Бјелетић, Марта

Link to this page

Authority KeyName Variants
df6f25f0-e612-4c29-8b5a-770fb76538d7
  • Бјелетић, Марта (91)
Projects

Author's Bibliography

Lupus in etymologia : Vuk Karadžić’s opus in the pages of the Concise etymological dictionary of the Serbian language

Бјелетић, Марта; Влајић-Поповић, Јасна

(Београд : Савез славистичких друштава Србије, 2018)

TY  - CHAP
AU  - Бјелетић, Марта
AU  - Влајић-Поповић, Јасна
PY  - 2018
UR  - http://dais.sanu.ac.rs/123456789/4693
AB  - У раду је систематски представљен допринос Вуковог Српског рјечника, као и целокупног
Вуковог корпуса, Приручном етимолошком речнику српског језика (ПЕРСЈ). Тај допринос се огледа у сва три сегмента одреднице новог речника, а пре свега у првом, документационом, и у трећем, аргументативном, јер за многе речи из основног лексичког фонда српског језика обрађене у ПЕРСЈ у Српском рјечнику и другим Вуковим списима налазимо прве потврде и/ли примере употребе илустративне за њихово изворно значење и културноисторијски контекст у којем су настале. Посебно су истакнути случајеви када Вук пружа податке значајне за доношење етимолошког суда, који се даје у другом делу одреднице ПЕРСЈ.
AB  - This paper presents a systematic overview of what the Concise etymological dictionary of the Serbian
language (CEDSL) owes to the magnificent opus of Vuk Karadžić (Vuk). This contribution is directly or
indirectly reflected in all three segments of this dictionary’s lemma. What this looks like is illustrated by examples
of particular lemmata.
The first part of the CEDSL lemma typically refers to Vuk’s Srpski rječnik (The Serbian dictionary, in
some of its editions) as a source of the first fixation of words hitherto unattested (s.vv. нокшир, швалер). The
first edition of that dictionary is also the single source of obscene lexicon, which is also treated in CEDSL.In the first, but also in the third part of the lemma, excerpts from folklore (lines of epic poems, proverbs,
etc.) collected by Vuk are used as illustrations of the use of the words analysed (e.g. бисер, бора, брада;
алат).
The third part of the lemma, reserved for various comments and discussion, abounds with data from Vuk’s
Rječnik and from his wider corpus. Various formal aspects (phonetic, morphological and word-formation ones)
are quoted and interpreted or else those related to semantics (original meaning, obsolete and regional meanings,
semantic developements) of the words analyzed (e.g. макнути, опна; ваљати; камен; брдо; ганути, ној;
поклон; кашика, новац). This part of the lemma can include facts related to the cultural history of words (e.g.
задужбина).
Etymological judgement is provided in the second part of the CEDSL lemma. It happens frequently that
exactly Vuk’s data contribute to establishing the ultimate etymology, or at the very least point the pursuit of the
final etymon in a certain direction. At times the very fact of presence or absence of a word in the Rječnik is indicative
of its chronology and/or its status within the Serbian language (e.g. завет; одличан), and occasionally
the origin of a word is implicated by Vuk’s information about its geographic distribution (e.g. кафа, но). But of
the greatest consequence are instances when Vuk’s examples, by the way of their form or meaning, most directly
influence the formulation of etymological judgement (e.g. кликнути, орити се).
Vuk’s entire corpus, and especially his Srpski rječnik, enters into a specific symbiosis with CEDSL: to
a large extent, and in many aspects, Vuk’s material enriches CEDSL which, in its turn, sheds new light onto
deeper layers of lexical and cultural riches hidden in Vuk’s Srpski rječnik.
Keywords: Serbian language, etymology, lexicography, Srpski rječnik, Vuk Karadžić.
PB  - Београд : Савез славистичких друштава Србије
T2  - Српска славистика : колективна монографија : [радови српске делегације на XVI међународном конгресу слависта]. Том 2, Књижевност, култура, фолклор питања славистике
T1  - Lupus in etymologia : Vuk Karadžić’s opus in the pages of the Concise etymological dictionary of the Serbian language
T1  - Lupus in etymologia : Вуково дело на страницама Приручног етимолошког речника српског језика
SP  - 375
EP  - 387
DO  - 10.18485/mks_srpska_slavistika.2018.2.ch31
ER  - 
@article{
author = "Бјелетић, Марта and Влајић-Поповић, Јасна",
year = "2018",
url = "http://dais.sanu.ac.rs/123456789/4693",
abstract = "У раду је систематски представљен допринос Вуковог Српског рјечника, као и целокупног
Вуковог корпуса, Приручном етимолошком речнику српског језика (ПЕРСЈ). Тај допринос се огледа у сва три сегмента одреднице новог речника, а пре свега у првом, документационом, и у трећем, аргументативном, јер за многе речи из основног лексичког фонда српског језика обрађене у ПЕРСЈ у Српском рјечнику и другим Вуковим списима налазимо прве потврде и/ли примере употребе илустративне за њихово изворно значење и културноисторијски контекст у којем су настале. Посебно су истакнути случајеви када Вук пружа податке значајне за доношење етимолошког суда, који се даје у другом делу одреднице ПЕРСЈ., This paper presents a systematic overview of what the Concise etymological dictionary of the Serbian
language (CEDSL) owes to the magnificent opus of Vuk Karadžić (Vuk). This contribution is directly or
indirectly reflected in all three segments of this dictionary’s lemma. What this looks like is illustrated by examples
of particular lemmata.
The first part of the CEDSL lemma typically refers to Vuk’s Srpski rječnik (The Serbian dictionary, in
some of its editions) as a source of the first fixation of words hitherto unattested (s.vv. нокшир, швалер). The
first edition of that dictionary is also the single source of obscene lexicon, which is also treated in CEDSL.In the first, but also in the third part of the lemma, excerpts from folklore (lines of epic poems, proverbs,
etc.) collected by Vuk are used as illustrations of the use of the words analysed (e.g. бисер, бора, брада;
алат).
The third part of the lemma, reserved for various comments and discussion, abounds with data from Vuk’s
Rječnik and from his wider corpus. Various formal aspects (phonetic, morphological and word-formation ones)
are quoted and interpreted or else those related to semantics (original meaning, obsolete and regional meanings,
semantic developements) of the words analyzed (e.g. макнути, опна; ваљати; камен; брдо; ганути, ној;
поклон; кашика, новац). This part of the lemma can include facts related to the cultural history of words (e.g.
задужбина).
Etymological judgement is provided in the second part of the CEDSL lemma. It happens frequently that
exactly Vuk’s data contribute to establishing the ultimate etymology, or at the very least point the pursuit of the
final etymon in a certain direction. At times the very fact of presence or absence of a word in the Rječnik is indicative
of its chronology and/or its status within the Serbian language (e.g. завет; одличан), and occasionally
the origin of a word is implicated by Vuk’s information about its geographic distribution (e.g. кафа, но). But of
the greatest consequence are instances when Vuk’s examples, by the way of their form or meaning, most directly
influence the formulation of etymological judgement (e.g. кликнути, орити се).
Vuk’s entire corpus, and especially his Srpski rječnik, enters into a specific symbiosis with CEDSL: to
a large extent, and in many aspects, Vuk’s material enriches CEDSL which, in its turn, sheds new light onto
deeper layers of lexical and cultural riches hidden in Vuk’s Srpski rječnik.
Keywords: Serbian language, etymology, lexicography, Srpski rječnik, Vuk Karadžić.",
publisher = "Београд : Савез славистичких друштава Србије",
journal = "Српска славистика : колективна монографија : [радови српске делегације на XVI међународном конгресу слависта]. Том 2, Књижевност, култура, фолклор питања славистике",
title = "Lupus in etymologia : Vuk Karadžić’s opus in the pages of the Concise etymological dictionary of the Serbian language, Lupus in etymologia : Вуково дело на страницама Приручног етимолошког речника српског језика",
pages = "375-387",
doi = "10.18485/mks_srpska_slavistika.2018.2.ch31"
}
Бјелетић, М.,& Влајић-Поповић, Ј. (2018). Lupus in etymologia : Вуково дело на страницама Приручног етимолошког речника српског језика.
Српска славистика : колективна монографија : [радови српске делегације на XVI међународном конгресу слависта]. Том 2, Књижевност, култура, фолклор питања славистике
Београд : Савез славистичких друштава Србије., 375-387.
https://doi.org/10.18485/mks_srpska_slavistika.2018.2.ch31
Бјелетић М, Влајић-Поповић Ј. Lupus in etymologia : Вуково дело на страницама Приручног етимолошког речника српског језика. Српска славистика : колективна монографија : [радови српске делегације на XVI међународном конгресу слависта]. Том 2, Књижевност, култура, фолклор питања славистике. 2018;:375-387
Бјелетић Марта, Влајић-Поповић Јасна, "Lupus in etymologia : Вуково дело на страницама Приручног етимолошког речника српског језика" Српска славистика : колективна монографија : [радови српске делегације на XVI међународном конгресу слависта]. Том 2, Књижевност, култура, фолклор питања славистике (2018):375-387,
https://doi.org/10.18485/mks_srpska_slavistika.2018.2.ch31 .

Лексикографска обрада с.-х. глагола кȁпати ‘stillare’ (хомонимија или полисемија?)

Бјелетић, Марта

(Београд : Филолошки факултет, 2017)

TY  - JOUR
AU  - Бјелетић, Марта
PY  - 2017
UR  - http://dais.sanu.ac.rs/123456789/6808
AB  - У раду је анализирана лексикографска обрада с.-х. глагола капати у

два описна речника српско-хрватског језика, КЈА и РСА. Установљено

је да оба речника дефинишу исто основно значење ('капати кап по

кап"), али да се дијапазон секундарних значења не поклапа у потпу
ности. То је условљено, с једне стране, концепцијским разликама двају
речника, а с друге – различитим бројем расположивих дијалекатских
извора из којих су црпена значења разматраног глагола. Са станови
шта раздвајања полисемије и хомонимије, глагол капати (са својим

префигираним облицима) у РСА није доследно обрађен. Најчешће се

третира као полисемантичан, осим у случају облика са префиксом од-,

где су издвојена два хомонима: дткапати 'капљући исцурити, отећи,

оцедити се' и откапати "јако озепсти, смрзнути се". Рад представља

увод у шире проучавање семантике континуаната псл. *kapati, које

би могло допринети утврђивању коначног порекла овог етимолошки

проблематичног прасловенског глагола.
AB  - This paper offers an analysis of the lexicographic treatment of the S.-Cr. verb kapati ’stillare’ in two descriptive dictionaries of the Serbo-Croatian language — RJA (Ryeénik hrvatskoga
ili srpskoga jezika) and RSA (Recénik srpskohrvatskog knjizevnog i narodnog jezika). In both
dictionaries one the same meaning (’to drop’) is defined as basic, while the registers of secondary meanings do not completely coincide. This is due, on the one hand, to different concepts
of the two dictionaries, and on the other, to unequal corpora of available dialectal sources from
which the meanings of a given verb were excerpted. From the standpoint of distinction between
polysemy and homonymy, the verb kapati (with its prefixed forms) has no consistent treatment
in RSA. It is usually considered a polysemantic verb, except in the case of the form prefixed by
od-, where two homonyms are distinguished: otkapati' ’to leak out, drain out’ and otkapati* ’to
catch cold, get frozen’. This paper is an introduction to a more complex investigation of semantics of the continuants of PSI. *kapati, which might contribute to establishing the final origin of
this etymologically problematic Proto-Slavic verb.
PB  - Београд : Филолошки факултет
T2  - Путевима речи : Зборник радова у част Даринки Гортан Премк
T1  - Лексикографска обрада с.-х. глагола кȁпати ‘stillare’ (хомонимија или полисемија?)
T1  - Lexicographic Treatment of the s.-cr. Verb kapati ’stillare’ (Polysemy or Homonymy’?)
SP  - 537
EP  - 548
ER  - 
@article{
author = "Бјелетић, Марта",
year = "2017",
url = "http://dais.sanu.ac.rs/123456789/6808",
abstract = "У раду је анализирана лексикографска обрада с.-х. глагола капати у

два описна речника српско-хрватског језика, КЈА и РСА. Установљено

је да оба речника дефинишу исто основно значење ('капати кап по

кап"), али да се дијапазон секундарних значења не поклапа у потпу
ности. То је условљено, с једне стране, концепцијским разликама двају
речника, а с друге – различитим бројем расположивих дијалекатских
извора из којих су црпена значења разматраног глагола. Са станови
шта раздвајања полисемије и хомонимије, глагол капати (са својим

префигираним облицима) у РСА није доследно обрађен. Најчешће се

третира као полисемантичан, осим у случају облика са префиксом од-,

где су издвојена два хомонима: дткапати 'капљући исцурити, отећи,

оцедити се' и откапати "јако озепсти, смрзнути се". Рад представља

увод у шире проучавање семантике континуаната псл. *kapati, које

би могло допринети утврђивању коначног порекла овог етимолошки

проблематичног прасловенског глагола., This paper offers an analysis of the lexicographic treatment of the S.-Cr. verb kapati ’stillare’ in two descriptive dictionaries of the Serbo-Croatian language — RJA (Ryeénik hrvatskoga
ili srpskoga jezika) and RSA (Recénik srpskohrvatskog knjizevnog i narodnog jezika). In both
dictionaries one the same meaning (’to drop’) is defined as basic, while the registers of secondary meanings do not completely coincide. This is due, on the one hand, to different concepts
of the two dictionaries, and on the other, to unequal corpora of available dialectal sources from
which the meanings of a given verb were excerpted. From the standpoint of distinction between
polysemy and homonymy, the verb kapati (with its prefixed forms) has no consistent treatment
in RSA. It is usually considered a polysemantic verb, except in the case of the form prefixed by
od-, where two homonyms are distinguished: otkapati' ’to leak out, drain out’ and otkapati* ’to
catch cold, get frozen’. This paper is an introduction to a more complex investigation of semantics of the continuants of PSI. *kapati, which might contribute to establishing the final origin of
this etymologically problematic Proto-Slavic verb.",
publisher = "Београд : Филолошки факултет",
journal = "Путевима речи : Зборник радова у част Даринки Гортан Премк",
title = "Лексикографска обрада с.-х. глагола кȁпати ‘stillare’ (хомонимија или полисемија?), Lexicographic Treatment of the s.-cr. Verb kapati ’stillare’ (Polysemy or Homonymy’?)",
pages = "537-548"
}
Бјелетић, М. (2017). Lexicographic Treatment of the s.-cr. Verb kapati ’stillare’ (Polysemy or Homonymy’?).
Путевима речи : Зборник радова у част Даринки Гортан Премк
Београд : Филолошки факултет., 537-548.
Бјелетић М. Lexicographic Treatment of the s.-cr. Verb kapati ’stillare’ (Polysemy or Homonymy’?). Путевима речи : Зборник радова у част Даринки Гортан Премк. 2017;:537-548
Бјелетић Марта, "Lexicographic Treatment of the s.-cr. Verb kapati ’stillare’ (Polysemy or Homonymy’?)" Путевима речи : Зборник радова у част Даринки Гортан Премк (2017):537-548

Прилог проучавању псл. глагола *kapati

Бјелетић, Марта

(Ljubljana : Inštitut za slovenski jezik Frana Ramovša ZRC SAZU, 2017)

TY  - JOUR
AU  - Бјелетић, Марта
PY  - 2017
UR  - http://dais.sanu.ac.rs/123456789/2112
AB  - V delu se semantično analizirajo slovanski (predvsem srbskohrvaški) kontinuanti psl.
glagola *kapati, in to tistih, ki se etimološko povezujejo z lit. kãpanoti ‘ubijati, klati’,
nusikãpanoti ‘umirati, crkavati’. Rezultati analize krepijo mnenje prvotne istovetnosti s
psl. *kapati in *kopati.
AB  - This article offers a semantic analysis of Slavic (mostly Serbo-Croatian) derivatives of the
Proto-Slavic verb *kapati, especially those etymologically connected with Lith. kãpanoti
‘to kill’, nusikãpanoti ‘to die’. The results of this analysis support the supposition of the
common origin of Proto-Slavic *kapati and *kopati.
PB  - Ljubljana : Inštitut za slovenski jezik Frana Ramovša ZRC SAZU
T2  - Jezikoslovni zapiski : Ob jubileju Ljubov Viktorovne Kurkine
T1  - Прилог проучавању псл. глагола *kapati
SP  - 83
EP  - 94
VL  - 23
IS  - 2
ER  - 
@article{
author = "Бјелетић, Марта",
year = "2017",
url = "http://dais.sanu.ac.rs/123456789/2112",
abstract = "V delu se semantično analizirajo slovanski (predvsem srbskohrvaški) kontinuanti psl.
glagola *kapati, in to tistih, ki se etimološko povezujejo z lit. kãpanoti ‘ubijati, klati’,
nusikãpanoti ‘umirati, crkavati’. Rezultati analize krepijo mnenje prvotne istovetnosti s
psl. *kapati in *kopati., This article offers a semantic analysis of Slavic (mostly Serbo-Croatian) derivatives of the
Proto-Slavic verb *kapati, especially those etymologically connected with Lith. kãpanoti
‘to kill’, nusikãpanoti ‘to die’. The results of this analysis support the supposition of the
common origin of Proto-Slavic *kapati and *kopati.",
publisher = "Ljubljana : Inštitut za slovenski jezik Frana Ramovša ZRC SAZU",
journal = "Jezikoslovni zapiski : Ob jubileju Ljubov Viktorovne Kurkine",
title = "Прилог проучавању псл. глагола *kapati",
pages = "83-94",
volume = "23",
number = "2"
}
Бјелетић, М. (2017). Прилог проучавању псл. глагола *kapati.
Jezikoslovni zapiski : Ob jubileju Ljubov Viktorovne Kurkine
Ljubljana : Inštitut za slovenski jezik Frana Ramovša ZRC SAZU., 23(2), 83-94.
Бјелетић М. Прилог проучавању псл. глагола *kapati. Jezikoslovni zapiski : Ob jubileju Ljubov Viktorovne Kurkine. 2017;23(2):83-94
Бјелетић Марта, "Прилог проучавању псл. глагола *kapati" Jezikoslovni zapiski : Ob jubileju Ljubov Viktorovne Kurkine, 23, no. 2 (2017):83-94

К изучению чешского диалектного глагола kapati ‘лезть’

Бјелетић, Марта

(Praha : Lidové noviny, 2017)

TY  - JOUR
AU  - Бјелетић, Марта
PY  - 2017
UR  - http://dais.sanu.ac.rs/123456789/2283
AB  - A contribution to the study of Cz. dial. verb *kapati ‘to go’. Departing from Czech dial.
verb kapati ‘to drag oneself ’, ‘to be ruined, die’ this paper off ers an analysis of the Slavic
continuants of Proto-Slavic *kapati which are etymologically related to Lithuanian kópti ‘to
climb, scale’ and Latvian kâ pt ‘to climb’. The results of the analysis coveyed show that the
primary meaning of Proto-Slavic *kapati could have been ‘to go, move (slowly, crawling; to
climb slowly)’ > ‘to go down slowly, step by step, to fall’. The secondary meaning ‘to be ruined,
die’ might have developed from either of the two primary meanings.
AB  - Прилог проучавању чеш. дијал. kapati ‘ићи’. Полазећи од чеш. дијал. глагола kapati
‘вући се, једва ићи’, ‘пропадати, умирати’, у раду се спроводи анализа оних контину-
аната псл. глагола *kapati, које се у етимолошкој литератури доводе у везу са лит. kópti
‘вући се, пети се, верати се’. Оне указују на то да је првобитно значење псл. *kapati могло
бити ‘ићи, кретати се (полако, милећи; ићи споро увис, узбрдо)’, одакле се могло раз-
вити значење ‘полако, корак по корак ићи надоле, падати’, при чему је секундарно
значење ‘пропадати, умирати’ као своје исходиште могло имати оба поменута значења.
PB  - Praha : Lidové noviny
T2  - Etymological Research into Czech
T1  - К изучению чешского диалектного глагола kapati ‘лезть’
SP  - 27
EP  - 36
ER  - 
@article{
author = "Бјелетић, Марта",
year = "2017",
url = "http://dais.sanu.ac.rs/123456789/2283",
abstract = "A contribution to the study of Cz. dial. verb *kapati ‘to go’. Departing from Czech dial.
verb kapati ‘to drag oneself ’, ‘to be ruined, die’ this paper off ers an analysis of the Slavic
continuants of Proto-Slavic *kapati which are etymologically related to Lithuanian kópti ‘to
climb, scale’ and Latvian kâ pt ‘to climb’. The results of the analysis coveyed show that the
primary meaning of Proto-Slavic *kapati could have been ‘to go, move (slowly, crawling; to
climb slowly)’ > ‘to go down slowly, step by step, to fall’. The secondary meaning ‘to be ruined,
die’ might have developed from either of the two primary meanings., Прилог проучавању чеш. дијал. kapati ‘ићи’. Полазећи од чеш. дијал. глагола kapati
‘вући се, једва ићи’, ‘пропадати, умирати’, у раду се спроводи анализа оних контину-
аната псл. глагола *kapati, које се у етимолошкој литератури доводе у везу са лит. kópti
‘вући се, пети се, верати се’. Оне указују на то да је првобитно значење псл. *kapati могло
бити ‘ићи, кретати се (полако, милећи; ићи споро увис, узбрдо)’, одакле се могло раз-
вити значење ‘полако, корак по корак ићи надоле, падати’, при чему је секундарно
значење ‘пропадати, умирати’ као своје исходиште могло имати оба поменута значења.",
publisher = "Praha : Lidové noviny",
journal = "Etymological Research into Czech",
title = "К изучению чешского диалектного глагола kapati ‘лезть’",
pages = "27-36"
}
Бјелетић, М. (2017). К изучению чешского диалектного глагола kapati ‘лезть’.
Etymological Research into Czech
Praha : Lidové noviny., 27-36.
Бјелетић М. К изучению чешского диалектного глагола kapati ‘лезть’. Etymological Research into Czech. 2017;:27-36
Бјелетић Марта, "К изучению чешского диалектного глагола kapati ‘лезть’" Etymological Research into Czech (2017):27-36

Придеви са значењем ‘коврџав’ у српском језику (на грађи за Општесловенски лингвистички атлас)

Бјелетић, Марта

(Београд : Институт за српски језик САНУ, 2016)

TY  - JOUR
AU  - Бјелетић, Марта
PY  - 2016
UR  - http://dais.sanu.ac.rs/123456789/915
AB  - У раду се спроводи етимолошка анализа српских придева са значењем ‘коврџав’, забележених у грађи за Опште словенски лингвистички атлас.
AB  - This paper draws on etymological analysis of Serbian adjectives meaning ‘curly’, registered in the material of the Common Slavic Linguistic Atlas (the Personal Characteristics of Man volume). Those that can be traced back to Pro to-Slavic prototypes (kokorav, kudrav, kuštrav) have no clear and/or in disputable etymology. The same is true of the adjectives of uncertain Pro to-Slavic antiquity (čečerav, grguljav). The se forms are evidently expressive, which is indicated by their variants (čečurav, čičurav; gregurav, grgurav), and the expressive lexicon is a language domain where no single etymological solution is absolutely reliable. Some of the adjectives analysed result from formal and semantic contaminations, which obscures their original structures (čečverast, čkogrtljav, kekerast, kovrdžav, kvrčav). The most transparent among them are deverbals (čupav, frckan, grčkav, vrtkav), although not all of the respective verbs have generally accepted interpretations at the Proto-Slavic level. The concepts lying at the basis of motivation models, realised by adjectives meaning ‘curly’, include the following: ‘to tear, pull apart’ (čupav, kudrav), ‘to bend’ (kuštrav), ‘something bent, knotty’ (grguljav), ‘to turn, shake’ (frckav, kovrčav, vrtkav), ‘to contract’ (grčkav, kvrčav), ‘something raised, sticking out’ (čečerav, čečverast, kekerast, kokorav). However, the final conclusions about the antiquity and distribution of the particular lexemes, onomasiological tendencies and potential lexical isoglosses can be reached only through an analysis of the complete Slavic material, which will be available after the publication of the mentioned volume of the CSLA.
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
T2  - Јужнословенски филолог
T1  - Придеви са значењем ‘коврџав’ у српском језику (на грађи за Општесловенски лингвистички атлас)
T1  - Adjectives meaning ‘curly’ in the Serbian language: On the material of the common Slavic linguistic atlas
SP  - 93
EP  - 110
VL  - 72
IS  - 3-4
DO  - 10.2298/JFI1604093B
ER  - 
@article{
author = "Бјелетић, Марта",
year = "2016",
url = "http://dais.sanu.ac.rs/123456789/915",
abstract = "У раду се спроводи етимолошка анализа српских придева са значењем ‘коврџав’, забележених у грађи за Опште словенски лингвистички атлас., This paper draws on etymological analysis of Serbian adjectives meaning ‘curly’, registered in the material of the Common Slavic Linguistic Atlas (the Personal Characteristics of Man volume). Those that can be traced back to Pro to-Slavic prototypes (kokorav, kudrav, kuštrav) have no clear and/or in disputable etymology. The same is true of the adjectives of uncertain Pro to-Slavic antiquity (čečerav, grguljav). The se forms are evidently expressive, which is indicated by their variants (čečurav, čičurav; gregurav, grgurav), and the expressive lexicon is a language domain where no single etymological solution is absolutely reliable. Some of the adjectives analysed result from formal and semantic contaminations, which obscures their original structures (čečverast, čkogrtljav, kekerast, kovrdžav, kvrčav). The most transparent among them are deverbals (čupav, frckan, grčkav, vrtkav), although not all of the respective verbs have generally accepted interpretations at the Proto-Slavic level. The concepts lying at the basis of motivation models, realised by adjectives meaning ‘curly’, include the following: ‘to tear, pull apart’ (čupav, kudrav), ‘to bend’ (kuštrav), ‘something bent, knotty’ (grguljav), ‘to turn, shake’ (frckav, kovrčav, vrtkav), ‘to contract’ (grčkav, kvrčav), ‘something raised, sticking out’ (čečerav, čečverast, kekerast, kokorav). However, the final conclusions about the antiquity and distribution of the particular lexemes, onomasiological tendencies and potential lexical isoglosses can be reached only through an analysis of the complete Slavic material, which will be available after the publication of the mentioned volume of the CSLA.",
publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ",
journal = "Јужнословенски филолог",
title = "Придеви са значењем ‘коврџав’ у српском језику (на грађи за Општесловенски лингвистички атлас), Adjectives meaning ‘curly’ in the Serbian language: On the material of the common Slavic linguistic atlas",
pages = "93-110",
volume = "72",
number = "3-4",
doi = "10.2298/JFI1604093B"
}
Бјелетић, М. (2016). Adjectives meaning ‘curly’ in the Serbian language: On the material of the common Slavic linguistic atlas.
Јужнословенски филолог
Београд : Институт за српски језик САНУ., 72(3-4), 93-110.
https://doi.org/10.2298/JFI1604093B
Бјелетић М. Adjectives meaning ‘curly’ in the Serbian language: On the material of the common Slavic linguistic atlas. Јужнословенски филолог. 2016;72(3-4):93-110
Бјелетић Марта, "Adjectives meaning ‘curly’ in the Serbian language: On the material of the common Slavic linguistic atlas" Јужнословенски филолог, 72, no. 3-4 (2016):93-110,
https://doi.org/10.2298/JFI1604093B .

Приручни етимолошки речник српског језика – допринос савременој етимологији

Влајић-Поповић, Јасна; Бјелетић, Марта

(Београд : Институт за српски језик САНУ, 2016)

TY  - JOUR
AU  - Влајић-Поповић, Јасна
AU  - Бјелетић, Марта
PY  - 2016
UR  - http://dais.sanu.ac.rs/123456789/1710
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
T2  - Лексикологија и лексикографија у светлу савремених приступа
T1  - Приручни етимолошки речник српског језика – допринос савременој етимологији
SP  - 197
EP  - 210
ER  - 
@article{
author = "Влајић-Поповић, Јасна and Бјелетић, Марта",
year = "2016",
url = "http://dais.sanu.ac.rs/123456789/1710",
publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ",
journal = "Лексикологија и лексикографија у светлу савремених приступа",
title = "Приручни етимолошки речник српског језика – допринос савременој етимологији",
pages = "197-210"
}
Влајић-Поповић, Ј.,& Бјелетић, М. (2016). Приручни етимолошки речник српског језика – допринос савременој етимологији.
Лексикологија и лексикографија у светлу савремених приступа
Београд : Институт за српски језик САНУ., 197-210.
Влајић-Поповић Ј, Бјелетић М. Приручни етимолошки речник српског језика – допринос савременој етимологији. Лексикологија и лексикографија у светлу савремених приступа. 2016;:197-210
Влајић-Поповић Јасна, Бјелетић Марта, "Приручни етимолошки речник српског језика – допринос савременој етимологији" Лексикологија и лексикографија у светлу савремених приступа (2016):197-210

Срдобоља

Бјелетић, Марта

(Нови Сад : Матица српска, 2015)

TY  - JOUR
AU  - Бјелетић, Марта
PY  - 2015
UR  - http://dais.sanu.ac.rs/123456789/6796
PB  - Нови Сад : Матица српска
T2  - Језик данас
T1  - Срдобоља
SP  - 12
EP  - 15
ER  - 
@article{
author = "Бјелетић, Марта",
year = "2015",
url = "http://dais.sanu.ac.rs/123456789/6796",
publisher = "Нови Сад : Матица српска",
journal = "Језик данас",
title = "Срдобоља",
pages = "12-15"
}
Бјелетић, М. (2015). Срдобоља.
Језик данас
Нови Сад : Матица српска., 12-15.
Бјелетић М. Срдобоља. Језик данас. 2015;:12-15
Бјелетић Марта, "Срдобоља" Језик данас (2015):12-15

Прилагательные со значением ‘кудрявый’ в сербском языке

Бјелетић, Марта

(Екатеринбург : Издательство Уральского университета, 2015)

TY  - JOUR
AU  - Бјелетић, Марта
PY  - 2015
UR  - http://dais.sanu.ac.rs/123456789/6794
PB  - Екатеринбург : Издательство Уральского университета
T2  - Этнолингвистика. Ономастика. Этимология
T1  - Прилагательные со значением ‘кудрявый’ в сербском языке
SP  - 28
EP  - 30
ER  - 
@article{
author = "Бјелетић, Марта",
year = "2015",
url = "http://dais.sanu.ac.rs/123456789/6794",
publisher = "Екатеринбург : Издательство Уральского университета",
journal = "Этнолингвистика. Ономастика. Этимология",
title = "Прилагательные со значением ‘кудрявый’ в сербском языке",
pages = "28-30"
}
Бјелетић, М. (2015). Прилагательные со значением ‘кудрявый’ в сербском языке.
Этнолингвистика. Ономастика. Этимология
Екатеринбург : Издательство Уральского университета., 28-30.
Бјелетић М. Прилагательные со значением ‘кудрявый’ в сербском языке. Этнолингвистика. Ономастика. Этимология. 2015;:28-30
Бјелетић Марта, "Прилагательные со значением ‘кудрявый’ в сербском языке" Этнолингвистика. Ономастика. Этимология (2015):28-30

Проблема хронологическо-генеалогической стратификации слов славянского происхождения в однотомном этимологическом словаре сербского языка (на примере номинальных сложений)

Бјелетић, Марта

(Praha : Lidové noviny, 2015)

TY  - CHAP
AU  - Бјелетић, Марта
PY  - 2015
UR  - http://dais.sanu.ac.rs/123456789/4703
AB  - The present paper deals with the
problem of chronological and genealogical stratifi cation of Slavic words in the Serbian
language. There are several chronological and genealogical strata: Proto-Slavic and Common
Slavic (until the 9th century A.D.), Old Church Slavonic (9th–11th centuries), Church
Slavonic / Serbian Slavonic / Old Serbian (from the end of the 12th century until the
mid-18th century), Russian Slavonic (from the third decade of the 18th century until the
mid-19th century), Slaveno-Serbian (from the mid-18th century until early 19th century),
modern Serbian language (from the mid-19th century). The problem is illustrated with
nominal compounds in the single-volume etymological dictionary of the Serbian language.
AB  - У раду се разматра проблем хронолошко-генеалошке стратификације
речи словенског порекла у српском језику, у којем је могуће издвојити неколико
хронолошко-генеалошких слојева: прасловенски и општесловенски (до ix в.), старо-
словенски (ix–xi в.), црквенословенски/српскословенски/старосрпски (од краја xii до
половине xviii в.), рускословенски (од треће деценије xviii до половине xix в.), славено-
српски (од друге половине xviii до прве половине xix в.), савремени српски (од друге
половине xix в. до данас). Проблем се илуструје на примеру именских сложеница које
су ушле у једнотомни етимолошки речник српског језика.
PB  - Praha : Lidové noviny
T2  - Etymological Research into Old Church Slavonic
T1  - Проблема хронологическо-генеалогической стратификации слов славянского происхождения в однотомном этимологическом словаре сербского языка (на примере номинальных сложений)
T1  - Проблем хронолошко-генеалошке стратификације речи словенског порекла у једнотомном етимолошком речнику српског језика (на примеру номиналних сложеница).
T1  - The problem of chronological and genealogical stratification of the words of Slavic origin in an etymological dictionary of Serbian.
SP  - 43
EP  - 55
ER  - 
@article{
author = "Бјелетић, Марта",
year = "2015",
url = "http://dais.sanu.ac.rs/123456789/4703",
abstract = "The present paper deals with the
problem of chronological and genealogical stratifi cation of Slavic words in the Serbian
language. There are several chronological and genealogical strata: Proto-Slavic and Common
Slavic (until the 9th century A.D.), Old Church Slavonic (9th–11th centuries), Church
Slavonic / Serbian Slavonic / Old Serbian (from the end of the 12th century until the
mid-18th century), Russian Slavonic (from the third decade of the 18th century until the
mid-19th century), Slaveno-Serbian (from the mid-18th century until early 19th century),
modern Serbian language (from the mid-19th century). The problem is illustrated with
nominal compounds in the single-volume etymological dictionary of the Serbian language., У раду се разматра проблем хронолошко-генеалошке стратификације
речи словенског порекла у српском језику, у којем је могуће издвојити неколико
хронолошко-генеалошких слојева: прасловенски и општесловенски (до ix в.), старо-
словенски (ix–xi в.), црквенословенски/српскословенски/старосрпски (од краја xii до
половине xviii в.), рускословенски (од треће деценије xviii до половине xix в.), славено-
српски (од друге половине xviii до прве половине xix в.), савремени српски (од друге
половине xix в. до данас). Проблем се илуструје на примеру именских сложеница које
су ушле у једнотомни етимолошки речник српског језика.",
publisher = "Praha : Lidové noviny",
journal = "Etymological Research into Old Church Slavonic",
title = "Проблема хронологическо-генеалогической стратификации слов славянского происхождения в однотомном этимологическом словаре сербского языка (на примере номинальных сложений), Проблем хронолошко-генеалошке стратификације речи словенског порекла у једнотомном етимолошком речнику српског језика (на примеру номиналних сложеница)., The problem of chronological and genealogical stratification of the words of Slavic origin in an etymological dictionary of Serbian.",
pages = "43-55"
}
Бјелетић, М. (2015). The problem of chronological and genealogical stratification of the words of Slavic origin in an etymological dictionary of Serbian..
Etymological Research into Old Church Slavonic
Praha : Lidové noviny., 43-55.
Бјелетић М. The problem of chronological and genealogical stratification of the words of Slavic origin in an etymological dictionary of Serbian.. Etymological Research into Old Church Slavonic. 2015;:43-55
Бјелетић Марта, "The problem of chronological and genealogical stratification of the words of Slavic origin in an etymological dictionary of Serbian." Etymological Research into Old Church Slavonic (2015):43-55

Ка изворима речи : тридесет година Етимолошког одсека Института за српски језик САНУ : зборник радова: [представљање књиге на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 17. децембар 2013. године]

Бјелетић, Марта; Лома, Александар; Реметић, Слободан; Вуксановић, Миро

(Београд : Српска академија наука и уметности, 2014)

TY  - BOOK
AU  - Бјелетић, Марта
AU  - Лома, Александар
AU  - Реметић, Слободан
AU  - Вуксановић, Миро
PY  - 2014
UR  - http://dais.sanu.ac.rs/123456789/7067
AB  - Ка изворима речи : тридесет година Етимолошког одсека Института за српски језик САНУ : зборник радова / приредила Марта Бјелетић. – Београд : Институт за српски језик САНУ, 2013.
 Говорили: академик Александар Лома, академик АНУРС Слободан Реметић, др Марта Бјелетић.
 У Београду, уторак 17. децембар 2013. у 13 часова.
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
T2  - Трибина Библиотеке САНУ
T1  - Ка изворима речи : тридесет година Етимолошког одсека Института за српски језик САНУ : зборник радова: [представљање књиге на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 17. децембар 2013. године]
SP  - 209
EP  - 222
VL  - 2
IS  - 2
ER  - 
@book{
author = "Бјелетић, Марта and Лома, Александар and Реметић, Слободан and Вуксановић, Миро",
year = "2014",
url = "http://dais.sanu.ac.rs/123456789/7067",
abstract = "Ка изворима речи : тридесет година Етимолошког одсека Института за српски језик САНУ : зборник радова / приредила Марта Бјелетић. – Београд : Институт за српски језик САНУ, 2013.
 Говорили: академик Александар Лома, академик АНУРС Слободан Реметић, др Марта Бјелетић.
 У Београду, уторак 17. децембар 2013. у 13 часова.",
publisher = "Београд : Српска академија наука и уметности",
journal = "Трибина Библиотеке САНУ",
title = "Ка изворима речи : тридесет година Етимолошког одсека Института за српски језик САНУ : зборник радова: [представљање књиге на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 17. децембар 2013. године]",
pages = "209-222",
volume = "2",
number = "2"
}
Бјелетић, М., Лома, А., Реметић, С.,& Вуксановић, М. (2014). Ка изворима речи : тридесет година Етимолошког одсека Института за српски језик САНУ : зборник радова: [представљање књиге на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 17. децембар 2013. године].
Трибина Библиотеке САНУ
Београд : Српска академија наука и уметности., 2(2), 209-222.
Бјелетић М, Лома А, Реметић С, Вуксановић М. Ка изворима речи : тридесет година Етимолошког одсека Института за српски језик САНУ : зборник радова: [представљање књиге на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 17. децембар 2013. године]. Трибина Библиотеке САНУ. 2014;2(2):209-222
Бјелетић Марта, Лома Александар, Реметић Слободан, Вуксановић Миро, "Ка изворима речи : тридесет година Етимолошког одсека Института за српски језик САНУ : зборник радова: [представљање књиге на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 17. децембар 2013. године]" Трибина Библиотеке САНУ, 2, no. 2 (2014):209-222

Из рада на једнотомнoм етимолошком речнику српског језика : клòнути ‘нагнути се, погнути се; ослабити, малаксати; изгубити наду’

Бјелетић, Марта

(Warszawa : Instytut Slawistyki PAN, Fundacja Slawistyczna, 2014)

TY  - CHAP
AU  - Бјелетић, Марта
PY  - 2014
UR  - http://dais.sanu.ac.rs/123456789/6656
AB  - he paper deals with SCr verb klonuti ‘to lean, bend; become weak, exhausted; despair, be-
come discouraged’ from the standpoints of semantics, word-formation and etymology. The en-
tire relevant dialectal material is presented as an argument in favor of the already existing
etymological solution deriving SCr klonuti (also S| kloniti, OCz klonuti) from PSI *klopneti.
Two possible interpretations are proposed: either *klopnoti < **klopéti ‘to hang’, meaning ‘to
start hanging’ (cf. kysnoti < kyséti) or *klopneti < **klop» adj. ‘hanging’ (cf. *giъxnoti < *gluxъ).
PB  - Warszawa : Instytut Slawistyki PAN, Fundacja Slawistyczna
T2  - Studia Borysiana. Etymologica – diachronica – slavica. W 75. rocznicę urodzin Profesora Wiesława Borysia
T1  - Из рада на једнотомнoм етимолошком речнику српског језика : клòнути ‘нагнути се, погнути се; ослабити, малаксати; изгубити наду’
T1  - Compiling a Single Volume Etymological Dictionary of the Serbian Language : klonuti ‘to lean, bend; become weak, exhausted; despair, become discouraged’
SP  - 173
EP  - 188
ER  - 
@article{
author = "Бјелетић, Марта",
year = "2014",
url = "http://dais.sanu.ac.rs/123456789/6656",
abstract = "he paper deals with SCr verb klonuti ‘to lean, bend; become weak, exhausted; despair, be-
come discouraged’ from the standpoints of semantics, word-formation and etymology. The en-
tire relevant dialectal material is presented as an argument in favor of the already existing
etymological solution deriving SCr klonuti (also S| kloniti, OCz klonuti) from PSI *klopneti.
Two possible interpretations are proposed: either *klopnoti < **klopéti ‘to hang’, meaning ‘to
start hanging’ (cf. kysnoti < kyséti) or *klopneti < **klop» adj. ‘hanging’ (cf. *giъxnoti < *gluxъ).",
publisher = "Warszawa : Instytut Slawistyki PAN, Fundacja Slawistyczna",
journal = "Studia Borysiana. Etymologica – diachronica – slavica. W 75. rocznicę urodzin Profesora Wiesława Borysia",
title = "Из рада на једнотомнoм етимолошком речнику српског језика : клòнути ‘нагнути се, погнути се; ослабити, малаксати; изгубити наду’, Compiling a Single Volume Etymological Dictionary of the Serbian Language : klonuti ‘to lean, bend; become weak, exhausted; despair, become discouraged’",
pages = "173-188"
}
Бјелетић, М. (2014). Compiling a Single Volume Etymological Dictionary of the Serbian Language : klonuti ‘to lean, bend; become weak, exhausted; despair, become discouraged’.
Studia Borysiana. Etymologica – diachronica – slavica. W 75. rocznicę urodzin Profesora Wiesława Borysia
Warszawa : Instytut Slawistyki PAN, Fundacja Slawistyczna., 173-188.
Бјелетић М. Compiling a Single Volume Etymological Dictionary of the Serbian Language : klonuti ‘to lean, bend; become weak, exhausted; despair, become discouraged’. Studia Borysiana. Etymologica – diachronica – slavica. W 75. rocznicę urodzin Profesora Wiesława Borysia. 2014;:173-188
Бјелетић Марта, "Compiling a Single Volume Etymological Dictionary of the Serbian Language : klonuti ‘to lean, bend; become weak, exhausted; despair, become discouraged’" Studia Borysiana. Etymologica – diachronica – slavica. W 75. rocznicę urodzin Profesora Wiesława Borysia (2014):173-188

Руковети завичајне лексике (Чрни врх : Бањани)

Бјелетић, Марта

(Ниш : Филозофски факултет, 2014)

TY  - JOUR
AU  - Бјелетић, Марта
PY  - 2014
UR  - http://dais.sanu.ac.rs/123456789/4697
AB  - With a special focus on prefixed verbs, contrasted in this paper is the lexicon contained in two dialectal dictionaries (I. Tominec, Črnovrški dialekt . Kratka monografija in slovar , Ljubljana 1964 and J. K. Koprivica, Rečnik govora Banjana, Grahova i Oputnih Rudina , Podgorica 2006). It is noticed that, due to exhaustive recording of (multi)prefixed forms, both dialectal sources reflect the word-formation potentials of the language to a greater extent than standard dictionaries do. Also, a new Slovenian-Serbian isogloss (directive/ablative prefixation of non-motion verbs) is found and the activisation of the archaic word-formation model of expressive prefixation (prefixes ko  , sko  , če  , pa  , sǫ  , še  , etc.) is detected. The importance of dialectal lexicography for both synchronic and diachronic linguistic research (i.e. for word-formation and etymology respectively) is pointed out, as well as the advantages and prospectives of the comparative method itself.
AB  - У раду се, на примеру префигираних глаголских облика, пореди лексика двају дијалекатских речника: I. Tominec, Črnovrški dialekt . Kratka monogrафиja in slovar , Ljubljana 1964 и Ј. K. Копривицa, Речник говорa Бaњaнa, Грaховa и Опутних Рудинa , Подгорицa 2006. Запажа се да (разматрани) дијалекатски извори, исцрпно нотирајући (поли)префигиране облике, потпуније одража - вају творбени потенцијал језика од стандардних речника. Установљава се нова словеначко-српска творбена изоглоса (директивна/аблативна префикса - ција немоционих глагола) и констатује да је у оба језика присутна активиза - ција архаичног творбеног модела експресивне префиксације (префикси ko  , sko  , če  , pa  , s ǫ   , še  итд.). Указује се на значај дијалекатске лексикографије за синхронијска (творба) и дијахронијска (етимологија) лингвистичка истражи - вања, као и на предности и перспективе компаративног поступка.
PB  - Ниш : Филозофски факултет
T2  - Годишњак за српски језик
T1  - Руковети завичајне лексике (Чрни врх : Бањани)
T1  - Handfuls of native words (Črni vrh : Banjani)
SP  - 79
EP  - 94
VL  - 13
ER  - 
@article{
author = "Бјелетић, Марта",
year = "2014",
url = "http://dais.sanu.ac.rs/123456789/4697",
abstract = "With a special focus on prefixed verbs, contrasted in this paper is the lexicon contained in two dialectal dictionaries (I. Tominec, Črnovrški dialekt . Kratka monografija in slovar , Ljubljana 1964 and J. K. Koprivica, Rečnik govora Banjana, Grahova i Oputnih Rudina , Podgorica 2006). It is noticed that, due to exhaustive recording of (multi)prefixed forms, both dialectal sources reflect the word-formation potentials of the language to a greater extent than standard dictionaries do. Also, a new Slovenian-Serbian isogloss (directive/ablative prefixation of non-motion verbs) is found and the activisation of the archaic word-formation model of expressive prefixation (prefixes ko  , sko  , če  , pa  , sǫ  , še  , etc.) is detected. The importance of dialectal lexicography for both synchronic and diachronic linguistic research (i.e. for word-formation and etymology respectively) is pointed out, as well as the advantages and prospectives of the comparative method itself., У раду се, на примеру префигираних глаголских облика, пореди лексика двају дијалекатских речника: I. Tominec, Črnovrški dialekt . Kratka monogrафиja in slovar , Ljubljana 1964 и Ј. K. Копривицa, Речник говорa Бaњaнa, Грaховa и Опутних Рудинa , Подгорицa 2006. Запажа се да (разматрани) дијалекатски извори, исцрпно нотирајући (поли)префигиране облике, потпуније одража - вају творбени потенцијал језика од стандардних речника. Установљава се нова словеначко-српска творбена изоглоса (директивна/аблативна префикса - ција немоционих глагола) и констатује да је у оба језика присутна активиза - ција архаичног творбеног модела експресивне префиксације (префикси ko  , sko  , če  , pa  , s ǫ   , še  итд.). Указује се на значај дијалекатске лексикографије за синхронијска (творба) и дијахронијска (етимологија) лингвистичка истражи - вања, као и на предности и перспективе компаративног поступка.",
publisher = "Ниш : Филозофски факултет",
journal = "Годишњак за српски језик",
title = "Руковети завичајне лексике (Чрни врх : Бањани), Handfuls of native words (Črni vrh : Banjani)",
pages = "79-94",
volume = "13"
}
Бјелетић, М. (2014). Handfuls of native words (Črni vrh : Banjani).
Годишњак за српски језик
Ниш : Филозофски факултет., 13, 79-94.
Бјелетић М. Handfuls of native words (Črni vrh : Banjani). Годишњак за српски језик. 2014;13:79-94
Бјелетић Марта, "Handfuls of native words (Črni vrh : Banjani)" Годишњак за српски језик, 13 (2014):79-94

O pridevima tipa milosrdan (prilog proučavanju složenica u srpskom jeziku)

Бјелетић, Марта

(Београд : Институт за српски језик САНУ, 2014)

TY  - CHAP
AU  - Бјелетић, Марта
PY  - 2014
UR  - http://dais.sanu.ac.rs/123456789/4702
AB  - У раду се прати судбина лексичке породице придева милосрдан, почев од савременог стандардног језика па уназад, све до старословенског. Полазећи од Гусманијевог тумачења стсл. милосръдъ као хибридног калка према ствнем. miltherzi, придев милосрдан смешта се у контекст сличних образовања (тј. придевских  сложеница са првом компонентом мило и оних са другом компонентом - срд(ан)) на свим хронолошким нивоима, чиме се пружају додатни аргументи којима се оспорава његова прасловенска старина.
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
T2  - Свети Ћирило и Методије и словенско писано наслеђе : 863-2013
T1  - O pridevima tipa milosrdan (prilog proučavanju složenica u srpskom jeziku)
T1  - The adjectives of the type milosrdan (a contribution to the study of compounds in the Serbian language)
SP  - 217
EP  - 236
ER  - 
@article{
author = "Бјелетић, Марта",
year = "2014",
url = "http://dais.sanu.ac.rs/123456789/4702",
abstract = "У раду се прати судбина лексичке породице придева милосрдан, почев од савременог стандардног језика па уназад, све до старословенског. Полазећи од Гусманијевог тумачења стсл. милосръдъ као хибридног калка према ствнем. miltherzi, придев милосрдан смешта се у контекст сличних образовања (тј. придевских  сложеница са првом компонентом мило и оних са другом компонентом - срд(ан)) на свим хронолошким нивоима, чиме се пружају додатни аргументи којима се оспорава његова прасловенска старина.",
publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ",
journal = "Свети Ћирило и Методије и словенско писано наслеђе : 863-2013",
title = "O pridevima tipa milosrdan (prilog proučavanju složenica u srpskom jeziku), The adjectives of the type milosrdan (a contribution to the study of compounds in the Serbian language)",
pages = "217-236"
}
Бјелетић, М. (2014). The adjectives of the type milosrdan (a contribution to the study of compounds in the Serbian language).
Свети Ћирило и Методије и словенско писано наслеђе : 863-2013
Београд : Институт за српски језик САНУ., 217-236.
Бјелетић М. The adjectives of the type milosrdan (a contribution to the study of compounds in the Serbian language). Свети Ћирило и Методије и словенско писано наслеђе : 863-2013. 2014;:217-236
Бјелетић Марта, "The adjectives of the type milosrdan (a contribution to the study of compounds in the Serbian language)" Свети Ћирило и Методије и словенско писано наслеђе : 863-2013 (2014):217-236

У вечитој потрази за пра‑

Бјелетић, Марта

(Београд : Институт за српски језик САНУ, 2013)

TY  - JOUR
AU  - Бјелетић, Марта
PY  - 2013
UR  - http://dais.sanu.ac.rs/123456789/9072
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
T2  - Ка изворима речи
T1  - У вечитој потрази за пра‑
SP  - 209
EP  - 210
ER  - 
@article{
author = "Бјелетић, Марта",
year = "2013",
url = "http://dais.sanu.ac.rs/123456789/9072",
publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ",
journal = "Ка изворима речи",
title = "У вечитој потрази за пра‑",
pages = "209-210"
}
Бјелетић, М. (2013). У вечитој потрази за пра‑.
Ка изворима речи
Београд : Институт за српски језик САНУ., 209-210.
Бјелетић М. У вечитој потрази за пра‑. Ка изворима речи. 2013;:209-210
Бјелетић Марта, "У вечитој потрази за пра‑" Ка изворима речи (2013):209-210

Словенски месецослов (од Миклошича до Спича)

Бјелетић, Марта

(Београд : Српска академија наука и уметности, 2013)

TY  - CHAP
AU  - Бјелетић, Марта
PY  - 2013
UR  - http://dais.sanu.ac.rs/123456789/4695
AB  - У раду се даје преглед литературе посвећене словенским називима месеци, почев од Миклошичеве студије Die slavischen Monatsnamen (1867) па до данас. Затим се анализирају 23 назива за месеце забележена у говору Спича (етимологија, фонетске и морфолошке карактеристике, творба). Разматра се њихова хронолошка раслојеност, како међу домаћим речима (прасловенски, опште словенски и називи везани за хришћанство), тако и међу позајмљеницама (далмато-романски реликти, латинизми, италијанизми). Систем спичких назива месеци пореди се са називима у хрватском, украјинском и пољском књижевном језику и ставља у контекст сличних „комбинованих” система, карактеристичних нпр. за мрковићки  говор и неке чакавске и македонске говоре. На основу спроведене анализе закључује се да спички говор чува неколико (пра)словенских лексичких архаизама: љути, брезан, црвац, вријесан и паздерник.
AB  - In der vorliegenden Arbeit wird zunächst eine knappe Forschungsgeschichte über die
slavischen Monatsnamen dargelegt, von Miklosichs grundlegenden Studie aus dem Jahre
1867 bis heute. Danach werden 23 im seit kurzem (2009) erschienenen Wörterbuch der
Mundart von Spič, eines Gebiets im montenegrinischen Küstenland, belegte Monatsnamen
vom Standpunkt ihrer Etymologie, Lautgestalt und Bildungsweise her betrachtet. Besondere
Aufmerksamkeit gilt ihrer chronologischen Schichtung, sowohl der einheimischen Bezeichnungen
(ur‑ und gemeinslavischen, mit dem Christentum verbundenen), als auch der
Lehnnamen (aus dem Dalmatoromanischen, Mittellatain, Italienischen). Danach wird das
Monatsnamensystem von Spič mit jenen der slavischen Schriftsprachen (Kroatisch, Ukrainisch,
Polnisch) verglichen sowohl mit den „gemischten“ Systemen, wie sie für die benachbarte
Mundart von Mrkovići und einige čakavischen und mazedonischen Mundarten charakteristisch
sind. Aus der Erörterung ergibt sich der Schluß, daß die Mundart von Spič einige lexischen
Archaismen bewahrt hat, die z.T. aus der gemeinslavischen Zeit stammen (ljuti, brezan,
crvac, vrijesan, pazdernik).
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
T2  - Miklosichiana bicentennalia : зборник у част двестоте годишњице рођења Франца Миклошича
T1  - Словенски месецослов (од Миклошича до Спича)
T1  - Slavic month names (from Miklosich to Spič)
T1  - Die Slavischen Monatsnamen (von Miklosich bis zu Spič)
SP  - 99
EP  - 128
ER  - 
@article{
author = "Бјелетић, Марта",
year = "2013",
url = "http://dais.sanu.ac.rs/123456789/4695",
abstract = "У раду се даје преглед литературе посвећене словенским називима месеци, почев од Миклошичеве студије Die slavischen Monatsnamen (1867) па до данас. Затим се анализирају 23 назива за месеце забележена у говору Спича (етимологија, фонетске и морфолошке карактеристике, творба). Разматра се њихова хронолошка раслојеност, како међу домаћим речима (прасловенски, опште словенски и називи везани за хришћанство), тако и међу позајмљеницама (далмато-романски реликти, латинизми, италијанизми). Систем спичких назива месеци пореди се са називима у хрватском, украјинском и пољском књижевном језику и ставља у контекст сличних „комбинованих” система, карактеристичних нпр. за мрковићки  говор и неке чакавске и македонске говоре. На основу спроведене анализе закључује се да спички говор чува неколико (пра)словенских лексичких архаизама: љути, брезан, црвац, вријесан и паздерник., In der vorliegenden Arbeit wird zunächst eine knappe Forschungsgeschichte über die
slavischen Monatsnamen dargelegt, von Miklosichs grundlegenden Studie aus dem Jahre
1867 bis heute. Danach werden 23 im seit kurzem (2009) erschienenen Wörterbuch der
Mundart von Spič, eines Gebiets im montenegrinischen Küstenland, belegte Monatsnamen
vom Standpunkt ihrer Etymologie, Lautgestalt und Bildungsweise her betrachtet. Besondere
Aufmerksamkeit gilt ihrer chronologischen Schichtung, sowohl der einheimischen Bezeichnungen
(ur‑ und gemeinslavischen, mit dem Christentum verbundenen), als auch der
Lehnnamen (aus dem Dalmatoromanischen, Mittellatain, Italienischen). Danach wird das
Monatsnamensystem von Spič mit jenen der slavischen Schriftsprachen (Kroatisch, Ukrainisch,
Polnisch) verglichen sowohl mit den „gemischten“ Systemen, wie sie für die benachbarte
Mundart von Mrkovići und einige čakavischen und mazedonischen Mundarten charakteristisch
sind. Aus der Erörterung ergibt sich der Schluß, daß die Mundart von Spič einige lexischen
Archaismen bewahrt hat, die z.T. aus der gemeinslavischen Zeit stammen (ljuti, brezan,
crvac, vrijesan, pazdernik).",
publisher = "Београд : Српска академија наука и уметности",
journal = "Miklosichiana bicentennalia : зборник у част двестоте годишњице рођења Франца Миклошича",
title = "Словенски месецослов (од Миклошича до Спича), Slavic month names (from Miklosich to Spič), Die Slavischen Monatsnamen (von Miklosich bis zu Spič)",
pages = "99-128"
}
Бјелетић, М. (2013). Die Slavischen Monatsnamen (von Miklosich bis zu Spič).
Miklosichiana bicentennalia : зборник у част двестоте годишњице рођења Франца Миклошича
Београд : Српска академија наука и уметности., 99-128.
Бјелетић М. Die Slavischen Monatsnamen (von Miklosich bis zu Spič). Miklosichiana bicentennalia : зборник у част двестоте годишњице рођења Франца Миклошича. 2013;:99-128
Бјелетић Марта, "Die Slavischen Monatsnamen (von Miklosich bis zu Spič)" Miklosichiana bicentennalia : зборник у част двестоте годишњице рођења Франца Миклошича (2013):99-128

Једнотомни етимолошки речник српског језика : методолошки аспект

Бјелетић, Марта; Влајић-Поповић, Јасна

(Нови Сад : Матица српска, 2013)

TY  - JOUR
AU  - Бјелетић, Марта
AU  - Влајић-Поповић, Јасна
PY  - 2013
UR  - http://dais.sanu.ac.rs/123456789/1965
AB  - У раду се описује методологија израде новог етимолошког речника српског језика, ограниченог на основни лексички фонд (око 7.500 речи), који је намењен стручној јавности и истовремено поспешивању рада на већ започетом вишетомнику, а моћи ће да послужи и као предложак за израду будућих популарних издања.
PB  - Нови Сад : Матица српска
T2  - Зборник Матице српске за славистику
T1  - Једнотомни етимолошки речник српског језика : методолошки аспект
SP  - 171
EP  - 180
VL  - 83
ER  - 
@article{
author = "Бјелетић, Марта and Влајић-Поповић, Јасна",
year = "2013",
url = "http://dais.sanu.ac.rs/123456789/1965",
abstract = "У раду се описује методологија израде новог етимолошког речника српског језика, ограниченог на основни лексички фонд (око 7.500 речи), који је намењен стручној јавности и истовремено поспешивању рада на већ започетом вишетомнику, а моћи ће да послужи и као предложак за израду будућих популарних издања.",
publisher = "Нови Сад : Матица српска",
journal = "Зборник Матице српске за славистику",
title = "Једнотомни етимолошки речник српског језика : методолошки аспект",
pages = "171-180",
volume = "83"
}
Бјелетић, М.,& Влајић-Поповић, Ј. (2013). Једнотомни етимолошки речник српског језика : методолошки аспект.
Зборник Матице српске за славистику
Нови Сад : Матица српска., 83, 171-180.
Бјелетић М, Влајић-Поповић Ј. Једнотомни етимолошки речник српског језика : методолошки аспект. Зборник Матице српске за славистику. 2013;83:171-180
Бјелетић Марта, Влајић-Поповић Јасна, "Једнотомни етимолошки речник српског језика : методолошки аспект" Зборник Матице српске за славистику, 83 (2013):171-180

Једнотомник - између популарног и научног речника

Влајић-Поповић, Јасна; Бјелетић, Марта

(Београд : Институт за српски језик САНУ, 2013)

TY  - JOUR
AU  - Влајић-Поповић, Јасна
AU  - Бјелетић, Марта
PY  - 2013
UR  - http://dais.sanu.ac.rs/123456789/2117
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
T2  - Ка изворима речи
T1  - Једнотомник - између популарног и научног речника
SP  - 145
EP  - 154
ER  - 
@article{
author = "Влајић-Поповић, Јасна and Бјелетић, Марта",
year = "2013",
url = "http://dais.sanu.ac.rs/123456789/2117",
publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ",
journal = "Ка изворима речи",
title = "Једнотомник - између популарног и научног речника",
pages = "145-154"
}
Влајић-Поповић, Ј.,& Бјелетић, М. (2013). Једнотомник - између популарног и научног речника.
Ка изворима речи
Београд : Институт за српски језик САНУ., 145-154.
Влајић-Поповић Ј, Бјелетић М. Једнотомник - између популарног и научног речника. Ка изворима речи. 2013;:145-154
Влајић-Поповић Јасна, Бјелетић Марта, "Једнотомник - између популарног и научног речника" Ка изворима речи (2013):145-154

Сон, смерть, судьба : наблюдения над прасл. *mora, *mara

Бјелетић, Марта; Лома, Александар

(Москва : Индрик, 2013)

TY  - JOUR
AU  - Бјелетић, Марта
AU  - Лома, Александар
PY  - 2013
UR  - http://dais.sanu.ac.rs/123456789/2139
PB  - Москва : Индрик
T2  - Slavica Svetlanica : язык и картина мира : к юбилею Светланы Михайловны Толстой
T1  - Сон, смерть, судьба : наблюдения над прасл. *mora, *mara
SP  - 56
EP  - 75
ER  - 
@article{
author = "Бјелетић, Марта and Лома, Александар",
year = "2013",
url = "http://dais.sanu.ac.rs/123456789/2139",
publisher = "Москва : Индрик",
journal = "Slavica Svetlanica : язык и картина мира : к юбилею Светланы Михайловны Толстой",
title = "Сон, смерть, судьба : наблюдения над прасл. *mora, *mara",
pages = "56-75"
}
Бјелетић, М.,& Лома, А. (2013). Сон, смерть, судьба : наблюдения над прасл. *mora, *mara.
Slavica Svetlanica : язык и картина мира : к юбилею Светланы Михайловны Толстой
Москва : Индрик., 56-75.
Бјелетић М, Лома А. Сон, смерть, судьба : наблюдения над прасл. *mora, *mara. Slavica Svetlanica : язык и картина мира : к юбилею Светланы Михайловны Толстой. 2013;:56-75
Бјелетић Марта, Лома Александар, "Сон, смерть, судьба : наблюдения над прасл. *mora, *mara" Slavica Svetlanica : язык и картина мира : к юбилею Светланы Михайловны Толстой (2013):56-75

Дополнение к исследованию терминологии родства в сербском языке (чукундед)

Бјелетић, Марта

(Москва : Институт русского языка им. В.В. Виноградова, 2012)

TY  - JOUR
AU  - Бјелетић, Марта
PY  - 2012
UR  - http://dais.sanu.ac.rs/123456789/7058
PB  - Москва : Институт русского языка им. В.В. Виноградова
T2  - Этимология 2009–2011
T1  - Дополнение к исследованию терминологии родства в сербском языке (чукундед)
SP  - 3
EP  - 17
ER  - 
@article{
author = "Бјелетић, Марта",
year = "2012",
url = "http://dais.sanu.ac.rs/123456789/7058",
publisher = "Москва : Институт русского языка им. В.В. Виноградова",
journal = "Этимология 2009–2011",
title = "Дополнение к исследованию терминологии родства в сербском языке (чукундед)",
pages = "3-17"
}
Бјелетић, М. (2012). Дополнение к исследованию терминологии родства в сербском языке (чукундед).
Этимология 2009–2011
Москва : Институт русского языка им. В.В. Виноградова., 3-17.
Бјелетић М. Дополнение к исследованию терминологии родства в сербском языке (чукундед). Этимология 2009–2011. 2012;:3-17
Бјелетић Марта, "Дополнение к исследованию терминологии родства в сербском языке (чукундед)" Этимология 2009–2011 (2012):3-17

О лексичкој породици псл. *brъstь/*brъstъ „пупољак, изданак; храна за стоку“

Бјелетић, Марта

(Ljubljana : Založba ZRC, ZRC SAZU, 2012)

TY  - CHAP
AU  - Бјелетић, Марта
PY  - 2012
UR  - http://dais.sanu.ac.rs/123456789/6657
AB  - The paper offers an analysis of the lexical family of the PSI. *broste f./*brosto m. ‘bud, sprout, shoot’, which 1s aboundantly present in South Slavic languages. Its semantics emphasizes the fact that it nominates some sort of cattle feed: ‘young branches, buds and leaves as a fodder’, ‘to tear off and eat foliage (of cattle)’. A review of existing explanations shows that PSI. *broste/*broste does not have an unanimously accepted etymology. It is usually interpreted as deriving either from PIE. *bhrud- -ti-s (*bhreu-d-) ‘to sprout, spring up’ (Bezlaj; BER; Machek) or from PIE. *bhreu-s- ‘to spring up, blow up’ (Skok; Snoj). The possibility that it is cognate with the PSI. verb *brovsati < PIE. * bhreu-k- ‘to wipe, take off, tear’ is also taken into consideration (ESSJa). As far as phonetics is concerned, PSI. *brъstь/*brъstъ
could be regularly derived from any of the three verb roots mentioned above (*bhrus-, *bhrud(h)-, *bhruk-). When it comes to word-formation, the dilemma arises whether *broste is the result of independent word- formation by suffix *-tei/*-ti (from one of those roots) or it is derived by suffix *-ei/-i from the stem of passive participle *broste (which itself could also be traced back to one of those hypothetical verb stems). In situations when there are multiple formaly possible explanations, it is necessary to reach out for semantic arguments. Departing from the predominant meanings of South Slavic lexemes, offered in this paper is the following interpretation: PSI. *brъstь/*brъstъ < PIE. *bhreu-k- ‘to wipe, take off, tear’, *bhruk-to- ‘torn off > ‘that which is torn off (young branches, buds, leaves)’ > ‘cattle feed’. wipe, take off, tear’, *bhruk-to- ‘torn off > ‘that which is torn off (young branches, buds, leaves)’ > ‘cattle feed’.
AB  - У раду се разматра ареал, семантика и порекло лексичке породице псл.*brъstь/*brъstъ т. пупољак, изданак, посебно развијене у јужнословенским језицима.

Уз коментар досадашњих етимолошких тумачења дате лексеме, чини се покушај

да се на основу новог, релевантног дијалекатског материјала утврди које од тих

тумачења има најизгледније перспективе.
PB  - Ljubljana : Založba ZRC, ZRC SAZU
T2  - Praslovanska dialektizacija v luči etimoloških raziskav : Ob stoti obletnici rojstva akademika Franceta Bezlaja
T1  - О лексичкој породици псл. *brъstь/*brъstъ „пупољак, изданак; храна за стоку“
T1  - On the lexical family of PSI. *brъstь/*brъstъ ‘bud, sprout, shoot; fodder’
SP  - 47
EP  - 59
ER  - 
@article{
author = "Бјелетић, Марта",
year = "2012",
url = "http://dais.sanu.ac.rs/123456789/6657",
abstract = "The paper offers an analysis of the lexical family of the PSI. *broste f./*brosto m. ‘bud, sprout, shoot’, which 1s aboundantly present in South Slavic languages. Its semantics emphasizes the fact that it nominates some sort of cattle feed: ‘young branches, buds and leaves as a fodder’, ‘to tear off and eat foliage (of cattle)’. A review of existing explanations shows that PSI. *broste/*broste does not have an unanimously accepted etymology. It is usually interpreted as deriving either from PIE. *bhrud- -ti-s (*bhreu-d-) ‘to sprout, spring up’ (Bezlaj; BER; Machek) or from PIE. *bhreu-s- ‘to spring up, blow up’ (Skok; Snoj). The possibility that it is cognate with the PSI. verb *brovsati < PIE. * bhreu-k- ‘to wipe, take off, tear’ is also taken into consideration (ESSJa). As far as phonetics is concerned, PSI. *brъstь/*brъstъ
could be regularly derived from any of the three verb roots mentioned above (*bhrus-, *bhrud(h)-, *bhruk-). When it comes to word-formation, the dilemma arises whether *broste is the result of independent word- formation by suffix *-tei/*-ti (from one of those roots) or it is derived by suffix *-ei/-i from the stem of passive participle *broste (which itself could also be traced back to one of those hypothetical verb stems). In situations when there are multiple formaly possible explanations, it is necessary to reach out for semantic arguments. Departing from the predominant meanings of South Slavic lexemes, offered in this paper is the following interpretation: PSI. *brъstь/*brъstъ < PIE. *bhreu-k- ‘to wipe, take off, tear’, *bhruk-to- ‘torn off > ‘that which is torn off (young branches, buds, leaves)’ > ‘cattle feed’. wipe, take off, tear’, *bhruk-to- ‘torn off > ‘that which is torn off (young branches, buds, leaves)’ > ‘cattle feed’., У раду се разматра ареал, семантика и порекло лексичке породице псл.*brъstь/*brъstъ т. пупољак, изданак, посебно развијене у јужнословенским језицима.

Уз коментар досадашњих етимолошких тумачења дате лексеме, чини се покушај

да се на основу новог, релевантног дијалекатског материјала утврди које од тих

тумачења има најизгледније перспективе.",
publisher = "Ljubljana : Založba ZRC, ZRC SAZU",
journal = "Praslovanska dialektizacija v luči etimoloških raziskav : Ob stoti obletnici rojstva akademika Franceta Bezlaja",
title = "О лексичкој породици псл. *brъstь/*brъstъ „пупољак, изданак; храна за стоку“, On the lexical family of PSI. *brъstь/*brъstъ ‘bud, sprout, shoot; fodder’",
pages = "47-59"
}
Бјелетић, М. (2012). On the lexical family of PSI. *brъstь/*brъstъ ‘bud, sprout, shoot; fodder’.
Praslovanska dialektizacija v luči etimoloških raziskav : Ob stoti obletnici rojstva akademika Franceta Bezlaja
Ljubljana : Založba ZRC, ZRC SAZU., 47-59.
Бјелетић М. On the lexical family of PSI. *brъstь/*brъstъ ‘bud, sprout, shoot; fodder’. Praslovanska dialektizacija v luči etimoloških raziskav : Ob stoti obletnici rojstva akademika Franceta Bezlaja. 2012;:47-59
Бјелетић Марта, "On the lexical family of PSI. *brъstь/*brъstъ ‘bud, sprout, shoot; fodder’" Praslovanska dialektizacija v luči etimoloških raziskav : Ob stoti obletnici rojstva akademika Franceta Bezlaja (2012):47-59

Этимологизация „словообразовательных гапаксов“ (на примере с.-хорв. разговетан ‘внятный, ясный, понятный’)

Бјелетић, Марта

(Praha : Nakladatelství Lidové noviny, 2012)

TY  - JOUR
AU  - Бјелетић, Марта
PY  - 2012
UR  - http://dais.sanu.ac.rs/123456789/4698
AB  - Etymologization of “word-formation hapaxes” (the case of S.-Cr. razgovetan ‘distinct, recognizable, clear’). The paper offers an etymological explanation of the S.-Cr. adjective razgovetan ‘distinct, recognizable, clear’. The semantics of the adjective analyzed indicates that it belongs to the lexical family of the PSl. verb * (j)ęti , cf. Rus. jatnyj ‘distinct, recogniz- able, clear’ < * ętьnъjь , Pol. objętny ‘understandable, clear’ < * obъjętьnъjь . Since distinctive in its structure is the particle - go- (cf. S.-Cr. na-go-vestiti , Sln. do-go-vediti se , Bulg. do-go-vedja se ), its prototype can be supposed as ** orz-go-(j)ętьnъ > ** orz-go-ętьnъ > ** orz-go-v-ętьnъ > razgovetan .
AB  - Предмет овог рада је с.-х. придев разговетан ‘јасан, разумљив’, реч без развијене лексичке породице (још само негирани облик неразговетан , прилог (не)раз- говетно , именица (не)разговетност ) и без паралела у другим словенским језицима . Према једном тумачењу, придев разговетан стоји у вези са глаголом говјети ‘од стида не говорити’ (< * gověti ), одакле се наводно развило * раз-говјети са супротним значењем: ‘престати не говорити, јасно говорити, бити разгов(иј)етан’ (Шкарић 1937: 144). Скок на више места наводи овај придев као пример речи у чијем се саставу налази партикула go која раставља префикс од основе (Skok 1971–1974, 1: 581 s.v. - go ¹, 767 s.v. jèdan ; 2: 411 s.v. mèsti , 464 s.v. mrgoda ; 3: 590 s.v. vijèće ), из чега се имплицитно може закључити да он придев разгов(иј)етан доводи у везу са глаголом * větiti . У том случају његов прасло- венски предложак био би облик ** orz-go-větьnъ . Међутим, семантика придева отвара могућност његове везе са глаголом * (j)ęti , уп. рус. дијал. ятный ‘јасно препознатљив (чулима), опажљив, видљив, jасан, разговетан’ < * ętьnъjь (ЭССЯ 6: 73–74), пољ. заст. objętny ‘разумљив, јасан’ < * obъjętьnъjь (ЭССЯ 31: 158). Под претпоставком да придев за- иста садржи деиксу go (уп. с.-х. на-го-в(иј)естити , слн. do-go-vediti se , буг. до-го-ведя се ), као његово исходиште могао би се супонирати облик ** orz-go-(j)ętьnъ > ** orz-go-ętьnъ > ** orz-go-v-ętьnъ > разговетан , за сличан формални развој уп. ** bogo-(j)ętьnъ > ** bogo- -ętьnъ > ** bogo-v-ętьnъ > боговетан (Бјелетић 2009а: 311).
PB  - Praha : Nakladatelství Lidové noviny
T2  - Theory and Empiricismin Slavonic DiachronicLinguistics
T1  - Этимологизация „словообразовательных гапаксов“ (на примере с.-хорв. разговетан ‘внятный, ясный, понятный’)
T1  - Etymologization of “word-formation hapaxes” (the case of S.-Cr. razgovetan ‘distinct, recognizable, clear’)
T1  - Етимологизација ‘творбених хапакса’ (на примеру с.-х. разговетан  ‘јасан, разумљив’)
SP  - 15
EP  - 25
ER  - 
@article{
author = "Бјелетић, Марта",
year = "2012",
url = "http://dais.sanu.ac.rs/123456789/4698",
abstract = "Etymologization of “word-formation hapaxes” (the case of S.-Cr. razgovetan ‘distinct, recognizable, clear’). The paper offers an etymological explanation of the S.-Cr. adjective razgovetan ‘distinct, recognizable, clear’. The semantics of the adjective analyzed indicates that it belongs to the lexical family of the PSl. verb * (j)ęti , cf. Rus. jatnyj ‘distinct, recogniz- able, clear’ < * ętьnъjь , Pol. objętny ‘understandable, clear’ < * obъjętьnъjь . Since distinctive in its structure is the particle - go- (cf. S.-Cr. na-go-vestiti , Sln. do-go-vediti se , Bulg. do-go-vedja se ), its prototype can be supposed as ** orz-go-(j)ętьnъ > ** orz-go-ętьnъ > ** orz-go-v-ętьnъ > razgovetan ., Предмет овог рада је с.-х. придев разговетан ‘јасан, разумљив’, реч без развијене лексичке породице (још само негирани облик неразговетан , прилог (не)раз- говетно , именица (не)разговетност ) и без паралела у другим словенским језицима . Према једном тумачењу, придев разговетан стоји у вези са глаголом говјети ‘од стида не говорити’ (< * gověti ), одакле се наводно развило * раз-говјети са супротним значењем: ‘престати не говорити, јасно говорити, бити разгов(иј)етан’ (Шкарић 1937: 144). Скок на више места наводи овај придев као пример речи у чијем се саставу налази партикула go која раставља префикс од основе (Skok 1971–1974, 1: 581 s.v. - go ¹, 767 s.v. jèdan ; 2: 411 s.v. mèsti , 464 s.v. mrgoda ; 3: 590 s.v. vijèće ), из чега се имплицитно може закључити да он придев разгов(иј)етан доводи у везу са глаголом * větiti . У том случају његов прасло- венски предложак био би облик ** orz-go-větьnъ . Међутим, семантика придева отвара могућност његове везе са глаголом * (j)ęti , уп. рус. дијал. ятный ‘јасно препознатљив (чулима), опажљив, видљив, jасан, разговетан’ < * ętьnъjь (ЭССЯ 6: 73–74), пољ. заст. objętny ‘разумљив, јасан’ < * obъjętьnъjь (ЭССЯ 31: 158). Под претпоставком да придев за- иста садржи деиксу go (уп. с.-х. на-го-в(иј)естити , слн. do-go-vediti se , буг. до-го-ведя се ), као његово исходиште могао би се супонирати облик ** orz-go-(j)ętьnъ > ** orz-go-ętьnъ > ** orz-go-v-ętьnъ > разговетан , за сличан формални развој уп. ** bogo-(j)ętьnъ > ** bogo- -ętьnъ > ** bogo-v-ętьnъ > боговетан (Бјелетић 2009а: 311).",
publisher = "Praha : Nakladatelství Lidové noviny",
journal = "Theory and Empiricismin Slavonic DiachronicLinguistics",
title = "Этимологизация „словообразовательных гапаксов“ (на примере с.-хорв. разговетан ‘внятный, ясный, понятный’), Etymologization of “word-formation hapaxes” (the case of S.-Cr. razgovetan ‘distinct, recognizable, clear’), Етимологизација ‘творбених хапакса’ (на примеру с.-х. разговетан  ‘јасан, разумљив’)",
pages = "15-25"
}
Бјелетић, М. (2012). Етимологизација ‘творбених хапакса’ (на примеру с.-х. разговетан  ‘јасан, разумљив’).
Theory and Empiricismin Slavonic DiachronicLinguistics
Praha : Nakladatelství Lidové noviny., 15-25.
Бјелетић М. Етимологизација ‘творбених хапакса’ (на примеру с.-х. разговетан  ‘јасан, разумљив’). Theory and Empiricismin Slavonic DiachronicLinguistics. 2012;:15-25
Бјелетић Марта, "Етимологизација ‘творбених хапакса’ (на примеру с.-х. разговетан  ‘јасан, разумљив’)" Theory and Empiricismin Slavonic DiachronicLinguistics (2012):15-25

Етимолошки симпозијум Брно 2011

Влајић-Поповић, Јасна; Бјелетић, Марта; Петровић, Снежана

(Нови Сад : Матица српска, 2012)

TY  - JOUR
AU  - Влајић-Поповић, Јасна
AU  - Бјелетић, Марта
AU  - Петровић, Снежана
PY  - 2012
UR  - http://dais.sanu.ac.rs/123456789/1956
PB  - Нови Сад : Матица српска
T2  - Зборник Матице српске за филологију и лингвистику
T1  - Етимолошки симпозијум Брно 2011
SP  - 267
EP  - 271
VL  - 55
IS  - 2
ER  - 
@article{
author = "Влајић-Поповић, Јасна and Бјелетић, Марта and Петровић, Снежана",
year = "2012",
url = "http://dais.sanu.ac.rs/123456789/1956",
publisher = "Нови Сад : Матица српска",
journal = "Зборник Матице српске за филологију и лингвистику",
title = "Етимолошки симпозијум Брно 2011",
pages = "267-271",
volume = "55",
number = "2"
}
Влајић-Поповић, Ј., Бјелетић, М.,& Петровић, С. (2012). Етимолошки симпозијум Брно 2011.
Зборник Матице српске за филологију и лингвистику
Нови Сад : Матица српска., 55(2), 267-271.
Влајић-Поповић Ј, Бјелетић М, Петровић С. Етимолошки симпозијум Брно 2011. Зборник Матице српске за филологију и лингвистику. 2012;55(2):267-271
Влајић-Поповић Јасна, Бјелетић Марта, Петровић Снежана, "Етимолошки симпозијум Брно 2011" Зборник Матице српске за филологију и лингвистику, 55, no. 2 (2012):267-271

Магични свет дијалекатске лексике. Момчило Златановић. Речник говора југа Србије (провинцијализми, дијалектизми, варваризми и др.). Врање: Аурора, 2011, 561 стр.

Бјелетић, Марта

(Нови Сад : Матица српска, 2012)

TY  - JOUR
AU  - Бјелетић, Марта
PY  - 2012
UR  - http://dais.sanu.ac.rs/123456789/4704
PB  - Нови Сад : Матица српска
T2  - Зборник Матице српске за филологију и лингвистику
T1  - Магични свет дијалекатске лексике. Момчило Златановић. Речник говора југа Србије (провинцијализми, дијалектизми, варваризми и др.). Врање: Аурора, 2011, 561 стр.
SP  - 294
EP  - 301
VL  - 55
IS  - 2
ER  - 
@article{
author = "Бјелетић, Марта",
year = "2012",
url = "http://dais.sanu.ac.rs/123456789/4704",
publisher = "Нови Сад : Матица српска",
journal = "Зборник Матице српске за филологију и лингвистику",
title = "Магични свет дијалекатске лексике. Момчило Златановић. Речник говора југа Србије (провинцијализми, дијалектизми, варваризми и др.). Врање: Аурора, 2011, 561 стр.",
pages = "294-301",
volume = "55",
number = "2"
}
Бјелетић, М. (2012). Магични свет дијалекатске лексике. Момчило Златановић. Речник говора југа Србије (провинцијализми, дијалектизми, варваризми и др.). Врање: Аурора, 2011, 561 стр..
Зборник Матице српске за филологију и лингвистику
Нови Сад : Матица српска., 55(2), 294-301.
Бјелетић М. Магични свет дијалекатске лексике. Момчило Златановић. Речник говора југа Србије (провинцијализми, дијалектизми, варваризми и др.). Врање: Аурора, 2011, 561 стр.. Зборник Матице српске за филологију и лингвистику. 2012;55(2):294-301
Бјелетић Марта, "Магични свет дијалекатске лексике. Момчило Златановић. Речник говора југа Србије (провинцијализми, дијалектизми, варваризми и др.). Врање: Аурора, 2011, 561 стр." Зборник Матице српске за филологију и лингвистику, 55, no. 2 (2012):294-301

Резултати и перспективе српске етимолошке лексикографије

Бјелетић, Марта

(Нови Сад : Матица српска, 2011)

TY  - JOUR
AU  - Бјелетић, Марта
PY  - 2011
UR  - http://dais.sanu.ac.rs/123456789/2113
AB  - У раду је приказано место српске етимолошке лексикографије у
оквирима европских, пре свега словенских достигнућа на том плану.
Представљен је њен развој од 1983. године (када је у нашој средини
званично заснован пројекат етимолошког речника), конкретни резул-
тати остварени у том периоду и актуелно стање. Посебна пажња по-
свећена је даљим перспективама етимолошке лексикографије у нас.
Указано је на потребу развијања етимолошког кадра и на неопходност
подршке друштвене и државне заједнице, што представља основни
предуслов за успех научних лексикографских подухвата од фундамен-
талног значаја.
PB  - Нови Сад : Матица српска
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
T2  - Граматика и лексика у словенским језицима : зборник радова с међународног симпозијума
T1  - Резултати и перспективе српске етимолошке лексикографије
SP  - 289
EP  - 299
ER  - 
@article{
author = "Бјелетић, Марта",
year = "2011",
url = "http://dais.sanu.ac.rs/123456789/2113",
abstract = "У раду је приказано место српске етимолошке лексикографије у
оквирима европских, пре свега словенских достигнућа на том плану.
Представљен је њен развој од 1983. године (када је у нашој средини
званично заснован пројекат етимолошког речника), конкретни резул-
тати остварени у том периоду и актуелно стање. Посебна пажња по-
свећена је даљим перспективама етимолошке лексикографије у нас.
Указано је на потребу развијања етимолошког кадра и на неопходност
подршке друштвене и државне заједнице, што представља основни
предуслов за успех научних лексикографских подухвата од фундамен-
талног значаја.",
publisher = "Нови Сад : Матица српска, Београд : Институт за српски језик САНУ",
journal = "Граматика и лексика у словенским језицима : зборник радова с међународног симпозијума",
title = "Резултати и перспективе српске етимолошке лексикографије",
pages = "289-299"
}
Бјелетић, М. (2011). Резултати и перспективе српске етимолошке лексикографије.
Граматика и лексика у словенским језицима : зборник радова с међународног симпозијума
Београд : Институт за српски језик САНУ., 289-299.
Бјелетић М. Резултати и перспективе српске етимолошке лексикографије. Граматика и лексика у словенским језицима : зборник радова с међународног симпозијума. 2011;:289-299
Бјелетић Марта, "Резултати и перспективе српске етимолошке лексикографије" Граматика и лексика у словенским језицима : зборник радова с међународног симпозијума (2011):289-299

Допринос проучавању родбинске терминологије у српском језику (чукундед)

Бјелетић, Марта

(Москва : Институт славяноведения РАН, 2011)

TY  - CONF
AU  - Бјелетић, Марта
PY  - 2011
UR  - http://dais.sanu.ac.rs/123456789/6786
PB  - Москва : Институт славяноведения РАН
PB  - Москва : Филологический факультет МГУ
C3  - Современная славистика и научное наследие С.Б. Бернштейна
T1  - Допринос проучавању родбинске терминологије у српском језику (чукундед)
SP  - 199
EP  - 201
ER  - 
@conference{
author = "Бјелетић, Марта",
year = "2011",
url = "http://dais.sanu.ac.rs/123456789/6786",
publisher = "Москва : Институт славяноведения РАН, Москва : Филологический факультет МГУ",
journal = "Современная славистика и научное наследие С.Б. Бернштейна",
title = "Допринос проучавању родбинске терминологије у српском језику (чукундед)",
pages = "199-201"
}
Бјелетић, М. (2011). Допринос проучавању родбинске терминологије у српском језику (чукундед).
Современная славистика и научное наследие С.Б. Бернштейна
Москва : Филологический факультет МГУ., 199-201.
Бјелетић М. Допринос проучавању родбинске терминологије у српском језику (чукундед). Современная славистика и научное наследие С.Б. Бернштейна. 2011;:199-201
Бјелетић Марта, "Допринос проучавању родбинске терминологије у српском језику (чукундед)" Современная славистика и научное наследие С.Б. Бернштейна (2011):199-201