: program and abstracts
T1  - Minority Sounds as Subjects of Ethnomusicological Studies in Serbia
T1  - Zvoki manjšin kot predmet etnomuzikoloških raziskav v Srbiji
SP  - 20
EP  - 21
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6543
ER  - 

@conference{
author = "Lajić Mihajlović, Danka",
year = "2018",
abstract = "Even though the minority sounds have been a part of traditional music research as early as the pioneer stages of Serbian ethnomusicology, a comprehensive overview of these projects is still non-existent. Growing attention paid to research of minorities on a global scale, caused by significant changes in the demographic image of the world and approval of the potentials of applied ethnomusicology, inspired me to prepare a critical overview of the existent minority music research in Serbia. Special attention is paid to the current projects financed by the state funds. Several goals can be emphasized here: from the improvement of personal awareness about the state of minority music research on a national level, to the potential uses within the realm of applied ethnomusicology, to the benefits at service in various state bodies that define cultural and scientific politics. There is the potential to affect ideas and work within the discipline of ethnomusicology as well as in the governmental system, where individuals and institutions could profit by thinking of and treating culture as a sensitive ecosystem. Finally, my wish is to contribute to knowledge and understanding of the activities and works of Serbian ethnomusicologists as a pledge for coordinated activities in the future, with music research being complemented by disciplinary activism related to the cultural rights in the widest sense., Čeprav so bili zvoki manjšin del raziskav tradicijske glasbe že v pionirskem obdobju srbske etnomuzikologije, pa celovitega pregleda teh projektov zaenkrat še ni. Vedno večji pomen manjšinskih raziskav v globalnem merilu, ki je posledica pomembnih demografskih sprememb in afirmacije aplikativne etnomuzikologije, me je spodbudil k pripravi kritičnega pregleda obstoječih raziskav glasbe manjšin v Srbiji. Posebno pozornost namenjam tekočim projektom, ki jih financira država. Tukaj je možno izpostaviti več ciljev, kot so: izboljšanje ozaveščanja o stanju raziskav glasbe manjšin na nacionalni ravni, uporabnost rezultatov v sklopu aplikativne etnomuzikologije ter pri delu državnih komisij, ki oblikujejo kulturne in znanstvene politike. V zvezi s tem obstaja možnost idejnega in praktičnega izboljšanja etnomuzikološkega raziskovalnega dela ter vpliva na državne organe v smeri obravnavanja kulture kot občutljivega ekosistema. Nenazadnje, s tem prispevkom želim prispevati k znanju in razumevanju dejavnosti in del srbskih etnomuzikologov in zagotoviti koordinirane dejavnosti v prihodnje, pri katerih bo raziskovanje glasbe povezano z disciplinarnim aktivizmom v smeri kulturnih pravic v najširšem pomenu.",
publisher = "Ljubljana : Znanstvena založba Filozofske fakultete, Ljubljana : Ustanova Imago Sloveniae - Podoba Slovenije",
journal = "ZVOKI manjšin v nacionalnih okoljih: mednarodni večdisciplinarni simpozij, Ljubljana, 23.- 25. avgust 2018: program in izvlečki = Sounds of minorities in national contexts: international multidisciplinary symposium, Ljubljana, 23-25 August 2018: program and abstracts",
title = "Minority Sounds as Subjects of Ethnomusicological Studies in Serbia, Zvoki manjšin kot predmet etnomuzikoloških raziskav v Srbiji",
pages = "20-21",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6543"
}

Lajić Mihajlović, D.. (2018). Minority Sounds as Subjects of Ethnomusicological Studies in Serbia. in ZVOKI manjšin v nacionalnih okoljih: mednarodni večdisciplinarni simpozij, Ljubljana, 23.- 25. avgust 2018: program in izvlečki = Sounds of minorities in national contexts: international multidisciplinary symposium, Ljubljana, 23-25 August 2018: program and abstracts
Ljubljana : Znanstvena založba Filozofske fakultete., 20-21.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6543

Lajić Mihajlović D. Minority Sounds as Subjects of Ethnomusicological Studies in Serbia. in ZVOKI manjšin v nacionalnih okoljih: mednarodni večdisciplinarni simpozij, Ljubljana, 23.- 25. avgust 2018: program in izvlečki = Sounds of minorities in national contexts: international multidisciplinary symposium, Ljubljana, 23-25 August 2018: program and abstracts. 2018;:20-21.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6543 .

Lajić Mihajlović, Danka, "Minority Sounds as Subjects of Ethnomusicological Studies in Serbia" in ZVOKI manjšin v nacionalnih okoljih: mednarodni večdisciplinarni simpozij, Ljubljana, 23.- 25. avgust 2018: program in izvlečki = Sounds of minorities in national contexts: international multidisciplinary symposium, Ljubljana, 23-25 August 2018: program and abstracts (2018):20-21,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6543 .

TY  - CONF
AU  - Lajić Mihajlović, Danka
PY  - 2018
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/6541
AB  - The subject of attention is the relation between the content-specific and dependent archive of the Institute of Musicology SASA (Serbian Academy of Sciences and Arts), the research praxes in ethnomusicology and musicology directly connected with the archive, and state politics, which influenced those praxes. The analysis of the history and content confirms the importance of this archive not only for the purpose of studying national cultural history, but also for the history of the aforementioned disciplines. The collection of traditional music recordings, “ethnomusicological phonoarchive” is especially indicative. Focusing on that part of the archive, it becomes possible not only to perceive the methodological development of national ethnomusicology, but also to comprehend the politics of research in this field in Serbia – from the hierarchy of social and cultural environments and acoustic expressions, to the politics of analyzing the relation between music and identity. Given that the Institute of Musicology SASA has been the only state funded institution of that type ever since its founding, perceiving the causal bond between the traditional music collections and development stages of the Serbian society is expected. As a part of contemporary scientific policy, the usage and the development of the archive collections potential through digitalization and the affirmation of possibilities in the domain of applied ethnomusicology, will also be represented.
PB  - Vilnius : Institute of Lithuanian Literature and Folklore
C3  - History, Memory, and Archives: Sensitive Issues
T1  - The Phonoarchive of the Institute of Musicology SASA: A Product and a Protagonist of the State Science and Cultural Policy
SP  - 19
EP  - 20
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6541
ER  - 

@conference{
author = "Lajić Mihajlović, Danka",
year = "2018",
abstract = "The subject of attention is the relation between the content-specific and dependent archive of the Institute of Musicology SASA (Serbian Academy of Sciences and Arts), the research praxes in ethnomusicology and musicology directly connected with the archive, and state politics, which influenced those praxes. The analysis of the history and content confirms the importance of this archive not only for the purpose of studying national cultural history, but also for the history of the aforementioned disciplines. The collection of traditional music recordings, “ethnomusicological phonoarchive” is especially indicative. Focusing on that part of the archive, it becomes possible not only to perceive the methodological development of national ethnomusicology, but also to comprehend the politics of research in this field in Serbia – from the hierarchy of social and cultural environments and acoustic expressions, to the politics of analyzing the relation between music and identity. Given that the Institute of Musicology SASA has been the only state funded institution of that type ever since its founding, perceiving the causal bond between the traditional music collections and development stages of the Serbian society is expected. As a part of contemporary scientific policy, the usage and the development of the archive collections potential through digitalization and the affirmation of possibilities in the domain of applied ethnomusicology, will also be represented.",
publisher = "Vilnius : Institute of Lithuanian Literature and Folklore",
journal = "History, Memory, and Archives: Sensitive Issues",
title = "The Phonoarchive of the Institute of Musicology SASA: A Product and a Protagonist of the State Science and Cultural Policy",
pages = "19-20",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6541"
}

Lajić Mihajlović, D.. (2018). The Phonoarchive of the Institute of Musicology SASA: A Product and a Protagonist of the State Science and Cultural Policy. in History, Memory, and Archives: Sensitive Issues
Vilnius : Institute of Lithuanian Literature and Folklore., 19-20.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6541

Lajić Mihajlović D. The Phonoarchive of the Institute of Musicology SASA: A Product and a Protagonist of the State Science and Cultural Policy. in History, Memory, and Archives: Sensitive Issues. 2018;:19-20.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6541 .

Lajić Mihajlović, Danka, "The Phonoarchive of the Institute of Musicology SASA: A Product and a Protagonist of the State Science and Cultural Policy" in History, Memory, and Archives: Sensitive Issues (2018):19-20,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6541 .

TY  - CHAP
AU  - Лајић Михајловић, Данка Р.
AU  - Јовановић, Јелена Љ.
PY  - 2018
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/8830
AB  - Предмет пажње у овом раду су теренска истраживања сарадница Музиколошког института САНУ Милице Илијин и Радмиле Петровић 1950-их и 1960-их година на Косову и Метохији, која су резултирала, пре свега, богатом колекцијом аудио снимака. Музика документована тим снимцима је већ била предмет етномузиколошке анализе (Лајић Михајловић и Јовановић 2018), а циљ овог разматрања је комплементарно осветљавање самог теренског истраживања као научног и друштвеног деловања и његовог утицаја на културно наслеђе. У складу са тим, пажња ће обухватити сагледавање односа научног рада и културе у одређеним историјско-политичким и културно-историјским околностима, као и специфичности документовања и истраживања музике као (дела) културе. Док су за први правац референце идеологија југословенског комунизма и социјализма, као и мултикултурни, мултиетнички и мултиконфесионални профил КиМ тог времена, за други је кључна нематеријална природа музике. Прилике у којима су снимци настајали помажу у сагледавању места музичко-фолклорне праксе у тадашњем приватном и јавном животу, политикâ репрезентовања културних и етничких идентитета музиком, околности њиховог преобликовања. Поред тога, рад представља прилог историјату етномузикологије у Србији, дискусијама методологије теренског рада, као и потенцијалу дигитализованих архивских колекција за актуелне етномузиколошке теме и подухвате у области примењене науке. Управо на том месту се на рад ранијих генерација сарадника Музиколошког института надовезују настојања данашњих етномузиколога, о којима ће такође бити речи као о најави и приступу „дигиталној хуманистици“.
AB  - The object of interest in this paper is the field research done by the associates of the Musicological institute of the SASA, Milica Ilijin and Radmila Petrović, during 1950s and 1960s on Kosovo and Metohija. Their research resulted predominantly in rich collection of audio recordings. The music documented by these recordings has already been an object of ethnomusicological analysis (Lajić Mihajlović and Jovanović, 2018), and the aim of this analysis is a complementary clarification of the very field research as a scientific and social acting and its influence on the cultural heritage. In accordance, attention will be paid to the relationship between a scientific work and culture in certain historical-political and cultural-historical circumstances, as well as the specificity of documenting and researching music as (a part of) culture. For the first course, the references are ideology of Yugoslav communism and socialism, as well as multicultural, multiethnic and multiconfessional profile of Kosovo and Metohija of that time, while for the other course the crucial moment is the non-materialist nature of music. The circumstances under which the music recordings were taken help us perceive the places of musical- folklore practice in public and private life of the time, the policies of representing cultural and ethnic identities by means of music, the circumstances of their reshaping. Apart from that, this paper represents an addendum to the ethnomusicological history of Serbia, to the discussions on the field research methodology, as well as to the potential of the digitalized archival collections for the current ethnomusicological themes and attempts in the field of applied science. This is exactly where the work of the earlier generations of associates of Musicological institute is supervened by the endeavours of today’s ethnomusicologists, which will be mentioned as well in terms of announcement and approach to “digital humanities“.
PB  - Београд : Удружење фолклориста Србије; Призрен : Богословија „Светог Кирила и Методија“; Нови Сад : Матица српска
T2  - Савремена српска фолклористика 5: Фолклорно наслеђе Срба са Косова и Метохије у словенском контексту
T1  - Снимци традиционалне музике Косова и Метохије из Архива Музиколошког института САНУ: теренско истраживање у служби науке и културе
T1  - Recordings of the traditional music from Kosovo and Metohija from the Archive of the Musicological institute of the SASA: field research in the interest of science and culture
SP  - 195
EP  - 213
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8830
ER  - 

@inbook{
author = "Лајић Михајловић, Данка Р. and Јовановић, Јелена Љ.",
year = "2018",
abstract = "Предмет пажње у овом раду су теренска истраживања сарадница Музиколошког института САНУ Милице Илијин и Радмиле Петровић 1950-их и 1960-их година на Косову и Метохији, која су резултирала, пре свега, богатом колекцијом аудио снимака. Музика документована тим снимцима је већ била предмет етномузиколошке анализе (Лајић Михајловић и Јовановић 2018), а циљ овог разматрања је комплементарно осветљавање самог теренског истраживања као научног и друштвеног деловања и његовог утицаја на културно наслеђе. У складу са тим, пажња ће обухватити сагледавање односа научног рада и културе у одређеним историјско-политичким и културно-историјским околностима, као и специфичности документовања и истраживања музике као (дела) културе. Док су за први правац референце идеологија југословенског комунизма и социјализма, као и мултикултурни, мултиетнички и мултиконфесионални профил КиМ тог времена, за други је кључна нематеријална природа музике. Прилике у којима су снимци настајали помажу у сагледавању места музичко-фолклорне праксе у тадашњем приватном и јавном животу, политикâ репрезентовања културних и етничких идентитета музиком, околности њиховог преобликовања. Поред тога, рад представља прилог историјату етномузикологије у Србији, дискусијама методологије теренског рада, као и потенцијалу дигитализованих архивских колекција за актуелне етномузиколошке теме и подухвате у области примењене науке. Управо на том месту се на рад ранијих генерација сарадника Музиколошког института надовезују настојања данашњих етномузиколога, о којима ће такође бити речи као о најави и приступу „дигиталној хуманистици“., The object of interest in this paper is the field research done by the associates of the Musicological institute of the SASA, Milica Ilijin and Radmila Petrović, during 1950s and 1960s on Kosovo and Metohija. Their research resulted predominantly in rich collection of audio recordings. The music documented by these recordings has already been an object of ethnomusicological analysis (Lajić Mihajlović and Jovanović, 2018), and the aim of this analysis is a complementary clarification of the very field research as a scientific and social acting and its influence on the cultural heritage. In accordance, attention will be paid to the relationship between a scientific work and culture in certain historical-political and cultural-historical circumstances, as well as the specificity of documenting and researching music as (a part of) culture. For the first course, the references are ideology of Yugoslav communism and socialism, as well as multicultural, multiethnic and multiconfessional profile of Kosovo and Metohija of that time, while for the other course the crucial moment is the non-materialist nature of music. The circumstances under which the music recordings were taken help us perceive the places of musical- folklore practice in public and private life of the time, the policies of representing cultural and ethnic identities by means of music, the circumstances of their reshaping. Apart from that, this paper represents an addendum to the ethnomusicological history of Serbia, to the discussions on the field research methodology, as well as to the potential of the digitalized archival collections for the current ethnomusicological themes and attempts in the field of applied science. This is exactly where the work of the earlier generations of associates of Musicological institute is supervened by the endeavours of today’s ethnomusicologists, which will be mentioned as well in terms of announcement and approach to “digital humanities“.",
publisher = "Београд : Удружење фолклориста Србије; Призрен : Богословија „Светог Кирила и Методија“; Нови Сад : Матица српска",
journal = "Савремена српска фолклористика 5: Фолклорно наслеђе Срба са Косова и Метохије у словенском контексту",
booktitle = "Снимци традиционалне музике Косова и Метохије из Архива Музиколошког института САНУ: теренско истраживање у служби науке и културе, Recordings of the traditional music from Kosovo and Metohija from the Archive of the Musicological institute of the SASA: field research in the interest of science and culture",
pages = "195-213",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8830"
}

Лајић Михајловић, Д. Р.,& Јовановић, Ј. Љ.. (2018). Снимци традиционалне музике Косова и Метохије из Архива Музиколошког института САНУ: теренско истраживање у служби науке и културе. in Савремена српска фолклористика 5: Фолклорно наслеђе Срба са Косова и Метохије у словенском контексту
Београд : Удружење фолклориста Србије; Призрен : Богословија „Светог Кирила и Методија“; Нови Сад : Матица српска., 195-213.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8830

Лајић Михајловић ДР, Јовановић ЈЉ. Снимци традиционалне музике Косова и Метохије из Архива Музиколошког института САНУ: теренско истраживање у служби науке и културе. in Савремена српска фолклористика 5: Фолклорно наслеђе Срба са Косова и Метохије у словенском контексту. 2018;:195-213.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8830 .

Лајић Михајловић, Данка Р., Јовановић, Јелена Љ., "Снимци традиционалне музике Косова и Метохије из Архива Музиколошког института САНУ: теренско истраживање у служби науке и културе" in Савремена српска фолклористика 5: Фолклорно наслеђе Срба са Косова и Метохије у словенском контексту (2018):195-213,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8830 .

TY  - JOUR
AU  - Лајић Михајловић, Данка Р.
AU  - Јовановић, Јелена Љ.
PY  - 2018
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/5079
AB  - Снимци традиционалне музике начињени 1950-их и 1960-их година на подручју Косова и Метохије (КиМ), као резултат теренских истраживања сарадника Музиколошког института САНУ Милице Илијин и Радмиле Петровић, до сада су били познати стручној јавности само сасвим малим делом. Реч је о обимној колекцији која сведочи о приватној и јавној музичкој пракси Срба, Албанаца/Шиптара и Турака (у далеко мањој мери других етничких група) у географски и социо-културно различитим срединама КиМ. Бројни жанрови сведоче о спектру
функција које је музика имала за локално становништво, док стилске одлике музичких израза указују на изолованост заједница, односно на културна прожимања. Као траг изузетно важног периода у процесу мењања културног пејзажа КиМ, колекција је овом приликом разматрана пре свега као грађа за фундаментална проучавања традиционалне музике КиМ, за ареалне студије музике и културну историју овог подручја.
AB  - Тhis study represents almost unknown sound sources – recordings of traditional music
from the 1950s and 1960s, made on the territory of Kosovo and Metohija region by Miica Ilijin
and Dr Radmila Petrović, fellows of the Institute of Musicology of the Serbian Academy of Sciences and Arts in Belgrade. This huge collection consists of several corpuses that arose as results of documenting traditional music in different occasions: from field research, on the one hand, to representative situations, such as concerts, on the other. Thus, the collection shows private and public musical practice in geographically and socio-culturally different settings of Kosovo and Metohija (Prizren, Sredačka zupa, Leposavić and surroundings, Zvečan, and numerous places whose representative performers took part at concerts in towns). Besides, the collection is marked by a multicultural quality: it consists of recordings of music of different ethnic/national groups (on the first place of Serbs, Shqiptars/Albanians, and Turks; it also documents involvement of Roma people in musical life, traditional musical culture of Goranci ethnic group, etc.).
Numerous folklore genres witness a plenty of functions that music used to have in traditional
life of local inhabitants (from ritual rural music, to music making in towns – singing and playing
for entertainment, as primarily artistic expression), while the stylistic features of these musical
expressions point to isolation of communities, e.g. to cultural pervasions. The collection shows a trace of extremely important historical period in the process of changing the cultural landscape of Kosovo and Metohija that appeared as a consequence of accelerated industrialisation and urbanisation, as well as of influence of the media and cultural industry. Referring to those, here the collection has been discussed at the first place as a material / substance for fundamental research of traditional music of Kosovo and Metohija, for areal studies, and for cultural history of this region. The interested readers have been directed to other scientific readings of this collection (see: Lajić Mihajlović and Jovanović, in print). Its applicative potential has been recognized widely – from the field of revitalization of traditional music, to engaged projects of overcoming conflicts through arts.
PB  - Приштина–Лепосавић : Институт за српску културу
T2  - Баштина: гласник
T1  - Снимци традиционалне музике из архива Музиколошког института САНУ као извори за историјат фолклорне културе Косова и Метохије
T1  - Recordings of Traditional Music from the Archive of the Institute of Musicology SASA as the Sources for History of the Folk Culture of Kosovo and Metohija Region
SP  - 447
EP  - 467
IS  - 45
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_5079
ER  - 

@article{
author = "Лајић Михајловић, Данка Р. and Јовановић, Јелена Љ.",
year = "2018",
abstract = "Снимци традиционалне музике начињени 1950-их и 1960-их година на подручју Косова и Метохије (КиМ), као резултат теренских истраживања сарадника Музиколошког института САНУ Милице Илијин и Радмиле Петровић, до сада су били познати стручној јавности само сасвим малим делом. Реч је о обимној колекцији која сведочи о приватној и јавној музичкој пракси Срба, Албанаца/Шиптара и Турака (у далеко мањој мери других етничких група) у географски и социо-културно различитим срединама КиМ. Бројни жанрови сведоче о спектру
функција које је музика имала за локално становништво, док стилске одлике музичких израза указују на изолованост заједница, односно на културна прожимања. Као траг изузетно важног периода у процесу мењања културног пејзажа КиМ, колекција је овом приликом разматрана пре свега као грађа за фундаментална проучавања традиционалне музике КиМ, за ареалне студије музике и културну историју овог подручја., Тhis study represents almost unknown sound sources – recordings of traditional music
from the 1950s and 1960s, made on the territory of Kosovo and Metohija region by Miica Ilijin
and Dr Radmila Petrović, fellows of the Institute of Musicology of the Serbian Academy of Sciences and Arts in Belgrade. This huge collection consists of several corpuses that arose as results of documenting traditional music in different occasions: from field research, on the one hand, to representative situations, such as concerts, on the other. Thus, the collection shows private and public musical practice in geographically and socio-culturally different settings of Kosovo and Metohija (Prizren, Sredačka zupa, Leposavić and surroundings, Zvečan, and numerous places whose representative performers took part at concerts in towns). Besides, the collection is marked by a multicultural quality: it consists of recordings of music of different ethnic/national groups (on the first place of Serbs, Shqiptars/Albanians, and Turks; it also documents involvement of Roma people in musical life, traditional musical culture of Goranci ethnic group, etc.).
Numerous folklore genres witness a plenty of functions that music used to have in traditional
life of local inhabitants (from ritual rural music, to music making in towns – singing and playing
for entertainment, as primarily artistic expression), while the stylistic features of these musical
expressions point to isolation of communities, e.g. to cultural pervasions. The collection shows a trace of extremely important historical period in the process of changing the cultural landscape of Kosovo and Metohija that appeared as a consequence of accelerated industrialisation and urbanisation, as well as of influence of the media and cultural industry. Referring to those, here the collection has been discussed at the first place as a material / substance for fundamental research of traditional music of Kosovo and Metohija, for areal studies, and for cultural history of this region. The interested readers have been directed to other scientific readings of this collection (see: Lajić Mihajlović and Jovanović, in print). Its applicative potential has been recognized widely – from the field of revitalization of traditional music, to engaged projects of overcoming conflicts through arts.",
publisher = "Приштина–Лепосавић : Институт за српску културу",
journal = "Баштина: гласник",
title = "Снимци традиционалне музике из архива Музиколошког института САНУ као извори за историјат фолклорне културе Косова и Метохије, Recordings of Traditional Music from the Archive of the Institute of Musicology SASA as the Sources for History of the Folk Culture of Kosovo and Metohija Region",
pages = "447-467",
number = "45",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_5079"
}

Лајић Михајловић, Д. Р.,& Јовановић, Ј. Љ.. (2018). Снимци традиционалне музике из архива Музиколошког института САНУ као извори за историјат фолклорне културе Косова и Метохије. in Баштина: гласник
Приштина–Лепосавић : Институт за српску културу.(45), 447-467.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_5079

Лајић Михајловић ДР, Јовановић ЈЉ. Снимци традиционалне музике из архива Музиколошког института САНУ као извори за историјат фолклорне културе Косова и Метохије. in Баштина: гласник. 2018;(45):447-467.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_5079 .

Лајић Михајловић, Данка Р., Јовановић, Јелена Љ., "Снимци традиционалне музике из архива Музиколошког института САНУ као извори за историјат фолклорне културе Косова и Метохије" in Баштина: гласник, no. 45 (2018):447-467,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_5079 .

TY  - GEN
AU  - Лајић Михајловић, Данка
AU  - Јовановић, Јелена
PY  - 2018
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/5073
PB  - Београд : Музиколошки институт Српске академије наука и уметности
T2  - Косово и Метохија [Звучни снимак]: музичка слика мултикултуралности 50-их и 60-их година XX века
T1  - Мултикултуралност Косова и Метохије 50-их и 60-их година XX века изражена кроз традиционалну музику
SP  - 23
EP  - 46
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_5073
ER  - 

@misc{
author = "Лајић Михајловић, Данка and Јовановић, Јелена",
year = "2018",
publisher = "Београд : Музиколошки институт Српске академије наука и уметности",
journal = "Косово и Метохија [Звучни снимак]: музичка слика мултикултуралности 50-их и 60-их година XX века",
title = "Мултикултуралност Косова и Метохије 50-их и 60-их година XX века изражена кроз традиционалну музику",
pages = "23-46",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_5073"
}

Лајић Михајловић, Д.,& Јовановић, Ј.. (2018). Мултикултуралност Косова и Метохије 50-их и 60-их година XX века изражена кроз традиционалну музику. in Косово и Метохија [Звучни снимак]: музичка слика мултикултуралности 50-их и 60-их година XX века
Београд : Музиколошки институт Српске академије наука и уметности., 23-46.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_5073

Лајић Михајловић Д, Јовановић Ј. Мултикултуралност Косова и Метохије 50-их и 60-их година XX века изражена кроз традиционалну музику. in Косово и Метохија [Звучни снимак]: музичка слика мултикултуралности 50-их и 60-их година XX века. 2018;:23-46.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_5073 .

Лајић Михајловић, Данка, Јовановић, Јелена, "Мултикултуралност Косова и Метохије 50-их и 60-их година XX века изражена кроз традиционалну музику" in Косово и Метохија [Звучни снимак]: музичка слика мултикултуралности 50-их и 60-их година XX века (2018):23-46,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_5073 .