TY  - CHAP
AU  - Јуришић, Марина
PY  - 2022
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/13701
AB  - У овом раду говори се о неправом предлогу близу, пореклом прилогу, који се употребљава у новој функцији
не само у стандардном језику већ и у већини српских народних говора. Циљ истраживања јесте да се утврди његов статус у дијалектима (уз осврт на стандардни језик). На основу грађе коју нуди домаћа дијалектолошка литература, показало се да предлог близу није присутан на целокупном српском језичком простору,
тамо где га има обично се појављује у облицима близу и(ли) близо, комбинује се најчешће са генитивом, у
говорима са аналитичком деклинацијом – са општим падежом или генитивом (у неким косовскометохијским говорима), а у мањем броју говора и са дативом именске речи, при чему има обично спацијално, а
врло ретко и темпорално значење. У једном делу српских говора функционише и компаративно ближе као
предлог уз генитив и датив.
AB  - In this paper, we determine the status of the preposition blizu (near, close) in the standard Serbian language and
the way in which it is presented and explained (conditionally speaking) in normative grammars and dictionaries,
to proceed with an analysis (based on local dialectological literature) of the status of this preposition in Serbian
vernacular speeches. Generally speaking, it may be observed that the preposition blizu is not present in the entire
Serbian-speaking area; in the regons where it can be found, it usually appears in the forms blizu and/or blizo (less
frequently, bliza), and it is most commonly combined with the genitive case, in speeches using analytic declension
– with a general case or genitive (in some Kosovo-Metohija speeches), and in a smaller number of speeches, with
a nominal dative, where it usually has a spatial or, less frequently, temporal meaning. Special attention is paid to
the comparative form bliže and its prepositional function in vernacular speeches.
PB  - Нови Сад : Филозофски факултет
T2  - Језици и културе у времену и простору X/1
T1  - Нешто о предлогу близу у српским народним говорима
T1  - Something about Preposition blizu in Serbian Vernacular Speeches
EP  - 167
EP  - 178
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13701
ER  - 

@inbook{
author = "Јуришић, Марина",
year = "2022",
abstract = "У овом раду говори се о неправом предлогу близу, пореклом прилогу, који се употребљава у новој функцији
не само у стандардном језику већ и у већини српских народних говора. Циљ истраживања јесте да се утврди његов статус у дијалектима (уз осврт на стандардни језик). На основу грађе коју нуди домаћа дијалектолошка литература, показало се да предлог близу није присутан на целокупном српском језичком простору,
тамо где га има обично се појављује у облицима близу и(ли) близо, комбинује се најчешће са генитивом, у
говорима са аналитичком деклинацијом – са општим падежом или генитивом (у неким косовскометохијским говорима), а у мањем броју говора и са дативом именске речи, при чему има обично спацијално, а
врло ретко и темпорално значење. У једном делу српских говора функционише и компаративно ближе као
предлог уз генитив и датив., In this paper, we determine the status of the preposition blizu (near, close) in the standard Serbian language and
the way in which it is presented and explained (conditionally speaking) in normative grammars and dictionaries,
to proceed with an analysis (based on local dialectological literature) of the status of this preposition in Serbian
vernacular speeches. Generally speaking, it may be observed that the preposition blizu is not present in the entire
Serbian-speaking area; in the regons where it can be found, it usually appears in the forms blizu and/or blizo (less
frequently, bliza), and it is most commonly combined with the genitive case, in speeches using analytic declension
– with a general case or genitive (in some Kosovo-Metohija speeches), and in a smaller number of speeches, with
a nominal dative, where it usually has a spatial or, less frequently, temporal meaning. Special attention is paid to
the comparative form bliže and its prepositional function in vernacular speeches.",
publisher = "Нови Сад : Филозофски факултет",
journal = "Језици и културе у времену и простору X/1",
booktitle = "Нешто о предлогу близу у српским народним говорима, Something about Preposition blizu in Serbian Vernacular Speeches",
pages = "167-178",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13701"
}

Јуришић, М.. (2022). Нешто о предлогу близу у српским народним говорима. in Језици и културе у времену и простору X/1
Нови Сад : Филозофски факултет..
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13701

Јуришић М. Нешто о предлогу близу у српским народним говорима. in Језици и културе у времену и простору X/1. 2022;:null-167.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13701 .

Јуришић, Марина, "Нешто о предлогу близу у српским народним говорима" in Језици и културе у времену и простору X/1 (2022),
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13701 .

TY  - JOUR
AU  - Јуришић, Марина С.
PY  - 2021
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/11962
AB  - Српска академија наука и уметности и Институт за српски језик
САНУ објавили су године 2019. две обимне свеске шездесет шестог
броја Српског дијалектолошког зборника са прилозима вредним пажње
сваког дијалектолога. Монографија Говор северношарпланинске жупе
Сиринић налази се у првој свесци овог угледног домаћег гласила и она,
већ својим обимом од 1047 страна, испуњава очекивања која имамо када
је у питању њен аутор, Радивоје Младеновић. Наиме, Младеновић је наш
најкомпетентнији истраживач призренско-јужноморавских говора на тлу
Косова и Метохије. Ранијих година објавио је три монографије: Говор се-
верношарпланинске жупе Гора (2002), Заменице у говорима југозападног
дела Косова и Метохије (2010), Говор јужнокосовског села Гатње (2013)
и више од осамдесет радова о јужнометохијским, северношарпланин-
ским и јужнокосовским говорима, при чему је за своју прву књигу до-
био престижну Награду Павле Ивић Славистичког друштва Србије.
Другим речима, и пре појављивања књиге Говор северношарпланинске
жупе Сиринић, која се може сматрати његовим највећим досадашњим
достигнућем (и за коју је поново добио исту награду), Р. Младеновић је био
наш најбољи познавалац сложених дијалекатских прилика у овом делу
српског говорног подручја и тек захваљујући његовим истраживањима
добили смо праву и потпуну дијалектолошку слику поменуте области.
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
T2  - Јужнословенски филолог
T1  - Радивоје Младеновић : Говор северношарпланинске жупе Сиринић
SP  - 219
EP  - 226
VL  - 77
IS  - 1
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11962
ER  - 

@article{
author = "Јуришић, Марина С.",
year = "2021",
abstract = "Српска академија наука и уметности и Институт за српски језик
САНУ објавили су године 2019. две обимне свеске шездесет шестог
броја Српског дијалектолошког зборника са прилозима вредним пажње
сваког дијалектолога. Монографија Говор северношарпланинске жупе
Сиринић налази се у првој свесци овог угледног домаћег гласила и она,
већ својим обимом од 1047 страна, испуњава очекивања која имамо када
је у питању њен аутор, Радивоје Младеновић. Наиме, Младеновић је наш
најкомпетентнији истраживач призренско-јужноморавских говора на тлу
Косова и Метохије. Ранијих година објавио је три монографије: Говор се-
верношарпланинске жупе Гора (2002), Заменице у говорима југозападног
дела Косова и Метохије (2010), Говор јужнокосовског села Гатње (2013)
и више од осамдесет радова о јужнометохијским, северношарпланин-
ским и јужнокосовским говорима, при чему је за своју прву књигу до-
био престижну Награду Павле Ивић Славистичког друштва Србије.
Другим речима, и пре појављивања књиге Говор северношарпланинске
жупе Сиринић, која се може сматрати његовим највећим досадашњим
достигнућем (и за коју је поново добио исту награду), Р. Младеновић је био
наш најбољи познавалац сложених дијалекатских прилика у овом делу
српског говорног подручја и тек захваљујући његовим истраживањима
добили смо праву и потпуну дијалектолошку слику поменуте области.",
publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ, Београд : Српска академија наука и уметности",
journal = "Јужнословенски филолог",
title = "Радивоје Младеновић : Говор северношарпланинске жупе Сиринић",
pages = "219-226",
volume = "77",
number = "1",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11962"
}

Јуришић, М. С.. (2021). Радивоје Младеновић : Говор северношарпланинске жупе Сиринић. in Јужнословенски филолог
Београд : Институт за српски језик САНУ., 77(1), 219-226.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11962

Јуришић МС. Радивоје Младеновић : Говор северношарпланинске жупе Сиринић. in Јужнословенски филолог. 2021;77(1):219-226.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11962 .

Јуришић, Марина С., "Радивоје Младеновић : Говор северношарпланинске жупе Сиринић" in Јужнословенски филолог, 77, no. 1 (2021):219-226,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11962 .

TY  - CHAP
AU  - Јанковић, Јелена Д.
AU  - Јуришић, Марина С.
PY  - 2020
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/11979
AB  - L’article part du fait que les champignons, au niveau linguistique, sont insuffisamment étudiés dans l’environnement mycophobe serbe, mais que le lexique, qui leur est lié, existe toujours et que son élaboration devrait commencer. Un projet de questionnaire mycologique a été élaboré, dans le but d’être complet, contenant des questions générales sur les champignons, leurs espèces et toutes les activités qui y sont liées (collecte, utilisation).
AB  - У раду се полази од тога да су печурке језички недовољно истражене у микофобној српској средини, али да лексика везана за њих ипак постоји и да би требало започети са њеним сакупљањем. Састављен је нацрт миколошког упитника, са циљем да буде свеобухватан, да садржи општа питања о печуркама, о њиховим врстама и свим активностима које су вези са њима (сакупљање, употреба).
PB  - Ниш : Филозофски факултет Универзитета
T2  - На темељима  народних говора
T1  - Нацрт упитника за прикупљање миколошке лексике
T1  - Le projet de questionnaire pour  la collecte de vocabulaire mycologique
SP  - 255
EP  - 267
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11979
ER  - 

@inbook{
author = "Јанковић, Јелена Д. and Јуришић, Марина С.",
year = "2020",
abstract = "L’article part du fait que les champignons, au niveau linguistique, sont insuffisamment étudiés dans l’environnement mycophobe serbe, mais que le lexique, qui leur est lié, existe toujours et que son élaboration devrait commencer. Un projet de questionnaire mycologique a été élaboré, dans le but d’être complet, contenant des questions générales sur les champignons, leurs espèces et toutes les activités qui y sont liées (collecte, utilisation)., У раду се полази од тога да су печурке језички недовољно истражене у микофобној српској средини, али да лексика везана за њих ипак постоји и да би требало започети са њеним сакупљањем. Састављен је нацрт миколошког упитника, са циљем да буде свеобухватан, да садржи општа питања о печуркама, о њиховим врстама и свим активностима које су вези са њима (сакупљање, употреба).",
publisher = "Ниш : Филозофски факултет Универзитета",
journal = "На темељима  народних говора",
booktitle = "Нацрт упитника за прикупљање миколошке лексике, Le projet de questionnaire pour  la collecte de vocabulaire mycologique",
pages = "255-267",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11979"
}

Јанковић, Ј. Д.,& Јуришић, М. С.. (2020). Нацрт упитника за прикупљање миколошке лексике. in На темељима  народних говора
Ниш : Филозофски факултет Универзитета., 255-267.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11979

Јанковић ЈД, Јуришић МС. Нацрт упитника за прикупљање миколошке лексике. in На темељима  народних говора. 2020;:255-267.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11979 .

Јанковић, Јелена Д., Јуришић, Марина С., "Нацрт упитника за прикупљање миколошке лексике" in На темељима  народних говора (2020):255-267,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11979 .

TY  - CHAP
AU  - Јуришић, Марина
PY  - 2020
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/13477
AB  - The paper discusses the verb izumiti in the sense forget’ and its geographic
distribution in the Serbian language area. It begins by ascertaining that the
verb izumiti in most Serbian dialects means ‘think of, find out, invent’, somewhere ‘think of something that is not true’ or ‘lose one’s mind, run mad (with
fear)’. However, in the speeches of the Timok-Prizren area and the speeches
from the territory of Montenegro (regardless of what dialect they belong
to), this lexeme may also appear in the sense Forget’. In addition, in some
speeches it is the word's only meaning, and somewhere simultaneously also

means ‘think of, find out’.
AB  - Говори се о глаголу изумити у значењу заборавити“ и његовом геоо графском распореду на српском језичком простору. Најпре се утврђује
да глагол изумити у већини српских дијалеката значи “смислити, пронаћи', понегде и "измислити нешто што не одговара истини“ или “избезумити се, полудети (због страха). Међутим, у говорима призренско-тимочке дијалекатске области и товорима са простора Црне Горе (без обзира на то ком дијалекту припадају) ова лексема се може појавити и у значењу "заборавити". Притом, у једном делу говора то је њено.
једино значење, а понегде истовремено значи и “смислити, пронаћи“.
PB  - Zadar : Sveučilište u Zadru
PB  - Zagreb : Matica hrvatska
PB  - Zadar : Ogranak Matice hrvatske u Zadru
T2  - Dijalekti, jezična povijest i tradicija : Zbornik u čast Josipu Liscu
T1  - Изумити у значењу заборавити у српским народним говорима
T1  - Izumiti in the Sense ‘Forget’ in Serbian Vernaculars
SP  - 363
EP  - 372
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13477
ER  - 

@inbook{
author = "Јуришић, Марина",
year = "2020",
abstract = "The paper discusses the verb izumiti in the sense forget’ and its geographic
distribution in the Serbian language area. It begins by ascertaining that the
verb izumiti in most Serbian dialects means ‘think of, find out, invent’, somewhere ‘think of something that is not true’ or ‘lose one’s mind, run mad (with
fear)’. However, in the speeches of the Timok-Prizren area and the speeches
from the territory of Montenegro (regardless of what dialect they belong
to), this lexeme may also appear in the sense Forget’. In addition, in some
speeches it is the word's only meaning, and somewhere simultaneously also

means ‘think of, find out’., Говори се о глаголу изумити у значењу заборавити“ и његовом геоо графском распореду на српском језичком простору. Најпре се утврђује
да глагол изумити у већини српских дијалеката значи “смислити, пронаћи', понегде и "измислити нешто што не одговара истини“ или “избезумити се, полудети (због страха). Међутим, у говорима призренско-тимочке дијалекатске области и товорима са простора Црне Горе (без обзира на то ком дијалекту припадају) ова лексема се може појавити и у значењу "заборавити". Притом, у једном делу говора то је њено.
једино значење, а понегде истовремено значи и “смислити, пронаћи“.",
publisher = "Zadar : Sveučilište u Zadru, Zagreb : Matica hrvatska, Zadar : Ogranak Matice hrvatske u Zadru",
journal = "Dijalekti, jezična povijest i tradicija : Zbornik u čast Josipu Liscu",
booktitle = "Изумити у значењу заборавити у српским народним говорима, Izumiti in the Sense ‘Forget’ in Serbian Vernaculars",
pages = "363-372",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13477"
}

Јуришић, М.. (2020). Изумити у значењу заборавити у српским народним говорима. in Dijalekti, jezična povijest i tradicija : Zbornik u čast Josipu Liscu
Zadar : Sveučilište u Zadru., 363-372.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13477

Јуришић М. Изумити у значењу заборавити у српским народним говорима. in Dijalekti, jezična povijest i tradicija : Zbornik u čast Josipu Liscu. 2020;:363-372.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13477 .

Јуришић, Марина, "Изумити у значењу заборавити у српским народним говорима" in Dijalekti, jezična povijest i tradicija : Zbornik u čast Josipu Liscu (2020):363-372,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13477 .

TY  - JOUR
AU  - Јуришић, Марина С.
AU  - Јанковић, Јелена Д.
PY  - 2019
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10267
AB  - В настоящем очерке дается инвентарь общих названий для гриба в сербских народных говорах и определяется их географическое
распределение. По доступным данным из диалектологических монографий, словарей и вопросников можно прийти к выводу, что самой
частотной лексемой для обозначения этого понятия является печурка,
затем гљива, а потом следует ряд названий, относящихся к более маленьким языковым областям или даже отдельным пунктам: губа, чепурка, бубина, капурица, колач, бабушка и пр.
AB  - У раду се даје инвентар општих назива за печурку у српским народним говорима и утврђује се њихов географски распоред. На основу доступних података из дијалектолошких монографија, речника и упитника може
се закључити да је најфреквентнија лексема за означавање овога појма печурка, затим гљива, а онда следи низ назива који су везани за мања језичка
подручја или чак поједина места: губа, чепурка, бубина, капурица, колач,
бабушка, гл’иба, фунги, шатор вранин, попова капа, попадија, јада.
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
T2  - Наш језик
T1  - Називи за печурке у српским народним говорима
T1  - Названия для гриба в сербских народных говорах
SP  - 429
EP  - 439
VL  - 50
IS  - 2
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10267
ER  - 

@article{
author = "Јуришић, Марина С. and Јанковић, Јелена Д.",
year = "2019",
abstract = "В настоящем очерке дается инвентарь общих названий для гриба в сербских народных говорах и определяется их географическое
распределение. По доступным данным из диалектологических монографий, словарей и вопросников можно прийти к выводу, что самой
частотной лексемой для обозначения этого понятия является печурка,
затем гљива, а потом следует ряд названий, относящихся к более маленьким языковым областям или даже отдельным пунктам: губа, чепурка, бубина, капурица, колач, бабушка и пр., У раду се даје инвентар општих назива за печурку у српским народним говорима и утврђује се њихов географски распоред. На основу доступних података из дијалектолошких монографија, речника и упитника може
се закључити да је најфреквентнија лексема за означавање овога појма печурка, затим гљива, а онда следи низ назива који су везани за мања језичка
подручја или чак поједина места: губа, чепурка, бубина, капурица, колач,
бабушка, гл’иба, фунги, шатор вранин, попова капа, попадија, јада.",
publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ",
journal = "Наш језик",
title = "Називи за печурке у српским народним говорима, Названия для гриба в сербских народных говорах",
pages = "429-439",
volume = "50",
number = "2",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10267"
}

Јуришић, М. С.,& Јанковић, Ј. Д.. (2019). Називи за печурке у српским народним говорима. in Наш језик
Београд : Институт за српски језик САНУ., 50(2), 429-439.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10267

Јуришић МС, Јанковић ЈД. Називи за печурке у српским народним говорима. in Наш језик. 2019;50(2):429-439.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10267 .

Јуришић, Марина С., Јанковић, Јелена Д., "Називи за печурке у српским народним говорима" in Наш језик, 50, no. 2 (2019):429-439,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10267 .

TY  - JOUR
AU  - Јуришић, Марина
PY  - 2019
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/13479
AB  - У оквиру едиције Целокупна дела Павла Ивића (1-Х 1) у јулу 2018. године
изашло је из штампе пет нових дијалектолошких књига. Наиме, радови Павла Ивића, једног од најугледнијих светских слависта друге половине ХХ века, објављују се у Издавачкој књижарници Зорана Стојановића, у Сремским Карловцима и Новоме Саду у редакцији Милорада Радовановића од 1991. године. Десети том поменуте едиције представљају Расправе, студије, чланци, а њену другу групу чини управо ових пет књига О дијалектологији.
PB  - Zadar : Sveučilište u Zadru
T2  - Croatica et Slavica Iadertina
T1  - Поводом пет нових књига из дијалектологије у оквиру едиције Целокупна дела Павла Ивића
SP  - 600
EP  - 608
VL  - 15
IS  - 2
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13479
ER  - 

@article{
author = "Јуришић, Марина",
year = "2019",
abstract = "У оквиру едиције Целокупна дела Павла Ивића (1-Х 1) у јулу 2018. године
изашло је из штампе пет нових дијалектолошких књига. Наиме, радови Павла Ивића, једног од најугледнијих светских слависта друге половине ХХ века, објављују се у Издавачкој књижарници Зорана Стојановића, у Сремским Карловцима и Новоме Саду у редакцији Милорада Радовановића од 1991. године. Десети том поменуте едиције представљају Расправе, студије, чланци, а њену другу групу чини управо ових пет књига О дијалектологији.",
publisher = "Zadar : Sveučilište u Zadru",
journal = "Croatica et Slavica Iadertina",
title = "Поводом пет нових књига из дијалектологије у оквиру едиције Целокупна дела Павла Ивића",
pages = "600-608",
volume = "15",
number = "2",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13479"
}

Јуришић, М.. (2019). Поводом пет нових књига из дијалектологије у оквиру едиције Целокупна дела Павла Ивића. in Croatica et Slavica Iadertina
Zadar : Sveučilište u Zadru., 15(2), 600-608.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13479

Јуришић М. Поводом пет нових књига из дијалектологије у оквиру едиције Целокупна дела Павла Ивића. in Croatica et Slavica Iadertina. 2019;15(2):600-608.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13479 .

Јуришић, Марина, "Поводом пет нових књига из дијалектологије у оквиру едиције Целокупна дела Павла Ивића" in Croatica et Slavica Iadertina, 15, no. 2 (2019):600-608,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13479 .

TY  - JOUR
AU  - Јуришић, Марина С.
PY  - 2017
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/12233
AB  - Циљ овога прилога јесте да покаже (на примеру Речника говора јабланичког
краја, Црнотравског речника и Тимочког дијалекатског речника) колико су
савремени дијалекатски речници информативни када је у питању
синтаксичка проблематика. За анализу је одабран један сегмент из синтаксе
падежа – аблативност (и то она исказана помоћу предлога од, у значењу
старог аблативног с(а), и она исказана помоћу сложеног предлога откуд(е)).
Закључак је да су потврде, тј. илустративни материјал из одредница од
непроцењивог значаја за долажење до поузданих синтаксичких
информација.
AB  - In this article we have explored the ability to research a single segment of the
syntax of the cases, ablativity, those who can be realised by the proposal од on the
site of the old ablative с(а), and those who can be realised by the complex proposal
откуд(е), in the three dialectical dictionaries (in the speeches of the Prizren-
Timok). It can be concluded that it is of great importance for the syntactic
researching of the modern dialect dictionaries confirmation, ie. illustrative material
referred to in determinants.
PB  - Ниш : Филозофски факултет
T2  - Годишњак за српски језик
T1  - Могућности синтаксичких истраживања на грађи дијалекатских речника југоисточне Србије
T1  - Opportunities of Syntactic Researches on the Lexical Materials of the Southeastern Serbia Dialectological Dictionaries
SP  - 55
EP  - 61
VL  - 28
IS  - 15
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12233
ER  - 

@article{
author = "Јуришић, Марина С.",
year = "2017",
abstract = "Циљ овога прилога јесте да покаже (на примеру Речника говора јабланичког
краја, Црнотравског речника и Тимочког дијалекатског речника) колико су
савремени дијалекатски речници информативни када је у питању
синтаксичка проблематика. За анализу је одабран један сегмент из синтаксе
падежа – аблативност (и то она исказана помоћу предлога од, у значењу
старог аблативног с(а), и она исказана помоћу сложеног предлога откуд(е)).
Закључак је да су потврде, тј. илустративни материјал из одредница од
непроцењивог значаја за долажење до поузданих синтаксичких
информација., In this article we have explored the ability to research a single segment of the
syntax of the cases, ablativity, those who can be realised by the proposal од on the
site of the old ablative с(а), and those who can be realised by the complex proposal
откуд(е), in the three dialectical dictionaries (in the speeches of the Prizren-
Timok). It can be concluded that it is of great importance for the syntactic
researching of the modern dialect dictionaries confirmation, ie. illustrative material
referred to in determinants.",
publisher = "Ниш : Филозофски факултет",
journal = "Годишњак за српски језик",
title = "Могућности синтаксичких истраживања на грађи дијалекатских речника југоисточне Србије, Opportunities of Syntactic Researches on the Lexical Materials of the Southeastern Serbia Dialectological Dictionaries",
pages = "55-61",
volume = "28",
number = "15",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12233"
}

Јуришић, М. С.. (2017). Могућности синтаксичких истраживања на грађи дијалекатских речника југоисточне Србије. in Годишњак за српски језик
Ниш : Филозофски факултет., 28(15), 55-61.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12233

Јуришић МС. Могућности синтаксичких истраживања на грађи дијалекатских речника југоисточне Србије. in Годишњак за српски језик. 2017;28(15):55-61.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12233 .

Јуришић, Марина С., "Могућности синтаксичких истраживања на грађи дијалекатских речника југоисточне Србије" in Годишњак за српски језик, 28, no. 15 (2017):55-61,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12233 .

TY  - CHAP
AU  - Јуришић, Марина
PY  - 2015
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/12442
AB  - Циљ овога рада је да проучи употребу предлога због и ради у српским народним говорима. Аутор полази од већ познате чињенице о њиховој поремећеној
дистрибуцији у означавању каузалности и интенционалности (у предлошко-падежним конструкцијама са генитивом / општим падежом) и, на основу грађе из
домаће дијалектолошке литературе, проналази извесне правилности: народни
говори иду у правцу свођења ових предлога на један од њих у означавању и
узрока и циља, чему обично претходи извесно време када оба предлога покривају и једно и друго значење. Генерално, у призренско-тимочким и косовско-ресавским говорима предлог због однео је превагу над предлогом ради, док је у
источнохерцеговачким и зетско-сјеничким говорима обрнута ситуација – предлог због се ретко употребљава; у шумадијско-војвођанским говорима функционишу оба предлога и немогуће је доћи до неког уопштеног закључка (осим
онога да имају нарушену дистрибуцију).
AB  - Semantic categories related to prepositions zbog and radi are very close, which caused
certain deviance in their distribution. Taking the data from our very own dialectological studies
into consideration it seems impossible to get the entire image of the distribution of these prepositions
(and their meanings), yet some conclusions can be made. Firstly, folk speeches strive
to sum the prepositions zbog and radi to one preposition that would mark both the cause and
goal, which is usually preceded by one of them being used for both meanings or both of them
being used with both meanings. The struggle still perseveres in Serbian speeches. The degrees
of preservation of these prepositions and meanings in folk speeches are different and discrepant.
In Prizren-Timok and Kosovo-Resava speeches preposition zbog most frequently prevails
over radi, while in Eastern Herzegovinian and Zeta-Sjenica speeches the situation is reverse –
preposition zbog is rarely used; in Šumadia-Vojvodina speeches both of them function and it is
impossible to reach a general conclusion (except for the one related to the aberrant distribution).
Additionally, other prepositions are emerging suppressing prepositions zbog and radi and their
semantic fields.
PB  - Крагујевац : Филолошко-уметнички факултет
T2  - Путевима српских идиома : Зборник у част проф. Радивоју Младеновићу поводом 65. рођендана
T1  - Предлози због и ради у српским народним говорима
T1  - Prepositions zbog and radi in Serbian Folk Speeches
SP  - 267
EP  - 284
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12442
ER  - 

@inbook{
author = "Јуришић, Марина",
year = "2015",
abstract = "Циљ овога рада је да проучи употребу предлога због и ради у српским народним говорима. Аутор полази од већ познате чињенице о њиховој поремећеној
дистрибуцији у означавању каузалности и интенционалности (у предлошко-падежним конструкцијама са генитивом / општим падежом) и, на основу грађе из
домаће дијалектолошке литературе, проналази извесне правилности: народни
говори иду у правцу свођења ових предлога на један од њих у означавању и
узрока и циља, чему обично претходи извесно време када оба предлога покривају и једно и друго значење. Генерално, у призренско-тимочким и косовско-ресавским говорима предлог због однео је превагу над предлогом ради, док је у
источнохерцеговачким и зетско-сјеничким говорима обрнута ситуација – предлог због се ретко употребљава; у шумадијско-војвођанским говорима функционишу оба предлога и немогуће је доћи до неког уопштеног закључка (осим
онога да имају нарушену дистрибуцију)., Semantic categories related to prepositions zbog and radi are very close, which caused
certain deviance in their distribution. Taking the data from our very own dialectological studies
into consideration it seems impossible to get the entire image of the distribution of these prepositions
(and their meanings), yet some conclusions can be made. Firstly, folk speeches strive
to sum the prepositions zbog and radi to one preposition that would mark both the cause and
goal, which is usually preceded by one of them being used for both meanings or both of them
being used with both meanings. The struggle still perseveres in Serbian speeches. The degrees
of preservation of these prepositions and meanings in folk speeches are different and discrepant.
In Prizren-Timok and Kosovo-Resava speeches preposition zbog most frequently prevails
over radi, while in Eastern Herzegovinian and Zeta-Sjenica speeches the situation is reverse –
preposition zbog is rarely used; in Šumadia-Vojvodina speeches both of them function and it is
impossible to reach a general conclusion (except for the one related to the aberrant distribution).
Additionally, other prepositions are emerging suppressing prepositions zbog and radi and their
semantic fields.",
publisher = "Крагујевац : Филолошко-уметнички факултет",
journal = "Путевима српских идиома : Зборник у част проф. Радивоју Младеновићу поводом 65. рођендана",
booktitle = "Предлози због и ради у српским народним говорима, Prepositions zbog and radi in Serbian Folk Speeches",
pages = "267-284",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12442"
}

Јуришић, М.. (2015). Предлози због и ради у српским народним говорима. in Путевима српских идиома : Зборник у част проф. Радивоју Младеновићу поводом 65. рођендана
Крагујевац : Филолошко-уметнички факултет., 267-284.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12442

Јуришић М. Предлози због и ради у српским народним говорима. in Путевима српских идиома : Зборник у част проф. Радивоју Младеновићу поводом 65. рођендана. 2015;:267-284.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12442 .

Јуришић, Марина, "Предлози због и ради у српским народним говорима" in Путевима српских идиома : Зборник у част проф. Радивоју Младеновићу поводом 65. рођендана (2015):267-284,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12442 .

TY  - BOOK
AU  - Јуришић, Марина
PY  - 2014
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/6133
AB  - Система склонения говора верхней пчини (Горня пчиня), расположенной
к юго-востоку от г. вране и принадлежащей к призренско-тимочской диалектной
области, значительно упрощена, и сводится к независимому падежу (номинати-
ву), общему падежу (оп), вместо косвенных падежей, и к редким остаткам форм
детельного падежа, которые последними покидают языковую систему данного
говора, охваченного аналитизмом. вокатив представляет живую грамматическую
категорию (незначительным является количество примеров употребления номина-
тива вместо вокатива). Форма аккузатива как основного падежа объекта приобре-
ла статус формы casus oblicus, при которой семантические нюансы уточняются с
помощью предлога и семантики управляемого глагола. предлоги в большинстве
случаев обладают той же формой и значением, что и в других сербских говорах,
однако, имеются также и отступления (например: предлог по имеет и другие зна-
чения - ʻдуж (вдоль), уз (при), поред (рядом)ʼ и ʻиза (за, позади, сзади)ʼ; предлог од
употребляется и там, где имел место старый аблативный предлог са; предлог поза
занимает место стандартного предлога иза; вместо према часто слышится спрема, а
вместо насупрот – спротив; соположенные крај/кра/крə и при встречаются и в ад-
лативном значении; встречаются также новые сложные предлоги: аблативное от-
куде и адлативные накуде и докуде, затем предлог врз и предлог куде ʻкодʼ). номина-
тив воспринял, наряду с имевшимися функциями (субъекта и именной части преди-
ката) некоторые значения, характерные в стандартном языке обычно для генитива.
подлинные формы дательного падежа сохранились только в ограниченном коли-
честве именных местоимений (однако все чаще заменяются конструкцией на + ОП)
и в энклитиках дательного падежа, в то врема как в существительных общий падеж
полностью вытеснил формы дательного падежа. в большинстве родственных гово-
ров сохранается свободный дательный падеж или же по крайней мере может иметь
место при конструкции на + ОП; однако в говоре верхней пчини он полностью
вытеснен на-конструкцией. Свободный общий падеж в функции дательного отсут-
ствует (редкие исключения представляют некоторые местоименные формы). что
касается предлогов, употребляемых в данном падеже, сохранились только према и спрема ʻпрема (к, по направлению), наспрам (напротив), насупрот (напротив), уочи
(накануне)ʼ. предлоги ка/к отсутствуют, однако есть новый предлог накуде.
Центральная часть данной работы – Общий падеж, представляет анализ де-
терминативных функций. диалектный материал распределен по семантическим
категориям, и каждая представляет особое целое; при этом самыми богатыми яв-
ляются две семантические категории – спациальность (пространственность) и тем-
поральность. общий падеж рассматривается как падеж в функции спациального,
темпорального, квалификативного, каузального, интенционального, кондициональ-
ного, концессивного, поссессивного и спецификативного детерминатора. для того
чтобы добиться предельной ясности, следует иметь в виду, что в рамках определен-
ных семантических категорий (поссессивных, спациальных, темпоральных и ква-
лификативных) встречаются, наряду с общим падежом, и редкие формы дательного
падежа.
Семантика представляет отправной пункт при изучении синтаксиса паде-
жей верхнепчинского говора. при исследовании данного говора применялась ак-
туальная методология синтаксических исследований, базировавшаяся на корпусе
современного сербского языка и древнесербских памятников. данный способ ис-
следования может обеспечить унифицированный подход ко всем сербским говорам
(в которых иногда отсутствуют одни и те же морфосинтаксические формы) при
изучении синтаксиса.
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
T2  - Српски дијалектолошки зборник
T1  - Синтакса падежа Горње Пчиње (oдредбене функције)
T1  - Синтаксис падежей верхней пчини (горня пчиня) - детерминативные функции
VL  - 61
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6133
ER  - 

@book{
author = "Јуришић, Марина",
year = "2014",
abstract = "Система склонения говора верхней пчини (Горня пчиня), расположенной
к юго-востоку от г. вране и принадлежащей к призренско-тимочской диалектной
области, значительно упрощена, и сводится к независимому падежу (номинати-
ву), общему падежу (оп), вместо косвенных падежей, и к редким остаткам форм
детельного падежа, которые последними покидают языковую систему данного
говора, охваченного аналитизмом. вокатив представляет живую грамматическую
категорию (незначительным является количество примеров употребления номина-
тива вместо вокатива). Форма аккузатива как основного падежа объекта приобре-
ла статус формы casus oblicus, при которой семантические нюансы уточняются с
помощью предлога и семантики управляемого глагола. предлоги в большинстве
случаев обладают той же формой и значением, что и в других сербских говорах,
однако, имеются также и отступления (например: предлог по имеет и другие зна-
чения - ʻдуж (вдоль), уз (при), поред (рядом)ʼ и ʻиза (за, позади, сзади)ʼ; предлог од
употребляется и там, где имел место старый аблативный предлог са; предлог поза
занимает место стандартного предлога иза; вместо према часто слышится спрема, а
вместо насупрот – спротив; соположенные крај/кра/крə и при встречаются и в ад-
лативном значении; встречаются также новые сложные предлоги: аблативное от-
куде и адлативные накуде и докуде, затем предлог врз и предлог куде ʻкодʼ). номина-
тив воспринял, наряду с имевшимися функциями (субъекта и именной части преди-
ката) некоторые значения, характерные в стандартном языке обычно для генитива.
подлинные формы дательного падежа сохранились только в ограниченном коли-
честве именных местоимений (однако все чаще заменяются конструкцией на + ОП)
и в энклитиках дательного падежа, в то врема как в существительных общий падеж
полностью вытеснил формы дательного падежа. в большинстве родственных гово-
ров сохранается свободный дательный падеж или же по крайней мере может иметь
место при конструкции на + ОП; однако в говоре верхней пчини он полностью
вытеснен на-конструкцией. Свободный общий падеж в функции дательного отсут-
ствует (редкие исключения представляют некоторые местоименные формы). что
касается предлогов, употребляемых в данном падеже, сохранились только према и спрема ʻпрема (к, по направлению), наспрам (напротив), насупрот (напротив), уочи
(накануне)ʼ. предлоги ка/к отсутствуют, однако есть новый предлог накуде.
Центральная часть данной работы – Общий падеж, представляет анализ де-
терминативных функций. диалектный материал распределен по семантическим
категориям, и каждая представляет особое целое; при этом самыми богатыми яв-
ляются две семантические категории – спациальность (пространственность) и тем-
поральность. общий падеж рассматривается как падеж в функции спациального,
темпорального, квалификативного, каузального, интенционального, кондициональ-
ного, концессивного, поссессивного и спецификативного детерминатора. для того
чтобы добиться предельной ясности, следует иметь в виду, что в рамках определен-
ных семантических категорий (поссессивных, спациальных, темпоральных и ква-
лификативных) встречаются, наряду с общим падежом, и редкие формы дательного
падежа.
Семантика представляет отправной пункт при изучении синтаксиса паде-
жей верхнепчинского говора. при исследовании данного говора применялась ак-
туальная методология синтаксических исследований, базировавшаяся на корпусе
современного сербского языка и древнесербских памятников. данный способ ис-
следования может обеспечить унифицированный подход ко всем сербским говорам
(в которых иногда отсутствуют одни и те же морфосинтаксические формы) при
изучении синтаксиса.",
publisher = "Београд : Српска академија наука и уметности, Београд : Институт за српски језик САНУ",
journal = "Српски дијалектолошки зборник",
title = "Синтакса падежа Горње Пчиње (oдредбене функције), Синтаксис падежей верхней пчини (горня пчиня) - детерминативные функции",
volume = "61",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6133"
}

Јуришић, М.. (2014). Синтакса падежа Горње Пчиње (oдредбене функције). in Српски дијалектолошки зборник
Београд : Српска академија наука и уметности., 61.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6133

Јуришић М. Синтакса падежа Горње Пчиње (oдредбене функције). in Српски дијалектолошки зборник. 2014;61.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6133 .

Јуришић, Марина, "Синтакса падежа Горње Пчиње (oдредбене функције)" in Српски дијалектолошки зборник, 61 (2014),
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6133 .

TY  - CONF
AU  - Јуришић, Марина С.
PY  - 2013
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/13478
AB  - У раду се указује на предности израде јединственог речника призренско-тимочке дијалекатске области и на погодности око рада на њему с обзиром на чињеницу да је досада објављен велики број дијалекатских речника везаних за поменуте говоре. Такође је дат предлог да се у формирању принципа на основу којих ће речник бити уобличен пође од искустава са Речником српских говора Војводине. Затим се даје кратак осврт на проблеме везане за структуру потенцијалног речника и структуру његових одредница.
AB  - The paper explores the prospects for the compilation of the dialect dictionary of the Prizren-Timok region. This project is facilitated by the following: a considerable number of published dialect dictionaries related to this regional dialect, books and scholarly papers containing this lexis (frequently, thematic lexis), students’ papers and, what is most important, dozens of collections of word lists with the vocabulary from the eastern and southern parts of Serbia, stored in the card catalogue of Rečnik srpskohrvatskog književnog i narodnog govora SANU (The Comprehensive Serbo-Croatian Dictionary of the Serbian Academy of Sciences and Arts, SASA). Moreover, this paper proposes that the compilation of this dialect dictionary be based upon the sources used in the compilation of Rečnik srpskih govora Vojvodine (Dictionary of Serbian Dialects in Voivodina). In conclusion, the paper reviews the structure of the prospective dictionary and its entries.
PB  - Ниш : Филозофски факултет
C3  - Путеви и домети дијалекатске лексикографије
T1  - Израда јединственог речника призренско-тимочке дијалекатске области
T1  - Compilation of the Dialect Dictionary of the Prizren-Timok Region
SP  - 161
EP  - 166
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13478
ER  - 

@conference{
author = "Јуришић, Марина С.",
year = "2013",
abstract = "У раду се указује на предности израде јединственог речника призренско-тимочке дијалекатске области и на погодности око рада на њему с обзиром на чињеницу да је досада објављен велики број дијалекатских речника везаних за поменуте говоре. Такође је дат предлог да се у формирању принципа на основу којих ће речник бити уобличен пође од искустава са Речником српских говора Војводине. Затим се даје кратак осврт на проблеме везане за структуру потенцијалног речника и структуру његових одредница., The paper explores the prospects for the compilation of the dialect dictionary of the Prizren-Timok region. This project is facilitated by the following: a considerable number of published dialect dictionaries related to this regional dialect, books and scholarly papers containing this lexis (frequently, thematic lexis), students’ papers and, what is most important, dozens of collections of word lists with the vocabulary from the eastern and southern parts of Serbia, stored in the card catalogue of Rečnik srpskohrvatskog književnog i narodnog govora SANU (The Comprehensive Serbo-Croatian Dictionary of the Serbian Academy of Sciences and Arts, SASA). Moreover, this paper proposes that the compilation of this dialect dictionary be based upon the sources used in the compilation of Rečnik srpskih govora Vojvodine (Dictionary of Serbian Dialects in Voivodina). In conclusion, the paper reviews the structure of the prospective dictionary and its entries.",
publisher = "Ниш : Филозофски факултет",
journal = "Путеви и домети дијалекатске лексикографије",
title = "Израда јединственог речника призренско-тимочке дијалекатске области, Compilation of the Dialect Dictionary of the Prizren-Timok Region",
pages = "161-166",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13478"
}

Јуришић, М. С.. (2013). Израда јединственог речника призренско-тимочке дијалекатске области. in Путеви и домети дијалекатске лексикографије
Ниш : Филозофски факултет., 161-166.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13478

Јуришић МС. Израда јединственог речника призренско-тимочке дијалекатске области. in Путеви и домети дијалекатске лексикографије. 2013;:161-166.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13478 .

Јуришић, Марина С., "Израда јединственог речника призренско-тимочке дијалекатске области" in Путеви и домети дијалекатске лексикографије (2013):161-166,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13478 .

TY  - JOUR
AU  - Јуришић, Марина С.
PY  - 2013
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/9504
AB  - Овај прилог говори о двочланим предлошким јединицама откуд(е), накуд(е)
и докуд(е); циљ му је да утврди у којим се говорима српског језичког простора
оне употребљавају, а затим и да представи њихова синтаксичка значења:
просторно и временско.
AB  - The prepositions otkud(e), nakud(e) and dokud(e) (meaning od, prema (ka), do) are
used in the Prizren-Timok dialect area with some exceptions: there are none in the
area of the south-western part of Kosovo and Metohija, and Svrljig, and some of
these prepositions are also absent in certain dialects of the mentioned area.
These prepositions usually exhibit spatial and temporal correlations in analytical
constructions, with the exception of preposition otkud(e), which has not been found
to indicate time in any of the examples. As regards the spatiality, the preposition
otkud(e) with general case has only ablative meaning, the preposition nakud(e)
with general case indicates adlative meaning not necessarily marked with attaining
a goal, and the preposition dokud(e) shows adlativity which points out reaching the
final goal of a directed movement. Regarding temporal relations, the preposition
nakud(e) with general case achieves anteriority (setting the determined action
before the temporal orient), while the preposition dokud(e) realizes terminativity
(estimating the duration of the sentence predication with a determination of the
endpoint).
These temporal constructions can carry the meaning of frequency, as well, i. e.,
the frequency of the determined action (recognizable only within a context in the
analytical structures, which have already linked to some other temporal meaning).
PB  - Ниш : Филозофски факултет
T2  - Годишњак за српски језик и књижевност
T1  - Предлози откуд(е), накуд(е) и докуд(е) у призренско-тимочким говорима
T1  - Prepositions otkude(e), nakud(e) and dokud(e) in Prizren-Timok Dialects
SP  - 265
EP  - 277
VL  - 26
IS  - 13
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9504
ER  - 

@article{
author = "Јуришић, Марина С.",
year = "2013",
abstract = "Овај прилог говори о двочланим предлошким јединицама откуд(е), накуд(е)
и докуд(е); циљ му је да утврди у којим се говорима српског језичког простора
оне употребљавају, а затим и да представи њихова синтаксичка значења:
просторно и временско., The prepositions otkud(e), nakud(e) and dokud(e) (meaning od, prema (ka), do) are
used in the Prizren-Timok dialect area with some exceptions: there are none in the
area of the south-western part of Kosovo and Metohija, and Svrljig, and some of
these prepositions are also absent in certain dialects of the mentioned area.
These prepositions usually exhibit spatial and temporal correlations in analytical
constructions, with the exception of preposition otkud(e), which has not been found
to indicate time in any of the examples. As regards the spatiality, the preposition
otkud(e) with general case has only ablative meaning, the preposition nakud(e)
with general case indicates adlative meaning not necessarily marked with attaining
a goal, and the preposition dokud(e) shows adlativity which points out reaching the
final goal of a directed movement. Regarding temporal relations, the preposition
nakud(e) with general case achieves anteriority (setting the determined action
before the temporal orient), while the preposition dokud(e) realizes terminativity
(estimating the duration of the sentence predication with a determination of the
endpoint).
These temporal constructions can carry the meaning of frequency, as well, i. e.,
the frequency of the determined action (recognizable only within a context in the
analytical structures, which have already linked to some other temporal meaning).",
publisher = "Ниш : Филозофски факултет",
journal = "Годишњак за српски језик и књижевност",
title = "Предлози откуд(е), накуд(е) и докуд(е) у призренско-тимочким говорима, Prepositions otkude(e), nakud(e) and dokud(e) in Prizren-Timok Dialects",
pages = "265-277",
volume = "26",
number = "13",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9504"
}

Јуришић, М. С.. (2013). Предлози откуд(е), накуд(е) и докуд(е) у призренско-тимочким говорима. in Годишњак за српски језик и књижевност
Ниш : Филозофски факултет., 26(13), 265-277.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9504

Јуришић МС. Предлози откуд(е), накуд(е) и докуд(е) у призренско-тимочким говорима. in Годишњак за српски језик и књижевност. 2013;26(13):265-277.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9504 .

Јуришић, Марина С., "Предлози откуд(е), накуд(е) и докуд(е) у призренско-тимочким говорима" in Годишњак за српски језик и књижевност, 26, no. 13 (2013):265-277,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9504 .

TY  - BOOK
AU  - Јуришић, Марина
PY  - 2009
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/1302
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
T1  - Говор Горње Пчиње : гласови и облици
T1  - The speech of Upper Pčinja: phonetics and morphology
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_1302
ER  - 

@book{
author = "Јуришић, Марина",
year = "2009",
publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ",
title = "Говор Горње Пчиње : гласови и облици, The speech of Upper Pčinja: phonetics and morphology",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_1302"
}

Јуришић, М.. (2009). Говор Горње Пчиње : гласови и облици. 
Београд : Институт за српски језик САНУ..
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_1302

Јуришић М. Говор Горње Пчиње : гласови и облици. 2009;.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_1302 .

Јуришић, Марина, "Говор Горње Пчиње : гласови и облици" (2009),
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_1302 .

TY  - CHAP
AU  - Јуришић, Марина
PY  - 2007
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/12777
AB  - В данной работе автор обращает внимание на два интересных явления из сферы
акцента, связанных с первым лицом единственного числа настоящего времени в говоре
Враньской Пчини. Первое акцентное явление касается восточной части территории
Горня-Пчиня: когда ударение во всех лицах на ультиме, в первом лице ед. ч. архаическое
окончание -у будет безударным: тресу се, плешу, а когда та же самая форма будет
заменена парной формой с окончанием -м, место ударения будет совпадать с ударениями
с остальных лицах в парадигме: тресем се, плетем.

Вторая необычность связана со всей исследованной тарриторией: ударение в
префиксальных глаголах в первом лице ед. ч. настоящего времени стремиться к тому,
чтобы попасть на префикс, т.е. на первый слог, несмотря на то, что этим отступает от
общей тенденции, согласно которой место ударения должно быть уравновешено во всей
парадигме: иснечу, нацрйу. Причину наличия этих явлений автор видит в тенденции
избежать совпадения первого лица ед. ч. и третьего лица мн. ч. настоящего времени в момент языкового развития, когда третье лицо мн. ч. еще не усвоило окончание на -в, а
первое лицо ед. ч. все еще сохраняло древнее окончание -у, в ситуации, когда ликвидировано акцентное количество во всех положениях и когда начинает функционионировать только один (новый) экспираторный акцент.
AB  - Дају се две необичне акценатске појаве везане за 1. лице једнине
презента у говору Горње Пчиње.
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
T2  - Шездесет година Института за српски језик САНУ : Зборник радова II
T1  - Неке акценатске занимљивости из пчињских села
T1  - Некоторые интересные явления в области акцента в пчиньских селах
SP  - 87
EP  - 95
DO  - 978-86-82873-16-7
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12777
ER  - 

@inbook{
author = "Јуришић, Марина",
year = "2007",
abstract = "В данной работе автор обращает внимание на два интересных явления из сферы
акцента, связанных с первым лицом единственного числа настоящего времени в говоре
Враньской Пчини. Первое акцентное явление касается восточной части территории
Горня-Пчиня: когда ударение во всех лицах на ультиме, в первом лице ед. ч. архаическое
окончание -у будет безударным: тресу се, плешу, а когда та же самая форма будет
заменена парной формой с окончанием -м, место ударения будет совпадать с ударениями
с остальных лицах в парадигме: тресем се, плетем.

Вторая необычность связана со всей исследованной тарриторией: ударение в
префиксальных глаголах в первом лице ед. ч. настоящего времени стремиться к тому,
чтобы попасть на префикс, т.е. на первый слог, несмотря на то, что этим отступает от
общей тенденции, согласно которой место ударения должно быть уравновешено во всей
парадигме: иснечу, нацрйу. Причину наличия этих явлений автор видит в тенденции
избежать совпадения первого лица ед. ч. и третьего лица мн. ч. настоящего времени в момент языкового развития, когда третье лицо мн. ч. еще не усвоило окончание на -в, а
первое лицо ед. ч. все еще сохраняло древнее окончание -у, в ситуации, когда ликвидировано акцентное количество во всех положениях и когда начинает функционионировать только один (новый) экспираторный акцент., Дају се две необичне акценатске појаве везане за 1. лице једнине
презента у говору Горње Пчиње.",
publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ",
journal = "Шездесет година Института за српски језик САНУ : Зборник радова II",
booktitle = "Неке акценатске занимљивости из пчињских села, Некоторые интересные явления в области акцента в пчиньских селах",
pages = "87-95",
doi = "978-86-82873-16-7",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12777"
}

Јуришић, М.. (2007). Неке акценатске занимљивости из пчињских села. in Шездесет година Института за српски језик САНУ : Зборник радова II
Београд : Институт за српски језик САНУ., 87-95.
https://doi.org/978-86-82873-16-7
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12777

Јуришић М. Неке акценатске занимљивости из пчињских села. in Шездесет година Института за српски језик САНУ : Зборник радова II. 2007;:87-95.
doi:978-86-82873-16-7
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12777 .

Јуришић, Марина, "Неке акценатске занимљивости из пчињских села" in Шездесет година Института за српски језик САНУ : Зборник радова II (2007):87-95,
https://doi.org/978-86-82873-16-7 .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12777 .

TY  - JOUR
AU  - Јуришић, Марина
PY  - 2006
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10222
AB  - Дају се неке од основних одлика говора села Сејаце, које се налази на тридесетак километара јужно од Врања и припада општини Бујановац.
AB  - In this paper the author reports of some distinctive features of the
village of Sejace speech. The village is situated 30 km south of Vranje, in
the municipality of Bujanovac. The speech is of a kind that is
characteristic to Prizren-SouthMorava area, with an old accent system,
where the last open syllable accent shift took place (just like in the speech
of Vranje). The sound system matches the one of Vranje and the villages
of the western Pcinje area; personal pronoun system matches, too. Some
morphological features are: 1st person singular present ending in —u, 3rd
person plural present ending in -v using one form of active participle
ending in -le, for all three genders, 1st person plural aorist ending in —mo
(2nd person ending in -ste) and variant forms in the 1st person plural
imperfect (- šemo and smo) and 3™ person plural (—šev(u) and —su).
PB  - Ниш : Филозофски факултет
T2  - Годишњак за српски језик и књижевност
T1  - О неким карактеристикама говора села Сејаце
T1  - On some Distinctive Characteristics of the Village of Sejace Speech
SP  - 185
EP  - 191
VL  - 20
IS  - 8
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10222
ER  - 

@article{
author = "Јуришић, Марина",
year = "2006",
abstract = "Дају се неке од основних одлика говора села Сејаце, које се налази на тридесетак километара јужно од Врања и припада општини Бујановац., In this paper the author reports of some distinctive features of the
village of Sejace speech. The village is situated 30 km south of Vranje, in
the municipality of Bujanovac. The speech is of a kind that is
characteristic to Prizren-SouthMorava area, with an old accent system,
where the last open syllable accent shift took place (just like in the speech
of Vranje). The sound system matches the one of Vranje and the villages
of the western Pcinje area; personal pronoun system matches, too. Some
morphological features are: 1st person singular present ending in —u, 3rd
person plural present ending in -v using one form of active participle
ending in -le, for all three genders, 1st person plural aorist ending in —mo
(2nd person ending in -ste) and variant forms in the 1st person plural
imperfect (- šemo and smo) and 3™ person plural (—šev(u) and —su).",
publisher = "Ниш : Филозофски факултет",
journal = "Годишњак за српски језик и књижевност",
title = "О неким карактеристикама говора села Сејаце, On some Distinctive Characteristics of the Village of Sejace Speech",
pages = "185-191",
volume = "20",
number = "8",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10222"
}

Јуришић, М.. (2006). О неким карактеристикама говора села Сејаце. in Годишњак за српски језик и књижевност
Ниш : Филозофски факултет., 20(8), 185-191.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10222

Јуришић М. О неким карактеристикама говора села Сејаце. in Годишњак за српски језик и књижевност. 2006;20(8):185-191.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10222 .

Јуришић, Марина, "О неким карактеристикама говора села Сејаце" in Годишњак за српски језик и књижевност, 20, no. 8 (2006):185-191,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10222 .