TY  - THES
AU  - Filipović, Marko
PY  - 2020
UR  - http://eteze.bg.ac.rs/application/showtheses?thesesId=8099
UR  - https://fedorabg.bg.ac.rs/fedora/get/o:23593/bdef:Content/download
UR  - http://vbs.rs/scripts/cobiss?command=DISPLAY&base=70036&RID=28246537
UR  - https://nardus.mpn.gov.rs/handle/123456789/18274
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/12823
AB  - Истраживање за предмет има детерминисање просторног и популационог обухватадневног миграционог система Београда. Дневна миграција радне снаге коришћена јекао релевантни показатељ функцијског испољавања центра рада и усмерености насељастановања. За примарни центар рада узето је урбано језгро - насеље Београд. Пореданализе дневног урбаног система главног града Србије, проучавани су и његовиподсистеми. Делови насеља Београд који припадају различитим градским општинамапосматрани су као засебна језгра. Додатни показатељ представљала су и дневнакретања радне снаге унутар самог насеља, односно између његових делова, са циљемпрецизнијег одређивања центара рада у оквиру урбаног језгра. Контингент дневнихмиграната анализиран је и према основним структурним обележјима. У циљуразумевања просторно популационих процеса у оквиру дневног миграционог системаБеограда, дат је осврт и на улогу мањих центара рада на територији или у непосреднојблизини Београдске области, као и најзначајнијих сателитских насеља. За временскиоквир истраживања трансформација у оквиру дневног миграционог система Београдаакценат је стављен на последњи међупописни период (2002-2011), при чему сукоришћени подаци посебне обраде РЗС. Добијени резултати потврдили су раднехипотезе постављене на почетку истраживања. Просторни обухват дневногмиграционог система Београда је повећан, а истакнут је и утицај прекинуте транзицијеи привредне рецесије. Истраживањем су утврђене промене у хијерархији подсистема,при чему су истакнуте најдинамичније промене које се дешавају у оквиру дневногурбаног система, чије језгро чини Нови Београд. Указано је на потребе и правце даљихистраживања дневног миграционог система Београда, као најдинамичнијеконцентрације функција и становништва на територији Републике Србије
AB  - The topic of the research is to determine spatial and population coverage of daily migrationsystem of Belgrade. Daily labor migration was used as a relevant indicator of functionalmanifestation of the work center and focus of the place of residence. The urban center - thesettlement of Belgrade - was taken as a primary center of work. In addition to the analysis ofthe daily urban system of the capital of Serbia, its subsystems were also studied. Parts of thesettlement of Belgrade that belong to different municipalities, were considered as separatenucleus. Daily labor mobility within the populated area itself, or more precisely between itsparts, were taken as additional indicator with the aim of determining the work centers moreprecisely within the urban nucleus. The contingent of commuters was also analyzed accordingto the basic structural features. In order to understand the spatial population processes withinthe daily migration system of Belgrade, the role of smaller work centers on the territory ornear the Belgrade area, tigether with the most important satellite settlements, were alsoreviewed. The emphasis for the time frame for the research of transformations within the dailymigration system of Belgrade, was placed on the last inter-census period (2002-2011), wherethe data for special processing of the SORS were used. Obtained results confirmed theworking hypotheses set at the beginning of the research. Spatial contain of daily migrationsystem of Belgrade has increased, and the impact of the interrupted transition and economicrecession has been highlighted. The research identified changes in the hierarchy ofsubsystems, highlighting the most dynamic changes that occur within the daily urban system,whose focal point is New Belgrade. The needs and directions of further research of the dailymigration system of Belgrade, as the most dynamic concentration of functions and populationon the territory of the Republic of Serbia, were pointed out
PB  - Универзитет у Београду, Географски факултет
T2  - Универзитет у Београду
T1  - Дневни миграциони систем Београда
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_nardus_18274
ER  - 

@phdthesis{
author = "Filipović, Marko",
year = "2020",
abstract = "Истраживање за предмет има детерминисање просторног и популационог обухватадневног миграционог система Београда. Дневна миграција радне снаге коришћена јекао релевантни показатељ функцијског испољавања центра рада и усмерености насељастановања. За примарни центар рада узето је урбано језгро - насеље Београд. Пореданализе дневног урбаног система главног града Србије, проучавани су и његовиподсистеми. Делови насеља Београд који припадају различитим градским општинамапосматрани су као засебна језгра. Додатни показатељ представљала су и дневнакретања радне снаге унутар самог насеља, односно између његових делова, са циљемпрецизнијег одређивања центара рада у оквиру урбаног језгра. Контингент дневнихмиграната анализиран је и према основним структурним обележјима. У циљуразумевања просторно популационих процеса у оквиру дневног миграционог системаБеограда, дат је осврт и на улогу мањих центара рада на територији или у непосреднојблизини Београдске области, као и најзначајнијих сателитских насеља. За временскиоквир истраживања трансформација у оквиру дневног миграционог система Београдаакценат је стављен на последњи међупописни период (2002-2011), при чему сукоришћени подаци посебне обраде РЗС. Добијени резултати потврдили су раднехипотезе постављене на почетку истраживања. Просторни обухват дневногмиграционог система Београда је повећан, а истакнут је и утицај прекинуте транзицијеи привредне рецесије. Истраживањем су утврђене промене у хијерархији подсистема,при чему су истакнуте најдинамичније промене које се дешавају у оквиру дневногурбаног система, чије језгро чини Нови Београд. Указано је на потребе и правце даљихистраживања дневног миграционог система Београда, као најдинамичнијеконцентрације функција и становништва на територији Републике Србије, The topic of the research is to determine spatial and population coverage of daily migrationsystem of Belgrade. Daily labor migration was used as a relevant indicator of functionalmanifestation of the work center and focus of the place of residence. The urban center - thesettlement of Belgrade - was taken as a primary center of work. In addition to the analysis ofthe daily urban system of the capital of Serbia, its subsystems were also studied. Parts of thesettlement of Belgrade that belong to different municipalities, were considered as separatenucleus. Daily labor mobility within the populated area itself, or more precisely between itsparts, were taken as additional indicator with the aim of determining the work centers moreprecisely within the urban nucleus. The contingent of commuters was also analyzed accordingto the basic structural features. In order to understand the spatial population processes withinthe daily migration system of Belgrade, the role of smaller work centers on the territory ornear the Belgrade area, tigether with the most important satellite settlements, were alsoreviewed. The emphasis for the time frame for the research of transformations within the dailymigration system of Belgrade, was placed on the last inter-census period (2002-2011), wherethe data for special processing of the SORS were used. Obtained results confirmed theworking hypotheses set at the beginning of the research. Spatial contain of daily migrationsystem of Belgrade has increased, and the impact of the interrupted transition and economicrecession has been highlighted. The research identified changes in the hierarchy ofsubsystems, highlighting the most dynamic changes that occur within the daily urban system,whose focal point is New Belgrade. The needs and directions of further research of the dailymigration system of Belgrade, as the most dynamic concentration of functions and populationon the territory of the Republic of Serbia, were pointed out",
publisher = "Универзитет у Београду, Географски факултет",
journal = "Универзитет у Београду",
title = "Дневни миграциони систем Београда",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_nardus_18274"
}

Filipović, M.. (2020). Дневни миграциони систем Београда. in Универзитет у Београду
Универзитет у Београду, Географски факултет..
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_nardus_18274

Filipović M. Дневни миграциони систем Београда. in Универзитет у Београду. 2020;.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_nardus_18274 .

Filipović, Marko, "Дневни миграциони систем Београда" in Универзитет у Београду (2020),
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_nardus_18274 .

TY  - JOUR
AU  - Kokotović-Kanazir, Vlasta
AU  - Filipović, Marko
AU  - Magdalenić, Ivana
PY  - 2016
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/12569
AB  - Рад третира просторну покретљивост становништва унутар Републике Србије према подацима пописа становништва од 1981. до 2011.године и годишњим подацима Републичког завода за статистику у периоду од 2002–2013. године. Циљ рада је да се утврде основне карактеристике унутрашње мобилности становништва и да се укаже на регионалне неједнакости. Анализом је утврђено да се, на простору Србије, међу општинама одвија дефинитивна и привремена миграција, као и да се током времена њени правци и интезитет мењају. Појачана покретљивост становништва изражена је ка региону Београда, као и већим регионалним центрима Новом Саду, Крагујевцу, Нишу. Може се закључити да је Србија у касној транзиционој етапи просторне мобилности становништва са израженим дневним миграцијама у већим градским подручјима, посебно у региону Београда.
AB  - This paper tackles spatial mobility of the population in the Republic of Serbia, according to the census data from 1981 to 2011, and annual data given by The Statistical office of the Republic of Serbia from 2002-2013. The aim of this paper is to establish the basic characteristics of the inner population mobility and to point out the regional inequalities. Analysis shows that on the territory of Serbia there is inter-municipal definitive and temporary migration, and that its direction and intensity change over time. Increased population mobility can be observed towards Belgrade area, as well as other regional centers: Novi Sad, Kragujevac, Nis. The conclusion is that Serbia is in its late transition phase of spatial mobility of population, with prominent daily migrations in large city areas, especially Belgrade area.
PB  - Srpska akademija nauka i umetnosti SANU - Etnografski institut, Beograd
T2  - Glasnik Etnografskog Instituta SANU
T1  - Унутрашња мобилност становништва Србије у другој половини XX и на почетку XXI века
SP  - 553
EP  - 567
VL  - 64
IS  - 3
DO  - 10.2298/GEI151019005K
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12569
ER  - 

@article{
author = "Kokotović-Kanazir, Vlasta and Filipović, Marko and Magdalenić, Ivana",
year = "2016",
abstract = "Рад третира просторну покретљивост становништва унутар Републике Србије према подацима пописа становништва од 1981. до 2011.године и годишњим подацима Републичког завода за статистику у периоду од 2002–2013. године. Циљ рада је да се утврде основне карактеристике унутрашње мобилности становништва и да се укаже на регионалне неједнакости. Анализом је утврђено да се, на простору Србије, међу општинама одвија дефинитивна и привремена миграција, као и да се током времена њени правци и интезитет мењају. Појачана покретљивост становништва изражена је ка региону Београда, као и већим регионалним центрима Новом Саду, Крагујевцу, Нишу. Може се закључити да је Србија у касној транзиционој етапи просторне мобилности становништва са израженим дневним миграцијама у већим градским подручјима, посебно у региону Београда., This paper tackles spatial mobility of the population in the Republic of Serbia, according to the census data from 1981 to 2011, and annual data given by The Statistical office of the Republic of Serbia from 2002-2013. The aim of this paper is to establish the basic characteristics of the inner population mobility and to point out the regional inequalities. Analysis shows that on the territory of Serbia there is inter-municipal definitive and temporary migration, and that its direction and intensity change over time. Increased population mobility can be observed towards Belgrade area, as well as other regional centers: Novi Sad, Kragujevac, Nis. The conclusion is that Serbia is in its late transition phase of spatial mobility of population, with prominent daily migrations in large city areas, especially Belgrade area.",
publisher = "Srpska akademija nauka i umetnosti SANU - Etnografski institut, Beograd",
journal = "Glasnik Etnografskog Instituta SANU",
title = "Унутрашња мобилност становништва Србије у другој половини XX и на почетку XXI века",
pages = "553-567",
volume = "64",
number = "3",
doi = "10.2298/GEI151019005K",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12569"
}

Kokotović-Kanazir, V., Filipović, M.,& Magdalenić, I.. (2016). Унутрашња мобилност становништва Србије у другој половини XX и на почетку XXI века. in Glasnik Etnografskog Instituta SANU
Srpska akademija nauka i umetnosti SANU - Etnografski institut, Beograd., 64(3), 553-567.
https://doi.org/10.2298/GEI151019005K
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12569

Kokotović-Kanazir V, Filipović M, Magdalenić I. Унутрашња мобилност становништва Србије у другој половини XX и на почетку XXI века. in Glasnik Etnografskog Instituta SANU. 2016;64(3):553-567.
doi:10.2298/GEI151019005K
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12569 .

Kokotović-Kanazir, Vlasta, Filipović, Marko, Magdalenić, Ivana, "Унутрашња мобилност становништва Србије у другој половини XX и на почетку XXI века" in Glasnik Etnografskog Instituta SANU, 64, no. 3 (2016):553-567,
https://doi.org/10.2298/GEI151019005K .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12569 .