TY  - CONF
AU  - Đorđević, Ivan
PY  - 2023
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/15521
AB  - Kao najpopularniji sport u Jugoslaviji, fudbal je okupirao pažnju velikog broja ljudi, uključujući i masovne posete stadionima. Ipak, sve do kraja sedamdesetih i početka osamdese tih godina 20. veka ne može se govoriti o fenomenu organizovanog navijanja niti o postojanju navijačkih grupa. Trend njihovog osnivanja u Jugoslaviji, najviše tokom osamdesetih, predstavljao je refleksiju sličnog procesa koji se deceniju pre odigravao prevashodno u zapadnoj Evropi. U ovom izlaganju biće analiziran process nastanka navijačkih grupa na području Jugoslavije, sa posebnim fokusom na uticaje engleskih i italijanskih navijača u kreiranju njihovog identiteta. Ovaj kulturni transfer karakterističan za formativni period organizovanih navijačkih grupa do kraja osamdesetih godina značajno je adaptiran u skladu sa sve prisutnijim uplivom nacionalističke ideologije među navijačima. U tom smislu, u izlaganju ću nastojati da ukažem na koji način su se elementi uvezene huliganske i ultras kulture sažimali sa etničkim nacionalizmom, rezultirajući u rastu političke relevantnosti navijačkog pokreta tokom procesa raspada Jugoslavije.
AB  - As the most popular sport in Yugoslavia, football has the power to attract a large number of people, including mass visits to stadiums. However, until the end of the 1970s and the beginning of the 1980s, organized fan groups did not exist. The trend of forming them in Yugoslavia, mostly during the 1980s, was a reflection of a similar process that had taken place a decade earlier, primarily in Western Europe. In this presentation, I will try to analyze the process of the formation of fan groups in Yugoslavia, focusing on the influence of English and Italian fan culture in the creation of their identity. This cultural transfer, characterizing the formative period of organized fan groups until the end of the 1980s, was significantly influenced by the ideology of growing nationalism among fans. I intend to show how elements of imported “hooligan” and “ultras” culture intertwined with ethnic nationalism, resulting in the rise of the fan movement’s political relevance during the process of the dissolution of Yugoslavia.
PB  - Beograd : Institut za evropske studije
C3  - Knjiga apstrakata: Naučni skup „Kulturni transfer Evropa-Srbija u socijalističkoj Jugoslaviji“ / Book of Abstracts: Scientific Conference “Cultural Transfer Europe-Serbia in Socialist Yugoslavia”, Beograd / Belgrade, 17.10.2023.
T1  - Od „ultrasa” do „patriota”. Transformacija navijačkih grupa u Jugoslaviji tokom osamdesetih godina 20. veka
T1  - From „Ultras” to „Patriots”: the Transformation of the Yugoslav Football Fan Groups in the 1980s
SP  - 5
EP  - 6
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15521
ER  - 

@conference{
author = "Đorđević, Ivan",
year = "2023",
abstract = "Kao najpopularniji sport u Jugoslaviji, fudbal je okupirao pažnju velikog broja ljudi, uključujući i masovne posete stadionima. Ipak, sve do kraja sedamdesetih i početka osamdese tih godina 20. veka ne može se govoriti o fenomenu organizovanog navijanja niti o postojanju navijačkih grupa. Trend njihovog osnivanja u Jugoslaviji, najviše tokom osamdesetih, predstavljao je refleksiju sličnog procesa koji se deceniju pre odigravao prevashodno u zapadnoj Evropi. U ovom izlaganju biće analiziran process nastanka navijačkih grupa na području Jugoslavije, sa posebnim fokusom na uticaje engleskih i italijanskih navijača u kreiranju njihovog identiteta. Ovaj kulturni transfer karakterističan za formativni period organizovanih navijačkih grupa do kraja osamdesetih godina značajno je adaptiran u skladu sa sve prisutnijim uplivom nacionalističke ideologije među navijačima. U tom smislu, u izlaganju ću nastojati da ukažem na koji način su se elementi uvezene huliganske i ultras kulture sažimali sa etničkim nacionalizmom, rezultirajući u rastu političke relevantnosti navijačkog pokreta tokom procesa raspada Jugoslavije., As the most popular sport in Yugoslavia, football has the power to attract a large number of people, including mass visits to stadiums. However, until the end of the 1970s and the beginning of the 1980s, organized fan groups did not exist. The trend of forming them in Yugoslavia, mostly during the 1980s, was a reflection of a similar process that had taken place a decade earlier, primarily in Western Europe. In this presentation, I will try to analyze the process of the formation of fan groups in Yugoslavia, focusing on the influence of English and Italian fan culture in the creation of their identity. This cultural transfer, characterizing the formative period of organized fan groups until the end of the 1980s, was significantly influenced by the ideology of growing nationalism among fans. I intend to show how elements of imported “hooligan” and “ultras” culture intertwined with ethnic nationalism, resulting in the rise of the fan movement’s political relevance during the process of the dissolution of Yugoslavia.",
publisher = "Beograd : Institut za evropske studije",
journal = "Knjiga apstrakata: Naučni skup „Kulturni transfer Evropa-Srbija u socijalističkoj Jugoslaviji“ / Book of Abstracts: Scientific Conference “Cultural Transfer Europe-Serbia in Socialist Yugoslavia”, Beograd / Belgrade, 17.10.2023.",
title = "Od „ultrasa” do „patriota”. Transformacija navijačkih grupa u Jugoslaviji tokom osamdesetih godina 20. veka, From „Ultras” to „Patriots”: the Transformation of the Yugoslav Football Fan Groups in the 1980s",
pages = "5-6",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15521"
}

Đorđević, I.. (2023). Od „ultrasa” do „patriota”. Transformacija navijačkih grupa u Jugoslaviji tokom osamdesetih godina 20. veka. in Knjiga apstrakata: Naučni skup „Kulturni transfer Evropa-Srbija u socijalističkoj Jugoslaviji“ / Book of Abstracts: Scientific Conference “Cultural Transfer Europe-Serbia in Socialist Yugoslavia”, Beograd / Belgrade, 17.10.2023.
Beograd : Institut za evropske studije., 5-6.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15521

Đorđević I. Od „ultrasa” do „patriota”. Transformacija navijačkih grupa u Jugoslaviji tokom osamdesetih godina 20. veka. in Knjiga apstrakata: Naučni skup „Kulturni transfer Evropa-Srbija u socijalističkoj Jugoslaviji“ / Book of Abstracts: Scientific Conference “Cultural Transfer Europe-Serbia in Socialist Yugoslavia”, Beograd / Belgrade, 17.10.2023.. 2023;:5-6.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15521 .

Đorđević, Ivan, "Od „ultrasa” do „patriota”. Transformacija navijačkih grupa u Jugoslaviji tokom osamdesetih godina 20. veka" in Knjiga apstrakata: Naučni skup „Kulturni transfer Evropa-Srbija u socijalističkoj Jugoslaviji“ / Book of Abstracts: Scientific Conference “Cultural Transfer Europe-Serbia in Socialist Yugoslavia”, Beograd / Belgrade, 17.10.2023. (2023):5-6,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15521 .

TY  - CONF
AU  - Đorđević, Ivan
PY  - 2023
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/15522
AB  - Sport ovisi o dominantnoj kulturi i njezinim vrijednostima. Društveni značaj sporta mijenja se s društvenim promjenama. Odnos sporta i nacionalizma u društveno-humanističkim znanostima često je istraživan u okviru tematike raspada Jugoslavije. Hromadžić (2014) medije drži polugama moći za hegemonijsku prevlast društvenih elita, a Hardt i Negri (2003) ističu da je ključna uloga medija da oblikuju javne diskurse. Usred političke i ekonomske krize 1980-ih jugoslavenski košarkaši postižu iznimne uspjehe. Opće mjesto kolektivnog sjećanja te epohe pobjeda je u finalu SP-a u Argentini u kolovozu 1990. godine. Prvi je cilj rada utvrditi i usporediti retoriku hrvatskih i srpskih tiskovina o košarkaškoj reprezentaciji Jugoslavije tijekom kolovoza i rujna 1990. u dnevnim listovima (Vjesnik, Večernji list, Slobodna Dalmacija, Sportske novosti, Politika, Borba, Dnevnik, Sport) i tjednicima (Sprint, Slobodni tjednik, Nedjeljna Dalmacija, Tempo, Nin, Duga). Drugi je cilj, korištenjem odabranih medijskih priloga nakon 1990., utvrditi konstrukciju diskursa o aferi „Divčeva gaženja hrvatske zastave“. U realizaciji istraživanja koristili smo metodu studija slučaja. Studija slučaja obuhvatna je istraživačka metoda koja uključuje korištenje različitih metodoloških alata, a usredotočena je na događaje unutar njihova konkretnog društvenog konteksta. U radu polazimo od teze da je „afera Divac“ tijekom 1990-ih medijskim rekonstrukcijama i nacionalističkim reinterpretacijama u javnosti postala svojevrsni mit.
PB  - Sveučilište Jurja Dobrile u Puli
PB  - Pulа : Sveučilište Jurja Dobrile
C3  - Knjiga sažetaka: 6. međunarodni znanstveni skup Socijalizam na klupi, "Krize i reforme", Pula, 28.9-30.9 2023. / Book of abstracts: 6th International Conference Socialism on the Bench, "Crises and Reforms", Pula 28.9-30.9 2023.
T1  - Sport, nacionalizam i medijska konstrukcija zbilje: Treća titula prvaka svijeta u košarci usred vrhunca jugoslavenske političke krize
SP  - 46
EP  - 46
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15522
ER  - 

@conference{
author = "Đorđević, Ivan",
year = "2023",
abstract = "Sport ovisi o dominantnoj kulturi i njezinim vrijednostima. Društveni značaj sporta mijenja se s društvenim promjenama. Odnos sporta i nacionalizma u društveno-humanističkim znanostima često je istraživan u okviru tematike raspada Jugoslavije. Hromadžić (2014) medije drži polugama moći za hegemonijsku prevlast društvenih elita, a Hardt i Negri (2003) ističu da je ključna uloga medija da oblikuju javne diskurse. Usred političke i ekonomske krize 1980-ih jugoslavenski košarkaši postižu iznimne uspjehe. Opće mjesto kolektivnog sjećanja te epohe pobjeda je u finalu SP-a u Argentini u kolovozu 1990. godine. Prvi je cilj rada utvrditi i usporediti retoriku hrvatskih i srpskih tiskovina o košarkaškoj reprezentaciji Jugoslavije tijekom kolovoza i rujna 1990. u dnevnim listovima (Vjesnik, Večernji list, Slobodna Dalmacija, Sportske novosti, Politika, Borba, Dnevnik, Sport) i tjednicima (Sprint, Slobodni tjednik, Nedjeljna Dalmacija, Tempo, Nin, Duga). Drugi je cilj, korištenjem odabranih medijskih priloga nakon 1990., utvrditi konstrukciju diskursa o aferi „Divčeva gaženja hrvatske zastave“. U realizaciji istraživanja koristili smo metodu studija slučaja. Studija slučaja obuhvatna je istraživačka metoda koja uključuje korištenje različitih metodoloških alata, a usredotočena je na događaje unutar njihova konkretnog društvenog konteksta. U radu polazimo od teze da je „afera Divac“ tijekom 1990-ih medijskim rekonstrukcijama i nacionalističkim reinterpretacijama u javnosti postala svojevrsni mit.",
publisher = "Sveučilište Jurja Dobrile u Puli, Pulа : Sveučilište Jurja Dobrile",
journal = "Knjiga sažetaka: 6. međunarodni znanstveni skup Socijalizam na klupi, "Krize i reforme", Pula, 28.9-30.9 2023. / Book of abstracts: 6th International Conference Socialism on the Bench, "Crises and Reforms", Pula 28.9-30.9 2023.",
title = "Sport, nacionalizam i medijska konstrukcija zbilje: Treća titula prvaka svijeta u košarci usred vrhunca jugoslavenske političke krize",
pages = "46-46",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15522"
}

Đorđević, I.. (2023). Sport, nacionalizam i medijska konstrukcija zbilje: Treća titula prvaka svijeta u košarci usred vrhunca jugoslavenske političke krize. in Knjiga sažetaka: 6. međunarodni znanstveni skup Socijalizam na klupi, "Krize i reforme", Pula, 28.9-30.9 2023. / Book of abstracts: 6th International Conference Socialism on the Bench, "Crises and Reforms", Pula 28.9-30.9 2023.
Sveučilište Jurja Dobrile u Puli., 46-46.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15522

Đorđević I. Sport, nacionalizam i medijska konstrukcija zbilje: Treća titula prvaka svijeta u košarci usred vrhunca jugoslavenske političke krize. in Knjiga sažetaka: 6. međunarodni znanstveni skup Socijalizam na klupi, "Krize i reforme", Pula, 28.9-30.9 2023. / Book of abstracts: 6th International Conference Socialism on the Bench, "Crises and Reforms", Pula 28.9-30.9 2023.. 2023;:46-46.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15522 .

Đorđević, Ivan, "Sport, nacionalizam i medijska konstrukcija zbilje: Treća titula prvaka svijeta u košarci usred vrhunca jugoslavenske političke krize" in Knjiga sažetaka: 6. međunarodni znanstveni skup Socijalizam na klupi, "Krize i reforme", Pula, 28.9-30.9 2023. / Book of abstracts: 6th International Conference Socialism on the Bench, "Crises and Reforms", Pula 28.9-30.9 2023. (2023):46-46,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15522 .

TY  - CONF
AU  - Đorđević, Ivan
PY  - 2023
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/15501
AB  - Roma are arguably one of the most vulnerable and discriminated communities in Europe, which is particularly the case in Central and South East Europe. Their status mostly derives from long-lasting discrimination and marginalization, which leads to extreme poverty, low educational status, unemployment and bad living conditions. Until recently, significant number of Roma didn't have access to the health care system due to their "invisible status" as a consequence of the lack of identification documents. In this presentation I will focus on the specific case of Roma living conditions in Serbia, particularly during the first year of the Covid-19 pandemic. The government measures such widely popular "lockdowns", limited access to health care etc., had a serious impact on many Serbian citizens. However, the most deteriorating effect of the Covid-19 related policies was on the most vulnerable population – Roma communities. Since most of them are involved in the "grey economy", depending on collecting and selling goods in the streets or in green markets, the impact of restricted mobility left them without a main source of income. Without social protection and security guaranteed by the state, they were left alone, depending only on occasional efforts made by centers for social work, humanitarian organizations and INGOs who had provided food and basic goods. Deriving from ethnographic data collected in various Roma settlements, in this presentation I will show the strategies of care developed within communities, facing not just the pandemic condition, but also structural constraints related to their accessibility to services available to other citizens in Serbia.
PB  - Zadar : Sveučilište u Zadru i Institut za filozofiju i društvenu teoriju
C3  - Book of abstracts: International conference In the Frictions: Fragments of Care, Health and Wellbeing in the Balkans, Zadar, April 27-29 2023.
T1  - The Forgotten People. Roma in Serbia During the Covid-19 Crisis
SP  - 23
EP  - 23
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15501
ER  - 

@conference{
author = "Đorđević, Ivan",
year = "2023",
abstract = "Roma are arguably one of the most vulnerable and discriminated communities in Europe, which is particularly the case in Central and South East Europe. Their status mostly derives from long-lasting discrimination and marginalization, which leads to extreme poverty, low educational status, unemployment and bad living conditions. Until recently, significant number of Roma didn't have access to the health care system due to their "invisible status" as a consequence of the lack of identification documents. In this presentation I will focus on the specific case of Roma living conditions in Serbia, particularly during the first year of the Covid-19 pandemic. The government measures such widely popular "lockdowns", limited access to health care etc., had a serious impact on many Serbian citizens. However, the most deteriorating effect of the Covid-19 related policies was on the most vulnerable population – Roma communities. Since most of them are involved in the "grey economy", depending on collecting and selling goods in the streets or in green markets, the impact of restricted mobility left them without a main source of income. Without social protection and security guaranteed by the state, they were left alone, depending only on occasional efforts made by centers for social work, humanitarian organizations and INGOs who had provided food and basic goods. Deriving from ethnographic data collected in various Roma settlements, in this presentation I will show the strategies of care developed within communities, facing not just the pandemic condition, but also structural constraints related to their accessibility to services available to other citizens in Serbia.",
publisher = "Zadar : Sveučilište u Zadru i Institut za filozofiju i društvenu teoriju",
journal = "Book of abstracts: International conference In the Frictions: Fragments of Care, Health and Wellbeing in the Balkans, Zadar, April 27-29 2023.",
title = "The Forgotten People. Roma in Serbia During the Covid-19 Crisis",
pages = "23-23",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15501"
}

Đorđević, I.. (2023). The Forgotten People. Roma in Serbia During the Covid-19 Crisis. in Book of abstracts: International conference In the Frictions: Fragments of Care, Health and Wellbeing in the Balkans, Zadar, April 27-29 2023.
Zadar : Sveučilište u Zadru i Institut za filozofiju i društvenu teoriju., 23-23.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15501

Đorđević I. The Forgotten People. Roma in Serbia During the Covid-19 Crisis. in Book of abstracts: International conference In the Frictions: Fragments of Care, Health and Wellbeing in the Balkans, Zadar, April 27-29 2023.. 2023;:23-23.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15501 .

Đorđević, Ivan, "The Forgotten People. Roma in Serbia During the Covid-19 Crisis" in Book of abstracts: International conference In the Frictions: Fragments of Care, Health and Wellbeing in the Balkans, Zadar, April 27-29 2023. (2023):23-23,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15501 .

TY  - CONF
AU  - Đorđević, Ivan
PY  - 2022
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/15502
AB  - Racism occurring on football stadiums is still a major problem across Europe today, indicating that, despite many efforts, this phenomenon is not decreasing. Such tendencies are also present in stadiums in Serbia. Unlike other countries, primarily in Western Europe, this problem in Serbia, however, is not yet recognized and addressed. Although numerous fines imposed by international football bodies due to racist outbursts testify that the problem exists, the authorities and the public in Serbia do not pay much attention to the phenomenon of racism. In this presentation, I will focus on the analysis of the reasons why this negative phenomenon is largely ignored. First of all, I will focus on the perception of racism as a phenomenon mostly related to the West, but also on the prevailing culture of the extreme right, which represents the political mainstream of fan groups in Serbia.
PB  - Zagreb : University, Faculty of Humanities and Social Sciences, Department of Ethnology and Cultural Anthropology
C3  - Book of abstracts: International conference Sport as a Medium of Social Inclusion and Participation, Sep 29 - Oct 1 2022
T1  - Football in Serbia and Racism. Between Denial and Resentment
SP  - 33
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15502
ER  - 

@conference{
author = "Đorđević, Ivan",
year = "2022",
abstract = "Racism occurring on football stadiums is still a major problem across Europe today, indicating that, despite many efforts, this phenomenon is not decreasing. Such tendencies are also present in stadiums in Serbia. Unlike other countries, primarily in Western Europe, this problem in Serbia, however, is not yet recognized and addressed. Although numerous fines imposed by international football bodies due to racist outbursts testify that the problem exists, the authorities and the public in Serbia do not pay much attention to the phenomenon of racism. In this presentation, I will focus on the analysis of the reasons why this negative phenomenon is largely ignored. First of all, I will focus on the perception of racism as a phenomenon mostly related to the West, but also on the prevailing culture of the extreme right, which represents the political mainstream of fan groups in Serbia.",
publisher = "Zagreb : University, Faculty of Humanities and Social Sciences, Department of Ethnology and Cultural Anthropology",
journal = "Book of abstracts: International conference Sport as a Medium of Social Inclusion and Participation, Sep 29 - Oct 1 2022",
title = "Football in Serbia and Racism. Between Denial and Resentment",
pages = "33",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15502"
}

Đorđević, I.. (2022). Football in Serbia and Racism. Between Denial and Resentment. in Book of abstracts: International conference Sport as a Medium of Social Inclusion and Participation, Sep 29 - Oct 1 2022
Zagreb : University, Faculty of Humanities and Social Sciences, Department of Ethnology and Cultural Anthropology., 33.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15502

Đorđević I. Football in Serbia and Racism. Between Denial and Resentment. in Book of abstracts: International conference Sport as a Medium of Social Inclusion and Participation, Sep 29 - Oct 1 2022. 2022;:33.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15502 .

Đorđević, Ivan, "Football in Serbia and Racism. Between Denial and Resentment" in Book of abstracts: International conference Sport as a Medium of Social Inclusion and Participation, Sep 29 - Oct 1 2022 (2022):33,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15502 .

TY  - CHAP
AU  - Đorđević, Ivan
PY  - 2022
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/14916
AB  - Ромска заједница у Пироту је бројна и према по¬следњем попису становништва чини скоро 5 одсто становника овог града. У последњој деценији видљива је све већа активност локалних ромских организација у погледу решавања бројних проблема са којима се суочавају Роми, не само у Пироту. Веома важан сегмент ових актив¬ности, које су пре свега усмерене ка инклузији Рома и побољшању њи¬ховог економског и социјалног статуса, јесте рад на очувању и промо¬цији ромске културе, као важног елемента идентитета Рома у Пироту. У овом излагању ћу представити студију случаја културне манифестације под називом „Роми своме граду”, коју у Пироту већ око деценију орга¬низује локална невладина организација „Тернипе”. Настојаћу да пока¬жем стратегије и начин на који се ромска култура представља широј заједници, истовремено као аутентични културни корпус Рома, али и део заједничког локалног идентитета града Пирота и околине. На тај начин представљање елемената ромске културе има функцију снажења кохезије унутар саме ромске заједнице, али и интегративну функцију у односу на шире друштвено окружење у коме су, на жалост, Роми често маргинализована друштвена група.
AB  - The Roma community in Pirot is numerous and counts almost 5% of the city’s population, according to the census from 2011. During the last decade a growing activity of local Roma organizations is noted, mainly focusing on nu¬merous problems caused by difficult social and economic position of Roma com¬munities in Pirot and in Serbia. Their work primarily focuses on Roma inclusion and on improving their economic and social status. At the same time, integral part of their activities is the work on preserving and promoting Roma culture, as an important element of Roma identity in Pirot. In this paper, I will present a case study of a cultural event “Roma to Their City”, which is organized in Pirot for more than a decade by the local NGO “Ternipe”. I will show the strategies of representation of Roma culture to the wider community, at the same time being a part of authentic Roma cultural heritage, but also a part of the shared local identity of Pirot. In this way, the presentation of elements of Roma culture has a twofold purpose – to strengthen the internal cohesion of the Roma community, and to serve as an integrative means in relation to the wider social environment in which, unfortunately, Roma are often marginalized and discriminated.
PB  - Београд : САНУ / Belgrade : SASA
T2  - Допринос Рома култури народа у Србији: зборник радова са научног скупа одржаног 22. октобра 2021. / The Contribution of Roma to the Cultures of People in Serbia: Proceedings of the Scientific Conference Held on October 22, 2021.
T1  - „Роми своме граду“ – ромска заједница у Пироту и њен допринос култури и идентитету града
T1  - “Roma to their City” – Roma Community in Pirot and their Contribution to Culture and Identity of the Town
SP  - 213
EP  - 227
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14916
ER  - 

@inbook{
author = "Đorđević, Ivan",
year = "2022",
abstract = "Ромска заједница у Пироту је бројна и према по¬следњем попису становништва чини скоро 5 одсто становника овог града. У последњој деценији видљива је све већа активност локалних ромских организација у погледу решавања бројних проблема са којима се суочавају Роми, не само у Пироту. Веома важан сегмент ових актив¬ности, које су пре свега усмерене ка инклузији Рома и побољшању њи¬ховог економског и социјалног статуса, јесте рад на очувању и промо¬цији ромске културе, као важног елемента идентитета Рома у Пироту. У овом излагању ћу представити студију случаја културне манифестације под називом „Роми своме граду”, коју у Пироту већ око деценију орга¬низује локална невладина организација „Тернипе”. Настојаћу да пока¬жем стратегије и начин на који се ромска култура представља широј заједници, истовремено као аутентични културни корпус Рома, али и део заједничког локалног идентитета града Пирота и околине. На тај начин представљање елемената ромске културе има функцију снажења кохезије унутар саме ромске заједнице, али и интегративну функцију у односу на шире друштвено окружење у коме су, на жалост, Роми често маргинализована друштвена група., The Roma community in Pirot is numerous and counts almost 5% of the city’s population, according to the census from 2011. During the last decade a growing activity of local Roma organizations is noted, mainly focusing on nu¬merous problems caused by difficult social and economic position of Roma com¬munities in Pirot and in Serbia. Their work primarily focuses on Roma inclusion and on improving their economic and social status. At the same time, integral part of their activities is the work on preserving and promoting Roma culture, as an important element of Roma identity in Pirot. In this paper, I will present a case study of a cultural event “Roma to Their City”, which is organized in Pirot for more than a decade by the local NGO “Ternipe”. I will show the strategies of representation of Roma culture to the wider community, at the same time being a part of authentic Roma cultural heritage, but also a part of the shared local identity of Pirot. In this way, the presentation of elements of Roma culture has a twofold purpose – to strengthen the internal cohesion of the Roma community, and to serve as an integrative means in relation to the wider social environment in which, unfortunately, Roma are often marginalized and discriminated.",
publisher = "Београд : САНУ / Belgrade : SASA",
journal = "Допринос Рома култури народа у Србији: зборник радова са научног скупа одржаног 22. октобра 2021. / The Contribution of Roma to the Cultures of People in Serbia: Proceedings of the Scientific Conference Held on October 22, 2021.",
booktitle = "„Роми своме граду“ – ромска заједница у Пироту и њен допринос култури и идентитету града, “Roma to their City” – Roma Community in Pirot and their Contribution to Culture and Identity of the Town",
pages = "213-227",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14916"
}

Đorđević, I.. (2022). „Роми своме граду“ – ромска заједница у Пироту и њен допринос култури и идентитету града. in Допринос Рома култури народа у Србији: зборник радова са научног скупа одржаног 22. октобра 2021. / The Contribution of Roma to the Cultures of People in Serbia: Proceedings of the Scientific Conference Held on October 22, 2021.
Београд : САНУ / Belgrade : SASA., 213-227.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14916

Đorđević I. „Роми своме граду“ – ромска заједница у Пироту и њен допринос култури и идентитету града. in Допринос Рома култури народа у Србији: зборник радова са научног скупа одржаног 22. октобра 2021. / The Contribution of Roma to the Cultures of People in Serbia: Proceedings of the Scientific Conference Held on October 22, 2021.. 2022;:213-227.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14916 .

Đorđević, Ivan, "„Роми своме граду“ – ромска заједница у Пироту и њен допринос култури и идентитету града" in Допринос Рома култури народа у Србији: зборник радова са научног скупа одржаног 22. октобра 2021. / The Contribution of Roma to the Cultures of People in Serbia: Proceedings of the Scientific Conference Held on October 22, 2021. (2022):213-227,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14916 .

TY  - CHAP
AU  - Ђорђевић, Иван
PY  - 2022
UR  - http://anthroserbiabooks.org/index.php/asb/catalog/book/31
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/13987
AB  - Протекле три деценије донеле су дубинску трансформацију фудбала, некада перципираног као “народна игра”, чија је основна особина била 
инклузивност. Kомерцијализација овог спорта у великој мери је направила 
јаз између традиционалних пратилаца ове игре и фудбалских клубова чија 
оријентација се са локалног нивоа проширила на глобални. У овом раду намеравам да се усредсредим на студију случаја неуспешног покушаја формирања „Супер лиге“, такмичења које је требало да створи ексклузиван клуб 
најбогатијих европских тимова чије чланство не би зависило од успеха у националним првенствима. Циљ овог рада је превасходно анализа медијског 
садржаја повезаног са покретањем Супер Лиге, са посебним акцентом на 
креирање наратива о „пропасти фудбала“ и „спасиоцима“ игре од насртаја 
„отуђених“ власника и председника клубова. У раду полазим од претпоставке да је формирање наведеног такмичења перципирано као политички 
догађај par excellence.
AB  - In the past 30 years, football has gone through a deep transformation. 
Once perceived as a “people’s game”, whose basic feature was inclusiveness, the game 
became deeply commercialized. The commercialization of this sport has largely created a gap between the traditional followers of this game and football clubs whose 
orientation has expanded from the local level to the global market. In this paper, I 
intend to focus on the case study of the failed attempt to form so called “European 
Super League” (ESL), a competition that was supposed to create an exclusive club 
of the richest European teams whose membership would not depend on success in 
national championships. The aim of this work is primarily the analysis of media content related to the launch of the Super League, with a special emphasis on the creation of narratives about the “doom of football” and the “saviours” of the game from 
the “alienated” club owners and presidents. The main assumption in this article is 
that the formation of the ESL has been perceived as a political event par excellence.
PB  - Beograd : Univerzitet, Filozofski fakultet
T2  - Antropologija sporta, igara i detinjstva : zbornik radova  u čast dr Aleksandra Krela (1968–2021)
T1  - Против модерног фудбала? Европска Супер Лига и будућност ’народне игре’ / Against Modern Football? The European Super League and the Future of the ‘People’s Game’
SP  - 217
EP  - 231, 270
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13987
ER  - 

@inbook{
author = "Ђорђевић, Иван",
year = "2022",
abstract = "Протекле три деценије донеле су дубинску трансформацију фудбала, некада перципираног као “народна игра”, чија је основна особина била 
инклузивност. Kомерцијализација овог спорта у великој мери је направила 
јаз између традиционалних пратилаца ове игре и фудбалских клубова чија 
оријентација се са локалног нивоа проширила на глобални. У овом раду намеравам да се усредсредим на студију случаја неуспешног покушаја формирања „Супер лиге“, такмичења које је требало да створи ексклузиван клуб 
најбогатијих европских тимова чије чланство не би зависило од успеха у националним првенствима. Циљ овог рада је превасходно анализа медијског 
садржаја повезаног са покретањем Супер Лиге, са посебним акцентом на 
креирање наратива о „пропасти фудбала“ и „спасиоцима“ игре од насртаја 
„отуђених“ власника и председника клубова. У раду полазим од претпоставке да је формирање наведеног такмичења перципирано као политички 
догађај par excellence., In the past 30 years, football has gone through a deep transformation. 
Once perceived as a “people’s game”, whose basic feature was inclusiveness, the game 
became deeply commercialized. The commercialization of this sport has largely created a gap between the traditional followers of this game and football clubs whose 
orientation has expanded from the local level to the global market. In this paper, I 
intend to focus on the case study of the failed attempt to form so called “European 
Super League” (ESL), a competition that was supposed to create an exclusive club 
of the richest European teams whose membership would not depend on success in 
national championships. The aim of this work is primarily the analysis of media content related to the launch of the Super League, with a special emphasis on the creation of narratives about the “doom of football” and the “saviours” of the game from 
the “alienated” club owners and presidents. The main assumption in this article is 
that the formation of the ESL has been perceived as a political event par excellence.",
publisher = "Beograd : Univerzitet, Filozofski fakultet",
journal = "Antropologija sporta, igara i detinjstva : zbornik radova  u čast dr Aleksandra Krela (1968–2021)",
booktitle = "Против модерног фудбала? Европска Супер Лига и будућност ’народне игре’ / Against Modern Football? The European Super League and the Future of the ‘People’s Game’",
pages = "217-231, 270",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13987"
}

Ђорђевић, И.. (2022). Против модерног фудбала? Европска Супер Лига и будућност ’народне игре’ / Against Modern Football? The European Super League and the Future of the ‘People’s Game’. in Antropologija sporta, igara i detinjstva : zbornik radova  u čast dr Aleksandra Krela (1968–2021)
Beograd : Univerzitet, Filozofski fakultet., 217-231, 270.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13987

Ђорђевић И. Против модерног фудбала? Европска Супер Лига и будућност ’народне игре’ / Against Modern Football? The European Super League and the Future of the ‘People’s Game’. in Antropologija sporta, igara i detinjstva : zbornik radova  u čast dr Aleksandra Krela (1968–2021). 2022;:217-231, 270.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13987 .

Ђорђевић, Иван, "Против модерног фудбала? Европска Супер Лига и будућност ’народне игре’ / Against Modern Football? The European Super League and the Future of the ‘People’s Game’" in Antropologija sporta, igara i detinjstva : zbornik radova  u čast dr Aleksandra Krela (1968–2021) (2022):217-231, 270,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13987 .

TY  - JOUR
AU  - Trifunović, Vesna
AU  - Đorđević, Ivan
PY  - 2021
UR  - https://www.ei.sanu.ac.rs/index.php/gei
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/12487
AB  - У овом раду разматрају се различита значења и коришћења појма „нове нормалности“, 
узимајући у обзир историјску перспективу и савремену употребу термина који је 
поново заживео као последица избијања пандемије ковида 19. Аутори се фокусирају 
на низ процеса који кроз овај појам дефинишу свакодневни живот у пандемијским 
околностима, условљених потребом за прилагођавањем, али и друштвеним 
преговарањем и репозиционирањем различитих актера на позицијама моћи. 
Непредвидљиви исход пандемије која и даље траје у том смислу додатно даје на 
значају проучавању новонасталих околности и њиховог сагледавања из различитих 
аспеката у оквиру друштвено-хуманистичких наука, чему је посвећен и овај темат.
AB  - This paper discusses the different meanings and uses of the term “new normal” by taking 
into account the historical perspective and contemporary use of the term which has reemerged as a consequence of the outbreak of the COVID-19 pandemic. The authors focus on 
the processes that through this term define everyday life in pandemic circumstances, 
determined by the need for adjusting and for (re)negotiating and (re)positioning of diverse 
actors in positions of power. The unpredictable outcome of the still-ongoing pandemic 
additionally gives importance to the study of these new circumstances within social sciences 
and humanities, to which this special issue is dedicated to.
PB  - Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA
T2  - Гласник Етнографског Института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
T1  - Култура „новe нормалности“ – значење и  употреба појма
T1  - Culture of the “New Normal” – Terminological Meaning(s)  and Use(s)
SP  - 519
EP  - 530
VL  - 69
IS  - 3
DO  - 10.2298/GEI2103519T
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12487
ER  - 

@article{
author = "Trifunović, Vesna and Đorđević, Ivan",
year = "2021",
abstract = "У овом раду разматрају се различита значења и коришћења појма „нове нормалности“, 
узимајући у обзир историјску перспективу и савремену употребу термина који је 
поново заживео као последица избијања пандемије ковида 19. Аутори се фокусирају 
на низ процеса који кроз овај појам дефинишу свакодневни живот у пандемијским 
околностима, условљених потребом за прилагођавањем, али и друштвеним 
преговарањем и репозиционирањем различитих актера на позицијама моћи. 
Непредвидљиви исход пандемије која и даље траје у том смислу додатно даје на 
значају проучавању новонасталих околности и њиховог сагледавања из различитих 
аспеката у оквиру друштвено-хуманистичких наука, чему је посвећен и овај темат., This paper discusses the different meanings and uses of the term “new normal” by taking 
into account the historical perspective and contemporary use of the term which has reemerged as a consequence of the outbreak of the COVID-19 pandemic. The authors focus on 
the processes that through this term define everyday life in pandemic circumstances, 
determined by the need for adjusting and for (re)negotiating and (re)positioning of diverse 
actors in positions of power. The unpredictable outcome of the still-ongoing pandemic 
additionally gives importance to the study of these new circumstances within social sciences 
and humanities, to which this special issue is dedicated to.",
publisher = "Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA",
journal = "Гласник Етнографског Института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA",
title = "Култура „новe нормалности“ – значење и  употреба појма, Culture of the “New Normal” – Terminological Meaning(s)  and Use(s)",
pages = "519-530",
volume = "69",
number = "3",
doi = "10.2298/GEI2103519T",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12487"
}

Trifunović, V.,& Đorđević, I.. (2021). Култура „новe нормалности“ – значење и  употреба појма. in Гласник Етнографског Института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA., 69(3), 519-530.
https://doi.org/10.2298/GEI2103519T
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12487

Trifunović V, Đorđević I. Култура „новe нормалности“ – значење и  употреба појма. in Гласник Етнографског Института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA. 2021;69(3):519-530.
doi:10.2298/GEI2103519T
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12487 .

Trifunović, Vesna, Đorđević, Ivan, "Култура „новe нормалности“ – значење и  употреба појма" in Гласник Етнографског Института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA, 69, no. 3 (2021):519-530,
https://doi.org/10.2298/GEI2103519T .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12487 .

TY  - CHAP
AU  - Ђорђевић, Иван
PY  - 2021
UR  - https://plus.cobiss.net/cobiss/sr/sr/bib/51549961
UR  - https://www.sanu.ac.rs/wp-content/uploads/2020/12/PROGRAM-prava-deteta-10.12.2020.pdf
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/14926
AB  - Дечји бракови представљају праксу која је још увек присутна у Србији, нарочито међу сиромашним становништвом у руралним пределима. Ова пракса је најзаступљенија у ромским заједницама, где се, према истраживањима, више од половине девојчица удаје пре навршене осамнаесте године живота. Овај чланак је посвећен анализи кључних фактора који утичу на постојање и репродукцију праксе дечјих бракова, узимајући у обзир широк спектар фактора ризика и промена који су активни у ромским заједницама. У фокус ће посебно бити стављени фактори попут социјалних и културних норми, економски положај и образовање, као и дискриминација и маргинализација ромских заједница у Србији. Закључци изнети у овом тексту засновани су на етнографским истраживањима вршеним од 2017. до 2020. године у више градова у Србији. На основу дубинских увида добијених током разговора са испитаницима, настојаћу да укажем на које начине 
маргинализовано окружење у коме се налази већина ромских заједница у Србији, утиче на дефинисање животних перспектива дечака и девојчица, где је ступање у малолетнички брак само једна од видљивих манифестација.
AB  - Child marriages are still present in Serbia, especially in rural areas and among communities facing poverty. This practice is most prevalent within Roma communities, where, according to various studies, more than a half of girls marry before the age of 18. This article aims to analyze the key factors which determine the existence and reproduction of the practice of child marriage, taking into account the wide range of risk factors as well as factors of change present in Roma communities. The focus will be placed on issues of social and cultural norms, economic status and education, as well as discrimination and marginalization of Roma communities in Serbia. Conclusions presented in this article are based on ethnographic research conducted during 2017 and 2018 in several cities in Serbia. Based on in-depth insights gained during the interviews with the respondents, I point out how marginalized environment, in which the most of Roma communities in Serbia live, affects the life perspective of boys and girls with child marriage being just one of the visible manifestations.
PB  - Београд : САНУ / Belgrade : SASA
T2  - 30 година примене Конвенције Уједињених нација о правима детета – савремени аспекти: зборник радова са научног скупа одржаног 10. децембра 2020. / 30 Years of Applying The United Nations Convention on the Rights of a Child – Contemporary Approach: Proceedings of the Scientific Conference Held on December 10, 2020.
T1  - Дечји бракови у ромским заједницама у Србији – без права на избор?
T1  - Child Marriages in Roma Population in Serbia – without the Right to Choose?
SP  - 227
EP  - 242
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14926
ER  - 

@inbook{
author = "Ђорђевић, Иван",
year = "2021",
abstract = "Дечји бракови представљају праксу која је још увек присутна у Србији, нарочито међу сиромашним становништвом у руралним пределима. Ова пракса је најзаступљенија у ромским заједницама, где се, према истраживањима, више од половине девојчица удаје пре навршене осамнаесте године живота. Овај чланак је посвећен анализи кључних фактора који утичу на постојање и репродукцију праксе дечјих бракова, узимајући у обзир широк спектар фактора ризика и промена који су активни у ромским заједницама. У фокус ће посебно бити стављени фактори попут социјалних и културних норми, економски положај и образовање, као и дискриминација и маргинализација ромских заједница у Србији. Закључци изнети у овом тексту засновани су на етнографским истраживањима вршеним од 2017. до 2020. године у више градова у Србији. На основу дубинских увида добијених током разговора са испитаницима, настојаћу да укажем на које начине 
маргинализовано окружење у коме се налази већина ромских заједница у Србији, утиче на дефинисање животних перспектива дечака и девојчица, где је ступање у малолетнички брак само једна од видљивих манифестација., Child marriages are still present in Serbia, especially in rural areas and among communities facing poverty. This practice is most prevalent within Roma communities, where, according to various studies, more than a half of girls marry before the age of 18. This article aims to analyze the key factors which determine the existence and reproduction of the practice of child marriage, taking into account the wide range of risk factors as well as factors of change present in Roma communities. The focus will be placed on issues of social and cultural norms, economic status and education, as well as discrimination and marginalization of Roma communities in Serbia. Conclusions presented in this article are based on ethnographic research conducted during 2017 and 2018 in several cities in Serbia. Based on in-depth insights gained during the interviews with the respondents, I point out how marginalized environment, in which the most of Roma communities in Serbia live, affects the life perspective of boys and girls with child marriage being just one of the visible manifestations.",
publisher = "Београд : САНУ / Belgrade : SASA",
journal = "30 година примене Конвенције Уједињених нација о правима детета – савремени аспекти: зборник радова са научног скупа одржаног 10. децембра 2020. / 30 Years of Applying The United Nations Convention on the Rights of a Child – Contemporary Approach: Proceedings of the Scientific Conference Held on December 10, 2020.",
booktitle = "Дечји бракови у ромским заједницама у Србији – без права на избор?, Child Marriages in Roma Population in Serbia – without the Right to Choose?",
pages = "227-242",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14926"
}

Ђорђевић, И.. (2021). Дечји бракови у ромским заједницама у Србији – без права на избор?. in 30 година примене Конвенције Уједињених нација о правима детета – савремени аспекти: зборник радова са научног скупа одржаног 10. децембра 2020. / 30 Years of Applying The United Nations Convention on the Rights of a Child – Contemporary Approach: Proceedings of the Scientific Conference Held on December 10, 2020.
Београд : САНУ / Belgrade : SASA., 227-242.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14926

Ђорђевић И. Дечји бракови у ромским заједницама у Србији – без права на избор?. in 30 година примене Конвенције Уједињених нација о правима детета – савремени аспекти: зборник радова са научног скупа одржаног 10. децембра 2020. / 30 Years of Applying The United Nations Convention on the Rights of a Child – Contemporary Approach: Proceedings of the Scientific Conference Held on December 10, 2020.. 2021;:227-242.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14926 .

Ђорђевић, Иван, "Дечји бракови у ромским заједницама у Србији – без права на избор?" in 30 година примене Конвенције Уједињених нација о правима детета – савремени аспекти: зборник радова са научног скупа одржаног 10. децембра 2020. / 30 Years of Applying The United Nations Convention on the Rights of a Child – Contemporary Approach: Proceedings of the Scientific Conference Held on December 10, 2020. (2021):227-242,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14926 .

TY  - CONF
AU  - Đorđević, Ivan
PY  - 2021
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/15523
AB  - Ромска заједница у Пироту је бројна и према последњем попису становништва чини скоро 5 одсто становника овог града. У последњој деценији видљива је све већа активност локалних ромских организација у погледу решавања бројних проблема са којима се суочавају Роми, не само у Пироту. Веома важан сегмент ових активности, које су пре свега усмерене ка инклузији Рома и побољшању њиховог економског и социјалног статуса, јесте рад на очувању и промоцији ромске културе, као важног елемента идентитета Рома у Пироту. У овом излагању ћу представити студију случаја културне манифестације под називом „Роми своме граду”, коју у Пироту већ око деценију организује локална невладина организације „Тернипе”. Настојаћу да покажем стратегије на који начин се ромска култура представља широј заједници, истовремено као аутентични културни корпус Рома, али и део заједничког локалног идентитета града Пирота и околине. На тај начин представљање елемената ромске културе има функцију снажења кохезије унутар саме ромске заједнице, али и интегративну функцију у односу на шире друштвено окружење у коме су, на жалост, Роми често маргинализована друштвена група.
PB  - Београд : САНУ
C3  - Књига апстраката: Научна конференција Допринос Рома култури народа у Србији, САНУ, 22.10.2021.
T1  - Ромска заједница у Пироту и њен допринос култури и идентитету града
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15523
ER  - 

@conference{
author = "Đorđević, Ivan",
year = "2021",
abstract = "Ромска заједница у Пироту је бројна и према последњем попису становништва чини скоро 5 одсто становника овог града. У последњој деценији видљива је све већа активност локалних ромских организација у погледу решавања бројних проблема са којима се суочавају Роми, не само у Пироту. Веома важан сегмент ових активности, које су пре свега усмерене ка инклузији Рома и побољшању њиховог економског и социјалног статуса, јесте рад на очувању и промоцији ромске културе, као важног елемента идентитета Рома у Пироту. У овом излагању ћу представити студију случаја културне манифестације под називом „Роми своме граду”, коју у Пироту већ око деценију организује локална невладина организације „Тернипе”. Настојаћу да покажем стратегије на који начин се ромска култура представља широј заједници, истовремено као аутентични културни корпус Рома, али и део заједничког локалног идентитета града Пирота и околине. На тај начин представљање елемената ромске културе има функцију снажења кохезије унутар саме ромске заједнице, али и интегративну функцију у односу на шире друштвено окружење у коме су, на жалост, Роми често маргинализована друштвена група.",
publisher = "Београд : САНУ",
journal = "Књига апстраката: Научна конференција Допринос Рома култури народа у Србији, САНУ, 22.10.2021.",
title = "Ромска заједница у Пироту и њен допринос култури и идентитету града",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15523"
}

Đorđević, I.. (2021). Ромска заједница у Пироту и њен допринос култури и идентитету града. in Књига апстраката: Научна конференција Допринос Рома култури народа у Србији, САНУ, 22.10.2021.
Београд : САНУ..
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15523

Đorđević I. Ромска заједница у Пироту и њен допринос култури и идентитету града. in Књига апстраката: Научна конференција Допринос Рома култури народа у Србији, САНУ, 22.10.2021.. 2021;.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15523 .

Đorđević, Ivan, "Ромска заједница у Пироту и њен допринос култури и идентитету града" in Књига апстраката: Научна конференција Допринос Рома култури народа у Србији, САНУ, 22.10.2021. (2021),
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15523 .

TY  - JOUR
AU  - Ђорђевић, Иван
PY  - 2019
UR  - http://www.ei.sanu.ac.rs/index.php/gei/article/view/827/739
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/7531
AB  - У овом раду настојаћу да покажем на који начин се у савременој Србији конструише медијска слика о фудбалским навијачима као хулиганима, чије деловање производи изразито негативне последице по ширу друштвену заједницу. Основна претпоставка од које полазим јесте постојање терминолошког неспоразума у локалним медијима и међу креаторима јавних политика око дефинисања појма фудбалског навијача. Са једне стране, присутно насиље на фудбалским утакмицама, како вербално тако и конкретно, често се пренебрегава у медијском извештавању. Са друге, о особама из криминалног миљеа, које се често представљају као вође навијача, говори се у сензационалистичким терминима, истовремено их поистовећујући са целим навијачким покретом. Из оваквог парадокса проистиче пре свега креирање таквог дискурса у коме се обрачуни криминалних група поистовећују са насиљем навијача-хулигана. Тако креирани дискурс се из јавности прелива и на поље јавних политика, где се решавање проблема насиља на спортским примедбама суштински перципира као безбедносни проблем који државне институције нису у стању да реше.
AB  - This paper aims to present the ways in which the image of football fans as hooligans is
constructed in contemporary Serbian media; as an image of actors whose actions produce
damaging effect for the society. I focus on the existence of terminological misunderstanding
surrounding the definition of a football fan occurring between the local media and the
official policymakers. From one side, the omni-present violence, both verbal and actual one,
is very often overlooked in media reporting. From the other side, the individuals, often with
a criminal record, are titled as fan-leaders and are being sensationalized and placed as the
signifiers of the entire group. The latter creates an image of criminal activity as an act of fan-
based, hooligan action. When constructed in this way the made discourse is translated from
public perception to the realms of policy making; marking the violent acts at sporting events
as a security issue the state institutions are not capable to handle.
PB  - Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA
T2  - Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
T1  - 'Хулиган' – 'народни непријатељ' или 'патриотски јунак'. Медијска конструкција фудбалских навијача у Србији
T1  - ’Hooligan’ – ’Enemy of the People’ or ’Patriotic Hero’. The Media Construction of Football Fans in Serbia
SP  - 463
EP  - 479
VL  - 67
IS  - 2
DO  - 10.2298/GEI1902463D
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7531
ER  - 

@article{
author = "Ђорђевић, Иван",
year = "2019",
abstract = "У овом раду настојаћу да покажем на који начин се у савременој Србији конструише медијска слика о фудбалским навијачима као хулиганима, чије деловање производи изразито негативне последице по ширу друштвену заједницу. Основна претпоставка од које полазим јесте постојање терминолошког неспоразума у локалним медијима и међу креаторима јавних политика око дефинисања појма фудбалског навијача. Са једне стране, присутно насиље на фудбалским утакмицама, како вербално тако и конкретно, често се пренебрегава у медијском извештавању. Са друге, о особама из криминалног миљеа, које се често представљају као вође навијача, говори се у сензационалистичким терминима, истовремено их поистовећујући са целим навијачким покретом. Из оваквог парадокса проистиче пре свега креирање таквог дискурса у коме се обрачуни криминалних група поистовећују са насиљем навијача-хулигана. Тако креирани дискурс се из јавности прелива и на поље јавних политика, где се решавање проблема насиља на спортским примедбама суштински перципира као безбедносни проблем који државне институције нису у стању да реше., This paper aims to present the ways in which the image of football fans as hooligans is
constructed in contemporary Serbian media; as an image of actors whose actions produce
damaging effect for the society. I focus on the existence of terminological misunderstanding
surrounding the definition of a football fan occurring between the local media and the
official policymakers. From one side, the omni-present violence, both verbal and actual one,
is very often overlooked in media reporting. From the other side, the individuals, often with
a criminal record, are titled as fan-leaders and are being sensationalized and placed as the
signifiers of the entire group. The latter creates an image of criminal activity as an act of fan-
based, hooligan action. When constructed in this way the made discourse is translated from
public perception to the realms of policy making; marking the violent acts at sporting events
as a security issue the state institutions are not capable to handle.",
publisher = "Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA",
journal = "Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA",
title = "'Хулиган' – 'народни непријатељ' или 'патриотски јунак'. Медијска конструкција фудбалских навијача у Србији, ’Hooligan’ – ’Enemy of the People’ or ’Patriotic Hero’. The Media Construction of Football Fans in Serbia",
pages = "463-479",
volume = "67",
number = "2",
doi = "10.2298/GEI1902463D",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7531"
}

Ђорђевић, И.. (2019). 'Хулиган' – 'народни непријатељ' или 'патриотски јунак'. Медијска конструкција фудбалских навијача у Србији. in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA., 67(2), 463-479.
https://doi.org/10.2298/GEI1902463D
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7531

Ђорђевић И. 'Хулиган' – 'народни непријатељ' или 'патриотски јунак'. Медијска конструкција фудбалских навијача у Србији. in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA. 2019;67(2):463-479.
doi:10.2298/GEI1902463D
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7531 .

Ђорђевић, Иван, "'Хулиган' – 'народни непријатељ' или 'патриотски јунак'. Медијска конструкција фудбалских навијача у Србији" in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA, 67, no. 2 (2019):463-479,
https://doi.org/10.2298/GEI1902463D .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7531 .

TY  - CHAP
AU  - Đorđević, Ivan
PY  - 2019
UR  - https://etno-institut.co.rs/storage/5/5e5a44c7dea76_32_compressed-%281%29.pdf
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/7468
AB  - This paper focuses on the historical context of the interrelation of sports and ideology in Serbia. Firstly, it focuses on the period between the end of WWII and the end of the 1980s, as well as on
the role of sports in the activities of the communist and socialist ideology in Yugoslavia. Secondly, it demonstrates the ways in which football fans assumed the role of the carriers of nationalistic ideology in the political occurrences of the final decade of the twentieth century. The third segment of the paper brings into focus the activities of football fans in the new millennium when, after the wars of the 1990s, Serbia, at least nominally, became a state that internalizes “European values“, and ensured its position of an EU-acceding country. The central argument of the paper refers to the historically conditioned positioning of football fans that, as a group, still hold the role of an important political actor. They simultaneously act as subjects of the neo-liberal politics of the European periphery and keepers of the “national spirit“, which can be let out of the bottle again, if and when needed.
PB  - Moscow : N. N. Miklouho-Maklay Institute of Ethnology and Anthropology Russian Academy of Sciences
PB  - Belgrade : Institute of Ethnography SASA
T2  - Prospects for Anthropological Research in South-East Europe
T1  - Politics on the Football Field. An Overview of the Relationship between Ideology and Sport in Serbia
SP  - 153
EP  - 177
DO  - 10.33876/978-542-110-238-0/153-177
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7468
ER  - 

@inbook{
author = "Đorđević, Ivan",
year = "2019",
abstract = "This paper focuses on the historical context of the interrelation of sports and ideology in Serbia. Firstly, it focuses on the period between the end of WWII and the end of the 1980s, as well as on
the role of sports in the activities of the communist and socialist ideology in Yugoslavia. Secondly, it demonstrates the ways in which football fans assumed the role of the carriers of nationalistic ideology in the political occurrences of the final decade of the twentieth century. The third segment of the paper brings into focus the activities of football fans in the new millennium when, after the wars of the 1990s, Serbia, at least nominally, became a state that internalizes “European values“, and ensured its position of an EU-acceding country. The central argument of the paper refers to the historically conditioned positioning of football fans that, as a group, still hold the role of an important political actor. They simultaneously act as subjects of the neo-liberal politics of the European periphery and keepers of the “national spirit“, which can be let out of the bottle again, if and when needed.",
publisher = "Moscow : N. N. Miklouho-Maklay Institute of Ethnology and Anthropology Russian Academy of Sciences, Belgrade : Institute of Ethnography SASA",
journal = "Prospects for Anthropological Research in South-East Europe",
booktitle = "Politics on the Football Field. An Overview of the Relationship between Ideology and Sport in Serbia",
pages = "153-177",
doi = "10.33876/978-542-110-238-0/153-177",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7468"
}

Đorđević, I.. (2019). Politics on the Football Field. An Overview of the Relationship between Ideology and Sport in Serbia. in Prospects for Anthropological Research in South-East Europe
Moscow : N. N. Miklouho-Maklay Institute of Ethnology and Anthropology Russian Academy of Sciences., 153-177.
https://doi.org/10.33876/978-542-110-238-0/153-177
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7468

Đorđević I. Politics on the Football Field. An Overview of the Relationship between Ideology and Sport in Serbia. in Prospects for Anthropological Research in South-East Europe. 2019;:153-177.
doi:10.33876/978-542-110-238-0/153-177
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7468 .

Đorđević, Ivan, "Politics on the Football Field. An Overview of the Relationship between Ideology and Sport in Serbia" in Prospects for Anthropological Research in South-East Europe (2019):153-177,
https://doi.org/10.33876/978-542-110-238-0/153-177 .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7468 .

TY  - RPRT
AU  - Đorđević, Ivan
AU  - Gavrilović, Ljiljana
PY  - 2017
UR  - https://www.unicef.org/serbia/media/2671/file/De%C4%8Diji%20brakovi%20u%20romskoj%20populaciji%20u%20Srbiji.pdf
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/8712
AB  - Dečiji brakovi su prisutni među opštom populacijom u Srbiji, često među siromašnijim
stanovništvom i u ruralnim predelima. Ova praksa je međutim veoma zastupljena u romskim
zajednicama, gde se, na osnovu podataka iz UNICEF-ovog MICS istraživanja, više od polovine
devojčica udaje pre navršene 18. godine života. U ovom izveštaju predstavljeni su rezultati
istraživanja dečijih brakova u romskoj populaciji u Srbiji, fokusirajući se na ključne faktore koji
utiču na održavanje i reprodukciju ove prakse. Analiza je obuhvatila različite faktore rizika i
promene koji su aktivni u romskim zajednicama, od uticaja socijalnih i kulturnih normi, preko
ekonomskih faktora i percepcije važnosti obrazovanja, do marginalizacije ovih zajednica kao
rezultata delovanja većinskog okruženja. Analiza je bila posebno usredsređena na međusobnu
povezanost navedenih faktora koji imaju različit uticaj u specifičnim lokalnim kontekstima
PB  - Beograd : UNICEF
T1  - Dečiji brakovi u romskoj populaciji u Srbiji : etnografsko istraživanje
SP  - 1
EP  - 108
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8712
ER  - 

@techreport{
author = "Đorđević, Ivan and Gavrilović, Ljiljana",
year = "2017",
abstract = "Dečiji brakovi su prisutni među opštom populacijom u Srbiji, često među siromašnijim
stanovništvom i u ruralnim predelima. Ova praksa je međutim veoma zastupljena u romskim
zajednicama, gde se, na osnovu podataka iz UNICEF-ovog MICS istraživanja, više od polovine
devojčica udaje pre navršene 18. godine života. U ovom izveštaju predstavljeni su rezultati
istraživanja dečijih brakova u romskoj populaciji u Srbiji, fokusirajući se na ključne faktore koji
utiču na održavanje i reprodukciju ove prakse. Analiza je obuhvatila različite faktore rizika i
promene koji su aktivni u romskim zajednicama, od uticaja socijalnih i kulturnih normi, preko
ekonomskih faktora i percepcije važnosti obrazovanja, do marginalizacije ovih zajednica kao
rezultata delovanja većinskog okruženja. Analiza je bila posebno usredsređena na međusobnu
povezanost navedenih faktora koji imaju različit uticaj u specifičnim lokalnim kontekstima",
publisher = "Beograd : UNICEF",
title = "Dečiji brakovi u romskoj populaciji u Srbiji : etnografsko istraživanje",
pages = "1-108",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8712"
}

Đorđević, I.,& Gavrilović, L.. (2017). Dečiji brakovi u romskoj populaciji u Srbiji : etnografsko istraživanje. 
Beograd : UNICEF., 1-108.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8712

Đorđević I, Gavrilović L. Dečiji brakovi u romskoj populaciji u Srbiji : etnografsko istraživanje. 2017;:1-108.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8712 .

Đorđević, Ivan, Gavrilović, Ljiljana, "Dečiji brakovi u romskoj populaciji u Srbiji : etnografsko istraživanje" (2017):1-108,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8712 .

TY  - RPRT
AU  - Đorđević, Ivan
AU  - Gavrilović, Ljiljana
PY  - 2017
UR  - https://www.unicef.org/serbia/en/reports/child-marriage-among-roma-population-serbia
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/8713
AB  - Child marriage occurs in the general population in Serbia, and is most commonly encountered
 among poor populations and in rural areas. The practice, however, is noticeably present
 in Roma communities, where, according to UNICEF’s Multiple Indicator Cluster Surveys (MICS),
 more than half of all girls are married before turning 18 years old. This report presents the
 findings of research on child marriage in Roma communities in Serbia, with a focus on the key
 factors that influence the existence and reproduction of the practice. The analysis conducted
 encompassed diverse risk and change factors present in Roma communities, ranging from the
 impact of social and cultural norms, economic factors and perceptions of the importance of
 education, to marginalization of these communities as a consequence of pressure from the
 majority environment. The analysis focused in particular on the interconnection of these factors
 and their differing impact depending on the local context
PB  - Belgrade : UNICEF
T1  - Child Marriage Among the Roma Population in Serbia : Ethnographic research
SP  - 1
EP  - 108
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8713
ER  - 

@techreport{
author = "Đorđević, Ivan and Gavrilović, Ljiljana",
year = "2017",
abstract = "Child marriage occurs in the general population in Serbia, and is most commonly encountered
 among poor populations and in rural areas. The practice, however, is noticeably present
 in Roma communities, where, according to UNICEF’s Multiple Indicator Cluster Surveys (MICS),
 more than half of all girls are married before turning 18 years old. This report presents the
 findings of research on child marriage in Roma communities in Serbia, with a focus on the key
 factors that influence the existence and reproduction of the practice. The analysis conducted
 encompassed diverse risk and change factors present in Roma communities, ranging from the
 impact of social and cultural norms, economic factors and perceptions of the importance of
 education, to marginalization of these communities as a consequence of pressure from the
 majority environment. The analysis focused in particular on the interconnection of these factors
 and their differing impact depending on the local context",
publisher = "Belgrade : UNICEF",
title = "Child Marriage Among the Roma Population in Serbia : Ethnographic research",
pages = "1-108",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8713"
}

Đorđević, I.,& Gavrilović, L.. (2017). Child Marriage Among the Roma Population in Serbia : Ethnographic research. 
Belgrade : UNICEF., 1-108.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8713

Đorđević I, Gavrilović L. Child Marriage Among the Roma Population in Serbia : Ethnographic research. 2017;:1-108.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8713 .

Đorđević, Ivan, Gavrilović, Ljiljana, "Child Marriage Among the Roma Population in Serbia : Ethnographic research" (2017):1-108,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8713 .

TY  - JOUR
AU  - Ђорђевић, Иван
PY  - 2016
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/941
AB  - Радови прикупљени у овом темату пружају једну веома широку перспективу која показује на које начине фудбалска култура пружа могућности за истраживање не само ње саме, већ и колико она може имати утицаја на шире друштвене, културне и политичке контексте. Од истраживања навијачких поткултура, преко повезаности модерног фудбала са различитим индустријама попут рекламних, па све до локалних и глобалних борби за демократизацију фудбала, а преко таквог модела, и друштва уопште, може се рећи да сви чланци у овом темату омогућавају дубоке увиде у део свакодневице који често превиђамо, а који, заправо, има велики утицај на шири друштвени систем.
PB  - Београд : Етнографски институт САНУ
T2  - Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
T1  - Фудбал у антропологији и другим хуманистичким наукама
SP  - 211
EP  - 216
VL  - 64
IS  - 2
DO  - 10.2298/GEI1602211D
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_941
ER  - 

@article{
editor = "Ђорђевић, Иван",
author = "Ђорђевић, Иван",
year = "2016",
abstract = "Радови прикупљени у овом темату пружају једну веома широку перспективу која показује на које начине фудбалска култура пружа могућности за истраживање не само ње саме, већ и колико она може имати утицаја на шире друштвене, културне и политичке контексте. Од истраживања навијачких поткултура, преко повезаности модерног фудбала са различитим индустријама попут рекламних, па све до локалних и глобалних борби за демократизацију фудбала, а преко таквог модела, и друштва уопште, може се рећи да сви чланци у овом темату омогућавају дубоке увиде у део свакодневице који често превиђамо, а који, заправо, има велики утицај на шири друштвени систем.",
publisher = "Београд : Етнографски институт САНУ",
journal = "Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA",
title = "Фудбал у антропологији и другим хуманистичким наукама",
pages = "211-216",
volume = "64",
number = "2",
doi = "10.2298/GEI1602211D",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_941"
}

Ђорђевић, И.,& Ђорђевић, И.. (2016). Фудбал у антропологији и другим хуманистичким наукама. in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
Београд : Етнографски институт САНУ., 64(2), 211-216.
https://doi.org/10.2298/GEI1602211D
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_941

Ђорђевић И, Ђорђевић И. Фудбал у антропологији и другим хуманистичким наукама. in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA. 2016;64(2):211-216.
doi:10.2298/GEI1602211D
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_941 .

Ђорђевић, Иван, Ђорђевић, Иван, "Фудбал у антропологији и другим хуманистичким наукама" in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA, 64, no. 2 (2016):211-216,
https://doi.org/10.2298/GEI1602211D .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_941 .

TY  - JOUR
AU  - Ђорђевић, Иван
PY  - 2015
UR  - http://www.ei.sanu.ac.rs/index.php/gei/article/view/251/197
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/7926
AB  - У овом раду дискутује се o позиционирању кључних
друштвено-политичких актера у савременој Србији у
контексту прихватања скупа симбола јавног наратива
дефинисаног као „европске вредности“. На примеру
одржавања тзв. „Параде поноса“, разматра се однос медија
и елита према једном догађају који се перципира као
суштински услов за „европске интеграције“, али према
коме истовремено постоји амбивалентан однос,
проистекао из етаблираног традиционалистичког
политичког дискурса, који подразумева отпор према
прихватању сексуалних различитости. Циљ овог рада је да
укаже на комплексну природу идентификовања основних
симболичких вредности друштва у савременој Србији, која
се испољава, пре свега, у виду хегемонијских борби које се
воде на линији промоције конзервативних вредности,
насупрот ономе што се доживљава као „опасни“ уплив
либералних „европских“ идеја, попут промоције права
сексуалних мањина. У раду се анализирају медијски
наративи везани за одржавање „Параде поноса“ 2010. и
2014. године, са циљем утврђивања промене наратива у
склопу декларисаног „европског пута“ Србије, и то, пре
свега, кроз деловање и позиционирање кључних актера, од
политичких елита до припадника екстремно десних
организација и навијачких група.
AB  - This paper discusses the position of the key social and political actors in contemporary Serbia, referring to the broadly accepted concept defined as “European values”. The article focuses on the so-called “Belgrade Pride Parade”, a highly contested event in the Serbian public, which is at the same time considered as the essential part of the EU accession process. Through the analysis of the media discourses related to the “Pride” events in 2010 and 2014, the paper shows the complex relation between the officially proclaimed politics of “European integration” and still very strong nationalist discourses, inherited from the 1990s. The aim of the article is to analyse the present
hegemonic struggles between the political forces defending “traditional”, conservative values and the political agents that promote “dangerous”, liberal “European” ideas, such as protecting the rights of sexual minorities. The comparative analysis of the media representation of two events in 2010 and 2014 shows the changes in the public narrative. I argue that the violent clashes that occurred in 2010 Belgrade Pride Parade between the police and the members of right wing organisations were mostly the result of the lack of the political will among the Serbian elites, followed by ambivalent media representations, promoting at the same time the necessity of
accepting “European values” and justification of violence. On the other hand, the absence of violent events in 2014 shows the will of the state apparatus to secure the “Pride”. However, the media reports on the event, as well as the public statements made by Serbian officials, still remain ambivalent towards the very nature of the “Pride”, justifying it only by the pressure made by the EU and the protection of constitutional rights. Moreover, the presence of new narratives in the media, discussing the high price of organizing such event, shows the shift in the public discourse from common nationalist arguments to the new, neoliberal rhetoric. This change doesn’t indicate the radical shift of the social climate in Serbia from conservative to liberal, but, more likely, establishes Serbia as just one of the many states on the European periphery, operating within wider framework of neoliberal agendas.
PB  - Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA
T2  - Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
T1  - Између поноса и срама. Антрополошка анализа наратива о ‘Паради поноса’ у савременој Србији
T1  - Between Pride and Shame. Media Narratives on ‘Belgrade Pride Parade’in Contemporary Serbia
SP  - 351
EP  - 367
VL  - 63
IS  - 2
DO  - 10.2298/GEI1502351D
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7926
ER  - 

@article{
author = "Ђорђевић, Иван",
year = "2015",
abstract = "У овом раду дискутује се o позиционирању кључних
друштвено-политичких актера у савременој Србији у
контексту прихватања скупа симбола јавног наратива
дефинисаног као „европске вредности“. На примеру
одржавања тзв. „Параде поноса“, разматра се однос медија
и елита према једном догађају који се перципира као
суштински услов за „европске интеграције“, али према
коме истовремено постоји амбивалентан однос,
проистекао из етаблираног традиционалистичког
политичког дискурса, који подразумева отпор према
прихватању сексуалних различитости. Циљ овог рада је да
укаже на комплексну природу идентификовања основних
симболичких вредности друштва у савременој Србији, која
се испољава, пре свега, у виду хегемонијских борби које се
воде на линији промоције конзервативних вредности,
насупрот ономе што се доживљава као „опасни“ уплив
либералних „европских“ идеја, попут промоције права
сексуалних мањина. У раду се анализирају медијски
наративи везани за одржавање „Параде поноса“ 2010. и
2014. године, са циљем утврђивања промене наратива у
склопу декларисаног „европског пута“ Србије, и то, пре
свега, кроз деловање и позиционирање кључних актера, од
политичких елита до припадника екстремно десних
организација и навијачких група., This paper discusses the position of the key social and political actors in contemporary Serbia, referring to the broadly accepted concept defined as “European values”. The article focuses on the so-called “Belgrade Pride Parade”, a highly contested event in the Serbian public, which is at the same time considered as the essential part of the EU accession process. Through the analysis of the media discourses related to the “Pride” events in 2010 and 2014, the paper shows the complex relation between the officially proclaimed politics of “European integration” and still very strong nationalist discourses, inherited from the 1990s. The aim of the article is to analyse the present
hegemonic struggles between the political forces defending “traditional”, conservative values and the political agents that promote “dangerous”, liberal “European” ideas, such as protecting the rights of sexual minorities. The comparative analysis of the media representation of two events in 2010 and 2014 shows the changes in the public narrative. I argue that the violent clashes that occurred in 2010 Belgrade Pride Parade between the police and the members of right wing organisations were mostly the result of the lack of the political will among the Serbian elites, followed by ambivalent media representations, promoting at the same time the necessity of
accepting “European values” and justification of violence. On the other hand, the absence of violent events in 2014 shows the will of the state apparatus to secure the “Pride”. However, the media reports on the event, as well as the public statements made by Serbian officials, still remain ambivalent towards the very nature of the “Pride”, justifying it only by the pressure made by the EU and the protection of constitutional rights. Moreover, the presence of new narratives in the media, discussing the high price of organizing such event, shows the shift in the public discourse from common nationalist arguments to the new, neoliberal rhetoric. This change doesn’t indicate the radical shift of the social climate in Serbia from conservative to liberal, but, more likely, establishes Serbia as just one of the many states on the European periphery, operating within wider framework of neoliberal agendas.",
publisher = "Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA",
journal = "Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA",
title = "Између поноса и срама. Антрополошка анализа наратива о ‘Паради поноса’ у савременој Србији, Between Pride and Shame. Media Narratives on ‘Belgrade Pride Parade’in Contemporary Serbia",
pages = "351-367",
volume = "63",
number = "2",
doi = "10.2298/GEI1502351D",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7926"
}

Ђорђевић, И.. (2015). Између поноса и срама. Антрополошка анализа наратива о ‘Паради поноса’ у савременој Србији. in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA., 63(2), 351-367.
https://doi.org/10.2298/GEI1502351D
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7926

Ђорђевић И. Између поноса и срама. Антрополошка анализа наратива о ‘Паради поноса’ у савременој Србији. in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA. 2015;63(2):351-367.
doi:10.2298/GEI1502351D
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7926 .

Ђорђевић, Иван, "Између поноса и срама. Антрополошка анализа наратива о ‘Паради поноса’ у савременој Србији" in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA, 63, no. 2 (2015):351-367,
https://doi.org/10.2298/GEI1502351D .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7926 .

TY  - JOUR
AU  - Ђорђевић, Иван
PY  - 2014
UR  - http://www.ei.sanu.ac.rs/index.php/gei/article/view/338/279
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/7992
AB  - фудбал у данашње време представља високо
комодификовани спектакл, индустрију забаве
у којој се врти огроман новац, а популарност
фудбалских такмичења, било да су у питању
клупска или репрезентативна, представља
глобални феномен, који прате милијарде људи.
ова драматична трансформација, која је фудбал
у данашње време претворила у „забаву за богате“,
није се догодила случајно, већ има дубоке корене
у историји овог спорта, али и у ширим друштвено-
економским трансформацијама у оквиру којих
овај сегмент популарне културе егзистира. у
овом раду нудим једно од могућих виђења друштвених и економских услова
у којима је фудбал настао и развијао се, са циљем да поставим оквир за
разумевање промена које су се догодиле у овом спорту, али и у друштву,
са посебним акцентом на повезаност фудбала са успоном национализма у
бившој Југославији. намера ми је да кроз анализу друштвено-историјских
чинилаца који су кључно утицали на развој и трансформацију фудбалске
игре укажем на шири оквир могућности за анализу савремених догађања
кроз призму овог сегмента популарне културе.
AB  - Contemporary football represents a highly
commodified spectacle, a segment of the entertainment
industry where huge amounts of money change hands, and
the popularity of football competitions – whether national
or international – is a global phenomenon, which billions
of people take part in. Only thirty years ago, however,
the situation was very different. In Western Europe, and
especially Great Britain, football was mostly associated
with hooliganism, and the audiences at the run-down
stadiums were dwindling in numbers. On the other hand,
in Eastern Europe before the fall of the Berlin wall football was at its peak, only to
fall from grace and onto the European periphery in the 90’s, where it is, by and large,
still situated. This dramatic transformation which turned football into “entertainment
for rich people” did not occur by accident, it has deep roots in the history of the sport,
but also in the wider socio-economic transformations within the context of which this
segment of pop culture exists.
In this paper I will offer a look at the social and economic conditions in which
football developed with the aim of establishing a framework for understanding
the changes which occurred within the sport and within the society, with a special
focus on the connection between football and the rise of nationalism in the former
Yugoslavia, but also wider social processes linked to the descent of Serbia into the
so-called process of “transition”, or the acceptance of parliamentary democracy and
capitalism as bases of social order. It is my intention to, through the analysis of socio-
historical elements which influenced the development and transformation of the game
of football, indicate the wider frame of possibilities for the analysis of contemporary
events through the prism of this segment of pop-culture.
PB  - Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA
T2  - Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
T1  - Како је ‘народна игра‘ освојила свет. Кратка друштвено-економска историја фудбала у Европи и Србији
T1  - How the ‘People’s Game’ Conquered the World. A short Socio-Economic History of Football in Europe and Serbia
SP  - 181
EP  - 197
VL  - 62
IS  - 1
DO  - 10.2298/GEI1401181D
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7992
ER  - 

@article{
author = "Ђорђевић, Иван",
year = "2014",
abstract = "фудбал у данашње време представља високо
комодификовани спектакл, индустрију забаве
у којој се врти огроман новац, а популарност
фудбалских такмичења, било да су у питању
клупска или репрезентативна, представља
глобални феномен, који прате милијарде људи.
ова драматична трансформација, која је фудбал
у данашње време претворила у „забаву за богате“,
није се догодила случајно, већ има дубоке корене
у историји овог спорта, али и у ширим друштвено-
економским трансформацијама у оквиру којих
овај сегмент популарне културе егзистира. у
овом раду нудим једно од могућих виђења друштвених и економских услова
у којима је фудбал настао и развијао се, са циљем да поставим оквир за
разумевање промена које су се догодиле у овом спорту, али и у друштву,
са посебним акцентом на повезаност фудбала са успоном национализма у
бившој Југославији. намера ми је да кроз анализу друштвено-историјских
чинилаца који су кључно утицали на развој и трансформацију фудбалске
игре укажем на шири оквир могућности за анализу савремених догађања
кроз призму овог сегмента популарне културе., Contemporary football represents a highly
commodified spectacle, a segment of the entertainment
industry where huge amounts of money change hands, and
the popularity of football competitions – whether national
or international – is a global phenomenon, which billions
of people take part in. Only thirty years ago, however,
the situation was very different. In Western Europe, and
especially Great Britain, football was mostly associated
with hooliganism, and the audiences at the run-down
stadiums were dwindling in numbers. On the other hand,
in Eastern Europe before the fall of the Berlin wall football was at its peak, only to
fall from grace and onto the European periphery in the 90’s, where it is, by and large,
still situated. This dramatic transformation which turned football into “entertainment
for rich people” did not occur by accident, it has deep roots in the history of the sport,
but also in the wider socio-economic transformations within the context of which this
segment of pop culture exists.
In this paper I will offer a look at the social and economic conditions in which
football developed with the aim of establishing a framework for understanding
the changes which occurred within the sport and within the society, with a special
focus on the connection between football and the rise of nationalism in the former
Yugoslavia, but also wider social processes linked to the descent of Serbia into the
so-called process of “transition”, or the acceptance of parliamentary democracy and
capitalism as bases of social order. It is my intention to, through the analysis of socio-
historical elements which influenced the development and transformation of the game
of football, indicate the wider frame of possibilities for the analysis of contemporary
events through the prism of this segment of pop-culture.",
publisher = "Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA",
journal = "Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA",
title = "Како је ‘народна игра‘ освојила свет. Кратка друштвено-економска историја фудбала у Европи и Србији, How the ‘People’s Game’ Conquered the World. A short Socio-Economic History of Football in Europe and Serbia",
pages = "181-197",
volume = "62",
number = "1",
doi = "10.2298/GEI1401181D",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7992"
}

Ђорђевић, И.. (2014). Како је ‘народна игра‘ освојила свет. Кратка друштвено-економска историја фудбала у Европи и Србији. in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA., 62(1), 181-197.
https://doi.org/10.2298/GEI1401181D
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7992

Ђорђевић И. Како је ‘народна игра‘ освојила свет. Кратка друштвено-економска историја фудбала у Европи и Србији. in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA. 2014;62(1):181-197.
doi:10.2298/GEI1401181D
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7992 .

Ђорђевић, Иван, "Како је ‘народна игра‘ освојила свет. Кратка друштвено-економска историја фудбала у Европи и Србији" in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA, 62, no. 1 (2014):181-197,
https://doi.org/10.2298/GEI1401181D .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7992 .

TY  - THES
AU  - Đorđević, Ivan
PY  - 2014
UR  - http://eteze.bg.ac.rs/application/showtheses?thesesId=1736
UR  - https://fedorabg.bg.ac.rs/fedora/get/o:9345/bdef:Content/download
UR  - http://vbs.rs/scripts/cobiss?command=DISPLAY&base=70036&RID=525000343
UR  - http://nardus.mpn.gov.rs/123456789/3351
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/4501
AB  - Основни оквир истраживања у овој дисертацији јесте анализа улоге фудбала уконструкцијама различитих идентитета у савременој Србији. Контекстуализујућифункцију фудбала у процесима везаним за успон национализма осамдесетих, каои последице које је то произвело током деведесетих година прошлог века,настојим да утврдим како и на који начин фудбал и култура везана за његаодређују наративе о националном идентитету, односно, шта нам наративи у и окофудбала говоре о томе ко смо то „ми“, а ко су „други“. Управо из тог разлога,истраживање није обухватило само Србију, већ и Хрватску, као кључног „другог“,актера који је неизоставан фактор у узајамном конституисању нације. У завршномделу дисертације настојим да кроз различите студије случајева везане за фудбал,утврдим, најшире гледано, на који начин се транзиција одражава на конструисањеразличитих наратива превасходно везаних за процесе европских интеграција, каонајдоминантијег политичког наратива у Србији од почетка миленијума.Анализирајући дискурсе о безбедности, настојим да лоцирам начине на који сеинтернализују тзв „европске вредности“, и кроз њих, заправо преговарају новиидентитети, условљени укључивањем у ЕУ. Тај процес „одозго надоле“ свакаконије нити може бити једносмеран, тако да се у оквиру њега формирају и контра-наративи, као снажан елемент у процесу идентитетског преговарања, где фудбал,као „традиционално“ упориште, условно речено „националних вредности“,представља идеалан експланаторни оквир за промишљање хегемонијских борбиунутар српског друштва. Пратећи утицај фудбала на конструкцију националногидентитета у Србији, као и оне наративе који се везују за шири „европскиидентитетски пројекат“, у овој дисертацији настојим да укажем како и на којиначин ова два, најшире посматрано, антагонистичка процеса заправо дефинишукарактер транзиције у Србији, чије исходиште се у овом тренутку може лоциратина симболичкој али и реалној европској полу-периферији.
AB  - The basic framework of this dissertation is an analysis of the role that football has hadin the construction of various identities in the contemporary Serbian history.Contextualizing football’s role in the rise of nationalism during the ‘80s, as well as theconsequences it had in the ‘90s, I intend to determine the ways football and its culturedefine the narratives of national identity and what these narratives tell us about who“we” are and who “others” are. Given that Croatia constitutes the key “other”, theinevitable factor in the processes of nation building, the research includes both Serbiaand Croatia. In the final chapters of the dissertation I intend to analyze the role oftransition in the narratives of European integrations as the most dominant politicalnarrative in Serbia since the beginning of the millennium, through various case studiesrelated to football. Analyzing security discourses I intend to locate the ways the“European values” are internalized and new identities negotiated, conditioned by the EUintegrations. This “top-to-bottom” process includes counter-narratives as a potentelement of identity negotiation in which football, the traditional stronghold of, so to say,“national values”, represents an ideal explanatory framework for understandinghegemonic struggles in the Serbian society. Examining how football has influenced theconstruction of national identity in Serbia, as well as the narratives related to the wider“European identity project”, I intend to point to, broadly speaking, two antagonisticprocesses which define the nature of Serbian transition, whose outcome can now belocated not much nearer than on both symbolic and actual European periphery.
PB  - Универзитет у Београду, Филозофски факултет
T1  - Улога фудбала у конструкцији локалног и глобалног идентитета у савременој Србији
T1  - The role of football in the construction of local and global identity in contemporary Serbia
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4501
ER  - 

@phdthesis{
author = "Đorđević, Ivan",
year = "2014",
abstract = "Основни оквир истраживања у овој дисертацији јесте анализа улоге фудбала уконструкцијама различитих идентитета у савременој Србији. Контекстуализујућифункцију фудбала у процесима везаним за успон национализма осамдесетих, каои последице које је то произвело током деведесетих година прошлог века,настојим да утврдим како и на који начин фудбал и култура везана за његаодређују наративе о националном идентитету, односно, шта нам наративи у и окофудбала говоре о томе ко смо то „ми“, а ко су „други“. Управо из тог разлога,истраживање није обухватило само Србију, већ и Хрватску, као кључног „другог“,актера који је неизоставан фактор у узајамном конституисању нације. У завршномделу дисертације настојим да кроз различите студије случајева везане за фудбал,утврдим, најшире гледано, на који начин се транзиција одражава на конструисањеразличитих наратива превасходно везаних за процесе европских интеграција, каонајдоминантијег политичког наратива у Србији од почетка миленијума.Анализирајући дискурсе о безбедности, настојим да лоцирам начине на који сеинтернализују тзв „европске вредности“, и кроз њих, заправо преговарају новиидентитети, условљени укључивањем у ЕУ. Тај процес „одозго надоле“ свакаконије нити може бити једносмеран, тако да се у оквиру њега формирају и контра-наративи, као снажан елемент у процесу идентитетског преговарања, где фудбал,као „традиционално“ упориште, условно речено „националних вредности“,представља идеалан експланаторни оквир за промишљање хегемонијских борбиунутар српског друштва. Пратећи утицај фудбала на конструкцију националногидентитета у Србији, као и оне наративе који се везују за шири „европскиидентитетски пројекат“, у овој дисертацији настојим да укажем како и на којиначин ова два, најшире посматрано, антагонистичка процеса заправо дефинишукарактер транзиције у Србији, чије исходиште се у овом тренутку може лоциратина симболичкој али и реалној европској полу-периферији., The basic framework of this dissertation is an analysis of the role that football has hadin the construction of various identities in the contemporary Serbian history.Contextualizing football’s role in the rise of nationalism during the ‘80s, as well as theconsequences it had in the ‘90s, I intend to determine the ways football and its culturedefine the narratives of national identity and what these narratives tell us about who“we” are and who “others” are. Given that Croatia constitutes the key “other”, theinevitable factor in the processes of nation building, the research includes both Serbiaand Croatia. In the final chapters of the dissertation I intend to analyze the role oftransition in the narratives of European integrations as the most dominant politicalnarrative in Serbia since the beginning of the millennium, through various case studiesrelated to football. Analyzing security discourses I intend to locate the ways the“European values” are internalized and new identities negotiated, conditioned by the EUintegrations. This “top-to-bottom” process includes counter-narratives as a potentelement of identity negotiation in which football, the traditional stronghold of, so to say,“national values”, represents an ideal explanatory framework for understandinghegemonic struggles in the Serbian society. Examining how football has influenced theconstruction of national identity in Serbia, as well as the narratives related to the wider“European identity project”, I intend to point to, broadly speaking, two antagonisticprocesses which define the nature of Serbian transition, whose outcome can now belocated not much nearer than on both symbolic and actual European periphery.",
publisher = "Универзитет у Београду, Филозофски факултет",
title = "Улога фудбала у конструкцији локалног и глобалног идентитета у савременој Србији, The role of football in the construction of local and global identity in contemporary Serbia",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4501"
}

Đorđević, I.. (2014). Улога фудбала у конструкцији локалног и глобалног идентитета у савременој Србији. 
Универзитет у Београду, Филозофски факултет..
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4501

Đorđević I. Улога фудбала у конструкцији локалног и глобалног идентитета у савременој Србији. 2014;.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4501 .

Đorđević, Ivan, "Улога фудбала у конструкцији локалног и глобалног идентитета у савременој Србији" (2014),
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4501 .

TY  - JOUR
AU  - Đorđević, Ivan
PY  - 2012
UR  - https://eap-iea.org/index.php/eap/issue/view/24
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10377
AB  - The aim of this paper is to determine the ways in which the culture one lives in is conceptualized through the understanding of modern football. The focus is on the overlapping and negotiation of identity politics determined by the local cultural context, while also taking note of the increasing globalization of the sport itself. Special attention will be given to the discourse on safety, it being one of the key narratives about modern football. By following the media narratives on the topic, especially those concerning the murder of the French supporter Brice Taton in Belgrade in 2009, I will attempt to point out the images which dominate the conceptualization of contemporary domestic football, and through this, the period of transition which Serbia is currently going through.
AB  - L’objectif de cette étude est de définir la manière dont sont, par
l’intérmédiaire de la conception du football contemporain, conceptualisées les
idées sur la culture dans laquelle on vit, avant tout à travers le prisme de
superposition et de négociation des politiques identitaires conditionnées par le
contexte culturel local mais, en même temps avec la prise en compte de la
mondialisation croissante de ce sport. Nous nous concentrons particulièrement
sur le discours de sécurité, celui-ci étant important pour l’état du football
contemporain. En suivant les récits médiatiques rattachés à ce thème, avec un
accent particulier sur le meurtre du supporter français Brice Taton à Belgrade
en septembre 2009, je m’efforcerai de rendre compte des représentations
dominantes dans la conceptualisation du football serbe contemporain, et par
conséquent de la période de transition où se trouve actuellement la Serbie.
PB  - Beograd : Univerzitet u Beogradu, Filozofski fakultet - Odeljenje za etnologiju i antropologiju / Belgrade : University of Belgrade, Faculty of Philosophy - Department of Ethnology and Anthropology
T2  - Етноантрополошки проблеми / Issues in Ethnology and Anthropology
T1  - О фудбалу, антропологији и транзицији. Наративи о насиљу и безбедности у савременој Србији
T1  - Of Football, Anthropology and Transition. Narratives about Violence and Safety in Contemporary Serbia
T1  - Sur le football, l’anthropologie et la transition. Récits sur la violence et la sécurité dans la Serbie contemporaine
SP  - 431
EP  - 446
VL  - 7
IS  - 2
DO  - 10.21301/eap.v7i2.6
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10377
ER  - 

@article{
author = "Đorđević, Ivan",
year = "2012",
abstract = "The aim of this paper is to determine the ways in which the culture one lives in is conceptualized through the understanding of modern football. The focus is on the overlapping and negotiation of identity politics determined by the local cultural context, while also taking note of the increasing globalization of the sport itself. Special attention will be given to the discourse on safety, it being one of the key narratives about modern football. By following the media narratives on the topic, especially those concerning the murder of the French supporter Brice Taton in Belgrade in 2009, I will attempt to point out the images which dominate the conceptualization of contemporary domestic football, and through this, the period of transition which Serbia is currently going through., L’objectif de cette étude est de définir la manière dont sont, par
l’intérmédiaire de la conception du football contemporain, conceptualisées les
idées sur la culture dans laquelle on vit, avant tout à travers le prisme de
superposition et de négociation des politiques identitaires conditionnées par le
contexte culturel local mais, en même temps avec la prise en compte de la
mondialisation croissante de ce sport. Nous nous concentrons particulièrement
sur le discours de sécurité, celui-ci étant important pour l’état du football
contemporain. En suivant les récits médiatiques rattachés à ce thème, avec un
accent particulier sur le meurtre du supporter français Brice Taton à Belgrade
en septembre 2009, je m’efforcerai de rendre compte des représentations
dominantes dans la conceptualisation du football serbe contemporain, et par
conséquent de la période de transition où se trouve actuellement la Serbie.",
publisher = "Beograd : Univerzitet u Beogradu, Filozofski fakultet - Odeljenje za etnologiju i antropologiju / Belgrade : University of Belgrade, Faculty of Philosophy - Department of Ethnology and Anthropology",
journal = "Етноантрополошки проблеми / Issues in Ethnology and Anthropology",
title = "О фудбалу, антропологији и транзицији. Наративи о насиљу и безбедности у савременој Србији, Of Football, Anthropology and Transition. Narratives about Violence and Safety in Contemporary Serbia, Sur le football, l’anthropologie et la transition. Récits sur la violence et la sécurité dans la Serbie contemporaine",
pages = "431-446",
volume = "7",
number = "2",
doi = "10.21301/eap.v7i2.6",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10377"
}

Đorđević, I.. (2012). О фудбалу, антропологији и транзицији. Наративи о насиљу и безбедности у савременој Србији. in Етноантрополошки проблеми / Issues in Ethnology and Anthropology
Beograd : Univerzitet u Beogradu, Filozofski fakultet - Odeljenje za etnologiju i antropologiju / Belgrade : University of Belgrade, Faculty of Philosophy - Department of Ethnology and Anthropology., 7(2), 431-446.
https://doi.org/10.21301/eap.v7i2.6
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10377

Đorđević I. О фудбалу, антропологији и транзицији. Наративи о насиљу и безбедности у савременој Србији. in Етноантрополошки проблеми / Issues in Ethnology and Anthropology. 2012;7(2):431-446.
doi:10.21301/eap.v7i2.6
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10377 .

Đorđević, Ivan, "О фудбалу, антропологији и транзицији. Наративи о насиљу и безбедности у савременој Србији" in Етноантрополошки проблеми / Issues in Ethnology and Anthropology, 7, no. 2 (2012):431-446,
https://doi.org/10.21301/eap.v7i2.6 .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10377 .

TY  - JOUR
AU  - Đorđević, Ivan
PY  - 2012
UR  - http://www.ei.sanu.ac.rs/index.php/gei/article/view/412/350
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/8404
AB  - The aim of this work is an analysis of the media narratives
about the never ended football match between Dynamo Zagreb and Red Star Belgrade on May 13 1990. The article focuses on the media coverage twenty years after the incident in
the context of the game's acquired mythic status, symbolically
marking the beginning of the war in former Yugoslavia. The
object of the analysis are Serbian and Croatian media with the
aim of revealing the strategies of representing this event in the
period of the normalization of the relations in the region.
AB  - Циљ овога рада јесте анализа медијских
наратива везаних за никада одиграну фудбалску
утакмицу између Динама из Загреба и Црвене Звезде
из Београда, заказану за 13. мај 1990. године. Текст се
фокусира на медијске записе двадесет година након
овог догађаја, у контексту чињенице да је, временом,
ова утакмица прибавила практично митски статус,
симболички означавајући почетак рата у бившој
Југославији. Предмет испитивања били су медији из Србије и Хрватске, са
циљем да се укаже на стратегије представљања овог догађаја у периоду
нормализације односа у региону. Анализа указује на то да се приступ унутар
јавног дискурса није значајно променио. Медији у Србији овом догађају нису
посветили превише пажње, а уколико су то и чинили, углавном је
инсистирано на "невиности" српске стране, односно – на чињеници да је читав
догађај унапред испланиран како би нова хрватска власт постигла политичке
циљеве који су водили остваривању независности. Може се закључити да се у
српском јавном простору о овом догађају заправо много више ћути но што се
о њему говори. Управо овакав приступ присутан је у јавном дискурсу Србије
када се говори о ратовима из деведесетих година ― ради се о недостатку било
каквог консензуса и стратегије везане за суочавање са одговорношћу за
учешће у ратовима на простору бивше Југославије. У Хрватској, за разлику од
Србије, максимирска догађања функционишу као оснивачки мит. Двадесет
година касније, када је независност успостављена и додатно учвршћена
победом у "Домовинском рату", сећање на овај догађај снажно је и неупитно.
Уклапајући се у ширу митску слику рата, максимирски догађаји представљају
слику новог почетка, а нелагодна се сећања, попут бројних цивилних жртава и
избеглих Срба, на известан начин заобилазе задржавањем националистичког
дискурса, у оквиру кога се "непријатељ" искључује помоћу различитих
стратегија. Може се закључити да метафора Максимира и даље функционише у јавним наративима у Србији и Хрватској, служећи и данас као оквир за
разумевање ширих политичких прилика у ове две земље и указујући на то да
националистички дискурси и даље траже свог "значајног другог" у најближем
комшилуку/сусједству. Легитимишући се кроз "непријатеља", успоставља се
идеологија која заправо замагљује било какву потенцијалну дебату ван
премиса које су унапред и одавно задате.
PB  - Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA
T2  - Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
T1  - Twenty Years Later: The War Did (not) Begin at Maksimir. An Anthropological Analysis of the Media Narratives about a Never Ended Football Game
T1  - Двадесет година после: рат (ни)је почео на Максимиру. Антрополошка анализа медијских наратива о једној никада одиграној фудбалској утакмици
SP  - 201
EP  - 216
VL  - 60
IS  - 2
DO  - 10.2298/GEI1202201D
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8404
ER  - 

@article{
author = "Đorđević, Ivan",
year = "2012",
abstract = "The aim of this work is an analysis of the media narratives
about the never ended football match between Dynamo Zagreb and Red Star Belgrade on May 13 1990. The article focuses on the media coverage twenty years after the incident in
the context of the game's acquired mythic status, symbolically
marking the beginning of the war in former Yugoslavia. The
object of the analysis are Serbian and Croatian media with the
aim of revealing the strategies of representing this event in the
period of the normalization of the relations in the region., Циљ овога рада јесте анализа медијских
наратива везаних за никада одиграну фудбалску
утакмицу између Динама из Загреба и Црвене Звезде
из Београда, заказану за 13. мај 1990. године. Текст се
фокусира на медијске записе двадесет година након
овог догађаја, у контексту чињенице да је, временом,
ова утакмица прибавила практично митски статус,
симболички означавајући почетак рата у бившој
Југославији. Предмет испитивања били су медији из Србије и Хрватске, са
циљем да се укаже на стратегије представљања овог догађаја у периоду
нормализације односа у региону. Анализа указује на то да се приступ унутар
јавног дискурса није значајно променио. Медији у Србији овом догађају нису
посветили превише пажње, а уколико су то и чинили, углавном је
инсистирано на "невиности" српске стране, односно – на чињеници да је читав
догађај унапред испланиран како би нова хрватска власт постигла политичке
циљеве који су водили остваривању независности. Може се закључити да се у
српском јавном простору о овом догађају заправо много више ћути но што се
о њему говори. Управо овакав приступ присутан је у јавном дискурсу Србије
када се говори о ратовима из деведесетих година ― ради се о недостатку било
каквог консензуса и стратегије везане за суочавање са одговорношћу за
учешће у ратовима на простору бивше Југославије. У Хрватској, за разлику од
Србије, максимирска догађања функционишу као оснивачки мит. Двадесет
година касније, када је независност успостављена и додатно учвршћена
победом у "Домовинском рату", сећање на овај догађај снажно је и неупитно.
Уклапајући се у ширу митску слику рата, максимирски догађаји представљају
слику новог почетка, а нелагодна се сећања, попут бројних цивилних жртава и
избеглих Срба, на известан начин заобилазе задржавањем националистичког
дискурса, у оквиру кога се "непријатељ" искључује помоћу различитих
стратегија. Може се закључити да метафора Максимира и даље функционише у јавним наративима у Србији и Хрватској, служећи и данас као оквир за
разумевање ширих политичких прилика у ове две земље и указујући на то да
националистички дискурси и даље траже свог "значајног другог" у најближем
комшилуку/сусједству. Легитимишући се кроз "непријатеља", успоставља се
идеологија која заправо замагљује било какву потенцијалну дебату ван
премиса које су унапред и одавно задате.",
publisher = "Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA",
journal = "Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA",
title = "Twenty Years Later: The War Did (not) Begin at Maksimir. An Anthropological Analysis of the Media Narratives about a Never Ended Football Game, Двадесет година после: рат (ни)је почео на Максимиру. Антрополошка анализа медијских наратива о једној никада одиграној фудбалској утакмици",
pages = "201-216",
volume = "60",
number = "2",
doi = "10.2298/GEI1202201D",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8404"
}

Đorđević, I.. (2012). Twenty Years Later: The War Did (not) Begin at Maksimir. An Anthropological Analysis of the Media Narratives about a Never Ended Football Game. in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA., 60(2), 201-216.
https://doi.org/10.2298/GEI1202201D
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8404

Đorđević I. Twenty Years Later: The War Did (not) Begin at Maksimir. An Anthropological Analysis of the Media Narratives about a Never Ended Football Game. in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA. 2012;60(2):201-216.
doi:10.2298/GEI1202201D
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8404 .

Đorđević, Ivan, "Twenty Years Later: The War Did (not) Begin at Maksimir. An Anthropological Analysis of the Media Narratives about a Never Ended Football Game" in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA, 60, no. 2 (2012):201-216,
https://doi.org/10.2298/GEI1202201D .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8404 .

TY  - JOUR
AU  - Đorđević, Ivan
PY  - 2008
UR  - http://www.ei.sanu.ac.rs/index.php/gei/article/view/560/495
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/8863
AB  - This paper discusses two Serbian science-fiction stories with a special emphasis on the motives in their narrative structure; the motive analysis is focused on those motives that represent a transposition of 'historical tradition' elements. The key words connecting images appearing in this context are: fear of losing (national) identity and a strategy of resistance towards those, who presumably, want to 'take over' the identity. In this sense, a return to 'the historical tradition', in the analyzed texts, aims to reassess certain past models indicating at the same time those that have successfully served and endured as historical models in this discourse.
AB  - Циљ овог рада јесте мотивска анализа двеју приповедака које
припадају корпусу домаће научнофантастичне књижевности, при чему се
посебан акценат ставља на оне мотиве који у наративној структури
приповедака представљају транспозицију елемената „историјске традиције“.
Реферишући на социокултурни миље у Србији у последњих двадесет година,
пре свега имам у виду захуктали процес ретрадиционализације, за овај период
веома карактеристичан, и – са тим у вези – „употребу традиције“ схваћену као
„процес у оквиру кога се елементи традиције исецају из свог основног
контекста и користе за остваривање циљева који им по себи нису иманентни“.
Употреба наведених мотива биће тумачена у контексту њихове
трансформације и реконтекстуализације, у односу на друштвену реалност
културе у којој ова књижевност настаје.
У овом раду полазим од претпоставке да је жанровска књижевност
заснована на извесном „културном капиталу“, који је заједнички унутар
комуникацијског ланца аутор – читалац. То се превасходно односи на ону
врсту „крутости“, иманентне жанру, која се одражава у „прећутном“ знању
реципијента о томе да чита оно што очекује. Та (по)дељена значења, заправо,
представљају основни конституент који омогућава да се жанр идентификује
као поткултура у оквиру дате културе, у овом случају – оне коју уобичајено
називамо популарном. Оно што, међутим, феномен чини још интересантнијим
за антрополошко испитивање јесте чињеница да сама „крутост“ жанровске
форме, наизглед парадоксално, омогућава константно учитавање нових
значења, која реципијент, с обзиром на базично и априорно (прећутно)
културно разумевање које у оквиру жанра поседује, инкорпорира у сопствену
концептуалну мапу. На тај начин се врши трансфер културних значења на
линији аутор пошиљалац ('заробљеник' сопственог времена и продукт
друштва у којем пише) – читалац реципијент (такође 'заробљеник' и продукт
друштва, али и конституисан у оквиру жанра, односно поткултуре којој
'припада'). На основу анализиране грађе може се закључити да кључне речи које
повезују представе које се у овом контексту стварају јесу страх од губитка
(националног) идентитета и стратегија отпора према ономе ко,
претпостављено, тај идентитет жели да „отме“. У том смислу, повратак у
„историјску традицију“ има за циљ управо преиспитивање појединих модела
које нам прошлост нуди и, уз позивање на њихов несумњиви ауторитет,
одабир оних историјских узора који су, у овом дискурсу, проблем опстанка на
„позорници нација“ успешно решили. Мотиви из „историјске традиције“, кроз
овакву жанровску реинтерпретацију, имају искључиво функцију потврђивања
доминатног јавног говора краја осамдесетих и почетка деведесетих година
прошлог века, нудећи пожељне моделе за актуелни друштвенополитички
тренутак.
PB  - Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA
T2  - Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
T1  - Historical Tradition in Serbian Genre Literature
T1  - Историјска традиција у домаћој жанровској књижевности
SP  - 99
EP  - 115
VL  - 56
IS  - 2
DO  - 10.2298/GEI0802099D
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8863
ER  - 

@article{
author = "Đorđević, Ivan",
year = "2008",
abstract = "This paper discusses two Serbian science-fiction stories with a special emphasis on the motives in their narrative structure; the motive analysis is focused on those motives that represent a transposition of 'historical tradition' elements. The key words connecting images appearing in this context are: fear of losing (national) identity and a strategy of resistance towards those, who presumably, want to 'take over' the identity. In this sense, a return to 'the historical tradition', in the analyzed texts, aims to reassess certain past models indicating at the same time those that have successfully served and endured as historical models in this discourse., Циљ овог рада јесте мотивска анализа двеју приповедака које
припадају корпусу домаће научнофантастичне књижевности, при чему се
посебан акценат ставља на оне мотиве који у наративној структури
приповедака представљају транспозицију елемената „историјске традиције“.
Реферишући на социокултурни миље у Србији у последњих двадесет година,
пре свега имам у виду захуктали процес ретрадиционализације, за овај период
веома карактеристичан, и – са тим у вези – „употребу традиције“ схваћену као
„процес у оквиру кога се елементи традиције исецају из свог основног
контекста и користе за остваривање циљева који им по себи нису иманентни“.
Употреба наведених мотива биће тумачена у контексту њихове
трансформације и реконтекстуализације, у односу на друштвену реалност
културе у којој ова књижевност настаје.
У овом раду полазим од претпоставке да је жанровска књижевност
заснована на извесном „културном капиталу“, који је заједнички унутар
комуникацијског ланца аутор – читалац. То се превасходно односи на ону
врсту „крутости“, иманентне жанру, која се одражава у „прећутном“ знању
реципијента о томе да чита оно што очекује. Та (по)дељена значења, заправо,
представљају основни конституент који омогућава да се жанр идентификује
као поткултура у оквиру дате културе, у овом случају – оне коју уобичајено
називамо популарном. Оно што, међутим, феномен чини још интересантнијим
за антрополошко испитивање јесте чињеница да сама „крутост“ жанровске
форме, наизглед парадоксално, омогућава константно учитавање нових
значења, која реципијент, с обзиром на базично и априорно (прећутно)
културно разумевање које у оквиру жанра поседује, инкорпорира у сопствену
концептуалну мапу. На тај начин се врши трансфер културних значења на
линији аутор пошиљалац ('заробљеник' сопственог времена и продукт
друштва у којем пише) – читалац реципијент (такође 'заробљеник' и продукт
друштва, али и конституисан у оквиру жанра, односно поткултуре којој
'припада'). На основу анализиране грађе може се закључити да кључне речи које
повезују представе које се у овом контексту стварају јесу страх од губитка
(националног) идентитета и стратегија отпора према ономе ко,
претпостављено, тај идентитет жели да „отме“. У том смислу, повратак у
„историјску традицију“ има за циљ управо преиспитивање појединих модела
које нам прошлост нуди и, уз позивање на њихов несумњиви ауторитет,
одабир оних историјских узора који су, у овом дискурсу, проблем опстанка на
„позорници нација“ успешно решили. Мотиви из „историјске традиције“, кроз
овакву жанровску реинтерпретацију, имају искључиво функцију потврђивања
доминатног јавног говора краја осамдесетих и почетка деведесетих година
прошлог века, нудећи пожељне моделе за актуелни друштвенополитички
тренутак.",
publisher = "Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA",
journal = "Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA",
title = "Historical Tradition in Serbian Genre Literature, Историјска традиција у домаћој жанровској књижевности",
pages = "99-115",
volume = "56",
number = "2",
doi = "10.2298/GEI0802099D",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8863"
}

Đorđević, I.. (2008). Historical Tradition in Serbian Genre Literature. in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA., 56(2), 99-115.
https://doi.org/10.2298/GEI0802099D
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8863

Đorđević I. Historical Tradition in Serbian Genre Literature. in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA. 2008;56(2):99-115.
doi:10.2298/GEI0802099D
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8863 .

Đorđević, Ivan, "Historical Tradition in Serbian Genre Literature" in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA, 56, no. 2 (2008):99-115,
https://doi.org/10.2298/GEI0802099D .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8863 .

TY  - CHAP
AU  - Ђорђевић, Иван
PY  - 2008
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/7515
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/8722
AB  - Циљ овога рада јесте анализа писања спортске штампе у
Србији, усмерена ка испитивању наратива везаних за
културни концепт националног идентитета. Намера ми је да
испитам одређене наративе везане за наступ кошаркашке
државне репрезентације на Европском првенству одржаном
2007. године, пре свега везане за конструкцију медијске
слике националног тима, са нагласком на концепту
„патриотизма“. Покушаћу да укажем на постојање два
супротстављена наратива унутар истог дискурса, чија је
кључна одредница патриотизам, а који се могу одредити
као „државни“ и „етнички“ концепт кошаркашке
репрезентације Србије.
AB  - The aim of this paper is the analysis of writing in the sport
press in Serbia. It is focused on the analysis of the
narratives related to appearance of the national team of
Serbia at the European championship 2007. My intention
is to point out the ways in which picture about the national
team is constructed, with the emphasis on the concept of
“patriotism” as the answer to relatively contemporary
phenomenon of frequent refutation of the candidates to
accept the invitation to play in the national team. Sport, as
an ideal mechanism for creating the project of “imaginary nation” and empowering
of national homogeneity might be used as the analytical framework for pointing out
the ways in which cultural concepts related to the national identity in contemporary
Serbia are reproduced.
AB  - Целта на настоящата работа е анализ на описанията в
спортната преса в Сърбия, насочен към проучването
на наративите, свързани с представянето на националния баскетболен отбор на Сърбия на Европейското
първенство през 2007 г. Намерението ми е да покажа
по какъв начин се конструира медийната картина за
националния отбор, с акцент върху концепта за
„патриотизма“ като отговор на сравнително съвременния феномен на зачестили откази на кандидатите да
се отзоват на повикванията за националния отбор.
Като идеален механизъм за осъществяване на проекта
за „въобразяване на нацията“ и укрепване на националната хомогенност, спортът може да послужи като аналитична рамка за
показване на начините, посредством които се създават и репродуцират
културните концепти, свързани с националната идентичност в съвременна
Сърбия.
PB  - Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA
T2  - Културне паралеле : свакодневна култура у постсоцијалистичком периоду / Cultural parallels : Everyday Culture in the Post-Socialist Period / Културни паралели : всекидневната култура в постсоциалистическия период
T1  - Утеривање патриотизма. Антрополошка анализа конструисања култа кошаркашке репрезентације Србије у спортској штампи
T1  - Imposing Patriotism. Anthropological Analysis of Constructing the “Cult” of Basketball Team of Serbia in the Sport Press
T1  - „Вкарването“ на патриотизъм. Антроположки анализ на констурирането на „култа“ към националния баскетболен отбор на Сърбия в спортната преса
SP  - 85
EP  - 96
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8722
ER  - 

@inbook{
author = "Ђорђевић, Иван",
year = "2008",
abstract = "Циљ овога рада јесте анализа писања спортске штампе у
Србији, усмерена ка испитивању наратива везаних за
културни концепт националног идентитета. Намера ми је да
испитам одређене наративе везане за наступ кошаркашке
државне репрезентације на Европском првенству одржаном
2007. године, пре свега везане за конструкцију медијске
слике националног тима, са нагласком на концепту
„патриотизма“. Покушаћу да укажем на постојање два
супротстављена наратива унутар истог дискурса, чија је
кључна одредница патриотизам, а који се могу одредити
као „државни“ и „етнички“ концепт кошаркашке
репрезентације Србије., The aim of this paper is the analysis of writing in the sport
press in Serbia. It is focused on the analysis of the
narratives related to appearance of the national team of
Serbia at the European championship 2007. My intention
is to point out the ways in which picture about the national
team is constructed, with the emphasis on the concept of
“patriotism” as the answer to relatively contemporary
phenomenon of frequent refutation of the candidates to
accept the invitation to play in the national team. Sport, as
an ideal mechanism for creating the project of “imaginary nation” and empowering
of national homogeneity might be used as the analytical framework for pointing out
the ways in which cultural concepts related to the national identity in contemporary
Serbia are reproduced., Целта на настоящата работа е анализ на описанията в
спортната преса в Сърбия, насочен към проучването
на наративите, свързани с представянето на националния баскетболен отбор на Сърбия на Европейското
първенство през 2007 г. Намерението ми е да покажа
по какъв начин се конструира медийната картина за
националния отбор, с акцент върху концепта за
„патриотизма“ като отговор на сравнително съвременния феномен на зачестили откази на кандидатите да
се отзоват на повикванията за националния отбор.
Като идеален механизъм за осъществяване на проекта
за „въобразяване на нацията“ и укрепване на националната хомогенност, спортът може да послужи като аналитична рамка за
показване на начините, посредством които се създават и репродуцират
културните концепти, свързани с националната идентичност в съвременна
Сърбия.",
publisher = "Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA",
journal = "Културне паралеле : свакодневна култура у постсоцијалистичком периоду / Cultural parallels : Everyday Culture in the Post-Socialist Period / Културни паралели : всекидневната култура в постсоциалистическия период",
booktitle = "Утеривање патриотизма. Антрополошка анализа конструисања култа кошаркашке репрезентације Србије у спортској штампи, Imposing Patriotism. Anthropological Analysis of Constructing the “Cult” of Basketball Team of Serbia in the Sport Press, „Вкарването“ на патриотизъм. Антроположки анализ на констурирането на „култа“ към националния баскетболен отбор на Сърбия в спортната преса",
pages = "85-96",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8722"
}

Ђорђевић, И.. (2008). Утеривање патриотизма. Антрополошка анализа конструисања култа кошаркашке репрезентације Србије у спортској штампи. in Културне паралеле : свакодневна култура у постсоцијалистичком периоду / Cultural parallels : Everyday Culture in the Post-Socialist Period / Културни паралели : всекидневната култура в постсоциалистическия период
Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA., 85-96.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8722

Ђорђевић И. Утеривање патриотизма. Антрополошка анализа конструисања култа кошаркашке репрезентације Србије у спортској штампи. in Културне паралеле : свакодневна култура у постсоцијалистичком периоду / Cultural parallels : Everyday Culture in the Post-Socialist Period / Културни паралели : всекидневната култура в постсоциалистическия период. 2008;:85-96.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8722 .

Ђорђевић, Иван, "Утеривање патриотизма. Антрополошка анализа конструисања култа кошаркашке репрезентације Србије у спортској штампи" in Културне паралеле : свакодневна култура у постсоцијалистичком периоду / Cultural parallels : Everyday Culture in the Post-Socialist Period / Културни паралели : всекидневната култура в постсоциалистическия период (2008):85-96,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8722 .

TY  - JOUR
AU  - Ђорђевић, Иван
PY  - 2007
UR  - http://www.ei.sanu.ac.rs/index.php/gei/article/view/635/568
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/8819
AB  - У овом раду настојим да утврдим, анализирајући написе о кошаркашу
Владе Дивцу, на који начин спортска штампа представља поједине
истакнуте спортске личности, као и стратегије помоћу којих медији
репрезентују, али и социјално конструишу одређене
идентификационе праксе, пре свега везане за концепт националног
идентитета. Покушаћу да покажем да медијска прича о познатом
кошаркашу има структуру транзиционе бајке, у којој Дивац игра улогу
„хероја“ још увек недовршене транзиције у Србији.
AB  - In this work I try to establish, by analyzing texts about basketball player Vlade Divac, in what way sport press is representing famous individual sport personalities, as well as strategies with which media is representing but also socially constructs specific identification practices, primarily those connected with the concept of national identity. In doing that, I am starting from the fact that professional sportsmen represent typical example of "transnational citizens and global businessmen who simultaneously inhabit both national and transnational space", but at the same time, consciously and seemingly paradoxically can serve as "national cultural icons in the function of forming and reaffirming national identities". Analyzed details from media presentations of Vlade Divca point out that the smallest common denominator that brought to the basketball player such status is the "proven patriotism". The picture being formed about him represents a series of preferred national characteristics, a quintessence of "Serbian people", thanks to which or even in spite of that, he succeeds to overcome, in the perception here, not too positively co notated America. Also, I am trying to point out how media story about well known basketball player has a structure of transitional fairy tale in which Divac is playing the role of "hero" of the still unfinished transition in Serbia.
PB  - Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA
T2  - Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
T1  - Владе Дивац – недовршена транзициона бајка
T1  - Vlade Divac – Unfinished Transition Fairy Tale
SP  - 61
EP  - 75
VL  - 55
IS  - 1
DO  - 10.2298/GEI0701061D
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8819
ER  - 

@article{
author = "Ђорђевић, Иван",
year = "2007",
abstract = "У овом раду настојим да утврдим, анализирајући написе о кошаркашу
Владе Дивцу, на који начин спортска штампа представља поједине
истакнуте спортске личности, као и стратегије помоћу којих медији
репрезентују, али и социјално конструишу одређене
идентификационе праксе, пре свега везане за концепт националног
идентитета. Покушаћу да покажем да медијска прича о познатом
кошаркашу има структуру транзиционе бајке, у којој Дивац игра улогу
„хероја“ још увек недовршене транзиције у Србији., In this work I try to establish, by analyzing texts about basketball player Vlade Divac, in what way sport press is representing famous individual sport personalities, as well as strategies with which media is representing but also socially constructs specific identification practices, primarily those connected with the concept of national identity. In doing that, I am starting from the fact that professional sportsmen represent typical example of "transnational citizens and global businessmen who simultaneously inhabit both national and transnational space", but at the same time, consciously and seemingly paradoxically can serve as "national cultural icons in the function of forming and reaffirming national identities". Analyzed details from media presentations of Vlade Divca point out that the smallest common denominator that brought to the basketball player such status is the "proven patriotism". The picture being formed about him represents a series of preferred national characteristics, a quintessence of "Serbian people", thanks to which or even in spite of that, he succeeds to overcome, in the perception here, not too positively co notated America. Also, I am trying to point out how media story about well known basketball player has a structure of transitional fairy tale in which Divac is playing the role of "hero" of the still unfinished transition in Serbia.",
publisher = "Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA",
journal = "Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA",
title = "Владе Дивац – недовршена транзициона бајка, Vlade Divac – Unfinished Transition Fairy Tale",
pages = "61-75",
volume = "55",
number = "1",
doi = "10.2298/GEI0701061D",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8819"
}

Ђорђевић, И.. (2007). Владе Дивац – недовршена транзициона бајка. in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA., 55(1), 61-75.
https://doi.org/10.2298/GEI0701061D
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8819

Ђорђевић И. Владе Дивац – недовршена транзициона бајка. in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA. 2007;55(1):61-75.
doi:10.2298/GEI0701061D
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8819 .

Ђорђевић, Иван, "Владе Дивац – недовршена транзициона бајка" in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA, 55, no. 1 (2007):61-75,
https://doi.org/10.2298/GEI0701061D .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8819 .

TY  - CHAP
AU  - Đorđević, Ivan
PY  - 2006
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/handle/123456789/7513
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/8574
AB  - Циљ овог рада јесте испитивање трансформације прославе
Дана победе над фашизмом у транзиционој Србији, са
нарочитим акцентом на случају обележавања овог празника
2005. године. Aутор кроз овај аналитички оквир испитује
начин на који се конструишу идентитети учесника у корпусу
прослава, питање рецепције порука организатора скупа од
стране учесника, као и утицај тих порука на преузимање
одређених идентификационих пракси.
AB  - When somebody mentions the holidays of
the countries behind „the iron curtain―, the picture
of impressive parades demonstrating military force,
ostentatiously decorated streets and cheerful
citizens saluting their beloved leader, is the
simultaneous equivalent behind our eyes. This
picture was to be seen throughout the communist
world up to the middle eighties. Social Federal
Republic of Yugoslavia was no exception to the general communist manner.
Excessively pompous attention had been devoted to the day that celebrated victory
over fascism, which thus had represented the holiday of the highest importance. The
prevailing role of the nationalist discourse in the public life of Serbia, which was
taking charge during the nineties, initiated dethronement of the holiday,
consequently celebrated only symbolically by the persistent descendants of the
former Communist Party.
The aim of this paper is to elucidate the process of transformation this
holiday had been submitted to during the transitional period in Serbia, with an
illustration and special stress on the celebration in 2005. The public meeting
organized on Ravna Gora on May 15 th 2005 and the last part of the celebration of
the Victory Day will be the framework of this analysis. The assembly first gathered
on this place in 1990 in order to reinvestigate the Chetnik movement importance in
the Word War II, which was proclaimed to have been traitor by the communist
historiography. Ever since 1990 the symbolic gathering has served the purpose of
collective reminiscence of the Chetnik movement. For the first time, in 2005 the meeting changed its essential character by being organized and supported by the
nationalist government putting it into anti-fascist – Victory day context.
The dominating identification practice among the participants of the
gathering is, as what we may conclude, so-called nationalist project, whereas, the
intention of the organizers is to represent a cosmopolitan, anti-fascist identity. The
organizer's aim, actually, is to send the message conveying a democratic and pro-European character of the meeting through media presenting the event.
Furthermore, the organizer firms the identity mentioned negotiating with what
seems to be antagonistic, the nationalist discourse, equaling with the ideological
core of the meeting, taking the mutual strive for Chetnik movement reanimation as
legitimizing all this despite the considerable differences in perception of the project.
Meanwhile, the state conducted various celebrations of this holiday, which,
however, gave legitimacy to partisan – communist (internationally recognized) fight
and its heritage. This form of dualism in the intention of government to celebrate
one holiday is direct consequence of what is evident in Serbia surviving transitional
period: opposite but coexisting ideological discourse. What seems to prove this
statement is the fact that parallel with the celebration on Ravna Gora, Belgrade was
occupied celebrating Day of Europe. Emphasis on the day that represents the
beginning of the European integration could be the frame of general perception of
the manifestations held from May 8 th to May 15 th 2005. Acknowledging the
existence of two main ideological fractions consequently antagonist identities, an
attempt to ascribe a super-identity embodied in pro-European and cosmopolitan
discourse, is likely to be seen as a solution to the ideological conflict by the
government. Reinterpretation of history thus is not being executed by elucidating
historical truths. Largely due to the lack of social consensus, the message of the
collective Serb membership in the „grand European community― is sent.
AB  - През периода на комунистическото
управление Денят на победата над фашизма
е празнуван по най-тържествен начин, като
това е включвало и големи военни паради по
улиците на Белград. На тази дата е
придавано голямо значение не само заради
победата над фашизма, но и поради факта, че
тогавашната СФРЮ е представлявала симво-
лен продукт на партизанската борба срещу немския окупатор за времето на
Втората световна война. Крахът на комунистическия режим в значителна
степен намалява значението на отбелязването на този празник, който
паралелно със засилването на националистическия дискурс е „разчитан― като
един от продуктите от наследството на Титова Югославия.
През 2005 г. в Сърбия по повод на шестдесетгодишнината от победата
над фашизма отново бе придадено важно значение на отбелязването на този
юбилей. Все пак това се случи в коренно променен констекст, с оглед на това,
че държавата официално поддържаше събранието за организиране на т. нар.
наследници на Югославската армия в Отечеството, известни като „четническо
движение―, възприемано в публичното пространство като колаборационистко
и през комунистическия период, и днес.
Същевременно със засилването на влиянието на Европейския съюз
върху бившите комунистически държави, Девети май все повече се възприема
в Сърбия и като Ден на Европа, т.е. като дата за отбелязване на началото на
сътворяването на това, което ни е познато днес като Европейска общност. Целта на настоящата работа ще бъде да покаже противоречивото
възприемане на отбелязването на тази дата в публичното пространство на
Сърбия. От една страна, акцентът ще бъде поставен върху анализа на
идеологическата реинтерпретация на резултатите от Втората световна война,
а от друга – ще се фокусираме върху възприемането на Деня на Европа в
контекста на изграждането на това, което би могло да бъде наречно
„европейска идентичност― на гражданите на Сърбия. Като аналитична рамка
ще послужи и медийното представяне на тези събития, преди всичко в
ежедневния и седмичния печат.
PB  - Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA
T2  - Свакодневна култура у постсоцијалистичком периоду / Everyday Culture in Post-Socialist Period
T1  - Трансформација „социјалистичких“ празника у транзиционој Србији: случај обележавања Дана победе над фашизмом
T1  - Transformation of „Socialist“ Holidays in Transitional Serbia
T1  - Трансформация на „социалистическите“ празници в Сърбия през преходния период: примерът с честването на Деня на победата над фашизма
SP  - 391
EP  - 405
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8574
ER  - 

@inbook{
author = "Đorđević, Ivan",
year = "2006",
abstract = "Циљ овог рада јесте испитивање трансформације прославе
Дана победе над фашизмом у транзиционој Србији, са
нарочитим акцентом на случају обележавања овог празника
2005. године. Aутор кроз овај аналитички оквир испитује
начин на који се конструишу идентитети учесника у корпусу
прослава, питање рецепције порука организатора скупа од
стране учесника, као и утицај тих порука на преузимање
одређених идентификационих пракси., When somebody mentions the holidays of
the countries behind „the iron curtain―, the picture
of impressive parades demonstrating military force,
ostentatiously decorated streets and cheerful
citizens saluting their beloved leader, is the
simultaneous equivalent behind our eyes. This
picture was to be seen throughout the communist
world up to the middle eighties. Social Federal
Republic of Yugoslavia was no exception to the general communist manner.
Excessively pompous attention had been devoted to the day that celebrated victory
over fascism, which thus had represented the holiday of the highest importance. The
prevailing role of the nationalist discourse in the public life of Serbia, which was
taking charge during the nineties, initiated dethronement of the holiday,
consequently celebrated only symbolically by the persistent descendants of the
former Communist Party.
The aim of this paper is to elucidate the process of transformation this
holiday had been submitted to during the transitional period in Serbia, with an
illustration and special stress on the celebration in 2005. The public meeting
organized on Ravna Gora on May 15 th 2005 and the last part of the celebration of
the Victory Day will be the framework of this analysis. The assembly first gathered
on this place in 1990 in order to reinvestigate the Chetnik movement importance in
the Word War II, which was proclaimed to have been traitor by the communist
historiography. Ever since 1990 the symbolic gathering has served the purpose of
collective reminiscence of the Chetnik movement. For the first time, in 2005 the meeting changed its essential character by being organized and supported by the
nationalist government putting it into anti-fascist – Victory day context.
The dominating identification practice among the participants of the
gathering is, as what we may conclude, so-called nationalist project, whereas, the
intention of the organizers is to represent a cosmopolitan, anti-fascist identity. The
organizer's aim, actually, is to send the message conveying a democratic and pro-European character of the meeting through media presenting the event.
Furthermore, the organizer firms the identity mentioned negotiating with what
seems to be antagonistic, the nationalist discourse, equaling with the ideological
core of the meeting, taking the mutual strive for Chetnik movement reanimation as
legitimizing all this despite the considerable differences in perception of the project.
Meanwhile, the state conducted various celebrations of this holiday, which,
however, gave legitimacy to partisan – communist (internationally recognized) fight
and its heritage. This form of dualism in the intention of government to celebrate
one holiday is direct consequence of what is evident in Serbia surviving transitional
period: opposite but coexisting ideological discourse. What seems to prove this
statement is the fact that parallel with the celebration on Ravna Gora, Belgrade was
occupied celebrating Day of Europe. Emphasis on the day that represents the
beginning of the European integration could be the frame of general perception of
the manifestations held from May 8 th to May 15 th 2005. Acknowledging the
existence of two main ideological fractions consequently antagonist identities, an
attempt to ascribe a super-identity embodied in pro-European and cosmopolitan
discourse, is likely to be seen as a solution to the ideological conflict by the
government. Reinterpretation of history thus is not being executed by elucidating
historical truths. Largely due to the lack of social consensus, the message of the
collective Serb membership in the „grand European community― is sent., През периода на комунистическото
управление Денят на победата над фашизма
е празнуван по най-тържествен начин, като
това е включвало и големи военни паради по
улиците на Белград. На тази дата е
придавано голямо значение не само заради
победата над фашизма, но и поради факта, че
тогавашната СФРЮ е представлявала симво-
лен продукт на партизанската борба срещу немския окупатор за времето на
Втората световна война. Крахът на комунистическия режим в значителна
степен намалява значението на отбелязването на този празник, който
паралелно със засилването на националистическия дискурс е „разчитан― като
един от продуктите от наследството на Титова Югославия.
През 2005 г. в Сърбия по повод на шестдесетгодишнината от победата
над фашизма отново бе придадено важно значение на отбелязването на този
юбилей. Все пак това се случи в коренно променен констекст, с оглед на това,
че държавата официално поддържаше събранието за организиране на т. нар.
наследници на Югославската армия в Отечеството, известни като „четническо
движение―, възприемано в публичното пространство като колаборационистко
и през комунистическия период, и днес.
Същевременно със засилването на влиянието на Европейския съюз
върху бившите комунистически държави, Девети май все повече се възприема
в Сърбия и като Ден на Европа, т.е. като дата за отбелязване на началото на
сътворяването на това, което ни е познато днес като Европейска общност. Целта на настоящата работа ще бъде да покаже противоречивото
възприемане на отбелязването на тази дата в публичното пространство на
Сърбия. От една страна, акцентът ще бъде поставен върху анализа на
идеологическата реинтерпретация на резултатите от Втората световна война,
а от друга – ще се фокусираме върху възприемането на Деня на Европа в
контекста на изграждането на това, което би могло да бъде наречно
„европейска идентичност― на гражданите на Сърбия. Като аналитична рамка
ще послужи и медийното представяне на тези събития, преди всичко в
ежедневния и седмичния печат.",
publisher = "Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA",
journal = "Свакодневна култура у постсоцијалистичком периоду / Everyday Culture in Post-Socialist Period",
booktitle = "Трансформација „социјалистичких“ празника у транзиционој Србији: случај обележавања Дана победе над фашизмом, Transformation of „Socialist“ Holidays in Transitional Serbia, Трансформация на „социалистическите“ празници в Сърбия през преходния период: примерът с честването на Деня на победата над фашизма",
pages = "391-405",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8574"
}

Đorđević, I.. (2006). Трансформација „социјалистичких“ празника у транзиционој Србији: случај обележавања Дана победе над фашизмом. in Свакодневна култура у постсоцијалистичком периоду / Everyday Culture in Post-Socialist Period
Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA., 391-405.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8574

Đorđević I. Трансформација „социјалистичких“ празника у транзиционој Србији: случај обележавања Дана победе над фашизмом. in Свакодневна култура у постсоцијалистичком периоду / Everyday Culture in Post-Socialist Period. 2006;:391-405.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8574 .

Đorđević, Ivan, "Трансформација „социјалистичких“ празника у транзиционој Србији: случај обележавања Дана победе над фашизмом" in Свакодневна култура у постсоцијалистичком периоду / Everyday Culture in Post-Socialist Period (2006):391-405,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8574 .

TY  - JOUR
AU  - Ђорђевић, Иван
PY  - 2006
UR  - http://www.ei.sanu.ac.rs/index.php/gei/article/view/663/593
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/8825
AB  - Циљ овога рада јесте сагледавање употребе традицијских мотива у
домаћој научно-фантастичној књижевности, у односу на социокултурни миље у Србији с краја осамдесетих година па до данас. Аутор
настоји да укаже на начине употребе и конструисања одређених
традицијских и митолошких образаца у појединим делима.
Разматрајући овај вид књижевне продукције као феномен популарне
културе, настоји се утврдити начин на који се одвија комуникација
између текста и публике.
AB  - Subject of this paper is consideration of use of traditional motives in Serbian science-fiction literature in relation with socio-cultural milieu of Serbia from
late 80s until now. The author tries to point out ways of usage and construction of
some traditional and mythological patterns in certain literature works. This genre of
literary production is perceived as a popular culture phenomenon – with this premise, the paper intents to analyze communication process between text and audiences.
PB  - Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA
T2  - Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
T1  - Употреба традицијских мотива у домаћој научно-фантастичној књижевности
T1  - Use of Traditional Motives in Serbian Science-Fiction Literature
SP  - 101
EP  - 111
VL  - 54
DO  - 10.2298/GEI0654101D
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8825
ER  - 

@article{
author = "Ђорђевић, Иван",
year = "2006",
abstract = "Циљ овога рада јесте сагледавање употребе традицијских мотива у
домаћој научно-фантастичној књижевности, у односу на социокултурни миље у Србији с краја осамдесетих година па до данас. Аутор
настоји да укаже на начине употребе и конструисања одређених
традицијских и митолошких образаца у појединим делима.
Разматрајући овај вид књижевне продукције као феномен популарне
културе, настоји се утврдити начин на који се одвија комуникација
између текста и публике., Subject of this paper is consideration of use of traditional motives in Serbian science-fiction literature in relation with socio-cultural milieu of Serbia from
late 80s until now. The author tries to point out ways of usage and construction of
some traditional and mythological patterns in certain literature works. This genre of
literary production is perceived as a popular culture phenomenon – with this premise, the paper intents to analyze communication process between text and audiences.",
publisher = "Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA",
journal = "Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA",
title = "Употреба традицијских мотива у домаћој научно-фантастичној књижевности, Use of Traditional Motives in Serbian Science-Fiction Literature",
pages = "101-111",
volume = "54",
doi = "10.2298/GEI0654101D",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8825"
}

Ђорђевић, И.. (2006). Употреба традицијских мотива у домаћој научно-фантастичној књижевности. in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA., 54, 101-111.
https://doi.org/10.2298/GEI0654101D
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8825

Ђорђевић И. Употреба традицијских мотива у домаћој научно-фантастичној књижевности. in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA. 2006;54:101-111.
doi:10.2298/GEI0654101D
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8825 .

Ђорђевић, Иван, "Употреба традицијских мотива у домаћој научно-фантастичној књижевности" in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA, 54 (2006):101-111,
https://doi.org/10.2298/GEI0654101D .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8825 .

TY  - JOUR
AU  - Ђорђевић, Иван
PY  - 2005
UR  - http://www.ei.sanu.ac.rs/index.php/gei/article/view/710/639
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/8805
AB  - У раду се испитује функционисање једне врсте заједнице људи на
Интернету, познате као Форум, на конкретном примеру форума
љубитеља научне фантастике, фантастике и хорора, под називом
„Знак Сагите“. Приступ феномену кибер-простора садржан је у
покушају да се он промисли ван уобичајених, оштро супротстављених
опозиција реално/виртуелно и расправа о вредносном карактеру
виртуелне реалности. Разматрајући функционисање једне конкретне
виртуелне заједнице и конструисање идентитетских пракси унутар
ње, проблему се приступа са 'локалног' нивоа, сагледавајући праксу
конкретних људи на конкретном простору.
AB  - This paper discusses the operating of one type of virtual community, established by science fiction/fantasy/horror fans, known as "Forum Znak Sagite". The specific access to the phenomena of cyber-space remains in the process of rethinking the phenomena confined neither by the usual oppositions of virtual: real nor by the debates about the ethics of virtual reality. Having taken in consideration the operation of a specific virtual community and the construction of the identification practices inside the community, we approach the issue from a local basis, observing the practice of specific people on the specific ground.
PB  - Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA
T2  - Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
T1  - Идентитет у 'виртуелној заједници' : случај форума „Знак Сагите“
T1  - Identity in a Virtual Community : the Case of Forum „Тhe Sign of Sagita“
SP  - 263
EP  - 275
VL  - 53
DO  - 10.2298/GEI0553261D
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8805
ER  - 

@article{
author = "Ђорђевић, Иван",
year = "2005",
abstract = "У раду се испитује функционисање једне врсте заједнице људи на
Интернету, познате као Форум, на конкретном примеру форума
љубитеља научне фантастике, фантастике и хорора, под називом
„Знак Сагите“. Приступ феномену кибер-простора садржан је у
покушају да се он промисли ван уобичајених, оштро супротстављених
опозиција реално/виртуелно и расправа о вредносном карактеру
виртуелне реалности. Разматрајући функционисање једне конкретне
виртуелне заједнице и конструисање идентитетских пракси унутар
ње, проблему се приступа са 'локалног' нивоа, сагледавајући праксу
конкретних људи на конкретном простору., This paper discusses the operating of one type of virtual community, established by science fiction/fantasy/horror fans, known as "Forum Znak Sagite". The specific access to the phenomena of cyber-space remains in the process of rethinking the phenomena confined neither by the usual oppositions of virtual: real nor by the debates about the ethics of virtual reality. Having taken in consideration the operation of a specific virtual community and the construction of the identification practices inside the community, we approach the issue from a local basis, observing the practice of specific people on the specific ground.",
publisher = "Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA",
journal = "Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA",
title = "Идентитет у 'виртуелној заједници' : случај форума „Знак Сагите“, Identity in a Virtual Community : the Case of Forum „Тhe Sign of Sagita“",
pages = "263-275",
volume = "53",
doi = "10.2298/GEI0553261D",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8805"
}

Ђорђевић, И.. (2005). Идентитет у 'виртуелној заједници' : случај форума „Знак Сагите“. in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA., 53, 263-275.
https://doi.org/10.2298/GEI0553261D
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8805

Ђорђевић И. Идентитет у 'виртуелној заједници' : случај форума „Знак Сагите“. in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA. 2005;53:263-275.
doi:10.2298/GEI0553261D
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8805 .

Ђорђевић, Иван, "Идентитет у 'виртуелној заједници' : случај форума „Знак Сагите“" in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA, 53 (2005):263-275,
https://doi.org/10.2298/GEI0553261D .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8805 .