TY  - CONF
AU  - Милановић, Биљана
PY  - 2024
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/16526
PB  - Београд : Удружење балетских уметника Србије
PB  - Београд : Завод за проучавање културног развитка Србије
C3  - Интердисциплинарни научни скуп са међународним учешћем "Век балета у Србији: историја и нове перспективе". Књига сажетака. 19-20. март 2024.
T1  - Балет Охридска легенда као репрезент југословенске културне дипломатије
SP  - 17
EP  - 18
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16526
ER  - 

@conference{
author = "Милановић, Биљана",
year = "2024",
publisher = "Београд : Удружење балетских уметника Србије, Београд : Завод за проучавање културног развитка Србије",
journal = "Интердисциплинарни научни скуп са међународним учешћем "Век балета у Србији: историја и нове перспективе". Књига сажетака. 19-20. март 2024.",
title = "Балет Охридска легенда као репрезент југословенске културне дипломатије",
pages = "17-18",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16526"
}

Милановић, Б.. (2024). Балет Охридска легенда као репрезент југословенске културне дипломатије. in Интердисциплинарни научни скуп са међународним учешћем "Век балета у Србији: историја и нове перспективе". Књига сажетака. 19-20. март 2024.
Београд : Удружење балетских уметника Србије., 17-18.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16526

Милановић Б. Балет Охридска легенда као репрезент југословенске културне дипломатије. in Интердисциплинарни научни скуп са међународним учешћем "Век балета у Србији: историја и нове перспективе". Књига сажетака. 19-20. март 2024.. 2024;:17-18.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16526 .

Милановић, Биљана, "Балет Охридска легенда као репрезент југословенске културне дипломатије" in Интердисциплинарни научни скуп са међународним учешћем "Век балета у Србији: историја и нове перспективе". Књига сажетака. 19-20. март 2024. (2024):17-18,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16526 .

TY  - CONF
AU  - Милановић, Биљана
PY  - 2023
UR  - https://ies.rs/wp-content/uploads/2023/07/Kulturni-transfer-u-Kraljevini-Jugoslaviji-Program-v6.pdf
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/16318
PB  - Београд : Факултет политичких наука
C3  - Национални научни скуп Културни трансфер Европа-Србија у Краљевини Југославији
T1  - Музички трансфери између Београда и средњоевропских градова током периода Краљевине Југославије
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16318
ER  - 

@conference{
author = "Милановић, Биљана",
year = "2023",
publisher = "Београд : Факултет политичких наука",
journal = "Национални научни скуп Културни трансфер Европа-Србија у Краљевини Југославији",
title = "Музички трансфери између Београда и средњоевропских градова током периода Краљевине Југославије",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16318"
}

Милановић, Б.. (2023). Музички трансфери између Београда и средњоевропских градова током периода Краљевине Југославије. in Национални научни скуп Културни трансфер Европа-Србија у Краљевини Југославији
Београд : Факултет политичких наука..
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16318

Милановић Б. Музички трансфери између Београда и средњоевропских градова током периода Краљевине Југославије. in Национални научни скуп Културни трансфер Европа-Србија у Краљевини Југославији. 2023;.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16318 .

Милановић, Биљана, "Музички трансфери између Београда и средњоевропских градова током периода Краљевине Југославије" in Национални научни скуп Културни трансфер Европа-Србија у Краљевини Југославији (2023),
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16318 .

TY  - GEN
AU  - Пауновић, Миленко
AU  - Милановић, Биљана
PY  - 2023
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/16305
PB  - Београд : Музиколошки институт САНУ
T1  - Миленко Пауновић, Divina tragoedia. Музичка драма. Оркестарска партитура.
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16305
ER  - 

@misc{
author = "Пауновић, Миленко and Милановић, Биљана",
year = "2023",
publisher = "Београд : Музиколошки институт САНУ",
title = "Миленко Пауновић, Divina tragoedia. Музичка драма. Оркестарска партитура.",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16305"
}

Пауновић, М.,& Милановић, Б.. (2023). Миленко Пауновић, Divina tragoedia. Музичка драма. Оркестарска партитура.. 
Београд : Музиколошки институт САНУ..
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16305

Пауновић М, Милановић Б. Миленко Пауновић, Divina tragoedia. Музичка драма. Оркестарска партитура.. 2023;.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16305 .

Пауновић, Миленко, Милановић, Биљана, "Миленко Пауновић, Divina tragoedia. Музичка драма. Оркестарска партитура." (2023),
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16305 .

TY  - CONF
AU  - Милановић, Биљана
PY  - 2023
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/15873
AB  - Дугогодишња сарадња Драгутина Гостушког с редакцијама Музичког и Школског програма Телевизије Београд, која се огледала у његовим улогама коментатора, водитеља, аутора сценарија, писца текстова за емисије и прилоге и учесника у стручним дебатама, чинила је посебно поље примене музиколошких компетенција у пољу телевизијског медија. Најобимнији и најпознатији пројекат у том контексту била је серија од осам получасовних емисија, Рађање српске музичке културе, емитована 1987. године, а претходно конципирана и снимљена на иницијативу тадашње уреднице једног сегмента Школског програма, музиколошкиње Снежане Николајевић. Уз Гостушког као сценаристу и водитеља, серију је потписао креативни тим телевизијских стручњака и музиколога (уредница: С. Николајевић; редитељ: Петар М. Теслић, сценограф: Жак Кукић; сараднице: Милица Гајић и Катарина Томашевић).
У овом раду сагледаћу различите аспекте серије Рађање српске музичке културе, која обухвата период настанка и конституисања српске уметничке музике током 19. и првих деценија 20. века. Узимајући у обзир да су етапе процеса рада на припреми и снимању материјала резултат колективног креативног чина, анализираћу сложени спој текстуалних, звучних и визуелних наратива серије, с посебним освртом на питања односа Гостушког према националном музичком канону и његовом пласирању у медијском формату телевизијске историје музике.
AB  - Dragutin Gostuški’s long-standing collaboration with the editorial offices of the Music and School Programs of Television Belgrade, which was reflected in his roles as a commentator, presenter, author of scripts, writer of presenters’ texts for broadcasts and reports, as well as a panelist in professional debates, constituted a special area of application of musicological competences in the field of television media. The most extensive and well-known project in that domain was a series of eight half-hour shows, The Birth of Serbian Musical Culture, broadcast in 1987, conceived and recorded on the initiative of the then-editor of one segment of the School Program, musicologist Snežana Nikolajević. With Gostuški as screenwriter and presenter, the series was signed by a creative team of television experts and musicologists (editor: Snežana Nikolajević; director: Petar M. Teslić, set designer: Žak Kukić; collaborators: Milica Gajić and Katarina Tomašević).
In this paper, I will look at various aspects of the series The Birth of Serbian Musical Culture, which covers the period of the establishment and early stages of development of Serbian art music during the 19th and first decades of the 20th century. Taking into account that the stages of the work process on the preparation and recording of the material were the results of a collective creative act, I will analyze the complex combination of textual, sound and visual narratives of the series, with special reference to the issues of Gostuški’s attitude towards the national music canon and its placement in the media format of a televised music history.
PB  - Београд : Музиколошки институт САНУ
C3  - Искошени угао Драгутина Гостушког, национални научни скуп с међународним учешћем. Књижица апстраката / Dragutin Gostuški's Oblique Angle, National Scientific Conference with International Participation. Book of Abstracts
T1  - Серија Рађање српске музичке културе: телевизијска историја музике Драгутина Гостушког
T1  - Series The Birth of Serbian Musical Culture: Dragutin Gostuški’s Televised History of Music
SP  - 78
EP  - 81
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15873
ER  - 

@conference{
author = "Милановић, Биљана",
year = "2023",
abstract = "Дугогодишња сарадња Драгутина Гостушког с редакцијама Музичког и Школског програма Телевизије Београд, која се огледала у његовим улогама коментатора, водитеља, аутора сценарија, писца текстова за емисије и прилоге и учесника у стручним дебатама, чинила је посебно поље примене музиколошких компетенција у пољу телевизијског медија. Најобимнији и најпознатији пројекат у том контексту била је серија од осам получасовних емисија, Рађање српске музичке културе, емитована 1987. године, а претходно конципирана и снимљена на иницијативу тадашње уреднице једног сегмента Школског програма, музиколошкиње Снежане Николајевић. Уз Гостушког као сценаристу и водитеља, серију је потписао креативни тим телевизијских стручњака и музиколога (уредница: С. Николајевић; редитељ: Петар М. Теслић, сценограф: Жак Кукић; сараднице: Милица Гајић и Катарина Томашевић).
У овом раду сагледаћу различите аспекте серије Рађање српске музичке културе, која обухвата период настанка и конституисања српске уметничке музике током 19. и првих деценија 20. века. Узимајући у обзир да су етапе процеса рада на припреми и снимању материјала резултат колективног креативног чина, анализираћу сложени спој текстуалних, звучних и визуелних наратива серије, с посебним освртом на питања односа Гостушког према националном музичком канону и његовом пласирању у медијском формату телевизијске историје музике., Dragutin Gostuški’s long-standing collaboration with the editorial offices of the Music and School Programs of Television Belgrade, which was reflected in his roles as a commentator, presenter, author of scripts, writer of presenters’ texts for broadcasts and reports, as well as a panelist in professional debates, constituted a special area of application of musicological competences in the field of television media. The most extensive and well-known project in that domain was a series of eight half-hour shows, The Birth of Serbian Musical Culture, broadcast in 1987, conceived and recorded on the initiative of the then-editor of one segment of the School Program, musicologist Snežana Nikolajević. With Gostuški as screenwriter and presenter, the series was signed by a creative team of television experts and musicologists (editor: Snežana Nikolajević; director: Petar M. Teslić, set designer: Žak Kukić; collaborators: Milica Gajić and Katarina Tomašević).
In this paper, I will look at various aspects of the series The Birth of Serbian Musical Culture, which covers the period of the establishment and early stages of development of Serbian art music during the 19th and first decades of the 20th century. Taking into account that the stages of the work process on the preparation and recording of the material were the results of a collective creative act, I will analyze the complex combination of textual, sound and visual narratives of the series, with special reference to the issues of Gostuški’s attitude towards the national music canon and its placement in the media format of a televised music history.",
publisher = "Београд : Музиколошки институт САНУ",
journal = "Искошени угао Драгутина Гостушког, национални научни скуп с међународним учешћем. Књижица апстраката / Dragutin Gostuški's Oblique Angle, National Scientific Conference with International Participation. Book of Abstracts",
title = "Серија Рађање српске музичке културе: телевизијска историја музике Драгутина Гостушког, Series The Birth of Serbian Musical Culture: Dragutin Gostuški’s Televised History of Music",
pages = "78-81",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15873"
}

Милановић, Б.. (2023). Серија Рађање српске музичке културе: телевизијска историја музике Драгутина Гостушког. in Искошени угао Драгутина Гостушког, национални научни скуп с међународним учешћем. Књижица апстраката / Dragutin Gostuški's Oblique Angle, National Scientific Conference with International Participation. Book of Abstracts
Београд : Музиколошки институт САНУ., 78-81.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15873

Милановић Б. Серија Рађање српске музичке културе: телевизијска историја музике Драгутина Гостушког. in Искошени угао Драгутина Гостушког, национални научни скуп с међународним учешћем. Књижица апстраката / Dragutin Gostuški's Oblique Angle, National Scientific Conference with International Participation. Book of Abstracts. 2023;:78-81.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15873 .

Милановић, Биљана, "Серија Рађање српске музичке културе: телевизијска историја музике Драгутина Гостушког" in Искошени угао Драгутина Гостушког, национални научни скуп с међународним учешћем. Књижица апстраката / Dragutin Gostuški's Oblique Angle, National Scientific Conference with International Participation. Book of Abstracts (2023):78-81,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15873 .

TY  - CONF
AU  - Milanović, Biljana
PY  - 2023
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/16304
AB  - Croatian-born philosopher Vladimir Dvorniković (1888–1956) was actively involved in trends
and disciplines such as “ethno-psychology” and “national characterology”, which were in the upsurge across Europe in the first decades of the XX century. His most extensive and significant
book, Karakterologija Jugoslovena [The Characterology of Yugoslavs] (Belgrade, 1939), is based on ethically questionable racial anthropology and pseudo-scientific characterology of populations,
and can easily be discredited today. Guided by the ideology of integral Yugoslavism, Dvorniković
constructed the complex ethnogenesis of the “racial and psychological type of the Balkan, Dinaric
Yugoslav”. His construction of national characterology was written in the atmosphere of the ‘decline of the West’, and can be interpreted as a direct confrontation with western balkanism and its symbolic geography on the East–West axis.
PB  - Belgrade : Serbian Academy of Sciences and Arts, Institute of Musicology SASA
C3  - Music and Dance on East–West Axis: Correlations and Mobilities (Book of Abstracts) / Музика и плес на осовини Исток–Запад: Односи и мобилности (књига сажетака)
T1  - Music in the Mapping of Yugoslav Ethnogenesis: Vladimir Dvorniković’s Narratives Beyond East–West Axis
SP  - 33; 70
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16304
ER  - 

@conference{
author = "Milanović, Biljana",
year = "2023",
abstract = "Croatian-born philosopher Vladimir Dvorniković (1888–1956) was actively involved in trends
and disciplines such as “ethno-psychology” and “national characterology”, which were in the upsurge across Europe in the first decades of the XX century. His most extensive and significant
book, Karakterologija Jugoslovena [The Characterology of Yugoslavs] (Belgrade, 1939), is based on ethically questionable racial anthropology and pseudo-scientific characterology of populations,
and can easily be discredited today. Guided by the ideology of integral Yugoslavism, Dvorniković
constructed the complex ethnogenesis of the “racial and psychological type of the Balkan, Dinaric
Yugoslav”. His construction of national characterology was written in the atmosphere of the ‘decline of the West’, and can be interpreted as a direct confrontation with western balkanism and its symbolic geography on the East–West axis.",
publisher = "Belgrade : Serbian Academy of Sciences and Arts, Institute of Musicology SASA",
journal = "Music and Dance on East–West Axis: Correlations and Mobilities (Book of Abstracts) / Музика и плес на осовини Исток–Запад: Односи и мобилности (књига сажетака)",
title = "Music in the Mapping of Yugoslav Ethnogenesis: Vladimir Dvorniković’s Narratives Beyond East–West Axis",
pages = "33; 70",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16304"
}

Milanović, B.. (2023). Music in the Mapping of Yugoslav Ethnogenesis: Vladimir Dvorniković’s Narratives Beyond East–West Axis. in Music and Dance on East–West Axis: Correlations and Mobilities (Book of Abstracts) / Музика и плес на осовини Исток–Запад: Односи и мобилности (књига сажетака)
Belgrade : Serbian Academy of Sciences and Arts, Institute of Musicology SASA., 33; 70.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16304

Milanović B. Music in the Mapping of Yugoslav Ethnogenesis: Vladimir Dvorniković’s Narratives Beyond East–West Axis. in Music and Dance on East–West Axis: Correlations and Mobilities (Book of Abstracts) / Музика и плес на осовини Исток–Запад: Односи и мобилности (књига сажетака). 2023;:33; 70.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16304 .

Milanović, Biljana, "Music in the Mapping of Yugoslav Ethnogenesis: Vladimir Dvorniković’s Narratives Beyond East–West Axis" in Music and Dance on East–West Axis: Correlations and Mobilities (Book of Abstracts) / Музика и плес на осовини Исток–Запад: Односи и мобилности (књига сажетака) (2023):33; 70,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16304 .

TY  - CONF
AU  - Milanović, Biljana
PY  - 2023
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/16303
AB  - In this paper, I consider the operas Poslednje devojčice [The last Little Girls] (2021) and Deca [Children] (2022) by the Serbian composer Irena Popović (b. 1974), with a special focus on the interrelation of social criticism and the subversion of operatic conventions in her works.
PB  - Thessaloniki: Regional Association for the Study of Music of the Balkans, and School of Music Studies of the Aristotle University
C3  - 8th International Conference of the RASMB-IMS: Musical Cultures and Diasporas in the Balkans.
T1  - Social criticism and subversion of operatic conventions in Irena Dragović’s compositional work
SP  - 27
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16303
ER  - 

@conference{
author = "Milanović, Biljana",
year = "2023",
abstract = "In this paper, I consider the operas Poslednje devojčice [The last Little Girls] (2021) and Deca [Children] (2022) by the Serbian composer Irena Popović (b. 1974), with a special focus on the interrelation of social criticism and the subversion of operatic conventions in her works.",
publisher = "Thessaloniki: Regional Association for the Study of Music of the Balkans, and School of Music Studies of the Aristotle University",
journal = "8th International Conference of the RASMB-IMS: Musical Cultures and Diasporas in the Balkans.",
title = "Social criticism and subversion of operatic conventions in Irena Dragović’s compositional work",
pages = "27",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16303"
}

Milanović, B.. (2023). Social criticism and subversion of operatic conventions in Irena Dragović’s compositional work. in 8th International Conference of the RASMB-IMS: Musical Cultures and Diasporas in the Balkans.
Thessaloniki: Regional Association for the Study of Music of the Balkans, and School of Music Studies of the Aristotle University., 27.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16303

Milanović B. Social criticism and subversion of operatic conventions in Irena Dragović’s compositional work. in 8th International Conference of the RASMB-IMS: Musical Cultures and Diasporas in the Balkans.. 2023;:27.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16303 .

Milanović, Biljana, "Social criticism and subversion of operatic conventions in Irena Dragović’s compositional work" in 8th International Conference of the RASMB-IMS: Musical Cultures and Diasporas in the Balkans. (2023):27,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16303 .

TY  - CONF
AU  - Milanović, Biljana
PY  - 2022
UR  - https://multimediality.confer.uj.edu.pl/en_GB/programme
UR  - https://multimediality.confer.uj.edu.pl/en_GB/speakers/-/journal_content/56_INSTANCE_9zniijtYA71K/150906505/151302549
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/14274
AB  - The opera The last little girls, based on the libretto “about the future of human reproduction in
15 pictures”, was created by playwright Maja Pelević, composer Irena Popović-Dragović and
director Kokan Mladenović (premiere performance on 29th December 2021, Theatre
“Kosztolányi Dezső” in Subotica, Serbia).
PB  - Kraków : Jagiellonian University in Kraków
C3  - Musical Multimedia as a Keystone of Artistic Manifestations in the 20th–21st Century Europe. 31st August – 2nd September 2022
T1  - Activism on Musical Stage: The Case of the Opera “The Last Little Girls”
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14274
ER  - 

@conference{
author = "Milanović, Biljana",
year = "2022",
abstract = "The opera The last little girls, based on the libretto “about the future of human reproduction in
15 pictures”, was created by playwright Maja Pelević, composer Irena Popović-Dragović and
director Kokan Mladenović (premiere performance on 29th December 2021, Theatre
“Kosztolányi Dezső” in Subotica, Serbia).",
publisher = "Kraków : Jagiellonian University in Kraków",
journal = "Musical Multimedia as a Keystone of Artistic Manifestations in the 20th–21st Century Europe. 31st August – 2nd September 2022",
title = "Activism on Musical Stage: The Case of the Opera “The Last Little Girls”",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14274"
}

Milanović, B.. (2022). Activism on Musical Stage: The Case of the Opera “The Last Little Girls”. in Musical Multimedia as a Keystone of Artistic Manifestations in the 20th–21st Century Europe. 31st August – 2nd September 2022
Kraków : Jagiellonian University in Kraków..
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14274

Milanović B. Activism on Musical Stage: The Case of the Opera “The Last Little Girls”. in Musical Multimedia as a Keystone of Artistic Manifestations in the 20th–21st Century Europe. 31st August – 2nd September 2022. 2022;.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14274 .

Milanović, Biljana, "Activism on Musical Stage: The Case of the Opera “The Last Little Girls”" in Musical Multimedia as a Keystone of Artistic Manifestations in the 20th–21st Century Europe. 31st August – 2nd September 2022 (2022),
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14274 .

TY  - CONF
AU  - Milanović, Biljana
PY  - 2022
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/13374
AB  - Stage performances of traditional dance ensembles have been widespread
and popular among the inhabitants of the former Socialist Federal
Republic of Yugoslavia.
PB  - Lisbon : UA Editora – Universidade de Aveiro
C3  - ICTM: 46th World Conference. Lisbon. Portugal. 21 to 27 July 2022. Book of Abstracts
T1  - Panel: Traditional Music and Dance Industries in Serbia and Yugoslavia from the Mid-19th Century to the Present Day
T1  - Shaping the Cultural Industry through Cultural Diplomacy: The Case of Traditional Dance Ensembles from the Socialist Yugoslavia
SP  - 188
EP  - 188
DO  - 10.48528/rr3x-dv56
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13374
ER  - 

@conference{
author = "Milanović, Biljana",
year = "2022",
abstract = "Stage performances of traditional dance ensembles have been widespread
and popular among the inhabitants of the former Socialist Federal
Republic of Yugoslavia.",
publisher = "Lisbon : UA Editora – Universidade de Aveiro",
journal = "ICTM: 46th World Conference. Lisbon. Portugal. 21 to 27 July 2022. Book of Abstracts",
title = "Panel: Traditional Music and Dance Industries in Serbia and Yugoslavia from the Mid-19th Century to the Present Day, Shaping the Cultural Industry through Cultural Diplomacy: The Case of Traditional Dance Ensembles from the Socialist Yugoslavia",
pages = "188-188",
doi = "10.48528/rr3x-dv56",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13374"
}

Milanović, B.. (2022). Panel: Traditional Music and Dance Industries in Serbia and Yugoslavia from the Mid-19th Century to the Present Day. in ICTM: 46th World Conference. Lisbon. Portugal. 21 to 27 July 2022. Book of Abstracts
Lisbon : UA Editora – Universidade de Aveiro., 188-188.
https://doi.org/10.48528/rr3x-dv56
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13374

Milanović B. Panel: Traditional Music and Dance Industries in Serbia and Yugoslavia from the Mid-19th Century to the Present Day. in ICTM: 46th World Conference. Lisbon. Portugal. 21 to 27 July 2022. Book of Abstracts. 2022;:188-188.
doi:10.48528/rr3x-dv56
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13374 .

Milanović, Biljana, "Panel: Traditional Music and Dance Industries in Serbia and Yugoslavia from the Mid-19th Century to the Present Day" in ICTM: 46th World Conference. Lisbon. Portugal. 21 to 27 July 2022. Book of Abstracts (2022):188-188,
https://doi.org/10.48528/rr3x-dv56 .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13374 .

TY  - CONF
AU  - Medić, Ivana
AU  - Milanović, Biljana
AU  - Milin, Melita
PY  - 2022
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/13371
AB  - This study session is dedicated to Katy Romanou (1939–2020), a notable scholar of music traditions that have long been excluded from the academic canon of Western music history— including Greek and, more generally, Balkan music heritage. Among the themes that she investigated during her illustrious career, Romanou led a project dedicated to the connections between Serbian and Greek music(s) throughout the centuries. Papers in this session concentrate on topics initiated by Romanou, including the interaction between music and politics, changing borders in Southeast Europe, the activities of music institutions in such conditions, and the efforts of Serbian musicians to catch up with the West.
PB  - Athens : Hellenic Musicological Society
PB  - Athens : International Musicological Society
C3  - IMS 2022. 21st Quinquennial Congress of the International Musicological Society. August 22-26, 2022. Athens, Greece. Abstract book
T1  - BASEES/REEM Study Session in Memoriam Katy Romanou 1: On Serbian Music
SP  - 160
EP  - 161
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13371
ER  - 

@conference{
author = "Medić, Ivana and Milanović, Biljana and Milin, Melita",
year = "2022",
abstract = "This study session is dedicated to Katy Romanou (1939–2020), a notable scholar of music traditions that have long been excluded from the academic canon of Western music history— including Greek and, more generally, Balkan music heritage. Among the themes that she investigated during her illustrious career, Romanou led a project dedicated to the connections between Serbian and Greek music(s) throughout the centuries. Papers in this session concentrate on topics initiated by Romanou, including the interaction between music and politics, changing borders in Southeast Europe, the activities of music institutions in such conditions, and the efforts of Serbian musicians to catch up with the West.",
publisher = "Athens : Hellenic Musicological Society, Athens : International Musicological Society",
journal = "IMS 2022. 21st Quinquennial Congress of the International Musicological Society. August 22-26, 2022. Athens, Greece. Abstract book",
title = "BASEES/REEM Study Session in Memoriam Katy Romanou 1: On Serbian Music",
pages = "160-161",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13371"
}

Medić, I., Milanović, B.,& Milin, M.. (2022). BASEES/REEM Study Session in Memoriam Katy Romanou 1: On Serbian Music. in IMS 2022. 21st Quinquennial Congress of the International Musicological Society. August 22-26, 2022. Athens, Greece. Abstract book
Athens : Hellenic Musicological Society., 160-161.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13371

Medić I, Milanović B, Milin M. BASEES/REEM Study Session in Memoriam Katy Romanou 1: On Serbian Music. in IMS 2022. 21st Quinquennial Congress of the International Musicological Society. August 22-26, 2022. Athens, Greece. Abstract book. 2022;:160-161.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13371 .

Medić, Ivana, Milanović, Biljana, Milin, Melita, "BASEES/REEM Study Session in Memoriam Katy Romanou 1: On Serbian Music" in IMS 2022. 21st Quinquennial Congress of the International Musicological Society. August 22-26, 2022. Athens, Greece. Abstract book (2022):160-161,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13371 .

TY  - JOUR
AU  - Милановић, Биљана
PY  - 2021
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/12528
AB  - This paper is based on the intersection of studies of performing arts, music and digital media in the field of musicology, which I connected with empirical research of professional musicians' attitudes towards Belgrade concert life in art music in the first year of the coronavirus pandemic (COVID-19). The research was conducted on the basis of a survey in which fifteen concert musicians participated. Given the appropriate theoretical perspective, the considerations are contextualized with respect to global changes of concert life.
AB  - Овај рад се темељи на укрштању студија извођачких уметности, музике и
дигиталних медија у области музикологије, а проистиче из емпиријског
истраживања односа професионалних музичара према концертном животу
Београда у сфери уметничке музике у првој години пандемије изазване
коронавирусом (COVID-19). Истраживање је спроведено на основу анкете
у којој је учествовало петнаест концертних музичара. Имајући у виду
одговарајућу теоријску перспективу, разматрања су контекстуализована с
обзиром на глобалне оквире промена.
AB  - This article is situated at the intersection of the studies of performing arts, music and
digital media in the field of musicology, which I connected with empirical research
of professional musicians’ attitudes towards Belgrade concert life in art music in the
first year of the coronavirus pandemic (COVID-19). In my research, I had in mind
a number of global changes in the sphere of concert practices, which produced specific
versions of the new concert reality in each local environment. In that context,
I focused on the opinions of musicians, actively present in the public concert life of
Belgrade. Using a method of qualitative research through an open-ended survey, I
examined and problematized musicians' attitudes towards the recent changes, based
on their answers to the following three questions: (1) How did the pandemic affect
experiences of performers and audience related to the concert as a live event? (2) What is your position on the differences between online and offline concerts?
(3) Will the new changes in concert life more permanently mark the composing,
performing, listening and understanding of music in the time after the coronavirus
pandemic?
Significant topics have been identified through the analysis, systematization and
contectualization of answers and comments, showing that the diversity of attitudes
of musicians is smaller in relation to the mutual similarity, compatibility and complementarity
of their thinking. The dominant common attitude of the musicians
refers to the concerts. On the one hand, musicians have essentially the same attitude
towards the concert as a live event, which makes it the most important and
indispensable institution of their performing practice as well as materialization of
their communication with the audience. On the other hand, they accept online performances,
but such types of music making are secondary and deficient for them in
relation to the concert in front of the audience.
These opinions are also considered in a theoretical context of music and digital
media studies, with a conclusion that coercive pandemic circumstances have reactivated
some stereotypical views about online concerts as a surrogate of face-to-face
corporeal live musical experience. Such a situation is also affected by new ways of
creating, promoting and programming online events during pandemic, the majority
of which indeed serve as replacements of traditional live performances or as their
duplication. It is therefore useful to direct those online musical meetings to not copy
the concert, but instead strive to create their own models of presentations that are
immanent to digital technology and internet opportunities. It seems that theoretical
perspectives have to be stronger connected with empirical research, and this is
especially true during intensive transformations and fractures such as the pandemic
time in which we live. The musicians who speak directly from practice are especially
relevant interlocutors in that context.
PB  - Београд : Музиколошки институт Српске академије наука и уметности
T2  - Музикологија
T1  - Однос музичара према концертним активностима у првој години пандемије: београдски контекст
T1  - Musicians' Attitudes Towards Concert Activities in the First Year of the Pandemic: Belgrade Context
SP  - 231
EP  - 256
IS  - 31
DO  - 10.2298/MUZ2131231M
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12528
ER  - 

@article{
author = "Милановић, Биљана",
year = "2021",
abstract = "This paper is based on the intersection of studies of performing arts, music and digital media in the field of musicology, which I connected with empirical research of professional musicians' attitudes towards Belgrade concert life in art music in the first year of the coronavirus pandemic (COVID-19). The research was conducted on the basis of a survey in which fifteen concert musicians participated. Given the appropriate theoretical perspective, the considerations are contextualized with respect to global changes of concert life., Овај рад се темељи на укрштању студија извођачких уметности, музике и
дигиталних медија у области музикологије, а проистиче из емпиријског
истраживања односа професионалних музичара према концертном животу
Београда у сфери уметничке музике у првој години пандемије изазване
коронавирусом (COVID-19). Истраживање је спроведено на основу анкете
у којој је учествовало петнаест концертних музичара. Имајући у виду
одговарајућу теоријску перспективу, разматрања су контекстуализована с
обзиром на глобалне оквире промена., This article is situated at the intersection of the studies of performing arts, music and
digital media in the field of musicology, which I connected with empirical research
of professional musicians’ attitudes towards Belgrade concert life in art music in the
first year of the coronavirus pandemic (COVID-19). In my research, I had in mind
a number of global changes in the sphere of concert practices, which produced specific
versions of the new concert reality in each local environment. In that context,
I focused on the opinions of musicians, actively present in the public concert life of
Belgrade. Using a method of qualitative research through an open-ended survey, I
examined and problematized musicians' attitudes towards the recent changes, based
on their answers to the following three questions: (1) How did the pandemic affect
experiences of performers and audience related to the concert as a live event? (2) What is your position on the differences between online and offline concerts?
(3) Will the new changes in concert life more permanently mark the composing,
performing, listening and understanding of music in the time after the coronavirus
pandemic?
Significant topics have been identified through the analysis, systematization and
contectualization of answers and comments, showing that the diversity of attitudes
of musicians is smaller in relation to the mutual similarity, compatibility and complementarity
of their thinking. The dominant common attitude of the musicians
refers to the concerts. On the one hand, musicians have essentially the same attitude
towards the concert as a live event, which makes it the most important and
indispensable institution of their performing practice as well as materialization of
their communication with the audience. On the other hand, they accept online performances,
but such types of music making are secondary and deficient for them in
relation to the concert in front of the audience.
These opinions are also considered in a theoretical context of music and digital
media studies, with a conclusion that coercive pandemic circumstances have reactivated
some stereotypical views about online concerts as a surrogate of face-to-face
corporeal live musical experience. Such a situation is also affected by new ways of
creating, promoting and programming online events during pandemic, the majority
of which indeed serve as replacements of traditional live performances or as their
duplication. It is therefore useful to direct those online musical meetings to not copy
the concert, but instead strive to create their own models of presentations that are
immanent to digital technology and internet opportunities. It seems that theoretical
perspectives have to be stronger connected with empirical research, and this is
especially true during intensive transformations and fractures such as the pandemic
time in which we live. The musicians who speak directly from practice are especially
relevant interlocutors in that context.",
publisher = "Београд : Музиколошки институт Српске академије наука и уметности",
journal = "Музикологија",
title = "Однос музичара према концертним активностима у првој години пандемије: београдски контекст, Musicians' Attitudes Towards Concert Activities in the First Year of the Pandemic: Belgrade Context",
pages = "231-256",
number = "31",
doi = "10.2298/MUZ2131231M",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12528"
}

Милановић, Б.. (2021). Однос музичара према концертним активностима у првој години пандемије: београдски контекст. in Музикологија
Београд : Музиколошки институт Српске академије наука и уметности.(31), 231-256.
https://doi.org/10.2298/MUZ2131231M
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12528

Милановић Б. Однос музичара према концертним активностима у првој години пандемије: београдски контекст. in Музикологија. 2021;(31):231-256.
doi:10.2298/MUZ2131231M
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12528 .

Милановић, Биљана, "Однос музичара према концертним активностима у првој години пандемије: београдски контекст" in Музикологија, no. 31 (2021):231-256,
https://doi.org/10.2298/MUZ2131231M .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12528 .

TY  - JOUR
AU  - Милановић, Биљана С.
PY  - 2020
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10290
AB  - Рад је посвећен анализи мисаоно-филозофских аспеката драме Модел Миленка Пауновића, с циљем да се у даљој перспективи детаљно истраже и протумаче елементи битни за проучавање Пауновићеве уметничке поетике коју је остварио у свом примарном, музичком стваралаштву.
AB  - Composer Milenko Paunović (1889–1924) was also a librettist of his musical plays, which he created under the influence of Richard Wagner. His creative interests first developed along these lines, which resulted in synthesis in the musical plays Divina tragoedia (1910–1912) and Čengić aga (1923). However, a significant part of his dramatic oeuvre was not conditioned by the composing plans, but by the need for the literary articulation of certain thoughts and attitudes. In that context, he wrote plays Primorci (1911), Đavolova tragedija (1912), Model (1917), Dvori Srđe Zlopogleđe (1919), and a short story Dr Vrač (1919), which are important for interpreting Paunović’s worldviews and for understanding his musical works.
In most of Paunović’s plays, the themes of loneliness and the relationship between the subject and the world, free love and current morality, instinct and reason are examined. They are presented through attitudes of individual characters, aiming at confirming, refuting, or relativizing them. The thoughts to which the author constantly returns can be summarized in the following questions: Since this world, created by humans, is not good, is there a possibility for it to be improved, can a man change, reconcile with himself, and return to nature? In the search for answers, Paunović largely turns to the philosophy of Friedrich Nietzsche.
This paper is dedicated to the analysis of the reflective and philosophical aspects of the play Model, to further explore and interpret in detail the elements important for the study of Paunović’s artistic poetics, which he achieved in his primary, musical works. Within this framework, different understandings of life, the world, creativity as sublimation, and the art as a sphere that promotes the pursuit of truth and self-knowledge, represented in this play by its main protagonists, are considered.
PB  - Нови Сад : Матица српска
T2  - Зборник Матице српске за сценске уметности и музику
T1  - Драма "Модел" Миленка Пауновића
T1  - "Model", a Play by Milenko Paunović
SP  - 23
EP  - 34
IS  - 63
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10290
ER  - 

@article{
author = "Милановић, Биљана С.",
year = "2020",
abstract = "Рад је посвећен анализи мисаоно-филозофских аспеката драме Модел Миленка Пауновића, с циљем да се у даљој перспективи детаљно истраже и протумаче елементи битни за проучавање Пауновићеве уметничке поетике коју је остварио у свом примарном, музичком стваралаштву., Composer Milenko Paunović (1889–1924) was also a librettist of his musical plays, which he created under the influence of Richard Wagner. His creative interests first developed along these lines, which resulted in synthesis in the musical plays Divina tragoedia (1910–1912) and Čengić aga (1923). However, a significant part of his dramatic oeuvre was not conditioned by the composing plans, but by the need for the literary articulation of certain thoughts and attitudes. In that context, he wrote plays Primorci (1911), Đavolova tragedija (1912), Model (1917), Dvori Srđe Zlopogleđe (1919), and a short story Dr Vrač (1919), which are important for interpreting Paunović’s worldviews and for understanding his musical works.
In most of Paunović’s plays, the themes of loneliness and the relationship between the subject and the world, free love and current morality, instinct and reason are examined. They are presented through attitudes of individual characters, aiming at confirming, refuting, or relativizing them. The thoughts to which the author constantly returns can be summarized in the following questions: Since this world, created by humans, is not good, is there a possibility for it to be improved, can a man change, reconcile with himself, and return to nature? In the search for answers, Paunović largely turns to the philosophy of Friedrich Nietzsche.
This paper is dedicated to the analysis of the reflective and philosophical aspects of the play Model, to further explore and interpret in detail the elements important for the study of Paunović’s artistic poetics, which he achieved in his primary, musical works. Within this framework, different understandings of life, the world, creativity as sublimation, and the art as a sphere that promotes the pursuit of truth and self-knowledge, represented in this play by its main protagonists, are considered.",
publisher = "Нови Сад : Матица српска",
journal = "Зборник Матице српске за сценске уметности и музику",
title = "Драма "Модел" Миленка Пауновића, "Model", a Play by Milenko Paunović",
pages = "23-34",
number = "63",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10290"
}

Милановић, Б. С.. (2020). Драма "Модел" Миленка Пауновића. in Зборник Матице српске за сценске уметности и музику
Нови Сад : Матица српска.(63), 23-34.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10290

Милановић БС. Драма "Модел" Миленка Пауновића. in Зборник Матице српске за сценске уметности и музику. 2020;(63):23-34.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10290 .

Милановић, Биљана С., "Драма "Модел" Миленка Пауновића" in Зборник Матице српске за сценске уметности и музику, no. 63 (2020):23-34,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10290 .

TY  - CHAP
AU  - Milanović, Biljana
PY  - 2020
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/handle/123456789/10374
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10396
AB  - My grasp of the research area of music and diplomacy is grounded on the experience that I gained through the realization of a project investigating the Belgrade Choral Society’s concert tours abroad at the turn of the 20th century. There, I explored how music was incorporated into the diplomatic strategies that the Kingdom of Serbia practiced in its cross-border relationships with empires, states, cities and ethnic communities of the Central, Eastern, South-Eastern and Ottoman Europe of the time. Focusing on a new topic in this article, my approach to music in diplomatic interactions remains the same line. It is placed in the context of cultural diplomacy and poses questions about the involvement of music in policies and practices of cross-border networking, exchange, representation, negotiation and mediation, while encompassing different state officials and non-officials, groups, institutions and organizations, as well as both formal and informal, elitist and non-elitist events and activities. Such an approach shares its interests with a spectrum of contemporary studies that open the space for investigating diplomacy as a social and cultural practice.
PB  - Belgrade : Institute of Musicology SASA
PB  - Ljubljana : University of Ljubljana - Faculty of Social Sciences
T2  - The Tunes of Diplomatic Notes: Music and Diplomacy in Southeast Europe (18th–20th century)
T1  - Sounding the Turn to the West: Music and Diplomacy of Yugoslavia After the Split With the USSR and the Countries of the “People’s Democracy” (1949–1952)
SP  - 185
EP  - 202
DO  - 10.18485/music_diplomacy.2020.ch12
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10396
ER  - 

@inbook{
author = "Milanović, Biljana",
year = "2020",
abstract = "My grasp of the research area of music and diplomacy is grounded on the experience that I gained through the realization of a project investigating the Belgrade Choral Society’s concert tours abroad at the turn of the 20th century. There, I explored how music was incorporated into the diplomatic strategies that the Kingdom of Serbia practiced in its cross-border relationships with empires, states, cities and ethnic communities of the Central, Eastern, South-Eastern and Ottoman Europe of the time. Focusing on a new topic in this article, my approach to music in diplomatic interactions remains the same line. It is placed in the context of cultural diplomacy and poses questions about the involvement of music in policies and practices of cross-border networking, exchange, representation, negotiation and mediation, while encompassing different state officials and non-officials, groups, institutions and organizations, as well as both formal and informal, elitist and non-elitist events and activities. Such an approach shares its interests with a spectrum of contemporary studies that open the space for investigating diplomacy as a social and cultural practice.",
publisher = "Belgrade : Institute of Musicology SASA, Ljubljana : University of Ljubljana - Faculty of Social Sciences",
journal = "The Tunes of Diplomatic Notes: Music and Diplomacy in Southeast Europe (18th–20th century)",
booktitle = "Sounding the Turn to the West: Music and Diplomacy of Yugoslavia After the Split With the USSR and the Countries of the “People’s Democracy” (1949–1952)",
pages = "185-202",
doi = "10.18485/music_diplomacy.2020.ch12",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10396"
}

Milanović, B.. (2020). Sounding the Turn to the West: Music and Diplomacy of Yugoslavia After the Split With the USSR and the Countries of the “People’s Democracy” (1949–1952). in The Tunes of Diplomatic Notes: Music and Diplomacy in Southeast Europe (18th–20th century)
Belgrade : Institute of Musicology SASA., 185-202.
https://doi.org/10.18485/music_diplomacy.2020.ch12
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10396

Milanović B. Sounding the Turn to the West: Music and Diplomacy of Yugoslavia After the Split With the USSR and the Countries of the “People’s Democracy” (1949–1952). in The Tunes of Diplomatic Notes: Music and Diplomacy in Southeast Europe (18th–20th century). 2020;:185-202.
doi:10.18485/music_diplomacy.2020.ch12
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10396 .

Milanović, Biljana, "Sounding the Turn to the West: Music and Diplomacy of Yugoslavia After the Split With the USSR and the Countries of the “People’s Democracy” (1949–1952)" in The Tunes of Diplomatic Notes: Music and Diplomacy in Southeast Europe (18th–20th century) (2020):185-202,
https://doi.org/10.18485/music_diplomacy.2020.ch12 .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10396 .

TY  - CHAP
AU  - Milin, Melita
AU  - Milanović, Biljana
AU  - Lajić Mihajlović, Danka
PY  - 2020
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/handle/123456789/10158
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10160
AB  - The book contains a detailed introductory study by the editors and 15 chapters by distinguished scholars from 13 countries (Poland, Hungary, Romania, Bulgaria, Slovenia, Croatia, Serbia, Bosnia and Herzegovina, Lithuania, Ukraine, Russia, Kazakhstan, Georgia). 
This edition presents a pioneering endeavour in global scholarly frames.The main idea was to gain a nuanced scholarly insight that could encourage wider comparative musical studies on different variants of more or less similar phenomena in postsocialist countries. At the same time, diversity, as an important feature of thе volume, testifies to the very wide scope of the term “postsocialism” in music, and leads to a further critical examination of its explanatory value. A variety of local contexts goes together with a very wide range of scholarly approaches. Giving voice to native scholars has allowed to obtain “insights from within”. Thus, the publication testifies to an investment in the decolonialisation of power dictated by the dominant Anglo-American ethno/musicology that determines and controls the production of knowledge about music in global world.
AB  - Зборник обухвата уводну студију уредница и 15 поглавља угледних научника из 13 постсоцијалистичких земаља (Пољска, Мађарска, Румунија, Бугарска, Словенија, Хрватска, Србија, Босна и Херцеговина, Литванија, Украјина, Русија, Казахстан, Грузија). Ово издање представља пионирски подухват у глобалним научним оквирима, настао с идејом да се постигне нијансиран научни увид који би иницирао шире, упоредне музичке студије о различитим варијантама појава у постсоцијалистичким друштвима. Диверзитет као важна карактеристика зборника сведочи о врло широком опсегу термина „постсоцијализам“ у музици и подстиче нова критичка испитивања његових значења и вредности. Локални контексти представљени су кроз разноврстан спектар научних приступа. Давање гласа домаћим научницима омогућило је да се стекну „увиди изнутра“, па публикација обједињује различита гледишта и сведочи о улагању у деколонијализацију моћи коју диктира доминација англоамеричке етно/музикологије, а која одређује и контролише производњу знања о музици у глобалном свету.
PB  - Belgrade : Institute of Musicology SASA
T2  - Music in Postsocialism: Three Decades in Retrospect / Музика у постсоцијализму: три деценије касније
T1  - Music in Postsocialism – Looking Back at the First Three Decades
SP  - 1
EP  - 17
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10160
ER  - 

@inbook{
author = "Milin, Melita and Milanović, Biljana and Lajić Mihajlović, Danka",
year = "2020",
abstract = "The book contains a detailed introductory study by the editors and 15 chapters by distinguished scholars from 13 countries (Poland, Hungary, Romania, Bulgaria, Slovenia, Croatia, Serbia, Bosnia and Herzegovina, Lithuania, Ukraine, Russia, Kazakhstan, Georgia). 
This edition presents a pioneering endeavour in global scholarly frames.The main idea was to gain a nuanced scholarly insight that could encourage wider comparative musical studies on different variants of more or less similar phenomena in postsocialist countries. At the same time, diversity, as an important feature of thе volume, testifies to the very wide scope of the term “postsocialism” in music, and leads to a further critical examination of its explanatory value. A variety of local contexts goes together with a very wide range of scholarly approaches. Giving voice to native scholars has allowed to obtain “insights from within”. Thus, the publication testifies to an investment in the decolonialisation of power dictated by the dominant Anglo-American ethno/musicology that determines and controls the production of knowledge about music in global world., Зборник обухвата уводну студију уредница и 15 поглавља угледних научника из 13 постсоцијалистичких земаља (Пољска, Мађарска, Румунија, Бугарска, Словенија, Хрватска, Србија, Босна и Херцеговина, Литванија, Украјина, Русија, Казахстан, Грузија). Ово издање представља пионирски подухват у глобалним научним оквирима, настао с идејом да се постигне нијансиран научни увид који би иницирао шире, упоредне музичке студије о различитим варијантама појава у постсоцијалистичким друштвима. Диверзитет као важна карактеристика зборника сведочи о врло широком опсегу термина „постсоцијализам“ у музици и подстиче нова критичка испитивања његових значења и вредности. Локални контексти представљени су кроз разноврстан спектар научних приступа. Давање гласа домаћим научницима омогућило је да се стекну „увиди изнутра“, па публикација обједињује различита гледишта и сведочи о улагању у деколонијализацију моћи коју диктира доминација англоамеричке етно/музикологије, а која одређује и контролише производњу знања о музици у глобалном свету.",
publisher = "Belgrade : Institute of Musicology SASA",
journal = "Music in Postsocialism: Three Decades in Retrospect / Музика у постсоцијализму: три деценије касније",
booktitle = "Music in Postsocialism – Looking Back at the First Three Decades",
pages = "1-17",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10160"
}

Milin, M., Milanović, B.,& Lajić Mihajlović, D.. (2020). Music in Postsocialism – Looking Back at the First Three Decades. in Music in Postsocialism: Three Decades in Retrospect / Музика у постсоцијализму: три деценије касније
Belgrade : Institute of Musicology SASA., 1-17.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10160

Milin M, Milanović B, Lajić Mihajlović D. Music in Postsocialism – Looking Back at the First Three Decades. in Music in Postsocialism: Three Decades in Retrospect / Музика у постсоцијализму: три деценије касније. 2020;:1-17.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10160 .

Milin, Melita, Milanović, Biljana, Lajić Mihajlović, Danka, "Music in Postsocialism – Looking Back at the First Three Decades" in Music in Postsocialism: Three Decades in Retrospect / Музика у постсоцијализму: три деценије касније (2020):1-17,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10160 .

TY  - JOUR
AU  - Милановић, Биљана С.
PY  - 2019
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/6926
AB  - У тексту се разматра документација из породичне архиве потомака композитора Петра Стојановића (1877–1957), која је 2018–2019. године послата Музиколошком институту САНУ. Грађа је систематизована и сагледана у контексту досадашњих проучавања докумената о овом уметнику. Представљен је њен садржај, указано је на њен значај у истраживању различитих аспеката биографије и уметничког деловања Петра Стојановића. Тексту је приложен попис грађе.
AB  - The paper presents the material from the family archives of composer Petar Stojanović (1877‒1957). Stanka Jovanović (born in 1931) and Marko Dimitrijević (1976), the successors of the composer’s sister Konstancija-Stanka Dimitrijević (1872‒1954), donated the material to the Institute of Musicology SASA. It consists of different kinds of documents, from manuscripts and printed compositions, through photographs and correspondence, to texts about Stojanović and his family members. The material was received on two occasions, in April 2018 and May 2019. Out of 213 listed units, 93 were physically donated to the Institute, and the entire material was donated in electronic form. Regarding the material donated only in electronic form, a smaller part of it remained in the possession of the donors, a larger part is in the archive of Elisabeth Zastiera (1944), granddaughter of Petar Stojanović, while several documents were given to the pianist Nataša Špaček. The material is systematized and examined in the context of previous studies of documents about this artist. Its content was presented and it was pointed out to its importance in the research of various aspects of biography and artistic work of Petar Stojanović. Based on a detailed analysis, it was concluded that this corpus of documents can be included in the examination of the complex intertwining of private and family, professional and public aspects of Stojanović’s life and work, the consideration of the problem of Stojanović’s integration into the Vienna and Belgrade music context, the study of his understanding of national art, and the perception of the aspect of marginalization of the composer within the frameworks of Serbian music, before and after his death. Among the individual data, the most numerous are the ones that point to the unexplored aspects of Stojanovic’s cooperation with other musicians and the performances of his music at home and abroad, especially during the late years of composer’s life. The material is comparable to the unlisted segment of Petar Stojanović’s legacy, kept in the Library of the Faculty of Music in Belgrade, with which it is complemented in a research context. A copy of the listed material from the family archives of Petar Stojanović is appended to the text.
PB  - Нови Сад : Матица српска
T2  - Зборник Матице српске за сценске уметности и музику
T1  - Проучавање уметничке биографије и музичког деловања Петра Стојановића: прилог идентификацији и разматрању истраживачких извора
T1  - Study of the Artistic Biography and Music Work of Petar Stojanović: A Contribution to Identification and Analysis of Research Sources
SP  - 209
EP  - 238
IS  - 61
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6926
ER  - 

@article{
author = "Милановић, Биљана С.",
year = "2019",
abstract = "У тексту се разматра документација из породичне архиве потомака композитора Петра Стојановића (1877–1957), која је 2018–2019. године послата Музиколошком институту САНУ. Грађа је систематизована и сагледана у контексту досадашњих проучавања докумената о овом уметнику. Представљен је њен садржај, указано је на њен значај у истраживању различитих аспеката биографије и уметничког деловања Петра Стојановића. Тексту је приложен попис грађе., The paper presents the material from the family archives of composer Petar Stojanović (1877‒1957). Stanka Jovanović (born in 1931) and Marko Dimitrijević (1976), the successors of the composer’s sister Konstancija-Stanka Dimitrijević (1872‒1954), donated the material to the Institute of Musicology SASA. It consists of different kinds of documents, from manuscripts and printed compositions, through photographs and correspondence, to texts about Stojanović and his family members. The material was received on two occasions, in April 2018 and May 2019. Out of 213 listed units, 93 were physically donated to the Institute, and the entire material was donated in electronic form. Regarding the material donated only in electronic form, a smaller part of it remained in the possession of the donors, a larger part is in the archive of Elisabeth Zastiera (1944), granddaughter of Petar Stojanović, while several documents were given to the pianist Nataša Špaček. The material is systematized and examined in the context of previous studies of documents about this artist. Its content was presented and it was pointed out to its importance in the research of various aspects of biography and artistic work of Petar Stojanović. Based on a detailed analysis, it was concluded that this corpus of documents can be included in the examination of the complex intertwining of private and family, professional and public aspects of Stojanović’s life and work, the consideration of the problem of Stojanović’s integration into the Vienna and Belgrade music context, the study of his understanding of national art, and the perception of the aspect of marginalization of the composer within the frameworks of Serbian music, before and after his death. Among the individual data, the most numerous are the ones that point to the unexplored aspects of Stojanovic’s cooperation with other musicians and the performances of his music at home and abroad, especially during the late years of composer’s life. The material is comparable to the unlisted segment of Petar Stojanović’s legacy, kept in the Library of the Faculty of Music in Belgrade, with which it is complemented in a research context. A copy of the listed material from the family archives of Petar Stojanović is appended to the text.",
publisher = "Нови Сад : Матица српска",
journal = "Зборник Матице српске за сценске уметности и музику",
title = "Проучавање уметничке биографије и музичког деловања Петра Стојановића: прилог идентификацији и разматрању истраживачких извора, Study of the Artistic Biography and Music Work of Petar Stojanović: A Contribution to Identification and Analysis of Research Sources",
pages = "209-238",
number = "61",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6926"
}

Милановић, Б. С.. (2019). Проучавање уметничке биографије и музичког деловања Петра Стојановића: прилог идентификацији и разматрању истраживачких извора. in Зборник Матице српске за сценске уметности и музику
Нови Сад : Матица српска.(61), 209-238.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6926

Милановић БС. Проучавање уметничке биографије и музичког деловања Петра Стојановића: прилог идентификацији и разматрању истраживачких извора. in Зборник Матице српске за сценске уметности и музику. 2019;(61):209-238.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6926 .

Милановић, Биљана С., "Проучавање уметничке биографије и музичког деловања Петра Стојановића: прилог идентификацији и разматрању истраживачких извора" in Зборник Матице српске за сценске уметности и музику, no. 61 (2019):209-238,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6926 .

TY  - GEN
AU  - Милановић, Биљана
PY  - 2019
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/6924
AB  - Успостављање динамичне и високо професионалне сарадње између музиколога и музичких извођача чини једну од дугорочних активности Музиколошког друштва Србије. Нови пројекат Друштва под насловом "Реафирмација заборављене српске музике" по томе је сличан ранијем пројекту "Антологијска дела српске музике", будући да је у оба случаја реч о избору одређених дела из баштине српске уметничке музичке и њиховом представљању путем концертног извођења и трајног звучног записа, објављеног на компакт диску. Овога пута, међутим, идеја је потекла директно из научних активности представљених на Међународном научном скупу На маргинама музиколошког канона: композиторска генерација Петра Стојановића, Петра Крстића и Станислава Биничког.
AB  - The establishment of dynamic and highly professional collaborative work between musicologists and music performers can be pointed out as one of the long-term aims of the Serbian Musicological Society. In this respect, a new project of the Society, "Reaffirmation of the Forgotten Serbian Music", is very similar to an earlier one entitled "Anthological Pieces of Serbian Music", since both were envisaged to present selected examples of Serbian art music heritage in live concerts as well as in a more permanent format, released on CDs. The idea of the present project emerged directly from current scholarly activities of the Society, represented at the International Conference On the Margins of the Musicological Canon: The Generation of Composers Petar Stojanović, Petar Krstić and Stanislav Binički.
PB  - Београд : Музиколошко друштво Србије
T1  - Сонате Петра Стојановића
T1  - Sonatas of Petar Stojanović
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6924
ER  - 

@misc{
author = "Милановић, Биљана",
year = "2019",
abstract = "Успостављање динамичне и високо професионалне сарадње између музиколога и музичких извођача чини једну од дугорочних активности Музиколошког друштва Србије. Нови пројекат Друштва под насловом "Реафирмација заборављене српске музике" по томе је сличан ранијем пројекту "Антологијска дела српске музике", будући да је у оба случаја реч о избору одређених дела из баштине српске уметничке музичке и њиховом представљању путем концертног извођења и трајног звучног записа, објављеног на компакт диску. Овога пута, међутим, идеја је потекла директно из научних активности представљених на Међународном научном скупу На маргинама музиколошког канона: композиторска генерација Петра Стојановића, Петра Крстића и Станислава Биничког., The establishment of dynamic and highly professional collaborative work between musicologists and music performers can be pointed out as one of the long-term aims of the Serbian Musicological Society. In this respect, a new project of the Society, "Reaffirmation of the Forgotten Serbian Music", is very similar to an earlier one entitled "Anthological Pieces of Serbian Music", since both were envisaged to present selected examples of Serbian art music heritage in live concerts as well as in a more permanent format, released on CDs. The idea of the present project emerged directly from current scholarly activities of the Society, represented at the International Conference On the Margins of the Musicological Canon: The Generation of Composers Petar Stojanović, Petar Krstić and Stanislav Binički.",
publisher = "Београд : Музиколошко друштво Србије",
title = "Сонате Петра Стојановића, Sonatas of Petar Stojanović",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6924"
}

Милановић, Б.. (2019). Сонате Петра Стојановића. 
Београд : Музиколошко друштво Србије..
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6924

Милановић Б. Сонате Петра Стојановића. 2019;.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6924 .

Милановић, Биљана, "Сонате Петра Стојановића" (2019),
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6924 .

TY  - BOOK
AU  - Милановић, Биљана
PY  - 2019
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/6923
AB  - This thematic collection of papers was initiated by the International Conference
of the Serbian Musicological Society, held in December 2017, to commemorate
the 140th anniversary of the birth and 60th anniversary of the death of Petar
Stojanović (1877–1957) and Petar Krstić (1877–1957) and the 145th anniversary
of the birth and 75th anniversary of the death of Stanislav Binički (1872–1942). Edition covers twenty studies by musicologists and music theorists from Banja Luka, Belgrade, Vienna, Brno, Innsbruck, Lisbon, Niš, Novi Sad, Osijek, Pula and Sarajevo.
AB  - Овај тематски зборник радова инициран је међународним научним скупом Музиколошког друштва Србије, одржаним у децембру 2017. године у оквиру обележавања 140. годишњице рођења и 60. годишњице смрти Петра Стојановића (1877–1957) и Петра Крстића (1877–1957) и 145. годишњице рођења и 75. годишњице смрти Станислава Биничког (1872–1942). Издање обухвата двадесет студија музиколога и теоретичара музике из Бање Луке, Београда, Беча, Брна, Инсбрука, Лисабона, Ниша, Новог Сада, Осијека, Пуле и Сарајева. Зборник садржи радове на српском, енглеском, хрватском и босанском језику.
PB  - Београд : Музиколошко друштво Србије : Музиколошки институт САНУ
T1  - Нa маргинама музиколошког канона: композиторска генерација Петра Стојановића, Петра Крстића и Станислава Биничког
T1  - On the margins of the musicological canon: the Generation оf Composers Petar Stojanović, Petar Krstić аnd Stanislav Binički
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6923
ER  - 

@book{
author = "Милановић, Биљана",
year = "2019",
abstract = "This thematic collection of papers was initiated by the International Conference
of the Serbian Musicological Society, held in December 2017, to commemorate
the 140th anniversary of the birth and 60th anniversary of the death of Petar
Stojanović (1877–1957) and Petar Krstić (1877–1957) and the 145th anniversary
of the birth and 75th anniversary of the death of Stanislav Binički (1872–1942). Edition covers twenty studies by musicologists and music theorists from Banja Luka, Belgrade, Vienna, Brno, Innsbruck, Lisbon, Niš, Novi Sad, Osijek, Pula and Sarajevo., Овај тематски зборник радова инициран је међународним научним скупом Музиколошког друштва Србије, одржаним у децембру 2017. године у оквиру обележавања 140. годишњице рођења и 60. годишњице смрти Петра Стојановића (1877–1957) и Петра Крстића (1877–1957) и 145. годишњице рођења и 75. годишњице смрти Станислава Биничког (1872–1942). Издање обухвата двадесет студија музиколога и теоретичара музике из Бање Луке, Београда, Беча, Брна, Инсбрука, Лисабона, Ниша, Новог Сада, Осијека, Пуле и Сарајева. Зборник садржи радове на српском, енглеском, хрватском и босанском језику.",
publisher = "Београд : Музиколошко друштво Србије : Музиколошки институт САНУ",
title = "Нa маргинама музиколошког канона: композиторска генерација Петра Стојановића, Петра Крстића и Станислава Биничког, On the margins of the musicological canon: the Generation оf Composers Petar Stojanović, Petar Krstić аnd Stanislav Binički",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6923"
}

Милановић, Б.. (2019). Нa маргинама музиколошког канона: композиторска генерација Петра Стојановића, Петра Крстића и Станислава Биничког. 
Београд : Музиколошко друштво Србије : Музиколошки институт САНУ..
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6923

Милановић Б. Нa маргинама музиколошког канона: композиторска генерација Петра Стојановића, Петра Крстића и Станислава Биничког. 2019;.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6923 .

Милановић, Биљана, "Нa маргинама музиколошког канона: композиторска генерација Петра Стојановића, Петра Крстића и Станислава Биничког" (2019),
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6923 .

TY  - CONF
AU  - Милановић, Биљана
PY  - 2019
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/6194
PB  - Нови Сад : Матица српска
PB  - Београд : Музиколошко друштво Србије
C3  - Међународни научни скуп Југословенска идеја у/о музици, Нови Сад, 25-26.05.2019.
T1  - Тезе о југословенским идејама у/о музици. Критички поглед на музичке праксе и наративе од краја XIX века до двадесетих година XX века
SP  - 13
EP  - 14
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6194
ER  - 

@conference{
author = "Милановић, Биљана",
year = "2019",
publisher = "Нови Сад : Матица српска, Београд : Музиколошко друштво Србије",
journal = "Међународни научни скуп Југословенска идеја у/о музици, Нови Сад, 25-26.05.2019.",
title = "Тезе о југословенским идејама у/о музици. Критички поглед на музичке праксе и наративе од краја XIX века до двадесетих година XX века",
pages = "13-14",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6194"
}

Милановић, Б.. (2019). Тезе о југословенским идејама у/о музици. Критички поглед на музичке праксе и наративе од краја XIX века до двадесетих година XX века. in Међународни научни скуп Југословенска идеја у/о музици, Нови Сад, 25-26.05.2019.
Нови Сад : Матица српска., 13-14.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6194

Милановић Б. Тезе о југословенским идејама у/о музици. Критички поглед на музичке праксе и наративе од краја XIX века до двадесетих година XX века. in Међународни научни скуп Југословенска идеја у/о музици, Нови Сад, 25-26.05.2019.. 2019;:13-14.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6194 .

Милановић, Биљана, "Тезе о југословенским идејама у/о музици. Критички поглед на музичке праксе и наративе од краја XIX века до двадесетих година XX века" in Међународни научни скуп Југословенска идеја у/о музици, Нови Сад, 25-26.05.2019. (2019):13-14,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6194 .

TY  - CHAP
AU  - Milanović, Biljana
PY  - 2019
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10289
AB  - Zarobljenički logori iz vremena Velikog rata predstavljaju relativno novu tematsku oblast humanistike. Ovo transnacionalno i interdisciplinarno naučno područje odnosi se na logorski život preko osam miliona ljudi koji su se tokom rata nalazili u zarobljeništvu na obe sukobljene strane. Pored bazičnih proučavanja vezanih za utvrđivanje tačnog broja logora, zatočenika i žrtava, te sagledavanja problema poput bolesti i čestog masovnog umiranja, pojedina istraživanja fokusiraju se na sasvim specifi čne teme iz svakodnevice logorskog života, aspekte nacionalizma, roda, orijentalizma i druge problemske sfere iz oblasti savremenih studija kulture. Posebnu alternativu uobičajenim narativima u tom kontekstu predstavljaju razmatranja umetnosti i kreativnosti kao značajnih strategija opstanka u logorskim uslovima. Ovaj rad, kojim se po prvi put u muzikologiji pokreće tema o muzičkim praksama u srpskim zarobljeničkim logorima tokom Prvog svetskog rata, inspirisan je takvim pristupima.
AB  - The period of the Great War brought to Serbian culture and arts completely different conditions of work and functioning when compared with the pre-war years. Music itself, confronted with various war-time contexts, formed part of the adaptation to new circumstances which often changed because of war events. The reorganization of both military music and civilian musicians and ensembles started already in the first half of 1916, immediately after the army and numerous civilians crossed Montenegro and Albania on their way to allied countries and their colonies. Some elite composers worked as musicians in French, British and other west-European musical centres. At the same time musical activities were even organized in prison camps where professional and amateur musicians could be found among the Serbian citizens. Prisoner-of-war camps represent a relatively new topic area of humanities. This transnational and interdisciplinary field relates to the lives of over eight million prisoners on both sides of the war. In addition to basic studies related to determining the exact number of camps, prisoners and victims, as well as looking at problems such as illness and frequent mass death, contemporary research also focuses on everyday life of camp prisoners, aspects of nationalism, gender, orientalism and other approaches that are characteristic of cultural studies. A special alternative to the usual narratives is the consideration of art and creativity as significant strategies of survival in war captivity conditions. This article refers to such issues, and for the first time in musicology raises the topic of musical practices in Serbian prisoners camps during the Great War. The text is based on archival research of documents stored in the Museum of Theatre Arts of Serbia, as well as manuscript periodicals kept in the National Library of Serbia. According to analysis of available materials, one part of the text presents music on Serbian theatrical scenes in the Austro-Hungarian prison camps in Boldogasszony, Aschach and Grödig, including information on some amateur and professional musicians that have not been known in music history so far. The other part is focused on various contextualisations of mentioned musical practices that are observed as (1) a tool of alleviating of difficult everyday life and suppressing of prisoner depression, (2) an imaginary field of nation, state and freedom, (3) a place of memory, nostalgia, oblivion and fun, (4) a mediator between various social, national and confessional groups from the both side of the war, (5) a strategy of providing material conditions for the survival of musicians and actors, as well as their humanitarian action. Therefore, this is a story of constructing an alternative life, which represented both escapist detachment from camp reality and opposition to it.
PB  - Zagreb : Hrvatsko muzikološko društvo
T2  - Prvi svjetski rat (1914.-1918.) i glazba: skladateljske strategije, izvedbene prakse i društveni utjecaji / The Great War (1914-1918) and Music: Compositional Strategies, Performing Practices, and Social Impacts
T1  - Konstruisanje alternativnog života: muzika i pozorište u srpskim zarobljeničkim logorima Austro-Ugarske u Prvom svetskom ratu
T1  - Constructing an Alternative Life: Music and Theatre in the First World War Serbian Prisoners Camps in Austria-Hungary
SP  - 457
EP  - 476
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10289
ER  - 

@inbook{
author = "Milanović, Biljana",
year = "2019",
abstract = "Zarobljenički logori iz vremena Velikog rata predstavljaju relativno novu tematsku oblast humanistike. Ovo transnacionalno i interdisciplinarno naučno područje odnosi se na logorski život preko osam miliona ljudi koji su se tokom rata nalazili u zarobljeništvu na obe sukobljene strane. Pored bazičnih proučavanja vezanih za utvrđivanje tačnog broja logora, zatočenika i žrtava, te sagledavanja problema poput bolesti i čestog masovnog umiranja, pojedina istraživanja fokusiraju se na sasvim specifi čne teme iz svakodnevice logorskog života, aspekte nacionalizma, roda, orijentalizma i druge problemske sfere iz oblasti savremenih studija kulture. Posebnu alternativu uobičajenim narativima u tom kontekstu predstavljaju razmatranja umetnosti i kreativnosti kao značajnih strategija opstanka u logorskim uslovima. Ovaj rad, kojim se po prvi put u muzikologiji pokreće tema o muzičkim praksama u srpskim zarobljeničkim logorima tokom Prvog svetskog rata, inspirisan je takvim pristupima., The period of the Great War brought to Serbian culture and arts completely different conditions of work and functioning when compared with the pre-war years. Music itself, confronted with various war-time contexts, formed part of the adaptation to new circumstances which often changed because of war events. The reorganization of both military music and civilian musicians and ensembles started already in the first half of 1916, immediately after the army and numerous civilians crossed Montenegro and Albania on their way to allied countries and their colonies. Some elite composers worked as musicians in French, British and other west-European musical centres. At the same time musical activities were even organized in prison camps where professional and amateur musicians could be found among the Serbian citizens. Prisoner-of-war camps represent a relatively new topic area of humanities. This transnational and interdisciplinary field relates to the lives of over eight million prisoners on both sides of the war. In addition to basic studies related to determining the exact number of camps, prisoners and victims, as well as looking at problems such as illness and frequent mass death, contemporary research also focuses on everyday life of camp prisoners, aspects of nationalism, gender, orientalism and other approaches that are characteristic of cultural studies. A special alternative to the usual narratives is the consideration of art and creativity as significant strategies of survival in war captivity conditions. This article refers to such issues, and for the first time in musicology raises the topic of musical practices in Serbian prisoners camps during the Great War. The text is based on archival research of documents stored in the Museum of Theatre Arts of Serbia, as well as manuscript periodicals kept in the National Library of Serbia. According to analysis of available materials, one part of the text presents music on Serbian theatrical scenes in the Austro-Hungarian prison camps in Boldogasszony, Aschach and Grödig, including information on some amateur and professional musicians that have not been known in music history so far. The other part is focused on various contextualisations of mentioned musical practices that are observed as (1) a tool of alleviating of difficult everyday life and suppressing of prisoner depression, (2) an imaginary field of nation, state and freedom, (3) a place of memory, nostalgia, oblivion and fun, (4) a mediator between various social, national and confessional groups from the both side of the war, (5) a strategy of providing material conditions for the survival of musicians and actors, as well as their humanitarian action. Therefore, this is a story of constructing an alternative life, which represented both escapist detachment from camp reality and opposition to it.",
publisher = "Zagreb : Hrvatsko muzikološko društvo",
journal = "Prvi svjetski rat (1914.-1918.) i glazba: skladateljske strategije, izvedbene prakse i društveni utjecaji / The Great War (1914-1918) and Music: Compositional Strategies, Performing Practices, and Social Impacts",
booktitle = "Konstruisanje alternativnog života: muzika i pozorište u srpskim zarobljeničkim logorima Austro-Ugarske u Prvom svetskom ratu, Constructing an Alternative Life: Music and Theatre in the First World War Serbian Prisoners Camps in Austria-Hungary",
pages = "457-476",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10289"
}

Milanović, B.. (2019). Konstruisanje alternativnog života: muzika i pozorište u srpskim zarobljeničkim logorima Austro-Ugarske u Prvom svetskom ratu. in Prvi svjetski rat (1914.-1918.) i glazba: skladateljske strategije, izvedbene prakse i društveni utjecaji / The Great War (1914-1918) and Music: Compositional Strategies, Performing Practices, and Social Impacts
Zagreb : Hrvatsko muzikološko društvo., 457-476.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10289

Milanović B. Konstruisanje alternativnog života: muzika i pozorište u srpskim zarobljeničkim logorima Austro-Ugarske u Prvom svetskom ratu. in Prvi svjetski rat (1914.-1918.) i glazba: skladateljske strategije, izvedbene prakse i društveni utjecaji / The Great War (1914-1918) and Music: Compositional Strategies, Performing Practices, and Social Impacts. 2019;:457-476.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10289 .

Milanović, Biljana, "Konstruisanje alternativnog života: muzika i pozorište u srpskim zarobljeničkim logorima Austro-Ugarske u Prvom svetskom ratu" in Prvi svjetski rat (1914.-1918.) i glazba: skladateljske strategije, izvedbene prakse i društveni utjecaji / The Great War (1914-1918) and Music: Compositional Strategies, Performing Practices, and Social Impacts (2019):457-476,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10289 .

TY  - JOUR
AU  - Milanović, Biljana
AU  - Maglov, Marija
PY  - 2019
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/6936
AB  - Starting with the hypothesis that sound recordings published by the Serbian/
Yugoslav record label PGP-RTB/RTS dominated programmes of the Radio
Television Belgrade/Radio Television Serbia during most of the twentieth
century (while declining in this century), and that decisions made within the
label on which composers’ works were going to be (repeatedly) present in its
catalogue consequently had significant impact on overall music and media culture
in Serbia/Yugoslavia, our goal was to examine how the central composer figure of
Serbian music, Stevan Stojanović Mokranjac, was represented in this catalogue.
Research methods were based primarily on analysis of archive material gathered
in documentation of the label itself, data on recordings available via online music
databases, and recordings themselves, while relying on theoretical notions of
canon in music, with the accent on the performing canon.
AB  - Студија је посвећена звучним издањима музике Стевана Стојановића
Мокрањца (1856–1914), објављеним у Продукцији грамофонских плоча
Радио телевизије Београд/ Радио телевизије Србије (ПГП-РТБ/РТС).
Истраживање се ослања на резултате до којих су ауторке дошле претходно
радећи на студијама о формирању канона у српској уметничкој музици
(Милановић) и о уметничкој музици објављиваној у оквиру ПГП-РТБ/
РТС (Маглов). Ауторке полазе од претпоставке да је поменута издавачка
кућа имала доминантну позицију у музичкој и медијској култури Србије/
Југославије од свог оснивања 1951. године до почетка 21. века, те да су одлуке
о избору аутора и композиција који ће у каталогу ове куће бити заступљени
значајно утицале на обликовање музичког канона. Стога је основни циљ био да
се анализира продукција звучних издања ПГП-РТБ/РТС као конститутивни
фактор канонизације Стевана Мокрањца.
Истраживање је засновано на анализи архивске грађе која се чува у
документацији ПГП-РТБ/РТС, информацијама доступним у одговарајућим
базама података на Интернету, те увиду у сама издања (у њихов садржај,
опрему и текстове омота/пратећих књижица). Узета су у обзир издања ПГП-
РТБ/РТС која су посвећена првенствено представљању композиторовог
опуса, затим она посвећена појединачним хорским ансамблима (а на чијим
репертоарима се налазе и Мокрањчеве композиције), као и тематска и
издања настала одређеним поводом (нпр. прослава јубилеја), која се одликују
разноврсношћу, како извођача, тако и дела различитих аутора. Узета су у
обзир укупно 43 издања, од којих најстарије потиче из 1968. године.
Рад је подељен у три целине. Прва од њих односи се на теоријске и
методолошке аспекте истраживања канона, укључујући и кратак осврт на
(ре)афирмисање канона у случају локалне уметничке музике. Средишњи
део доноси три потпоглавља у којима је представљена систематизација и
анализа различитих врста издања са снимцима Мокрањчевих дела. Завршна
целина укључује значајне проблеме и поједина питања у контексту стратегија
канонизације и програмских политика ПГП-РТБ/РТС, указујући на
својеврстан канонски статус доминантних музичких интерпретација световне
и духовне музике овог аутора. Закључци изведени у овом истраживању показују да је централна позиција
Мокрањца у историји српске музике реафирмисана кроз различите издавачке
концепте, од албума и интегралних звучних публикација до ‘функционалних’
и ‘популарних’ издања, те да је програмска политика ПГП-РТБ/РТС у овом
случају узимала у обзир како музички образовану, тако и ширу публику.
Уочена је и кључна улога Хора РТБ/РТС и његових диригената у обликовању
звука Мокрањчевих дела, а с обзиром на бројност издања и реиздања која
је овај ансамбл остварио. Међу њима су били албуми и интегрална издања
с диригентима Боривојем Симићем и Младеном Јагуштом, потом и издање
Страсне седмице с диригентом Владимиром Крањчевићем, а издвајала су се и
поновљена издања Мокрањчеве Литургије Св. Јована Златоустог у извођењу
хора Collegium musicum и диригента Војислава Илића. Неупитна доминација
ПГП-РТБ/РТС медијским простором током социјалистичког периода
произвела је нека од највреднијих издања Мокрачеве музике у реализацији
ове дискографске куће. Период деведесетих био је обележен напорима
да се интензивира објављивање Мокрањчевих дела духовне музике, што је
било у складу с променом званичне политике, као и програмских смерница
државне дискографске куће. Почетком XXI века ангажман ПГП-РТС на
новим издавачким пројектима нагло је опао, тако да после 2003. године није
објављено ниједно звучно издање које би представило нове интерпретације
Мокрањчевог дела. Међутим, ослањајући се на културни капитал стечен у
времену медијске доминације, као и на звучне ресурсе ранијих пројеката,
ПГП-РТС није у потпуности напустио праксу понављања својих издања.
Посматрано у целини, снимци који су се периодично реиздавали наметали
су својом присутношћу идеју о томе како треба да звучи Мокрањчева
музика. Управо је ова стратегија понављања оснажила актуелност појединих
интерпретација, доприносећи њиховом канонском статусу чак и у садашњем
времену.
PB  - Belgrade : Institute of Musicology, Serbian Academy of Sciences and Arts
T2  - Музикологија / Musicology
T1  - Mokranjac on Repeat: Reaffirming Musical Canon Through Sound Recordings (PGP-RTB/RTS Discography)
T1  - Мокрањац on repeat: реафирмисање музичког канона путем звучних издања (дискографија ПГП-РТБ/РТС)
SP  - 221
EP  - 252
IS  - 27
DO  - 10.2298/MUZ1927221M
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6936
ER  - 

@article{
author = "Milanović, Biljana and Maglov, Marija",
year = "2019",
abstract = "Starting with the hypothesis that sound recordings published by the Serbian/
Yugoslav record label PGP-RTB/RTS dominated programmes of the Radio
Television Belgrade/Radio Television Serbia during most of the twentieth
century (while declining in this century), and that decisions made within the
label on which composers’ works were going to be (repeatedly) present in its
catalogue consequently had significant impact on overall music and media culture
in Serbia/Yugoslavia, our goal was to examine how the central composer figure of
Serbian music, Stevan Stojanović Mokranjac, was represented in this catalogue.
Research methods were based primarily on analysis of archive material gathered
in documentation of the label itself, data on recordings available via online music
databases, and recordings themselves, while relying on theoretical notions of
canon in music, with the accent on the performing canon., Студија је посвећена звучним издањима музике Стевана Стојановића
Мокрањца (1856–1914), објављеним у Продукцији грамофонских плоча
Радио телевизије Београд/ Радио телевизије Србије (ПГП-РТБ/РТС).
Истраживање се ослања на резултате до којих су ауторке дошле претходно
радећи на студијама о формирању канона у српској уметничкој музици
(Милановић) и о уметничкој музици објављиваној у оквиру ПГП-РТБ/
РТС (Маглов). Ауторке полазе од претпоставке да је поменута издавачка
кућа имала доминантну позицију у музичкој и медијској култури Србије/
Југославије од свог оснивања 1951. године до почетка 21. века, те да су одлуке
о избору аутора и композиција који ће у каталогу ове куће бити заступљени
значајно утицале на обликовање музичког канона. Стога је основни циљ био да
се анализира продукција звучних издања ПГП-РТБ/РТС као конститутивни
фактор канонизације Стевана Мокрањца.
Истраживање је засновано на анализи архивске грађе која се чува у
документацији ПГП-РТБ/РТС, информацијама доступним у одговарајућим
базама података на Интернету, те увиду у сама издања (у њихов садржај,
опрему и текстове омота/пратећих књижица). Узета су у обзир издања ПГП-
РТБ/РТС која су посвећена првенствено представљању композиторовог
опуса, затим она посвећена појединачним хорским ансамблима (а на чијим
репертоарима се налазе и Мокрањчеве композиције), као и тематска и
издања настала одређеним поводом (нпр. прослава јубилеја), која се одликују
разноврсношћу, како извођача, тако и дела различитих аутора. Узета су у
обзир укупно 43 издања, од којих најстарије потиче из 1968. године.
Рад је подељен у три целине. Прва од њих односи се на теоријске и
методолошке аспекте истраживања канона, укључујући и кратак осврт на
(ре)афирмисање канона у случају локалне уметничке музике. Средишњи
део доноси три потпоглавља у којима је представљена систематизација и
анализа различитих врста издања са снимцима Мокрањчевих дела. Завршна
целина укључује значајне проблеме и поједина питања у контексту стратегија
канонизације и програмских политика ПГП-РТБ/РТС, указујући на
својеврстан канонски статус доминантних музичких интерпретација световне
и духовне музике овог аутора. Закључци изведени у овом истраживању показују да је централна позиција
Мокрањца у историји српске музике реафирмисана кроз различите издавачке
концепте, од албума и интегралних звучних публикација до ‘функционалних’
и ‘популарних’ издања, те да је програмска политика ПГП-РТБ/РТС у овом
случају узимала у обзир како музички образовану, тако и ширу публику.
Уочена је и кључна улога Хора РТБ/РТС и његових диригената у обликовању
звука Мокрањчевих дела, а с обзиром на бројност издања и реиздања која
је овај ансамбл остварио. Међу њима су били албуми и интегрална издања
с диригентима Боривојем Симићем и Младеном Јагуштом, потом и издање
Страсне седмице с диригентом Владимиром Крањчевићем, а издвајала су се и
поновљена издања Мокрањчеве Литургије Св. Јована Златоустог у извођењу
хора Collegium musicum и диригента Војислава Илића. Неупитна доминација
ПГП-РТБ/РТС медијским простором током социјалистичког периода
произвела је нека од највреднијих издања Мокрачеве музике у реализацији
ове дискографске куће. Период деведесетих био је обележен напорима
да се интензивира објављивање Мокрањчевих дела духовне музике, што је
било у складу с променом званичне политике, као и програмских смерница
државне дискографске куће. Почетком XXI века ангажман ПГП-РТС на
новим издавачким пројектима нагло је опао, тако да после 2003. године није
објављено ниједно звучно издање које би представило нове интерпретације
Мокрањчевог дела. Међутим, ослањајући се на културни капитал стечен у
времену медијске доминације, као и на звучне ресурсе ранијих пројеката,
ПГП-РТС није у потпуности напустио праксу понављања својих издања.
Посматрано у целини, снимци који су се периодично реиздавали наметали
су својом присутношћу идеју о томе како треба да звучи Мокрањчева
музика. Управо је ова стратегија понављања оснажила актуелност појединих
интерпретација, доприносећи њиховом канонском статусу чак и у садашњем
времену.",
publisher = "Belgrade : Institute of Musicology, Serbian Academy of Sciences and Arts",
journal = "Музикологија / Musicology",
title = "Mokranjac on Repeat: Reaffirming Musical Canon Through Sound Recordings (PGP-RTB/RTS Discography), Мокрањац on repeat: реафирмисање музичког канона путем звучних издања (дискографија ПГП-РТБ/РТС)",
pages = "221-252",
number = "27",
doi = "10.2298/MUZ1927221M",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6936"
}

Milanović, B.,& Maglov, M.. (2019). Mokranjac on Repeat: Reaffirming Musical Canon Through Sound Recordings (PGP-RTB/RTS Discography). in Музикологија / Musicology
Belgrade : Institute of Musicology, Serbian Academy of Sciences and Arts.(27), 221-252.
https://doi.org/10.2298/MUZ1927221M
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6936

Milanović B, Maglov M. Mokranjac on Repeat: Reaffirming Musical Canon Through Sound Recordings (PGP-RTB/RTS Discography). in Музикологија / Musicology. 2019;(27):221-252.
doi:10.2298/MUZ1927221M
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6936 .

Milanović, Biljana, Maglov, Marija, "Mokranjac on Repeat: Reaffirming Musical Canon Through Sound Recordings (PGP-RTB/RTS Discography)" in Музикологија / Musicology, no. 27 (2019):221-252,
https://doi.org/10.2298/MUZ1927221M .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6936 .

TY  - CHAP
AU  - Milanović, Biljana
PY  - 2019
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/6925
AB  - One of the most intricate problems of Serbian culture at the beginning of the 20th century referred to the attempts to establish a separate Opera branch of the National Theatre in Belgrade. Polemics about whether the Theatre should cultivate spoken drama only, or both drama and opera as well, contributed to the arising of the “opera question”, a complex issue affected by aesthetic, political, social and economic agents. The “opera question” resulted in discontinuities in improvements of musical ensemble and opera performances of the time, being resolved only later, in restructuring of the Belgrade National Theatre after the First World War (branches of Drama and Opera in 1920, and of Ballet in 1923).
I focus my attention on a set of behind-the-scene aspects of opera productions of the National Theatre at the beginning of the 20th century in order to define different, but mutually intertwined agents of the postponed reorganisation of this institution. My main aim is to show that 1) the political and cultural rivalry of leading intellectuals of this institution, and 2) the weak positions of musical representatives in the distribution of power at the National Theatre were crucial in different attempts to establish a separate Opera branch in the Theatre. In this context I illuminate the historical circumstances
as well as peculiarities in the field of Serbian music. I place attention
on frequent changes of the management staff whose representatives, being
active in both the political and cultural fields, showed inconsistency between
their ideological and artistic intentions. Contesting programme policies
and struggles for power inside the Theatre determined discontinuity
of musical practice, actually the two short periods of opera production
(1906–1909; 1913–1914) before the Great War.
AB  - Ena največjih težav srbske kulture na začetku 20. stoletja so bili poskusi
ustanavljanja ločenega opernega odseka v Narodnem gledališču v Beogradu.
Polemike o tem, ali naj gledališče goji le govorjeno igro ali tako igro kot
opero, so prispevale k nastanku kompleksnega »vprašanja opere«, na katero
so vplivali estetski, politični, družbeni in gospodarski dejavniki. Zaradi
»vprašanja opere« je bil razvoj glasbenega ansambla in opernih predstav v
tistem času večkrat prekinjen, rešitev pa je prišla šele pozneje, s prenovo beograjskega
Narodnega gledališča po prvi svetovni vojni (dramski in operni
odsek leta 1920 ter baletni odsek leta 1923).
Osredotočam se na nekatere vidike zakulisja opernih produkcij v Narodnem
gledališču na začetku 20. stoletja, da bi opredelila različne, a povezane
dejavnike, ki so vplivali na zapoznelo reorganizacijo ustanove. Moj
namen je pokazati, da so politično in kulturno rivalstvo med vodilnimi intelektualci
te ustanove ter šibek položaj glasbenih predstavnikov v razporeditvi
moči v Narodnem gledališču odločilno vplivali na različne poskuse
ustanovitve ločenega opernega odseka znotraj gledališča. V tem kontekstu
razjasnjujem zgodovinske okoliščine in posebnosti na srbskem glasbenem
področju. Pozornost namenjam pogostim spremembam v vodstvu, katerega
predstavniki, dejavni na političnem in kulturnem področju, v svojih ideoloških
in umetniških namenih niso bili dosledni. Kresanje programskih
politik in boj za prevlado znotraj gledališča sta zaznamovala nepovezanost
glasbene dejavnosti, to je dve kratki obdobji operne produkcije (1906–1909
in 1913–1914) pred drugo svetovno vojno.
PB  - Koper : Ljubljana : Založba Univerze na Primorskem : Festival Ljubljana
T2  - Vloga nacionalnih opernih gledališč v 20. in 21. stoletju / The role of national opera houses in the 20th and 21st centuries
T1  - Opera Productions of the Belgrade National Theatre at the Beginning of the 20th Century Between Political Rivalry and Contested Cultural Strategies
T1  - Operne produkcije v beograjskem Narodnem gledališču na začetku 20. stoletja med političnim rivalstvom in spornimi kulturnimi strategijami
SP  - 231
EP  - 251
DO  - 10.26493/978-961-7055-50-4.231-251
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6925
ER  - 

@inbook{
author = "Milanović, Biljana",
year = "2019",
abstract = "One of the most intricate problems of Serbian culture at the beginning of the 20th century referred to the attempts to establish a separate Opera branch of the National Theatre in Belgrade. Polemics about whether the Theatre should cultivate spoken drama only, or both drama and opera as well, contributed to the arising of the “opera question”, a complex issue affected by aesthetic, political, social and economic agents. The “opera question” resulted in discontinuities in improvements of musical ensemble and opera performances of the time, being resolved only later, in restructuring of the Belgrade National Theatre after the First World War (branches of Drama and Opera in 1920, and of Ballet in 1923).
I focus my attention on a set of behind-the-scene aspects of opera productions of the National Theatre at the beginning of the 20th century in order to define different, but mutually intertwined agents of the postponed reorganisation of this institution. My main aim is to show that 1) the political and cultural rivalry of leading intellectuals of this institution, and 2) the weak positions of musical representatives in the distribution of power at the National Theatre were crucial in different attempts to establish a separate Opera branch in the Theatre. In this context I illuminate the historical circumstances
as well as peculiarities in the field of Serbian music. I place attention
on frequent changes of the management staff whose representatives, being
active in both the political and cultural fields, showed inconsistency between
their ideological and artistic intentions. Contesting programme policies
and struggles for power inside the Theatre determined discontinuity
of musical practice, actually the two short periods of opera production
(1906–1909; 1913–1914) before the Great War., Ena največjih težav srbske kulture na začetku 20. stoletja so bili poskusi
ustanavljanja ločenega opernega odseka v Narodnem gledališču v Beogradu.
Polemike o tem, ali naj gledališče goji le govorjeno igro ali tako igro kot
opero, so prispevale k nastanku kompleksnega »vprašanja opere«, na katero
so vplivali estetski, politični, družbeni in gospodarski dejavniki. Zaradi
»vprašanja opere« je bil razvoj glasbenega ansambla in opernih predstav v
tistem času večkrat prekinjen, rešitev pa je prišla šele pozneje, s prenovo beograjskega
Narodnega gledališča po prvi svetovni vojni (dramski in operni
odsek leta 1920 ter baletni odsek leta 1923).
Osredotočam se na nekatere vidike zakulisja opernih produkcij v Narodnem
gledališču na začetku 20. stoletja, da bi opredelila različne, a povezane
dejavnike, ki so vplivali na zapoznelo reorganizacijo ustanove. Moj
namen je pokazati, da so politično in kulturno rivalstvo med vodilnimi intelektualci
te ustanove ter šibek položaj glasbenih predstavnikov v razporeditvi
moči v Narodnem gledališču odločilno vplivali na različne poskuse
ustanovitve ločenega opernega odseka znotraj gledališča. V tem kontekstu
razjasnjujem zgodovinske okoliščine in posebnosti na srbskem glasbenem
področju. Pozornost namenjam pogostim spremembam v vodstvu, katerega
predstavniki, dejavni na političnem in kulturnem področju, v svojih ideoloških
in umetniških namenih niso bili dosledni. Kresanje programskih
politik in boj za prevlado znotraj gledališča sta zaznamovala nepovezanost
glasbene dejavnosti, to je dve kratki obdobji operne produkcije (1906–1909
in 1913–1914) pred drugo svetovno vojno.",
publisher = "Koper : Ljubljana : Založba Univerze na Primorskem : Festival Ljubljana",
journal = "Vloga nacionalnih opernih gledališč v 20. in 21. stoletju / The role of national opera houses in the 20th and 21st centuries",
booktitle = "Opera Productions of the Belgrade National Theatre at the Beginning of the 20th Century Between Political Rivalry and Contested Cultural Strategies, Operne produkcije v beograjskem Narodnem gledališču na začetku 20. stoletja med političnim rivalstvom in spornimi kulturnimi strategijami",
pages = "231-251",
doi = "10.26493/978-961-7055-50-4.231-251",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6925"
}

Milanović, B.. (2019). Opera Productions of the Belgrade National Theatre at the Beginning of the 20th Century Between Political Rivalry and Contested Cultural Strategies. in Vloga nacionalnih opernih gledališč v 20. in 21. stoletju / The role of national opera houses in the 20th and 21st centuries
Koper : Ljubljana : Založba Univerze na Primorskem : Festival Ljubljana., 231-251.
https://doi.org/10.26493/978-961-7055-50-4.231-251
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6925

Milanović B. Opera Productions of the Belgrade National Theatre at the Beginning of the 20th Century Between Political Rivalry and Contested Cultural Strategies. in Vloga nacionalnih opernih gledališč v 20. in 21. stoletju / The role of national opera houses in the 20th and 21st centuries. 2019;:231-251.
doi:10.26493/978-961-7055-50-4.231-251
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6925 .

Milanović, Biljana, "Opera Productions of the Belgrade National Theatre at the Beginning of the 20th Century Between Political Rivalry and Contested Cultural Strategies" in Vloga nacionalnih opernih gledališč v 20. in 21. stoletju / The role of national opera houses in the 20th and 21st centuries (2019):231-251,
https://doi.org/10.26493/978-961-7055-50-4.231-251 .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6925 .

TY  - BOOK
AU  - Милановић, Биљана
PY  - 2018
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/14899
AB  - Окосницу ове књиге чине сами почеци формирања канона
уметничке музике у Србији од краја XIX до почетка треће децени-
је XX века, који су контекстуализовани и проблемски сагледани у
сложеним историјским преплетима политике и културе. Први део мотивисан је потребом да се истраже и проблематизују
различити аспекти услова и околности настанка канона у
локалном контексту. Будући да је реч о значајној формативној фази
конструисања националне уметничке музике, било је неопходно
спровести шире истраживачке захвате који обухватају и временско
залеђе посматраних појава, као и њихову социјалноисторијску,
политичку и идеолошку заснованост. У том контексту, засебно
сам анализирала праксе војне музике, хорског удруживања и
музичког школства, с циљем да испитам процесе социјализације
и просвећивања, односно грађанске еманципације посредоване
музиком, те да поставим питања о повезаности музике са сферама
друштва и државе и статусу саме музике у тадашњој Србији.
Ова разматрања показала су се као корисно полазиште за про-
блемско сагледавање хорске праксе као специфичног вида колек-
тивног самоорганизовања у сфери цивилног друштва, које своје
интересе остварује кроз повезивање са сферама власти, економије
и приватног живота. Управо тај међупростор, који је имплицирао
деловање певачких дружина неједнаког утицаја и друштвене моћи,
представљао је место потенцијалног нституционалног и уметнич-
ког структурирања српске музике. С тим у вези, историзација рада
Београдског певачког друштва које се наметнуло као доминантна
хорска институција, истраживање аспеката његовог везивања за
државу, а потом и оснивања Српске музичке школе под његовим
окриљем, оцртава и простор тек настајуће музичке елите, која већ
почетком XX века постепено преузима водећу улогу у свим значај-
ним аспектима српске уметничке музике. Тако последње погла-
вље мапира њено институционално позиционирање током прве
две деценије века, али указује и на изазове њеног инкорпорирања
у структуре уметничке елите, као и на слабост још увек малог и
недовољно издиференцираног сектора уметничке музие у контек-
сту динамизације музичке културе. Ова испитивања спроведена
су кроз преглед укључивања професионалних музичара у значајне
књижевне и друге часописе и периодику, кроз огледе посвећене
музици у Народном позоришту, оснивању и раду Удружења срп-
ских музичара, као и типолошком сагледавању концертних пракси
међусобно раздвајајућих области уметничке и популарне музике. Други део књиге, који се у многим аспектима ослања на резултате
истраживања до којих сам дошла у претходним поглављима,
посвећен је процесима канонизације. И у овом контексту било
је неопходно поставити ширу историјску слику и сагледати
одређене елементе који су упућивали на настојања да се канони у
српској музици промовишу и раније, од друге половине XIX века.
Такође, паралелно или у спрези с њима, истицали су се и процеси
маргинализације, као формирања селективне културе сећања која
је обухватала различите чинове историјације и меморијализације.
У вези с тим, прво поглавље почиње разматрањем култа Корнелија
Станковића (1831–1965), које отвара питања концептуализације
српске народне песме. Овај феномен разматрам из неколико
истраживачких позиција, које упућују на српску народну песму
као ‘ендемску’, дуготрајну канонску структуру националне музике.
Иако концептуално променљива, она је чинила вредносни оквир
конструисања ‘нашег’, ‘аутентичног’ и ‘трајног’, насупрот ‘страном’,
‘туђем’, али и ‘баналном’, ‘тривијалном’ и ‘не-уметничком’, као
‘безвредном’ и ‘пролазном’. На тај начин успостављали су се
пожељни правци будућности националне уметничке музике, при
чему је позивање на српску народну песму представљало критеријум
маргинализације и/или одстрањивања појединих аутора из круга
заслужних композитора, а у исто време и дефинисања уметничке
у односу на популарну, комерцијалну музичку културу. Следствено
концептуализацији, али и различитим приступима истраживању
музичког фолклора, руковети Стевана Мокрањца сагледавам као
национални пројекат уметничке унификације српске народне
песме.
Наредно поглавље представља различите видове конструисања
канона националне уметничке музике, сагледане кроз хијерархијске
аспекте репертоара, масовне сусрете певачких дружина и
репрезентативне репертоаре у извођењу хорских ансамбала у
првим годинама по оснивању југословенске државе, закључно
с манифестацијом меморијализације Стевана Мокрањца (1923),
а укључујући и расположиве дискурсе који су их окруживали
(нпр. написи у штампи, репрезентацијски систем ефемерних
догађаја, споменице, путописи) и идеологију српства, а често и (југо)словенства коју су промовисали. Истраживачки поступак у
оба поглавља засниван на моделу Смитовог етно-симболизма и
концепта двоструког времена, што омогућава праћење раличитих
појава у контексту процеса и стратегија канонизације. Истовремено,
у оба поглавља пратим улогу појединаца и институција у
произвођењу канона, показујући да је Београдско певачко друштво
са својим представницима доминирало у односу на друге актере, те
функционисало као својеврсна академска инстанца канонизације
у недостатку професионалне музичке институције.
У завршном поглављу проучавам доприносе представника
новоформиране музичке елите процесима канонизације и питања
која указују на начине њиховог прилагођавања започетом процесу
изградње канона, као и аспектима његове трансформације кроз
формулисање естетских начела националне уметничке музике.
У том контекту сагледавам константе и променљивост њихових
нарација у написима о музици непосредно пре и после Великог
рата, показујући да је стваралаштво Стевана Мокрањца чинило
полазиште њихових интерпретација и о самом музичком фолклору
и о доприносу других аутора, што оставља простор за дискусију
о значајним и дуготрајним реперкусијама канонизације српске
уметничке музике с краја XIX и почетка XX века, коју отварам у
закључним разматрањима.
PB  - Београд : Музиколошки институт САНУ
T1  - Музичке праксе у Србији и формирање националног канона
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14899
ER  - 

@book{
author = "Милановић, Биљана",
year = "2018",
abstract = "Окосницу ове књиге чине сами почеци формирања канона
уметничке музике у Србији од краја XIX до почетка треће децени-
је XX века, који су контекстуализовани и проблемски сагледани у
сложеним историјским преплетима политике и културе. Први део мотивисан је потребом да се истраже и проблематизују
различити аспекти услова и околности настанка канона у
локалном контексту. Будући да је реч о значајној формативној фази
конструисања националне уметничке музике, било је неопходно
спровести шире истраживачке захвате који обухватају и временско
залеђе посматраних појава, као и њихову социјалноисторијску,
политичку и идеолошку заснованост. У том контексту, засебно
сам анализирала праксе војне музике, хорског удруживања и
музичког школства, с циљем да испитам процесе социјализације
и просвећивања, односно грађанске еманципације посредоване
музиком, те да поставим питања о повезаности музике са сферама
друштва и државе и статусу саме музике у тадашњој Србији.
Ова разматрања показала су се као корисно полазиште за про-
блемско сагледавање хорске праксе као специфичног вида колек-
тивног самоорганизовања у сфери цивилног друштва, које своје
интересе остварује кроз повезивање са сферама власти, економије
и приватног живота. Управо тај међупростор, који је имплицирао
деловање певачких дружина неједнаког утицаја и друштвене моћи,
представљао је место потенцијалног нституционалног и уметнич-
ког структурирања српске музике. С тим у вези, историзација рада
Београдског певачког друштва које се наметнуло као доминантна
хорска институција, истраживање аспеката његовог везивања за
државу, а потом и оснивања Српске музичке школе под његовим
окриљем, оцртава и простор тек настајуће музичке елите, која већ
почетком XX века постепено преузима водећу улогу у свим значај-
ним аспектима српске уметничке музике. Тако последње погла-
вље мапира њено институционално позиционирање током прве
две деценије века, али указује и на изазове њеног инкорпорирања
у структуре уметничке елите, као и на слабост још увек малог и
недовољно издиференцираног сектора уметничке музие у контек-
сту динамизације музичке културе. Ова испитивања спроведена
су кроз преглед укључивања професионалних музичара у значајне
књижевне и друге часописе и периодику, кроз огледе посвећене
музици у Народном позоришту, оснивању и раду Удружења срп-
ских музичара, као и типолошком сагледавању концертних пракси
међусобно раздвајајућих области уметничке и популарне музике. Други део књиге, који се у многим аспектима ослања на резултате
истраживања до којих сам дошла у претходним поглављима,
посвећен је процесима канонизације. И у овом контексту било
је неопходно поставити ширу историјску слику и сагледати
одређене елементе који су упућивали на настојања да се канони у
српској музици промовишу и раније, од друге половине XIX века.
Такође, паралелно или у спрези с њима, истицали су се и процеси
маргинализације, као формирања селективне културе сећања која
је обухватала различите чинове историјације и меморијализације.
У вези с тим, прво поглавље почиње разматрањем култа Корнелија
Станковића (1831–1965), које отвара питања концептуализације
српске народне песме. Овај феномен разматрам из неколико
истраживачких позиција, које упућују на српску народну песму
као ‘ендемску’, дуготрајну канонску структуру националне музике.
Иако концептуално променљива, она је чинила вредносни оквир
конструисања ‘нашег’, ‘аутентичног’ и ‘трајног’, насупрот ‘страном’,
‘туђем’, али и ‘баналном’, ‘тривијалном’ и ‘не-уметничком’, као
‘безвредном’ и ‘пролазном’. На тај начин успостављали су се
пожељни правци будућности националне уметничке музике, при
чему је позивање на српску народну песму представљало критеријум
маргинализације и/или одстрањивања појединих аутора из круга
заслужних композитора, а у исто време и дефинисања уметничке
у односу на популарну, комерцијалну музичку културу. Следствено
концептуализацији, али и различитим приступима истраживању
музичког фолклора, руковети Стевана Мокрањца сагледавам као
национални пројекат уметничке унификације српске народне
песме.
Наредно поглавље представља различите видове конструисања
канона националне уметничке музике, сагледане кроз хијерархијске
аспекте репертоара, масовне сусрете певачких дружина и
репрезентативне репертоаре у извођењу хорских ансамбала у
првим годинама по оснивању југословенске државе, закључно
с манифестацијом меморијализације Стевана Мокрањца (1923),
а укључујући и расположиве дискурсе који су их окруживали
(нпр. написи у штампи, репрезентацијски систем ефемерних
догађаја, споменице, путописи) и идеологију српства, а често и (југо)словенства коју су промовисали. Истраживачки поступак у
оба поглавља засниван на моделу Смитовог етно-симболизма и
концепта двоструког времена, што омогућава праћење раличитих
појава у контексту процеса и стратегија канонизације. Истовремено,
у оба поглавља пратим улогу појединаца и институција у
произвођењу канона, показујући да је Београдско певачко друштво
са својим представницима доминирало у односу на друге актере, те
функционисало као својеврсна академска инстанца канонизације
у недостатку професионалне музичке институције.
У завршном поглављу проучавам доприносе представника
новоформиране музичке елите процесима канонизације и питања
која указују на начине њиховог прилагођавања започетом процесу
изградње канона, као и аспектима његове трансформације кроз
формулисање естетских начела националне уметничке музике.
У том контекту сагледавам константе и променљивост њихових
нарација у написима о музици непосредно пре и после Великог
рата, показујући да је стваралаштво Стевана Мокрањца чинило
полазиште њихових интерпретација и о самом музичком фолклору
и о доприносу других аутора, што оставља простор за дискусију
о значајним и дуготрајним реперкусијама канонизације српске
уметничке музике с краја XIX и почетка XX века, коју отварам у
закључним разматрањима.",
publisher = "Београд : Музиколошки институт САНУ",
title = "Музичке праксе у Србији и формирање националног канона",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14899"
}

Милановић, Б.. (2018). Музичке праксе у Србији и формирање националног канона. 
Београд : Музиколошки институт САНУ..
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14899

Милановић Б. Музичке праксе у Србији и формирање националног канона. 2018;.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14899 .

Милановић, Биљана, "Музичке праксе у Србији и формирање националног канона" (2018),
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14899 .

TY  - JOUR
AU  - Милановић, Биљана
PY  - 2018
UR  - http://www.doiserbia.nb.rs/img/doi/1450-9814/2018/1450-98141825015M.pdf
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/4850
AB  - Студија је посвећена почецима рада Музиколошког института Српске
академије наука, који су обележен улогом и Петра Коњовића, оснивача и првог
управника Института, а истовремено и првог секретара Одељења ликовне
и музичке уметности Српске академије наука. Полазећи од претпоставке о
међусобној условљености (1) успостављања институционалног поретка и (2)
дисциплиновања научноистраживачког рада у правцу настанка музикологије
и етномузикологије у локалном контексту, конституисање и рад институције
проблематизоваласамкрозанализуархивскедокументацијеисагледалауоквиру
три потпоглавља. Прво од њих доноси основне информације о реорганизацији
Српске академије наука у оквирима културне политике новог режима и бави се
аспектимаформалногоснивањаИнститута(1947)иконтекстуализацијомпрвих
програмских пројекција његовог рада. Друго се односи на разнородне проблеме
који су пратили одлагање почетка институтских активности, а завршна целина
посвећена је периоду од ангажовања првих сарадника до краја Коњовићевог
управљања Музиколошким иститутом (1948–1954).
AB  - In the text I deal with the period of establishment and the beginnings of the
work of the Institute of Musicology of the Serbian Academy of Sciences, which
is marked by the role of composer and music writer Petar Konjović (1883–
1970), who founded and was the first director of the Institute (1947–1954). I
examined and problematized Konjović’s efforts to establish and manage the
institution, which were inseparable from his role of Fellow of the Academy and
Secretary of the Department of Fine Arts and Music of the Serbian Academy of
Sciences (1948–1954), through the analysis of archival documentation. The basic
assumption that I started from was related to the interdependence between (1)
the establishment of an institutional order and (2) the disciplining of scientific
research in the direction of the emergence of musicology and ethnomusicology
in the local context. In particular, issues related to the Institute’s relationship
with the wider organizational environment and research policy of the SAN, as
well as the role and support of its significant individuals in the process of the
institutionalization of music science were especially highlighted.The problem
of acquiring legitimacy in clearly hierarchical relationships proved to be very
complex, since the Institute represented, on the one hand, a scientific unit of
the Academy of Arts, that is, the Department of Fine Arts and Music, which, on
the other hand, was marked by the inheritance of marginalized status of artists
in comparison to other entities within the SAN. The formation of scientific tasks
and objectives and the questions related to their realization were shaped in such
a context.
I analyzed these problems within three subchapters. The first of them provides
basic information on the reorganization of the Serbian Academy of Sciences within
the framework of the cultural policy of the new regime and deals with the aspects
of the formal establishment of the Institute (1947) and the contextualization of
the first programmatic projections of its work. The second question relates to
the diverse problems that accompanied the delay of the start of the Institute’s
activities, while the final subchapteris dedicated to the period from hiring the first
associates to the end of Konjović’s directorship (1948–1954).
Konjović’s strategies pointed to his simultaneous stability and flexibility in
the design of thematic areas and methodological approaches. The policy of the scientific-research work of the Institute of Musicology from Konjović’s time can be
outlined in several general aspects: reliance on pre-war experiences, without the
destruction of inherited value canons, but with constant changes in the direction
of widening the scope of processed material through research of hitherto neglected
creative personalities, performing practices and institutions;melographed
and studied folklore material from various rural and urban areas, including
different national and ethnic communities; the establishment of completely new
thematic areas in the local context that destabilize the concept of purely national
science; the emphasis on interdisciplinarity and openness to communication
and exchange of scientific and methodological experiences in the international
context. Konjović’s position at the Serbian Academy of Sciences, his experience
in managing various institutions, persistence and strategically planned actions, his
high criteria and consideration in the selection of associates, managing without
ideological divergences from his position of the bourgeois pre-war intellectual,
but also his patient waiting for certain decisions of the competent instances, were
crucial for the constitution and survival of the Institute of Musicology, within
which the platform of musicological and ethnomusicological disciplines in Serbia
was established in just a few years.
PB  - Београд : Музиколошки институт Српске академије наука и уметности
T2  - Музикологија / Musicology
T1  - Допринос Петра Коњовића конституисању и почецима рада Музиколошког института Српске академије наука и уметности
T1  - Petar Konjović’s Contribution to the Constitution and the Beginnings of the Institute of Musicology of the Serbian Academy of Sciences and Arts
SP  - 15
EP  - 48
IS  - 25
DO  - 10.2298/MUZ1825015M
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4850
ER  - 

@article{
author = "Милановић, Биљана",
year = "2018",
abstract = "Студија је посвећена почецима рада Музиколошког института Српске
академије наука, који су обележен улогом и Петра Коњовића, оснивача и првог
управника Института, а истовремено и првог секретара Одељења ликовне
и музичке уметности Српске академије наука. Полазећи од претпоставке о
међусобној условљености (1) успостављања институционалног поретка и (2)
дисциплиновања научноистраживачког рада у правцу настанка музикологије
и етномузикологије у локалном контексту, конституисање и рад институције
проблематизоваласамкрозанализуархивскедокументацијеисагледалауоквиру
три потпоглавља. Прво од њих доноси основне информације о реорганизацији
Српске академије наука у оквирима културне политике новог режима и бави се
аспектимаформалногоснивањаИнститута(1947)иконтекстуализацијомпрвих
програмских пројекција његовог рада. Друго се односи на разнородне проблеме
који су пратили одлагање почетка институтских активности, а завршна целина
посвећена је периоду од ангажовања првих сарадника до краја Коњовићевог
управљања Музиколошким иститутом (1948–1954)., In the text I deal with the period of establishment and the beginnings of the
work of the Institute of Musicology of the Serbian Academy of Sciences, which
is marked by the role of composer and music writer Petar Konjović (1883–
1970), who founded and was the first director of the Institute (1947–1954). I
examined and problematized Konjović’s efforts to establish and manage the
institution, which were inseparable from his role of Fellow of the Academy and
Secretary of the Department of Fine Arts and Music of the Serbian Academy of
Sciences (1948–1954), through the analysis of archival documentation. The basic
assumption that I started from was related to the interdependence between (1)
the establishment of an institutional order and (2) the disciplining of scientific
research in the direction of the emergence of musicology and ethnomusicology
in the local context. In particular, issues related to the Institute’s relationship
with the wider organizational environment and research policy of the SAN, as
well as the role and support of its significant individuals in the process of the
institutionalization of music science were especially highlighted.The problem
of acquiring legitimacy in clearly hierarchical relationships proved to be very
complex, since the Institute represented, on the one hand, a scientific unit of
the Academy of Arts, that is, the Department of Fine Arts and Music, which, on
the other hand, was marked by the inheritance of marginalized status of artists
in comparison to other entities within the SAN. The formation of scientific tasks
and objectives and the questions related to their realization were shaped in such
a context.
I analyzed these problems within three subchapters. The first of them provides
basic information on the reorganization of the Serbian Academy of Sciences within
the framework of the cultural policy of the new regime and deals with the aspects
of the formal establishment of the Institute (1947) and the contextualization of
the first programmatic projections of its work. The second question relates to
the diverse problems that accompanied the delay of the start of the Institute’s
activities, while the final subchapteris dedicated to the period from hiring the first
associates to the end of Konjović’s directorship (1948–1954).
Konjović’s strategies pointed to his simultaneous stability and flexibility in
the design of thematic areas and methodological approaches. The policy of the scientific-research work of the Institute of Musicology from Konjović’s time can be
outlined in several general aspects: reliance on pre-war experiences, without the
destruction of inherited value canons, but with constant changes in the direction
of widening the scope of processed material through research of hitherto neglected
creative personalities, performing practices and institutions;melographed
and studied folklore material from various rural and urban areas, including
different national and ethnic communities; the establishment of completely new
thematic areas in the local context that destabilize the concept of purely national
science; the emphasis on interdisciplinarity and openness to communication
and exchange of scientific and methodological experiences in the international
context. Konjović’s position at the Serbian Academy of Sciences, his experience
in managing various institutions, persistence and strategically planned actions, his
high criteria and consideration in the selection of associates, managing without
ideological divergences from his position of the bourgeois pre-war intellectual,
but also his patient waiting for certain decisions of the competent instances, were
crucial for the constitution and survival of the Institute of Musicology, within
which the platform of musicological and ethnomusicological disciplines in Serbia
was established in just a few years.",
publisher = "Београд : Музиколошки институт Српске академије наука и уметности",
journal = "Музикологија / Musicology",
title = "Допринос Петра Коњовића конституисању и почецима рада Музиколошког института Српске академије наука и уметности, Petar Konjović’s Contribution to the Constitution and the Beginnings of the Institute of Musicology of the Serbian Academy of Sciences and Arts",
pages = "15-48",
number = "25",
doi = "10.2298/MUZ1825015M",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4850"
}

Милановић, Б.. (2018). Допринос Петра Коњовића конституисању и почецима рада Музиколошког института Српске академије наука и уметности. in Музикологија / Musicology
Београд : Музиколошки институт Српске академије наука и уметности.(25), 15-48.
https://doi.org/10.2298/MUZ1825015M
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4850

Милановић Б. Допринос Петра Коњовића конституисању и почецима рада Музиколошког института Српске академије наука и уметности. in Музикологија / Musicology. 2018;(25):15-48.
doi:10.2298/MUZ1825015M
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4850 .

Милановић, Биљана, "Допринос Петра Коњовића конституисању и почецима рада Музиколошког института Српске академије наука и уметности" in Музикологија / Musicology, no. 25 (2018):15-48,
https://doi.org/10.2298/MUZ1825015M .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4850 .

TY  - JOUR
AU  - Милановић, Биљана
PY  - 2017
UR  - http://www.doiserbia.nb.rs/img/doi/1450-9814/2017/1450-98141723199M.pdf
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/3731
AB  - Рад је осмишљен као прилог изучавању дуготрајних процеса канонизације
Стевана Стојановића Мокрањца у оквирима националне уметничке
традиције. Анализирани су концертни догађаји посвећени Мокрањчевим
делима (1919–1923), као и дводневна комеморативна свечаност, одржана
поводом преноса композиторових посмртних остатака из Скопља у Београд
(1923). Циљ рада односи се на проучавање првих, због ратних околности
закаснелих примера меморисања Мокрањца по његовој смрти 1914. године.
AB  - The organization of musical life of Belgrade as the capital of the newly founded Kingdom of Serbs, Croats and Slovenes was characterized by efforts towards a material, economic and cultural consolidation of the city afer a war disaster; thus the mapping of continuity with pre-war traditions acquired a special signifcance. Te frst joint performance of Belgrade choirs in peacetime conditions, organised by the Belgrade Choral Society (1919) and dedicated exclusively to Mokranjac’s output testifed to that effect. Soon there followed four similar events (1922– 1923), and then a manifestation of the transfer of Mokranjac’s remains from Skopje to Belgrade (1923). The aim of this article is to examine these events as the frst, though belated (due to war circumstances) cases of memorizing Mokranjac afer his death in 1914. Tis research has taken into account the processes of canonization of Mokranjac that had begun even during his lifetime, and the critical examination of the canon is complemented by theoretical elements from memory studies, because these events are about a (re)interpretation of the canon of national art music through strategies of memorialization. Concerts and narratives that are directly related to them are marked as artistic memorials to Mokranjac; aferwards, I analyzed the commemoration ceremony itself. Considering the results of the analysis, I concluded that these were two types of memorizing Mokranjac, one of which was in the domain of the professional music elite, while the other one acquired the proportions of the national-state event. Accordingly, they also offered two kinds of national memory. On the one hand, the version presented by the representatives of the elite contributed to the canonization of Mokranjac and the creation of national memory within the dominant group in the field of music which, through its narrative about Mokranjac, expressed its own aesthetic orientation and reinforced its social positions. On the other hand, the mass gathering of various representatives of the state, civil institutions and citizens pointed to the apposite narratives of glorifying Mokranjac, while loading the ideology of the ofcial state apparatus and puting memories of Mokranjac into desirable Yugoslav frameworks.
PB  - Бегорад : Музиколошки институт Српске академије наука и уметности
T2  - Музикологија / Musicology
T1  - Уобличавање Националног Памћења: Почеци Меморисања Стевана Стојановића Мокрањца у Српској Музици (1919–1923)
T1  - Shaping National Memory: The Beginning Of Memorizing Stevan Stojanović Mokranjac in Serbian Music (1919–1923)
SP  - 199
EP  - 218
IS  - 23
DO  - 10.2298/MUZ1723199M
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3731
ER  - 

@article{
author = "Милановић, Биљана",
year = "2017",
abstract = "Рад је осмишљен као прилог изучавању дуготрајних процеса канонизације
Стевана Стојановића Мокрањца у оквирима националне уметничке
традиције. Анализирани су концертни догађаји посвећени Мокрањчевим
делима (1919–1923), као и дводневна комеморативна свечаност, одржана
поводом преноса композиторових посмртних остатака из Скопља у Београд
(1923). Циљ рада односи се на проучавање првих, због ратних околности
закаснелих примера меморисања Мокрањца по његовој смрти 1914. године., The organization of musical life of Belgrade as the capital of the newly founded Kingdom of Serbs, Croats and Slovenes was characterized by efforts towards a material, economic and cultural consolidation of the city afer a war disaster; thus the mapping of continuity with pre-war traditions acquired a special signifcance. Te frst joint performance of Belgrade choirs in peacetime conditions, organised by the Belgrade Choral Society (1919) and dedicated exclusively to Mokranjac’s output testifed to that effect. Soon there followed four similar events (1922– 1923), and then a manifestation of the transfer of Mokranjac’s remains from Skopje to Belgrade (1923). The aim of this article is to examine these events as the frst, though belated (due to war circumstances) cases of memorizing Mokranjac afer his death in 1914. Tis research has taken into account the processes of canonization of Mokranjac that had begun even during his lifetime, and the critical examination of the canon is complemented by theoretical elements from memory studies, because these events are about a (re)interpretation of the canon of national art music through strategies of memorialization. Concerts and narratives that are directly related to them are marked as artistic memorials to Mokranjac; aferwards, I analyzed the commemoration ceremony itself. Considering the results of the analysis, I concluded that these were two types of memorizing Mokranjac, one of which was in the domain of the professional music elite, while the other one acquired the proportions of the national-state event. Accordingly, they also offered two kinds of national memory. On the one hand, the version presented by the representatives of the elite contributed to the canonization of Mokranjac and the creation of national memory within the dominant group in the field of music which, through its narrative about Mokranjac, expressed its own aesthetic orientation and reinforced its social positions. On the other hand, the mass gathering of various representatives of the state, civil institutions and citizens pointed to the apposite narratives of glorifying Mokranjac, while loading the ideology of the ofcial state apparatus and puting memories of Mokranjac into desirable Yugoslav frameworks.",
publisher = "Бегорад : Музиколошки институт Српске академије наука и уметности",
journal = "Музикологија / Musicology",
title = "Уобличавање Националног Памћења: Почеци Меморисања Стевана Стојановића Мокрањца у Српској Музици (1919–1923), Shaping National Memory: The Beginning Of Memorizing Stevan Stojanović Mokranjac in Serbian Music (1919–1923)",
pages = "199-218",
number = "23",
doi = "10.2298/MUZ1723199M",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3731"
}

Милановић, Б.. (2017). Уобличавање Националног Памћења: Почеци Меморисања Стевана Стојановића Мокрањца у Српској Музици (1919–1923). in Музикологија / Musicology
Бегорад : Музиколошки институт Српске академије наука и уметности.(23), 199-218.
https://doi.org/10.2298/MUZ1723199M
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3731

Милановић Б. Уобличавање Националног Памћења: Почеци Меморисања Стевана Стојановића Мокрањца у Српској Музици (1919–1923). in Музикологија / Musicology. 2017;(23):199-218.
doi:10.2298/MUZ1723199M
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3731 .

Милановић, Биљана, "Уобличавање Националног Памћења: Почеци Меморисања Стевана Стојановића Мокрањца у Српској Музици (1919–1923)" in Музикологија / Musicology, no. 23 (2017):199-218,
https://doi.org/10.2298/MUZ1723199M .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3731 .

TY  - THES
AU  - Milanović, Biljana
PY  - 2016
UR  - http://eteze.bg.ac.rs/application/showtheses?thesesId=4261
UR  - https://fedorabg.bg.ac.rs/fedora/get/o:14004/bdef:Content/download
UR  - https://fedorabg.bg.ac.rs/fedora/get/o:14196/bdef:Izvestaj/download
UR  - http://vbs.rs/scripts/cobiss?command=DISPLAY&base=70036&RID=527674775
UR  - http://nardus.mpn.gov.rs/123456789/7251
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/3275
AB  - Музичка култура у Србији на почетку XX века одликовала се бројним проблемима структурне природе и различитим покушајима да се њени оквири прошире, да се музика институционализује и инкорпорира у структуре друштва и државе. Профилисање концертних репертоара са делима интернационалног канона класичне музике указивало је на промене у односу на претходни век. Међутим, ово поље налазило се у фази формирања, а спорадична извођења малобројних примера солистичких, камерних, симфонијских и музичкодрамских дела локалних аутора представљала су његов незнатан део. Истовремено, јачали су токови музичке комерцијализације, па је то време сведочило и о првим виднијим раздвајањима високе и популарне културе у музичком контексту српске престонице. У таквим околностима, централни токови креирања националне уметничке музике у Србији одвијали су се у оквирима хорског певаштва. Овој области доприносили су готово сви композитори, а критеријуми који су конструисани у њеним оквирима пласирани су као стандарди и норме у произвођењу националне уметничке музике. У пољу хорске праксе најраније су се формирали уметничко-професионални, идеолошко-стратегијски и извођачко-технички услови за селективан и хијерархизован однос према наслеђу, па тако и за прве композиторске опусе у којима су се тражиле и проналазиле високе националне и естетске вредности. У средишту ових процеса крајем XIX и нарочито почетком XX века налазиле су се руковети Стевана Стојановића Мокрањца (1856–1914), дела која и данас имају статус националне музичке класике. Овај опус од петнаест хорских циклуса већ је у време Мокрањчевог деловања доживљаван као науспелија музичка аутентификација нације, стицао је углед путем извођења и јавних признања, да би свој значај изнова потврђивао кроз стваралашто млађих композитора, институционалне и педагошке праксе, музиколошке нарације и рецепцију публике наредних генерација...
AB  - The process of professionalization and the increasing complexity of musical practices in the Serbian capital at the beginning of the 20th century were marked by numerous structural problems and various attempts to expand the hitherto narrow framework of Serbian music and to institutionalise and incorporate it into the social and state structures. The choice of some concert repertoires with works of the international canon of classical music pointed to changes compared to the previous century. This field, however, was still in the process of being established and the sporadic appearance of a small number of solo, chamber, symphonic and vocal-instrumental works by local composers represented only a minor part of it. At the same time, the streams of the commercialisation of music were strengthening and, thus, this period of time further testified to the first noticeable separation between high and popular culture in the musical context of the Serbian capital. In such circumstances, the central streams of the creation of national art music in Serbia unfolded within the framework of choral singing. Almost all composers were contributing to this field and the criteria established within it were set as standards and norms in the production of national art music. In the field of choral practice, the earliest to form were the artistic-professional, ideological-strategic and performing-technical conditions for a selective and hierarchical attitude towards heritage and, accordingly, for the first opuses of composers in which high national and aesthetic values were sought and attained. Garlands by Stevan Stojanović Mokranjac (1856–1914), the works that, even today, have the status of national classics, were at the centre of these processes of the late 19th and early 20th century. This opus, comprising fifteen choral cycles, had already, during Mokranjac’s lifetime, been seen as the most successful musical authentication of the nation, securing its reputation by way of performances and public acknowledgment and reconfirming its significance through the work of younger composers, institutional and pedagogical practice, musicological narration and the audience’s reception in succeeding generations...
PB  - Београд : Универзитет у Београду, Филозофски факултет
T2  - Универзитет у Београду
T1  - Европске музичке праксе и обликовање нације кроз креирање националне уметничке музике у Србији у првим деценијама XX века
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3275
ER  - 

@phdthesis{
author = "Milanović, Biljana",
year = "2016",
abstract = "Музичка култура у Србији на почетку XX века одликовала се бројним проблемима структурне природе и различитим покушајима да се њени оквири прошире, да се музика институционализује и инкорпорира у структуре друштва и државе. Профилисање концертних репертоара са делима интернационалног канона класичне музике указивало је на промене у односу на претходни век. Међутим, ово поље налазило се у фази формирања, а спорадична извођења малобројних примера солистичких, камерних, симфонијских и музичкодрамских дела локалних аутора представљала су његов незнатан део. Истовремено, јачали су токови музичке комерцијализације, па је то време сведочило и о првим виднијим раздвајањима високе и популарне културе у музичком контексту српске престонице. У таквим околностима, централни токови креирања националне уметничке музике у Србији одвијали су се у оквирима хорског певаштва. Овој области доприносили су готово сви композитори, а критеријуми који су конструисани у њеним оквирима пласирани су као стандарди и норме у произвођењу националне уметничке музике. У пољу хорске праксе најраније су се формирали уметничко-професионални, идеолошко-стратегијски и извођачко-технички услови за селективан и хијерархизован однос према наслеђу, па тако и за прве композиторске опусе у којима су се тражиле и проналазиле високе националне и естетске вредности. У средишту ових процеса крајем XIX и нарочито почетком XX века налазиле су се руковети Стевана Стојановића Мокрањца (1856–1914), дела која и данас имају статус националне музичке класике. Овај опус од петнаест хорских циклуса већ је у време Мокрањчевог деловања доживљаван као науспелија музичка аутентификација нације, стицао је углед путем извођења и јавних признања, да би свој значај изнова потврђивао кроз стваралашто млађих композитора, институционалне и педагошке праксе, музиколошке нарације и рецепцију публике наредних генерација..., The process of professionalization and the increasing complexity of musical practices in the Serbian capital at the beginning of the 20th century were marked by numerous structural problems and various attempts to expand the hitherto narrow framework of Serbian music and to institutionalise and incorporate it into the social and state structures. The choice of some concert repertoires with works of the international canon of classical music pointed to changes compared to the previous century. This field, however, was still in the process of being established and the sporadic appearance of a small number of solo, chamber, symphonic and vocal-instrumental works by local composers represented only a minor part of it. At the same time, the streams of the commercialisation of music were strengthening and, thus, this period of time further testified to the first noticeable separation between high and popular culture in the musical context of the Serbian capital. In such circumstances, the central streams of the creation of national art music in Serbia unfolded within the framework of choral singing. Almost all composers were contributing to this field and the criteria established within it were set as standards and norms in the production of national art music. In the field of choral practice, the earliest to form were the artistic-professional, ideological-strategic and performing-technical conditions for a selective and hierarchical attitude towards heritage and, accordingly, for the first opuses of composers in which high national and aesthetic values were sought and attained. Garlands by Stevan Stojanović Mokranjac (1856–1914), the works that, even today, have the status of national classics, were at the centre of these processes of the late 19th and early 20th century. This opus, comprising fifteen choral cycles, had already, during Mokranjac’s lifetime, been seen as the most successful musical authentication of the nation, securing its reputation by way of performances and public acknowledgment and reconfirming its significance through the work of younger composers, institutional and pedagogical practice, musicological narration and the audience’s reception in succeeding generations...",
publisher = "Београд : Универзитет у Београду, Филозофски факултет",
journal = "Универзитет у Београду",
title = "Европске музичке праксе и обликовање нације кроз креирање националне уметничке музике у Србији у првим деценијама XX века",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3275"
}

Milanović, B.. (2016). Европске музичке праксе и обликовање нације кроз креирање националне уметничке музике у Србији у првим деценијама XX века. in Универзитет у Београду
Београд : Универзитет у Београду, Филозофски факултет..
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3275

Milanović B. Европске музичке праксе и обликовање нације кроз креирање националне уметничке музике у Србији у првим деценијама XX века. in Универзитет у Београду. 2016;.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3275 .

Milanović, Biljana, "Европске музичке праксе и обликовање нације кроз креирање националне уметничке музике у Србији у првим деценијама XX века" in Универзитет у Београду (2016),
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3275 .

TY  - GEN
AU  - Милановић, Биљана
PY  - 2014
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/4810
AB  - Five years ago (2009), Radio Belgrade and the Institute of Musicology SASA initiated a joint project entitled Archives Awakened. The main intention of the experts of both institutions was to present the public with the most valuable recordings of Serbian music, which are kept in the Radio Belgrade Phono-archive, the largest audio collections in the region. Consequently, the associates of the Institute of Musicology were given the opportunity to familiarise themselves with an extensive music treasury, preserved despite various decades long periods of adversity, and to draw attention to the valuable recordings. Fortunately, numerous rare recordings of exceptional value have resisted the ravages of time. What are of a particular importance among them are those containing works of Serbian composers, performed by some outstanding musicians. The editions of the Archives Awakened series are envisaged to present thematic entities (selected by an expert panel, from the available material) which will arouse the interest of both professional musicians and a wider audience. Thus far, two albums have been released in this series, each comprising two compact discs and a programme booklet edited by Dr Danica Petrović, the then Director of the Institute of Musicol ogy SASA. In 2010, an album containing works of Stanojlo Rajičić – the opera Simonida and a cycle of songs for bass and orchestra On Lipar 
6
was released followed, in 2012, by an album containing works of Petar Konjović – the operas The Wedding of Miloš and The Peasants. These editions were prepared by Dr Katarina Tomašević and Dr Melita Milin, both associates of the Institute of Musicology SASA. The Serbian State Publisher of Textbooks was a co-publisher of these albums. In the joint project of digitalisation of the archival recordings containing Mokranjac’s music, the Institute of Musicology SASA and Radio Belgrade continue their tradition of cooperation with a third double album, entitled The Imaginary Museum of Mokranjac’s Works. This edition, prepared by Biljana Milanović MA, also an associate of the Institute of Musicology SASA, provides an opportunity to hear the selected recordings of secular works by the most famous Serbian composer, being performed by the Radio Television Belgrade Choir. With this new album in the Archives Awakened series, we join in the centennial commemoration of the death of Stevan Stojanović Mokranjac and the celebration of the ninetieth anniversary of Radio Belgrade. 
Belgrade, October 2014 
Melita Milin
PB  - Београд : Музиколошки институт Српске академије наука и уметности
T1  - Имагинарни музеј Мокрањчевих дела: снимци световне хорске музике
T1  - Imaginary Museum of Mokranjac's Works: recordings of secular choral music
VL  - 128 стр.
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4810
ER  - 

@misc{
editor = "Милин, Мелита",
author = "Милановић, Биљана",
year = "2014",
abstract = "Five years ago (2009), Radio Belgrade and the Institute of Musicology SASA initiated a joint project entitled Archives Awakened. The main intention of the experts of both institutions was to present the public with the most valuable recordings of Serbian music, which are kept in the Radio Belgrade Phono-archive, the largest audio collections in the region. Consequently, the associates of the Institute of Musicology were given the opportunity to familiarise themselves with an extensive music treasury, preserved despite various decades long periods of adversity, and to draw attention to the valuable recordings. Fortunately, numerous rare recordings of exceptional value have resisted the ravages of time. What are of a particular importance among them are those containing works of Serbian composers, performed by some outstanding musicians. The editions of the Archives Awakened series are envisaged to present thematic entities (selected by an expert panel, from the available material) which will arouse the interest of both professional musicians and a wider audience. Thus far, two albums have been released in this series, each comprising two compact discs and a programme booklet edited by Dr Danica Petrović, the then Director of the Institute of Musicol ogy SASA. In 2010, an album containing works of Stanojlo Rajičić – the opera Simonida and a cycle of songs for bass and orchestra On Lipar 
6
was released followed, in 2012, by an album containing works of Petar Konjović – the operas The Wedding of Miloš and The Peasants. These editions were prepared by Dr Katarina Tomašević and Dr Melita Milin, both associates of the Institute of Musicology SASA. The Serbian State Publisher of Textbooks was a co-publisher of these albums. In the joint project of digitalisation of the archival recordings containing Mokranjac’s music, the Institute of Musicology SASA and Radio Belgrade continue their tradition of cooperation with a third double album, entitled The Imaginary Museum of Mokranjac’s Works. This edition, prepared by Biljana Milanović MA, also an associate of the Institute of Musicology SASA, provides an opportunity to hear the selected recordings of secular works by the most famous Serbian composer, being performed by the Radio Television Belgrade Choir. With this new album in the Archives Awakened series, we join in the centennial commemoration of the death of Stevan Stojanović Mokranjac and the celebration of the ninetieth anniversary of Radio Belgrade. 
Belgrade, October 2014 
Melita Milin",
publisher = "Београд : Музиколошки институт Српске академије наука и уметности",
title = "Имагинарни музеј Мокрањчевих дела: снимци световне хорске музике, Imaginary Museum of Mokranjac's Works: recordings of secular choral music",
volume = "128 стр.",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4810"
}

Милин, М.,& Милановић, Б.. (2014). Имагинарни музеј Мокрањчевих дела: снимци световне хорске музике. 
Београд : Музиколошки институт Српске академије наука и уметности., 128 стр..
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4810

Милин М, Милановић Б. Имагинарни музеј Мокрањчевих дела: снимци световне хорске музике. 2014;128 стр..
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4810 .

Милин, Мелита, Милановић, Биљана, "Имагинарни музеј Мокрањчевих дела: снимци световне хорске музике", 128 стр. (2014),
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4810 .