Миланов, Наташа

Link to this page

Authority KeyName Variants
orcid::0000-0002-7206-5693
  • Миланов, Наташа (17)
  • Миланов, Наташа М. (14)
  • Марковић, Наташа (5)
  • Milanov, Nataša M. (1)
  • Марковић, Наташа М. (1)
Projects

Author's Bibliography

О значењима лексема из семантичког поља ватра у српском језику (на материјалу именица и глагола)

Миланов, Наташа

(Бањалука : Универзитет у Бањој Луци Филолошки факултет, 2024)

TY  - CHAP
AU  - Миланов, Наташа
PY  - 2024
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/16498
AB  - У раду се на грађи из дескриптивних речника српског језика
анализирају лексеме које припадају семантичком пољу ватра, и то нај-
бројније семантичке групе именица и глагола овог семантичког поља.
Грађа је према архисеми подељена на осам лексичко-семантичких група.
Циљ анализе је да се утврде доминантне области стварности повезане са
ватром као обликом материје, централне лексеме у оквиру појединачних
лексичко-семантичких група, као и деривациони потенцијал ових лексема.
Посебно ће се обратити пажња на лексеме чија су значења продуктивна
у деривацији.
AB  - The subject of our research was the lexical-semantic analysis of nouns and verbs in the semantic field fire, based on the descriptive dictionaries of the Serbian language. More than 400 lexemes related to the concept of fire have been excerpted. The material is classified into lexical-semantic groups, within which the semantically and derivationally dominant lexemes are determined. Ten semantic groups have been singled out, with the most numerous being the ones which denote the very concept of fire as matter, as well as the actions or states caused by fire as matter. This division showed the most important categories of reality which are associated with fire. The analyzed lexemes denote some of the most important concepts related to fire and show the importance of fire as a phenomenon, but also the great importance of the ability to manage it. In addition to nouns that describe the form of matter, there are numerous lexemes which describe the manifestations of fire and activities related to it. The analysis showed that lexemes in the semantic field 'fire' have an extraordinary diversity in the vernacular, with a lexicon of domestic origin, characterized by great creative productivity.
PB  - Бањалука : Универзитет у Бањој Луци Филолошки факултет
T2  - PHILOLOGIA SERBICA
T1  - О значењима лексема из семантичког поља ватра у српском језику (на материјалу именица и глагола)
T1  - The meanings of lexemes in the semantic field of fire in the serbian language (based on nouns and verbs)
SP  - 443
EP  - 463
IS  - 4
DO  - 10.7251/PHS2401021M
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16498
ER  - 
@inbook{
author = "Миланов, Наташа",
year = "2024",
abstract = "У раду се на грађи из дескриптивних речника српског језика
анализирају лексеме које припадају семантичком пољу ватра, и то нај-
бројније семантичке групе именица и глагола овог семантичког поља.
Грађа је према архисеми подељена на осам лексичко-семантичких група.
Циљ анализе је да се утврде доминантне области стварности повезане са
ватром као обликом материје, централне лексеме у оквиру појединачних
лексичко-семантичких група, као и деривациони потенцијал ових лексема.
Посебно ће се обратити пажња на лексеме чија су значења продуктивна
у деривацији., The subject of our research was the lexical-semantic analysis of nouns and verbs in the semantic field fire, based on the descriptive dictionaries of the Serbian language. More than 400 lexemes related to the concept of fire have been excerpted. The material is classified into lexical-semantic groups, within which the semantically and derivationally dominant lexemes are determined. Ten semantic groups have been singled out, with the most numerous being the ones which denote the very concept of fire as matter, as well as the actions or states caused by fire as matter. This division showed the most important categories of reality which are associated with fire. The analyzed lexemes denote some of the most important concepts related to fire and show the importance of fire as a phenomenon, but also the great importance of the ability to manage it. In addition to nouns that describe the form of matter, there are numerous lexemes which describe the manifestations of fire and activities related to it. The analysis showed that lexemes in the semantic field 'fire' have an extraordinary diversity in the vernacular, with a lexicon of domestic origin, characterized by great creative productivity.",
publisher = "Бањалука : Универзитет у Бањој Луци Филолошки факултет",
journal = "PHILOLOGIA SERBICA",
booktitle = "О значењима лексема из семантичког поља ватра у српском језику (на материјалу именица и глагола), The meanings of lexemes in the semantic field of fire in the serbian language (based on nouns and verbs)",
pages = "443-463",
number = "4",
doi = "10.7251/PHS2401021M",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16498"
}
Миланов, Н.. (2024). О значењима лексема из семантичког поља ватра у српском језику (на материјалу именица и глагола). in PHILOLOGIA SERBICA
Бањалука : Универзитет у Бањој Луци Филолошки факултет.(4), 443-463.
https://doi.org/10.7251/PHS2401021M
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16498
Миланов Н. О значењима лексема из семантичког поља ватра у српском језику (на материјалу именица и глагола). in PHILOLOGIA SERBICA. 2024;(4):443-463.
doi:10.7251/PHS2401021M
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16498 .
Миланов, Наташа, "О значењима лексема из семантичког поља ватра у српском језику (на материјалу именица и глагола)" in PHILOLOGIA SERBICA, no. 4 (2024):443-463,
https://doi.org/10.7251/PHS2401021M .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16498 .

О неким језичким особеностима празничних посланица Српске православне цркве

Миланов, Наташа

(Bratislava : Slovenský komitét slavistov, 2023)

TY  - JOUR
AU  - Миланов, Наташа
PY  - 2023
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/14900
AB  - The subject of the work was the analysis of some grammatical and lexical features of the festive epistles of the Serbian Orthodox Church, a special genre of religious discourse. The texts of the epistles mostly contain general vocabulary, which is understandable to all speakers of the Serbian language. The characteristic of the epistle as a genre of religious discourse is the use of special linguistic means which achieve the main goal of these texts, that is conveying a sublime and edifying message on the occasion of the greatest Christian holidays – Christmas and Easter. The analysis of the inventory of the used lexemes showed, first of all, that nouns are the dominant type of words in the texts of this character, and that there are also numerous adjectives used in the service of epithets. One of the most important features of the language of the Epistles is the use of the participle ending in -ći, which is, after all, a feature of the religious discourse in general. An important part of the lexicon of the festive epistles is made up of compounds created by different creative patterns, through which these texts are given a sublime, festive character. This type of lexicon was inherited from the old Church Slavonic period and is a feature of the holiday epistles among other Orthodox Slavic nations as well. The epistles also contain a lexicon which indicates important social topics for that period, that are intertwined with the representations from the life of Christ given in the New Testament.
AB  - The paper will analyze a number of grammatical and lexical features of the festive epistles of the Serbian Orthodox
Church, published in the last ten years, as a special genre of the religious discourse. By analyzing the inventory of
lexical units, we will determine the specifics of the language of the epistles, taking into account the fact that these texts
are addressed to priesthood and monks, as well as to the widest circle of believers of the Serbian Orthodox Church, of
different education and social status, which is why they should be clear and understandable. On the other hand, epistles
must, by their very nature, also contain lexis of a religious and theological character, in order to convey a sublime and
edifying message. Based on the linguistic inventory of epistles the aim of our research is to determine the specific grammatical
and lexical characteristics of this genre, as well as the relationship of the lexicon of this genre and the language
of everyday communication.
PB  - Bratislava : Slovenský komitét slavistov
T2  - Slavica Slovaca
T1  - О неким језичким особеностима празничних посланица Српске православне цркве
T1  - Linguistic features of the festive epistles of the Serbian Orthodox Church
SP  - 289
EP  - 300
VL  - 58
IS  - 2
DO  - 10.31577/SlavSlov.2023.2.11
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14900
ER  - 
@article{
author = "Миланов, Наташа",
year = "2023",
abstract = "The subject of the work was the analysis of some grammatical and lexical features of the festive epistles of the Serbian Orthodox Church, a special genre of religious discourse. The texts of the epistles mostly contain general vocabulary, which is understandable to all speakers of the Serbian language. The characteristic of the epistle as a genre of religious discourse is the use of special linguistic means which achieve the main goal of these texts, that is conveying a sublime and edifying message on the occasion of the greatest Christian holidays – Christmas and Easter. The analysis of the inventory of the used lexemes showed, first of all, that nouns are the dominant type of words in the texts of this character, and that there are also numerous adjectives used in the service of epithets. One of the most important features of the language of the Epistles is the use of the participle ending in -ći, which is, after all, a feature of the religious discourse in general. An important part of the lexicon of the festive epistles is made up of compounds created by different creative patterns, through which these texts are given a sublime, festive character. This type of lexicon was inherited from the old Church Slavonic period and is a feature of the holiday epistles among other Orthodox Slavic nations as well. The epistles also contain a lexicon which indicates important social topics for that period, that are intertwined with the representations from the life of Christ given in the New Testament., The paper will analyze a number of grammatical and lexical features of the festive epistles of the Serbian Orthodox
Church, published in the last ten years, as a special genre of the religious discourse. By analyzing the inventory of
lexical units, we will determine the specifics of the language of the epistles, taking into account the fact that these texts
are addressed to priesthood and monks, as well as to the widest circle of believers of the Serbian Orthodox Church, of
different education and social status, which is why they should be clear and understandable. On the other hand, epistles
must, by their very nature, also contain lexis of a religious and theological character, in order to convey a sublime and
edifying message. Based on the linguistic inventory of epistles the aim of our research is to determine the specific grammatical
and lexical characteristics of this genre, as well as the relationship of the lexicon of this genre and the language
of everyday communication.",
publisher = "Bratislava : Slovenský komitét slavistov",
journal = "Slavica Slovaca",
title = "О неким језичким особеностима празничних посланица Српске православне цркве, Linguistic features of the festive epistles of the Serbian Orthodox Church",
pages = "289-300",
volume = "58",
number = "2",
doi = "10.31577/SlavSlov.2023.2.11",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14900"
}
Миланов, Н.. (2023). О неким језичким особеностима празничних посланица Српске православне цркве. in Slavica Slovaca
Bratislava : Slovenský komitét slavistov., 58(2), 289-300.
https://doi.org/10.31577/SlavSlov.2023.2.11
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14900
Миланов Н. О неким језичким особеностима празничних посланица Српске православне цркве. in Slavica Slovaca. 2023;58(2):289-300.
doi:10.31577/SlavSlov.2023.2.11
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14900 .
Миланов, Наташа, "О неким језичким особеностима празничних посланица Српске православне цркве" in Slavica Slovaca, 58, no. 2 (2023):289-300,
https://doi.org/10.31577/SlavSlov.2023.2.11 .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14900 .

Научни скуп Актуелна питања лексикологије и лексикографије српскога језика

Миланов, Наташа М.

(Београд : Институт за српски језик САНУ, 2022)

TY  - JOUR
AU  - Миланов, Наташа М.
PY  - 2022
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/14430
AB  - У организацији Одјељења за српски језик Андрићевог института одржан је у Андрићграду од 8. до 10. октобра 2021. године научни
скуп Актуелна питања лексикологије и лексикографије српскога језика.
Ово је четврти по реду скуп у истој организацији посвећен актуелним
питањима изучавања српског језика (након скупа посвећеног фонетици
и фонологији у српском језику, скупа посвећеног српском правопису, као
и скупа посвећеног морфолошким питањима у српском језику, одржаних 2018, 2019. и 2020. године), те је његово организовање потврдило
ва жност континуираног проучавања различитих дисциплина у оквиру
нау ке о српском језику. На поменутом скупу учествовало је петнаест
филолога из Србије и Републике Српске, у чију ужу област истраживања
спадају и лексикологија и лексикографија српског језика.
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
T2  - Јужнословенски филолог
T1  - Научни скуп Актуелна питања лексикологије и лексикографије српскога језика
SP  - 217
EP  - 224
VL  - 78
IS  - 1
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14430
ER  - 
@article{
author = "Миланов, Наташа М.",
year = "2022",
abstract = "У организацији Одјељења за српски језик Андрићевог института одржан је у Андрићграду од 8. до 10. октобра 2021. године научни
скуп Актуелна питања лексикологије и лексикографије српскога језика.
Ово је четврти по реду скуп у истој организацији посвећен актуелним
питањима изучавања српског језика (након скупа посвећеног фонетици
и фонологији у српском језику, скупа посвећеног српском правопису, као
и скупа посвећеног морфолошким питањима у српском језику, одржаних 2018, 2019. и 2020. године), те је његово организовање потврдило
ва жност континуираног проучавања различитих дисциплина у оквиру
нау ке о српском језику. На поменутом скупу учествовало је петнаест
филолога из Србије и Републике Српске, у чију ужу област истраживања
спадају и лексикологија и лексикографија српског језика.",
publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ, Београд : Српска академија наука и уметности",
journal = "Јужнословенски филолог",
title = "Научни скуп Актуелна питања лексикологије и лексикографије српскога језика",
pages = "217-224",
volume = "78",
number = "1",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14430"
}
Миланов, Н. М.. (2022). Научни скуп Актуелна питања лексикологије и лексикографије српскога језика. in Јужнословенски филолог
Београд : Институт за српски језик САНУ., 78(1), 217-224.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14430
Миланов НМ. Научни скуп Актуелна питања лексикологије и лексикографије српскога језика. in Јужнословенски филолог. 2022;78(1):217-224.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14430 .
Миланов, Наташа М., "Научни скуп Актуелна питања лексикологије и лексикографије српскога језика" in Јужнословенски филолог, 78, no. 1 (2022):217-224,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14430 .

О вишезначности именица из семантичке групе ’круг’ у српском језику

Миланов, Наташа М.

(Андрићград : Андрићев институт, 2022)

TY  - CONF
AU  - Миланов, Наташа М.
PY  - 2022
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/13385
AB  - У раду ћe бити представљен семантички потенцијал вишезначних именица у српском језику чије је примарнo значење „пoјам кружноr oблика'; и тv именица круг, кало, капут, котур, обруч, прстен. И секундарна значења ових лекссема у знатној се мери покпапају. Поменуте лексеме у свам семантичком садржају поседују веома продуктивну сему 'који је округлог облика', а која повезује велики број значења. Један од задатака у раду биће да се утврде разлози за изузетну вишезначност ових именица, као и за њихову синонимичност. Истраживање показује да су за говорнихе упечатљиви и инспиративни појмови каји се нменују лексемама из ове семантичке групе.
AB  - The paper presents the semantic potential of polysemantic nouns naming circular objects, such as krug, kolo, kolut, kotur, obru'e and prsten. Our research has shown that these nouns have a great semantical richness, accompanied with noticeable contextual interchangeability. In their semantic content we recognize a very productive seme, „round in shape", which interconnects a large number of meanings. All mentioned nouns have a Slavic origin and are largely integrated into the lexical system of the Serbian language, due to their long language use. In this research we have seeked an answer to the question: why so many semantically rich lexemes refer to the same denotation? We have come to the conclusion that it must be based upon the importance of the term circle for Serbian-language speakers. This is due to the fact that circular motion is one of the dominant forms of movement in nature, hence the language is full of terms naming this form. So, the notion of a circle is important for Serbian-language speakers, as is the lexeme which names it.
PB  - Андрићград : Андрићев институт
C3  - Актуелна питања лексикологије и лексикографије српскога језика
T1  - О вишезначности именица из семантичке групе ’круг’ у српском језику
T1  - Polysemantic Nouns from the Semantic  Group Circle in the Serbian Language
SP  - 177
EP  - 194
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13385
ER  - 
@conference{
author = "Миланов, Наташа М.",
year = "2022",
abstract = "У раду ћe бити представљен семантички потенцијал вишезначних именица у српском језику чије је примарнo значење „пoјам кружноr oблика'; и тv именица круг, кало, капут, котур, обруч, прстен. И секундарна значења ових лекссема у знатној се мери покпапају. Поменуте лексеме у свам семантичком садржају поседују веома продуктивну сему 'који је округлог облика', а која повезује велики број значења. Један од задатака у раду биће да се утврде разлози за изузетну вишезначност ових именица, као и за њихову синонимичност. Истраживање показује да су за говорнихе упечатљиви и инспиративни појмови каји се нменују лексемама из ове семантичке групе., The paper presents the semantic potential of polysemantic nouns naming circular objects, such as krug, kolo, kolut, kotur, obru'e and prsten. Our research has shown that these nouns have a great semantical richness, accompanied with noticeable contextual interchangeability. In their semantic content we recognize a very productive seme, „round in shape", which interconnects a large number of meanings. All mentioned nouns have a Slavic origin and are largely integrated into the lexical system of the Serbian language, due to their long language use. In this research we have seeked an answer to the question: why so many semantically rich lexemes refer to the same denotation? We have come to the conclusion that it must be based upon the importance of the term circle for Serbian-language speakers. This is due to the fact that circular motion is one of the dominant forms of movement in nature, hence the language is full of terms naming this form. So, the notion of a circle is important for Serbian-language speakers, as is the lexeme which names it.",
publisher = "Андрићград : Андрићев институт",
journal = "Актуелна питања лексикологије и лексикографије српскога језика",
title = "О вишезначности именица из семантичке групе ’круг’ у српском језику, Polysemantic Nouns from the Semantic  Group Circle in the Serbian Language",
pages = "177-194",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13385"
}
Миланов, Н. М.. (2022). О вишезначности именица из семантичке групе ’круг’ у српском језику. in Актуелна питања лексикологије и лексикографије српскога језика
Андрићград : Андрићев институт., 177-194.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13385
Миланов НМ. О вишезначности именица из семантичке групе ’круг’ у српском језику. in Актуелна питања лексикологије и лексикографије српскога језика. 2022;:177-194.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13385 .
Миланов, Наташа М., "О вишезначности именица из семантичке групе ’круг’ у српском језику" in Актуелна питања лексикологије и лексикографије српскога језика (2022):177-194,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13385 .

Прилог проучавању лексике Ваљевске Подгорине

Миланов, Наташа М.

(Београд : Филолошки факултет, 2022)

TY  - JOUR
AU  - Миланов, Наташа М.
PY  - 2022
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/13325
AB  - Проучавање језика и културе традиционалног живљења представља
веома важан елемент у проучавању сваког језика, јер се таквим поступцима
реконструише материјално и духовно наслеђе, а аутохтони језик и култура
најбоље чувају. Недавно је из штампе изашао тематски зборник Из лексике
становања у Ваљевској Подгорини. Етнолингвистички огледи, етнолингвистички конципирано дело посвећено лексици културе становања на подручју
Ваљевске Подгорине. Како се у Уводној речи (стр. 7–10) напомиње, овај зборник представља један од резултата рада на пројекту Речник говора Ваљевске
Подгорине чији је носилац Матица српска.
PB  - Београд : Филолошки факултет
PB  - Никшић : Филолошки факултет
T2  - Српски језик : студије српске и словенске
T1  - Прилог проучавању лексике Ваљевске Подгорине
SP  - 723
EP  - 727
VL  - 27
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13325
ER  - 
@article{
author = "Миланов, Наташа М.",
year = "2022",
abstract = "Проучавање језика и културе традиционалног живљења представља
веома важан елемент у проучавању сваког језика, јер се таквим поступцима
реконструише материјално и духовно наслеђе, а аутохтони језик и култура
најбоље чувају. Недавно је из штампе изашао тематски зборник Из лексике
становања у Ваљевској Подгорини. Етнолингвистички огледи, етнолингвистички конципирано дело посвећено лексици културе становања на подручју
Ваљевске Подгорине. Како се у Уводној речи (стр. 7–10) напомиње, овај зборник представља један од резултата рада на пројекту Речник говора Ваљевске
Подгорине чији је носилац Матица српска.",
publisher = "Београд : Филолошки факултет, Никшић : Филолошки факултет",
journal = "Српски језик : студије српске и словенске",
title = "Прилог проучавању лексике Ваљевске Подгорине",
pages = "723-727",
volume = "27",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13325"
}
Миланов, Н. М.. (2022). Прилог проучавању лексике Ваљевске Подгорине. in Српски језик : студије српске и словенске
Београд : Филолошки факултет., 27, 723-727.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13325
Миланов НМ. Прилог проучавању лексике Ваљевске Подгорине. in Српски језик : студије српске и словенске. 2022;27:723-727.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13325 .
Миланов, Наташа М., "Прилог проучавању лексике Ваљевске Подгорине" in Српски језик : студије српске и словенске, 27 (2022):723-727,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13325 .

О богаћењу лексичког фонда на примеру вишезначних именица чија значења настају понављањем истог творбеног модела

Миланов, Наташа М.

(Београд : Међународни славистички центар на Филолошком факултету, 2022)

TY  - JOUR
AU  - Миланов, Наташа М.
PY  - 2022
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/13324
AB  - The paper examines polysemous nouns taken from various descriptive dictionaries of the Serbian
language, whose meanings are produced by repeating the same word-formation model. The analysis
showed that the examined lexemes were created using the suffixes which are usually productive in the
Serbian language, so the known formants are added on the basis of existing transparent semantics. It
has been shown that adjective derivatives are by far the most productive for denoting new terms, and
that color, shape, dimensions and the general appearance of the original term are the most dominant.
Most new meanings of noun-base lexemes are given by those in which the motive noun denotes a specific
object, whilst the most productive verb-base lexemes are those formed from verbs which denote
a specific, dynamic activity. This way of creating new lexical meanings is especially productive in the
field of terminology, and the possibilities for the emergence of new meanings, according to the previously
mentioned pattern, are open and practically unlimited.
AB  - У раду се на грађи из дескриптивних речника српског језика анализирају вишезначне именице изведене с гледишта творбе чија значења настају понављањем истог творбеног
модела. Испитује се код ког је типа именица овакав начин семантичке дисперзије најпродуктивнији, каквим су лексемама мотивисане и на које се видове стварности њихова значења најчешће односе. Овакав вид формирања нових значења значајно утиче на богаћење
лексичког фонда српског језика.
PB  - Београд : Међународни славистички центар на Филолошком факултету
T2  - Научни састанак слависта у Вукове дане
T1  - О богаћењу лексичког фонда на примеру вишезначних именица чија значења настају понављањем истог творбеног модела
T1  - The Enrichment of the Lexical Fund of the Serbian Laguage Based on the Example of Polysemous Nouns which Produce New Meanings by Repeating the same Word-Formation Model
SP  - 445
EP  - 457
VL  - 51
IS  - 1
DO  - 10.18485/msc.2022.51.1.ch37
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13324
ER  - 
@article{
author = "Миланов, Наташа М.",
year = "2022",
abstract = "The paper examines polysemous nouns taken from various descriptive dictionaries of the Serbian
language, whose meanings are produced by repeating the same word-formation model. The analysis
showed that the examined lexemes were created using the suffixes which are usually productive in the
Serbian language, so the known formants are added on the basis of existing transparent semantics. It
has been shown that adjective derivatives are by far the most productive for denoting new terms, and
that color, shape, dimensions and the general appearance of the original term are the most dominant.
Most new meanings of noun-base lexemes are given by those in which the motive noun denotes a specific
object, whilst the most productive verb-base lexemes are those formed from verbs which denote
a specific, dynamic activity. This way of creating new lexical meanings is especially productive in the
field of terminology, and the possibilities for the emergence of new meanings, according to the previously
mentioned pattern, are open and practically unlimited., У раду се на грађи из дескриптивних речника српског језика анализирају вишезначне именице изведене с гледишта творбе чија значења настају понављањем истог творбеног
модела. Испитује се код ког је типа именица овакав начин семантичке дисперзије најпродуктивнији, каквим су лексемама мотивисане и на које се видове стварности њихова значења најчешће односе. Овакав вид формирања нових значења значајно утиче на богаћење
лексичког фонда српског језика.",
publisher = "Београд : Међународни славистички центар на Филолошком факултету",
journal = "Научни састанак слависта у Вукове дане",
title = "О богаћењу лексичког фонда на примеру вишезначних именица чија значења настају понављањем истог творбеног модела, The Enrichment of the Lexical Fund of the Serbian Laguage Based on the Example of Polysemous Nouns which Produce New Meanings by Repeating the same Word-Formation Model",
pages = "445-457",
volume = "51",
number = "1",
doi = "10.18485/msc.2022.51.1.ch37",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13324"
}
Миланов, Н. М.. (2022). О богаћењу лексичког фонда на примеру вишезначних именица чија значења настају понављањем истог творбеног модела. in Научни састанак слависта у Вукове дане
Београд : Међународни славистички центар на Филолошком факултету., 51(1), 445-457.
https://doi.org/10.18485/msc.2022.51.1.ch37
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13324
Миланов НМ. О богаћењу лексичког фонда на примеру вишезначних именица чија значења настају понављањем истог творбеног модела. in Научни састанак слависта у Вукове дане. 2022;51(1):445-457.
doi:10.18485/msc.2022.51.1.ch37
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13324 .
Миланов, Наташа М., "О богаћењу лексичког фонда на примеру вишезначних именица чија значења настају понављањем истог творбеног модела" in Научни састанак слависта у Вукове дане, 51, no. 1 (2022):445-457,
https://doi.org/10.18485/msc.2022.51.1.ch37 .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13324 .

Aлтернативна употреба лексема са значењем недовољности нечега у српском језику (на примеру придева мршав и његових синонима)

Миланов, Наташа

(Ниш : Филозофски факултет, 2022)

TY  - JOUR
AU  - Миланов, Наташа
PY  - 2022
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/13110
AB  - У српском језику постоји велики број придева који у одређеном значењу могу бити синоними придеву мршав. У раду се испитује полисемантичка
структура овог каритивног придева, као и могућност да се различити придеви,
који такође садрже сему ’недовољности’ употребе као његова алтернатива. У
анализи значења придева мршав полази се од ситуације у дескриптивним речницима српског језика. Циљ рада је да се укаже на богату семантичку разуђеност
придева мршав, као и на способност придевâ овог типа да се алтернативно употребљавају у одговарајућем контексту.
AB  - The paper examines the polysemantic structure of the charitable adjective mršav and
the possibility of using it as an alternative to other adjectives with the meaning of
insufficiency. All lexemes with the secondary meaning of scarcity can alternatively be
used to denote a wide range of phenomena, which is one of the most important features
of lexemes with a charitable meaning. Charitability can be expressed lexically (with
various adjectives and their derivatives), but also formatively, by adding different
prefixes to the adjective base. In the analysis of the meaning of the adjective mršav, we
started with the situation given in the descriptive dictionaries of the Serbian language.
The dominance of this adjective in denoting the properties of living beings of certain
bodily characteristics is also indicated by the non-existence of a true synonym, but
also by the large number of alternative adjectives that can replace it in the mentioned
meaning. Most of these alternative adjectives are marked with normative qualifiers
or are stylistically colored, so they are used in more expressive phrases concerning
the body structure of living beings. The large number of synonyms in the adjective’s
secondary meanings indicate it being a broad-meaning lexeme, which is used to
describe all kinds of shortcomings, indicating scarcity within different areas of reality.
The secondary meanings of the adjective mršav usually indicate an undesirable
property of the term, which is also true for many other polysemantic adjectives in the
Serbian language.
PB  - Ниш : Филозофски факултет
T2  - Jezik, književnost, alternative, jezička istraživanja
T1  - Aлтернативна употреба лексема са значењем недовољности нечега у српском језику (на примеру придева мршав и његових синонима)
T1  - The Alternative Use of Lexemes with the Meaning of Insufficiency in the Serbian Language (On the Example of the Adjective mršav and its Synonyms)
SP  - 259
EP  - 273
DO  - 10.46630/jkaj.2022.16
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13110
ER  - 
@article{
author = "Миланов, Наташа",
year = "2022",
abstract = "У српском језику постоји велики број придева који у одређеном значењу могу бити синоними придеву мршав. У раду се испитује полисемантичка
структура овог каритивног придева, као и могућност да се различити придеви,
који такође садрже сему ’недовољности’ употребе као његова алтернатива. У
анализи значења придева мршав полази се од ситуације у дескриптивним речницима српског језика. Циљ рада је да се укаже на богату семантичку разуђеност
придева мршав, као и на способност придевâ овог типа да се алтернативно употребљавају у одговарајућем контексту., The paper examines the polysemantic structure of the charitable adjective mršav and
the possibility of using it as an alternative to other adjectives with the meaning of
insufficiency. All lexemes with the secondary meaning of scarcity can alternatively be
used to denote a wide range of phenomena, which is one of the most important features
of lexemes with a charitable meaning. Charitability can be expressed lexically (with
various adjectives and their derivatives), but also formatively, by adding different
prefixes to the adjective base. In the analysis of the meaning of the adjective mršav, we
started with the situation given in the descriptive dictionaries of the Serbian language.
The dominance of this adjective in denoting the properties of living beings of certain
bodily characteristics is also indicated by the non-existence of a true synonym, but
also by the large number of alternative adjectives that can replace it in the mentioned
meaning. Most of these alternative adjectives are marked with normative qualifiers
or are stylistically colored, so they are used in more expressive phrases concerning
the body structure of living beings. The large number of synonyms in the adjective’s
secondary meanings indicate it being a broad-meaning lexeme, which is used to
describe all kinds of shortcomings, indicating scarcity within different areas of reality.
The secondary meanings of the adjective mršav usually indicate an undesirable
property of the term, which is also true for many other polysemantic adjectives in the
Serbian language.",
publisher = "Ниш : Филозофски факултет",
journal = "Jezik, književnost, alternative, jezička istraživanja",
title = "Aлтернативна употреба лексема са значењем недовољности нечега у српском језику (на примеру придева мршав и његових синонима), The Alternative Use of Lexemes with the Meaning of Insufficiency in the Serbian Language (On the Example of the Adjective mršav and its Synonyms)",
pages = "259-273",
doi = "10.46630/jkaj.2022.16",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13110"
}
Миланов, Н.. (2022). Aлтернативна употреба лексема са значењем недовољности нечега у српском језику (на примеру придева мршав и његових синонима). in Jezik, književnost, alternative, jezička istraživanja
Ниш : Филозофски факултет., 259-273.
https://doi.org/10.46630/jkaj.2022.16
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13110
Миланов Н. Aлтернативна употреба лексема са значењем недовољности нечега у српском језику (на примеру придева мршав и његових синонима). in Jezik, književnost, alternative, jezička istraživanja. 2022;:259-273.
doi:10.46630/jkaj.2022.16
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13110 .
Миланов, Наташа, "Aлтернативна употреба лексема са значењем недовољности нечега у српском језику (на примеру придева мршав и његових синонима)" in Jezik, književnost, alternative, jezička istraživanja (2022):259-273,
https://doi.org/10.46630/jkaj.2022.16 .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13110 .

Зборник Матице српске за филологију и лингвистику LXIII/2

Миланов, Наташа М.

(Београд : Институт за српски језик САНУ, 2021)

TY  - JOUR
AU  - Миланов, Наташа М.
PY  - 2021
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/11856
AB  - Најновија свеска 63. годишта часописа Зборник Матице српске
за филологију и лингвистику, по традицији, обрађује актуелне језичке
теме настале из пера лингвистичких стручњака различитих области.
У часопису се уочавају три тематске целине – прву, најобимнију, чини
девет оригиналних научних радова, у рубрици Хроника објављен је некролог академику Милораду Радовановићу, док су у делу Прикази описане неке од најновијих лингвистичких публикација.
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
T2  - Наш језик
T1  - Зборник Матице српске за филологију и лингвистику LXIII/2
SP  - 129
EP  - 132
VL  - 52
IS  - 1
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11856
ER  - 
@article{
author = "Миланов, Наташа М.",
year = "2021",
abstract = "Најновија свеска 63. годишта часописа Зборник Матице српске
за филологију и лингвистику, по традицији, обрађује актуелне језичке
теме настале из пера лингвистичких стручњака различитих области.
У часопису се уочавају три тематске целине – прву, најобимнију, чини
девет оригиналних научних радова, у рубрици Хроника објављен је некролог академику Милораду Радовановићу, док су у делу Прикази описане неке од најновијих лингвистичких публикација.",
publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ",
journal = "Наш језик",
title = "Зборник Матице српске за филологију и лингвистику LXIII/2",
pages = "129-132",
volume = "52",
number = "1",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11856"
}
Миланов, Н. М.. (2021). Зборник Матице српске за филологију и лингвистику LXIII/2. in Наш језик
Београд : Институт за српски језик САНУ., 52(1), 129-132.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11856
Миланов НМ. Зборник Матице српске за филологију и лингвистику LXIII/2. in Наш језик. 2021;52(1):129-132.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11856 .
Миланов, Наташа М., "Зборник Матице српске за филологију и лингвистику LXIII/2" in Наш језик, 52, no. 1 (2021):129-132,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11856 .

Творбене карактеристике изразито полисемантичних лексема у српском језику

Миланов, Наташа М.

(Београд : Институт за српски језик САНУ, 2021)

TY  - CONF
AU  - Миланов, Наташа М.
PY  - 2021
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/13109
AB  - У раду ће бити показане творбене карактеристике именица, придева
и глагола који имају велики број значења на материјалу из двадесет досад
обја вљених томова РСАНУ. Према досадашњим истраживањима у српском
је зику, изразита полисемантичност је обележје творбено немотивисаних
лексема, те ће се ови наводи проверити на грађи коју чине лексеме које су
у РСАНУ реализовале најмање 15 значења. Творбена анализа спроведена је
са синхронијског аспекта.
AB  - The paper analyzes the word-formative characteristics of lexemes with a large
number of meanings, based on the material from twenty published volumes of the
SASA Dictionary. In previous research concerning Serbian language polysemy, it has
been pointed out that polysemy is a feature of morphologically unmotivated lexemes,
while morphologically motivated lexemes are semantically poorer. The corpus material
consisted of lexemes with at least 15 meanings listed in the SASA Dictionary
(sub-meanings included). Research has shown that morphologically unmotivated
words can only be found in polysemous adjectives, verbs are usually derived, whilst
nouns show both morphologically simple and motivated lexemes.
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
C3  - Лексикографија и лексикологија у светлу актуелних проблема : Зборник научних радова
T1  - Творбене карактеристике изразито полисемантичних лексема у српском језику
T1  - The Word-Formative Characteristics of Highly Polysemous Lexemes in the Serbian Language
SP  - 253
EP  - 270
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13109
ER  - 
@conference{
author = "Миланов, Наташа М.",
year = "2021",
abstract = "У раду ће бити показане творбене карактеристике именица, придева
и глагола који имају велики број значења на материјалу из двадесет досад
обја вљених томова РСАНУ. Према досадашњим истраживањима у српском
је зику, изразита полисемантичност је обележје творбено немотивисаних
лексема, те ће се ови наводи проверити на грађи коју чине лексеме које су
у РСАНУ реализовале најмање 15 значења. Творбена анализа спроведена је
са синхронијског аспекта., The paper analyzes the word-formative characteristics of lexemes with a large
number of meanings, based on the material from twenty published volumes of the
SASA Dictionary. In previous research concerning Serbian language polysemy, it has
been pointed out that polysemy is a feature of morphologically unmotivated lexemes,
while morphologically motivated lexemes are semantically poorer. The corpus material
consisted of lexemes with at least 15 meanings listed in the SASA Dictionary
(sub-meanings included). Research has shown that morphologically unmotivated
words can only be found in polysemous adjectives, verbs are usually derived, whilst
nouns show both morphologically simple and motivated lexemes.",
publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ",
journal = "Лексикографија и лексикологија у светлу актуелних проблема : Зборник научних радова",
title = "Творбене карактеристике изразито полисемантичних лексема у српском језику, The Word-Formative Characteristics of Highly Polysemous Lexemes in the Serbian Language",
pages = "253-270",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13109"
}
Миланов, Н. М.. (2021). Творбене карактеристике изразито полисемантичних лексема у српском језику. in Лексикографија и лексикологија у светлу актуелних проблема : Зборник научних радова
Београд : Институт за српски језик САНУ., 253-270.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13109
Миланов НМ. Творбене карактеристике изразито полисемантичних лексема у српском језику. in Лексикографија и лексикологија у светлу актуелних проблема : Зборник научних радова. 2021;:253-270.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13109 .
Миланов, Наташа М., "Творбене карактеристике изразито полисемантичних лексема у српском језику" in Лексикографија и лексикологија у светлу актуелних проблема : Зборник научних радова (2021):253-270,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13109 .

Од семантичких кваркова до универзума азбучним редом

Миланов, Наташа М.

(Нови Сад : Матица српска, 2021)

TY  - JOUR
AU  - Миланов, Наташа М.
PY  - 2021
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/12966
AB  - Часопис Труды Инсֳ иֳ уֳ а русскоֱ о языка им. В. В. Виноֱградова представља
издање Института за руски језик РАН које се публикује четири пута годишње и које
обухвата тематски организоване радове из свих области синхронијског и дијахронијског
изучавања руског језика, као и етимолошка истраживања на материјалу словенских
и других индоевропских језика. Други и трећи по реду број часописа за 2020. годину
садрже радове настале на основу реферата изнетих на конференцији одржаној 3–4. фебруара 2020. године у Москви, у организацији Института руског језика РАН
PB  - Нови Сад : Матица српска
T2  - Зборник Матице српске за славистику
T1  - Од семантичких кваркова до универзума азбучним редом
SP  - 415
EP  - 422
VL  - 99
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12966
ER  - 
@article{
author = "Миланов, Наташа М.",
year = "2021",
abstract = "Часопис Труды Инсֳ иֳ уֳ а русскоֱ о языка им. В. В. Виноֱградова представља
издање Института за руски језик РАН које се публикује четири пута годишње и које
обухвата тематски организоване радове из свих области синхронијског и дијахронијског
изучавања руског језика, као и етимолошка истраживања на материјалу словенских
и других индоевропских језика. Други и трећи по реду број часописа за 2020. годину
садрже радове настале на основу реферата изнетих на конференцији одржаној 3–4. фебруара 2020. године у Москви, у организацији Института руског језика РАН",
publisher = "Нови Сад : Матица српска",
journal = "Зборник Матице српске за славистику",
title = "Од семантичких кваркова до универзума азбучним редом",
pages = "415-422",
volume = "99",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12966"
}
Миланов, Н. М.. (2021). Од семантичких кваркова до универзума азбучним редом. in Зборник Матице српске за славистику
Нови Сад : Матица српска., 99, 415-422.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12966
Миланов НМ. Од семантичких кваркова до универзума азбучним редом. in Зборник Матице српске за славистику. 2021;99:415-422.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12966 .
Миланов, Наташа М., "Од семантичких кваркова до универзума азбучним редом" in Зборник Матице српске за славистику, 99 (2021):415-422,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12966 .

Српски лексички фонд из угла полисемије : глаголи, именице, придеви

Миланов, Наташа

(Београд : Институт за српски језик САНУ, 2021)

TY  - BOOK
AU  - Миланов, Наташа
PY  - 2021
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/12137
AB  - The subject of research in this monograph represents lexemes that are
characterized by a very diversifi ed polysemic structure and is based on the
published volumes of the Dictionary of Serbo-Croat Literary and Vernacular
Language of SASA. The main objectives of this research are the following:
to present an inventory of highly polysemous lexemes and ascertain by way
of analyzing the corpus material whether there are any semantic regularities
underlying lexemes with high polysemy; to create the profi le of a polysemous
lexeme; to determine which categories of reality are encoded by semantically
most diversifi ed lexemes; to investigate the morphological structure of the
lexemes of this type, their etymological, normative, and functional-stylistic
features.
Regarding its methodological framework, this research relies on
analytical and descriptive method, as well as the method of componential
analysis. Additionally, with the aim of providing relevant statistical data the
lexemes and their meanings were counted and the comparative information
pertaining to them was provided using several sources (the SASA Dictionary,
frequency dictionaries and the Corpus of Contemporary Serbian Language).
The obtained fi ndings were subsequently compared with the results of similar
investigations in other languages.
The research corpus comprises 931 highly polysemous lexemes,
which are noted in the SASA Dictionary as having at least fi fteen meanings
(submeanings included). The analysis was carried out on the material
comprising three parts of speech – verbs, nouns, and adjectives, which are
also prevalent in the corpus material, while adverbs and functional words,
which constitute a marginal category in the corpus material, were not even
included as the subject of research in this study. The research has shown
that verbs make up approximately 62% of the corpus material, nouns around
28% of the investigated lexemes, whereas polysemous adjectives take up
slightly less than 10% of the total number of investigated lexemes. The most numerous of them, that is to say, verbal lexemes, are characterized by the
fact that for the most part they primarily denote a specifi c dynamic activity,
movement, change of position in space, modifi cation or transformation
of an entity. Among nouns in the corpus material, the majority of highly
polysemous ones represent those whose primary meaning is concrete, i.e.
referential, while abstract properties are largely not conveyed by them in
their primary meaning. The semantic analysis of adjectives has shown that
the majority of them represent those that denote a concrete, physical property,
an undesirable rather than desirable one.
The research has shown that high polysemy is typical of the lexis of
(pre-) Slavic origin, with a long-standing tradition of usage. Those are the
lexemes that constitute the pan-Slavic lexical fund and are also found to be
polysemous in other Slavic languages. Moreover, the lexemes with a great
number of meanings are in the majority of cases current in the contemporary
language, as well as frequent, and they occupy a central place in the lexical
system of the Serbian language. One of the conclusions to be drawn from the
analysis is that diversifi ed polysemic structure is most commonly represented
by derived, prefi xed lexemes, especially prefi xed verbs.
Thematic groups with the greatest number of polysemous lexemes
suggest that the following categories of reality are predominant in language:
dynamic activities – change of place or position in space, change of features
of an entity, dynamic activities in general that take place in the world around
us; objects in the broadest sense that are used in everyday life, as well as
their parts; prominent human body parts, which mostly serve a number of
functions, as well as occurrences related to human body; animals that live
in man’s immediate surroundings and their prominent body parts; general,
salient features of animate, as well as inanimate entities.
The pivotal concept that is superimposed over all of these highly
semantically rich lexemes is that of movement. Generally speaking, highly
polysemous lexemes demonstrate that the essential factor in man’s shaping
of reality is visual experience, which enables one to perceive phenomena
and comprehend the reality, in the process of which the speakers’ attention
is primarily drawn to an entity which is prominent, which has a particular
quality that makes it stand out and have a greater impact, which is moving,
which attracts attention by its conspicuousness and intensity. What lies at the
core of the system of highly polysemous lexemes in the Serbian language
(based on the SASA Dictionary) are lexemes with concrete semantics.
AB  - Предметом исследования в данной монографии являются лексемы, которые характеризует весьма широкая полисемантическая
структура. Они рассматриваются на материале опубликованных томов «Словаря сербохорватского литературного и народного языка»
Сербской академии наук («Речник српскохрватског књижевног и народног језика» САНУ). Основные цели исследования – представить совокупность весьма многозначных лексем и на основе анализа материала
ответить на вопрос, существуют ли семантические правила, характерные для лексем с большим количеством значений; установить профиль
многозначной лексемы; установить какие категории действительности
описывают самые многозначные лексемы; выявить словообразовательную структуру лексем данного типа, их этимологические, нормативные
и функционально-стилистические характеристики.
На методологическом плане исследование базируется на аналитическом и описательном методах, методе компонентного анализа, а в
целях предоставления релевантных статистических данных были перечислены лексемы и значения, а также даны сравнительные данные
для нескольких исследуемых источников (Словарь Сербской академии
наук, частотные словари и Корпус современного сербского языка).
Полученные результаты потом сравниваются с результатами схожих
исследований других языков.
Материал для исследования составлает 931 весьма многозначная
лексема из «Словаря сербохорватского литературного и народного языка», которая реализовала не менее 15 значений (включая подзначения).
Анализ проводится на материале трех частей речи – глаголов, существительных и прилагательных, которые больше всех и представлены в
корпусе, в то время как наречия и неполнознаменательные части речи, занимающие незначительную часть нашего корпуса, не были предметом исследования в данной монографии. Исследование показало, что
глаголы занимают примерно 62% материала, существительные примерно 28%, в то время как к многозначным прилагательным относится чуть
меньше 10% проанализированных лексем. Самые многочисленные глагольные лексемы обозначают в первичном значении конкретную динамическую активность, движение, изменение положения в пространстве,
модификацию или преобразование понятия. Из существительных в материале самыми многочисленными являются те, у которых первичное
конкретное, предметное значение в то время как отвлеченные свойства
в основном не высказываются многозначными существительными в
первичном значении. Семантический анализ прилагательных показал,
что преобладают те, обозначающие конкретное физическое свойство,
чаще нежелательное, чем желательное.
Исследование показало, что высокий уровень полисемии характерен для лексики (пра)славянского происхождения с длительной традицией использования. Эти лексемы составляют часть общеславянского
лексического фонда и в других славянских языках они тоже многозначны. Лексика с большим числом значений чаще всего является актуальной и частотной в современном языке и занимает центральное место в
лексической системе сербского языка. Один из выводов, что широкая
полисемантическая структура характерна чаще всего для производных
лексем с приставкой, особенно для приставочных глаголов.
Тематические группы с самым большим числом многозначных
лексем показывают, что в языке больше всего доминируют следующие
категории действительности: динамические активности – изменение
места и положения в пространстве, изменение характеристик понятия,
вообще динамические активности, которые имеют место в окружающем нас мире; предметы в самом широком смысле, которые используются в повседневной жизни, а также части предмета; важные части
человеческого тела, при помощи которых осуществляется несколько
функций, а также явления в связи с телом человека; животные, которые живут в непосредственном окружении человека и важные части их
тела; общие, на первый взгляд заметные качества одушевленных и неодушевленных понятий.
Важнейшим понятием, объединяющим все весьма богатые лексемы на семантическом плане, является движение. Весьма многозначные
лексемы в сущности показывают, что при формировании человеком
действительности, важнейшим фактором является визуальный опыт, посредством которого мы замечаем явления и воспринимаем действительность. При этом внимание говорящих больше всего привлекает то,
что выделяется каким-то свойством, что сильнее действует, что движется и что своей заметностью и интенсивностью привлекает внимание.
Ядро системы весьма многозначной лексики в сербском языке (на базе
данных из «Словаря сербохорватского литературного и народного языка») составляют лексемы с конкретной семантикой.
AB  - Студија Српски лексички фонд из угла полисемије: глаголи, именице, придеви представља истраживање изразито полисемантичних лексема у српском језику, чији основни део (допуњен и прерађен) чини
докторска дисертација Полисемија српске лексике на корпусу Речника
српскохрватског књижевног и народног језика САНУ, одбрањена 2017.
године на Филолошком факултету у Београду. Део четвртог поглавља (о
квантитативним својствима изразито полисемантичних лексема), седмо
поглавље (посвећено творби изразито полисемантичних лексема), као
и делови потпоглавља посвећених модификативно-трансформативним
глаголима и глаголима перцепције, настала су на основу измењених
и допуњених верзија већ публикованих радова, на шта се указује на
одговарајућим местима у монографији.
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
T1  - Српски лексички фонд из угла полисемије : глаголи, именице, придеви
T1  - Serbian Lexical Fund from the Perspective of Polysemy : Verbs, Nouns, Adjectives
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12137
ER  - 
@book{
author = "Миланов, Наташа",
year = "2021",
abstract = "The subject of research in this monograph represents lexemes that are
characterized by a very diversifi ed polysemic structure and is based on the
published volumes of the Dictionary of Serbo-Croat Literary and Vernacular
Language of SASA. The main objectives of this research are the following:
to present an inventory of highly polysemous lexemes and ascertain by way
of analyzing the corpus material whether there are any semantic regularities
underlying lexemes with high polysemy; to create the profi le of a polysemous
lexeme; to determine which categories of reality are encoded by semantically
most diversifi ed lexemes; to investigate the morphological structure of the
lexemes of this type, their etymological, normative, and functional-stylistic
features.
Regarding its methodological framework, this research relies on
analytical and descriptive method, as well as the method of componential
analysis. Additionally, with the aim of providing relevant statistical data the
lexemes and their meanings were counted and the comparative information
pertaining to them was provided using several sources (the SASA Dictionary,
frequency dictionaries and the Corpus of Contemporary Serbian Language).
The obtained fi ndings were subsequently compared with the results of similar
investigations in other languages.
The research corpus comprises 931 highly polysemous lexemes,
which are noted in the SASA Dictionary as having at least fi fteen meanings
(submeanings included). The analysis was carried out on the material
comprising three parts of speech – verbs, nouns, and adjectives, which are
also prevalent in the corpus material, while adverbs and functional words,
which constitute a marginal category in the corpus material, were not even
included as the subject of research in this study. The research has shown
that verbs make up approximately 62% of the corpus material, nouns around
28% of the investigated lexemes, whereas polysemous adjectives take up
slightly less than 10% of the total number of investigated lexemes. The most numerous of them, that is to say, verbal lexemes, are characterized by the
fact that for the most part they primarily denote a specifi c dynamic activity,
movement, change of position in space, modifi cation or transformation
of an entity. Among nouns in the corpus material, the majority of highly
polysemous ones represent those whose primary meaning is concrete, i.e.
referential, while abstract properties are largely not conveyed by them in
their primary meaning. The semantic analysis of adjectives has shown that
the majority of them represent those that denote a concrete, physical property,
an undesirable rather than desirable one.
The research has shown that high polysemy is typical of the lexis of
(pre-) Slavic origin, with a long-standing tradition of usage. Those are the
lexemes that constitute the pan-Slavic lexical fund and are also found to be
polysemous in other Slavic languages. Moreover, the lexemes with a great
number of meanings are in the majority of cases current in the contemporary
language, as well as frequent, and they occupy a central place in the lexical
system of the Serbian language. One of the conclusions to be drawn from the
analysis is that diversifi ed polysemic structure is most commonly represented
by derived, prefi xed lexemes, especially prefi xed verbs.
Thematic groups with the greatest number of polysemous lexemes
suggest that the following categories of reality are predominant in language:
dynamic activities – change of place or position in space, change of features
of an entity, dynamic activities in general that take place in the world around
us; objects in the broadest sense that are used in everyday life, as well as
their parts; prominent human body parts, which mostly serve a number of
functions, as well as occurrences related to human body; animals that live
in man’s immediate surroundings and their prominent body parts; general,
salient features of animate, as well as inanimate entities.
The pivotal concept that is superimposed over all of these highly
semantically rich lexemes is that of movement. Generally speaking, highly
polysemous lexemes demonstrate that the essential factor in man’s shaping
of reality is visual experience, which enables one to perceive phenomena
and comprehend the reality, in the process of which the speakers’ attention
is primarily drawn to an entity which is prominent, which has a particular
quality that makes it stand out and have a greater impact, which is moving,
which attracts attention by its conspicuousness and intensity. What lies at the
core of the system of highly polysemous lexemes in the Serbian language
(based on the SASA Dictionary) are lexemes with concrete semantics., Предметом исследования в данной монографии являются лексемы, которые характеризует весьма широкая полисемантическая
структура. Они рассматриваются на материале опубликованных томов «Словаря сербохорватского литературного и народного языка»
Сербской академии наук («Речник српскохрватског књижевног и народног језика» САНУ). Основные цели исследования – представить совокупность весьма многозначных лексем и на основе анализа материала
ответить на вопрос, существуют ли семантические правила, характерные для лексем с большим количеством значений; установить профиль
многозначной лексемы; установить какие категории действительности
описывают самые многозначные лексемы; выявить словообразовательную структуру лексем данного типа, их этимологические, нормативные
и функционально-стилистические характеристики.
На методологическом плане исследование базируется на аналитическом и описательном методах, методе компонентного анализа, а в
целях предоставления релевантных статистических данных были перечислены лексемы и значения, а также даны сравнительные данные
для нескольких исследуемых источников (Словарь Сербской академии
наук, частотные словари и Корпус современного сербского языка).
Полученные результаты потом сравниваются с результатами схожих
исследований других языков.
Материал для исследования составлает 931 весьма многозначная
лексема из «Словаря сербохорватского литературного и народного языка», которая реализовала не менее 15 значений (включая подзначения).
Анализ проводится на материале трех частей речи – глаголов, существительных и прилагательных, которые больше всех и представлены в
корпусе, в то время как наречия и неполнознаменательные части речи, занимающие незначительную часть нашего корпуса, не были предметом исследования в данной монографии. Исследование показало, что
глаголы занимают примерно 62% материала, существительные примерно 28%, в то время как к многозначным прилагательным относится чуть
меньше 10% проанализированных лексем. Самые многочисленные глагольные лексемы обозначают в первичном значении конкретную динамическую активность, движение, изменение положения в пространстве,
модификацию или преобразование понятия. Из существительных в материале самыми многочисленными являются те, у которых первичное
конкретное, предметное значение в то время как отвлеченные свойства
в основном не высказываются многозначными существительными в
первичном значении. Семантический анализ прилагательных показал,
что преобладают те, обозначающие конкретное физическое свойство,
чаще нежелательное, чем желательное.
Исследование показало, что высокий уровень полисемии характерен для лексики (пра)славянского происхождения с длительной традицией использования. Эти лексемы составляют часть общеславянского
лексического фонда и в других славянских языках они тоже многозначны. Лексика с большим числом значений чаще всего является актуальной и частотной в современном языке и занимает центральное место в
лексической системе сербского языка. Один из выводов, что широкая
полисемантическая структура характерна чаще всего для производных
лексем с приставкой, особенно для приставочных глаголов.
Тематические группы с самым большим числом многозначных
лексем показывают, что в языке больше всего доминируют следующие
категории действительности: динамические активности – изменение
места и положения в пространстве, изменение характеристик понятия,
вообще динамические активности, которые имеют место в окружающем нас мире; предметы в самом широком смысле, которые используются в повседневной жизни, а также части предмета; важные части
человеческого тела, при помощи которых осуществляется несколько
функций, а также явления в связи с телом человека; животные, которые живут в непосредственном окружении человека и важные части их
тела; общие, на первый взгляд заметные качества одушевленных и неодушевленных понятий.
Важнейшим понятием, объединяющим все весьма богатые лексемы на семантическом плане, является движение. Весьма многозначные
лексемы в сущности показывают, что при формировании человеком
действительности, важнейшим фактором является визуальный опыт, посредством которого мы замечаем явления и воспринимаем действительность. При этом внимание говорящих больше всего привлекает то,
что выделяется каким-то свойством, что сильнее действует, что движется и что своей заметностью и интенсивностью привлекает внимание.
Ядро системы весьма многозначной лексики в сербском языке (на базе
данных из «Словаря сербохорватского литературного и народного языка») составляют лексемы с конкретной семантикой., Студија Српски лексички фонд из угла полисемије: глаголи, именице, придеви представља истраживање изразито полисемантичних лексема у српском језику, чији основни део (допуњен и прерађен) чини
докторска дисертација Полисемија српске лексике на корпусу Речника
српскохрватског књижевног и народног језика САНУ, одбрањена 2017.
године на Филолошком факултету у Београду. Део четвртог поглавља (о
квантитативним својствима изразито полисемантичних лексема), седмо
поглавље (посвећено творби изразито полисемантичних лексема), као
и делови потпоглавља посвећених модификативно-трансформативним
глаголима и глаголима перцепције, настала су на основу измењених
и допуњених верзија већ публикованих радова, на шта се указује на
одговарајућим местима у монографији.",
publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ",
title = "Српски лексички фонд из угла полисемије : глаголи, именице, придеви, Serbian Lexical Fund from the Perspective of Polysemy : Verbs, Nouns, Adjectives",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12137"
}
Миланов, Н.. (2021). Српски лексички фонд из угла полисемије : глаголи, именице, придеви. 
Београд : Институт за српски језик САНУ..
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12137
Миланов Н. Српски лексички фонд из угла полисемије : глаголи, именице, придеви. 2021;.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12137 .
Миланов, Наташа, "Српски лексички фонд из угла полисемије : глаголи, именице, придеви" (2021),
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12137 .

О полисемичним глаголима којима се примарно означава перцепција у српском језику : стање у дескриптивном речнику и савременом језику

Миланов, Наташа

(Скопје : Универзитет „Св. Кирил и Методиј“, 2020)

TY  - CONF
AU  - Миланов, Наташа
PY  - 2020
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/12614
AB  - Во овој труд е направена анализа на глаголите од
семантичкото поле за перцепција во српскиот литературен јазик. За целите на
истражувањето, од речникот на српски литературен јазик, ги издвоивме
лексимите кои имаат најмалку пет значења, на кои примарното значење им е
сетилната перцепција. Една од целите ќе биде да се утврди дали состојбата во
речникот одговара со состојбата на современиот јазик, што ќе се провери со
прегледување на одбраните фреквенциски речници со корпусот на современиот
српски јазик.
AB  - The paper analyzes verbs from the descriptive dictionary of Serbian literary
language which primarily refer to sensory perception. For the purpose of the research
perceptual verbs with the archisema “to perceive” in their primary meaning, and with
at least five meanings in their semantic structure, were extracted from the Matica
Srpska Dictionary. The analysis showed that the dictionary data coincides with the
situation in contemporary language and that the sense of sight is dominant when it
comes to verbs of perception. Research has shown a universal conclusion across
languages which tells us that lexemes describing phenomena related to the sense of
sight are dominant lexemes, which are used for the description for other senses and
reality in general.
PB  - Скопје : Универзитет „Св. Кирил и Методиј“
PB  - Скопје : Институт за македонски јазик „Крсте Мисирков“
C3  - Македонскиот јазик – извор на филолошки и на културолошки истражувања
T1  - О полисемичним глаголима којима се примарно означава перцепција у српском језику : стање у дескриптивном речнику и савременом језику
SP  - 253
EP  - 262
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12614
ER  - 
@conference{
author = "Миланов, Наташа",
year = "2020",
abstract = "Во овој труд е направена анализа на глаголите од
семантичкото поле за перцепција во српскиот литературен јазик. За целите на
истражувањето, од речникот на српски литературен јазик, ги издвоивме
лексимите кои имаат најмалку пет значења, на кои примарното значење им е
сетилната перцепција. Една од целите ќе биде да се утврди дали состојбата во
речникот одговара со состојбата на современиот јазик, што ќе се провери со
прегледување на одбраните фреквенциски речници со корпусот на современиот
српски јазик., The paper analyzes verbs from the descriptive dictionary of Serbian literary
language which primarily refer to sensory perception. For the purpose of the research
perceptual verbs with the archisema “to perceive” in their primary meaning, and with
at least five meanings in their semantic structure, were extracted from the Matica
Srpska Dictionary. The analysis showed that the dictionary data coincides with the
situation in contemporary language and that the sense of sight is dominant when it
comes to verbs of perception. Research has shown a universal conclusion across
languages which tells us that lexemes describing phenomena related to the sense of
sight are dominant lexemes, which are used for the description for other senses and
reality in general.",
publisher = "Скопје : Универзитет „Св. Кирил и Методиј“, Скопје : Институт за македонски јазик „Крсте Мисирков“",
journal = "Македонскиот јазик – извор на филолошки и на културолошки истражувања",
title = "О полисемичним глаголима којима се примарно означава перцепција у српском језику : стање у дескриптивном речнику и савременом језику",
pages = "253-262",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12614"
}
Миланов, Н.. (2020). О полисемичним глаголима којима се примарно означава перцепција у српском језику : стање у дескриптивном речнику и савременом језику. in Македонскиот јазик – извор на филолошки и на културолошки истражувања
Скопје : Универзитет „Св. Кирил и Методиј“., 253-262.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12614
Миланов Н. О полисемичним глаголима којима се примарно означава перцепција у српском језику : стање у дескриптивном речнику и савременом језику. in Македонскиот јазик – извор на филолошки и на културолошки истражувања. 2020;:253-262.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12614 .
Миланов, Наташа, "О полисемичним глаголима којима се примарно означава перцепција у српском језику : стање у дескриптивном речнику и савременом језику" in Македонскиот јазик – извор на филолошки и на културолошки истражувања (2020):253-262,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12614 .

О квантитативним својствима везаним за полисемију лексема у тезаурусном речнику српског језика

Миланов, Наташа М.

(Никшић : Филолошки факултет, 2020)

TY  - JOUR
AU  - Миланов, Наташа М.
PY  - 2020
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/9933
AB  - In this paper, we examined the quantitative characteristics of lexemes in the largest
descriptive dictionary of the Serbian language, The Dictionary of the Serbian Academy. As
extremely polysemic we considered lexemes that realized at least 15 meanings (primary
and secondary). In order to estimate the number of monosemic lexemes, we examined three
selected volumes of The Dictionary of the Serbian Academy (IV, XV and XX) and found
that the vast majority of lexemes in the Serbian language are monosemic. Furthermore, the
analysis showed that only about 0.4% of Serbian lexemes are highly polysemic. One of our
tasks was to determine the distribution of such lexemes according to the published volumes
of the Dictionary. It has been shown that it varies in different dictionary volumes, but also
that the result has to do with the structure of the lexemes that are processed in a given volume.
A large number of highly polysemic lexemes are contained in volumes in which the
lexemes are formed by the productive prefixes za-, na-, o-, od-, po-. Also, we have found
that, when it comes to the number of extremely polysemic lexemes, there’s a similar condition
in other languages.
AB  - Предмет рада је да се истражи удео лексема које имају изразито велики
број значења у укупном фонду лексема забележених у највећем дескриптивном
речнику српског језика, Речнику САНУ. Изузетно полисемичним сматраћемо
оне лексеме које су у овом речнику реализовале најмање 15 значења или нијанси
значења, те ћемо утврдити дистрибуцију овако издвојених лексема по објављеним томовима Речника. Циљ рада је да се на основу података о броју изузетно
полисемичних лексема и њихових значења у највећем дескриптивном речнику
српског језика допринесе осветљавању питања анализе квантитативих карактеристика лексичког система српског језика.
PB  - Никшић : Филолошки факултет
PB  - Београд : Научно друштво за неговање и проучавање српског језика
PB  - Београд : Филолошки факултет
T2  - Српски језик
T1  - О квантитативним својствима везаним за полисемију лексема у тезаурусном речнику српског језика
T1  - The Quantitative Properties of Polyse Mic Lexemes in the Thesaurus Dictionary of Serbian Language
VL  - 25
DO  - 10.18485/sj.2020.25.1.21
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9933
ER  - 
@article{
author = "Миланов, Наташа М.",
year = "2020",
abstract = "In this paper, we examined the quantitative characteristics of lexemes in the largest
descriptive dictionary of the Serbian language, The Dictionary of the Serbian Academy. As
extremely polysemic we considered lexemes that realized at least 15 meanings (primary
and secondary). In order to estimate the number of monosemic lexemes, we examined three
selected volumes of The Dictionary of the Serbian Academy (IV, XV and XX) and found
that the vast majority of lexemes in the Serbian language are monosemic. Furthermore, the
analysis showed that only about 0.4% of Serbian lexemes are highly polysemic. One of our
tasks was to determine the distribution of such lexemes according to the published volumes
of the Dictionary. It has been shown that it varies in different dictionary volumes, but also
that the result has to do with the structure of the lexemes that are processed in a given volume.
A large number of highly polysemic lexemes are contained in volumes in which the
lexemes are formed by the productive prefixes za-, na-, o-, od-, po-. Also, we have found
that, when it comes to the number of extremely polysemic lexemes, there’s a similar condition
in other languages., Предмет рада је да се истражи удео лексема које имају изразито велики
број значења у укупном фонду лексема забележених у највећем дескриптивном
речнику српског језика, Речнику САНУ. Изузетно полисемичним сматраћемо
оне лексеме које су у овом речнику реализовале најмање 15 значења или нијанси
значења, те ћемо утврдити дистрибуцију овако издвојених лексема по објављеним томовима Речника. Циљ рада је да се на основу података о броју изузетно
полисемичних лексема и њихових значења у највећем дескриптивном речнику
српског језика допринесе осветљавању питања анализе квантитативих карактеристика лексичког система српског језика.",
publisher = "Никшић : Филолошки факултет, Београд : Научно друштво за неговање и проучавање српског језика, Београд : Филолошки факултет",
journal = "Српски језик",
title = "О квантитативним својствима везаним за полисемију лексема у тезаурусном речнику српског језика, The Quantitative Properties of Polyse Mic Lexemes in the Thesaurus Dictionary of Serbian Language",
volume = "25",
doi = "10.18485/sj.2020.25.1.21",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9933"
}
Миланов, Н. М.. (2020). О квантитативним својствима везаним за полисемију лексема у тезаурусном речнику српског језика. in Српски језик
Никшић : Филолошки факултет., 25.
https://doi.org/10.18485/sj.2020.25.1.21
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9933
Миланов НМ. О квантитативним својствима везаним за полисемију лексема у тезаурусном речнику српског језика. in Српски језик. 2020;25.
doi:10.18485/sj.2020.25.1.21
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9933 .
Миланов, Наташа М., "О квантитативним својствима везаним за полисемију лексема у тезаурусном речнику српског језика" in Српски језик, 25 (2020),
https://doi.org/10.18485/sj.2020.25.1.21 .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9933 .

Посуде и предмети са различитим наменама у исхрани у селу Богатић код Ваљева

Миланов, Наташа

(Нови Сад : Матица Српска, 2020)

TY  - JOUR
AU  - Миланов, Наташа
PY  - 2020
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/9506
AB  - У раду
се на основу
лексичко-
семантичке
анализе
представља
лексика
која
означава
предмете
за припрему
и држање
хране
у селу
Богатић
код Ваљева.
Уз лексеме
ће бити
дати
и
изводи
из транскрипата
на основу
којих
се може
сагледати
функција
анализиране
лексике
у етнографском
и социјалном
контексту.
На основу
разматрања
моћи
ће да се изведе
закључак
и о томе
да ли је анализирана
лексика
домаћег
порекла
или има и позајмљеница.
AB  - Based on the lexical-semantic analysis, the paper presents a lexicon
that identifies food preparation and storage items in the village of Bogatić
near Valjevo. After analyzing the lexemes, it was concluded that
there is a relatively rich and diverse set of names in this small areal. The
names can be of domestic, foreign, and mostly Turkish origin. Also,
having in mind the formal side, the lexemes of this thematic group consist of mostly one word, while the first part of the multi-word lexemes
describes the material of which the object is made (plekani tanjir)
or the appearance of the realities that the lexeme nominates (tučana
šerpa sa tri noge). Common names often have multiple variants, obtained
by the suffixation of a motive word, which usually differentiates dishes
of the same type in terms of size (eg. bure, burić, burence). The analyzed
lexemes are mostly found in other territories of the Serbian-speaking
area, but there are some that have not been recorded elsewhere (eg.
polukila, čugica) or have been recorded with a different meaning (eg.
stublina).
PB  - Нови Сад : Матица Српска
T2  - Из лексике становања у Ваљевској Подгорини : Етнолингвистички огледи
T1  - Посуде и предмети са различитим наменама у исхрани у селу Богатић код Ваљева
T1  - Dishes and Objects with Different Nutrition Purposes in the Village of Bogatić near Valjevo
SP  - 95
EP  - 108
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9506
ER  - 
@article{
author = "Миланов, Наташа",
year = "2020",
abstract = "У раду
се на основу
лексичко-
семантичке
анализе
представља
лексика
која
означава
предмете
за припрему
и држање
хране
у селу
Богатић
код Ваљева.
Уз лексеме
ће бити
дати
и
изводи
из транскрипата
на основу
којих
се може
сагледати
функција
анализиране
лексике
у етнографском
и социјалном
контексту.
На основу
разматрања
моћи
ће да се изведе
закључак
и о томе
да ли је анализирана
лексика
домаћег
порекла
или има и позајмљеница., Based on the lexical-semantic analysis, the paper presents a lexicon
that identifies food preparation and storage items in the village of Bogatić
near Valjevo. After analyzing the lexemes, it was concluded that
there is a relatively rich and diverse set of names in this small areal. The
names can be of domestic, foreign, and mostly Turkish origin. Also,
having in mind the formal side, the lexemes of this thematic group consist of mostly one word, while the first part of the multi-word lexemes
describes the material of which the object is made (plekani tanjir)
or the appearance of the realities that the lexeme nominates (tučana
šerpa sa tri noge). Common names often have multiple variants, obtained
by the suffixation of a motive word, which usually differentiates dishes
of the same type in terms of size (eg. bure, burić, burence). The analyzed
lexemes are mostly found in other territories of the Serbian-speaking
area, but there are some that have not been recorded elsewhere (eg.
polukila, čugica) or have been recorded with a different meaning (eg.
stublina).",
publisher = "Нови Сад : Матица Српска",
journal = "Из лексике становања у Ваљевској Подгорини : Етнолингвистички огледи",
title = "Посуде и предмети са различитим наменама у исхрани у селу Богатић код Ваљева, Dishes and Objects with Different Nutrition Purposes in the Village of Bogatić near Valjevo",
pages = "95-108",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9506"
}
Миланов, Н.. (2020). Посуде и предмети са различитим наменама у исхрани у селу Богатић код Ваљева. in Из лексике становања у Ваљевској Подгорини : Етнолингвистички огледи
Нови Сад : Матица Српска., 95-108.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9506
Миланов Н. Посуде и предмети са различитим наменама у исхрани у селу Богатић код Ваљева. in Из лексике становања у Ваљевској Подгорини : Етнолингвистички огледи. 2020;:95-108.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9506 .
Миланов, Наташа, "Посуде и предмети са различитим наменама у исхрани у селу Богатић код Ваљева" in Из лексике становања у Ваљевској Подгорини : Етнолингвистички огледи (2020):95-108,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9506 .

Прилог опису семантике придева празан

Миланов, Наташа М.

(Београд : Институт за српски језик САНУ, 2019)

TY  - JOUR
AU  - Миланов, Наташа М.
PY  - 2019
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10279
AB  - Работа занимается описанием некоторых семантических свойств
прилагательного празан. Это прилагательное по данным в литературе
относится к каритивным лексемам, выражающим отсутствие, недостаток чего-н, в чем-н. В работе указывается на весьма развитую семантику этого прилагательного и на некоторые словообразовательно
самые продуктивные значения – значение нежелательного духовного свойства человека и его социального статуса. Примеры употребления
подобраны из материала РСАНУ. Анализ так же показывает, что прилагательное празан в сербском языке представляет собой каритив par
excellence, и что численность синонимов, между прочим, подтверждается его предельной многозначностью.
AB  - У раду се указује на неке семантичке карактеристике придева празан.
Овај придев се сврстава у групу лексема којима се означава одсуство, недостатак нечега, а за које се у литератури среће назив каритивне лексеме. Циљ
рада је да се укаже на изузетно разуђену семантику овог придева и на нека
творбено најпродуктивнија значења (а то су она којима се описује духовно
својство човека или његов социјални статус), на примерима које даје обимна грађа за РСАНУ. У тексту се указује и на неке деривате и синониме овог
придева.
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
T2  - Наш језик
T1  - Прилог опису семантике придева празан
T1  - К вопросу об описании семантики прилагательного празан
SP  - 449
EP  - 456
VL  - 50
IS  - 2
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10279
ER  - 
@article{
author = "Миланов, Наташа М.",
year = "2019",
abstract = "Работа занимается описанием некоторых семантических свойств
прилагательного празан. Это прилагательное по данным в литературе
относится к каритивным лексемам, выражающим отсутствие, недостаток чего-н, в чем-н. В работе указывается на весьма развитую семантику этого прилагательного и на некоторые словообразовательно
самые продуктивные значения – значение нежелательного духовного свойства человека и его социального статуса. Примеры употребления
подобраны из материала РСАНУ. Анализ так же показывает, что прилагательное празан в сербском языке представляет собой каритив par
excellence, и что численность синонимов, между прочим, подтверждается его предельной многозначностью., У раду се указује на неке семантичке карактеристике придева празан.
Овај придев се сврстава у групу лексема којима се означава одсуство, недостатак нечега, а за које се у литератури среће назив каритивне лексеме. Циљ
рада је да се укаже на изузетно разуђену семантику овог придева и на нека
творбено најпродуктивнија значења (а то су она којима се описује духовно
својство човека или његов социјални статус), на примерима које даје обимна грађа за РСАНУ. У тексту се указује и на неке деривате и синониме овог
придева.",
publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ",
journal = "Наш језик",
title = "Прилог опису семантике придева празан, К вопросу об описании семантики прилагательного празан",
pages = "449-456",
volume = "50",
number = "2",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10279"
}
Миланов, Н. М.. (2019). Прилог опису семантике придева празан. in Наш језик
Београд : Институт за српски језик САНУ., 50(2), 449-456.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10279
Миланов НМ. Прилог опису семантике придева празан. in Наш језик. 2019;50(2):449-456.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10279 .
Миланов, Наташа М., "Прилог опису семантике придева празан" in Наш језик, 50, no. 2 (2019):449-456,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10279 .

Зборник неодржаног конгреса у Београду (1939)

Миланов, Наташа

(Београд : Савез славистичких друштава Србије, 2018)

TY  - CHAP
AU  - Миланов, Наташа
PY  - 2018
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/13108
AB  - У свету славистике све донедавно била је мало позната
чињеница да је у саставу Трећег, неодржаног међународног
конгреса слависта у Београду, 1939. године, штампано пет свезака материјала који су садржавали детаљне резимее реферата
учесника Трећег конгреса, као и друге списе који су пратили
Конгрес.
PB  - Београд : Савез славистичких друштава Србије
T2  - Стазама славистике : зборник радова објављених у Политици у циклусу У сусрет Конгресу слависта, фебруар–август 2018.
T1  - Зборник неодржаног конгреса у Београду (1939)
SP  - 35
EP  - 38
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13108
ER  - 
@inbook{
author = "Миланов, Наташа",
year = "2018",
abstract = "У свету славистике све донедавно била је мало позната
чињеница да је у саставу Трећег, неодржаног међународног
конгреса слависта у Београду, 1939. године, штампано пет свезака материјала који су садржавали детаљне резимее реферата
учесника Трећег конгреса, као и друге списе који су пратили
Конгрес.",
publisher = "Београд : Савез славистичких друштава Србије",
journal = "Стазама славистике : зборник радова објављених у Политици у циклусу У сусрет Конгресу слависта, фебруар–август 2018.",
booktitle = "Зборник неодржаног конгреса у Београду (1939)",
pages = "35-38",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13108"
}
Миланов, Н.. (2018). Зборник неодржаног конгреса у Београду (1939). in Стазама славистике : зборник радова објављених у Политици у циклусу У сусрет Конгресу слависта, фебруар–август 2018.
Београд : Савез славистичких друштава Србије., 35-38.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13108
Миланов Н. Зборник неодржаног конгреса у Београду (1939). in Стазама славистике : зборник радова објављених у Политици у циклусу У сусрет Конгресу слависта, фебруар–август 2018.. 2018;:35-38.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13108 .
Миланов, Наташа, "Зборник неодржаног конгреса у Београду (1939)" in Стазама славистике : зборник радова објављених у Политици у циклусу У сусрет Конгресу слависта, фебруар–август 2018. (2018):35-38,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13108 .

Фразеолошки речници

Вуловић, Наташа; Миланов, Наташа

(Београд : Савез славистичких друштава Србије, 2018)

TY  - CHAP
AU  - Вуловић, Наташа
AU  - Миланов, Наташа
PY  - 2018
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/7227
PB  - Београд : Савез славистичких друштава Србије
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
T2  - Српска лексикографија од Вука до данас
T1  - Фразеолошки речници
T1  - Фразеологические словари
SP  - 205
EP  - 213
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7227
ER  - 
@inbook{
author = "Вуловић, Наташа and Миланов, Наташа",
year = "2018",
publisher = "Београд : Савез славистичких друштава Србије, Београд : Српска академија наука и уметности",
journal = "Српска лексикографија од Вука до данас",
booktitle = "Фразеолошки речници, Фразеологические словари",
pages = "205-213",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7227"
}
Вуловић, Н.,& Миланов, Н.. (2018). Фразеолошки речници. in Српска лексикографија од Вука до данас
Београд : Савез славистичких друштава Србије., 205-213.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7227
Вуловић Н, Миланов Н. Фразеолошки речници. in Српска лексикографија од Вука до данас. 2018;:205-213.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7227 .
Вуловић, Наташа, Миланов, Наташа, "Фразеолошки речници" in Српска лексикографија од Вука до данас (2018):205-213,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7227 .

Лексикографија српског књижевног језика - лексикографски програм у Матици српској

Ивановић, Ненад Б.; Миланов, Наташа М.

(Београд : Савез славистичких друштава Србије, 2018)

TY  - CHAP
AU  - Ивановић, Ненад Б.
AU  - Миланов, Наташа М.
PY  - 2018
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/4909
AB  - У раду се обрађују историјски и лексикографски аспекти програма израде речника у Матици српској.
PB  - Београд : Савез славистичких друштава Србије
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
T2  - Српска лексикографија од Вука до данас : каталог изложбе
T1  - Лексикографија српског књижевног језика - лексикографски програм у Матици српској
SP  - 83
EP  - 95
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4909
ER  - 
@inbook{
author = "Ивановић, Ненад Б. and Миланов, Наташа М.",
year = "2018",
abstract = "У раду се обрађују историјски и лексикографски аспекти програма израде речника у Матици српској.",
publisher = "Београд : Савез славистичких друштава Србије, Београд : Српска академија наука и уметности",
journal = "Српска лексикографија од Вука до данас : каталог изложбе",
booktitle = "Лексикографија српског књижевног језика - лексикографски програм у Матици српској",
pages = "83-95",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4909"
}
Ивановић, Н. Б.,& Миланов, Н. М.. (2018). Лексикографија српског књижевног језика - лексикографски програм у Матици српској. in Српска лексикографија од Вука до данас : каталог изложбе
Београд : Савез славистичких друштава Србије., 83-95.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4909
Ивановић НБ, Миланов НМ. Лексикографија српског књижевног језика - лексикографски програм у Матици српској. in Српска лексикографија од Вука до данас : каталог изложбе. 2018;:83-95.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4909 .
Ивановић, Ненад Б., Миланов, Наташа М., "Лексикографија српског књижевног језика - лексикографски програм у Матици српској" in Српска лексикографија од Вука до данас : каталог изложбе (2018):83-95,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4909 .

Полисемија српске лексике на корпусу Речника српскохрватског књижевног и народног језика САНУ

Миланов, Наташа М.

(Београд : Филолошки факултет Универзитета у Београду, 2017)

TY  - THES
AU  - Миланов, Наташа М.
PY  - 2017
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/1236
AB  - Предмет истраживања су лексеме које карактерише веома разуђена полисемантичка структура, а добијене су на основу грађе коју чине досад објављени томови Речника српскохрватског књижевног и народног језика САНУ (РСАНУ). Основни циљеви овог истраживања су следећи: да се представи инвентар ових лексема и на основу анализе грађе одговори на питање постоје ли семантичке законитости које карактеришу лексику са великим бројем значења; да се успостави профил полисемичне лексеме; да се утврди које категорије стварности описују семантички најразуђеније лексеме. 
Истраживање се методолошки ослања на аналитичку и дескриптивну методу, методу компоненцијалне анализе, а у циљу давања релевантних статистичких података пребројаване су лексеме и значења и давани су упоредни подаци за више испитиваних извора (РСАНУ, фреквенцијске речнике и Корпус). 
Материјал за истраживање чини 825 изузетно полисемичних лексема које су у РСАНУ реализовале најмање петнаест значења (са укљученим подзначењима). Анализа је показала да променљиве речи чине око 97% грађе (од чега именице и глаголи заузимају чак 87% грађе, а придеви нешто мање од 10%). Најбројније, глаголске лексеме одликује чињеница да најчешће означавају конкретну диманичну активност, кретање, промену положаја у простору, модификацију или трансформацију појма. Од именица из грађе најбројније су оне са конкретним, предметним значењем, док се апстрактна својства најчешће не исказују изузетно полисемичним именицама. Семантичка анализа придева показала је да су доминантни они који означавају конкретно физичко својство, чешће непожељно него пожељно. 
Истраживање је показало да је изузетна полисемичност карактеристична за лексику (пра)словенског порекла, са дугом традицијом коришћења. То су лексеме које чине део општесловенског лексичког фонда и које су и у другим словенским језицима полисемичне. Такође, лексика са великим бројем значења је актуелна у савременом језику, фреквентна и заузима централно место у лексичком систему српског језика. Један од закључака је и да је разуђена полисемантичка структура најчешће одлика изведених, префиксираних лексема, посебно префиксираних глагола. 
Тематске групе са највећим бројем полисемичних лексема показују да су у језику најдоминантније следеће категорије стварности: 
- динамичне активности – мењање места и положаја у простору, мењање карактеристика појма, уопште динамичне активности које се одигравају у свету који нас окружује, 
- предмети у најширем смислу који се користе у свакодневном животу, као и делови предмета, 
- важни делови тела човека којима се најчешће обавља и више функција, као и појаве у вези са његовим телом, 
- животиње које живе у човековом непосредном окружењу и важни делови њиховог тела, 
- опште, на први поглед уочљиве особине живих бића, као и неживих појмова. 
Најважнији појам за који се може рећи да обједињује све изузетно семантички богате лексеме је покрет. Генерално гледајући, изузетно полисемичне лексеме показују да је приликом човековог обликовања стварности најважнији фактор визуелно искуство преко кога запажамо појаве и разумевамо стварност. Притом, пажњу говорникâ више привлачи оно што се издваја, истиче неким својством и што на њега јаче делује, што се креће, што својом упадљивошћу и интензивношћу привлачи пажњу. Језгро система изузетно полисемичних лексема, према РСАНУ, чине лексеме конкретне семантике.
AB  - This thesis deals with lexemes characterized by a very diversified polysemic structure. They were obtained based on the material from the published volumes of the Dictionary of the Serbian Academy. The main goals of this research are the following: to present an inventory of these lexemes and to answer the question, as a result of analysis, whether there are any semantic regularities regarding highly polysemous lexis; to set up a profile of a polysemous lexeme; to define the categories of reality described by semantically most diversified lexemes. 
In terms of methodology, this research relies on analytical and descriptive method, the componential analysis method, and with the aim of providing relevant statistical data lexemes and meanings were counted and information pertinent to them was cross-referenced with several investigated sources (Dictionary of the Serbian Academy, frequency dictionaries and Corpus).
Research corpus is comprised of 825 highly polysemous lexemes which are noted in the Dictionary of the Serbian Academy with at least 15 meanings (submeanings included). Our analysis showed that content words make up around 97% of the corpus material (out of which nouns and verbs take up as much as 87% of the corpus, and adjectives slightly less than 10%). The most numerous, verbal lexemes are characterized by the fact that they mainly denote a specific dynamic activity, movement, change of position in space, and modification or transformation of an entity. Among nouns from the corpus, those with a concrete, literal meaning represent the majority, while the abstract features are for the most part not expressed by highly polysemous nouns. Semantic analysis of adjectives showed that the dominant ones are those which denote a concrete physical quality, negative rather than positive. 
The research has shown that high polysemousness is typical of lexis of (pre-)Slavic origin, with a long-standing tradition of usage. Those are the lexemes that belong to the pan-Slavic lexical fund and that are polysemous in other Slavic languages, as well. Moreover, lexis with a great number of meanings is current in the contemporary language, it is frequent and holds a central place in the lexical system of Serbian. One of the conclusions drawn from the analysis is that highly polysemous lexis is predominantly represented by derived, prefixed lexemes, especially prefixed verbs. 
Thematic groups with the greatest number of polysemous lexemes demonstrate that the most dominant categories of reality in language are the following: 
- dynamic activities – change of place and position in space, change of features of an entity, dynamic activities in general that take place in the world around us, 
- objects in the broadest sense, those used in everyday life, as well as parts of objects 
- prominent human body parts, which are mostly used for several functions, as well as things that happen in relation to the body,
- animals that live in man’s immediate surroundings and their prominent body parts, 
- general, conspicuous features of animate, as well as inanimate entities.  
The most significant concept that can be said to encompass all semantically rich lexemes is that of movement. Generally speaking, highly polysemous lexemes show that the most important factor in man’s shaping of reality is the visual experience by way of which we perceive events and understand the reality. Furthermore, the speakers’ attention is primarily drawn by entities whose features make them stand out and by entities which have greater impact, which are moving, which attract attention by their high conspicuousness and intensity. The core of the highly polysemous lexemes’ system, according to the Dictionary of the Serbian Academy, contains lexemes that have concrete meanings.
PB  - Београд : Филолошки факултет Универзитета у Београду
T1  - Полисемија српске лексике на корпусу Речника српскохрватског књижевног и народног језика САНУ
T1  - The polysemy of serbian lexis in the Dictionary of the Serbian academy
T1  - Многозначность сербской лексике на материале Словаря Сербской академии наук и исскуств
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_1236
ER  - 
@phdthesis{
author = "Миланов, Наташа М.",
year = "2017",
abstract = "Предмет истраживања су лексеме које карактерише веома разуђена полисемантичка структура, а добијене су на основу грађе коју чине досад објављени томови Речника српскохрватског књижевног и народног језика САНУ (РСАНУ). Основни циљеви овог истраживања су следећи: да се представи инвентар ових лексема и на основу анализе грађе одговори на питање постоје ли семантичке законитости које карактеришу лексику са великим бројем значења; да се успостави профил полисемичне лексеме; да се утврди које категорије стварности описују семантички најразуђеније лексеме. 
Истраживање се методолошки ослања на аналитичку и дескриптивну методу, методу компоненцијалне анализе, а у циљу давања релевантних статистичких података пребројаване су лексеме и значења и давани су упоредни подаци за више испитиваних извора (РСАНУ, фреквенцијске речнике и Корпус). 
Материјал за истраживање чини 825 изузетно полисемичних лексема које су у РСАНУ реализовале најмање петнаест значења (са укљученим подзначењима). Анализа је показала да променљиве речи чине око 97% грађе (од чега именице и глаголи заузимају чак 87% грађе, а придеви нешто мање од 10%). Најбројније, глаголске лексеме одликује чињеница да најчешће означавају конкретну диманичну активност, кретање, промену положаја у простору, модификацију или трансформацију појма. Од именица из грађе најбројније су оне са конкретним, предметним значењем, док се апстрактна својства најчешће не исказују изузетно полисемичним именицама. Семантичка анализа придева показала је да су доминантни они који означавају конкретно физичко својство, чешће непожељно него пожељно. 
Истраживање је показало да је изузетна полисемичност карактеристична за лексику (пра)словенског порекла, са дугом традицијом коришћења. То су лексеме које чине део општесловенског лексичког фонда и које су и у другим словенским језицима полисемичне. Такође, лексика са великим бројем значења је актуелна у савременом језику, фреквентна и заузима централно место у лексичком систему српског језика. Један од закључака је и да је разуђена полисемантичка структура најчешће одлика изведених, префиксираних лексема, посебно префиксираних глагола. 
Тематске групе са највећим бројем полисемичних лексема показују да су у језику најдоминантније следеће категорије стварности: 
- динамичне активности – мењање места и положаја у простору, мењање карактеристика појма, уопште динамичне активности које се одигравају у свету који нас окружује, 
- предмети у најширем смислу који се користе у свакодневном животу, као и делови предмета, 
- важни делови тела човека којима се најчешће обавља и више функција, као и појаве у вези са његовим телом, 
- животиње које живе у човековом непосредном окружењу и важни делови њиховог тела, 
- опште, на први поглед уочљиве особине живих бића, као и неживих појмова. 
Најважнији појам за који се може рећи да обједињује све изузетно семантички богате лексеме је покрет. Генерално гледајући, изузетно полисемичне лексеме показују да је приликом човековог обликовања стварности најважнији фактор визуелно искуство преко кога запажамо појаве и разумевамо стварност. Притом, пажњу говорникâ више привлачи оно што се издваја, истиче неким својством и што на њега јаче делује, што се креће, што својом упадљивошћу и интензивношћу привлачи пажњу. Језгро система изузетно полисемичних лексема, према РСАНУ, чине лексеме конкретне семантике., This thesis deals with lexemes characterized by a very diversified polysemic structure. They were obtained based on the material from the published volumes of the Dictionary of the Serbian Academy. The main goals of this research are the following: to present an inventory of these lexemes and to answer the question, as a result of analysis, whether there are any semantic regularities regarding highly polysemous lexis; to set up a profile of a polysemous lexeme; to define the categories of reality described by semantically most diversified lexemes. 
In terms of methodology, this research relies on analytical and descriptive method, the componential analysis method, and with the aim of providing relevant statistical data lexemes and meanings were counted and information pertinent to them was cross-referenced with several investigated sources (Dictionary of the Serbian Academy, frequency dictionaries and Corpus).
Research corpus is comprised of 825 highly polysemous lexemes which are noted in the Dictionary of the Serbian Academy with at least 15 meanings (submeanings included). Our analysis showed that content words make up around 97% of the corpus material (out of which nouns and verbs take up as much as 87% of the corpus, and adjectives slightly less than 10%). The most numerous, verbal lexemes are characterized by the fact that they mainly denote a specific dynamic activity, movement, change of position in space, and modification or transformation of an entity. Among nouns from the corpus, those with a concrete, literal meaning represent the majority, while the abstract features are for the most part not expressed by highly polysemous nouns. Semantic analysis of adjectives showed that the dominant ones are those which denote a concrete physical quality, negative rather than positive. 
The research has shown that high polysemousness is typical of lexis of (pre-)Slavic origin, with a long-standing tradition of usage. Those are the lexemes that belong to the pan-Slavic lexical fund and that are polysemous in other Slavic languages, as well. Moreover, lexis with a great number of meanings is current in the contemporary language, it is frequent and holds a central place in the lexical system of Serbian. One of the conclusions drawn from the analysis is that highly polysemous lexis is predominantly represented by derived, prefixed lexemes, especially prefixed verbs. 
Thematic groups with the greatest number of polysemous lexemes demonstrate that the most dominant categories of reality in language are the following: 
- dynamic activities – change of place and position in space, change of features of an entity, dynamic activities in general that take place in the world around us, 
- objects in the broadest sense, those used in everyday life, as well as parts of objects 
- prominent human body parts, which are mostly used for several functions, as well as things that happen in relation to the body,
- animals that live in man’s immediate surroundings and their prominent body parts, 
- general, conspicuous features of animate, as well as inanimate entities.  
The most significant concept that can be said to encompass all semantically rich lexemes is that of movement. Generally speaking, highly polysemous lexemes show that the most important factor in man’s shaping of reality is the visual experience by way of which we perceive events and understand the reality. Furthermore, the speakers’ attention is primarily drawn by entities whose features make them stand out and by entities which have greater impact, which are moving, which attract attention by their high conspicuousness and intensity. The core of the highly polysemous lexemes’ system, according to the Dictionary of the Serbian Academy, contains lexemes that have concrete meanings.",
publisher = "Београд : Филолошки факултет Универзитета у Београду",
title = "Полисемија српске лексике на корпусу Речника српскохрватског књижевног и народног језика САНУ, The polysemy of serbian lexis in the Dictionary of the Serbian academy, Многозначность сербской лексике на материале Словаря Сербской академии наук и исскуств",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_1236"
}
Миланов, Н. М.. (2017). Полисемија српске лексике на корпусу Речника српскохрватског књижевног и народног језика САНУ. 
Београд : Филолошки факултет Универзитета у Београду..
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_1236
Миланов НМ. Полисемија српске лексике на корпусу Речника српскохрватског књижевног и народног језика САНУ. 2017;.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_1236 .
Миланов, Наташа М., "Полисемија српске лексике на корпусу Речника српскохрватског књижевног и народног језика САНУ" (2017),
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_1236 .

О глаголима ићи и падати као семантички најбогатијим глаголима кретања у српском језику

Миланов, Наташа

(Бања Лука : Филолошки факултет, 2016)

TY  - JOUR
AU  - Миланов, Наташа
PY  - 2016
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/13354
AB  - У раду се на грађи из Речника САНУ анализирају семантички најбогатији глаголи са значењем контролисаног, односно неконтролисаног
кретања у српском језику – ићи и падати. Циљ рада је да се представе најважнија
обележја семантички најбогатијих глагола, да се утврди њихов семантички
потенцијал, као и да се установе разлози за њихову изузетну семантичку
разуђеност.
AB  - This paper analyses the polysemic motion verbs to go and to fall in the Serbian language. The analysis showed that these verbs have an important position in the class of verbs within the Serbian language. They denote one of the most important and most widespread phenomena in the world around us — area movement, with its dominant meaning — controlled movement. Aspects of reality, which have an important role in the functioning of the world, are the movements of living creatures, objects and materials. The dominant lexeme in the class of motion verbs is the verb to go which is widely used (for naming real and imaginary movements, spreading, expansion, etc.). This verb is not marked in terms of intensity, speed and the direction of movement so it can replace many motion verbs with specific meanings. Unlike this verb, the verb to fall implies a movement from a higher to a lower position, which takes place unintentionally, without a conscious agent action. However, this verb has the largest number of meanings because of the connotative values in its polysemantic structure which move from the positive and desirable to the negative value.
PB  - Бања Лука : Филолошки факултет
T2  - Филолог – часопис за језик, књижевност и културу
T1  - О глаголима ићи и падати као семантички најбогатијим глаголима кретања у српском језику
T1  - Polysemic Motion Verbs To Go and To Fall in the Serbian Language
SP  - 44
EP  - 56
VL  - 7
IS  - 13
DO  - 10.21618/fil1613044m
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13354
ER  - 
@article{
author = "Миланов, Наташа",
year = "2016",
abstract = "У раду се на грађи из Речника САНУ анализирају семантички најбогатији глаголи са значењем контролисаног, односно неконтролисаног
кретања у српском језику – ићи и падати. Циљ рада је да се представе најважнија
обележја семантички најбогатијих глагола, да се утврди њихов семантички
потенцијал, као и да се установе разлози за њихову изузетну семантичку
разуђеност., This paper analyses the polysemic motion verbs to go and to fall in the Serbian language. The analysis showed that these verbs have an important position in the class of verbs within the Serbian language. They denote one of the most important and most widespread phenomena in the world around us — area movement, with its dominant meaning — controlled movement. Aspects of reality, which have an important role in the functioning of the world, are the movements of living creatures, objects and materials. The dominant lexeme in the class of motion verbs is the verb to go which is widely used (for naming real and imaginary movements, spreading, expansion, etc.). This verb is not marked in terms of intensity, speed and the direction of movement so it can replace many motion verbs with specific meanings. Unlike this verb, the verb to fall implies a movement from a higher to a lower position, which takes place unintentionally, without a conscious agent action. However, this verb has the largest number of meanings because of the connotative values in its polysemantic structure which move from the positive and desirable to the negative value.",
publisher = "Бања Лука : Филолошки факултет",
journal = "Филолог – часопис за језик, књижевност и културу",
title = "О глаголима ићи и падати као семантички најбогатијим глаголима кретања у српском језику, Polysemic Motion Verbs To Go and To Fall in the Serbian Language",
pages = "44-56",
volume = "7",
number = "13",
doi = "10.21618/fil1613044m",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13354"
}
Миланов, Н.. (2016). О глаголима ићи и падати као семантички најбогатијим глаголима кретања у српском језику. in Филолог – часопис за језик, књижевност и културу
Бања Лука : Филолошки факултет., 7(13), 44-56.
https://doi.org/10.21618/fil1613044m
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13354
Миланов Н. О глаголима ићи и падати као семантички најбогатијим глаголима кретања у српском језику. in Филолог – часопис за језик, књижевност и културу. 2016;7(13):44-56.
doi:10.21618/fil1613044m
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13354 .
Миланов, Наташа, "О глаголима ићи и падати као семантички најбогатијим глаголима кретања у српском језику" in Филолог – часопис за језик, књижевност и културу, 7, no. 13 (2016):44-56,
https://doi.org/10.21618/fil1613044m .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13354 .

О значењима лексема ватра и огањ у српском језику

Миланов, Наташа

(Niš : Filozofski fakultet, 2016)

TY  - CONF
AU  - Миланов, Наташа
PY  - 2016
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/12454
AB  - This paper analyzes the structure of the polysemantic nouns vatra and oganj and
their polysemic derivatives (vatren, ognjen, ognjevit, ognjište). Due to their rich
polysemantic and derivational structures, the lexemes vatra and oganj are parts of the
lexicon which occupies a central place in the lexical system of the Serbian language.
The results of the study show that the semantical varying of the nouns vatra and oganj
create a variety of concepts, both physical and spiritual – vatra and oganj are names
used to denote the weather, weapons, diseases, spiritual qualities of man, feelings,
physical characteristics of animals, etc. Semantically scattered derivatives of the nouns
vatra and oganj form their polysemantic structures based upon the nouns from which
they were derived.
AB  - У раду ће бити анализиране полисемантичке структуре именица ватра
и огањ и њихових полисемичних деривата (ватрен, огњен, огњевит, огњиште).
На основу анализе покушаћемо да утврдимо семантички потенцијал анализираних лексема. Испитаћемо које су семе у семантичкој структури ових лексема
најпродуктивније, а које су слабије активне, али и утврдити начин на који говорници концептуализују ватру.
PB  - Niš : Filozofski fakultet
C3  - Jezik, književnost, značenje. Jezička istraživanja : zbornik radova
T1  - О значењима лексема ватра и огањ у српском језику
T1  - On the Meaning of the Noun Vatra and Oganj in the Serbian Language
SP  - 89
EP  - 100
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12454
ER  - 
@conference{
author = "Миланов, Наташа",
year = "2016",
abstract = "This paper analyzes the structure of the polysemantic nouns vatra and oganj and
their polysemic derivatives (vatren, ognjen, ognjevit, ognjište). Due to their rich
polysemantic and derivational structures, the lexemes vatra and oganj are parts of the
lexicon which occupies a central place in the lexical system of the Serbian language.
The results of the study show that the semantical varying of the nouns vatra and oganj
create a variety of concepts, both physical and spiritual – vatra and oganj are names
used to denote the weather, weapons, diseases, spiritual qualities of man, feelings,
physical characteristics of animals, etc. Semantically scattered derivatives of the nouns
vatra and oganj form their polysemantic structures based upon the nouns from which
they were derived., У раду ће бити анализиране полисемантичке структуре именица ватра
и огањ и њихових полисемичних деривата (ватрен, огњен, огњевит, огњиште).
На основу анализе покушаћемо да утврдимо семантички потенцијал анализираних лексема. Испитаћемо које су семе у семантичкој структури ових лексема
најпродуктивније, а које су слабије активне, али и утврдити начин на који говорници концептуализују ватру.",
publisher = "Niš : Filozofski fakultet",
journal = "Jezik, književnost, značenje. Jezička istraživanja : zbornik radova",
title = "О значењима лексема ватра и огањ у српском језику, On the Meaning of the Noun Vatra and Oganj in the Serbian Language",
pages = "89-100",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12454"
}
Миланов, Н.. (2016). О значењима лексема ватра и огањ у српском језику. in Jezik, književnost, značenje. Jezička istraživanja : zbornik radova
Niš : Filozofski fakultet., 89-100.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12454
Миланов Н. О значењима лексема ватра и огањ у српском језику. in Jezik, književnost, značenje. Jezička istraživanja : zbornik radova. 2016;:89-100.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12454 .
Миланов, Наташа, "О значењима лексема ватра и огањ у српском језику" in Jezik, književnost, značenje. Jezička istraživanja : zbornik radova (2016):89-100,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12454 .

О семантичким дијалектизмима на примеру фитонима

Миланов, Наташа М.

(Лесковац : Лесковачки културни центар, 2016)

TY  - JOUR
AU  - Миланов, Наташа М.
PY  - 2016
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/9508
AB  - The paper describes the development of the secondary semantic realizations of ambiguous
lexemes which are usually refered to as phytonyms in literary language, but have a
similar or different meaning in colloquial speech. The analysis shows that lexemes which
primarily refer to parts of plants or plant species, in colloquial speech have rich semantics
and a developed polysemantic structure. The most productive seeds for the emergence of
new meanings from the basic semantic content are the ones related to the shape, color and
position of the original idea.
AB  - У раду ће на одабраним примерима бити анализиран развој секундарних семантичких реализација вишезначних лексема којима се у књижевном језику примарно именују фитоними, док у народним говорима имају слично или другачије значење. Циљ
је да се представи разгранатост полисемантичке структуре анализираних лексема у
народним говорима.
PB  - Лесковац : Лесковачки културни центар
PB  - Врање : Педагошки факултет
PB  - Ниш : Универзитет у Нишу
T2  - Дијалекти српскога језика : истраживања, настава, књижевност 1
T1  - О семантичким дијалектизмима на примеру фитонима
T1  - About Semantic Dialecticism on the Example of Phytonyms
SP  - 447
VL  - 456
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9508
ER  - 
@article{
author = "Миланов, Наташа М.",
year = "2016",
abstract = "The paper describes the development of the secondary semantic realizations of ambiguous
lexemes which are usually refered to as phytonyms in literary language, but have a
similar or different meaning in colloquial speech. The analysis shows that lexemes which
primarily refer to parts of plants or plant species, in colloquial speech have rich semantics
and a developed polysemantic structure. The most productive seeds for the emergence of
new meanings from the basic semantic content are the ones related to the shape, color and
position of the original idea., У раду ће на одабраним примерима бити анализиран развој секундарних семантичких реализација вишезначних лексема којима се у књижевном језику примарно именују фитоними, док у народним говорима имају слично или другачије значење. Циљ
је да се представи разгранатост полисемантичке структуре анализираних лексема у
народним говорима.",
publisher = "Лесковац : Лесковачки културни центар, Врање : Педагошки факултет, Ниш : Универзитет у Нишу",
journal = "Дијалекти српскога језика : истраживања, настава, књижевност 1",
title = "О семантичким дијалектизмима на примеру фитонима, About Semantic Dialecticism on the Example of Phytonyms",
pages = "447",
volume = "456",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9508"
}
Миланов, Н. М.. (2016). О семантичким дијалектизмима на примеру фитонима. in Дијалекти српскога језика : истраживања, настава, књижевност 1
Лесковац : Лесковачки културни центар., 456, 447.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9508
Миланов НМ. О семантичким дијалектизмима на примеру фитонима. in Дијалекти српскога језика : истраживања, настава, књижевност 1. 2016;456:447.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9508 .
Миланов, Наташа М., "О семантичким дијалектизмима на примеру фитонима" in Дијалекти српскога језика : истраживања, настава, књижевност 1, 456 (2016):447,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9508 .

О глаголима кретања у ПРОКЛЕТОЈ АВЛИЈИ

Миланов, Наташа

(Graz : Institut für Slawistik der Karl-Franzens-Universität, 2015)

TY  - CONF
AU  - Миланов, Наташа
PY  - 2015
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/13115
AB  - У раду ће бити анализирани глаголи чија је примарна семантика у вези са
кретањем човека, а грађу ће чинити глагол ићи и његови префиксирани деривати
и њихови видски парњаци (доћи/долазити, наићи/наилазити, обићи/обилазити,
отићи/одлазити, поћи/полазити, прећи/прелазити, прићи/прилазити, стићи/стизати, ући/улазити). Циљ рада је да се представи семантичка и стилска вредност,
као и фреквентност овог лексичког слоја у анализираном тексту.
AB  - The aim of this paper is to analize verbs whose primary meaning is in relation to
the category of human motion. The material consists of the verb ići and its prefixed
derivatives and their aspectual pairs (doći/dolaziti, naići/nailaziti, obići/obilaziti, otići/
odlaziti, poći/polaziti, preći/prelaziti, prići/prilaziti, stići/stizati, ući/ulaziti). The
analysis shows that in the opus of Andric’s works stylistic parallels in the use of verbs
of motion can be noticed. All the meanings used in the language corpora were also confirmed
in Serbian descriptive vocabularies, which is why we have concluded that there
are no specific, unusual uses of the analized v erbs. T he m aterial shows that motion
verbs are most commonly used to mark the movement of an abstract idea, and less frequently
a movement through space. The use of different motion verbs, as well as their
diffused semantics, contributed to the dynamicity and vividness of described events
and situations.
PB  - Graz : Institut für Slawistik der Karl-Franzens-Universität
PB  - Banja Luka : Narodna i univerzitetska biblioteka Republike Srpske
C3  - Andrićeva Avlija / Andrićs Hof, Andrić-Initiative 8
T1  - О глаголима кретања у ПРОКЛЕТОЈ АВЛИЈИ
T1  - About verbs of movement in THE DAMN YARD, by Ivo Andrić
SP  - 729
EP  - 743
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13115
ER  - 
@conference{
author = "Миланов, Наташа",
year = "2015",
abstract = "У раду ће бити анализирани глаголи чија је примарна семантика у вези са
кретањем човека, а грађу ће чинити глагол ићи и његови префиксирани деривати
и њихови видски парњаци (доћи/долазити, наићи/наилазити, обићи/обилазити,
отићи/одлазити, поћи/полазити, прећи/прелазити, прићи/прилазити, стићи/стизати, ући/улазити). Циљ рада је да се представи семантичка и стилска вредност,
као и фреквентност овог лексичког слоја у анализираном тексту., The aim of this paper is to analize verbs whose primary meaning is in relation to
the category of human motion. The material consists of the verb ići and its prefixed
derivatives and their aspectual pairs (doći/dolaziti, naići/nailaziti, obići/obilaziti, otići/
odlaziti, poći/polaziti, preći/prelaziti, prići/prilaziti, stići/stizati, ući/ulaziti). The
analysis shows that in the opus of Andric’s works stylistic parallels in the use of verbs
of motion can be noticed. All the meanings used in the language corpora were also confirmed
in Serbian descriptive vocabularies, which is why we have concluded that there
are no specific, unusual uses of the analized v erbs. T he m aterial shows that motion
verbs are most commonly used to mark the movement of an abstract idea, and less frequently
a movement through space. The use of different motion verbs, as well as their
diffused semantics, contributed to the dynamicity and vividness of described events
and situations.",
publisher = "Graz : Institut für Slawistik der Karl-Franzens-Universität, Banja Luka : Narodna i univerzitetska biblioteka Republike Srpske",
journal = "Andrićeva Avlija / Andrićs Hof, Andrić-Initiative 8",
title = "О глаголима кретања у ПРОКЛЕТОЈ АВЛИЈИ, About verbs of movement in THE DAMN YARD, by Ivo Andrić",
pages = "729-743",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13115"
}
Миланов, Н.. (2015). О глаголима кретања у ПРОКЛЕТОЈ АВЛИЈИ. in Andrićeva Avlija / Andrićs Hof, Andrić-Initiative 8
Graz : Institut für Slawistik der Karl-Franzens-Universität., 729-743.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13115
Миланов Н. О глаголима кретања у ПРОКЛЕТОЈ АВЛИЈИ. in Andrićeva Avlija / Andrićs Hof, Andrić-Initiative 8. 2015;:729-743.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13115 .
Миланов, Наташа, "О глаголима кретања у ПРОКЛЕТОЈ АВЛИЈИ" in Andrićeva Avlija / Andrićs Hof, Andrić-Initiative 8 (2015):729-743,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13115 .

О заједничким семантичким компонентама полисемичних трансформативних глагола у српском језику

Milanov, Nataša M.

(Београд : Институт за српски језик САНУ, 2015)

TY  - JOUR
AU  - Milanov, Nataša M.
PY  - 2015
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/1179
AB  - У раду се анализирају глаголи са примарним значењем модификације/трансформације. Овим се глаголима у основном значењу именује радња чијим ће завршетком објекат или субјекат делимично или потпуно променити своје квантитативне или квалитативне карактеристике. Циљ је да се представе најпродуктивнија секундарна значења ових глагола, утврди да ли постоји одређена системност у семантичкој дисперзији полисемичних трансформативних глагола (која је условљена заједничким семама), као и да се испита на које се сфере стварности ови глаголи секундарно најчешће односе.
AB  - В данной работе анализируются глаголы с первичным значением модификации/трансформации, обозначающие действие, с окончанием которого объект или субъект частично или полностью меняют свои количественные или качественные характеристики. Анализ показывает закономерность в семантической дисперсии данных глаголов – значения движения, речи, физиологических процессов, физического воздействия на объект, широко распространенных  явлений в окружающем мире, которые относятся к  повседневности являются продуктивными на уровне целой группы. Общие значения, объединяющие разнообразные глаголы, указывают на наличие определенных семантических правил в языке, благодаря которым лексемы с разнообразной семантикой связываются в группы.
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
T2  - Наш језик
T1  - О заједничким семантичким компонентама полисемичних трансформативних глагола у српском језику
T1  - К вопросу об общих семантических компонентах многозначных трансформативных глаголов в сербском языке
SP  - 59
EP  - 75
VL  - 46
IS  - 3-4
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_1179
ER  - 
@article{
author = "Milanov, Nataša M.",
year = "2015",
abstract = "У раду се анализирају глаголи са примарним значењем модификације/трансформације. Овим се глаголима у основном значењу именује радња чијим ће завршетком објекат или субјекат делимично или потпуно променити своје квантитативне или квалитативне карактеристике. Циљ је да се представе најпродуктивнија секундарна значења ових глагола, утврди да ли постоји одређена системност у семантичкој дисперзији полисемичних трансформативних глагола (која је условљена заједничким семама), као и да се испита на које се сфере стварности ови глаголи секундарно најчешће односе., В данной работе анализируются глаголы с первичным значением модификации/трансформации, обозначающие действие, с окончанием которого объект или субъект частично или полностью меняют свои количественные или качественные характеристики. Анализ показывает закономерность в семантической дисперсии данных глаголов – значения движения, речи, физиологических процессов, физического воздействия на объект, широко распространенных  явлений в окружающем мире, которые относятся к  повседневности являются продуктивными на уровне целой группы. Общие значения, объединяющие разнообразные глаголы, указывают на наличие определенных семантических правил в языке, благодаря которым лексемы с разнообразной семантикой связываются в группы.",
publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ",
journal = "Наш језик",
title = "О заједничким семантичким компонентама полисемичних трансформативних глагола у српском језику, К вопросу об общих семантических компонентах многозначных трансформативных глаголов в сербском языке",
pages = "59-75",
volume = "46",
number = "3-4",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_1179"
}
Milanov, N. M.. (2015). О заједничким семантичким компонентама полисемичних трансформативних глагола у српском језику. in Наш језик
Београд : Институт за српски језик САНУ., 46(3-4), 59-75.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_1179
Milanov NM. О заједничким семантичким компонентама полисемичних трансформативних глагола у српском језику. in Наш језик. 2015;46(3-4):59-75.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_1179 .
Milanov, Nataša M., "О заједничким семантичким компонентама полисемичних трансформативних глагола у српском језику" in Наш језик, 46, no. 3-4 (2015):59-75,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_1179 .

Фреквенција именица у Андрићевом роману Травничка хроника

Миланов, Наташа

(Graz : Institut für Slawistik der Karl-Franzens-Universität, 2014)

TY  - CONF
AU  - Миланов, Наташа
PY  - 2014
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/13117
AB  - This paper analyzes the frequency of nouns in the novel THE DAYS OF THE CONSULS
by Ivo Andric. Nouns, lexically being the most important type of words, also represent
the largest word group in Serbian language. By representing the nouns with the frequency of occurrence from 50 or higher, we can gain an insight into the overall picture of

the events and characters taking place in the novel. The corpora consisted of 4.332

nouns in their basic form with 33.322 replications, which encompass 37.8% of the total

number of words in the novel. Comparing the results of this analysis with the results
from other frequency dictionaries, some parallels and overlapping can be found.
AB  - У раду ће бити анализирана фреквенција именица у Андрићевом роману
ТРАВНИЧКА ХРОНИКА. Циљ рада је да се утврди инвентар именица и њихова учесталост у тексту. Резултати ће бити представљени табеларно.
PB  - Graz : Institut für Slawistik der Karl-Franzens-Universität
PB  - Banja Luka : Narodna i univerzitetska biblioteka Republike Srpske
C3  - Андрићева хроника / Andrićs Chronik, Andrić-Initiative 7
T1  - Фреквенција именица у Андрићевом роману Травничка хроника
T1  - The frequency of nouns in the novel  THE DAYS OF THE CONSULS by Ivo Andric
SP  - 775
EP  - 786
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13117
ER  - 
@conference{
author = "Миланов, Наташа",
year = "2014",
abstract = "This paper analyzes the frequency of nouns in the novel THE DAYS OF THE CONSULS
by Ivo Andric. Nouns, lexically being the most important type of words, also represent
the largest word group in Serbian language. By representing the nouns with the frequency of occurrence from 50 or higher, we can gain an insight into the overall picture of

the events and characters taking place in the novel. The corpora consisted of 4.332

nouns in their basic form with 33.322 replications, which encompass 37.8% of the total

number of words in the novel. Comparing the results of this analysis with the results
from other frequency dictionaries, some parallels and overlapping can be found., У раду ће бити анализирана фреквенција именица у Андрићевом роману
ТРАВНИЧКА ХРОНИКА. Циљ рада је да се утврди инвентар именица и њихова учесталост у тексту. Резултати ће бити представљени табеларно.",
publisher = "Graz : Institut für Slawistik der Karl-Franzens-Universität, Banja Luka : Narodna i univerzitetska biblioteka Republike Srpske",
journal = "Андрићева хроника / Andrićs Chronik, Andrić-Initiative 7",
title = "Фреквенција именица у Андрићевом роману Травничка хроника, The frequency of nouns in the novel  THE DAYS OF THE CONSULS by Ivo Andric",
pages = "775-786",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13117"
}
Миланов, Н.. (2014). Фреквенција именица у Андрићевом роману Травничка хроника. in Андрићева хроника / Andrićs Chronik, Andrić-Initiative 7
Graz : Institut für Slawistik der Karl-Franzens-Universität., 775-786.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13117
Миланов Н. Фреквенција именица у Андрићевом роману Травничка хроника. in Андрићева хроника / Andrićs Chronik, Andrić-Initiative 7. 2014;:775-786.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13117 .
Миланов, Наташа, "Фреквенција именица у Андрићевом роману Травничка хроника" in Андрићева хроника / Andrićs Chronik, Andrić-Initiative 7 (2014):775-786,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13117 .