@conference{
author = "Недић, Марко",
year = "2020",
abstract = "The paper discusses the genesis and reception of socialist aestheticism
in Serbian literature in the 1950s and 1960s. The creator of the term socialist
aestheticism, who was a literary critic, essayist, prose writer and esthetician, Sveta
Lukić, concluded that during the gradual democratization of the country, which
ensued after the political split with the Soviet Union in 1948, Serbian literature
was undergoing changes, and consequently the entire art as well, breaking free
from the doctrinal and normative aesthetics of socialist realism. He saw the basic
features of socialist aestheticism in a departure from the theory of reflection,
expanding the thematic and formal frameworks of literature, in including the
fantastic fiction, the essay form and poeticization in literary texts, as well as in
moving away from political and declarative themes that were important features
of previous literary practice. This brought about the change in the very function
of literature, which having been freed from the dictates of daily politics, set out
to put emphasis on its autonomy. Socialist aestheticism was accepted as a concept
and as a distinct period in the development of Serbian literature in other arts as
well, in painting, theater, film and architecture. Nevertheless, Sveta Lukić made a
conclusion in his last paper dedicated to socialist aestheticism, that aestheticism
emerged as a feature not only in the literature of the socialist countries, but also in
other European literatures. This term was later interpreted by some other literary
critics, among others, Predrag Palavestra, Aleksandar Ilić, Milan Radulović, Jovan
Ljuštanović, who also concluded that socialist aestheticism had developed within
the framework of renewed Serbian modernism., У раду се разматра генеза и рецепција социјалистичког естетизма у српској књижевности педесетих и шездесетих година прошлог века.
Књижевни критичар и естетичар Света Лукић, творац појма социјалистички
естетизам, закључио је да се током демократизације наше земље после политичког раскида са Совјетским Савезом 1948. године мењала српска књижевност, а с њоме и целокупна уметност, ослобађајући се од доктринарне и
нормативне естетике социјалистичког реализма. Основне одлике социјалистичког естетизма видео је у удаљавању од теорије одраза, у проширивању
тематских и формалних оквира књижевности, у укључивању фантастичких,
есејистичких и поетских слојева у књижевни текст, у удаљавању од политичких и декларативних тема, у новој функцији књижевности и у наглашавању
њене аутономности. Социјалистички естетизам је као поетички појам и као
одређени период у развоју српске књижевности прихваћен и у осталим уметностима, од сликарства до филма и архитектуре. Света Лукић је, међутим,
у последњем тексту посвећеном социјалистичком естетизму закључио да је
естетизам одлика не само у књижевности земаља социјализма већ и у другим
европским књижевностима. Ту појаву су доцније тумачили и други српски
књижевни критичари, који су такође закључили да се социјалистички естетизам развијао у оквиру обновљеног српског модернизма.",
publisher = "Београд : Српска академија наука и уметности",
journal = "Развој поетике српске књижевности: теорија књижевности код Срба",
title = "Поетика социјалистичког естетизма? Генеза и рецепција, Poetics of socialist aestheticism? Genesis and reception",
pages = "157-170",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12097"
}
