Јовановић, Владан

Link to this page

Authority KeyName Variants
orcid::0000-0002-5507-2816
  • Јовановић, Владан (57)
  • Јовановић, Владан З. (6)

Author's Bibliography

Поглед на партиципска образовања на -ћи, -вши и -м(и) из угла лексикографског описа савременог српског језика

Јовановић, Владан З.

(2021)

TY  - JOUR
AU  - Јовановић, Владан З.
PY  - 2021
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/12673
AB  - У раду се са лексикографског аспекта анализирају партиципска
обра зовања на -ћи, -вши и -м(и), која се у савременом српском језику
употребљавају 1) као континуанти некадашњих партиципа, тј. као глаголски придеви садашњег (-ћи, -м(и)) и прошлог времена (-вши) и 2) као речи
које су задржале партиципску семантику, а у категоријалном смислу функционишу као прави придеви. Реч је о категорији која је књижевнојезичком
реформом у другој половини 19. века потиснута из српских граматика, али
је, упркос томе, остала присутна у делима појединих писаца све до данас. За
разлику од савремених граматика, у којима се поменути типови партиципа
не издвајају нити описују, у описним речницима савременог српског језика,
а нарочито у РСАНУ, одређен број партиципских образовања, укључујући и
потврде из дела писаца 20. века (Момчило Настасијевић, Бранислав Нушић,
Слободан Јовановић, Николај Велимировић, Јустин Поповић и др.), лексикографски се обрађују и описују. Циљ рада је да се на основу граматичке и семантичке анализе партиципских образовања на -ћи, -вши и -м(и),
која је утемељена на ширем обухвату грађе из дела писаца у којима на-
лазимо партиципе, као и материјала добијеним из описних речника (РМС,
РСЈ и РСАНУ), осветле најважнија лексикографска питања везана за обраду ових речи у речницима српског језика описног (дескриптивног) типа,
као што су питања која се односе на успостављање одреднице, одређивање
књижевнојезичке и стилске употребне вредности партиципа, дефинисање
лексичког значења, као и преглед употребљене грађе и извора.
AB  - В статье с точки зрения лексикографии проанализированы причастные
образования на -ћи, -вши и -м(и), которые в современном сербском языке
выражаются двумя категориями: 1) категорией современных причастных
континуантов, действие которых приписывается существительному в качестве
фактического и актуального признака в определенное время, и 2) категорией
прилагательных, которые семантически соответствуют страдательным
причастиям или собственно прилагательным. Что касается толковых словарей современного сербского языка, то
причастия на -ћи, -вши и -м(и) лексикографически обрабатываются в первую
очередь в Словаре Сербской академии наук и искусств. Сравнивая примеры,
полученные из различных текстов, принадлежащих к современному сербскому
литературному языку с одной стороны, с примерами из Словаря САНИ с другой,
можно заметить, что в Словаре САНИ отсутствуют примеры форм причастий с
рефлексивной морфемой се, подтвержденных в других источниках. Данный факт
можно объяснить влиянием сербской литературно-языковой нормы, согласно
которой причастия не относятся к современному литературно-языковому
стандарту. Это особенно относится к образованию с морфемой се, которого нет
ни в одной современной грамматике сербского литературного языка. В статье
делается вывод, что в Словаре САНИ обрабатываются формы причастий обеих
упомянутых категорий и трех отдельных форм причастий в зависимости от
глагольного времени (прошедшего и настоящего) и состояния (действительного
и страдательного). Среди подтверждений мы находим не только примеры из
первой половины XIX века, когда причастия были обыкновенным явлением
в литературном языке сербов, но и произведения писателей XX века на
современном сербском литературном языке. Согласно указанному факту в статье
делается вывод о том, что причастия должны быть описаны и представлены в
словарях, как в тех, составление которых продолжается (Словарь САНИ), так и
в будущих современных словарях сербского языка.
Проанализированный материал показал, что причастия используются
выдающимися деятелями сербской науки, духовности и культуры. Что касается
вопроса о том, какую помету присвоить указанным типам причастий в толковом
словаре современного сербского языка, ответ на этот вопрос должен учитывать
как минимум два факта, относящиеся к представленному материалу. Первый
относится к примерам причастных образований, которые действительно
происходят из более старых слоев нашего литературного языка и которые
сохранились в той же или похожей форме до наших дней (например, одшедши,
усопши), а второй факт касается причастий, возникших в современном
синхронном процессе от современных, актуальных глаголов и их значений
(догоревајућа свећа, плач рађајућих створења и т. п.). Для первых примеров
установлены пометы типа заст., арх., рсл., цсл., ссл., сткњ. арх., которые
используются в лексикографическом описании причастий в Словаре САНИ
и которые могут использоваться в изданиях толковых словарей современного
сербского языка при желании указать на литературную эпоху, из которой ведет
происхождение данная форма причастия или ее использование. Для других
упомянутых случаев, если бы они стали вводитья в словарь сербского языка
описательного типа, пришлось бы найти другие пометы, так как это слова,
образованные в соответствии с моделью причастия в современном синхронном
лексико-грамматическом процессе.
AB  - From the perspective of lexicography, this paper presents an analysis of participles
ending in -ћи, -вши and -м(и), which in contemporary Serbian language fall
within two categories: 1) the category of contemporary participial continuants, whose
action is attributed to the noun as a temporary, current feature at a defi nite point in
time, and 2) the category of adjectives that semantically correspond to past participles
or to adjectives proper. As regards the descriptive dictionaries of the contemporary
Serbian language, the participles ending in -ћи, -вши and -м(и) are lexicographically
treated primarily in the Dictionary of the Serbian Academy of Sciences and Arts (the
SASA Dictionary). Comparing the example sentences excerpted from various texts
belonging to the contemporary standard Serbian language, on the one hand, with those
excerpted from the SASA Dictionary, on the other, it can be noted that the SASA Dictionary
does not contain examples of participle forms with the refl exive morpheme
-се, while they can be said to be confi rmed in other sources. This can be explained as
resulting from the impact of the Serbian language norm, according to which participles
do not belong to the contemporary standard Serbian language. This is especially
true of forms containing the refl exive morpheme -се, which are not to be found in any
modern grammar of the standard Serbian language. It is concluded in the paper that
the SASA Dictionary treats the participle forms of both aforementioned categories
and of three separate participle forms according to the verb tense (past and present)
and voice (active and passive). As for the sources confi rming the use of these forms,
they can be found not only in those dating from the fi rst half of the 19th century, when
participles were commonplace in the literary language of Serbs, but also in the works
of the 20th-century authors using the contemporary standard Serbian language. In
accordance with that, the conclusion to be drawn is that participles should be treated
and included in dictionaries, both in those whose compilation is ongoing (i.e. the
SASA Dictionary) and in the future dictionaries of the contemporary Serbian language.
The excerpted material shows that participles are used by prominent authors
in Serbian science, religion and culture. As for the issue of which label to use for the
indicated types of participles in the descriptive dictionary of the contemporary Serbian
language, it is argued in this paper that in order to resolve it one should take into
consideration at least two sets of facts related to the presented material. One refers to
the examples of the formation of participles that in fact originate from the older layers
of our literary language and which have been preserved in identical or similar form
to this day (e.g. одшедши, усопши), while the other concerns participles created in
a contemporary synchronic process involving contemporary verbs in current use and
their meanings (догоревајућа свећа, плач рађајућих створења, etc.). The former set of examples is marked with standard labels, such as ‘заст.’ (‘obsolete’), ‘арх.’ (‘archaic’),
‘рсл.’ (‘Russian Church Slavonic’), ‘цсл.’ (‘New Church Slavonic’), ‘ссл.’ (‘Serbian
Church Slavonic’), ‘сткњ. арх.’ (‘from earlier literary sources, old-fashioned’),
used in the lexicographic description of participles in the SASA Dictionary, which can
also be used in other descriptive dictionaries of the contemporary Serbian language
to indicate the literary epoch in which a particular form of participle originated, or its
pragmatic value. Concerning the latter set of participles, if they were to be introduced
into a descriptive dictionary of the Serbian language, they would require different
labels, since these are the words formed according to the participle-building pattern of
the present-day synchronic lexical-grammatical process.
T2  - Јужнословенски филолог
T1  - Поглед на партиципска образовања на -ћи, -вши и -м(и) из угла лексикографског описа савременог српског језика
T1  - Взгляд на причастные образования на -ћи, -вши и -м(и) с точки зрения лексикографического описания современного сербского языка
T1  - An Overview of the Participles Ending in -ћи, -вши and -м(и) from the Perspective of the Lexicographic Description of the Contemporary Serbian Language
SP  - 157
EP  - 183
VL  - 77
IS  - 2
DO  - 10.2298/JFI2102157J
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12673
ER  - 
@article{
author = "Јовановић, Владан З.",
year = "2021",
abstract = "У раду се са лексикографског аспекта анализирају партиципска
обра зовања на -ћи, -вши и -м(и), која се у савременом српском језику
употребљавају 1) као континуанти некадашњих партиципа, тј. као глаголски придеви садашњег (-ћи, -м(и)) и прошлог времена (-вши) и 2) као речи
које су задржале партиципску семантику, а у категоријалном смислу функционишу као прави придеви. Реч је о категорији која је књижевнојезичком
реформом у другој половини 19. века потиснута из српских граматика, али
је, упркос томе, остала присутна у делима појединих писаца све до данас. За
разлику од савремених граматика, у којима се поменути типови партиципа
не издвајају нити описују, у описним речницима савременог српског језика,
а нарочито у РСАНУ, одређен број партиципских образовања, укључујући и
потврде из дела писаца 20. века (Момчило Настасијевић, Бранислав Нушић,
Слободан Јовановић, Николај Велимировић, Јустин Поповић и др.), лексикографски се обрађују и описују. Циљ рада је да се на основу граматичке и семантичке анализе партиципских образовања на -ћи, -вши и -м(и),
која је утемељена на ширем обухвату грађе из дела писаца у којима на-
лазимо партиципе, као и материјала добијеним из описних речника (РМС,
РСЈ и РСАНУ), осветле најважнија лексикографска питања везана за обраду ових речи у речницима српског језика описног (дескриптивног) типа,
као што су питања која се односе на успостављање одреднице, одређивање
књижевнојезичке и стилске употребне вредности партиципа, дефинисање
лексичког значења, као и преглед употребљене грађе и извора., В статье с точки зрения лексикографии проанализированы причастные
образования на -ћи, -вши и -м(и), которые в современном сербском языке
выражаются двумя категориями: 1) категорией современных причастных
континуантов, действие которых приписывается существительному в качестве
фактического и актуального признака в определенное время, и 2) категорией
прилагательных, которые семантически соответствуют страдательным
причастиям или собственно прилагательным. Что касается толковых словарей современного сербского языка, то
причастия на -ћи, -вши и -м(и) лексикографически обрабатываются в первую
очередь в Словаре Сербской академии наук и искусств. Сравнивая примеры,
полученные из различных текстов, принадлежащих к современному сербскому
литературному языку с одной стороны, с примерами из Словаря САНИ с другой,
можно заметить, что в Словаре САНИ отсутствуют примеры форм причастий с
рефлексивной морфемой се, подтвержденных в других источниках. Данный факт
можно объяснить влиянием сербской литературно-языковой нормы, согласно
которой причастия не относятся к современному литературно-языковому
стандарту. Это особенно относится к образованию с морфемой се, которого нет
ни в одной современной грамматике сербского литературного языка. В статье
делается вывод, что в Словаре САНИ обрабатываются формы причастий обеих
упомянутых категорий и трех отдельных форм причастий в зависимости от
глагольного времени (прошедшего и настоящего) и состояния (действительного
и страдательного). Среди подтверждений мы находим не только примеры из
первой половины XIX века, когда причастия были обыкновенным явлением
в литературном языке сербов, но и произведения писателей XX века на
современном сербском литературном языке. Согласно указанному факту в статье
делается вывод о том, что причастия должны быть описаны и представлены в
словарях, как в тех, составление которых продолжается (Словарь САНИ), так и
в будущих современных словарях сербского языка.
Проанализированный материал показал, что причастия используются
выдающимися деятелями сербской науки, духовности и культуры. Что касается
вопроса о том, какую помету присвоить указанным типам причастий в толковом
словаре современного сербского языка, ответ на этот вопрос должен учитывать
как минимум два факта, относящиеся к представленному материалу. Первый
относится к примерам причастных образований, которые действительно
происходят из более старых слоев нашего литературного языка и которые
сохранились в той же или похожей форме до наших дней (например, одшедши,
усопши), а второй факт касается причастий, возникших в современном
синхронном процессе от современных, актуальных глаголов и их значений
(догоревајућа свећа, плач рађајућих створења и т. п.). Для первых примеров
установлены пометы типа заст., арх., рсл., цсл., ссл., сткњ. арх., которые
используются в лексикографическом описании причастий в Словаре САНИ
и которые могут использоваться в изданиях толковых словарей современного
сербского языка при желании указать на литературную эпоху, из которой ведет
происхождение данная форма причастия или ее использование. Для других
упомянутых случаев, если бы они стали вводитья в словарь сербского языка
описательного типа, пришлось бы найти другие пометы, так как это слова,
образованные в соответствии с моделью причастия в современном синхронном
лексико-грамматическом процессе., From the perspective of lexicography, this paper presents an analysis of participles
ending in -ћи, -вши and -м(и), which in contemporary Serbian language fall
within two categories: 1) the category of contemporary participial continuants, whose
action is attributed to the noun as a temporary, current feature at a defi nite point in
time, and 2) the category of adjectives that semantically correspond to past participles
or to adjectives proper. As regards the descriptive dictionaries of the contemporary
Serbian language, the participles ending in -ћи, -вши and -м(и) are lexicographically
treated primarily in the Dictionary of the Serbian Academy of Sciences and Arts (the
SASA Dictionary). Comparing the example sentences excerpted from various texts
belonging to the contemporary standard Serbian language, on the one hand, with those
excerpted from the SASA Dictionary, on the other, it can be noted that the SASA Dictionary
does not contain examples of participle forms with the refl exive morpheme
-се, while they can be said to be confi rmed in other sources. This can be explained as
resulting from the impact of the Serbian language norm, according to which participles
do not belong to the contemporary standard Serbian language. This is especially
true of forms containing the refl exive morpheme -се, which are not to be found in any
modern grammar of the standard Serbian language. It is concluded in the paper that
the SASA Dictionary treats the participle forms of both aforementioned categories
and of three separate participle forms according to the verb tense (past and present)
and voice (active and passive). As for the sources confi rming the use of these forms,
they can be found not only in those dating from the fi rst half of the 19th century, when
participles were commonplace in the literary language of Serbs, but also in the works
of the 20th-century authors using the contemporary standard Serbian language. In
accordance with that, the conclusion to be drawn is that participles should be treated
and included in dictionaries, both in those whose compilation is ongoing (i.e. the
SASA Dictionary) and in the future dictionaries of the contemporary Serbian language.
The excerpted material shows that participles are used by prominent authors
in Serbian science, religion and culture. As for the issue of which label to use for the
indicated types of participles in the descriptive dictionary of the contemporary Serbian
language, it is argued in this paper that in order to resolve it one should take into
consideration at least two sets of facts related to the presented material. One refers to
the examples of the formation of participles that in fact originate from the older layers
of our literary language and which have been preserved in identical or similar form
to this day (e.g. одшедши, усопши), while the other concerns participles created in
a contemporary synchronic process involving contemporary verbs in current use and
their meanings (догоревајућа свећа, плач рађајућих створења, etc.). The former set of examples is marked with standard labels, such as ‘заст.’ (‘obsolete’), ‘арх.’ (‘archaic’),
‘рсл.’ (‘Russian Church Slavonic’), ‘цсл.’ (‘New Church Slavonic’), ‘ссл.’ (‘Serbian
Church Slavonic’), ‘сткњ. арх.’ (‘from earlier literary sources, old-fashioned’),
used in the lexicographic description of participles in the SASA Dictionary, which can
also be used in other descriptive dictionaries of the contemporary Serbian language
to indicate the literary epoch in which a particular form of participle originated, or its
pragmatic value. Concerning the latter set of participles, if they were to be introduced
into a descriptive dictionary of the Serbian language, they would require different
labels, since these are the words formed according to the participle-building pattern of
the present-day synchronic lexical-grammatical process.",
journal = "Јужнословенски филолог",
title = "Поглед на партиципска образовања на -ћи, -вши и -м(и) из угла лексикографског описа савременог српског језика, Взгляд на причастные образования на -ћи, -вши и -м(и) с точки зрения лексикографического описания современного сербского языка, An Overview of the Participles Ending in -ћи, -вши and -м(и) from the Perspective of the Lexicographic Description of the Contemporary Serbian Language",
pages = "157-183",
volume = "77",
number = "2",
doi = "10.2298/JFI2102157J",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12673"
}
Јовановић, В. З.. (2021). Поглед на партиципска образовања на -ћи, -вши и -м(и) из угла лексикографског описа савременог српског језика. in Јужнословенски филолог, 77(2), 157-183.
https://doi.org/10.2298/JFI2102157J
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12673
Јовановић ВЗ. Поглед на партиципска образовања на -ћи, -вши и -м(и) из угла лексикографског описа савременог српског језика. in Јужнословенски филолог. 2021;77(2):157-183.
doi:10.2298/JFI2102157J
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12673 .
Јовановић, Владан З., "Поглед на партиципска образовања на -ћи, -вши и -м(и) из угла лексикографског описа савременог српског језика" in Јужнословенски филолог, 77, no. 2 (2021):157-183,
https://doi.org/10.2298/JFI2102157J .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12673 .

Радмила Жугић (Лугаре код Лебана, 11. септембар 1952 – 14. јануар 2021, Београд)

Јовановић, Владан З.

(Београд : Институт за српски језик САНУ, 2021)

TY  - GEN
AU  - Јовановић, Владан З.
PY  - 2021
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/11852
AB  - У четвртак, 14. јануара 2021. године, осмог дана по Божићу, на
празник Обрезања Господа и Бога и Спаса нашега Исуса Христа, преминула је после дуге и тешке болести др Радмила Жугић, научни саветник у пензији. Колегиница Жугић читав свој радни век провела је у
Институту за српски језик САНУ, на одсеку за израду Речника српскохрватског књижевног и народног језика САНУ. Радмила Жугић је рођена
11. 9. 1952. године у селу Лугару код Лебана.
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
T2  - Наш језик
T1  - Радмила Жугић (Лугаре код Лебана, 11. септембар 1952 – 14. јануар 2021, Београд)
SP  - 143
EP  - 146
VL  - 52
IS  - 1
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11852
ER  - 
@misc{
author = "Јовановић, Владан З.",
year = "2021",
abstract = "У четвртак, 14. јануара 2021. године, осмог дана по Божићу, на
празник Обрезања Господа и Бога и Спаса нашега Исуса Христа, преминула је после дуге и тешке болести др Радмила Жугић, научни саветник у пензији. Колегиница Жугић читав свој радни век провела је у
Институту за српски језик САНУ, на одсеку за израду Речника српскохрватског књижевног и народног језика САНУ. Радмила Жугић је рођена
11. 9. 1952. године у селу Лугару код Лебана.",
publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ",
journal = "Наш језик",
title = "Радмила Жугић (Лугаре код Лебана, 11. септембар 1952 – 14. јануар 2021, Београд)",
pages = "143-146",
volume = "52",
number = "1",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11852"
}
Јовановић, В. З.. (2021). Радмила Жугић (Лугаре код Лебана, 11. септембар 1952 – 14. јануар 2021, Београд). in Наш језик
Београд : Институт за српски језик САНУ., 52(1), 143-146.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11852
Јовановић ВЗ. Радмила Жугић (Лугаре код Лебана, 11. септембар 1952 – 14. јануар 2021, Београд). in Наш језик. 2021;52(1):143-146.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11852 .
Јовановић, Владан З., "Радмила Жугић (Лугаре код Лебана, 11. септембар 1952 – 14. јануар 2021, Београд)" in Наш језик, 52, no. 1 (2021):143-146,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11852 .

Обрада предстандардне библијске лексике у историјским речницима описног типа

Јовановић, Владан

(Нови Сад : Матица српска, 2021)

TY  - CHAP
AU  - Јовановић, Владан
PY  - 2021
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/12691
AB  - У раду је на основу прегледа српских издања библијских књига 18. и 19. века објављених на нереформисаном језику и писму и увида у контексте у којима се појављују поједине речи библијског порекла, као што су амин, доброд(ј)етељ, дуготрп(е)љив, дуготрп(љ)ење, жестокосердије / жестокосрђе, злословити и др., а које на плану лексичког фонда српског језика припадају специјалној лексици српске православне духовности, анализирано њихово лексичко значење и лексикографска обрада у историјским речницима релевантним за период који je предмет анализе.
AB  - Considering the importance of translating and publishingbiblical books in Serbian in the 19th century for Serbian culture, literacy and spirituality, this paper focuses on the editions published in the unreformed language and alphabet and investigates their coverage among the sources in the descriptive dictionaries. The editions discussed are the New Testament translated by AtanasijeStojaković (first edition in 1824), which is the first printed translation of the Bible that was not in Church Slavonic among Orthodox Serbs; the Books of the Old Testament by PlatonAtanacković and the translation of the Psalter by Adam Dragosavljević (1833). The author concludes that the translations of the Bible by these authors are not adequately covered in the historical dictionaries of the Serbian language, although those translations into Serbian (and Slavonic-Serbian) were representative of the tradition of biblical translations within the Church. Due to the importance of the Holy Bible for our spirituality and culture, the author stresses that future historical dictionaries which include the Slavonic-Serbian epoch should include the translations of the Bible dating from this period. The specialized Biblical lexis (e.g. амин‘amen’, дуготрпељив ‘slow to anger’, жестокосердије / жестокосрђе ‘hardness of heart’, злословити ‘speak ill of’, оскверњивати ‘desecrate’ etc.) and the biblical meanings of the general lexical fund (e.g. слово (Слово) ‘Word’), in a historical dictionary should be supported by the primary sources from the Bible, and the definition of meaning should take into account the official translation of the Holy Bible by the Serbian Orthodox Church.
AB  - С учетом значения перевода и издания библейских книг на сербском языке в XIX веке для сербской культуры, словесности и духовности в статье освещаются публикации этих книг на нереформированном языке и алфавите и проверяется их представленность среди источников в сербских исторических описательных (дескриптивных) словарях (речь идет о следующих изданиях: „Нови завет” в переводе Атанасия Стойковича (1824, 1830 и 1834), считающийся первым нецерковнославянским переводом у православных Сербов, далее книги Ветхого Завета Платона (Атанацковича) и перевод Псалтыря Адама Драгосавлевича (1833)). В работе, наряду с прочим, сделан вывод, что в качестве источников словарного материала указанные переводы Священного Писания в исторических словарях сербского языка представлены недостаточно, хотя эти переводы на сербский (и славяносербский) язык являются частью традиции перевода Священного Писания под эгидой Церкви. В связи с тем, что Священное Писание имеет большое значение для нашей духовности и культуры, подчеркивается, что в новых исторических словарях, в которых описание языка затрагивает и славяносербскую эпоху, было бы целесообразно включить в источники и библейские книги этой эпохи. Специальная библейская лексика (напр., амин ‘аминь’, дуготрпељив ‘долготерпеливый’, жестокосердије/жестокосрђе ‘жестокосердие’, злословити ‘злословить’, оскверњивати ‘осквернять’ и т. д.), а также библейские значения слов общеупотребительного лексического фонда (напр., Слово в значении ‘слово‘, а не ‘буква‘) следовало бы в историческом словаре подтверждать еще и первоисточником из Священного Писания, а определение значения должно учитывать официальный перевод Священного Писания Сербской православной церкви.
PB  - Нови Сад : Матица српска
PB  - Нови Сад : Српска академија наука и уметности, Огранак
T2  - Историјска лексикографија српског језика
T1  - Обрада предстандардне библијске лексике у историјским речницима описног типа
T1  - The Treatment of Prestandard Biblical Lexis in Descriptive Historical Dictionaries
T1  - Обработка библейской лексики в исторических словарях толкового типа
SP  - 199
EP  - 223
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12691
ER  - 
@inbook{
author = "Јовановић, Владан",
year = "2021",
abstract = "У раду је на основу прегледа српских издања библијских књига 18. и 19. века објављених на нереформисаном језику и писму и увида у контексте у којима се појављују поједине речи библијског порекла, као што су амин, доброд(ј)етељ, дуготрп(е)љив, дуготрп(љ)ење, жестокосердије / жестокосрђе, злословити и др., а које на плану лексичког фонда српског језика припадају специјалној лексици српске православне духовности, анализирано њихово лексичко значење и лексикографска обрада у историјским речницима релевантним за период који je предмет анализе., Considering the importance of translating and publishingbiblical books in Serbian in the 19th century for Serbian culture, literacy and spirituality, this paper focuses on the editions published in the unreformed language and alphabet and investigates their coverage among the sources in the descriptive dictionaries. The editions discussed are the New Testament translated by AtanasijeStojaković (first edition in 1824), which is the first printed translation of the Bible that was not in Church Slavonic among Orthodox Serbs; the Books of the Old Testament by PlatonAtanacković and the translation of the Psalter by Adam Dragosavljević (1833). The author concludes that the translations of the Bible by these authors are not adequately covered in the historical dictionaries of the Serbian language, although those translations into Serbian (and Slavonic-Serbian) were representative of the tradition of biblical translations within the Church. Due to the importance of the Holy Bible for our spirituality and culture, the author stresses that future historical dictionaries which include the Slavonic-Serbian epoch should include the translations of the Bible dating from this period. The specialized Biblical lexis (e.g. амин‘amen’, дуготрпељив ‘slow to anger’, жестокосердије / жестокосрђе ‘hardness of heart’, злословити ‘speak ill of’, оскверњивати ‘desecrate’ etc.) and the biblical meanings of the general lexical fund (e.g. слово (Слово) ‘Word’), in a historical dictionary should be supported by the primary sources from the Bible, and the definition of meaning should take into account the official translation of the Holy Bible by the Serbian Orthodox Church., С учетом значения перевода и издания библейских книг на сербском языке в XIX веке для сербской культуры, словесности и духовности в статье освещаются публикации этих книг на нереформированном языке и алфавите и проверяется их представленность среди источников в сербских исторических описательных (дескриптивных) словарях (речь идет о следующих изданиях: „Нови завет” в переводе Атанасия Стойковича (1824, 1830 и 1834), считающийся первым нецерковнославянским переводом у православных Сербов, далее книги Ветхого Завета Платона (Атанацковича) и перевод Псалтыря Адама Драгосавлевича (1833)). В работе, наряду с прочим, сделан вывод, что в качестве источников словарного материала указанные переводы Священного Писания в исторических словарях сербского языка представлены недостаточно, хотя эти переводы на сербский (и славяносербский) язык являются частью традиции перевода Священного Писания под эгидой Церкви. В связи с тем, что Священное Писание имеет большое значение для нашей духовности и культуры, подчеркивается, что в новых исторических словарях, в которых описание языка затрагивает и славяносербскую эпоху, было бы целесообразно включить в источники и библейские книги этой эпохи. Специальная библейская лексика (напр., амин ‘аминь’, дуготрпељив ‘долготерпеливый’, жестокосердије/жестокосрђе ‘жестокосердие’, злословити ‘злословить’, оскверњивати ‘осквернять’ и т. д.), а также библейские значения слов общеупотребительного лексического фонда (напр., Слово в значении ‘слово‘, а не ‘буква‘) следовало бы в историческом словаре подтверждать еще и первоисточником из Священного Писания, а определение значения должно учитывать официальный перевод Священного Писания Сербской православной церкви.",
publisher = "Нови Сад : Матица српска, Нови Сад : Српска академија наука и уметности, Огранак",
journal = "Историјска лексикографија српског језика",
booktitle = "Обрада предстандардне библијске лексике у историјским речницима описног типа, The Treatment of Prestandard Biblical Lexis in Descriptive Historical Dictionaries, Обработка библейской лексики в исторических словарях толкового типа",
pages = "199-223",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12691"
}
Јовановић, В.. (2021). Обрада предстандардне библијске лексике у историјским речницима описног типа. in Историјска лексикографија српског језика
Нови Сад : Матица српска., 199-223.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12691
Јовановић В. Обрада предстандардне библијске лексике у историјским речницима описног типа. in Историјска лексикографија српског језика. 2021;:199-223.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12691 .
Јовановић, Владан, "Обрада предстандардне библијске лексике у историјским речницима описног типа" in Историјска лексикографија српског језика (2021):199-223,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12691 .

Електронска форма Речника САНУ као извор за израду речника српске лингвистичке терминологије

Јовановић, Владан; Левушкина, Ружица

(Zagreb : Institut za hrvatski jezik i jezikoslovlje, 2020)

TY  - JOUR
AU  - Јовановић, Владан
AU  - Левушкина, Ружица
PY  - 2020
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/9587
AB  - У раду се истражују лингвистички термини у Речнику САНУ добијени методом
екстраховања ове лексике из дигиталне форме овог речника, коју засад чини 20
објављених књига (А–погдегод). Осим представљања методолошких поступака
помоћу којих се дошло до речничког корпуса лингвистичких термина, у раду се
утврђује релевантност корпуса добијеног поменутим методама, а део добијеног
материјала сравњује се и проверава са материјалом у другим речницима – у првом
реду специјалним речницима лингвистичких термина. Циљ рада је да се покаже како
и у којој мери електронска форма Речника САНУ може послужити као релевантна
база за израду Речника српске лингвистичке терминологије.
AB  - This paper analyzes linguistic terms in the Dictionary of the Serbian Academy of Sciences
and Arts (RSANU) extracted from the digital version of the dictionary. Twenty
volumes of the dictionary have been published so far (А-погдегод) and they are in the
process of digitalization. In addition to the presentation of the methods for the extraction
of linguistic terms, the paper also deals with the relevance of a corpus compiled in
this manner. A part of the corpus is checked against the material from other dictionaries,
primarily a number of specialized dictionaries of linguistic terms. The paper aims
to provide an answer to the following questions: Can the electronic RSANU dictionary
be used as a relevant resource for the creation of the Dictionary of Serbian linguistic
terminology and, if so, to what extent.
AB  - U radu se istražuje jezikoslovno nazivlje u Rečniku SANU koje je dobiveno crpenjem
naziva iz digitalnoga oblika rječnika, koji se zasad sastoji od 20 objavljenih knjiga
(A–pogdegod). Osim predstavljanja metodoloških postupaka s pomoću kojih se došlo
do rječničkoga korpusa jezikoslovnoga nazivlja, u radu se utvrđuje relevantnost korpusa
dobivenoga tim metodom, a dio se građe provjerava i u drugim rječnicima – u prvome
redu strukovnim rječnicima jezikoslovnoga nazivlja. Cilj je rada pokazati kako i u kojoj
mjeri elektronički oblik Rečnika SANU može poslužiti kao relevantna baza za izradu
Rečnika srpske lingvističke terminologije.
PB  - Zagreb : Institut za hrvatski jezik i jezikoslovlje
T2  - Rasprave
T1  - Електронска форма Речника САНУ као извор за израду речника српске лингвистичке терминологије
T1  - The Electronic SASA Dictionary as Resource for a Serbian Dictionary of Linguistics
T1  - Elektronički oblik Rečnika SANU kao izvor za izradu rječnika srpskoga jezikoslovnog nazivlja
SP  - 717
EP  - 731
VL  - 46
IS  - 2
DO  - 10.31724/rihjj.46.2.14
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9587
ER  - 
@article{
author = "Јовановић, Владан and Левушкина, Ружица",
year = "2020",
abstract = "У раду се истражују лингвистички термини у Речнику САНУ добијени методом
екстраховања ове лексике из дигиталне форме овог речника, коју засад чини 20
објављених књига (А–погдегод). Осим представљања методолошких поступака
помоћу којих се дошло до речничког корпуса лингвистичких термина, у раду се
утврђује релевантност корпуса добијеног поменутим методама, а део добијеног
материјала сравњује се и проверава са материјалом у другим речницима – у првом
реду специјалним речницима лингвистичких термина. Циљ рада је да се покаже како
и у којој мери електронска форма Речника САНУ може послужити као релевантна
база за израду Речника српске лингвистичке терминологије., This paper analyzes linguistic terms in the Dictionary of the Serbian Academy of Sciences
and Arts (RSANU) extracted from the digital version of the dictionary. Twenty
volumes of the dictionary have been published so far (А-погдегод) and they are in the
process of digitalization. In addition to the presentation of the methods for the extraction
of linguistic terms, the paper also deals with the relevance of a corpus compiled in
this manner. A part of the corpus is checked against the material from other dictionaries,
primarily a number of specialized dictionaries of linguistic terms. The paper aims
to provide an answer to the following questions: Can the electronic RSANU dictionary
be used as a relevant resource for the creation of the Dictionary of Serbian linguistic
terminology and, if so, to what extent., U radu se istražuje jezikoslovno nazivlje u Rečniku SANU koje je dobiveno crpenjem
naziva iz digitalnoga oblika rječnika, koji se zasad sastoji od 20 objavljenih knjiga
(A–pogdegod). Osim predstavljanja metodoloških postupaka s pomoću kojih se došlo
do rječničkoga korpusa jezikoslovnoga nazivlja, u radu se utvrđuje relevantnost korpusa
dobivenoga tim metodom, a dio se građe provjerava i u drugim rječnicima – u prvome
redu strukovnim rječnicima jezikoslovnoga nazivlja. Cilj je rada pokazati kako i u kojoj
mjeri elektronički oblik Rečnika SANU može poslužiti kao relevantna baza za izradu
Rečnika srpske lingvističke terminologije.",
publisher = "Zagreb : Institut za hrvatski jezik i jezikoslovlje",
journal = "Rasprave",
title = "Електронска форма Речника САНУ као извор за израду речника српске лингвистичке терминологије, The Electronic SASA Dictionary as Resource for a Serbian Dictionary of Linguistics, Elektronički oblik Rečnika SANU kao izvor za izradu rječnika srpskoga jezikoslovnog nazivlja",
pages = "717-731",
volume = "46",
number = "2",
doi = "10.31724/rihjj.46.2.14",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9587"
}
Јовановић, В.,& Левушкина, Р.. (2020). Електронска форма Речника САНУ као извор за израду речника српске лингвистичке терминологије. in Rasprave
Zagreb : Institut za hrvatski jezik i jezikoslovlje., 46(2), 717-731.
https://doi.org/10.31724/rihjj.46.2.14
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9587
Јовановић В, Левушкина Р. Електронска форма Речника САНУ као извор за израду речника српске лингвистичке терминологије. in Rasprave. 2020;46(2):717-731.
doi:10.31724/rihjj.46.2.14
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9587 .
Јовановић, Владан, Левушкина, Ружица, "Електронска форма Речника САНУ као извор за израду речника српске лингвистичке терминологије" in Rasprave, 46, no. 2 (2020):717-731,
https://doi.org/10.31724/rihjj.46.2.14 .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9587 .

Писање назива једног вируса: вирус корона

Јовановић, Владан

(Београд : Институт за српски језик САНУ, 2020)

TY  - JOUR
AU  - Јовановић, Владан
PY  - 2020
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10693
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
T2  - Наш језик
T1  - Писање назива једног вируса: вирус корона
SP  - 101
EP  - 104
VL  - 51
IS  - 2
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10693
ER  - 
@article{
author = "Јовановић, Владан",
year = "2020",
publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ",
journal = "Наш језик",
title = "Писање назива једног вируса: вирус корона",
pages = "101-104",
volume = "51",
number = "2",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10693"
}
Јовановић, В.. (2020). Писање назива једног вируса: вирус корона. in Наш језик
Београд : Институт за српски језик САНУ., 51(2), 101-104.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10693
Јовановић В. Писање назива једног вируса: вирус корона. in Наш језик. 2020;51(2):101-104.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10693 .
Јовановић, Владан, "Писање назива једног вируса: вирус корона" in Наш језик, 51, no. 2 (2020):101-104,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10693 .

О називу једног вируса

Јовановић, Владан

(Нови Сад : Матица српска, 2020)

TY  - JOUR
AU  - Јовановић, Владан
PY  - 2020
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10123
PB  - Нови Сад : Матица српска
T2  - Језик данас
T1  - О називу једног вируса
SP  - 1
EP  - 4
VL  - 16
IS  - 15
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10123
ER  - 
@article{
author = "Јовановић, Владан",
year = "2020",
publisher = "Нови Сад : Матица српска",
journal = "Језик данас",
title = "О називу једног вируса",
pages = "1-4",
volume = "16",
number = "15",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10123"
}
Јовановић, В.. (2020). О називу једног вируса. in Језик данас
Нови Сад : Матица српска., 16(15), 1-4.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10123
Јовановић В. О називу једног вируса. in Језик данас. 2020;16(15):1-4.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10123 .
Јовановић, Владан, "О називу једног вируса" in Језик данас, 16, no. 15 (2020):1-4,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10123 .

Именице и придеви са префиксима без- и не- у савременим текстовима српског православног богословља

Јовановић, Владан

(Ниш : Центар за црквене студије, 2020)

TY  - JOUR
AU  - Јовановић, Владан
PY  - 2020
UR  - https://crkvenestudije-churchstudies.com/index.php/studies/article/view/778
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/8927
AB  - У раду се са лексичко-семантичког и лексикографског аспекта разматрају именице и придеви са префиксима без- и не- на материјалу савремених текстова српског православног богословља. Полазећи од чињенице да су речи са поменутим префиксима које у себи садрже компоненту православне духовности специфичне у односу на речи са еквивалентним префиксима типичним за друге стилове и општи лексикон српског језика, у раду се те специфичности посматрају на плану њихове употребе, семантике, лексичких парадигматских односа и лексикографије.
AB  - В статье анализируются существительные и прилагательные с приставками без- и не-, встречающиеся в современных текстах сербского православного богословия. Филологический подход к исследованию включает в себя лексико-семантический и лексикографический аспекты. Исходя из того, что слова с вышеупомянутыми приставками специфичны и для слов с эквивалентными приставками, характерными для других стилей и общей сербской лексики – в статье эти особенности наблюдаются с точки зрения их использования, семантики, лексических парадигматических отношений и лексикографии.
PB  - Ниш : Центар за црквене студије
T2  - Црквене студије
T1  - Именице и придеви са префиксима без- и не- у савременим текстовима српског православног богословља
T1  - Существительные и прилагательные с приставками без- и не- в современных текстах сербского православного богословия
SP  - 307
EP  - 319
VL  - 17
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8927
ER  - 
@article{
author = "Јовановић, Владан",
year = "2020",
abstract = "У раду се са лексичко-семантичког и лексикографског аспекта разматрају именице и придеви са префиксима без- и не- на материјалу савремених текстова српског православног богословља. Полазећи од чињенице да су речи са поменутим префиксима које у себи садрже компоненту православне духовности специфичне у односу на речи са еквивалентним префиксима типичним за друге стилове и општи лексикон српског језика, у раду се те специфичности посматрају на плану њихове употребе, семантике, лексичких парадигматских односа и лексикографије., В статье анализируются существительные и прилагательные с приставками без- и не-, встречающиеся в современных текстах сербского православного богословия. Филологический подход к исследованию включает в себя лексико-семантический и лексикографический аспекты. Исходя из того, что слова с вышеупомянутыми приставками специфичны и для слов с эквивалентными приставками, характерными для других стилей и общей сербской лексики – в статье эти особенности наблюдаются с точки зрения их использования, семантики, лексических парадигматических отношений и лексикографии.",
publisher = "Ниш : Центар за црквене студије",
journal = "Црквене студије",
title = "Именице и придеви са префиксима без- и не- у савременим текстовима српског православног богословља, Существительные и прилагательные с приставками без- и не- в современных текстах сербского православного богословия",
pages = "307-319",
volume = "17",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8927"
}
Јовановић, В.. (2020). Именице и придеви са префиксима без- и не- у савременим текстовима српског православног богословља. in Црквене студије
Ниш : Центар за црквене студије., 17, 307-319.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8927
Јовановић В. Именице и придеви са префиксима без- и не- у савременим текстовима српског православног богословља. in Црквене студије. 2020;17:307-319.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8927 .
Јовановић, Владан, "Именице и придеви са префиксима без- и не- у савременим текстовима српског православног богословља" in Црквене студије, 17 (2020):307-319,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8927 .

Партиципска образовања презента актива (-ћи) и пасива (-м), и претерита актива (-[в]ши) у делима владике Петра II Петровића Његоша у грађи и обради Речника САНУ

Јовановић, Владан З.

(Подгорица : Матица српска - Друштво чланова у Црној Гори, 2019)

TY  - CONF
AU  - Јовановић, Владан З.
PY  - 2019
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/7319
AB  - У раду су са лексичко-граматичког и лексикографског аспекта анализиране партиципске форме садашњег (активне на -ћи и пасивне на -м) и прошлог времена актива (-[вјши) црпене из дела владике Петра П Петровића Његоша као извора грађе за Речник САНУ. Претпоставка од које се кренуло у истраживање јесте да се ова средства не приказују исцрпно у Речнику, имајући у виду чињеницу да су партиципски облици о којима је овде реч
потиснути из српског књижевнојезичког стандарда после званичног прихватања Вукове реформе српског књижевног језика у другој половини 19. века.
Анализа партиципских образовања у раду подразумева следећа питања: 1)
да ли су и у којој мери партиципи на -ћи, -(в)ши и -м забележени у Речнику
САНУ и 2) како су лексикографски представљени и описани.
AB  - В статье проанализированы причастия настоящего и прошедшего времени действительного залога (-йи и -[в]щми) и причастие настаящего времени
страдательного залога (-м) взятых из текстов владыки Петра П Петровича
Негоша, использующихся при обработке Словаря Сербской академии наук и
искусств. Основываясь на понимании их обработки в вышеупомянутом словаре, мы делаем вывод о том, что все три формы участия зарегистрированы
и обработываются, из которых большинство примеров являются примерами
на -м, а наименьшие зарегистрированные случаи имеют форму на -(в) ши. В
Словаре Сербской академии наук и искусств совсем редко встречаются примеры причастый с рефлексивным морфемом се, которые не являются понятным современной категории прилагательных в сербском языке. Мы считаем,
что при дальнейшей обработки словарного запаса неопходимо продолжать
вводить и описывать причастия из текстов Негоша, включая формы с рефлексивной морфемой се, которые также должны быть включены в Словарь
и правильно описанны лексикографически.
PB  - Подгорица : Матица српска - Друштво чланова у Црној Гори
PB  - Нови Сад : Матица српска
PB  - Бања Лука : Матица српска - Друштво чланова Матице српске у Републици Српској
C3  - Српско језичко насљеђе на простору данашње Црне Горе
T1  - Партиципска образовања презента актива (-ћи) и пасива (-м), и претерита актива (-[в]ши) у делима владике Петра II Петровића Његоша у грађи и обради Речника САНУ
SP  - 311
EP  - 324
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7319
ER  - 
@conference{
author = "Јовановић, Владан З.",
year = "2019",
abstract = "У раду су са лексичко-граматичког и лексикографског аспекта анализиране партиципске форме садашњег (активне на -ћи и пасивне на -м) и прошлог времена актива (-[вјши) црпене из дела владике Петра П Петровића Његоша као извора грађе за Речник САНУ. Претпоставка од које се кренуло у истраживање јесте да се ова средства не приказују исцрпно у Речнику, имајући у виду чињеницу да су партиципски облици о којима је овде реч
потиснути из српског књижевнојезичког стандарда после званичног прихватања Вукове реформе српског књижевног језика у другој половини 19. века.
Анализа партиципских образовања у раду подразумева следећа питања: 1)
да ли су и у којој мери партиципи на -ћи, -(в)ши и -м забележени у Речнику
САНУ и 2) како су лексикографски представљени и описани., В статье проанализированы причастия настоящего и прошедшего времени действительного залога (-йи и -[в]щми) и причастие настаящего времени
страдательного залога (-м) взятых из текстов владыки Петра П Петровича
Негоша, использующихся при обработке Словаря Сербской академии наук и
искусств. Основываясь на понимании их обработки в вышеупомянутом словаре, мы делаем вывод о том, что все три формы участия зарегистрированы
и обработываются, из которых большинство примеров являются примерами
на -м, а наименьшие зарегистрированные случаи имеют форму на -(в) ши. В
Словаре Сербской академии наук и искусств совсем редко встречаются примеры причастый с рефлексивным морфемом се, которые не являются понятным современной категории прилагательных в сербском языке. Мы считаем,
что при дальнейшей обработки словарного запаса неопходимо продолжать
вводить и описывать причастия из текстов Негоша, включая формы с рефлексивной морфемой се, которые также должны быть включены в Словарь
и правильно описанны лексикографически.",
publisher = "Подгорица : Матица српска - Друштво чланова у Црној Гори, Нови Сад : Матица српска, Бања Лука : Матица српска - Друштво чланова Матице српске у Републици Српској",
journal = "Српско језичко насљеђе на простору данашње Црне Горе",
title = "Партиципска образовања презента актива (-ћи) и пасива (-м), и претерита актива (-[в]ши) у делима владике Петра II Петровића Његоша у грађи и обради Речника САНУ",
pages = "311-324",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7319"
}
Јовановић, В. З.. (2019). Партиципска образовања презента актива (-ћи) и пасива (-м), и претерита актива (-[в]ши) у делима владике Петра II Петровића Његоша у грађи и обради Речника САНУ. in Српско језичко насљеђе на простору данашње Црне Горе
Подгорица : Матица српска - Друштво чланова у Црној Гори., 311-324.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7319
Јовановић ВЗ. Партиципска образовања презента актива (-ћи) и пасива (-м), и претерита актива (-[в]ши) у делима владике Петра II Петровића Његоша у грађи и обради Речника САНУ. in Српско језичко насљеђе на простору данашње Црне Горе. 2019;:311-324.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7319 .
Јовановић, Владан З., "Партиципска образовања презента актива (-ћи) и пасива (-м), и претерита актива (-[в]ши) у делима владике Петра II Петровића Његоша у грађи и обради Речника САНУ" in Српско језичко насљеђе на простору данашње Црне Горе (2019):311-324,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7319 .

Сложенице са именицом вода у српским народним говорима и српској култури

Јовановић, Владан З.; Милорадовић, Софија Р.

(Београд : Институт за српски језик САНУ, 2019)

TY  - JOUR
AU  - Јовановић, Владан З.
AU  - Милорадовић, Софија Р.
PY  - 2019
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10297
AB  - В работе дан обзор словообразовательной и лексико-семантиче-
ской структуры сложных слов с существительным вода в основе их
первой части. В собранном материале оказалось немалое количество
существительных из различных областей сербского языкового про-
странства, вошедших в состав лексикографических произведений (во-
додерина, водотечиште, водотечина, водоплавина, водоплав, водоваљ,
водопиј, водоношина, водоноша, водовираст, вододражина, водотуш,
водочајина и т. д.). Наряду с примерами из диалектных словарей и
сборников слов, представленных в РСАНУ, в работе проанализированы
и примеры сложных слов с характерным признаком сербской христи-
анской православной духовности и культуры. Сложные слова с суще-
ствительным вода в сербских народных говорах и сербской культуре
сохраняют в своем содержании основной семный состав этого суще-
ствительного. Имея в виду, что вода представляет собой один из самых
важных элементов в природе и в жизни человека, она, рядом с био-
логическим существованием, важна и для духовной жизни человека,
и поэтому ее встречаем как средство в обрядах, что в классе сложных
слов показывают примеры вроде водоосвећење, водосвет и водокршће.
Самое большое количество примеров с существительным вода в ос-
нове возникло сложно-суффиксальным способом словообразования,
т. е. словосложением и суффиксацией (водопој, водогаз, водоплавина,
водопојиште и т. д.), в то время как маленькое количество примеров
возникло чистой композицией (водомеђа, водоосвећење).
AB  - У раду је дат осврт на творбену и лексичко-семантичку структуру сложеница са именицом вода у основи првог сложеничког дела. У
прикупљеној грађи нашао се немали број именица са различитих подручја
српског говорног простора забележених у лексикографским делима (вододерина, водотечиште, водотечина, водоплавина, водоплав, водоплавштина, водоваљ, водоношљина, водопиј, водоношина, водоноша, водовираст,
вододражина, водотуш, водочајина итд.). Поред примера из дијалекатских
речника и збирки речи забележених у РСАНУ, у раду су анализирани и примери сложеница са обележјем српске хришћанске православне духовности
и културе, као што су водокршће, водосвет, водоосвећење.
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
T2  - Наш језик
T1  - Сложенице са именицом вода у српским народним говорима и српској култури
T1  - Сложные слова с существительным вода в сербских народных говорах и сербской культуре
SP  - 753
EP  - 763
VL  - 50
IS  - 2
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10297
ER  - 
@article{
author = "Јовановић, Владан З. and Милорадовић, Софија Р.",
year = "2019",
abstract = "В работе дан обзор словообразовательной и лексико-семантиче-
ской структуры сложных слов с существительным вода в основе их
первой части. В собранном материале оказалось немалое количество
существительных из различных областей сербского языкового про-
странства, вошедших в состав лексикографических произведений (во-
додерина, водотечиште, водотечина, водоплавина, водоплав, водоваљ,
водопиј, водоношина, водоноша, водовираст, вододражина, водотуш,
водочајина и т. д.). Наряду с примерами из диалектных словарей и
сборников слов, представленных в РСАНУ, в работе проанализированы
и примеры сложных слов с характерным признаком сербской христи-
анской православной духовности и культуры. Сложные слова с суще-
ствительным вода в сербских народных говорах и сербской культуре
сохраняют в своем содержании основной семный состав этого суще-
ствительного. Имея в виду, что вода представляет собой один из самых
важных элементов в природе и в жизни человека, она, рядом с био-
логическим существованием, важна и для духовной жизни человека,
и поэтому ее встречаем как средство в обрядах, что в классе сложных
слов показывают примеры вроде водоосвећење, водосвет и водокршће.
Самое большое количество примеров с существительным вода в ос-
нове возникло сложно-суффиксальным способом словообразования,
т. е. словосложением и суффиксацией (водопој, водогаз, водоплавина,
водопојиште и т. д.), в то время как маленькое количество примеров
возникло чистой композицией (водомеђа, водоосвећење)., У раду је дат осврт на творбену и лексичко-семантичку структуру сложеница са именицом вода у основи првог сложеничког дела. У
прикупљеној грађи нашао се немали број именица са различитих подручја
српског говорног простора забележених у лексикографским делима (вододерина, водотечиште, водотечина, водоплавина, водоплав, водоплавштина, водоваљ, водоношљина, водопиј, водоношина, водоноша, водовираст,
вододражина, водотуш, водочајина итд.). Поред примера из дијалекатских
речника и збирки речи забележених у РСАНУ, у раду су анализирани и примери сложеница са обележјем српске хришћанске православне духовности
и културе, као што су водокршће, водосвет, водоосвећење.",
publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ",
journal = "Наш језик",
title = "Сложенице са именицом вода у српским народним говорима и српској култури, Сложные слова с существительным вода в сербских народных говорах и сербской культуре",
pages = "753-763",
volume = "50",
number = "2",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10297"
}
Јовановић, В. З.,& Милорадовић, С. Р.. (2019). Сложенице са именицом вода у српским народним говорима и српској култури. in Наш језик
Београд : Институт за српски језик САНУ., 50(2), 753-763.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10297
Јовановић ВЗ, Милорадовић СР. Сложенице са именицом вода у српским народним говорима и српској култури. in Наш језик. 2019;50(2):753-763.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10297 .
Јовановић, Владан З., Милорадовић, Софија Р., "Сложенице са именицом вода у српским народним говорима и српској култури" in Наш језик, 50, no. 2 (2019):753-763,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10297 .

Српска славистика (колективна монографија)

Јовановић, Владан З.

(Београд : Институт за српски језик САНУ, 2019)

TY  - JOUR
AU  - Јовановић, Владан З.
PY  - 2019
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/7051
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
T2  - Јужнословенски филолог
T1  - Српска славистика (колективна монографија)
SP  - 139
EP  - 153
VL  - 75
IS  - 2
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7051
ER  - 
@article{
author = "Јовановић, Владан З.",
year = "2019",
publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ, Београд : Српска академија наука и уметности",
journal = "Јужнословенски филолог",
title = "Српска славистика (колективна монографија)",
pages = "139-153",
volume = "75",
number = "2",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7051"
}
Јовановић, В. З.. (2019). Српска славистика (колективна монографија). in Јужнословенски филолог
Београд : Институт за српски језик САНУ., 75(2), 139-153.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7051
Јовановић ВЗ. Српска славистика (колективна монографија). in Јужнословенски филолог. 2019;75(2):139-153.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7051 .
Јовановић, Владан З., "Српска славистика (колективна монографија)" in Јужнословенски филолог, 75, no. 2 (2019):139-153,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7051 .

Библиографија проф. др Димитрија Е. Стефановића

Живановић, Владимир; Јовановић, Владан; Вуловић, Наташа

(Београд : Aрхиепископија београдско-карловачка, 2019)

TY  - JOUR
AU  - Живановић, Владимир
AU  - Јовановић, Владан
AU  - Вуловић, Наташа
PY  - 2019
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/6266
AB  - Овај прилог
доноси
библиографију
радова
професора
Димитрија
Е. Стефановића,
која
се састоји
од монографских
и уџбеничких
публикација,
научних
студија
и научнопопуларних
текстова,
као и критика
и полемика.
Библиографија
је анотирана
и тематски
класификована,
те обухвата
области
његове
научне
делатности
из области
филологије,
текстологије,
ономастике,
историографије,
историје
православне
цркве
на тлу Мађарске,
као и културолошких
српско-
мађарских
односа.
AB  - We present
a personal
bibliography
of works by Professor
Dimitrije
E. Stefanović,
which consists
of monographic,
textbook
publications,
scientific
studies
and popular
texts, as well as criticisms
and polemics.
The bibliography
is annotated
and classified
by subjects
of research,
and encompasses
the fields
of his scientific
activities
concerning
philology,
textology,
onomastics,
historiography,
the history
of
the Serbian
Orthodox
Church in Hungary,
including
the findings
from
his interest
in Serbian-
Hungarian
cultural
relations.
PB  - Београд : Aрхиепископија београдско-карловачка
T2  - Теолошки погледи
T1  - Библиографија проф. др Димитрија Е. Стефановића
T1  - The Bibliography of Professor Dimitrije Stefanović
SP  - 229
EP  - 260
VL  - 52
IS  - 1
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6266
ER  - 
@article{
author = "Живановић, Владимир and Јовановић, Владан and Вуловић, Наташа",
year = "2019",
abstract = "Овај прилог
доноси
библиографију
радова
професора
Димитрија
Е. Стефановића,
која
се састоји
од монографских
и уџбеничких
публикација,
научних
студија
и научнопопуларних
текстова,
као и критика
и полемика.
Библиографија
је анотирана
и тематски
класификована,
те обухвата
области
његове
научне
делатности
из области
филологије,
текстологије,
ономастике,
историографије,
историје
православне
цркве
на тлу Мађарске,
као и културолошких
српско-
мађарских
односа., We present
a personal
bibliography
of works by Professor
Dimitrije
E. Stefanović,
which consists
of monographic,
textbook
publications,
scientific
studies
and popular
texts, as well as criticisms
and polemics.
The bibliography
is annotated
and classified
by subjects
of research,
and encompasses
the fields
of his scientific
activities
concerning
philology,
textology,
onomastics,
historiography,
the history
of
the Serbian
Orthodox
Church in Hungary,
including
the findings
from
his interest
in Serbian-
Hungarian
cultural
relations.",
publisher = "Београд : Aрхиепископија београдско-карловачка",
journal = "Теолошки погледи",
title = "Библиографија проф. др Димитрија Е. Стефановића, The Bibliography of Professor Dimitrije Stefanović",
pages = "229-260",
volume = "52",
number = "1",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6266"
}
Живановић, В., Јовановић, В.,& Вуловић, Н.. (2019). Библиографија проф. др Димитрија Е. Стефановића. in Теолошки погледи
Београд : Aрхиепископија београдско-карловачка., 52(1), 229-260.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6266
Живановић В, Јовановић В, Вуловић Н. Библиографија проф. др Димитрија Е. Стефановића. in Теолошки погледи. 2019;52(1):229-260.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6266 .
Живановић, Владимир, Јовановић, Владан, Вуловић, Наташа, "Библиографија проф. др Димитрија Е. Стефановића" in Теолошки погледи, 52, no. 1 (2019):229-260,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6266 .

Словенска терминологија данас : [представљање књиге на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 20. новембар 2018. године]

Пипер, Предраг; Драгићевић, Рајна; Јовановић, Владан; Вуксановић, Миро

(Београд : Српска академија наука и уметности, 2019)

TY  - GEN
AU  - Пипер, Предраг
AU  - Драгићевић, Рајна
AU  - Јовановић, Владан
AU  - Вуксановић, Миро
PY  - 2019
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/11254
AB  - Словенска терминологија данас / уредници Предраг Пипер, Владан Јовановић. – Београд : САНУ : Институт за српски језик САНУ, 2017.
Говорили: академик Предраг Пипер, проф. др Рајна Драгићевић, др Владан Јовановић.
У Београду, уторак 20. новембар у 13 часова.
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
T2  - Трибина Библиотеке САНУ
T1  - Словенска терминологија данас : [представљање књиге на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 20. новембар 2018. године]
SP  - 233
EP  - 248
VL  - 7
IS  - 7
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11254
ER  - 
@misc{
author = "Пипер, Предраг and Драгићевић, Рајна and Јовановић, Владан and Вуксановић, Миро",
year = "2019",
abstract = "Словенска терминологија данас / уредници Предраг Пипер, Владан Јовановић. – Београд : САНУ : Институт за српски језик САНУ, 2017.
Говорили: академик Предраг Пипер, проф. др Рајна Драгићевић, др Владан Јовановић.
У Београду, уторак 20. новембар у 13 часова.",
publisher = "Београд : Српска академија наука и уметности",
journal = "Трибина Библиотеке САНУ",
title = "Словенска терминологија данас : [представљање књиге на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 20. новембар 2018. године]",
pages = "233-248",
volume = "7",
number = "7",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11254"
}
Пипер, П., Драгићевић, Р., Јовановић, В.,& Вуксановић, М.. (2019). Словенска терминологија данас : [представљање књиге на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 20. новембар 2018. године]. in Трибина Библиотеке САНУ
Београд : Српска академија наука и уметности., 7(7), 233-248.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11254
Пипер П, Драгићевић Р, Јовановић В, Вуксановић М. Словенска терминологија данас : [представљање књиге на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 20. новембар 2018. године]. in Трибина Библиотеке САНУ. 2019;7(7):233-248.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11254 .
Пипер, Предраг, Драгићевић, Рајна, Јовановић, Владан, Вуксановић, Миро, "Словенска терминологија данас : [представљање књиге на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 20. новембар 2018. године]" in Трибина Библиотеке САНУ, 7, no. 7 (2019):233-248,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11254 .

Meђународни научни скуп о е-речницима и лексикографији

Јовановић, Владан

(Beograd : Udruženje naučnih i stručnih prevodilaca SR Srbije, 2019)

TY  - JOUR
AU  - Јовановић, Владан
PY  - 2019
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/11226
AB  - У Загребу је 10. и 11. маја 2019. године, у организацији Института за
хрватски језик и језикословље, Хрватске закладе за знаност и Свеучилишта
„VERN“, одржан међународни наућни скуп Е-рјечници и е-лексикографија.
На скупу је учествовало стотињак учесника из 14 држава, а поред домаћина
Хрватске међу бројнијим учесницима било је научника из Русије, Словеније,
Немачке, Србије итд.
PB  - Beograd : Udruženje naučnih i stručnih prevodilaca SR Srbije
T2  - Prevodilac
T1  - Meђународни научни скуп о е-речницима и лексикографији
SP  - 3-4
SP  - 83
EP  - 86
VL  - 38
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11226
ER  - 
@article{
author = "Јовановић, Владан",
year = "2019",
abstract = "У Загребу је 10. и 11. маја 2019. године, у организацији Института за
хрватски језик и језикословље, Хрватске закладе за знаност и Свеучилишта
„VERN“, одржан међународни наућни скуп Е-рјечници и е-лексикографија.
На скупу је учествовало стотињак учесника из 14 држава, а поред домаћина
Хрватске међу бројнијим учесницима било је научника из Русије, Словеније,
Немачке, Србије итд.",
publisher = "Beograd : Udruženje naučnih i stručnih prevodilaca SR Srbije",
journal = "Prevodilac",
title = "Meђународни научни скуп о е-речницима и лексикографији",
pages = "3-4-83-86",
volume = "38",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11226"
}
Јовановић, В.. (2019). Meђународни научни скуп о е-речницима и лексикографији. in Prevodilac
Beograd : Udruženje naučnih i stručnih prevodilaca SR Srbije., 38, 3-4-86.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11226
Јовановић В. Meђународни научни скуп о е-речницима и лексикографији. in Prevodilac. 2019;38:3-4-86.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11226 .
Јовановић, Владан, "Meђународни научни скуп о е-речницима и лексикографији" in Prevodilac, 38 (2019):3-4-86,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11226 .

Библијски израз син чов(ј)еч(и)ји из угла српске описне лексикографије

Јовановић, Владан

(Нови Сад : Матица српска, 2019)

TY  - JOUR
AU  - Јовановић, Владан
PY  - 2019
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/6246
AB  - У раду
се анализира
лексичко
значење
библијског
израза
син чов(ј)еч(и)ји у циљу
тражења
адекватног
начина
за његово
представљање
у описном
(дескриптивном)
речнику
српског
језика.
Узимајући
у обзир
значења
и контексте
у којима
се израз
употребљава,
затим
његову
обраду,
пре свега
у домаћим
лексикографским
делима,
у раду
је представљен
један
од могућих
начина
обраде
израза
син чов(ј)еч(и)ји у речнику
српског
језика
описног
(дескриптивног)
типа.
AB  - This paper
analyzes the lexical
meaning
of the Bible
phrase
sin čov(j)eč(i)ji ‘son of man’ in order
to seek
an adequate
way of presenting
it in the descriptive
dictionary
of the Serbian
language.
Taking
into
account
the meanings
and contexts
in which the phrase
is used, then its lexicographic
processing,
primarily
in domestic
lexicographic
works, this paper
presents
one of the possible
ways of processing
the Bible
phrase
sin čov(j)eč(i)ji in the descriptive
type of dictionary
of the Serbian
language.
AB  - Языковой
анализ
библейского
выражения
син чов(ј)еч(и)ји проводился
в этой статье, чтобы найти способ
его обработки
в толковом
словаре
сербского
языка. Библейское
выражение
син чов(ј)еч(и)ји, находящееся
в книгах
Ветхого
и Нового
Заветов,
прочно
связано
с библейским
контекстом,
независимо
от того,
будет
ли это Библия
или любой текст, в котором
этов ыражение
используется.
С точки
зрения
структуры,
этот оборот
является инвариантным,
за исключением
того,
что в одном
из значений,
когда
он упоминается
как «член человеческого
рода,
человек
», он используется
и во множественном
числе.
Анализ
лексического
значения
библейского
выражения
син чов(ј)еч(и)ји показал,
что в лексикографическом
описании
можно
выделить
три значения:
1. «человек
», 2. (ед.) «согласно
христианскому
учению:
антропоморфное
явление,
объявляющее будущего
Мессию
» и 3. (ед.) «в Новом
Завете
так называет
себя Иисус
Христос
». Примеры
из библейского
текста
и богословские
интерпретации
оборота
син чов(ј)еч(и)ји, которые
мы находим
в отечественной
богословской
науке,
одновременно
послужат
и первоисточниками
для его лексикографической
обработки
в словаре
толкового
типа.
PB  - Нови Сад : Матица српска
T2  - Зборник Матице српске за филологију и лингвистику
T1  - Библијски израз син чов(ј)еч(и)ји из угла српске описне лексикографије
T1  - Библейское выражение син чов(ј)еч(и)ји с точки зрения сербской толковой лексикографии
SP  - 85
EP  - 96
VL  - 62
IS  - 1
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6246
ER  - 
@article{
author = "Јовановић, Владан",
year = "2019",
abstract = "У раду
се анализира
лексичко
значење
библијског
израза
син чов(ј)еч(и)ји у циљу
тражења
адекватног
начина
за његово
представљање
у описном
(дескриптивном)
речнику
српског
језика.
Узимајући
у обзир
значења
и контексте
у којима
се израз
употребљава,
затим
његову
обраду,
пре свега
у домаћим
лексикографским
делима,
у раду
је представљен
један
од могућих
начина
обраде
израза
син чов(ј)еч(и)ји у речнику
српског
језика
описног
(дескриптивног)
типа., This paper
analyzes the lexical
meaning
of the Bible
phrase
sin čov(j)eč(i)ji ‘son of man’ in order
to seek
an adequate
way of presenting
it in the descriptive
dictionary
of the Serbian
language.
Taking
into
account
the meanings
and contexts
in which the phrase
is used, then its lexicographic
processing,
primarily
in domestic
lexicographic
works, this paper
presents
one of the possible
ways of processing
the Bible
phrase
sin čov(j)eč(i)ji in the descriptive
type of dictionary
of the Serbian
language., Языковой
анализ
библейского
выражения
син чов(ј)еч(и)ји проводился
в этой статье, чтобы найти способ
его обработки
в толковом
словаре
сербского
языка. Библейское
выражение
син чов(ј)еч(и)ји, находящееся
в книгах
Ветхого
и Нового
Заветов,
прочно
связано
с библейским
контекстом,
независимо
от того,
будет
ли это Библия
или любой текст, в котором
этов ыражение
используется.
С точки
зрения
структуры,
этот оборот
является инвариантным,
за исключением
того,
что в одном
из значений,
когда
он упоминается
как «член человеческого
рода,
человек
», он используется
и во множественном
числе.
Анализ
лексического
значения
библейского
выражения
син чов(ј)еч(и)ји показал,
что в лексикографическом
описании
можно
выделить
три значения:
1. «человек
», 2. (ед.) «согласно
христианскому
учению:
антропоморфное
явление,
объявляющее будущего
Мессию
» и 3. (ед.) «в Новом
Завете
так называет
себя Иисус
Христос
». Примеры
из библейского
текста
и богословские
интерпретации
оборота
син чов(ј)еч(и)ји, которые
мы находим
в отечественной
богословской
науке,
одновременно
послужат
и первоисточниками
для его лексикографической
обработки
в словаре
толкового
типа.",
publisher = "Нови Сад : Матица српска",
journal = "Зборник Матице српске за филологију и лингвистику",
title = "Библијски израз син чов(ј)еч(и)ји из угла српске описне лексикографије, Библейское выражение син чов(ј)еч(и)ји с точки зрения сербской толковой лексикографии",
pages = "85-96",
volume = "62",
number = "1",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6246"
}
Јовановић, В.. (2019). Библијски израз син чов(ј)еч(и)ји из угла српске описне лексикографије. in Зборник Матице српске за филологију и лингвистику
Нови Сад : Матица српска., 62(1), 85-96.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6246
Јовановић В. Библијски израз син чов(ј)еч(и)ји из угла српске описне лексикографије. in Зборник Матице српске за филологију и лингвистику. 2019;62(1):85-96.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6246 .
Јовановић, Владан, "Библијски израз син чов(ј)еч(и)ји из угла српске описне лексикографије" in Зборник Матице српске за филологију и лингвистику, 62, no. 1 (2019):85-96,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6246 .

Терминолошки речници на српском језику и у српској лингвистици крајем 20. и почетком 21. века

Левушкина, Ружица; Јовановић, Владан

(Київ : Термінологічна комісія при Міжнародному комітеті славістів, 2018)

TY  - CHAP
AU  - Левушкина, Ружица
AU  - Јовановић, Владан
PY  - 2018
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/3905
PB  - Київ : Термінологічна комісія при Міжнародному комітеті славістів
T2  - Слов’янське термінознавство кінца ХХ – початку ХХІ століть, Колективна монографія членів Термінологічної комісії при Міжнародному комітеті славістів
T1  - Терминолошки речници на српском језику и у српској лингвистици крајем 20. и почетком 21. века
SP  - 529
EP  - 543
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3905
ER  - 
@inbook{
author = "Левушкина, Ружица and Јовановић, Владан",
year = "2018",
publisher = "Київ : Термінологічна комісія при Міжнародному комітеті славістів",
journal = "Слов’янське термінознавство кінца ХХ – початку ХХІ століть, Колективна монографія членів Термінологічної комісії при Міжнародному комітеті славістів",
booktitle = "Терминолошки речници на српском језику и у српској лингвистици крајем 20. и почетком 21. века",
pages = "529-543",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3905"
}
Левушкина, Р.,& Јовановић, В.. (2018). Терминолошки речници на српском језику и у српској лингвистици крајем 20. и почетком 21. века. in Слов’янське термінознавство кінца ХХ – початку ХХІ століть, Колективна монографія членів Термінологічної комісії при Міжнародному комітеті славістів
Київ : Термінологічна комісія при Міжнародному комітеті славістів., 529-543.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3905
Левушкина Р, Јовановић В. Терминолошки речници на српском језику и у српској лингвистици крајем 20. и почетком 21. века. in Слов’янське термінознавство кінца ХХ – початку ХХІ століть, Колективна монографія членів Термінологічної комісії при Міжнародному комітеті славістів. 2018;:529-543.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3905 .
Левушкина, Ружица, Јовановић, Владан, "Терминолошки речници на српском језику и у српској лингвистици крајем 20. и почетком 21. века" in Слов’янське термінознавство кінца ХХ – початку ХХІ століть, Колективна монографія членів Термінологічної комісії при Міжнародному комітеті славістів (2018):529-543,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3905 .

Терминолошка комисија МКС на ХVI Међународном конгресу слависта (Београд, 20 – 27. 8. 2018)

Јовановић, Владан

(Київ : Термінологічна комісія при Міжнародному комітеті славістів, 2018)

TY  - JOUR
AU  - Јовановић, Владан
PY  - 2018
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/4779
PB  - Київ : Термінологічна комісія при Міжнародному комітеті славістів
T2  - Вісник Термінологічної комісії при МКС = Вестник Терминологической комиссии при МКС = Bulletin of the Terminology Commission under ІCSS
T1  - Терминолошка комисија МКС на ХVI Међународном конгресу слависта (Београд, 20 – 27. 8. 2018)
SP  - 163
EP  - 167
VL  - 2
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4779
ER  - 
@article{
author = "Јовановић, Владан",
year = "2018",
publisher = "Київ : Термінологічна комісія при Міжнародному комітеті славістів",
journal = "Вісник Термінологічної комісії при МКС = Вестник Терминологической комиссии при МКС = Bulletin of the Terminology Commission under ІCSS",
title = "Терминолошка комисија МКС на ХVI Међународном конгресу слависта (Београд, 20 – 27. 8. 2018)",
pages = "163-167",
volume = "2",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4779"
}
Јовановић, В.. (2018). Терминолошка комисија МКС на ХVI Међународном конгресу слависта (Београд, 20 – 27. 8. 2018). in Вісник Термінологічної комісії при МКС = Вестник Терминологической комиссии при МКС = Bulletin of the Terminology Commission under ІCSS
Київ : Термінологічна комісія при Міжнародному комітеті славістів., 2, 163-167.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4779
Јовановић В. Терминолошка комисија МКС на ХVI Међународном конгресу слависта (Београд, 20 – 27. 8. 2018). in Вісник Термінологічної комісії при МКС = Вестник Терминологической комиссии при МКС = Bulletin of the Terminology Commission under ІCSS. 2018;2:163-167.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4779 .
Јовановић, Владан, "Терминолошка комисија МКС на ХVI Међународном конгресу слависта (Београд, 20 – 27. 8. 2018)" in Вісник Термінологічної комісії при МКС = Вестник Терминологической комиссии при МКС = Bulletin of the Terminology Commission under ІCSS, 2 (2018):163-167,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4779 .

Полисемија термина у описном тезаурусном речнику (из угла српске теоријске и практичне лексикографије)

Јовановић, Владан

(Київ : Термінологічна комісія при Міжнародному комітеті славістів, 2018)

TY  - JOUR
AU  - Јовановић, Владан
PY  - 2018
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/4778
AB  - Polysemy Of The Terms In Serbian Thesaurus (with focus on serbian lexicographic theory and practice) The problem of term polysemy in lexicology and terminology is analysed in the present paper, based on selected examples of terminology units represented in the great academic dictionary of a thesaurus type, i.e. the Dictionary of the Serbian Academy of Sciences and Arts (Rečnik SANU) and in the descriptive type of dictionary, i.e. the Dictionary of Matica srpska. Besides that, different solutions of lexicographic treatment are discussed. In addition to the analysis of the main ways of occurrence of polysemy in the field of terminology, such as terminologization, determinologization, reterminologization, the paper is focused on other important issues related to the problem of term in the lexical system of the Serbian language. One of these questions is consubstitutionality of special lexicon and its representation in the Serbian descriptive lexicography.
PB  - Київ : Термінологічна комісія при Міжнародному комітеті славістів
T2  - Вісник Термінологічної комісії при МКС = Вестник Терминологической комиссии при МКС = Bulletin of the Terminology Commission under ІCSS
T1  - Полисемија термина у описном тезаурусном речнику (из угла српске теоријске и практичне лексикографије)
SP  - 92
EP  - 106
VL  - 2
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4778
ER  - 
@article{
author = "Јовановић, Владан",
year = "2018",
abstract = "Polysemy Of The Terms In Serbian Thesaurus (with focus on serbian lexicographic theory and practice) The problem of term polysemy in lexicology and terminology is analysed in the present paper, based on selected examples of terminology units represented in the great academic dictionary of a thesaurus type, i.e. the Dictionary of the Serbian Academy of Sciences and Arts (Rečnik SANU) and in the descriptive type of dictionary, i.e. the Dictionary of Matica srpska. Besides that, different solutions of lexicographic treatment are discussed. In addition to the analysis of the main ways of occurrence of polysemy in the field of terminology, such as terminologization, determinologization, reterminologization, the paper is focused on other important issues related to the problem of term in the lexical system of the Serbian language. One of these questions is consubstitutionality of special lexicon and its representation in the Serbian descriptive lexicography.",
publisher = "Київ : Термінологічна комісія при Міжнародному комітеті славістів",
journal = "Вісник Термінологічної комісії при МКС = Вестник Терминологической комиссии при МКС = Bulletin of the Terminology Commission under ІCSS",
title = "Полисемија термина у описном тезаурусном речнику (из угла српске теоријске и практичне лексикографије)",
pages = "92-106",
volume = "2",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4778"
}
Јовановић, В.. (2018). Полисемија термина у описном тезаурусном речнику (из угла српске теоријске и практичне лексикографије). in Вісник Термінологічної комісії при МКС = Вестник Терминологической комиссии при МКС = Bulletin of the Terminology Commission under ІCSS
Київ : Термінологічна комісія при Міжнародному комітеті славістів., 2, 92-106.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4778
Јовановић В. Полисемија термина у описном тезаурусном речнику (из угла српске теоријске и практичне лексикографије). in Вісник Термінологічної комісії при МКС = Вестник Терминологической комиссии при МКС = Bulletin of the Terminology Commission under ІCSS. 2018;2:92-106.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4778 .
Јовановић, Владан, "Полисемија термина у описном тезаурусном речнику (из угла српске теоријске и практичне лексикографије)" in Вісник Термінологічної комісії при МКС = Вестник Терминологической комиссии при МКС = Bulletin of the Terminology Commission under ІCSS, 2 (2018):92-106,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4778 .

Irena Stramljič Breznik (ur.), Manjšalnice v slovanskih jezikih: oblika in vloga / Деминутивы в славянских языках: форма и роль / Diminutives in Slavic Languages: Form and Role

Јовановић, Владан

(Београд : Институт за српски језик САНУ, 2018)

TY  - JOUR
AU  - Јовановић, Владан
PY  - 2018
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/4777
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
T2  - Јужнословенски филолог
T1  - Irena Stramljič Breznik (ur.), Manjšalnice v slovanskih jezikih: oblika in vloga / Деминутивы в славянских языках: форма и роль / Diminutives in Slavic Languages: Form and Role
VL  - 74
IS  - 1
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4777
ER  - 
@article{
author = "Јовановић, Владан",
year = "2018",
publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ, Београд : Српска академија наука и уметности",
journal = "Јужнословенски филолог",
title = "Irena Stramljič Breznik (ur.), Manjšalnice v slovanskih jezikih: oblika in vloga / Деминутивы в славянских языках: форма и роль / Diminutives in Slavic Languages: Form and Role",
volume = "74",
number = "1",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4777"
}
Јовановић, В.. (2018). Irena Stramljič Breznik (ur.), Manjšalnice v slovanskih jezikih: oblika in vloga / Деминутивы в славянских языках: форма и роль / Diminutives in Slavic Languages: Form and Role. in Јужнословенски филолог
Београд : Институт за српски језик САНУ., 74(1).
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4777
Јовановић В. Irena Stramljič Breznik (ur.), Manjšalnice v slovanskih jezikih: oblika in vloga / Деминутивы в славянских языках: форма и роль / Diminutives in Slavic Languages: Form and Role. in Јужнословенски филолог. 2018;74(1).
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4777 .
Јовановић, Владан, "Irena Stramljič Breznik (ur.), Manjšalnice v slovanskih jezikih: oblika in vloga / Деминутивы в славянских языках: форма и роль / Diminutives in Slavic Languages: Form and Role" in Јужнословенски филолог, 74, no. 1 (2018),
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4777 .

Соматизми у мишљењу и језику : (Гордана Штрбац, Гордана Штасни. Соматизми и концептуализација стварности у српском језику (глава и њени делови). Нови Сад: Филозофски факултет Универзитета у Новом Саду, 2017, стр. 200)

Јовановић, Владан

(Нови Сад : Матица српска, 2018)

TY  - JOUR
AU  - Јовановић, Владан
PY  - 2018
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/4709
PB  - Нови Сад : Матица српска
T2  - Зборник Матице српске за књижевност и језик
T1  - Соматизми у мишљењу и језику : (Гордана Штрбац, Гордана Штасни. Соматизми и концептуализација стварности у српском језику (глава и њени делови). Нови Сад: Филозофски факултет Универзитета у Новом Саду, 2017, стр. 200)
SP  - 689
EP  - 692
VL  - 66
IS  - 2
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4709
ER  - 
@article{
author = "Јовановић, Владан",
year = "2018",
publisher = "Нови Сад : Матица српска",
journal = "Зборник Матице српске за књижевност и језик",
title = "Соматизми у мишљењу и језику : (Гордана Штрбац, Гордана Штасни. Соматизми и концептуализација стварности у српском језику (глава и њени делови). Нови Сад: Филозофски факултет Универзитета у Новом Саду, 2017, стр. 200)",
pages = "689-692",
volume = "66",
number = "2",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4709"
}
Јовановић, В.. (2018). Соматизми у мишљењу и језику : (Гордана Штрбац, Гордана Штасни. Соматизми и концептуализација стварности у српском језику (глава и њени делови). Нови Сад: Филозофски факултет Универзитета у Новом Саду, 2017, стр. 200). in Зборник Матице српске за књижевност и језик
Нови Сад : Матица српска., 66(2), 689-692.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4709
Јовановић В. Соматизми у мишљењу и језику : (Гордана Штрбац, Гордана Штасни. Соматизми и концептуализација стварности у српском језику (глава и њени делови). Нови Сад: Филозофски факултет Универзитета у Новом Саду, 2017, стр. 200). in Зборник Матице српске за књижевност и језик. 2018;66(2):689-692.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4709 .
Јовановић, Владан, "Соматизми у мишљењу и језику : (Гордана Штрбац, Гордана Штасни. Соматизми и концептуализација стварности у српском језику (глава и њени делови). Нови Сад: Филозофски факултет Универзитета у Новом Саду, 2017, стр. 200)" in Зборник Матице српске за књижевност и језик, 66, no. 2 (2018):689-692,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4709 .

Вредан допринос српској лексикографији и филологији

Јовановић, Владан

(Београд : Славистичко друштво Србије, 2018)

TY  - JOUR
AU  - Јовановић, Владан
PY  - 2018
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/4708
PB  - Београд : Славистичко друштво Србије
T2  - Славистика
T1  - Вредан допринос српској лексикографији и филологији
SP  - 317
EP  - 321
VL  - 22
IS  - 2
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4708
ER  - 
@article{
author = "Јовановић, Владан",
year = "2018",
publisher = "Београд : Славистичко друштво Србије",
journal = "Славистика",
title = "Вредан допринос српској лексикографији и филологији",
pages = "317-321",
volume = "22",
number = "2",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4708"
}
Јовановић, В.. (2018). Вредан допринос српској лексикографији и филологији. in Славистика
Београд : Славистичко друштво Србије., 22(2), 317-321.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4708
Јовановић В. Вредан допринос српској лексикографији и филологији. in Славистика. 2018;22(2):317-321.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4708 .
Јовановић, Владан, "Вредан допринос српској лексикографији и филологији" in Славистика, 22, no. 2 (2018):317-321,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4708 .

Основа (-)слов(-) и њене проширене варијанте (-)словес-, -словље, -слов(и)је у морфемској и творбеној структури српског језика

Јовановић, Владан

(Бањалука : Друштво наставника српског језика и књижевности Републике српске, 2018)

TY  - JOUR
AU  - Јовановић, Владан
PY  - 2018
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/4095
AB  - Stem (-)slov(-) and its extended variants (-)sloves-, -slovlje, -slov(i)je in morphemic and derivational structure of the Serbian language

The paper analyses words containing the stem (-)slov(-) and its extended variants (-)sloves-, -slovlje, -slov(i)je from the perspective of zhe morphemic and derivational structure of the contemporary Serbian language.
PB  - Бањалука : Друштво наставника српског језика и књижевности Републике српске
T2  - Прилози настави српског језика и књижевности
T1  - Основа  (-)слов(-) и њене проширене варијанте (-)словес-, -словље, -слов(и)је у морфемској и творбеној структури српског језика
SP  - 37
EP  - 50
VL  - 7
DO  - 10.7251/PNSJK1807037J
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4095
ER  - 
@article{
author = "Јовановић, Владан",
year = "2018",
abstract = "Stem (-)slov(-) and its extended variants (-)sloves-, -slovlje, -slov(i)je in morphemic and derivational structure of the Serbian language

The paper analyses words containing the stem (-)slov(-) and its extended variants (-)sloves-, -slovlje, -slov(i)je from the perspective of zhe morphemic and derivational structure of the contemporary Serbian language.",
publisher = "Бањалука : Друштво наставника српског језика и књижевности Републике српске",
journal = "Прилози настави српског језика и књижевности",
title = "Основа  (-)слов(-) и њене проширене варијанте (-)словес-, -словље, -слов(и)је у морфемској и творбеној структури српског језика",
pages = "37-50",
volume = "7",
doi = "10.7251/PNSJK1807037J",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4095"
}
Јовановић, В.. (2018). Основа  (-)слов(-) и њене проширене варијанте (-)словес-, -словље, -слов(и)је у морфемској и творбеној структури српског језика. in Прилози настави српског језика и књижевности
Бањалука : Друштво наставника српског језика и књижевности Републике српске., 7, 37-50.
https://doi.org/10.7251/PNSJK1807037J
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4095
Јовановић В. Основа  (-)слов(-) и њене проширене варијанте (-)словес-, -словље, -слов(и)је у морфемској и творбеној структури српског језика. in Прилози настави српског језика и књижевности. 2018;7:37-50.
doi:10.7251/PNSJK1807037J
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4095 .
Јовановић, Владан, "Основа  (-)слов(-) и њене проширене варијанте (-)словес-, -словље, -слов(и)је у морфемској и творбеној структури српског језика" in Прилози настави српског језика и књижевности, 7 (2018):37-50,
https://doi.org/10.7251/PNSJK1807037J .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4095 .

Збирни бројеви у граматици и лексикографији

Јовановић, Владан

(Београд : Међународни славистички центар, 2018)

TY  - JOUR
AU  - Јовановић, Владан
PY  - 2018
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/3907
AB  - У раду се анализирају збирни бројеви као једна од класификационих врста у систему бројева у српском језику. Узимајући у обзир чињеницу да у граматичкој литератури и описним речницима српског језика класа збирних бројева није на једнак начин појмовно и терминолошки описана, у раду је пажња посвећена појмовним, терминолошким и класификационим питањима збирних бројева у систему категорије бројева у науци о српском језику. Полазећи од резултата анализе добијених у овом раду, уз ослањање на досадашњу литературу, збирни бројеви се посматрају као једна лексичко-граматичка класа бројева на -оје (-оји) и -оро (-ори), коју повезује семантичка компонента збирности, као и део основе -ој- и -ор-. Анализа збирних бројева спроведена је у следећим областима: 1) збирни бројеви у граматичкој литератури; 2) граматичка и семантичка анализа збирних бројева на основу грађе добијене из речника и других штампаних дела, и 3) обрада и презентација збирних бројева у речницима српског језика.
PB  - Београд : Међународни славистички центар
T2  - Научни састанак слависта у Вукове дане
T1  - Збирни бројеви у граматици и лексикографији
SP  - 85
EP  - 96
VL  - 47
IS  - 1
DO  - 10.18485/msc.2018.47.1.ch8
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3907
ER  - 
@article{
author = "Јовановић, Владан",
year = "2018",
abstract = "У раду се анализирају збирни бројеви као једна од класификационих врста у систему бројева у српском језику. Узимајући у обзир чињеницу да у граматичкој литератури и описним речницима српског језика класа збирних бројева није на једнак начин појмовно и терминолошки описана, у раду је пажња посвећена појмовним, терминолошким и класификационим питањима збирних бројева у систему категорије бројева у науци о српском језику. Полазећи од резултата анализе добијених у овом раду, уз ослањање на досадашњу литературу, збирни бројеви се посматрају као једна лексичко-граматичка класа бројева на -оје (-оји) и -оро (-ори), коју повезује семантичка компонента збирности, као и део основе -ој- и -ор-. Анализа збирних бројева спроведена је у следећим областима: 1) збирни бројеви у граматичкој литератури; 2) граматичка и семантичка анализа збирних бројева на основу грађе добијене из речника и других штампаних дела, и 3) обрада и презентација збирних бројева у речницима српског језика.",
publisher = "Београд : Међународни славистички центар",
journal = "Научни састанак слависта у Вукове дане",
title = "Збирни бројеви у граматици и лексикографији",
pages = "85-96",
volume = "47",
number = "1",
doi = "10.18485/msc.2018.47.1.ch8",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3907"
}
Јовановић, В.. (2018). Збирни бројеви у граматици и лексикографији. in Научни састанак слависта у Вукове дане
Београд : Међународни славистички центар., 47(1), 85-96.
https://doi.org/10.18485/msc.2018.47.1.ch8
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3907
Јовановић В. Збирни бројеви у граматици и лексикографији. in Научни састанак слависта у Вукове дане. 2018;47(1):85-96.
doi:10.18485/msc.2018.47.1.ch8
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3907 .
Јовановић, Владан, "Збирни бројеви у граматици и лексикографији" in Научни састанак слависта у Вукове дане, 47, no. 1 (2018):85-96,
https://doi.org/10.18485/msc.2018.47.1.ch8 .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3907 .

Српска терминологија крајем ХХ и почетком ХХІ века (теоријски и практични домени истраживања)

Јовановић, Владан

(Київ : Термінологічна комісія при Міжнародному комітеті славістів, 2018)

TY  - CHAP
AU  - Јовановић, Владан
PY  - 2018
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/3897
PB  - Київ : Термінологічна комісія при Міжнародному комітеті славістів
T2  - Слов’янське термінознавство кінца ХХ – початку ХХІ століть, Колективна монографія членів Термінологічної комісії при Міжнародному комітеті славістів
T1  - Српска терминологија крајем ХХ и почетком ХХІ века (теоријски и практични домени истраживања)
SP  - 287
EP  - 305
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3897
ER  - 
@inbook{
author = "Јовановић, Владан",
year = "2018",
publisher = "Київ : Термінологічна комісія при Міжнародному комітеті славістів",
journal = "Слов’янське термінознавство кінца ХХ – початку ХХІ століть, Колективна монографія членів Термінологічної комісії при Міжнародному комітеті славістів",
booktitle = "Српска терминологија крајем ХХ и почетком ХХІ века (теоријски и практични домени истраживања)",
pages = "287-305",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3897"
}
Јовановић, В.. (2018). Српска терминологија крајем ХХ и почетком ХХІ века (теоријски и практични домени истраживања). in Слов’янське термінознавство кінца ХХ – початку ХХІ століть, Колективна монографія членів Термінологічної комісії при Міжнародному комітеті славістів
Київ : Термінологічна комісія при Міжнародному комітеті славістів., 287-305.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3897
Јовановић В. Српска терминологија крајем ХХ и почетком ХХІ века (теоријски и практични домени истраживања). in Слов’янське термінознавство кінца ХХ – початку ХХІ століть, Колективна монографія членів Термінологічної комісії при Міжнародному комітеті славістів. 2018;:287-305.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3897 .
Јовановић, Владан, "Српска терминологија крајем ХХ и почетком ХХІ века (теоријски и практични домени истраживања)" in Слов’янське термінознавство кінца ХХ – початку ХХІ століть, Колективна монографія членів Термінологічної комісії при Міжнародному комітеті славістів (2018):287-305,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3897 .

Вредан допринос изучавању терминосистема у савременом српском језику

Јовановић, Владан

(Београд : Институт за српски језик САНУ, 2018)

TY  - JOUR
AU  - Јовановић, Владан
PY  - 2018
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/4782
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
T2  - Наш језик
T1  - Вредан допринос изучавању терминосистема у савременом српском језику
SP  - 141
EP  - 146
VL  - 49
IS  - 1
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4782
ER  - 
@article{
author = "Јовановић, Владан",
year = "2018",
publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ",
journal = "Наш језик",
title = "Вредан допринос изучавању терминосистема у савременом српском језику",
pages = "141-146",
volume = "49",
number = "1",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4782"
}
Јовановић, В.. (2018). Вредан допринос изучавању терминосистема у савременом српском језику. in Наш језик
Београд : Институт за српски језик САНУ., 49(1), 141-146.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4782
Јовановић В. Вредан допринос изучавању терминосистема у савременом српском језику. in Наш језик. 2018;49(1):141-146.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4782 .
Јовановић, Владан, "Вредан допринос изучавању терминосистема у савременом српском језику" in Наш језик, 49, no. 1 (2018):141-146,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4782 .

Велико слово у религијским текстовима (узус и однос према књижевнојезичкој правописној норми)

Јовановић, Владан

(Нови Сад: Матица српска, 2018)

TY  - JOUR
AU  - Јовановић, Владан
PY  - 2018
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/4922
AB  - Полазећи од чињенице да се у језику религије уочава својеврсна посебност у погледу стила српског књижевног језика, као и то да пракса писања речи и израза великим почетним словом показује далеко већу заступљеност у религијским него у осталим текстовима,  у раду су на основу прикупљеног материјала из више различитих извора обрађивана следећа питања: 1) колико је употреба великог слова у тим текстовима сагласна правилима правописа српског књижевног језика, 2) да ли су објашњења дата у Правопису српскога језика Матице српске применљива на примере из поменуте сфере, као и 3) које су то евентуалне недостатности које би се, по нашем мишљењу, могле отклонити, када је реч о текстовима религијског карактера. Материјал за овај рад узет је из двадесетак текстова са тематиком из српског православног богословља и упоређен са објашњењима и примерима датим у Правопису.
PB  - Нови Сад: Матица српска
T2  - Језик данас
T1  - Велико слово у религијским текстовима (узус и однос према књижевнојезичкој правописној норми)
SP  - 15
EP  - 25
VL  - 14
IS  - 12
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4922
ER  - 
@article{
author = "Јовановић, Владан",
year = "2018",
abstract = "Полазећи од чињенице да се у језику религије уочава својеврсна посебност у погледу стила српског књижевног језика, као и то да пракса писања речи и израза великим почетним словом показује далеко већу заступљеност у религијским него у осталим текстовима,  у раду су на основу прикупљеног материјала из више различитих извора обрађивана следећа питања: 1) колико је употреба великог слова у тим текстовима сагласна правилима правописа српског књижевног језика, 2) да ли су објашњења дата у Правопису српскога језика Матице српске применљива на примере из поменуте сфере, као и 3) које су то евентуалне недостатности које би се, по нашем мишљењу, могле отклонити, када је реч о текстовима религијског карактера. Материјал за овај рад узет је из двадесетак текстова са тематиком из српског православног богословља и упоређен са објашњењима и примерима датим у Правопису.",
publisher = "Нови Сад: Матица српска",
journal = "Језик данас",
title = "Велико слово у религијским текстовима (узус и однос према књижевнојезичкој правописној норми)",
pages = "15-25",
volume = "14",
number = "12",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4922"
}
Јовановић, В.. (2018). Велико слово у религијским текстовима (узус и однос према књижевнојезичкој правописној норми). in Језик данас
Нови Сад: Матица српска., 14(12), 15-25.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4922
Јовановић В. Велико слово у религијским текстовима (узус и однос према књижевнојезичкој правописној норми). in Језик данас. 2018;14(12):15-25.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4922 .
Јовановић, Владан, "Велико слово у религијским текстовима (узус и однос према књижевнојезичкој правописној норми)" in Језик данас, 14, no. 12 (2018):15-25,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4922 .