TY  - JOUR
AU  - Драгићевић, Рајна М.
PY  - 2013
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/2993
AB  - This paper analyzes the articles published in the first volume of Јужнословенски филолог which gives the clear picture of Serbian Slavic studies from the early 20th century. The articles mostly delt with the research of the oldest Slavic written documents, Slavic dialects which preserve the characteristics of the mutual Slavic proto-language, and they also delt with the comparative analyses of the Slavic langu ages in order to be able to recreate proto-Slavic language. The main method of research was comparative historical one. It is noticable that some of the articles were more topical than others, that reviewers were very critical, and that it is possible to get a picture of everyday life in Serbia from early 20th century from those articles.
AB  - U radu se prikazuju radovi objavljeni u prvoj knjizi Južnoslovenskog filologa i kroz njihovu analizu daje se slika srpske slavistike na početku XX veka. Radovi su uglavnom bili posvećeni istraživanjima najstarijih slovenskih spomenika, slovenskih dijalekata koji čuvaju osobine zajedničkog slovenskog prajezika, kao i uporednoj analizi slovenskih jezika sa ciljem da se rekonstruiše praslovenski jezik. Osnovna metoda proučavanja bila je komparativno-istorijska. U radu se odvajaju i oni tekstovi koji se po aktuelnosti obrađenih tema razlikuju od svih ostalih, ukazuje se na naučni autoritet koji je časopis imao još od prvog broja, na izrazitu kritičnost autora objavljenih prikaza prema delima koja su prikazana, a skreće se pažnja i na crtice iz svakodnevnog života u Beogradu na početku XX veka, koje se mogu nazreti iz objavljenih tekstova.
T2  - Јужнословенски филолог
T1  - On Serbian Slavic studies from the early 20th century from the perspective of the first volume of Јужнословенски филолог
T1  - О српској славистици на почетку XX века из перспективе прве књиге Јужнословенског филолога
SP  - 33
EP  - 48
IS  - 69
DO  - 10.2298/JFI1369033D
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_2993
ER  - 

@article{
author = "Драгићевић, Рајна М.",
year = "2013",
abstract = "This paper analyzes the articles published in the first volume of Јужнословенски филолог which gives the clear picture of Serbian Slavic studies from the early 20th century. The articles mostly delt with the research of the oldest Slavic written documents, Slavic dialects which preserve the characteristics of the mutual Slavic proto-language, and they also delt with the comparative analyses of the Slavic langu ages in order to be able to recreate proto-Slavic language. The main method of research was comparative historical one. It is noticable that some of the articles were more topical than others, that reviewers were very critical, and that it is possible to get a picture of everyday life in Serbia from early 20th century from those articles., U radu se prikazuju radovi objavljeni u prvoj knjizi Južnoslovenskog filologa i kroz njihovu analizu daje se slika srpske slavistike na početku XX veka. Radovi su uglavnom bili posvećeni istraživanjima najstarijih slovenskih spomenika, slovenskih dijalekata koji čuvaju osobine zajedničkog slovenskog prajezika, kao i uporednoj analizi slovenskih jezika sa ciljem da se rekonstruiše praslovenski jezik. Osnovna metoda proučavanja bila je komparativno-istorijska. U radu se odvajaju i oni tekstovi koji se po aktuelnosti obrađenih tema razlikuju od svih ostalih, ukazuje se na naučni autoritet koji je časopis imao još od prvog broja, na izrazitu kritičnost autora objavljenih prikaza prema delima koja su prikazana, a skreće se pažnja i na crtice iz svakodnevnog života u Beogradu na početku XX veka, koje se mogu nazreti iz objavljenih tekstova.",
journal = "Јужнословенски филолог",
title = "On Serbian Slavic studies from the early 20th century from the perspective of the first volume of Јужнословенски филолог, О српској славистици на почетку XX века из перспективе прве књиге Јужнословенског филолога",
pages = "33-48",
number = "69",
doi = "10.2298/JFI1369033D",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_2993"
}

Драгићевић, Р. М.. (2013). On Serbian Slavic studies from the early 20th century from the perspective of the first volume of Јужнословенски филолог. in Јужнословенски филолог(69), 33-48.
https://doi.org/10.2298/JFI1369033D
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_2993

Драгићевић РМ. On Serbian Slavic studies from the early 20th century from the perspective of the first volume of Јужнословенски филолог. in Јужнословенски филолог. 2013;(69):33-48.
doi:10.2298/JFI1369033D
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_2993 .

Драгићевић, Рајна М., "On Serbian Slavic studies from the early 20th century from the perspective of the first volume of Јужнословенски филолог" in Јужнословенски филолог, no. 69 (2013):33-48,
https://doi.org/10.2298/JFI1369033D .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_2993 .

TY  - JOUR
AU  - Драгићевић, Рајна
PY  - 2011
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/3202
AB  - This paper explores a theoretical point of view that the collocability is determined by the meaning of a lexeme and also represents its consequence. Our main goal is to show that these two factors may contribute with different intensity, and that context may have greater or lesser effect on the meaning of a lexeme. The analysis proves that the context has a lesser effect on more frequent lexemes and does not have a permanent effect on their meaning, but on the other hand, context has a greater effect on infrequent lexemes and has a greater effect on their semantic content. This even applies in a case of a lexeme used separately. Even analysis of two unrelated languages (Serbian and German) shows that the most frequent associations on infrequent adjectives are the nouns frequently used with them, which means that frequently used collocations produce an effect on them even out of context. Furthermore, there are examples in lexicography that infrequent adjectives are defined by collocations peculiar for infrequent lexemes. On the other hand, the most frequent verbal associations of Serbian and German respondents on very frequent adjectives are not the nouns usually found in their collocations, but their antonyms, thus it is possible to conclude that the context has no any effect. The conclusion is that collocability is determined by the meaning of a lexeme and it also represents its consequence, and at the same time the collocation effect on a lexeme is greater if the lexeme is less frequent.
AB  - U radu se polazi od teorijskog stanovišta da je značenje lekseme uslov i posledica njene leksičke spojivosti. Cilj rada je analiza delovanja ova dva faktora. Uobičajeni kontekst u kojem se lekseme upotrebljavaju može jače ili slabije uticati na njihovo značenje, čak i kada se koriste samostalno. U radu se dokazuje da kontekst slabije utiče na frekventne lekseme i ne ostavlja trajne posledice na njihovo značenje, a da jače utiče na nefrekventne lekseme i da ostavlja trajniji uticaj na njihov semantički sadržaj. Trajn(ij)i uticaj ogleda se u mogućnosti delovanja konteksta na značenje lekseme i onda kada se ona upotrebljava samostalno. Pokazuje se kako čak i u dva jezika u daljem stepenu srodnosti (srpskom i nemačkom) najčešće asocijacije na nefrekventne prideve predstavljaju imenice sa kojima se oni često upotrebljavaju, što znači da sintagme koje se često koriste vrše uticaj i nezavisno od konteksta. Čak se i u leksikografskim definicijama nefrekventnih prideva zapaža delovanje najčešćih kolokacija u koje stupaju te nefrekventne lekseme. S druge strane, najčešće verbalne asocijacije srpskih i nemačkih ispitanika na izuzetno frekventne prideve nikada nisu imenice s kojima oni grade sintagme, već njihovi antonimi, što znači da kontekst ne vrši uticaj na značenje ovih prideva kada se upotrebe nezavisno od konteksta. Zaključuje se da značenje lekseme jeste uslov i posledica kolokabilnosti, ali da je uticaj kolokacije na značenje leksema jači ukoliko je leksema manje frekventna.
T2  - Јужнословенски филолог
T1  - On meaning of adjectives as a cause and consequence of their collocabilities
T1  - О значењу придева као услову и последици њихове лексичке спојивости
SP  - 109
EP  - 119
IS  - 67
DO  - 10.2298/JFI1167109D
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3202
ER  - 

@article{
author = "Драгићевић, Рајна",
year = "2011",
abstract = "This paper explores a theoretical point of view that the collocability is determined by the meaning of a lexeme and also represents its consequence. Our main goal is to show that these two factors may contribute with different intensity, and that context may have greater or lesser effect on the meaning of a lexeme. The analysis proves that the context has a lesser effect on more frequent lexemes and does not have a permanent effect on their meaning, but on the other hand, context has a greater effect on infrequent lexemes and has a greater effect on their semantic content. This even applies in a case of a lexeme used separately. Even analysis of two unrelated languages (Serbian and German) shows that the most frequent associations on infrequent adjectives are the nouns frequently used with them, which means that frequently used collocations produce an effect on them even out of context. Furthermore, there are examples in lexicography that infrequent adjectives are defined by collocations peculiar for infrequent lexemes. On the other hand, the most frequent verbal associations of Serbian and German respondents on very frequent adjectives are not the nouns usually found in their collocations, but their antonyms, thus it is possible to conclude that the context has no any effect. The conclusion is that collocability is determined by the meaning of a lexeme and it also represents its consequence, and at the same time the collocation effect on a lexeme is greater if the lexeme is less frequent., U radu se polazi od teorijskog stanovišta da je značenje lekseme uslov i posledica njene leksičke spojivosti. Cilj rada je analiza delovanja ova dva faktora. Uobičajeni kontekst u kojem se lekseme upotrebljavaju može jače ili slabije uticati na njihovo značenje, čak i kada se koriste samostalno. U radu se dokazuje da kontekst slabije utiče na frekventne lekseme i ne ostavlja trajne posledice na njihovo značenje, a da jače utiče na nefrekventne lekseme i da ostavlja trajniji uticaj na njihov semantički sadržaj. Trajn(ij)i uticaj ogleda se u mogućnosti delovanja konteksta na značenje lekseme i onda kada se ona upotrebljava samostalno. Pokazuje se kako čak i u dva jezika u daljem stepenu srodnosti (srpskom i nemačkom) najčešće asocijacije na nefrekventne prideve predstavljaju imenice sa kojima se oni često upotrebljavaju, što znači da sintagme koje se često koriste vrše uticaj i nezavisno od konteksta. Čak se i u leksikografskim definicijama nefrekventnih prideva zapaža delovanje najčešćih kolokacija u koje stupaju te nefrekventne lekseme. S druge strane, najčešće verbalne asocijacije srpskih i nemačkih ispitanika na izuzetno frekventne prideve nikada nisu imenice s kojima oni grade sintagme, već njihovi antonimi, što znači da kontekst ne vrši uticaj na značenje ovih prideva kada se upotrebe nezavisno od konteksta. Zaključuje se da značenje lekseme jeste uslov i posledica kolokabilnosti, ali da je uticaj kolokacije na značenje leksema jači ukoliko je leksema manje frekventna.",
journal = "Јужнословенски филолог",
title = "On meaning of adjectives as a cause and consequence of their collocabilities, О значењу придева као услову и последици њихове лексичке спојивости",
pages = "109-119",
number = "67",
doi = "10.2298/JFI1167109D",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3202"
}

Драгићевић, Р.. (2011). On meaning of adjectives as a cause and consequence of their collocabilities. in Јужнословенски филолог(67), 109-119.
https://doi.org/10.2298/JFI1167109D
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3202

Драгићевић Р. On meaning of adjectives as a cause and consequence of their collocabilities. in Јужнословенски филолог. 2011;(67):109-119.
doi:10.2298/JFI1167109D
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3202 .

Драгићевић, Рајна, "On meaning of adjectives as a cause and consequence of their collocabilities" in Јужнословенски филолог, no. 67 (2011):109-119,
https://doi.org/10.2298/JFI1167109D .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3202 .

TY  - JOUR
AU  - Драгићевић, Рајна
PY  - 2009
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/3087
T2  - Јужнословенски филолог
T1  - Иновације у творби речи у словенским језицима, 11. заседање Комисије за творбу речи Међународног славистичког комитета Москва, 24-26. марта 2009
SP  - 461
EP  - 468
IS  - 65
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3087
ER  - 

@article{
author = "Драгићевић, Рајна",
year = "2009",
journal = "Јужнословенски филолог",
title = "Иновације у творби речи у словенским језицима, 11. заседање Комисије за творбу речи Међународног славистичког комитета Москва, 24-26. марта 2009",
pages = "461-468",
number = "65",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3087"
}

Драгићевић, Р.. (2009). Иновације у творби речи у словенским језицима, 11. заседање Комисије за творбу речи Међународног славистичког комитета Москва, 24-26. марта 2009. in Јужнословенски филолог(65), 461-468.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3087

Драгићевић Р. Иновације у творби речи у словенским језицима, 11. заседање Комисије за творбу речи Међународног славистичког комитета Москва, 24-26. марта 2009. in Јужнословенски филолог. 2009;(65):461-468.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3087 .

Драгићевић, Рајна, "Иновације у творби речи у словенским језицима, 11. заседање Комисије за творбу речи Међународног славистичког комитета Москва, 24-26. марта 2009" in Јужнословенски филолог, no. 65 (2009):461-468,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3087 .

TY  - JOUR
AU  - Драгићевић, Рајна
PY  - 2008
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/2879
AB  - The term semantic underspecification coined by J. Pustejovsky was initially introduced in Serbian linguistics by Milka Ivic. This paper further develops the term, investigates the level of semantic underspecification of lexemes and examining Serbian lexeme osnova [base] emphasizes conceptual analysis as an appropriate semantic method for investigating lexemes with the broadest (underspecified) semantics.
AB  - O pojmu i terminu značenjska podspecifikovanost, koji je u lingvistiku uveo Dž. Pustejovski, prva je u srpskoj lingvistici pisala Milka Ivić. U radu se dalje razrađuje taj pojam, govori se o stepenu značenjske podspecifikovanosti leksema, a zatim se na primeru lekseme osnova pokazuje kako je konceptualna analiza prikladna semantička metoda za ispitivanje leksema sa najširom (podspecifikovanom) semantikom.
T2  - Јужнословенски филолог
T1  - On semantic underspecification examining lexeme osnova
T1  - О значењској подспецификованости на примеру лексеме основа
SP  - 123
EP  - 134
IS  - 64
DO  - 10.2298/JFI0864123D
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_2879
ER  - 

@article{
author = "Драгићевић, Рајна",
year = "2008",
abstract = "The term semantic underspecification coined by J. Pustejovsky was initially introduced in Serbian linguistics by Milka Ivic. This paper further develops the term, investigates the level of semantic underspecification of lexemes and examining Serbian lexeme osnova [base] emphasizes conceptual analysis as an appropriate semantic method for investigating lexemes with the broadest (underspecified) semantics., O pojmu i terminu značenjska podspecifikovanost, koji je u lingvistiku uveo Dž. Pustejovski, prva je u srpskoj lingvistici pisala Milka Ivić. U radu se dalje razrađuje taj pojam, govori se o stepenu značenjske podspecifikovanosti leksema, a zatim se na primeru lekseme osnova pokazuje kako je konceptualna analiza prikladna semantička metoda za ispitivanje leksema sa najširom (podspecifikovanom) semantikom.",
journal = "Јужнословенски филолог",
title = "On semantic underspecification examining lexeme osnova, О значењској подспецификованости на примеру лексеме основа",
pages = "123-134",
number = "64",
doi = "10.2298/JFI0864123D",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_2879"
}

Драгићевић, Р.. (2008). On semantic underspecification examining lexeme osnova. in Јужнословенски филолог(64), 123-134.
https://doi.org/10.2298/JFI0864123D
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_2879

Драгићевић Р. On semantic underspecification examining lexeme osnova. in Јужнословенски филолог. 2008;(64):123-134.
doi:10.2298/JFI0864123D
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_2879 .

Драгићевић, Рајна, "On semantic underspecification examining lexeme osnova" in Јужнословенски филолог, no. 64 (2008):123-134,
https://doi.org/10.2298/JFI0864123D .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_2879 .

TY  - JOUR
AU  - Драгићевић, Рајна
PY  - 2006
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/2891
T2  - Јужнословенски филолог
T1  - O sinonimiji i sinonimičnosti: Bernardina Petrović: Sinonimija i sinonimičnost u hrvatskome jeziku, Hrvatska sveučilišna naklada, Zagreb, 2005
SP  - 369
EP  - 375
IS  - 62
DO  - 10.2298/JFI0662369D
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_2891
ER  - 

@article{
author = "Драгићевић, Рајна",
year = "2006",
journal = "Јужнословенски филолог",
title = "O sinonimiji i sinonimičnosti: Bernardina Petrović: Sinonimija i sinonimičnost u hrvatskome jeziku, Hrvatska sveučilišna naklada, Zagreb, 2005",
pages = "369-375",
number = "62",
doi = "10.2298/JFI0662369D",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_2891"
}

Драгићевић, Р.. (2006). O sinonimiji i sinonimičnosti: Bernardina Petrović: Sinonimija i sinonimičnost u hrvatskome jeziku, Hrvatska sveučilišna naklada, Zagreb, 2005. in Јужнословенски филолог(62), 369-375.
https://doi.org/10.2298/JFI0662369D
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_2891

Драгићевић Р. O sinonimiji i sinonimičnosti: Bernardina Petrović: Sinonimija i sinonimičnost u hrvatskome jeziku, Hrvatska sveučilišna naklada, Zagreb, 2005. in Јужнословенски филолог. 2006;(62):369-375.
doi:10.2298/JFI0662369D
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_2891 .

Драгићевић, Рајна, "O sinonimiji i sinonimičnosti: Bernardina Petrović: Sinonimija i sinonimičnost u hrvatskome jeziku, Hrvatska sveučilišna naklada, Zagreb, 2005" in Јужнословенски филолог, no. 62 (2006):369-375,
https://doi.org/10.2298/JFI0662369D .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_2891 .

TY  - JOUR
AU  - Драгићевић, Рајна
PY  - 2006
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/2890
T2  - Јужнословенски филолог
T1  - N.V. Ufimceva, G.A. Čerkasova, Ä.N. Karulov, E.F. Tarasov: Slavjanskiè assciativnáè slovarâ, russkè, belorusskiè, bolgarskiè, ukrainskiè, Moskva, 2004., Ministerstvo obrazovanija i nauki Rossièskoè Federacii, Moskovskiè gosudarstvennáè lingvističeskiè universitet, Rossièskaja akademija nauk, Institut jazákoznanija
T1  - Словенски асоцијативни речник: Н.В. Уфимцева, Г.А. Черкасова, Ю.Н. Карулов, Е.Ф. Тарасов: Славянский ассциативный словарь, русскй, белорусский, болгарский, украинский, Москва, 2004., Министерство образования и науки Российской Федерации, Московский государственный лингвистический университет, Российская академия наук, Институт языкознания
SP  - 364
EP  - 366
IS  - 62
DO  - 10.2298/JFI0662366D
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_2890
ER  - 

@article{
author = "Драгићевић, Рајна",
year = "2006",
journal = "Јужнословенски филолог",
title = "N.V. Ufimceva, G.A. Čerkasova, Ä.N. Karulov, E.F. Tarasov: Slavjanskiè assciativnáè slovarâ, russkè, belorusskiè, bolgarskiè, ukrainskiè, Moskva, 2004., Ministerstvo obrazovanija i nauki Rossièskoè Federacii, Moskovskiè gosudarstvennáè lingvističeskiè universitet, Rossièskaja akademija nauk, Institut jazákoznanija, Словенски асоцијативни речник: Н.В. Уфимцева, Г.А. Черкасова, Ю.Н. Карулов, Е.Ф. Тарасов: Славянский ассциативный словарь, русскй, белорусский, болгарский, украинский, Москва, 2004., Министерство образования и науки Российской Федерации, Московский государственный лингвистический университет, Российская академия наук, Институт языкознания",
pages = "364-366",
number = "62",
doi = "10.2298/JFI0662366D",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_2890"
}

Драгићевић, Р.. (2006). N.V. Ufimceva, G.A. Čerkasova, Ä.N. Karulov, E.F. Tarasov: Slavjanskiè assciativnáè slovarâ, russkè, belorusskiè, bolgarskiè, ukrainskiè, Moskva, 2004., Ministerstvo obrazovanija i nauki Rossièskoè Federacii, Moskovskiè gosudarstvennáè lingvističeskiè universitet, Rossièskaja akademija nauk, Institut jazákoznanija. in Јужнословенски филолог(62), 364-366.
https://doi.org/10.2298/JFI0662366D
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_2890

Драгићевић Р. N.V. Ufimceva, G.A. Čerkasova, Ä.N. Karulov, E.F. Tarasov: Slavjanskiè assciativnáè slovarâ, russkè, belorusskiè, bolgarskiè, ukrainskiè, Moskva, 2004., Ministerstvo obrazovanija i nauki Rossièskoè Federacii, Moskovskiè gosudarstvennáè lingvističeskiè universitet, Rossièskaja akademija nauk, Institut jazákoznanija. in Јужнословенски филолог. 2006;(62):364-366.
doi:10.2298/JFI0662366D
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_2890 .

Драгићевић, Рајна, "N.V. Ufimceva, G.A. Čerkasova, Ä.N. Karulov, E.F. Tarasov: Slavjanskiè assciativnáè slovarâ, russkè, belorusskiè, bolgarskiè, ukrainskiè, Moskva, 2004., Ministerstvo obrazovanija i nauki Rossièskoè Federacii, Moskovskiè gosudarstvennáè lingvističeskiè universitet, Rossièskaja akademija nauk, Institut jazákoznanija" in Јужнословенски филолог, no. 62 (2006):364-366,
https://doi.org/10.2298/JFI0662366D .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_2890 .

TY  - JOUR
AU  - Драгићевић, Рајна
PY  - 2000
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/3234
AB  - U radu se govori o tri osnovna pristupa sinesteziji - ( 1 ) sa stanovišta neurologije i psihologije, (2) sa stanovišta stilistike, teorije književnosti i teorije umetnosti uopšte i (3) sa stanovišta leksikologije i nauke o jeziku uopšte. Autor navodi i zaključke svog ispitivanja sinestezije u srpskom jeziku. .
T2  - Јужнословенски филолог
T1  - Прилог проучавањима о синестезији
SP  - 387
EP  - 398
VL  - 56
IS  - 1-2
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3234
ER  - 

@article{
author = "Драгићевић, Рајна",
year = "2000",
abstract = "U radu se govori o tri osnovna pristupa sinesteziji - ( 1 ) sa stanovišta neurologije i psihologije, (2) sa stanovišta stilistike, teorije književnosti i teorije umetnosti uopšte i (3) sa stanovišta leksikologije i nauke o jeziku uopšte. Autor navodi i zaključke svog ispitivanja sinestezije u srpskom jeziku. .",
journal = "Јужнословенски филолог",
title = "Прилог проучавањима о синестезији",
pages = "387-398",
volume = "56",
number = "1-2",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3234"
}

Драгићевић, Р.. (2000). Прилог проучавањима о синестезији. in Јужнословенски филолог, 56(1-2), 387-398.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3234

Драгићевић Р. Прилог проучавањима о синестезији. in Јужнословенски филолог. 2000;56(1-2):387-398.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3234 .

Драгићевић, Рајна, "Прилог проучавањима о синестезији" in Јужнословенски филолог, 56, no. 1-2 (2000):387-398,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3234 .

TY  - JOUR
AU  - Драгићевић, Рајна
PY  - 1999
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/2824
AB  - The aim of this paper is to analyze the semantic relation between the lexemes grd and gord in view of the three different interpretations of the development of Proto-Slavic adjective gyrdy. According to the first two explanations, one of the secondary meanings first became independent, and according to the third one, primary meaning became independent first. By this separation of one of the meanings the independent development of the contemporary adjectives grd and gord began.
AB  - U radu se analizira značenjski odnos leksema gord i grg sa stanovišta tri različita tumačenja semantičkog razvoja praslovenskog prideva gyrdy. Po prvom i drugom tumačenju prvo se osamostalilo jedno od sekundarnih značenja ovog prideva. A po trećem osamostalilo se osnovno značenje. Osamostaljivanjem jednog od značenja otpočeo je samostalni razvitak današnjih prideva grd i gord.
T2  - Јужнословенски филолог
T1  - On possible interpretations of the semantic relation between the adjectives GRD and GORD
T1  - О могућим интерпретацијама семантичког односа придева ГРД и ГОРД
SP  - 29
EP  - 36
IS  - 55
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_2824
ER  - 

@article{
author = "Драгићевић, Рајна",
year = "1999",
abstract = "The aim of this paper is to analyze the semantic relation between the lexemes grd and gord in view of the three different interpretations of the development of Proto-Slavic adjective gyrdy. According to the first two explanations, one of the secondary meanings first became independent, and according to the third one, primary meaning became independent first. By this separation of one of the meanings the independent development of the contemporary adjectives grd and gord began., U radu se analizira značenjski odnos leksema gord i grg sa stanovišta tri različita tumačenja semantičkog razvoja praslovenskog prideva gyrdy. Po prvom i drugom tumačenju prvo se osamostalilo jedno od sekundarnih značenja ovog prideva. A po trećem osamostalilo se osnovno značenje. Osamostaljivanjem jednog od značenja otpočeo je samostalni razvitak današnjih prideva grd i gord.",
journal = "Јужнословенски филолог",
title = "On possible interpretations of the semantic relation between the adjectives GRD and GORD, О могућим интерпретацијама семантичког односа придева ГРД и ГОРД",
pages = "29-36",
number = "55",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_2824"
}

Драгићевић, Р.. (1999). On possible interpretations of the semantic relation between the adjectives GRD and GORD. in Јужнословенски филолог(55), 29-36.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_2824

Драгићевић Р. On possible interpretations of the semantic relation between the adjectives GRD and GORD. in Јужнословенски филолог. 1999;(55):29-36.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_2824 .

Драгићевић, Рајна, "On possible interpretations of the semantic relation between the adjectives GRD and GORD" in Јужнословенски филолог, no. 55 (1999):29-36,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_2824 .