@inbook{
author = "Ђурић, Драгана",
year = "2023",
abstract = "Тренутак смрти човека и време које му непосредно претходи су код свих словенских народа праћени низом радњи, које су предузимали укућани како би му се душа што лакше одвојила од тела и отишла на онај свет. Сматрало се да ће човек лакше умрети, ако се пре тога помири са онима са којима је у завади или које је нечим увредио. Било је широко распрострањено веровање да је велики грех, уколико неко умре без свеће. У случају када је човек посебно тешко умирао, породица би прибегавала посебним радњама да би му олакшали муке – померали су умирућег, запајали га посебном водом, отварали врата и прозоре, правили рупу на зиду или крову, полагали га на земљу, итд.
У раду ће се пажња поклонити обичајном понашању људи из окружења умирућег човека, затим веровањима, која генеришу такво понашање, чиме се индиректно сагледавају и народне представе о смрти, умирању, души и оном свету. Може се констатовати да се понашање људи заснива на акционом коду, којим се исказује основна идеја одвајања покојника из света живих и његово приопштавање другом свету, где он постаје један од предака. Истраживање се заснива на етнографско–фолклористичкој грађи Срба, као и неких других словенских народа., The paper discusses the actions that were performed among the Slavic peoples next to dying one in order to make their death easier, but also to protect the living from the possible return of the (vampirized) deceased. It was considered that sinners die especially hard, then those who remained eager for something, who were in a quarrel with someone, those who stole, measured wrongly, etc. In order for the soul to leave the body more easily, there had to be silence next to the dying person; the dying persons were moved, lowered to the ground, doors and windows were opened, etc. It was believed that it is a great sin if the candle is not lit, because the dying person will be in the dark (in the land of deceased) and his deceased relatives (who were waiting for him) will not be able to see him. By looking at the mentioned actions, one gains an insight into folk representations of death, dying, the soul and the afterlife. The research is based on the ethnographic-folkloristic papers and monographs of the Serbs, as well as some other Slavic peoples.",
publisher = "Београд : Удружење фолклориста Србије, Београд : Универзитетска библиотека "Светозар Марковић", Лозница : Центар за културу "Вук Караџић", Београд : Комисија за фолклористику Међународног комитета слависта, Тршић : Научно-образовно културни центар "Вук Караџић"",
journal = "Савремена српска фолклористика 12",
booktitle = "Обичајни поступци приликом умирања човека у кући - неке словенске паралеле, Customs related to a person dying in a house : some Slavic parallels",
pages = "263-276",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14961"
}
