Стојановић, Милица

Link to this page

Authority KeyName Variants
4dc838d9-2beb-4e63-a39e-0073b30aad72
  • Стојановић, Милица (7)
  • Стојановић, Милица Љ. (1)
Projects

Author's Bibliography

Семантика глагола са почетним морфемским сегментом обез- у српском језику

Стојановић, Милица

(Скопје : Универзитет „Св. Кирил и Методиј“, 2020)

TY  - CONF
AU  - Стојановић, Милица
PY  - 2020
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/12609
AB  - Во оваа статија е направена анализа на семантиката на глаголите со
почетни сегменти обез- во српскиот јазик. Целта е да се истакнат парелелите меѓу
категоријата на посесивност и анализираните глаголи.
AB  - In the paper I deal with some aspects of semantic of verbs with initial
morpheme segment obez- and its bond with concept of possession. The aim of the
paper is to highlight different types of relations between the possessor and the
possessee in these verbs. The concept of possession is particularly important for this
meaning, because possessive relations are present as a presupposition on it. Some
kind of possessive relation is a presupposition for action of losing. The meanings of
this verbs present many types of possessive relations, both prototype and marginal. The largest number of verbs present inalienable possession which includes body part,
kinship terms and words that describe culturally important items.
PB  - Скопје : Универзитет „Св. Кирил и Методиј“
PB  - Скопје : Институт за македонски јазик „Крсте Мисирков“
C3  - Македонскиот јазик – извор на филолошки и на културолошки истражувања
T1  - Семантика глагола са почетним морфемским сегментом обез- у српском језику
SP  - 331
EP  - 342
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12609
ER  - 
@conference{
author = "Стојановић, Милица",
year = "2020",
abstract = "Во оваа статија е направена анализа на семантиката на глаголите со
почетни сегменти обез- во српскиот јазик. Целта е да се истакнат парелелите меѓу
категоријата на посесивност и анализираните глаголи., In the paper I deal with some aspects of semantic of verbs with initial
morpheme segment obez- and its bond with concept of possession. The aim of the
paper is to highlight different types of relations between the possessor and the
possessee in these verbs. The concept of possession is particularly important for this
meaning, because possessive relations are present as a presupposition on it. Some
kind of possessive relation is a presupposition for action of losing. The meanings of
this verbs present many types of possessive relations, both prototype and marginal. The largest number of verbs present inalienable possession which includes body part,
kinship terms and words that describe culturally important items.",
publisher = "Скопје : Универзитет „Св. Кирил и Методиј“, Скопје : Институт за македонски јазик „Крсте Мисирков“",
journal = "Македонскиот јазик – извор на филолошки и на културолошки истражувања",
title = "Семантика глагола са почетним морфемским сегментом обез- у српском језику",
pages = "331-342",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12609"
}
Стојановић, М.. (2020). Семантика глагола са почетним морфемским сегментом обез- у српском језику. in Македонскиот јазик – извор на филолошки и на културолошки истражувања
Скопје : Универзитет „Св. Кирил и Методиј“., 331-342.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12609
Стојановић М. Семантика глагола са почетним морфемским сегментом обез- у српском језику. in Македонскиот јазик – извор на филолошки и на културолошки истражувања. 2020;:331-342.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12609 .
Стојановић, Милица, "Семантика глагола са почетним морфемским сегментом обез- у српском језику" in Македонскиот јазик – извор на филолошки и на културолошки истражувања (2020):331-342,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12609 .

Семантика префикса до- као првог у низу у двопрефигираним глаголима српског језика

Стојановић, Милица

(Niš : Filozofski fakultet, 2016)

TY  - CONF
AU  - Стојановић, Милица
PY  - 2016
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/12480
AB  - The meaning of the prefix do- in the initial position in multi-prefixed verbs in Serbian
is mainly completive, but there are cases in which this prefix has a spatial meaning,
a temporal meaning or a meaning signalizing goal achievement. There are verbs in
which this prefix has no meaning. The significant role of this prefix is its stylistic role
in transferring words from a neutral lexical group into a stylistically coloured lexical
fund. These words are marked in dictionary entries.
AB  - Предмет рада је семантика префикса до- као првог у двопрефигираним
глаголима. Циљ нам је да осветлимо све нијансе значења које овај префикс уноси
у већ префигиране глаголе. Наводећи опште закључке о особинама полипрефигираних глагола, показаћемо колико се глаголи из нашег корпуса уклапају у већ
оформљену слику.
PB  - Niš : Filozofski fakultet
C3  - Jezik, književnost, značenje. Jezička istraživanja : zbornik radova
T1  - Семантика префикса до- као првог у низу у двопрефигираним глаголима српског језика
T1  - The Meaning of the Initial Prefix do- in Multiprefixed Verbs in Serbian
SP  - 165
EP  - 175
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12480
ER  - 
@conference{
author = "Стојановић, Милица",
year = "2016",
abstract = "The meaning of the prefix do- in the initial position in multi-prefixed verbs in Serbian
is mainly completive, but there are cases in which this prefix has a spatial meaning,
a temporal meaning or a meaning signalizing goal achievement. There are verbs in
which this prefix has no meaning. The significant role of this prefix is its stylistic role
in transferring words from a neutral lexical group into a stylistically coloured lexical
fund. These words are marked in dictionary entries., Предмет рада је семантика префикса до- као првог у двопрефигираним
глаголима. Циљ нам је да осветлимо све нијансе значења које овај префикс уноси
у већ префигиране глаголе. Наводећи опште закључке о особинама полипрефигираних глагола, показаћемо колико се глаголи из нашег корпуса уклапају у већ
оформљену слику.",
publisher = "Niš : Filozofski fakultet",
journal = "Jezik, književnost, značenje. Jezička istraživanja : zbornik radova",
title = "Семантика префикса до- као првог у низу у двопрефигираним глаголима српског језика, The Meaning of the Initial Prefix do- in Multiprefixed Verbs in Serbian",
pages = "165-175",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12480"
}
Стојановић, М.. (2016). Семантика префикса до- као првог у низу у двопрефигираним глаголима српског језика. in Jezik, književnost, značenje. Jezička istraživanja : zbornik radova
Niš : Filozofski fakultet., 165-175.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12480
Стојановић М. Семантика префикса до- као првог у низу у двопрефигираним глаголима српског језика. in Jezik, književnost, značenje. Jezička istraživanja : zbornik radova. 2016;:165-175.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12480 .
Стојановић, Милица, "Семантика префикса до- као првог у низу у двопрефигираним глаголима српског језика" in Jezik, književnost, značenje. Jezička istraživanja : zbornik radova (2016):165-175,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12480 .

Редупликација глаголског префикса по- у српском језику

Стојановић, Милица Љ.

(Београд : Институт за српски језик САНУ, 2015)

TY  - JOUR
AU  - Стојановић, Милица Љ.
PY  - 2015
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/7500
AB  - У раду се анализирају глаголи у којима се јавља контактна редупликација префикса по-. Циљ рада је да се на основу семантичке анализе глагола истражи да ли формална редупликација подразумева и
семантичку редупликацију, тј. да ли поновљени префикси функционишу са истим значењем.
AB  - В настоящей работе анализируются глаголы, в которых имеется контактная редупликация префикса по-. В работе выделено шесть
групп глаголов. Самая большая численность глаголов, в которых по-1 меняет вид основного глагола и вносит сему делимитативности, в то
время как у по-2 функция усиления этой дополнительной семы (поповригати, попоносити и т. д.). Вторым типом являются те глаголы,
в которых по-1 выполняет роль чистой перфективации, а по-2 вносит
сему деминутивности: попојести, попом(ј)естити и т.д.. В состав
третьей группы входят только два глагола (попорасти, попостарети) и для них характеристично, что по-1 меняет видовое значение
основного глагола, а по-2 вносит значение меры, т.е. определенную
степень интенсивности, степень осуществления действия. В четвертую группу входят те глаголы, в которых происходит перфективация
основного глагола с помощью по-1, а по-2 вносит сему итеративности,
повторяющегося действия: попогладити (се), попогледати, пополетати. В пятой группе по-2 присоединяется к глаголу несовершенного
вида и его функция изменение вида. В этом случае по-1 модифицирует семантику основного глагола в направлении дистрибутивности.
Шестую группу составляют глаголы, в которых замечаем случаи редудантного употребления префикса. Такое употребление может иметь по-1, по-2 или оба префикса. Мы можем прийти к выводу, что в
большинстве случаев у повторного употребления префикса есть своя
функция, но эти глаголы находятся на периферии языковой системы
и на периферии поля делимитативности, деминутивности и итеративности, а также они принадлежат к сфере разговорного языка, они
эмотивно окрашены и потому они являются средством экспрессии.
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
T2  - Наш језик
T1  - Редупликација глаголског префикса по- у српском језику
T1  - Редупликация глагольного префикса по- в сербском языке
SP  - 35
EP  - 50
VL  - 46
IS  - 1-2
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7500
ER  - 
@article{
author = "Стојановић, Милица Љ.",
year = "2015",
abstract = "У раду се анализирају глаголи у којима се јавља контактна редупликација префикса по-. Циљ рада је да се на основу семантичке анализе глагола истражи да ли формална редупликација подразумева и
семантичку редупликацију, тј. да ли поновљени префикси функционишу са истим значењем., В настоящей работе анализируются глаголы, в которых имеется контактная редупликация префикса по-. В работе выделено шесть
групп глаголов. Самая большая численность глаголов, в которых по-1 меняет вид основного глагола и вносит сему делимитативности, в то
время как у по-2 функция усиления этой дополнительной семы (поповригати, попоносити и т. д.). Вторым типом являются те глаголы,
в которых по-1 выполняет роль чистой перфективации, а по-2 вносит
сему деминутивности: попојести, попом(ј)естити и т.д.. В состав
третьей группы входят только два глагола (попорасти, попостарети) и для них характеристично, что по-1 меняет видовое значение
основного глагола, а по-2 вносит значение меры, т.е. определенную
степень интенсивности, степень осуществления действия. В четвертую группу входят те глаголы, в которых происходит перфективация
основного глагола с помощью по-1, а по-2 вносит сему итеративности,
повторяющегося действия: попогладити (се), попогледати, пополетати. В пятой группе по-2 присоединяется к глаголу несовершенного
вида и его функция изменение вида. В этом случае по-1 модифицирует семантику основного глагола в направлении дистрибутивности.
Шестую группу составляют глаголы, в которых замечаем случаи редудантного употребления префикса. Такое употребление может иметь по-1, по-2 или оба префикса. Мы можем прийти к выводу, что в
большинстве случаев у повторного употребления префикса есть своя
функция, но эти глаголы находятся на периферии языковой системы
и на периферии поля делимитативности, деминутивности и итеративности, а также они принадлежат к сфере разговорного языка, они
эмотивно окрашены и потому они являются средством экспрессии.",
publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ",
journal = "Наш језик",
title = "Редупликација глаголског префикса по- у српском језику, Редупликация глагольного префикса по- в сербском языке",
pages = "35-50",
volume = "46",
number = "1-2",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7500"
}
Стојановић, М. Љ.. (2015). Редупликација глаголског префикса по- у српском језику. in Наш језик
Београд : Институт за српски језик САНУ., 46(1-2), 35-50.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7500
Стојановић МЉ. Редупликација глаголског префикса по- у српском језику. in Наш језик. 2015;46(1-2):35-50.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7500 .
Стојановић, Милица Љ., "Редупликација глаголског префикса по- у српском језику" in Наш језик, 46, no. 1-2 (2015):35-50,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7500 .

Опсцена лексика као маргинални лексички слој : на примерима из романа Д. Ненадића

Стојановић, Милица

(Niš : Filozofski fakultet, 2014)

TY  - CONF
AU  - Стојановић, Милица
PY  - 2014
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/12471
AB  - This paper describes obscene words with examples from the novel of D. Nenadic.
Units of various degrees of obscenity are represented, and they may indicate obcenity
or may relate to other elements of reality.
AB  - У раду се, на примерима из романа Д. Ненадића, семантички анализира опсцена лексика. Представљају се јединице различитог степена опсцености
које могу упућивати на опсцене садржаје или се могу односити на друге елементе стварности.
PB  - Niš : Filozofski fakultet
C3  - Jezik, književnost, marginalizacija : zbornik radova. Jezička istraživanja
T1  - Опсцена лексика као маргинални лексички слој  : на примерима из романа Д. Ненадића
T1  - Obscene Words as a Marginal Lexical Layer : Examples from the Novel of D. Nenadic
SP  - 457
EP  - 469
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12471
ER  - 
@conference{
author = "Стојановић, Милица",
year = "2014",
abstract = "This paper describes obscene words with examples from the novel of D. Nenadic.
Units of various degrees of obscenity are represented, and they may indicate obcenity
or may relate to other elements of reality., У раду се, на примерима из романа Д. Ненадића, семантички анализира опсцена лексика. Представљају се јединице различитог степена опсцености
које могу упућивати на опсцене садржаје или се могу односити на друге елементе стварности.",
publisher = "Niš : Filozofski fakultet",
journal = "Jezik, književnost, marginalizacija : zbornik radova. Jezička istraživanja",
title = "Опсцена лексика као маргинални лексички слој  : на примерима из романа Д. Ненадића, Obscene Words as a Marginal Lexical Layer : Examples from the Novel of D. Nenadic",
pages = "457-469",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12471"
}
Стојановић, М.. (2014). Опсцена лексика као маргинални лексички слој  : на примерима из романа Д. Ненадића. in Jezik, književnost, marginalizacija : zbornik radova. Jezička istraživanja
Niš : Filozofski fakultet., 457-469.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12471
Стојановић М. Опсцена лексика као маргинални лексички слој  : на примерима из романа Д. Ненадића. in Jezik, književnost, marginalizacija : zbornik radova. Jezička istraživanja. 2014;:457-469.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12471 .
Стојановић, Милица, "Опсцена лексика као маргинални лексички слој  : на примерима из романа Д. Ненадића" in Jezik, književnost, marginalizacija : zbornik radova. Jezička istraživanja (2014):457-469,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12471 .

Глаголи рађања у српском језику (лексичкосемантички аспект)

Стојановић, Милица

(Београд : Иститут за српски језик САНУ, 2013)

TY  - JOUR
AU  - Стојановић, Милица
PY  - 2013
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/7540
AB  - Предметом настоящей работы является семантический анализ
глаголов, обозначающих в сербском яазыке рождение человеческого
существа. Данные глаголы разделены на глаголы, имеющие первичное значение, и на глаголы, принадлежащие другим лексико-семантическим группам, для которых значение рождения секундарно, чаще всего образовано путем мерафоризации. Среди глаголов, которые, помощью каких-нибудь своих секундарных значений создают
значение рождения, имеется определнное число глаголов, характеризующихся отрицательной оценкой. Употребление определенных префиксов содейсвует спецификации и сужению значений.
AB  - Предмет рада је анализа глагола којима се у српском језику означава рођење/рађање људског бића. Циљ рада је да се ова група глагола осветли и анализира са становишта лексичких и стилских карактеристика, да се уоче диференцијалне семантичке компоненте ових глагола и представи њихова семантичка класификација.
PB  - Београд : Иститут за српски језик САНУ
T2  - Наш језик
T1  - Глаголи рађања у српском језику (лексичкосемантички аспект)
T1  - Глаголы рождения потомства в сербском языке (лексико-семантический аспект)
SP  - 135
EP  - 150
VL  - 44
IS  - 1-2
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7540
ER  - 
@article{
author = "Стојановић, Милица",
year = "2013",
abstract = "Предметом настоящей работы является семантический анализ
глаголов, обозначающих в сербском яазыке рождение человеческого
существа. Данные глаголы разделены на глаголы, имеющие первичное значение, и на глаголы, принадлежащие другим лексико-семантическим группам, для которых значение рождения секундарно, чаще всего образовано путем мерафоризации. Среди глаголов, которые, помощью каких-нибудь своих секундарных значений создают
значение рождения, имеется определнное число глаголов, характеризующихся отрицательной оценкой. Употребление определенных префиксов содейсвует спецификации и сужению значений., Предмет рада је анализа глагола којима се у српском језику означава рођење/рађање људског бића. Циљ рада је да се ова група глагола осветли и анализира са становишта лексичких и стилских карактеристика, да се уоче диференцијалне семантичке компоненте ових глагола и представи њихова семантичка класификација.",
publisher = "Београд : Иститут за српски језик САНУ",
journal = "Наш језик",
title = "Глаголи рађања у српском језику (лексичкосемантички аспект), Глаголы рождения потомства в сербском языке (лексико-семантический аспект)",
pages = "135-150",
volume = "44",
number = "1-2",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7540"
}
Стојановић, М.. (2013). Глаголи рађања у српском језику (лексичкосемантички аспект). in Наш језик
Београд : Иститут за српски језик САНУ., 44(1-2), 135-150.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7540
Стојановић М. Глаголи рађања у српском језику (лексичкосемантички аспект). in Наш језик. 2013;44(1-2):135-150.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7540 .
Стојановић, Милица, "Глаголи рађања у српском језику (лексичкосемантички аспект)" in Наш језик, 44, no. 1-2 (2013):135-150,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7540 .

Семантика глаголског префикса пре- у српском језику

Стојановић, Милица

(Крагујевац : Филолошко-уметнички факултет, 2012)

TY  - CONF
AU  - Стојановић, Милица
PY  - 2012
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/12326
AB  - In this paper we presented the semantics of verbs with the prefix pre-. The aim is to present the
semantic types of verbs with the prefix pre-. In classification of meaning, the focal point is grammatical and
lexicographic interpretation of this prefix. Semantic analysis of verbs which are made with this prefix showed
that it has a lot of meanings. Its main meaning coincides with the meaning of the preposition preko, and also
semantics of prefix pre- can be repetition, excess, separating object into two parts etc.
AB  - Предмет рада је семантика глагола са префиксом пре-. Циљ је да се представе семантички типови глагола сложених с префиксом пре-. У класификацији значења почетну тачку чине граматичка и лексикографска интерпретација овог префикса. Семантичка анализа глагола сложених с овим префиксом показала је да он има велики број значења. Његово основно значење поклапа се са значењем предлога преко, затим, овај префикс може
унети семантику понављања радње исказане глаголом у основи, може означавати прекомерност, претераност вршења радње, поделу објекта на два дела итд.
PB  - Крагујевац : Филолошко-уметнички факултет
C3  - Савремена проучавања језика и књижевности : зборник радова са III научног скупа младих филолога Србије одржаног 12. марта 2011. године на Филолошко-уметничком факултету у Крагујевцу : год. 3. Књ. 1
T1  - Семантика глаголског префикса пре- у српском језику
T1  - Semantic of the Verbal Prefix Pre- in Serbian Language
SP  - 101
EP  - 112
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12326
ER  - 
@conference{
author = "Стојановић, Милица",
year = "2012",
abstract = "In this paper we presented the semantics of verbs with the prefix pre-. The aim is to present the
semantic types of verbs with the prefix pre-. In classification of meaning, the focal point is grammatical and
lexicographic interpretation of this prefix. Semantic analysis of verbs which are made with this prefix showed
that it has a lot of meanings. Its main meaning coincides with the meaning of the preposition preko, and also
semantics of prefix pre- can be repetition, excess, separating object into two parts etc., Предмет рада је семантика глагола са префиксом пре-. Циљ је да се представе семантички типови глагола сложених с префиксом пре-. У класификацији значења почетну тачку чине граматичка и лексикографска интерпретација овог префикса. Семантичка анализа глагола сложених с овим префиксом показала је да он има велики број значења. Његово основно значење поклапа се са значењем предлога преко, затим, овај префикс може
унети семантику понављања радње исказане глаголом у основи, може означавати прекомерност, претераност вршења радње, поделу објекта на два дела итд.",
publisher = "Крагујевац : Филолошко-уметнички факултет",
journal = "Савремена проучавања језика и књижевности : зборник радова са III научног скупа младих филолога Србије одржаног 12. марта 2011. године на Филолошко-уметничком факултету у Крагујевцу : год. 3. Књ. 1",
title = "Семантика глаголског префикса пре- у српском језику, Semantic of the Verbal Prefix Pre- in Serbian Language",
pages = "101-112",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12326"
}
Стојановић, М.. (2012). Семантика глаголског префикса пре- у српском језику. in Савремена проучавања језика и књижевности : зборник радова са III научног скупа младих филолога Србије одржаног 12. марта 2011. године на Филолошко-уметничком факултету у Крагујевцу : год. 3. Књ. 1
Крагујевац : Филолошко-уметнички факултет., 101-112.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12326
Стојановић М. Семантика глаголског префикса пре- у српском језику. in Савремена проучавања језика и књижевности : зборник радова са III научног скупа младих филолога Србије одржаног 12. марта 2011. године на Филолошко-уметничком факултету у Крагујевцу : год. 3. Књ. 1. 2012;:101-112.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12326 .
Стојановић, Милица, "Семантика глаголског префикса пре- у српском језику" in Савремена проучавања језика и књижевности : зборник радова са III научног скупа младих филолога Србије одржаног 12. марта 2011. године на Филолошко-уметничком факултету у Крагујевцу : год. 3. Књ. 1 (2012):101-112,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12326 .

Прилог проучавању полисемије српског језика

Миланов, Наташа; Стојановић, Милица

(Sarajevo : Slavistički komitet, 2012)

TY  - JOUR
AU  - Миланов, Наташа
AU  - Стојановић, Милица
PY  - 2012
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/8499
AB  - У раду се на корпусу два одабрана тома Речника САНУ анализира однос између
полисемије и дужине лексеме, као и семантички склоп полисемне лексеме. Под
полисемном лексемом сматрали смо ону која има забележених минимум петнаест
значења у речнику.
AB  - This paper, based on the corpus of two selected tomes of the Serbian Academy of Sciences
and Arts Dictionary, analyzes relationship between polysemy and length of lexemes, as
well as semantic construction of polysemic lexemes. By polemisemic lexeme, we consider
one who has at least fifteen recorded definitions in dictionary.
PB  - Sarajevo : Slavistički komitet
T2  - Bosanskohercegovački slavistički kongres I: Zbornik radova (knjiga 1)
T1  - Прилог проучавању полисемије српског језика
T1  - A Contribution to the Study of Polisemy in Serbian
SP  - 493
EP  - 504
VL  - 1
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8499
ER  - 
@article{
author = "Миланов, Наташа and Стојановић, Милица",
year = "2012",
abstract = "У раду се на корпусу два одабрана тома Речника САНУ анализира однос између
полисемије и дужине лексеме, као и семантички склоп полисемне лексеме. Под
полисемном лексемом сматрали смо ону која има забележених минимум петнаест
значења у речнику., This paper, based on the corpus of two selected tomes of the Serbian Academy of Sciences
and Arts Dictionary, analyzes relationship between polysemy and length of lexemes, as
well as semantic construction of polysemic lexemes. By polemisemic lexeme, we consider
one who has at least fifteen recorded definitions in dictionary.",
publisher = "Sarajevo : Slavistički komitet",
journal = "Bosanskohercegovački slavistički kongres I: Zbornik radova (knjiga 1)",
title = "Прилог проучавању полисемије српског језика, A Contribution to the Study of Polisemy in Serbian",
pages = "493-504",
volume = "1",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8499"
}
Миланов, Н.,& Стојановић, М.. (2012). Прилог проучавању полисемије српског језика. in Bosanskohercegovački slavistički kongres I: Zbornik radova (knjiga 1)
Sarajevo : Slavistički komitet., 1, 493-504.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8499
Миланов Н, Стојановић М. Прилог проучавању полисемије српског језика. in Bosanskohercegovački slavistički kongres I: Zbornik radova (knjiga 1). 2012;1:493-504.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8499 .
Миланов, Наташа, Стојановић, Милица, "Прилог проучавању полисемије српског језика" in Bosanskohercegovački slavistički kongres I: Zbornik radova (knjiga 1), 1 (2012):493-504,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8499 .

О стилској вредности именичких деминутива у Андрићевим приповеткама

Стојановић, Милица

(Бања Лука : Филолошки факултет, 2012)

TY  - JOUR
AU  - Стојановић, Милица
PY  - 2012
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/9602
AB  - У раду се разматра стилска вредност именичких деминутивних
твореница у приповеткама Иве Андрића из периода између 1925. и 1941. године.
Андрићев стил карактерише одсуство експресива, али се може приметити
одређен број деминутива, које писац најчешће користи у номиналној функцији,
док се употребом појединих деминутива постиже и одређена стилска и поетска
функција – разоткрива се подтекст, прецизније се представља психологија лично-
сти, психолошка стања, особине јунака, означавају реакције и поступци ликова
или осликава амбијент.
AB  - This paper discusses the style value of diminutive nouns in Ivo
Andrićs short stories between 1925 and 1941. Andri¢s style is
characterised by the absence of expressives, although one notices a number of diminutive nouns the writer commonly utilized in nominal function. While the use of some diminutives
achieves a certain stylistic and poetic function – it also reveals
subtext and more accurately representa the psychology of his
characters, in particular the psychological conditionasnd characteristica of the main character. Furthermore, this paper indicates the reactions and actions of the characters and describes
their interior.
PB  - Бања Лука : Филолошки факултет
T2  - Филолог : часопис за језик, књижевност и културу
T1  - О стилској вредности именичких деминутива у Андрићевим приповеткама
T1  - On the Stylistic Value of Diminutive Nouns in Ivo Andric’s Short Stories
SP  - 203
VL  - 6
VL  - 209
DO  - 10.7251/FIL1206203S
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9602
ER  - 
@article{
author = "Стојановић, Милица",
year = "2012",
abstract = "У раду се разматра стилска вредност именичких деминутивних
твореница у приповеткама Иве Андрића из периода између 1925. и 1941. године.
Андрићев стил карактерише одсуство експресива, али се може приметити
одређен број деминутива, које писац најчешће користи у номиналној функцији,
док се употребом појединих деминутива постиже и одређена стилска и поетска
функција – разоткрива се подтекст, прецизније се представља психологија лично-
сти, психолошка стања, особине јунака, означавају реакције и поступци ликова
или осликава амбијент., This paper discusses the style value of diminutive nouns in Ivo
Andrićs short stories between 1925 and 1941. Andri¢s style is
characterised by the absence of expressives, although one notices a number of diminutive nouns the writer commonly utilized in nominal function. While the use of some diminutives
achieves a certain stylistic and poetic function – it also reveals
subtext and more accurately representa the psychology of his
characters, in particular the psychological conditionasnd characteristica of the main character. Furthermore, this paper indicates the reactions and actions of the characters and describes
their interior.",
publisher = "Бања Лука : Филолошки факултет",
journal = "Филолог : часопис за језик, књижевност и културу",
title = "О стилској вредности именичких деминутива у Андрићевим приповеткама, On the Stylistic Value of Diminutive Nouns in Ivo Andric’s Short Stories",
pages = "203",
volume = "6, 209",
doi = "10.7251/FIL1206203S",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9602"
}
Стојановић, М.. (2012). О стилској вредности именичких деминутива у Андрићевим приповеткама. in Филолог : часопис за језик, књижевност и културу
Бања Лука : Филолошки факултет., 6, 203.
https://doi.org/10.7251/FIL1206203S
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9602
Стојановић М. О стилској вредности именичких деминутива у Андрићевим приповеткама. in Филолог : часопис за језик, књижевност и културу. 2012;6:203.
doi:10.7251/FIL1206203S
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9602 .
Стојановић, Милица, "О стилској вредности именичких деминутива у Андрићевим приповеткама" in Филолог : часопис за језик, књижевност и културу, 6 (2012):203,
https://doi.org/10.7251/FIL1206203S .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9602 .