@phdthesis{
author = "Kokotović Kanazir, Vlasta",
year = "2021",
abstract = "Људски капитал представља један од битних фактора за одређивање друштвеног иекономског развоја. Неједнакост у образовању доводи до неједнакости на тржишту рада штоима за последицу дугорочно не искоришћеност људског капитала, а самим тим и смањенупродуктивност. У другој половини двадесетог века дошло је до повећања потреба заквалитетнијом тј. образованијом радном снагом, што је условило повећање броја лица која сешколују. Лица са већим степеном школске спреме, имају бољи приступ тржишту рада и већумогућност запослења. Ипак, и поред многобројних студија на тему нивоа и квалитетаобразовања, ова тема се и даље сматра недовољно истраженом. Као разлог за то, најчешће сенаводи недостатак адекватних података или проблем њихове упоредивости, као и различитостобразовних система од земље до земље.Циљ дисертације је утврђивање стања људског капитала у Србији, његових демографскиходредница и сагледавање детерминанти људског капитала кроз ширу перспективу увођењем идругих димензија од значаја за свеукупни друштвени и економски развој. Истраживање јеспроведено на простору Републике Србије и обухватило је 168 општина. Стање људскогкапитала посматрано је кроз достигнути ниво образовања сагледавањем трендова у нивоушколске спреме на основу пописних резултата у периоду од 1981. до 2011. године.Демографске одреднице људског капитала анализиране су избором најважнијих демографскихкарактеристика попут старости, пола, економске активности, а одређивање просторнихдиспаритета у нивоу људског капитала сагледано је кроз анализу нивоа школске спреме премапопулационој величини општина. Детерминанте развоја људског капитала анализиране суметодом композитних индекса које поред образованости укључују и демографску и социо-економску перспективу. Према добијеним вредностима индекса издвојени су типови општиназа сваку од анализираних области (демографија, образовање, социо-економски услови). Наоснову компонентиних индекса креиран је композитни Индекс развијености људскогкапитала, и на основу његових вредности издвојено је шест типова општина (три типа сарелативно повољним вредностима и три са неповољним вредностима људског капитала).Евалуација стања развијености људског капитала може послужити као смерница у даљемпреузимању акција са циљем адекватне популационе политике на локалном нивоу,усклађивања понуде образовања и потреба тржишта рада и успоравања процеса емиграцијемладог, високообразованог становништва., Human capital is one of the important factors in determining social and economicdevelopment. Inequality in education leads to inequality in the labor market, which results in longtermunderutilization of human capital, and thus reduced productivity. In the second half of thetwentieth century, there was an increase in the need for more quality and educated labor, which ledto an increase in the number of people attending school. People with a higher level of education havebetter access to the labor market and a greater possibility of employment. However, despite numerousstudies on the level and quality of education, this topic is still considered insufficiently researched.The reason for that is most often the lack of adequate data or the problem of their comparability, aswell as the diversity of education systems between countries. The aim of the dissertation is todetermine the state of human capital in Serbia, its demographic determinants and to consider thedeterminants of human capital through a broader perspective by introducing other dimensions,important for the overall social and economic development. The research was conducted on theterritory of the Republic of Serbia and included 168 municipalities. The state of human capital wasobserved through the achieved level of education by looking at trends in the level of education, basedon the Census results in the period from 1981 to 2011. Demographic determinants of human capitalwere analyzed by selecting the most important demographic characteristics, such as: age, gender andeconomic activity. Determining of spatial disparities in the achieved level of human capital was seenthrough the education analysis, according to the municipality’s population size. The determinants ofhuman capital development were analyzed using the method of composite indices, which, in additionto education, also include a demographic and socio-economic perspective. According to the obtainedvalues of the index, the types of municipalities were separated for each of the analyzed areas(demography, education, socio-economic conditions). Based on the component indices, a compositeHuman Capital Development Index was created, and based on its values, six types of municipalitieswere highlighted (three types with relatively favorable values and three with unfavorable values ofhuman capital). Evaluation of the human capital development can serve as a guideline in further actionwith the aim of adequate population policy at the local level, harmonizing the supply of educationand the needs of the labor market, which will decelerate the emigration of young, highly educatedpopulation in future.",
publisher = "Универзитет у Београду, Географски факултет",
journal = "Универзитет у Београду",
title = "Демографске одреднице развоја људског капитала у Србији",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_nardus_20635"
}
