@article{
author = "Бошњаковић, Жарко С.",
year = "2016",
abstract = "У раду се на свим језичким нивоима пореди говор једне Београђанке, рођене 1916. године на Дорћолу, са описима београдског говора
из прве половине 19. века. Такође, прилаже се и акцентован транскрипт
разговора који је водила преко телефона са својим братићем. Транскрипт представља скроман допринос докумeнтацији говора старог Београда, али и основу за анализу телефонског дискурса и конверзационих
партикула., On the basis of a limited corpus, the author concludes that the idiolect of a woman
from Belgrade, born in Dorćol in 1916, generally corresponds with descriptions
of the Belgrade idiom from the first half of the twentieth century. The paper asserts: (a)
that it has a four-accent system, but with optional preservation of falling accents after
the first syllable (zapаmti; zamȉsli), (b) that in the two-syllable words metataxis is present
(žеnа, čоvek), (c) that there is no transmission of accents to the prepositions (na
grоblje, kod vаs; na grоb), whereas there is the optional shift to the verb negation (nе
volite, ali i: ne lаžem, ne vȉdite, ne pȋtam), (d) that a postaccentual length can generally
appear after a short rising accent in the position šеšir, dеvоjka, although optional shortening
(razumeš, pоkažem) can also occur in this position, (e) that there is an optional
shortening of long accented syllables (bоlovi, nаmeru), but no lenghtening of the short ones, except in emphasis (dȗgo, dȗgo), (f) that the non-discrimination of two pairs of
affricates is preserved, i.e. that the pronunciation of [đdž] gоspоđdžа appears somewhat
harder and there is also a slightly softened articulation of [č‘] vеč‘е, č‘екај; (е) that the
accusative suppresses the locative with the prepositions na and u (on ne može da dubi
na glavu), in addition to the proper use of the locative (još uvek sam bila sva u groznici).
Our corpus has not confirmed: (a) the Balkan model of the future tense I (će kaže),
but analytically one (ja ću da kleknem; a ona će da kaže), as well as the simple and
the complex one (daću pa ću napisati treći), (b) the use of the preposition with with the
instrumental of agency (strugala nožem). Although the earlier works have not referred
to the use of the infinitive, we can conclude that it, along with various semantic groups
of verbs, is completely suppressed by the da + present construction (ona nema
običaj da priča; ja treba da odnesem; svi hoće da mi pomognu; nemojte da dolazite;
obično volim da idem za Zadušnice, etc.). In addition, there are examples of postpositive
use of the congruent future tense. (Ja nikad nisam rekla: tata, u životu mom, ni
ja ni braća moja)., Автор на основании ограниченного корпуса диалектного материала делает
вывод, что идиолект жительницы Белграда, рожденной в 1916 году в Дорчоле, в
основном совпадает с описаниями белградского говора первой половины ХХ века.
В работе констатируется следующее: (а) диалектоноситель использует систему
из четырех ударений, но с факультативным сохранением нисходящих ударений
вне первого слога (запамти; замисли), (б) в двусложных словах присутствует ме-
татакса (жена, човек), (в) отсутствует перенос ударений на предлоги (на гробље, код вас; на гроб), в то время как появляется факультативный перенос на глаголь-
ное отрицание (не волите, но и: не лажем, не видите, не питам), (г) заударные
долготы в основном встречаются после краткого восходящего в позиции шешир,
девојка, хотя и здесь факультативно возможно их сокращение (разумеш, покажем),
(д) факультативно появляется сокращение долгих ударных слогов (болови, на-
меру), продление кратких не наблюдается, кроме как в эмфазе (дуго, дуго), (е)
сохраняется неразличение двух пар аффрикат, т.е. наблюдается более твердое
произношение [ђџ] госпођџа и незначительное смягчение артикуляции [ч’] веч’е,
ч’екај, (ж) винительный падеж вытесняет предложный с предлогами на и у (он
може да дуби на главу) наряду с правильным употреблением предложного паде-
жа (још сам увек била сва у грозници).
Авторский корпус не подтвердил (а) наличие балканской модели будущего
времени I (ће каже): диалектоноситель использует аналитическую форму (ја ћу
да клекнем; а она ће да каже), а также и простую, и сложную формы (даћу па ћу
написати трећи); (б) употребление предлога с творительным падежом средства
действия (стругала ножем).
Хотя в прежних работах, затрагивающих данную проблематику, не упоми-
нается употребление инфинитива, можно сделать вывод, что он – в сочетании с
различными семантическими группами глаголов – полностью вытеснен кон-
струкцией да + настоящее время (она нема обичај да прича; ја треба да однесем;
сви хоће да ми помогну; немојте да долазите; обично волим да идем за Заду-
шнице и т.п.). В исследуемом материале можно встретить и примеры постпози-
тивного употребления конгруентного будущего времени (Ја никад нисам рекла:
тата, у животу мом, ни ја ни моја браћа).",
publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ, Београд : Српска академија наука и уметности",
journal = "Јужнословенски филолог",
title = "Прилог српској урбаној дијалектологији : језичке напомене уз један дорћолски идиолект, Towards a Serbian Urban Dialectology : Linguistic Notes to a Dorćol Idiolect, К вопросу о сербской городской диалектологии : языковые комментарии относительно дорчолского идиолекта, К вопросу о сербской городской диалектологии : языковые комментарии относительно дорчолского идиолекта",
pages = "111-136",
volume = "72",
number = "3-4",
doi = "10.2298/JFI1604111B",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6429"
}