@phdthesis{
author = "Pavlović, Bojana D.",
year = "2018",
abstract = "Ромејска историја Нићифора Григоре, великог византијског интелектуалца, поред мемоарског списа Јована Кантакузина, представља један од најзначајнијих извора за проучавање историје позног Византијског царства. Дело је подељено на XXXVII књига и обрађује широки временски период од 1204. до 1359. године. Надовезујући се на историјске списе два великана византијске историографије, Георгија Акрополита и Георгија Пахимера, Нићифор Григора је већи део своје Историје посветио њему савременим догађајима, дакле крају XIII и првој половини XIV столећа. Григора је највише пажње посветио политичкој историји, грађанским ратовима, црквеним питањима, социјалним и економским проблемима, али и приказивању културног полета Царства, за који се у науци усталио назив ренесанса Палеолога.Овако богато и волуминозно дело византијског полихистора до сада је у науци најчешће коришћено као извор података у циљу што боље спознаје последњих векова постојања Царства. Главни циљ овог рада, међутим, представља тумачење Григориног историјског списа као историографског дела које припада ризници византијске књижевности. У фокус истраживања су стога стављене околности и културна клима које су утицале на настанак Ромејске историје, начела према којима се аутор водио током писања свог дела, пишчево поимање историје, извори које је користио ради приказивања одређених догађаја, као и однос према претпостављеним „колегама по перу”. Поимање сопствене прошлости, портретисање догађаја који су чинили прекретницу у даљем опстанку Царства после 1204. године, као и личности које су тој прошлости дале обележје осликава се у материјалу који је историчар одабрао да прикаже, као и у оном који је одлучио да изостави. Посебан акценат стављен је на разлике у Григорином приказивању догађаја које је описивао уз коришћење изворног материјала и оних којима је сам био савременик, а некима и сведок. Начело аутопсије које су писци византијске историографије сматрали особито важним у свом делу истицао је и Нићифор Григора у циљу давања Ромејској историји печат којим се потврђивала веродостојност исказа. С тим у вези особита пажња поклоњена је Григориној карактеризацији ликова, пре свега царским фигурама чији се портрети посебно издвајају и који историјском спису византијског полихистора намећу биографску структуру, која, међутим, није у целости испоштована. Поред тога, истакло се и постојање две Историје у једној: она која је била планирана и писана и она која сенакнадно издвојила када је писац са приказивања догађаја у Царству прешао на осликавање личног спора са вођом исихаста, Григоријем Паламом, што је довело до рађања повести о Григорином диспуту са византијским теологом. Најзад, посебна целина посвећена је и наративним формама које је Григора користио, како би у својој „историјској радионици” написао дело које је обухватало безмало 160 година историје Царства Ромеја..., The Roman History of Nikephoros Gregoras, a great Byzantine intellectual, apart from The Memoirs of John Kantakuzenos, represents one of the most important sources for the study of the history of the late Byzantine Empire. The work consists of XXXVII books and covers a wide period from 1204 to 1359. Leaning on the historical writings of two great Byzantine historiographers, George Akropolites and George Pachymeres, Nikephoros Gregoras devoted most of his History to contemporary events, i. e. the end of the XIII and the first half of the XIV century. Gregoras paid much attention to political history, civil wars, church matters, social and economic problems, as well as to the presentation of the cultural upsurge in the Empire, the so-called Renaissance of the Palaiologoi.So far, this rich and voluminous work of the Byzantine polymath has mostly been used as a rich source of information for the better understanding of the last centuries of the Empire’s existence. The main objective of the doctoral dissertation, however, is the interpretation of Gregoras’ historical writing as a historiographical work which belongs to the treasury of Byzantine literature. The focuses of the research are, therefore, the circumstances and cultural climate that influenced the emergence of The Roman History, the principles which guided the author during the writing of his work, his understanding and perception of history, the sources he used to present certain events, as well as his relation to his presumed "colleagues". The perception of one's own past, the portrayal of events that marked a turning point in the further survival of the Empire after 1204, as well as of characters that left their mark in the past, is reflected in the material the historian chose to present, as well as in the one he decided to leave out. Special accent is put on the differences in Gregoras’ presentation of the events he described using available source material from the ones he witnessed as a contemporary. The principle of autopsy, considered to be particularly important by the authors of Byzantine historiography, was also emphasized in the work of Gregoras with the aim to provide The Roman History with a seal of credibility. In this regard, particular attention is paid to Gregoras’ portrayal of characters, mainly imperial figures, whose portraits are especially distinguished and which imposed a biographical structure on the historical work of the Byzantine polymath, which was, however, not entirely attained. In addition, the existence of two Histories within one is emphasized: the one that was planned and written and the one that was singled out subsequently, when the writer started to narrate the events related to the Hesychast controversy, which led to the creation of History of Gregoras’ personal dispute with the leader of the Hesychasts, Gregory Palamas. Finally, special chapter is dedicated tothe narrative forms Gregoras used to create a work that covered nearly 160 years of the history of the Eastern Roman Empire in his "historical workshop"...",
publisher = "Београд : Универзитет у Београду, Филозофски факултет",
journal = "Универзитет у Београду",
title = ""Ромејска историја" Нићифора Григоре: историјска анализа дела",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6326"
}
