TY  - JOUR
AU  - Павловић, Војислав Г.
PY  - 2023
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/15086
AB  - Пољска емиграција под вођством грофа Адама Чар-
торијског је показала велики интерес за Србију четрдесетих година XIX
века. Сматрала је да би српска кнежевина могла постати средиште покре-
та Јужних Словена у оквиру Османског царства, који би био усмерен про-
тив Русије и Аустрије и као такав био основа за стварање свеевропског
покрета за ослобођење Пољске од власти руског цара. Прелазак право-
славних и муслимана на католичанство или на унију пољска емиграција
је видела као своју „цивилизацијску мисију“, којом би се Јужни Словени
приближили Европи и удаљили од Русије. Пољски агенти који су делали
у Србији врло брзо су дошли до закључка да је „цивилизацијска мисија“
не само неостварива него је и непремостива препрека за њихов рад и
одлучно су захтевали да се идеја о преласку на католичанство коначно
напусти као погубна за интересе пољске емиграције у Србији
AB  - The Polish Emigration led by Count Adam Czartoryski, focused its Balkan
strategy on Serbia during the 1840-ies as the only South Slav semi-independent
Principality in Ottoman Empire. The Polish objective was to create in the Balkans
a core of the movement that could lead to the liberation of their homeland.
It was thus essential that such a movement had anti-Russian character. The way
to achieve it was to spread the movement for the union of Orthodox and Muslim
South Slavs with the Rome, which was also considered as a sort of “civilizational
mission” which could bring the Balkan nations closer to Europe and further
from Russia. Czartoryski tried to obtain material and political support for such
a mission from the pope Gregory XVI without success. The Pontif considered
any type of revolution, including the one that has the objective of uniting the
Orthodox with Rome as against the God given alliance of the throne and the
altar. Moreover, the Polish agents once in Serbia, immediately understood that
this strategy was not only erroneous but could have disastrous consequences for
Polish interests since the union was absolutely inacceptable for Serbian public
opinion and for Serbs in general.
T2  - Глас - Српска академија наука и уметности. Одељење историјских наука / Glas - Academie serbe des sciences et des arts. Classe des sciences historiques
T1  - „Цивилизацијска мисија“ пољске емиграције грофа Адама Чарторијског у Србији: први, неуспели покушаји уније у Србији четрдесетих година XIX века
T1  - The “civilizing mission” of count Adam Czartorijski’s Polish Emigration in Serbia: the first, unsuccessful attempts at the church union in Serbia in the eighteen forties
SP  - 231
EP  - 243
VL  - 19
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15086
ER  - 

@article{
author = "Павловић, Војислав Г.",
year = "2023",
abstract = "Пољска емиграција под вођством грофа Адама Чар-
торијског је показала велики интерес за Србију четрдесетих година XIX
века. Сматрала је да би српска кнежевина могла постати средиште покре-
та Јужних Словена у оквиру Османског царства, који би био усмерен про-
тив Русије и Аустрије и као такав био основа за стварање свеевропског
покрета за ослобођење Пољске од власти руског цара. Прелазак право-
славних и муслимана на католичанство или на унију пољска емиграција
је видела као своју „цивилизацијску мисију“, којом би се Јужни Словени
приближили Европи и удаљили од Русије. Пољски агенти који су делали
у Србији врло брзо су дошли до закључка да је „цивилизацијска мисија“
не само неостварива него је и непремостива препрека за њихов рад и
одлучно су захтевали да се идеја о преласку на католичанство коначно
напусти као погубна за интересе пољске емиграције у Србији, The Polish Emigration led by Count Adam Czartoryski, focused its Balkan
strategy on Serbia during the 1840-ies as the only South Slav semi-independent
Principality in Ottoman Empire. The Polish objective was to create in the Balkans
a core of the movement that could lead to the liberation of their homeland.
It was thus essential that such a movement had anti-Russian character. The way
to achieve it was to spread the movement for the union of Orthodox and Muslim
South Slavs with the Rome, which was also considered as a sort of “civilizational
mission” which could bring the Balkan nations closer to Europe and further
from Russia. Czartoryski tried to obtain material and political support for such
a mission from the pope Gregory XVI without success. The Pontif considered
any type of revolution, including the one that has the objective of uniting the
Orthodox with Rome as against the God given alliance of the throne and the
altar. Moreover, the Polish agents once in Serbia, immediately understood that
this strategy was not only erroneous but could have disastrous consequences for
Polish interests since the union was absolutely inacceptable for Serbian public
opinion and for Serbs in general.",
journal = "Глас - Српска академија наука и уметности. Одељење историјских наука / Glas - Academie serbe des sciences et des arts. Classe des sciences historiques",
title = "„Цивилизацијска мисија“ пољске емиграције грофа Адама Чарторијског у Србији: први, неуспели покушаји уније у Србији четрдесетих година XIX века, The “civilizing mission” of count Adam Czartorijski’s Polish Emigration in Serbia: the first, unsuccessful attempts at the church union in Serbia in the eighteen forties",
pages = "231-243",
volume = "19",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15086"
}

Павловић, В. Г.. (2023). „Цивилизацијска мисија“ пољске емиграције грофа Адама Чарторијског у Србији: први, неуспели покушаји уније у Србији четрдесетих година XIX века. in Глас - Српска академија наука и уметности. Одељење историјских наука / Glas - Academie serbe des sciences et des arts. Classe des sciences historiques, 19, 231-243.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15086

Павловић ВГ. „Цивилизацијска мисија“ пољске емиграције грофа Адама Чарторијског у Србији: први, неуспели покушаји уније у Србији четрдесетих година XIX века. in Глас - Српска академија наука и уметности. Одељење историјских наука / Glas - Academie serbe des sciences et des arts. Classe des sciences historiques. 2023;19:231-243.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15086 .

Павловић, Војислав Г., "„Цивилизацијска мисија“ пољске емиграције грофа Адама Чарторијског у Србији: први, неуспели покушаји уније у Србији четрдесетих година XIX века" in Глас - Српска академија наука и уметности. Одељење историјских наука / Glas - Academie serbe des sciences et des arts. Classe des sciences historiques, 19 (2023):231-243,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15086 .

TY  - BOOK
AU  - Pavlović, Vojislav G.
PY  - 2023
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/15087
AB  - Josip Broz scelse il comunismo come la via per la propria ascensione sociale e seppe sopravvivere alle purghe per diventare Tito, il leader dei partigiani jugoslavi e il miglior discepolo di Stalin. Le sue ambizioni territoriali lo portarono alla rottura con Stalin nel 1948 e lo spinsero a cercare di riformare il regime comunista jugoslavo. L’autogestione come versione jugoslava del socialismo e la creazione j del movimento di non allineati creò l’immagine di Tito come leader riformista. La sua ingegnosità a rinnovare il regime per assicurare la propria longevità non aveva come obiettivo di cambiarne la natura dittatoriale perché solo questa era in grado di assicurare che il suo potere rimanesse indiscusso. In questa ottica scelse di attuare le riforme politiche ed economiche rendendo possibile e accettando fondi provenienti dai Paesi capitalisti, solo fino a quando questi non avessero messo in pericolo la sua posizione personale.
PB  - Soveria Mannelli : Rubbettino
T1  - Tito : l’artefice della Jugoslavia comunista
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15087
ER  - 

@book{
author = "Pavlović, Vojislav G.",
year = "2023",
abstract = "Josip Broz scelse il comunismo come la via per la propria ascensione sociale e seppe sopravvivere alle purghe per diventare Tito, il leader dei partigiani jugoslavi e il miglior discepolo di Stalin. Le sue ambizioni territoriali lo portarono alla rottura con Stalin nel 1948 e lo spinsero a cercare di riformare il regime comunista jugoslavo. L’autogestione come versione jugoslava del socialismo e la creazione j del movimento di non allineati creò l’immagine di Tito come leader riformista. La sua ingegnosità a rinnovare il regime per assicurare la propria longevità non aveva come obiettivo di cambiarne la natura dittatoriale perché solo questa era in grado di assicurare che il suo potere rimanesse indiscusso. In questa ottica scelse di attuare le riforme politiche ed economiche rendendo possibile e accettando fondi provenienti dai Paesi capitalisti, solo fino a quando questi non avessero messo in pericolo la sua posizione personale.",
publisher = "Soveria Mannelli : Rubbettino",
title = "Tito : l’artefice della Jugoslavia comunista",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15087"
}

Pavlović, V. G.. (2023). Tito : l’artefice della Jugoslavia comunista. 
Soveria Mannelli : Rubbettino..
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15087

Pavlović VG. Tito : l’artefice della Jugoslavia comunista. 2023;.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15087 .

Pavlović, Vojislav G., "Tito : l’artefice della Jugoslavia comunista" (2023),
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15087 .

TY  - CHAP
AU  - Pavlović, Vojislav G.
PY  - 2022
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/15045
AB  - Josip Broz, futur maréchal de la Yougoslavie communiste et père fon dateur du mouvement des non-alignés, naît fils d’un paysan croate ; son rêve 
d’enfance fut de devenir garçon de café. Le désenchantement face à sa profession 
rêvée arriva vite et mena Broz vers le métier de serrurier mécanicien, ce qui lui 
permit de faire un voyage de formation à travers différentes usines métallur giques de son Autriche-Hongrie natale. La Grande Guerre le porta d’abord sur 
le front serbe et ensuite sur le front russe, pour vivre la révolution d’Octobre 
comme un spectateur apeuré, cherchant un abri dans les steppes de l’Asie cen trale parmi les Kirghizes. De la Russie, devenu l’URSS, il revint au pays devenu 
entre-temps le Royaume des Serbes, Croates et Slovènes, avec son épouse russe 
mais sans aucune ardeur révolutionnaire. Il développa cette dernière brièvement 
en 1920 à Zagreb, mais la mise hors la loi du parti communiste l’éteignit im médiatement et Broz se réfugia de nouveau dans une pastorale paysanne, cette 
fois dans la campagne croate. Ce fut là, en 1923, qu’il trouva sa vocation com muniste, car il y prit conscience des limites de la vie paisible de père de famille 
dans la campagne croate. Il décida de s’engager dans la lutte non parce qu’il fut 
contraint de le faire à cause de sa condition matérielle, mais parce qu’il refusa 
d’accepter l’existence du « plafond de verre » social dans la société yougoslave. 
Pour le briser, après une brève tentative d’intégrer le principal parti politique 
croate, le Parti paysan croate, il se tourna vers le parti communiste, son choix de 
prédilection vu ses origines, son éducation ou l’absence de celle-ci et surtout son 
parcours personnel.
PB  - Belgrade : Académie serbe des sciences et des arts, Institut des études balkaniques
T2  - Finir la Grande guerre dans les Balkans : 1918-1923
T1  - La naissance d’un homme nouveau: le chemin que Josip Broz a parcouru pour  devenir communiste
SP  - 267
EP  - 295
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15045
ER  - 

@inbook{
author = "Pavlović, Vojislav G.",
year = "2022",
abstract = "Josip Broz, futur maréchal de la Yougoslavie communiste et père fon dateur du mouvement des non-alignés, naît fils d’un paysan croate ; son rêve 
d’enfance fut de devenir garçon de café. Le désenchantement face à sa profession 
rêvée arriva vite et mena Broz vers le métier de serrurier mécanicien, ce qui lui 
permit de faire un voyage de formation à travers différentes usines métallur giques de son Autriche-Hongrie natale. La Grande Guerre le porta d’abord sur 
le front serbe et ensuite sur le front russe, pour vivre la révolution d’Octobre 
comme un spectateur apeuré, cherchant un abri dans les steppes de l’Asie cen trale parmi les Kirghizes. De la Russie, devenu l’URSS, il revint au pays devenu 
entre-temps le Royaume des Serbes, Croates et Slovènes, avec son épouse russe 
mais sans aucune ardeur révolutionnaire. Il développa cette dernière brièvement 
en 1920 à Zagreb, mais la mise hors la loi du parti communiste l’éteignit im médiatement et Broz se réfugia de nouveau dans une pastorale paysanne, cette 
fois dans la campagne croate. Ce fut là, en 1923, qu’il trouva sa vocation com muniste, car il y prit conscience des limites de la vie paisible de père de famille 
dans la campagne croate. Il décida de s’engager dans la lutte non parce qu’il fut 
contraint de le faire à cause de sa condition matérielle, mais parce qu’il refusa 
d’accepter l’existence du « plafond de verre » social dans la société yougoslave. 
Pour le briser, après une brève tentative d’intégrer le principal parti politique 
croate, le Parti paysan croate, il se tourna vers le parti communiste, son choix de 
prédilection vu ses origines, son éducation ou l’absence de celle-ci et surtout son 
parcours personnel.",
publisher = "Belgrade : Académie serbe des sciences et des arts, Institut des études balkaniques",
journal = "Finir la Grande guerre dans les Balkans : 1918-1923",
booktitle = "La naissance d’un homme nouveau: le chemin que Josip Broz a parcouru pour  devenir communiste",
pages = "267-295",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15045"
}

Pavlović, V. G.. (2022). La naissance d’un homme nouveau: le chemin que Josip Broz a parcouru pour  devenir communiste. in Finir la Grande guerre dans les Balkans : 1918-1923
Belgrade : Académie serbe des sciences et des arts, Institut des études balkaniques., 267-295.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15045

Pavlović VG. La naissance d’un homme nouveau: le chemin que Josip Broz a parcouru pour  devenir communiste. in Finir la Grande guerre dans les Balkans : 1918-1923. 2022;:267-295.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15045 .

Pavlović, Vojislav G., "La naissance d’un homme nouveau: le chemin que Josip Broz a parcouru pour  devenir communiste" in Finir la Grande guerre dans les Balkans : 1918-1923 (2022):267-295,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15045 .

TY  - CHAP
AU  - Pavlović, Vojislav G.
PY  - 2021
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/15804
AB  - The White House, Washington, March 22, 1944
“Dear Bill (William Donovan),
I understand that the matter of sending intelligence officers into the area
controlled by Mihailovic’s forces has been in discussion between your people
and State Department. The situation as it now stands is that with withdrawal of
the British mission, including our liaison officers who were connected with the
mission in the Mihailovic’s territory, we have no sources of intelligence
whatever in a part of the Balkans which may become an important area at
some stage of the war.
I completely approve of the plan, which I understand you have proposed, and in
which the State Department agrees that we should continue to obtain
intelligence from that area, by sending in a new group only for that purpose.
In order that there should be no misunderstanding, it should be made clear to
the British that, in accordance with the established policy and practice, we
intend to exercise this freedom of action for obtaining independent American
secret intelligence.”1
PB  - Brǎila : Editura Istros a Muzeului Brǎilei "Carol I"
T2  - The Balkans in the Age of New Imperialism and Beyond : Proceedings of the session held at the 12th International Congress of South-East European Studies (Bucharest, 2-6 September 2019)
T1  - US influence on the outcome of the Civil War in Yugoslavia 1941-1944
SP  - 129
EP  - 164
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15804
ER  - 

@inbook{
author = "Pavlović, Vojislav G.",
year = "2021",
abstract = "The White House, Washington, March 22, 1944
“Dear Bill (William Donovan),
I understand that the matter of sending intelligence officers into the area
controlled by Mihailovic’s forces has been in discussion between your people
and State Department. The situation as it now stands is that with withdrawal of
the British mission, including our liaison officers who were connected with the
mission in the Mihailovic’s territory, we have no sources of intelligence
whatever in a part of the Balkans which may become an important area at
some stage of the war.
I completely approve of the plan, which I understand you have proposed, and in
which the State Department agrees that we should continue to obtain
intelligence from that area, by sending in a new group only for that purpose.
In order that there should be no misunderstanding, it should be made clear to
the British that, in accordance with the established policy and practice, we
intend to exercise this freedom of action for obtaining independent American
secret intelligence.”1",
publisher = "Brǎila : Editura Istros a Muzeului Brǎilei "Carol I"",
journal = "The Balkans in the Age of New Imperialism and Beyond : Proceedings of the session held at the 12th International Congress of South-East European Studies (Bucharest, 2-6 September 2019)",
booktitle = "US influence on the outcome of the Civil War in Yugoslavia 1941-1944",
pages = "129-164",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15804"
}

Pavlović, V. G.. (2021). US influence on the outcome of the Civil War in Yugoslavia 1941-1944. in The Balkans in the Age of New Imperialism and Beyond : Proceedings of the session held at the 12th International Congress of South-East European Studies (Bucharest, 2-6 September 2019)
Brǎila : Editura Istros a Muzeului Brǎilei "Carol I"., 129-164.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15804

Pavlović VG. US influence on the outcome of the Civil War in Yugoslavia 1941-1944. in The Balkans in the Age of New Imperialism and Beyond : Proceedings of the session held at the 12th International Congress of South-East European Studies (Bucharest, 2-6 September 2019). 2021;:129-164.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15804 .

Pavlović, Vojislav G., "US influence on the outcome of the Civil War in Yugoslavia 1941-1944" in The Balkans in the Age of New Imperialism and Beyond : Proceedings of the session held at the 12th International Congress of South-East European Studies (Bucharest, 2-6 September 2019) (2021):129-164,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15804 .

TY  - CONF
AU  - Павловић, Војислав Г.
PY  - 2021
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/13248
AB  - Студентски немири 1968. били су прекретница у историји 
европских друштава коју је обележила појава нових генерација рођених током и непосредно после рата. Одрасле у друштвима снажног економског напретка а на западу Европе и економског благостања, нове генерације су имале и нов систем вредности по коме се у центру друштва налазио појединац а не друштвена група те је експлоатација била не више класна него родна и расна, показатељ успеха није више био економски него лични, потрошачко друштво није више било синоним идеала него отуђења. Студентски немири 
1968. су заправо били сукоб генерација европских размера, али су победници временом доживели судбину својих родитеља јер је већина њих на почетку 
21. века бранила устаљени поредак.
AB  - The protests of 1968 that shook Europe were the expression of the growing 
incomprehension between the baby boomers born after the war and their parents 
that strived to rebuild the war devastated Europe by their labour and diligence. 
When the new generations arrived at the Universities their struggle was to liberate 
themselves from the oppression of the inherent constraints of the society their 
parents painstakingly built. The last years of the post war economic boom enabled 
the students all over Europe to concentrate on their personal liberation, gender and 
sexual among others and to put aside the class struggle of previous generations. The 
New Left focused on personal liberties instead of class action. Baby boomers were 
galvanized by protests against the war in Vietnam and other form of imperialism 
and colonialism. The anarchists and trockysts movements captured the desire of 
the new generations that were born into the relative abondance of the Western 
European societies to remodel them to their standards. The main issue however 
was that the new generations knew exactly what they did not want and moreover 
they considered it imperative that the change should be done immediately, but they 
were less precise in establishing the contours of their new world. In trying to create 
a place for themselves while singing the songs of Bob Dylan, Joan Baes, and the two 
rock bands from Liverpool during sit-ins in their Universities or during more or less 
violent manifestations, baby boomers profoundly changed the European society. 
It became more focused on the personal well-being, less class orientated, more 
liberated and more democratic in the sense of a more direct participation of the 
general public in the political life. The issues the generation of 1968 were concerned 
became an integral part of the European society but those of their parents regained 
its importance with the advent of the economic crises of seventies.
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности : Балканолошки институт САНУ
C3  - Право на побуну '68. код нас и у свету : зборник радова са научног скупа одржаног 4. јуна 2018. године
T1  - Студентски протести 1968. као европски феномен
T1  - Student Protests of 1968 as a European Phenomenon
SP  - 85
EP  - 92
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13248
ER  - 

@conference{
author = "Павловић, Војислав Г.",
year = "2021",
abstract = "Студентски немири 1968. били су прекретница у историји 
европских друштава коју је обележила појава нових генерација рођених током и непосредно после рата. Одрасле у друштвима снажног економског напретка а на западу Европе и економског благостања, нове генерације су имале и нов систем вредности по коме се у центру друштва налазио појединац а не друштвена група те је експлоатација била не више класна него родна и расна, показатељ успеха није више био економски него лични, потрошачко друштво није више било синоним идеала него отуђења. Студентски немири 
1968. су заправо били сукоб генерација европских размера, али су победници временом доживели судбину својих родитеља јер је већина њих на почетку 
21. века бранила устаљени поредак., The protests of 1968 that shook Europe were the expression of the growing 
incomprehension between the baby boomers born after the war and their parents 
that strived to rebuild the war devastated Europe by their labour and diligence. 
When the new generations arrived at the Universities their struggle was to liberate 
themselves from the oppression of the inherent constraints of the society their 
parents painstakingly built. The last years of the post war economic boom enabled 
the students all over Europe to concentrate on their personal liberation, gender and 
sexual among others and to put aside the class struggle of previous generations. The 
New Left focused on personal liberties instead of class action. Baby boomers were 
galvanized by protests against the war in Vietnam and other form of imperialism 
and colonialism. The anarchists and trockysts movements captured the desire of 
the new generations that were born into the relative abondance of the Western 
European societies to remodel them to their standards. The main issue however 
was that the new generations knew exactly what they did not want and moreover 
they considered it imperative that the change should be done immediately, but they 
were less precise in establishing the contours of their new world. In trying to create 
a place for themselves while singing the songs of Bob Dylan, Joan Baes, and the two 
rock bands from Liverpool during sit-ins in their Universities or during more or less 
violent manifestations, baby boomers profoundly changed the European society. 
It became more focused on the personal well-being, less class orientated, more 
liberated and more democratic in the sense of a more direct participation of the 
general public in the political life. The issues the generation of 1968 were concerned 
became an integral part of the European society but those of their parents regained 
its importance with the advent of the economic crises of seventies.",
publisher = "Београд : Српска академија наука и уметности : Балканолошки институт САНУ",
journal = "Право на побуну '68. код нас и у свету : зборник радова са научног скупа одржаног 4. јуна 2018. године",
title = "Студентски протести 1968. као европски феномен, Student Protests of 1968 as a European Phenomenon",
pages = "85-92",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13248"
}

Павловић, В. Г.. (2021). Студентски протести 1968. као европски феномен. in Право на побуну '68. код нас и у свету : зборник радова са научног скупа одржаног 4. јуна 2018. године
Београд : Српска академија наука и уметности : Балканолошки институт САНУ., 85-92.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13248

Павловић ВГ. Студентски протести 1968. као европски феномен. in Право на побуну '68. код нас и у свету : зборник радова са научног скупа одржаног 4. јуна 2018. године. 2021;:85-92.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13248 .

Павловић, Војислав Г., "Студентски протести 1968. као европски феномен" in Право на побуну '68. код нас и у свету : зборник радова са научног скупа одржаног 4. јуна 2018. године (2021):85-92,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13248 .

TY  - CONF
AU  - Павловић, Војислав Г.
PY  - 2021
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/13124
AB  - Неопходни предуслов за стварање заједничке државе Јужних Словена био је пораз и потоњи силазак са историјске сцене 
Аустроугарске. Овако постављен југословенски програм српске владе није 
током Великог рата уживао подршку савезника. По мишљењу савезничких 
влада целокупан напор морао је бити усредсређен на победу у ратном сукобу 
а императиван захтев за распад и поделу Аустроугарске томе није доприносио. Пораз Аустроугарске је заправо означио крах њеног целокупног државног и војног система и распад по националном принципу, чиме су коначно 
створени услови за југословенско уједињење. Међутим, Италија је Лондон ским уговором стекла право на већи део Источне обале Јадрана и као једна 
од великих сила се оштро противила било каквом облику повезивања Јужних Словена. Стога савезници нису признали ни представничко тело нити 
државу створену у југословенским покрајинама Аустроугарске. Заједничка 
држава са Србијом је тако била једино решење за Словенце, Хрвате и Србе 
из Аустроугарске, које им је омогућавало да по завршетку рата пређу на победничку страну и да под окриљем српских победа настоје да заштите своје 
и интересе заједничке државе.
AB  - Materialization of Serbian government’s Yugoslav program stated in the Niš 
Declaration in December 1914 depended on support from allies’ governments. 
Joint state of the South Slavs was not one of the war goals of the allies’ coalition. 
Among allies’ governments there was no consensus about the need of breakup 
of Austria-Hungary, which was key prerequisite for creation of the joint state. 
Austria-Hungary was still considered an important factor for balance of power 
in Europe. Th e imperative of achieving victory on the Western front made the 
allies view Austria-Hungary as a weak link in the opponents’ coalition, one which 
should not be forced into bitter defense by excessive demands, but instead should 
be persuaded into the need for separate peace. Only aft er Austria-Hungary signed 
peace treaties with Russia and Romania and fi nally gave up on the separate peace, 
allies’ governments started considering its division on national basis. Italy was, 
however, fi rmly against creation of the Yugoslav state on the eastern Adriatic 
shore, because it would jeopardize its plans, based on the Treaty of London, for 
political and economic domination in the Balkans and Central Europe. Defeat 
of Austria-Hungary in the war turned into crash of its institutions, but even 
then, due to Italy’s opposition, Yugoslav state did not get support from the allies’ 
governments. Kingdom of Serbs, Croats and Slovenes was created due to fear 
from Italy as the only solution for the Slovenes, Croats and Serbs who were living 
in Austria-Hungary
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
C3  - Крај рата, Срби и стварање Југославије : зборник радова са међународног научног скупа одржаног 29-30. новембра 2018.
T1  - Међународни контекст у коме је створена Краљевина Срба Хрвата и Словенаца
T1  - International context in which Kingdom of Serbs, Croats and Slovenes was created
SP  - 139
EP  - 151
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13124
ER  - 

@conference{
author = "Павловић, Војислав Г.",
year = "2021",
abstract = "Неопходни предуслов за стварање заједничке државе Јужних Словена био је пораз и потоњи силазак са историјске сцене 
Аустроугарске. Овако постављен југословенски програм српске владе није 
током Великог рата уживао подршку савезника. По мишљењу савезничких 
влада целокупан напор морао је бити усредсређен на победу у ратном сукобу 
а императиван захтев за распад и поделу Аустроугарске томе није доприносио. Пораз Аустроугарске је заправо означио крах њеног целокупног државног и војног система и распад по националном принципу, чиме су коначно 
створени услови за југословенско уједињење. Међутим, Италија је Лондон ским уговором стекла право на већи део Источне обале Јадрана и као једна 
од великих сила се оштро противила било каквом облику повезивања Јужних Словена. Стога савезници нису признали ни представничко тело нити 
државу створену у југословенским покрајинама Аустроугарске. Заједничка 
држава са Србијом је тако била једино решење за Словенце, Хрвате и Србе 
из Аустроугарске, које им је омогућавало да по завршетку рата пређу на победничку страну и да под окриљем српских победа настоје да заштите своје 
и интересе заједничке државе., Materialization of Serbian government’s Yugoslav program stated in the Niš 
Declaration in December 1914 depended on support from allies’ governments. 
Joint state of the South Slavs was not one of the war goals of the allies’ coalition. 
Among allies’ governments there was no consensus about the need of breakup 
of Austria-Hungary, which was key prerequisite for creation of the joint state. 
Austria-Hungary was still considered an important factor for balance of power 
in Europe. Th e imperative of achieving victory on the Western front made the 
allies view Austria-Hungary as a weak link in the opponents’ coalition, one which 
should not be forced into bitter defense by excessive demands, but instead should 
be persuaded into the need for separate peace. Only aft er Austria-Hungary signed 
peace treaties with Russia and Romania and fi nally gave up on the separate peace, 
allies’ governments started considering its division on national basis. Italy was, 
however, fi rmly against creation of the Yugoslav state on the eastern Adriatic 
shore, because it would jeopardize its plans, based on the Treaty of London, for 
political and economic domination in the Balkans and Central Europe. Defeat 
of Austria-Hungary in the war turned into crash of its institutions, but even 
then, due to Italy’s opposition, Yugoslav state did not get support from the allies’ 
governments. Kingdom of Serbs, Croats and Slovenes was created due to fear 
from Italy as the only solution for the Slovenes, Croats and Serbs who were living 
in Austria-Hungary",
publisher = "Београд : Српска академија наука и уметности",
journal = "Крај рата, Срби и стварање Југославије : зборник радова са међународног научног скупа одржаног 29-30. новембра 2018.",
title = "Међународни контекст у коме је створена Краљевина Срба Хрвата и Словенаца, International context in which Kingdom of Serbs, Croats and Slovenes was created",
pages = "139-151",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13124"
}

Павловић, В. Г.. (2021). Међународни контекст у коме је створена Краљевина Срба Хрвата и Словенаца. in Крај рата, Срби и стварање Југославије : зборник радова са међународног научног скупа одржаног 29-30. новембра 2018.
Београд : Српска академија наука и уметности., 139-151.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13124

Павловић ВГ. Међународни контекст у коме је створена Краљевина Срба Хрвата и Словенаца. in Крај рата, Срби и стварање Југославије : зборник радова са међународног научног скупа одржаног 29-30. новембра 2018.. 2021;:139-151.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13124 .

Павловић, Војислав Г., "Међународни контекст у коме је створена Краљевина Срба Хрвата и Словенаца" in Крај рата, Срби и стварање Југославије : зборник радова са међународног научног скупа одржаног 29-30. новембра 2018. (2021):139-151,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13124 .

TY  - CONF
AU  - Павловић, Војислав Г.
PY  - 2020
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/12068
AB  - Преговори између Србије и Ватикана о закључењу конкордата, започети 
у време кнеза Михајла, настављени су у више наврата док их Влада Владана Ђорђевића није 
прекинула. Циљ преговора, стварање посебне католичке хијерархије у оквиру српске државе, 
која би учинила аустроугарски протекторат над католицима у Србији непотребним а притом 
пружила доказ Србима и другим католицима међу Јужним Словенима да српска национална 
акција нема искључиво православни карактер, био је управо супротан спољнополитичкој 
оријентацији Ђорђевићевог кабинета. Аустрофилски оријентисана, незаинтересована за национални рад ван Србије, Ђорђевићева влада је у ставу Српске православне цркве, која је била 
одлучно против конкордата, нашла оправдање да не настави преговоре. Ђорђевић је одбио да 
прихвати и именовање босанског фрањевца, Ивана Вујичића за апостолског викара у Србији, јер 
о његовом именовању није претходно консултована српска влада. Стога су католици у Србији 
и даље остали под искључивом заштитом аустроугарске дипломатије.
AB  - Vladan Đorđević headed the government that pursued politics shaped by the last rulers 
of the Obrenović dynasty, King Milan and King Aleksandar. Looking after the Serbs that lived 
outside Serbia and pursuing national interests in general, were not among the priorities o f 
Milan and Aleksandar’s foreign policy. The concordat negotiations, which aimed at making 
the Austro-Hungarian protectorate over Catholics in Serbia unnecessary, but also at gaining 
the support of Catholics among the South Slavs for joint national action, therefore were not 
supported by Đorđević’s cabinet. Thus, it was all the easier for Đorđević to discontinue the 
negotiations given that the Serbian Orthodox Church was strongly opposed to the concordat. 
At the same time, the fraction prevailed in the Vatican, which gave priority to relations with 
Austria-Hungary at the expense of the strategy concerning the work on a union among the 
Slavs advocated by the Croatian bishop and apostolic administrator of the Belgrade diocese, 
Josip Juraj Strossmayer. Strossmayer resigned as apostolic administrator of the Belgrade 
Diocese, and the care of Catholics in Serbia passed into the jurisdiction of the Prefect of the 
Congregation for the Propagation of the Faith, Polish Cardinal Mieczyslaw Ledóchowski. He 
appointed the Franciscan Ivan Vujičić from Bosnia as the Apostolic Vicar of the Belgrade Diocese in 1898. Đorđević refused to accept this appointment because the Serbian government 
had not been previously consulted about it, and therefore it considered that this had violated 
Serbian sovereignty. Thus, the concordat negotiations were discontinued until a shift in overall 
Serbian foreign policy took place, after the death of King Milan and King Alexander’s decision 
to turn to Russia and the Radicals in search of support for his marriage with Draga Маšin.
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
C3  - Владан Ђорђевић : поводом сто седамдесет шест година од рођења = Vladan Đorđević : on the occasion of the 176th anniversary of his birth
T1  - Конкордатско питање за време владе Владана Ђорђевића
T1  - The Concordat Issue During the Government Led by Vladan Đorđević
SP  - 307
EP  - 320
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12068
ER  - 

@conference{
author = "Павловић, Војислав Г.",
year = "2020",
abstract = "Преговори између Србије и Ватикана о закључењу конкордата, започети 
у време кнеза Михајла, настављени су у више наврата док их Влада Владана Ђорђевића није 
прекинула. Циљ преговора, стварање посебне католичке хијерархије у оквиру српске државе, 
која би учинила аустроугарски протекторат над католицима у Србији непотребним а притом 
пружила доказ Србима и другим католицима међу Јужним Словенима да српска национална 
акција нема искључиво православни карактер, био је управо супротан спољнополитичкој 
оријентацији Ђорђевићевог кабинета. Аустрофилски оријентисана, незаинтересована за национални рад ван Србије, Ђорђевићева влада је у ставу Српске православне цркве, која је била 
одлучно против конкордата, нашла оправдање да не настави преговоре. Ђорђевић је одбио да 
прихвати и именовање босанског фрањевца, Ивана Вујичића за апостолског викара у Србији, јер 
о његовом именовању није претходно консултована српска влада. Стога су католици у Србији 
и даље остали под искључивом заштитом аустроугарске дипломатије., Vladan Đorđević headed the government that pursued politics shaped by the last rulers 
of the Obrenović dynasty, King Milan and King Aleksandar. Looking after the Serbs that lived 
outside Serbia and pursuing national interests in general, were not among the priorities o f 
Milan and Aleksandar’s foreign policy. The concordat negotiations, which aimed at making 
the Austro-Hungarian protectorate over Catholics in Serbia unnecessary, but also at gaining 
the support of Catholics among the South Slavs for joint national action, therefore were not 
supported by Đorđević’s cabinet. Thus, it was all the easier for Đorđević to discontinue the 
negotiations given that the Serbian Orthodox Church was strongly opposed to the concordat. 
At the same time, the fraction prevailed in the Vatican, which gave priority to relations with 
Austria-Hungary at the expense of the strategy concerning the work on a union among the 
Slavs advocated by the Croatian bishop and apostolic administrator of the Belgrade diocese, 
Josip Juraj Strossmayer. Strossmayer resigned as apostolic administrator of the Belgrade 
Diocese, and the care of Catholics in Serbia passed into the jurisdiction of the Prefect of the 
Congregation for the Propagation of the Faith, Polish Cardinal Mieczyslaw Ledóchowski. He 
appointed the Franciscan Ivan Vujičić from Bosnia as the Apostolic Vicar of the Belgrade Diocese in 1898. Đorđević refused to accept this appointment because the Serbian government 
had not been previously consulted about it, and therefore it considered that this had violated 
Serbian sovereignty. Thus, the concordat negotiations were discontinued until a shift in overall 
Serbian foreign policy took place, after the death of King Milan and King Alexander’s decision 
to turn to Russia and the Radicals in search of support for his marriage with Draga Маšin.",
publisher = "Београд : Српска академија наука и уметности",
journal = "Владан Ђорђевић : поводом сто седамдесет шест година од рођења = Vladan Đorđević : on the occasion of the 176th anniversary of his birth",
title = "Конкордатско питање за време владе Владана Ђорђевића, The Concordat Issue During the Government Led by Vladan Đorđević",
pages = "307-320",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12068"
}

Павловић, В. Г.. (2020). Конкордатско питање за време владе Владана Ђорђевића. in Владан Ђорђевић : поводом сто седамдесет шест година од рођења = Vladan Đorđević : on the occasion of the 176th anniversary of his birth
Београд : Српска академија наука и уметности., 307-320.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12068

Павловић ВГ. Конкордатско питање за време владе Владана Ђорђевића. in Владан Ђорђевић : поводом сто седамдесет шест година од рођења = Vladan Đorđević : on the occasion of the 176th anniversary of his birth. 2020;:307-320.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12068 .

Павловић, Војислав Г., "Конкордатско питање за време владе Владана Ђорђевића" in Владан Ђорђевић : поводом сто седамдесет шест година од рођења = Vladan Đorđević : on the occasion of the 176th anniversary of his birth (2020):307-320,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12068 .

TY  - JOUR
AU  - Pavlović, Vojislav G.
PY  - 2019
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/7849
PB  - Belgrade : Institute for Balkan Studies SASA
T2  - Balcanica
T1  - Dušan T. Bataković (1957–2017)  Historian and Diplomat
SP  - 9
EP  - 31
VL  - 50
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7849
ER  - 

@article{
author = "Pavlović, Vojislav G.",
year = "2019",
publisher = "Belgrade : Institute for Balkan Studies SASA",
journal = "Balcanica",
title = "Dušan T. Bataković (1957–2017)  Historian and Diplomat",
pages = "9-31",
volume = "50",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7849"
}

Pavlović, V. G.. (2019). Dušan T. Bataković (1957–2017)  Historian and Diplomat. in Balcanica
Belgrade : Institute for Balkan Studies SASA., 50, 9-31.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7849

Pavlović VG. Dušan T. Bataković (1957–2017)  Historian and Diplomat. in Balcanica. 2019;50:9-31.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7849 .

Pavlović, Vojislav G., "Dušan T. Bataković (1957–2017)  Historian and Diplomat" in Balcanica, 50 (2019):9-31,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7849 .

TY  - JOUR
AU  - Pavlović, Vojislav G.
PY  - 2019
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/7832
AB  - Tito vécut les purges staliniennes principalement en dehors de l’Union soviétique, ce qui lui permit de survivre, mais aussi d’en profiter pour devenir le principal dirigeant du parti. Les séjours à Moscou, en 1938 et 1939 furent des rudes épreuves pour lui, mais par un savant mélange d’opportunisme politique et de l’égoïsme personnel il sut se distancier de tous ses collègues qui ont péri dans les purges écartant ainsi les soupçons qui pesaient sur lui aussi. Le fait qu’il réussit à deux reprises de retourner de Moscou indemne en tant qu’au moins messager, sinon, comme il se représentait lui-même, comme mandataire de Komintern, lui permit de s’établir définitivement au sommet de la hiérarchie communiste en Yougoslavie dont il avait commencé le renouveau dès 1936.
PB  - Belgrade : Institute for Balkan Studies SASA
T2  - Balcanica
T1  - L’ascension au pouvoir au temps des purges staliniennes  La longue marche de Tito vers le sommet du parti communiste yougoslave (1937–1939)
SP  - 299
EP  - 337
VL  - 50
DO  - 10.2298/BALC1950299P
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7832
ER  - 

@article{
author = "Pavlović, Vojislav G.",
year = "2019",
abstract = "Tito vécut les purges staliniennes principalement en dehors de l’Union soviétique, ce qui lui permit de survivre, mais aussi d’en profiter pour devenir le principal dirigeant du parti. Les séjours à Moscou, en 1938 et 1939 furent des rudes épreuves pour lui, mais par un savant mélange d’opportunisme politique et de l’égoïsme personnel il sut se distancier de tous ses collègues qui ont péri dans les purges écartant ainsi les soupçons qui pesaient sur lui aussi. Le fait qu’il réussit à deux reprises de retourner de Moscou indemne en tant qu’au moins messager, sinon, comme il se représentait lui-même, comme mandataire de Komintern, lui permit de s’établir définitivement au sommet de la hiérarchie communiste en Yougoslavie dont il avait commencé le renouveau dès 1936.",
publisher = "Belgrade : Institute for Balkan Studies SASA",
journal = "Balcanica",
title = "L’ascension au pouvoir au temps des purges staliniennes  La longue marche de Tito vers le sommet du parti communiste yougoslave (1937–1939)",
pages = "299-337",
volume = "50",
doi = "10.2298/BALC1950299P",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7832"
}

Pavlović, V. G.. (2019). L’ascension au pouvoir au temps des purges staliniennes  La longue marche de Tito vers le sommet du parti communiste yougoslave (1937–1939). in Balcanica
Belgrade : Institute for Balkan Studies SASA., 50, 299-337.
https://doi.org/10.2298/BALC1950299P
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7832

Pavlović VG. L’ascension au pouvoir au temps des purges staliniennes  La longue marche de Tito vers le sommet du parti communiste yougoslave (1937–1939). in Balcanica. 2019;50:299-337.
doi:10.2298/BALC1950299P
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7832 .

Pavlović, Vojislav G., "L’ascension au pouvoir au temps des purges staliniennes  La longue marche de Tito vers le sommet du parti communiste yougoslave (1937–1939)" in Balcanica, 50 (2019):299-337,
https://doi.org/10.2298/BALC1950299P .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7832 .

TY  - GEN
AU  - Баста, Данило Н.
AU  - Павловић, Војислав Г.
AU  - Милосављевић, Борис
AU  - Вуксановић, Миро
PY  - 2019
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/11232
AB  - Слободан Јовановић : теорија / Борис Милосављевић ; уредник Душан Т. Батаковић. - Београд : Балканолошки институт САНУ, 2017.
Говорили: академик Данило Н. Баста, др Војислав Г. Павловић, др Борис Милосављевић.
У Београду, уторак 8. мај 2018. у 13 часова
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
T2  - Трибина Библиотеке САНУ
T1  - Слободан Јовановић : теорија : [представљање књиге на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 8. мај 2018. године]
SP  - 105
EP  - 119
VL  - 7
IS  - 7
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11232
ER  - 

@misc{
author = "Баста, Данило Н. and Павловић, Војислав Г. and Милосављевић, Борис and Вуксановић, Миро",
year = "2019",
abstract = "Слободан Јовановић : теорија / Борис Милосављевић ; уредник Душан Т. Батаковић. - Београд : Балканолошки институт САНУ, 2017.
Говорили: академик Данило Н. Баста, др Војислав Г. Павловић, др Борис Милосављевић.
У Београду, уторак 8. мај 2018. у 13 часова",
publisher = "Београд : Српска академија наука и уметности",
journal = "Трибина Библиотеке САНУ",
title = "Слободан Јовановић : теорија : [представљање књиге на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 8. мај 2018. године]",
pages = "105-119",
volume = "7",
number = "7",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11232"
}

Баста, Д. Н., Павловић, В. Г., Милосављевић, Б.,& Вуксановић, М.. (2019). Слободан Јовановић : теорија : [представљање књиге на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 8. мај 2018. године]. in Трибина Библиотеке САНУ
Београд : Српска академија наука и уметности., 7(7), 105-119.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11232

Баста ДН, Павловић ВГ, Милосављевић Б, Вуксановић М. Слободан Јовановић : теорија : [представљање књиге на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 8. мај 2018. године]. in Трибина Библиотеке САНУ. 2019;7(7):105-119.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11232 .

Баста, Данило Н., Павловић, Војислав Г., Милосављевић, Борис, Вуксановић, Миро, "Слободан Јовановић : теорија : [представљање књиге на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 8. мај 2018. године]" in Трибина Библиотеке САНУ, 7, no. 7 (2019):105-119,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11232 .

TY  - CHAP
AU  - Pavlović, Vojislav G.
PY  - 2019
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/15044
AB  - Nikola Pašić, president of the Serbian government during the 
Great War, never opted for a Great Serbia as opposed to Yugoslavia. That 
was why he considered Italian demands, as expressed in the Treaty of Lon don, as more than perilous to Serbia’s and Yugoslav interests. In his mind 
the war had to be fought with the demise of Austria-Hungary as its main 
objective, and with its heritage as the main objective of Serbia’s war effort. 
To some extent his thinking corresponded to that of Italian Foreign Min ister, Sidney Sonnino, the architect of the territorial solutions set down in 
the Treaty of London. Both Pašić and Sonnino believed that the war effort 
would lose all meaning if the declining Austria-Hungary was replaced by a 
vigorous and threatening new neighbour, Italy and Yugoslavia respectively. 
The war turned out to be the unique opportunity for them to achieve not 
only their respective most ambitious national objectives but also, even more 
importantly, to impose strategic solutions necessary to ensure the defence 
of their enlarged respective states.
PB  - Belgrade : Institute for Balkan Stidies, SASA,
T2  - Serbia and Italy in the Great War
T1  - Italy and the creation of Yugoslavia: Delenda Austria?
SP  - 245
EP  - 277
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15044
ER  - 

@inbook{
author = "Pavlović, Vojislav G.",
year = "2019",
abstract = "Nikola Pašić, president of the Serbian government during the 
Great War, never opted for a Great Serbia as opposed to Yugoslavia. That 
was why he considered Italian demands, as expressed in the Treaty of Lon don, as more than perilous to Serbia’s and Yugoslav interests. In his mind 
the war had to be fought with the demise of Austria-Hungary as its main 
objective, and with its heritage as the main objective of Serbia’s war effort. 
To some extent his thinking corresponded to that of Italian Foreign Min ister, Sidney Sonnino, the architect of the territorial solutions set down in 
the Treaty of London. Both Pašić and Sonnino believed that the war effort 
would lose all meaning if the declining Austria-Hungary was replaced by a 
vigorous and threatening new neighbour, Italy and Yugoslavia respectively. 
The war turned out to be the unique opportunity for them to achieve not 
only their respective most ambitious national objectives but also, even more 
importantly, to impose strategic solutions necessary to ensure the defence 
of their enlarged respective states.",
publisher = "Belgrade : Institute for Balkan Stidies, SASA,",
journal = "Serbia and Italy in the Great War",
booktitle = "Italy and the creation of Yugoslavia: Delenda Austria?",
pages = "245-277",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15044"
}

Pavlović, V. G.. (2019). Italy and the creation of Yugoslavia: Delenda Austria?. in Serbia and Italy in the Great War
Belgrade : Institute for Balkan Stidies, SASA,., 245-277.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15044

Pavlović VG. Italy and the creation of Yugoslavia: Delenda Austria?. in Serbia and Italy in the Great War. 2019;:245-277.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15044 .

Pavlović, Vojislav G., "Italy and the creation of Yugoslavia: Delenda Austria?" in Serbia and Italy in the Great War (2019):245-277,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15044 .

TY  - CHAP
AU  - Pavlović, Vojislav G.
PY  - 2019
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/15033
AB  - L’alliance franco-serbe fut forgée lors des épreuves de la Grande 
Guerre dont notamment : lors de la crise du juillet-août 1914, lorsque le sou tien de la France à son allié russe fut décisif pour l’avenir de la Serbie ; lors de 
l’exode serbe en décembre 1915 et janvier 1916, quand l’action déterminée de la 
France permit d’abord le transfert de l’armée serbe et ensuite sa reconstitution 
à Corfou ; et lors de la création et surtout pendant le maintien du front de Sa lonique, grâce à des efforts incessants des gouvernements français. Le soutien et 
l’aide de la France, privés de toute ambition ou intérêt particuliers, permirent à 
la Serbie de sortir victorieuse de la Grande Guerre, une épreuve terrible, où elle 
vit disparaître un tiers de sa population.
PB  - Belgrade : Académie serbe des sciences et des arts, Institut des études balkaniques
T2  - Une alliance bâtie dans la Grande Guerre
T1  - La France et la Serbie dans la Grande  Guerre
SP  - 117
EP  - 162
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15033
ER  - 

@inbook{
author = "Pavlović, Vojislav G.",
year = "2019",
abstract = "L’alliance franco-serbe fut forgée lors des épreuves de la Grande 
Guerre dont notamment : lors de la crise du juillet-août 1914, lorsque le sou tien de la France à son allié russe fut décisif pour l’avenir de la Serbie ; lors de 
l’exode serbe en décembre 1915 et janvier 1916, quand l’action déterminée de la 
France permit d’abord le transfert de l’armée serbe et ensuite sa reconstitution 
à Corfou ; et lors de la création et surtout pendant le maintien du front de Sa lonique, grâce à des efforts incessants des gouvernements français. Le soutien et 
l’aide de la France, privés de toute ambition ou intérêt particuliers, permirent à 
la Serbie de sortir victorieuse de la Grande Guerre, une épreuve terrible, où elle 
vit disparaître un tiers de sa population.",
publisher = "Belgrade : Académie serbe des sciences et des arts, Institut des études balkaniques",
journal = "Une alliance bâtie dans la Grande Guerre",
booktitle = "La France et la Serbie dans la Grande  Guerre",
pages = "117-162",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15033"
}

Pavlović, V. G.. (2019). La France et la Serbie dans la Grande  Guerre. in Une alliance bâtie dans la Grande Guerre
Belgrade : Académie serbe des sciences et des arts, Institut des études balkaniques., 117-162.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15033

Pavlović VG. La France et la Serbie dans la Grande  Guerre. in Une alliance bâtie dans la Grande Guerre. 2019;:117-162.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15033 .

Pavlović, Vojislav G., "La France et la Serbie dans la Grande  Guerre" in Une alliance bâtie dans la Grande Guerre (2019):117-162,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15033 .

TY  - JOUR
AU  - Pavlović, Vojislav G.
PY  - 2018
UR  - https://www.ceeol.com/search/article-detail?id=751387
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/6064
AB  - L’arrivée du général Franchet d’Espèrey à Salonique, en tant que commandant des troupes alliées sur le front d’Orient, en juin 1918 a créé les conditions pour que les armées alliées, menées par les divisions serbes et françaises, réussissent à percer la ligne du front le 15 septembre et obligent la Bulgarie à signer l’armistice le 29 septembre. La victoire alliée à Salonique fut à l’origine de la décision de l’État-Major allemand d’exiger la fin des hostilités vu que l’écroulement du front dans les Balkans avait rendu vains tous les efforts pour gagner la guerre. Or, le gouvernement de Georges Clemenceau se refusa d’exploiter les fruits de la victoire au-delà de ses retombés sur les affaires balkaniques. L’armistice avec l’Empire Ottoman et la libération de la Serbie furent ses objectifs principaux. La rentrée de la Roumanie dans la guerre fut, en revanche, l’objectif d’une portée plus grande, car à travers elle fut prévue de rétablir les contacts avec les forces anti-bolchéviques en Russie.
PB  - Belgrade : Institute for Balkan Studies, Serbian Academy of Sciences and Arts
T2  - Balcanica
T1  - Franchet d’Espèrey et la politique balkanique de la France 1918–1919
SP  - 107
EP  - 124
IS  - XLIX
DO  - 10.2298/BALC1849107P
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6064
ER  - 

@article{
author = "Pavlović, Vojislav G.",
year = "2018",
abstract = "L’arrivée du général Franchet d’Espèrey à Salonique, en tant que commandant des troupes alliées sur le front d’Orient, en juin 1918 a créé les conditions pour que les armées alliées, menées par les divisions serbes et françaises, réussissent à percer la ligne du front le 15 septembre et obligent la Bulgarie à signer l’armistice le 29 septembre. La victoire alliée à Salonique fut à l’origine de la décision de l’État-Major allemand d’exiger la fin des hostilités vu que l’écroulement du front dans les Balkans avait rendu vains tous les efforts pour gagner la guerre. Or, le gouvernement de Georges Clemenceau se refusa d’exploiter les fruits de la victoire au-delà de ses retombés sur les affaires balkaniques. L’armistice avec l’Empire Ottoman et la libération de la Serbie furent ses objectifs principaux. La rentrée de la Roumanie dans la guerre fut, en revanche, l’objectif d’une portée plus grande, car à travers elle fut prévue de rétablir les contacts avec les forces anti-bolchéviques en Russie.",
publisher = "Belgrade : Institute for Balkan Studies, Serbian Academy of Sciences and Arts",
journal = "Balcanica",
title = "Franchet d’Espèrey et la politique balkanique de la France 1918–1919",
pages = "107-124",
number = "XLIX",
doi = "10.2298/BALC1849107P",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6064"
}

Pavlović, V. G.. (2018). Franchet d’Espèrey et la politique balkanique de la France 1918–1919. in Balcanica
Belgrade : Institute for Balkan Studies, Serbian Academy of Sciences and Arts.(XLIX), 107-124.
https://doi.org/10.2298/BALC1849107P
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6064

Pavlović VG. Franchet d’Espèrey et la politique balkanique de la France 1918–1919. in Balcanica. 2018;(XLIX):107-124.
doi:10.2298/BALC1849107P
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6064 .

Pavlović, Vojislav G., "Franchet d’Espèrey et la politique balkanique de la France 1918–1919" in Balcanica, no. XLIX (2018):107-124,
https://doi.org/10.2298/BALC1849107P .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6064 .

TY  - JOUR
AU  - Павловић, Војислав Г.
PY  - 2018
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/9134
AB  - In June 1940, William Donovan, a lawyer from New York and a Republican, became the President’s envoy for special intelligence missions on the proposal of the Minister of the Navy in Roosevelt’s administration. In January 1941, Donovan stayed in the
Balkans with the aim to assure Balkan statesmen that President Roosevelt would do
everything to have Great Britain emerge victorious from the war. He visited Athens, Sofia,
Belgrade and Ankara with the aim, among other, to support the British plan for the creation
of a Balkan union against Nazi Germany.
Donovan was received by Balkan sovereigns and the Turkish President, and their
presidents of governments and ministers of foreign affairs. Although he officially visited
the Balkans as an envoy of Minister Knox, he was received as an unofficial Roosevelt’s
envoy. The persons Donovan talked to were open and very clearly expressed their views.
Prince Pavle and King Đorđe also warned him that a Balkan union was not possible because of the Bulgarian attitude, while King Boris tacitly admitted that Bulgaria would allow the German troops to enter its territory.
Despite the clear and precise answers of his Balkan interlocutors, Donovan believed
that the possibilities for a Balkan union still existed, but depended on the pace at which the
USA would be able to switch from diplomatic assurances to sending of material aid. However, the Lend-Lease Act was adopted after Bulgaria joined the Tripartite Act, only a week
after Turkey and Bulgaria concluded the agreement on maintaining the current situation in
the Balkans.
In this way, all hopes of the creation of a Balkan union were dashed and Donovan’s
mission was reduced to its intelligence dimension. However, the mission in the Balkans
that Donovan had as the envoy of the still neutral USA doubtless qualified him to became
officially, in June 1942, the head of the first American intelligence agency OSS, a precursor
of the Central Intelligence Agency, established in 1947 upon the model of the OSS and
with the staff inherited from the OSS.
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
T2  - Глас САНУ
T1  - Мисија Вилијема Донована на Балкану, јануар–фебруар 1941.
T1  - Mission of William Donovan in the Balkans January–February 1941
SP  - 551
EP  - 564
VL  - 428
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9134
ER  - 

@article{
author = "Павловић, Војислав Г.",
year = "2018",
abstract = "In June 1940, William Donovan, a lawyer from New York and a Republican, became the President’s envoy for special intelligence missions on the proposal of the Minister of the Navy in Roosevelt’s administration. In January 1941, Donovan stayed in the
Balkans with the aim to assure Balkan statesmen that President Roosevelt would do
everything to have Great Britain emerge victorious from the war. He visited Athens, Sofia,
Belgrade and Ankara with the aim, among other, to support the British plan for the creation
of a Balkan union against Nazi Germany.
Donovan was received by Balkan sovereigns and the Turkish President, and their
presidents of governments and ministers of foreign affairs. Although he officially visited
the Balkans as an envoy of Minister Knox, he was received as an unofficial Roosevelt’s
envoy. The persons Donovan talked to were open and very clearly expressed their views.
Prince Pavle and King Đorđe also warned him that a Balkan union was not possible because of the Bulgarian attitude, while King Boris tacitly admitted that Bulgaria would allow the German troops to enter its territory.
Despite the clear and precise answers of his Balkan interlocutors, Donovan believed
that the possibilities for a Balkan union still existed, but depended on the pace at which the
USA would be able to switch from diplomatic assurances to sending of material aid. However, the Lend-Lease Act was adopted after Bulgaria joined the Tripartite Act, only a week
after Turkey and Bulgaria concluded the agreement on maintaining the current situation in
the Balkans.
In this way, all hopes of the creation of a Balkan union were dashed and Donovan’s
mission was reduced to its intelligence dimension. However, the mission in the Balkans
that Donovan had as the envoy of the still neutral USA doubtless qualified him to became
officially, in June 1942, the head of the first American intelligence agency OSS, a precursor
of the Central Intelligence Agency, established in 1947 upon the model of the OSS and
with the staff inherited from the OSS.",
publisher = "Београд : Српска академија наука и уметности",
journal = "Глас САНУ",
title = "Мисија Вилијема Донована на Балкану, јануар–фебруар 1941., Mission of William Donovan in the Balkans January–February 1941",
pages = "551-564",
volume = "428",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9134"
}

Павловић, В. Г.. (2018). Мисија Вилијема Донована на Балкану, јануар–фебруар 1941.. in Глас САНУ
Београд : Српска академија наука и уметности., 428, 551-564.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9134

Павловић ВГ. Мисија Вилијема Донована на Балкану, јануар–фебруар 1941.. in Глас САНУ. 2018;428:551-564.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9134 .

Павловић, Војислав Г., "Мисија Вилијема Донована на Балкану, јануар–фебруар 1941." in Глас САНУ, 428 (2018):551-564,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9134 .

TY  - CONF
AU  - Павловић, Војислав
PY  - 2018
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/12010
AB  - – Стојан Новаковић се прво као министар просвете и црквених дела 
осамдесетих година деветнаестог века а потом као председник владе (1895–1896) бавио по ложајем католика и организацијом католичке цркве у Србији, која се налазила под јурисдик цијом Јосипа Јурја Штросмајера, ђаковачког бискупа и апостолског администратора Београд ске дијецезе. Штросмајер је у више наврата настојао да увери Новаковића и српску владу у 
неопходност закључења конкордата са Светом столицом којим би био регулисан и положај 
католичке цркве у Србији. Међутим, услови под којима је Штросмајер предлагао закључење 
конкордата оцењени су од Новаковића и српске владе као неприхватљиви и супротни срп ском законодавству. Пославши барнабиту Ћезара Тондија као мисионара у Србију, Штрос мајер је открио основни циљ свог залагања за конкордат, јер се Тондини у Србији отворено 
залагао за унију са римокатоличком црквом. Због оваквог става српска влада је захтевала да 
Тондини буде повучен из Србије а закључење конкордата је одложено. Као председник владе 
Новаковић је настојао да закључи конкордат како би пружио доказ о верској толеранцији у 
Србији што је био и предуслов за националну акцију у Старој Србији, Македонији и Босни и 
Херцеговини, где су католици чинили значајан део локалног становништва.
AB  - Stojan Novaković was first the Minister of education and religious affairs in the 1880s 
and from 1895 to 1896 he was the President of government of Serbia. On both occasions, 
he had to deal with the issue of the position of the Catholics in Serbia since there was no 
catholic hierarchy in Serbia. Josip Juraj Strossmayer, bishop of Djakovo, in the nearby 
province of Austria-Hungary, was the titular bishop of Belgrade. Strossmayer tried on 
numerous occasions to convince Novaković and the Serbian government to conclude a 
convention with the Holly See in order to create the conditions for the establishment of the 
catholic hierarchy in Serbia. The conditions he considered as indispensable before such a 
convention could be concluded, were judged by Novaković and the Serbian government 
as excessive and contrary to the Serbian laws. Furthermore, Strossmayer’s real objective 
was revealed by his missionary in Serbia, Tondini, who openly spoke about the need of 
the union of the Serbian Orthodox Church with Rome. Thus, the Serbian government 
obtained the removal of Tondini from Serbia and the issue of the convention with the 
Holly See was adjourned. As President of the Serbian government (1895–1896) Novaković 
tried to conclude a convention with Rome in order to demonstrate the religious tolerance 
of Serbia. He deemed it indispensable precondition for the national action both in Old 
Serbia and Macedonia and Bosnia and Herzegovina, where an important part of the 
population were Catholics.
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
C3  - Стојан Новаковић : поводом сто седамдесет пет година од рођења
T1  - Стојан Новаковић и конкордат са Ватиканом
T1  - Stojan Novaković and concordat with the Vatican
SP  - 165
EP  - 180
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12010
ER  - 

@conference{
author = "Павловић, Војислав",
year = "2018",
abstract = "– Стојан Новаковић се прво као министар просвете и црквених дела 
осамдесетих година деветнаестог века а потом као председник владе (1895–1896) бавио по ложајем католика и организацијом католичке цркве у Србији, која се налазила под јурисдик цијом Јосипа Јурја Штросмајера, ђаковачког бискупа и апостолског администратора Београд ске дијецезе. Штросмајер је у више наврата настојао да увери Новаковића и српску владу у 
неопходност закључења конкордата са Светом столицом којим би био регулисан и положај 
католичке цркве у Србији. Међутим, услови под којима је Штросмајер предлагао закључење 
конкордата оцењени су од Новаковића и српске владе као неприхватљиви и супротни срп ском законодавству. Пославши барнабиту Ћезара Тондија као мисионара у Србију, Штрос мајер је открио основни циљ свог залагања за конкордат, јер се Тондини у Србији отворено 
залагао за унију са римокатоличком црквом. Због оваквог става српска влада је захтевала да 
Тондини буде повучен из Србије а закључење конкордата је одложено. Као председник владе 
Новаковић је настојао да закључи конкордат како би пружио доказ о верској толеранцији у 
Србији што је био и предуслов за националну акцију у Старој Србији, Македонији и Босни и 
Херцеговини, где су католици чинили значајан део локалног становништва., Stojan Novaković was first the Minister of education and religious affairs in the 1880s 
and from 1895 to 1896 he was the President of government of Serbia. On both occasions, 
he had to deal with the issue of the position of the Catholics in Serbia since there was no 
catholic hierarchy in Serbia. Josip Juraj Strossmayer, bishop of Djakovo, in the nearby 
province of Austria-Hungary, was the titular bishop of Belgrade. Strossmayer tried on 
numerous occasions to convince Novaković and the Serbian government to conclude a 
convention with the Holly See in order to create the conditions for the establishment of the 
catholic hierarchy in Serbia. The conditions he considered as indispensable before such a 
convention could be concluded, were judged by Novaković and the Serbian government 
as excessive and contrary to the Serbian laws. Furthermore, Strossmayer’s real objective 
was revealed by his missionary in Serbia, Tondini, who openly spoke about the need of 
the union of the Serbian Orthodox Church with Rome. Thus, the Serbian government 
obtained the removal of Tondini from Serbia and the issue of the convention with the 
Holly See was adjourned. As President of the Serbian government (1895–1896) Novaković 
tried to conclude a convention with Rome in order to demonstrate the religious tolerance 
of Serbia. He deemed it indispensable precondition for the national action both in Old 
Serbia and Macedonia and Bosnia and Herzegovina, where an important part of the 
population were Catholics.",
publisher = "Београд : Српска академија наука и уметности",
journal = "Стојан Новаковић : поводом сто седамдесет пет година од рођења",
title = "Стојан Новаковић и конкордат са Ватиканом, Stojan Novaković and concordat with the Vatican",
pages = "165-180",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12010"
}

Павловић, В.. (2018). Стојан Новаковић и конкордат са Ватиканом. in Стојан Новаковић : поводом сто седамдесет пет година од рођења
Београд : Српска академија наука и уметности., 165-180.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12010

Павловић В. Стојан Новаковић и конкордат са Ватиканом. in Стојан Новаковић : поводом сто седамдесет пет година од рођења. 2018;:165-180.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12010 .

Павловић, Војислав, "Стојан Новаковић и конкордат са Ватиканом" in Стојан Новаковић : поводом сто седамдесет пет година од рођења (2018):165-180,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12010 .

TY  - JOUR
AU  - Pavlović, Vojislav G.
PY  - 2017
UR  - https://www.ceeol.com/search/article-detail?id=667572
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/5663
PB  - Belgrade : Institute for Balkan Studies, Serbian Academy of Sciences and Arts
T2  - Balcanica
T1  - In memoriam, Dušan T. Bataković (1957–2017)
SP  - 365
EP  - 368
IS  - XLVIII
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_5663
ER  - 

@article{
author = "Pavlović, Vojislav G.",
year = "2017",
publisher = "Belgrade : Institute for Balkan Studies, Serbian Academy of Sciences and Arts",
journal = "Balcanica",
title = "In memoriam, Dušan T. Bataković (1957–2017)",
pages = "365-368",
number = "XLVIII",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_5663"
}

Pavlović, V. G.. (2017). In memoriam, Dušan T. Bataković (1957–2017). in Balcanica
Belgrade : Institute for Balkan Studies, Serbian Academy of Sciences and Arts.(XLVIII), 365-368.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_5663

Pavlović VG. In memoriam, Dušan T. Bataković (1957–2017). in Balcanica. 2017;(XLVIII):365-368.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_5663 .

Pavlović, Vojislav G., "In memoriam, Dušan T. Bataković (1957–2017)" in Balcanica, no. XLVIII (2017):365-368,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_5663 .

TY  - JOUR
AU  - Pavlović, Vojislav G.
PY  - 2017
UR  - https://www.ceeol.com/search/article-detail?id=668030
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/5633
PB  - Belgrade : Institute for Balkan Studies, Serbian Academy of Sciences and Arts
T2  - Balcanica
T1  - Boris Milosavljević, Slobodan Jovanović – Teorija [Slobodan Jovanović – Theory]. Belgrade: Balkanološki institut SANU, 2017, 651 p
SP  - 387
EP  - 389
IS  - XLVIII
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_5633
ER  - 

@article{
author = "Pavlović, Vojislav G.",
year = "2017",
publisher = "Belgrade : Institute for Balkan Studies, Serbian Academy of Sciences and Arts",
journal = "Balcanica",
title = "Boris Milosavljević, Slobodan Jovanović – Teorija [Slobodan Jovanović – Theory]. Belgrade: Balkanološki institut SANU, 2017, 651 p",
pages = "387-389",
number = "XLVIII",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_5633"
}

Pavlović, V. G.. (2017). Boris Milosavljević, Slobodan Jovanović – Teorija [Slobodan Jovanović – Theory]. Belgrade: Balkanološki institut SANU, 2017, 651 p. in Balcanica
Belgrade : Institute for Balkan Studies, Serbian Academy of Sciences and Arts.(XLVIII), 387-389.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_5633

Pavlović VG. Boris Milosavljević, Slobodan Jovanović – Teorija [Slobodan Jovanović – Theory]. Belgrade: Balkanološki institut SANU, 2017, 651 p. in Balcanica. 2017;(XLVIII):387-389.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_5633 .

Pavlović, Vojislav G., "Boris Milosavljević, Slobodan Jovanović – Teorija [Slobodan Jovanović – Theory]. Belgrade: Balkanološki institut SANU, 2017, 651 p" in Balcanica, no. XLVIII (2017):387-389,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_5633 .

TY  - JOUR
AU  - Pavlović, Vojislav G.
PY  - 2016
UR  - http://www.doiserbia.nb.rs/Article.aspx?id=0350-76531647249P
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/5701
AB  - La guerre victorieuse de la Serbie et la dissolution de l’Autriche-Hongrie avaient permis l’union du Royaume du Pierre I avec les provinces orientales de la partie hongroise de l’Empire des Habsbourg. Or, avant que leur union fut acceptée par les Alliés, selon les termes de l’armistice à Villa Giusti, une administration temporaire est mise en place dans les régions du Banat, Bačka et Baranja, celles avec une population hongroise conséquente. Traité du Trianon entérine en juin 1920 l’intégration de la Croatie, de la Slavonie, de la Bosnie et Herzégovine, et de la Vojvodina au Royaume des Serbes, Croates et Slovènes. La minorité hongroise dans l’État yougoslave connut une évolution qui assura sa stabilité numérique ainsi que son essor culturel grâce au système d’éducation en langue hongroise de l’école primaire jusqu’à l’université.
PB  - Belgrade : Institute for Balkan Studies, Serbian Academy of Sciences and Arts
T2  - Balcanica
T1  - Le traité de Trianon, l’acte constitutif de l’État yougoslave?
SP  - 249
EP  - 261
IS  - XLVII
DO  - 10.2298/BALC1647249P
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_5701
ER  - 

@article{
author = "Pavlović, Vojislav G.",
year = "2016",
abstract = "La guerre victorieuse de la Serbie et la dissolution de l’Autriche-Hongrie avaient permis l’union du Royaume du Pierre I avec les provinces orientales de la partie hongroise de l’Empire des Habsbourg. Or, avant que leur union fut acceptée par les Alliés, selon les termes de l’armistice à Villa Giusti, une administration temporaire est mise en place dans les régions du Banat, Bačka et Baranja, celles avec une population hongroise conséquente. Traité du Trianon entérine en juin 1920 l’intégration de la Croatie, de la Slavonie, de la Bosnie et Herzégovine, et de la Vojvodina au Royaume des Serbes, Croates et Slovènes. La minorité hongroise dans l’État yougoslave connut une évolution qui assura sa stabilité numérique ainsi que son essor culturel grâce au système d’éducation en langue hongroise de l’école primaire jusqu’à l’université.",
publisher = "Belgrade : Institute for Balkan Studies, Serbian Academy of Sciences and Arts",
journal = "Balcanica",
title = "Le traité de Trianon, l’acte constitutif de l’État yougoslave?",
pages = "249-261",
number = "XLVII",
doi = "10.2298/BALC1647249P",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_5701"
}

Pavlović, V. G.. (2016). Le traité de Trianon, l’acte constitutif de l’État yougoslave?. in Balcanica
Belgrade : Institute for Balkan Studies, Serbian Academy of Sciences and Arts.(XLVII), 249-261.
https://doi.org/10.2298/BALC1647249P
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_5701

Pavlović VG. Le traité de Trianon, l’acte constitutif de l’État yougoslave?. in Balcanica. 2016;(XLVII):249-261.
doi:10.2298/BALC1647249P
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_5701 .

Pavlović, Vojislav G., "Le traité de Trianon, l’acte constitutif de l’État yougoslave?" in Balcanica, no. XLVII (2016):249-261,
https://doi.org/10.2298/BALC1647249P .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_5701 .

TY  - JOUR
AU  - Pavlović, Vojislav G.
PY  - 2016
UR  - https://www.ceeol.com/search/article-detail?id=496329
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/5644
PB  - Belgrade : Institute for Balkan Studies, Serbian Academy of Sciences and Arts
T2  - Balcanica
T1  - Dragoljub R. Živojinović (1934–2016)
SP  - 335
EP  - 340
IS  - XLVII
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_5644
ER  - 

@article{
author = "Pavlović, Vojislav G.",
year = "2016",
publisher = "Belgrade : Institute for Balkan Studies, Serbian Academy of Sciences and Arts",
journal = "Balcanica",
title = "Dragoljub R. Živojinović (1934–2016)",
pages = "335-340",
number = "XLVII",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_5644"
}

Pavlović, V. G.. (2016). Dragoljub R. Živojinović (1934–2016). in Balcanica
Belgrade : Institute for Balkan Studies, Serbian Academy of Sciences and Arts.(XLVII), 335-340.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_5644

Pavlović VG. Dragoljub R. Živojinović (1934–2016). in Balcanica. 2016;(XLVII):335-340.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_5644 .

Pavlović, Vojislav G., "Dragoljub R. Živojinović (1934–2016)" in Balcanica, no. XLVII (2016):335-340,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_5644 .

TY  - GEN
AU  - Живојиновић, Драгољуб Р.
AU  - Крсмановић, Бојана
AU  - Павловић, Војислав Г.
AU  - Коматина, Предраг
AU  - Вуксановић, Миро
PY  - 2016
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10799
AB  - Italy’s Balkan Strategies (19th–20th Century) / edited by Vojislav G. Pavlović ; editor in chief Dušan T. Bataković. – Belgrade : Institute for Balkan Studies of the Serbian Academy of Sciences and Arts, 2014 и Црквена политика Византје од краја иконоборства до смрти цара Василија I / Предраг Коматина ; уредник Љубомир Максимовић. – Београд : Византолошки институт Српске академије наука и уметности, 2014.
Говорили: академик Драгољуб Р. Живојиновић, др Бојана Крсмановић, др Војислав Г. Павловић, др Предраг Коматина.
 У Београду, уторак 26. мај 2015. у 13 часова.
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
T2  - Трибина Библиотеке САНУ
T1  - Italy’s Balkan Strategies (19th–20th Century) ; Црквена политика Византије од краја иконоборства до смрти цара Василија I : [представљање књига на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 26. мај 2015. године]
SP  - 141
EP  - 151
VL  - 4
IS  - 4
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10799
ER  - 

@misc{
author = "Живојиновић, Драгољуб Р. and Крсмановић, Бојана and Павловић, Војислав Г. and Коматина, Предраг and Вуксановић, Миро",
year = "2016",
abstract = "Italy’s Balkan Strategies (19th–20th Century) / edited by Vojislav G. Pavlović ; editor in chief Dušan T. Bataković. – Belgrade : Institute for Balkan Studies of the Serbian Academy of Sciences and Arts, 2014 и Црквена политика Византје од краја иконоборства до смрти цара Василија I / Предраг Коматина ; уредник Љубомир Максимовић. – Београд : Византолошки институт Српске академије наука и уметности, 2014.
Говорили: академик Драгољуб Р. Живојиновић, др Бојана Крсмановић, др Војислав Г. Павловић, др Предраг Коматина.
 У Београду, уторак 26. мај 2015. у 13 часова.",
publisher = "Београд : Српска академија наука и уметности",
journal = "Трибина Библиотеке САНУ",
title = "Italy’s Balkan Strategies (19th–20th Century) ; Црквена политика Византије од краја иконоборства до смрти цара Василија I : [представљање књига на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 26. мај 2015. године]",
pages = "141-151",
volume = "4",
number = "4",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10799"
}

Живојиновић, Д. Р., Крсмановић, Б., Павловић, В. Г., Коматина, П.,& Вуксановић, М.. (2016). Italy’s Balkan Strategies (19th–20th Century) ; Црквена политика Византије од краја иконоборства до смрти цара Василија I : [представљање књига на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 26. мај 2015. године]. in Трибина Библиотеке САНУ
Београд : Српска академија наука и уметности., 4(4), 141-151.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10799

Живојиновић ДР, Крсмановић Б, Павловић ВГ, Коматина П, Вуксановић М. Italy’s Balkan Strategies (19th–20th Century) ; Црквена политика Византије од краја иконоборства до смрти цара Василија I : [представљање књига на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 26. мај 2015. године]. in Трибина Библиотеке САНУ. 2016;4(4):141-151.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10799 .

Живојиновић, Драгољуб Р., Крсмановић, Бојана, Павловић, Војислав Г., Коматина, Предраг, Вуксановић, Миро, "Italy’s Balkan Strategies (19th–20th Century) ; Црквена политика Византије од краја иконоборства до смрти цара Василија I : [представљање књига на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 26. мај 2015. године]" in Трибина Библиотеке САНУ, 4, no. 4 (2016):141-151,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10799 .

TY  - JOUR
AU  - Pavlović, Vojislav G.
PY  - 2016
UR  - https://www.ceeol.com/search/article-detail?id=496371
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/5552
PB  - Belgrade : Institute for Balkan Studies, Serbian Academy of Sciences and Arts
T2  - Balcanica
T1  - Alberto Basciani, L’Illusione della modernità. Il Sud-Est dell’Europa tra le due guerre mondiali. Soveria Mannelli: Rubbettino, 2016, 480 p.
SP  - 379
EP  - 380
IS  - XLVII
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_5552
ER  - 

@article{
author = "Pavlović, Vojislav G.",
year = "2016",
publisher = "Belgrade : Institute for Balkan Studies, Serbian Academy of Sciences and Arts",
journal = "Balcanica",
title = "Alberto Basciani, L’Illusione della modernità. Il Sud-Est dell’Europa tra le due guerre mondiali. Soveria Mannelli: Rubbettino, 2016, 480 p.",
pages = "379-380",
number = "XLVII",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_5552"
}

Pavlović, V. G.. (2016). Alberto Basciani, L’Illusione della modernità. Il Sud-Est dell’Europa tra le due guerre mondiali. Soveria Mannelli: Rubbettino, 2016, 480 p.. in Balcanica
Belgrade : Institute for Balkan Studies, Serbian Academy of Sciences and Arts.(XLVII), 379-380.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_5552

Pavlović VG. Alberto Basciani, L’Illusione della modernità. Il Sud-Est dell’Europa tra le due guerre mondiali. Soveria Mannelli: Rubbettino, 2016, 480 p.. in Balcanica. 2016;(XLVII):379-380.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_5552 .

Pavlović, Vojislav G., "Alberto Basciani, L’Illusione della modernità. Il Sud-Est dell’Europa tra le due guerre mondiali. Soveria Mannelli: Rubbettino, 2016, 480 p." in Balcanica, no. XLVII (2016):379-380,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_5552 .

TY  - BOOK
AU  - Pavlović, Vojislav G.
PY  - 2015
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/3925
PB  - Belgrade : Institut des Études balkaniques ASSA
PB  - Belgrade : Institute for Balkan Studies SASA
T1  - De la Serbie vers la Yougoslavie: la France et la naissance de la Yougoslavie: 1878-1918
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3925
ER  - 

@book{
author = "Pavlović, Vojislav G.",
year = "2015",
publisher = "Belgrade : Institut des Études balkaniques ASSA, Belgrade : Institute for Balkan Studies SASA",
title = "De la Serbie vers la Yougoslavie: la France et la naissance de la Yougoslavie: 1878-1918",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3925"
}

Pavlović, V. G.. (2015). De la Serbie vers la Yougoslavie: la France et la naissance de la Yougoslavie: 1878-1918. 
Belgrade : Institut des Études balkaniques ASSA..
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3925

Pavlović VG. De la Serbie vers la Yougoslavie: la France et la naissance de la Yougoslavie: 1878-1918. 2015;.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3925 .

Pavlović, Vojislav G., "De la Serbie vers la Yougoslavie: la France et la naissance de la Yougoslavie: 1878-1918" (2015),
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3925 .

TY  - BOOK
AU  - Pavlović, Vojislav G.
PY  - 2015
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/15031
AB  - Tout grand livre s’ordonne autour d’un questionnement fort. C’est le
cas de l’ouvrage de Vojislav Pavlović qui s’interroge sur la validité de la
vieille thèse selon laquelle la France aurait porté le « royaume des Serbes,
des Croates et des Slovènes » sur les fonts baptismaux. 
Cette question en appelle une autre : la France est-elle entrée en
guerre en août 1914 avec un projet yougoslave ou, à tout le moins, balkanique?
Vojislav Pavlović montre bien qu’une stratégie balkanique lui
fait alors défaut. La première phase des relations franco-serbes après le
Congrès de Berlin se place sur le terrain financier. Mais Paris ne recourt
pas immédiatement à l’arme financière à des fins politiques puisque ses
banques présentes sur le marché serbe s’y allient avec des banques austro-
hongroises. De même l’affaire de l’équipement militaire de la Serbie
se traite dans une première phase en partenariat avec l’Allemagne et l’Autriche-
Hongrie. C’est seulement en 1906 que ce partenariat cesse. Si la
France s’engage peu à peu dans les Balkans et apporte ainsi son soutien
diplomatique à la Serbie dans la crise de 1908/09, c’est par rapport à des
considérations plus vastes. Le principal souci de la diplomatie française est
alors de ne pas se séparer de la Russie. Ce souci de l’alliance russe la guide
encore, avant tout autre calcul, tout au long de la crise de juillet 1914.
PB  - Belgrade : Institut des etudes Balkaniques, Academie Serbe des sciences et des arts
T1  - De la Serbie vers la Yougoslavie : la France et la naissance de la Yougoslavie 1878-1918
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15031
ER  - 

@book{
author = "Pavlović, Vojislav G.",
year = "2015",
abstract = "Tout grand livre s’ordonne autour d’un questionnement fort. C’est le
cas de l’ouvrage de Vojislav Pavlović qui s’interroge sur la validité de la
vieille thèse selon laquelle la France aurait porté le « royaume des Serbes,
des Croates et des Slovènes » sur les fonts baptismaux. 
Cette question en appelle une autre : la France est-elle entrée en
guerre en août 1914 avec un projet yougoslave ou, à tout le moins, balkanique?
Vojislav Pavlović montre bien qu’une stratégie balkanique lui
fait alors défaut. La première phase des relations franco-serbes après le
Congrès de Berlin se place sur le terrain financier. Mais Paris ne recourt
pas immédiatement à l’arme financière à des fins politiques puisque ses
banques présentes sur le marché serbe s’y allient avec des banques austro-
hongroises. De même l’affaire de l’équipement militaire de la Serbie
se traite dans une première phase en partenariat avec l’Allemagne et l’Autriche-
Hongrie. C’est seulement en 1906 que ce partenariat cesse. Si la
France s’engage peu à peu dans les Balkans et apporte ainsi son soutien
diplomatique à la Serbie dans la crise de 1908/09, c’est par rapport à des
considérations plus vastes. Le principal souci de la diplomatie française est
alors de ne pas se séparer de la Russie. Ce souci de l’alliance russe la guide
encore, avant tout autre calcul, tout au long de la crise de juillet 1914.",
publisher = "Belgrade : Institut des etudes Balkaniques, Academie Serbe des sciences et des arts",
title = "De la Serbie vers la Yougoslavie : la France et la naissance de la Yougoslavie 1878-1918",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15031"
}

Pavlović, V. G.. (2015). De la Serbie vers la Yougoslavie : la France et la naissance de la Yougoslavie 1878-1918. 
Belgrade : Institut des etudes Balkaniques, Academie Serbe des sciences et des arts..
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15031

Pavlović VG. De la Serbie vers la Yougoslavie : la France et la naissance de la Yougoslavie 1878-1918. 2015;.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15031 .

Pavlović, Vojislav G., "De la Serbie vers la Yougoslavie : la France et la naissance de la Yougoslavie 1878-1918" (2015),
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15031 .

TY  - CHAP
AU  - Pavlović, Vojislav G.
PY  - 2014
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/15043
AB  - Th e foreign policy of Communist Yugoslavia formed in 1945, was 
undoubtedly Tito’s personal creation. Th e principal objective of its foreign pol icy was to maintain the internal political system and independence of the state 
created by the coup d’état of the Communist Party of Yugoslavia at the second 
Antifascist Council of National Liberation (AVNOJ) held in Jajce in November 
1943. Even though Tito was the most committed ideological follower of Stalin, 
three years of independent Yugoslav foreign policy that consisted of territorial 
demands towards its neighbors provoked the Tito-Stalin split in June 1948.
Forced to restructure his foreign policy, Tito lived through fi rst a period 
of cooperation with the West (1951-1956), then through a period of close rela tions with the Eastern Block from 1956 onwards, and especially from 1962 to 
1968. Th e Soviet invasion of Czechoslovakia obliged the Yugoslav communist 
leader to look for other solutions, such as non-alignment and a regional coop eration in Europe, namely with Italy. Italo-Yugoslav relations in the era of dé tente were a demonstration how a local priorities were able to bridge the Cold 
War type of ideological and strategic divide in Europe.
PB  - Belgrade : Institute for Balkan Stidies of the SASA
T2  - Italy's Balkan Strategies : (19th-20th Century)
T1  - The foreign policy of Υugoslavia 1945-1980 détente as regional cooperation:  Ιtalo-Υugoslav relations
SP  - 309
EP  - 349
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15043
ER  - 

@inbook{
author = "Pavlović, Vojislav G.",
year = "2014",
abstract = "Th e foreign policy of Communist Yugoslavia formed in 1945, was 
undoubtedly Tito’s personal creation. Th e principal objective of its foreign pol icy was to maintain the internal political system and independence of the state 
created by the coup d’état of the Communist Party of Yugoslavia at the second 
Antifascist Council of National Liberation (AVNOJ) held in Jajce in November 
1943. Even though Tito was the most committed ideological follower of Stalin, 
three years of independent Yugoslav foreign policy that consisted of territorial 
demands towards its neighbors provoked the Tito-Stalin split in June 1948.
Forced to restructure his foreign policy, Tito lived through fi rst a period 
of cooperation with the West (1951-1956), then through a period of close rela tions with the Eastern Block from 1956 onwards, and especially from 1962 to 
1968. Th e Soviet invasion of Czechoslovakia obliged the Yugoslav communist 
leader to look for other solutions, such as non-alignment and a regional coop eration in Europe, namely with Italy. Italo-Yugoslav relations in the era of dé tente were a demonstration how a local priorities were able to bridge the Cold 
War type of ideological and strategic divide in Europe.",
publisher = "Belgrade : Institute for Balkan Stidies of the SASA",
journal = "Italy's Balkan Strategies : (19th-20th Century)",
booktitle = "The foreign policy of Υugoslavia 1945-1980 détente as regional cooperation:  Ιtalo-Υugoslav relations",
pages = "309-349",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15043"
}

Pavlović, V. G.. (2014). The foreign policy of Υugoslavia 1945-1980 détente as regional cooperation:  Ιtalo-Υugoslav relations. in Italy's Balkan Strategies : (19th-20th Century)
Belgrade : Institute for Balkan Stidies of the SASA., 309-349.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15043

Pavlović VG. The foreign policy of Υugoslavia 1945-1980 détente as regional cooperation:  Ιtalo-Υugoslav relations. in Italy's Balkan Strategies : (19th-20th Century). 2014;:309-349.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15043 .

Pavlović, Vojislav G., "The foreign policy of Υugoslavia 1945-1980 détente as regional cooperation:  Ιtalo-Υugoslav relations" in Italy's Balkan Strategies : (19th-20th Century) (2014):309-349,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15043 .

TY  - JOUR
AU  - Pavlović, Vojislav G.
PY  - 2011
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/4324
AB  - La défaite italienne à Caporetto et la révolution bolchevique ont obligés les Alliés à modifier leurs buts de guerre, voire de tenter d'affaiblir le camp adverse par une paix séparée avec l'Autriche-Hongrie. Les Alliées anglo-saxons notamment voulaient ainsi prévenir la prolongation de la guerre, mais les différents pourparlers avec les représentants de la Double Monarchie n'ont pas aboutis car les Alliés voulaient une paix séparée et l'empereur Charles une paix générale. La France était résolument contre toute solution autre celle qui se soldera par une défaite de l'Allemagne et le retour de l'Alsace-Loraine au sein de la République. C'est pourquoi le gouvernement Clemenceau voulait affaiblir le camp adverse en y provoquant des troubles intérieures en apportant le soutien allié aux nationalités vivant dans l'Autriche-Hongrie. Les revendications nationales des Tchécoslovaques, des Polonais, et jusqu'au certain point, même des Yougoslaves ont été à partir du mai 1918 officiellement reconnues.
PB  - Belgrade : Institute for Balkan Studies, Serbian Academy of Sciences and Arts
T2  - Balcanica
T1  - Les buts de guerre alliés et leur soutien aux nationalités opprimées: novembre 1917 - mai 1918
SP  - 49
EP  - 75
IS  - XLII
DO  - 10.2298/BALC1142049P
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4324
ER  - 

@article{
author = "Pavlović, Vojislav G.",
year = "2011",
abstract = "La défaite italienne à Caporetto et la révolution bolchevique ont obligés les Alliés à modifier leurs buts de guerre, voire de tenter d'affaiblir le camp adverse par une paix séparée avec l'Autriche-Hongrie. Les Alliées anglo-saxons notamment voulaient ainsi prévenir la prolongation de la guerre, mais les différents pourparlers avec les représentants de la Double Monarchie n'ont pas aboutis car les Alliés voulaient une paix séparée et l'empereur Charles une paix générale. La France était résolument contre toute solution autre celle qui se soldera par une défaite de l'Allemagne et le retour de l'Alsace-Loraine au sein de la République. C'est pourquoi le gouvernement Clemenceau voulait affaiblir le camp adverse en y provoquant des troubles intérieures en apportant le soutien allié aux nationalités vivant dans l'Autriche-Hongrie. Les revendications nationales des Tchécoslovaques, des Polonais, et jusqu'au certain point, même des Yougoslaves ont été à partir du mai 1918 officiellement reconnues.",
publisher = "Belgrade : Institute for Balkan Studies, Serbian Academy of Sciences and Arts",
journal = "Balcanica",
title = "Les buts de guerre alliés et leur soutien aux nationalités opprimées: novembre 1917 - mai 1918",
pages = "49-75",
number = "XLII",
doi = "10.2298/BALC1142049P",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4324"
}

Pavlović, V. G.. (2011). Les buts de guerre alliés et leur soutien aux nationalités opprimées: novembre 1917 - mai 1918. in Balcanica
Belgrade : Institute for Balkan Studies, Serbian Academy of Sciences and Arts.(XLII), 49-75.
https://doi.org/10.2298/BALC1142049P
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4324

Pavlović VG. Les buts de guerre alliés et leur soutien aux nationalités opprimées: novembre 1917 - mai 1918. in Balcanica. 2011;(XLII):49-75.
doi:10.2298/BALC1142049P
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4324 .

Pavlović, Vojislav G., "Les buts de guerre alliés et leur soutien aux nationalités opprimées: novembre 1917 - mai 1918" in Balcanica, no. XLII (2011):49-75,
https://doi.org/10.2298/BALC1142049P .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4324 .