@conference{
author = "Ćurčić, Nevena and Bjeljac, Željko and Terzić, Aleksandra",
year = "2018",
abstract = "Turizam je postao globalni fenomen i važan izvor prihoda za mnoge zemlje i regije. Industrija događaja (manifestacija) postala je jedan od glavnih turističkih sektora i ostvarila značajan ekonomski doprinos turističkoj industriji. Sektor putovanja i turizma generisao je 7,6 triliona US $ (10,2% globalnog BDP) i 292 miliona radnih mesta u 2016. godini, što je jednako 1 od 10 mesta u globalnoj ekonomiji. Ovaj sektor ostvaruje 6,6% ukupnog svetskog izvoza i skoro 30% ukupnog svetskog izvoza usluga. U budućnosti se očekuje njegov dalji rast, tako da bi u 2027. godini doprineo razvoju 380 miliona radnih mesta i daljem razvoju svetske ekonomije. Atraktivni elementi su važni pokretači na putovanjima i na delu su kako u prirodnim tako i u urbanim sredinama. Turističke manifestacije predstavljaju važan povoljan činilac u privlačenju turista i sastavni su deo turističkog potencijala. U ponudi turističkih destinacija sve je više posebnih manifestacija, čije je osmišljavanje i izvođenje uslovljeno strateškim razlozima, pre svega ekonomske prirode. Uloga manifestacija u turističkoj poželjnosti destinacije značajna je i zbog njihovih turističkih, društvenih i kulturnih funkcija, kao i uloge u lokalnom i regionalnom razvoju. Smatra se da se pozitivni učinci manifestacija ispoljavaju kroz: dodatno zapošljavanje lokalnog stanovništva, izgradnju i adaptaciju objekata, povećanje prihoda mesta domaćina,
jačanje konkurentnosti i podizanje kvaliteta ponude, povećanje publiciteta i izgradnju imidža mesta/manifestacije i drugo.
U Srbiji manifestacioni turizam, koji je Strategijom razvoja turizma do 2015. godine istaknut kao prosperitetna vrsta turizma, na značaju dobija tek početkom sadašnjeg veka. Od tada su manifestacije istaknute kao mogući nosioci razvoja turizma pojedinih destinacija, odnosno pojedine su prepoznate kao potencijalni brend turizma Srbije (EXIT u Novom Sadu, Sabor trubača u Guči, Beer Fest u Beogradu i druge svetkovine). Istraživanjima je
utvrđeno da se u Srbiji godišnje održi oko 2.000 manifestacija različitog karaktera i ranga.
Osim popularnosti na domaćem tržištu, neki od događaja imaju potencijal i na međunarodnom tržištu, gde su već do sada stekli određen stepen popularnosti. Masovna okupljanja na otvorenom ili u salama, opuštena atmosfera, želja i potreba za novim iskustvom i druženjem sastavni su činioci doživljaja na manifestacijama. Upravo velika koncentracija ljudi na jednome mestu, kao i smanjen nivo opreznosti samih posetilaca na manifestacijama mogu biti meta terorističkih napada. Takođe, posetioci manifestacija su izloženi delovanju i nekih drugih negativnih pojava: džeparenja, krađe, zaraze, prevare prilikom menjanja novca, ponuda psihoaktivnih supstanci i drugih nevolja. Svetski ekonomski forum je za potrebe veće bezbednosti putovanja izradio priručnike koji se bave
postupcima tokom krize i posle krize, zasnovane na najboljim praksama i iskustvima destinacija koje su se sretale sa pojedinim krizama (politički prevrati, terorizam, pandemije, katastrofe u okruženju). Cilj rada je da ukaže koliko su turističke manifestacije bile izložene pojavama koje ugrožavaju bezbednost i sigurnost posetilaca generalno. Istraživanje se bavi i prisustvom ugrožavajućih elemenata na turističkim manifestacijama u Srbiji. Autori su koristili metodologiju primenjivu u društvenim naukama. U istraživanju bezbednosti na domaćim manifestacijama korišćen je anketni upitnik koji je primenjen na festivalu Green Love u Novom Sadu među posetiocima ovog zbivanja. Uzorak je obuhvatio 120 ispitanika, pretežno mlađih od 29 godina. Zadatak istraživanja je bio da utvrdi na koji način mladi posetioci percipiraju bezbednost manifestacije i koje su to mere koje su ocenili kao dobre, a koje kao slabe. Većina ispitanika smatra da se
nisu osećali ugroženo na festivalu ni na koji način (72%). Takođe, 82% ispitanika nisu
prisustvovali nasilju na festivalu. U slučaju potrebe pružanja pomoći nekoj osobi većina
bi prišla da pomogne. Piće koje se prodaje ocenjeno je kao potpuno bezbedno. Elementi
koji su slabije ocenjeni odnose se na potrebu većeg broja lica koja vrše obezbeđenje u
sali, ispred sale bi trebao da bude veći broj medicinskih radnika, kao i veći broj pripadnika policije. Takođe, za bolje tehničko funkcionisanje festivala ispitanici smatraju da bi trebalo obezbediti veći broj ulaza u salu, bolju ventilaciju u toku festivala, kao i veći broj
protivpožarnih aparata u sali. Cilj rada je da ukaže koliko su turističke manifestacije izložene pojavama koje ugrožavaju bezbednost i sigurnost posetilaca generalno i koja su neka od rešenja koja se u svetu preduzimaju radi povećanja bezbednosti. Istraživanje se bavi i prisustvom elemenata koji narušavaju bezbednost na festivalu Green Love u Novom Sadu, a na osnovu percepcije samih posetilaca festivala. Zadatak istraživanja je bio da utvrdi na koji način mladi posetioci percipiraju bezbednost manifestacije i koje su mere ocenili kao dobre, a koje kao loše.
Autori su koristili metodologiju primenjivu u društvenim naukama (anketni upitnik). Rezultati istraživanja mogu pomoći organizatorima manifestacije da unaprede bezbednost kako bi se posetioci osećali još više sigurno. Proaktivan pristup bezbednosti na festivalu omogućiće veće zadovoljstvo posetilaca, bržu izgradnju brenda i dugoročan kontinuitet održavanja same manifestacije. Generalno, rezultati pokazuju da bezbednost turistâ predstavlja vodeći faktor konkurentnosti kako manifestacije tako i same turističke destinacije.",
publisher = "Beograd : Univerzitet u Beogradu, Fakultet bezbednosti",
journal = "Prva naučna konferencija „Urbana bezbednost i urbani razvoj” : zbornik radova",
title = "Bezbednost turista i posetilaca na manifestacijama u urbanim sredinama",
pages = "338-353",
volume = "1",
doi = "10.18485/fb_ubur.2018.1.ch22",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16343"
}
