Пајванчић, Маријана

Link to this page

Authority KeyName Variants
22717763-e6de-4929-8f00-5ed95e48b7bd
  • Пајванчић, Маријана (4)
Projects
No records found.

Author's Bibliography

Human rights in the 21st century ; Родна равноправност – од једнаких права до једнаких могућности : [представљање књига на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 14. децембар 2021. године]

Варади, Тибор; Пајванчић, Маријана; Здравковић, Ана

(Београд : Српска академија наука и уметности, 2022)

TY  - JOUR
AU  - Варади, Тибор
AU  - Пајванчић, Маријана
AU  - Здравковић, Ана
PY  - 2022
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/14692
AB  - Human rights in the 21st century / editors Tibor Várady and Miodrag Jovanović; assistant editor Ana Zdravković. – The Hague : Eleven international publishing ; Belgrade : Serbian Academy of Sciences and Arts, 2020.

Родна равноправност – од једнаких права до једнаких могућности : зборник радова са научног скупа одржаног 27. септембра 2019. / уредници Тибор Варади, Маријана Пајванчић. – Београд : САНУ, 2020.

Говорили: академик Тибор Варади, проф. др Маријана Пајванчић , мср Ана Здравковић.
У Београду, уторак 14. децембар 2021. у 13 часова.
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
T2  - Трибина Библиотеке САНУ
T1  - Human rights in the 21st century ; Родна равноправност – од једнаких права до једнаких могућности : [представљање књига на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 14. децембар 2021. године]
SP  - 227
EP  - 236
VL  - 10
IS  - 10
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14692
ER  - 
@article{
author = "Варади, Тибор and Пајванчић, Маријана and Здравковић, Ана",
year = "2022",
abstract = "Human rights in the 21st century / editors Tibor Várady and Miodrag Jovanović; assistant editor Ana Zdravković. – The Hague : Eleven international publishing ; Belgrade : Serbian Academy of Sciences and Arts, 2020.

Родна равноправност – од једнаких права до једнаких могућности : зборник радова са научног скупа одржаног 27. септембра 2019. / уредници Тибор Варади, Маријана Пајванчић. – Београд : САНУ, 2020.

Говорили: академик Тибор Варади, проф. др Маријана Пајванчић , мср Ана Здравковић.
У Београду, уторак 14. децембар 2021. у 13 часова.",
publisher = "Београд : Српска академија наука и уметности",
journal = "Трибина Библиотеке САНУ",
title = "Human rights in the 21st century ; Родна равноправност – од једнаких права до једнаких могућности : [представљање књига на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 14. децембар 2021. године]",
pages = "227-236",
volume = "10",
number = "10",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14692"
}
Варади, Т., Пајванчић, М.,& Здравковић, А.. (2022). Human rights in the 21st century ; Родна равноправност – од једнаких права до једнаких могућности : [представљање књига на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 14. децембар 2021. године]. in Трибина Библиотеке САНУ
Београд : Српска академија наука и уметности., 10(10), 227-236.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14692
Варади Т, Пајванчић М, Здравковић А. Human rights in the 21st century ; Родна равноправност – од једнаких права до једнаких могућности : [представљање књига на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 14. децембар 2021. године]. in Трибина Библиотеке САНУ. 2022;10(10):227-236.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14692 .
Варади, Тибор, Пајванчић, Маријана, Здравковић, Ана, "Human rights in the 21st century ; Родна равноправност – од једнаких права до једнаких могућности : [представљање књига на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 14. децембар 2021. године]" in Трибина Библиотеке САНУ, 10, no. 10 (2022):227-236,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14692 .

Тридесет година рада Одбора – из аспекта људских права

Пајванчић, Маријана

(Београд : Српска академија наука и уметности, 2022)

TY  - CHAP
AU  - Пајванчић, Маријана
PY  - 2022
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/13267
AB  - Након формирања Међуодељенског одбора за проучавање националних 
мањина и људских права прве активности Одбора, чији садржај се односио на 
људска права, биле су различите иницијативе везане за планирање рада Одбора 
(припрема научних пројеката, округли столови, дебате, предавања и сл.). Садржај 
иницијатива и предлога био је усмерен на теоријска питања значајна за сагледавање социолошких и правних претпоставки остваривања људских права, посебно њихове међународноправне заштите као и на статус људских права у правном систему.
Једна од првих активности посвећених људским правима било је организовање панел дискусије чија се тема односила на Уставни третман људских права 
и слобода у СРЈ.
 Теоријска питања релевантна за истраживања људских права 
(на пример: проблем већине и мањине у теоријама о демократији и политичким 
институцијама) разматрана су и на научним скуповима
 на којима је у средишту 
пажње био положај и права националних мањина. Свему томе треба додати и 
индивидуални ангажман чланова и чланица Одбора који се одвијао кроз различите активности организоване од стране других актера, а које су укључивале: 
публиковање монографских научних радова, научних радова у бројним часописима међународним и националним часописима, учешће на међународним и националним конференцијама и скуповима посвећеним људским правима, активности у оквиру струковних удружења и др
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
T2  - Тридесет година рада Одбора за проучавање националних мањина и људских права : 1989–2019
T1  - Тридесет година рада Одбора – из аспекта људских права
SP  - 39
EP  - 57
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13267
ER  - 
@inbook{
author = "Пајванчић, Маријана",
year = "2022",
abstract = "Након формирања Међуодељенског одбора за проучавање националних 
мањина и људских права прве активности Одбора, чији садржај се односио на 
људска права, биле су различите иницијативе везане за планирање рада Одбора 
(припрема научних пројеката, округли столови, дебате, предавања и сл.). Садржај 
иницијатива и предлога био је усмерен на теоријска питања значајна за сагледавање социолошких и правних претпоставки остваривања људских права, посебно њихове међународноправне заштите као и на статус људских права у правном систему.
Једна од првих активности посвећених људским правима било је организовање панел дискусије чија се тема односила на Уставни третман људских права 
и слобода у СРЈ.
 Теоријска питања релевантна за истраживања људских права 
(на пример: проблем већине и мањине у теоријама о демократији и политичким 
институцијама) разматрана су и на научним скуповима
 на којима је у средишту 
пажње био положај и права националних мањина. Свему томе треба додати и 
индивидуални ангажман чланова и чланица Одбора који се одвијао кроз различите активности организоване од стране других актера, а које су укључивале: 
публиковање монографских научних радова, научних радова у бројним часописима међународним и националним часописима, учешће на међународним и националним конференцијама и скуповима посвећеним људским правима, активности у оквиру струковних удружења и др",
publisher = "Београд : Српска академија наука и уметности",
journal = "Тридесет година рада Одбора за проучавање националних мањина и људских права : 1989–2019",
booktitle = "Тридесет година рада Одбора – из аспекта људских права",
pages = "39-57",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13267"
}
Пајванчић, М.. (2022). Тридесет година рада Одбора – из аспекта људских права. in Тридесет година рада Одбора за проучавање националних мањина и људских права : 1989–2019
Београд : Српска академија наука и уметности., 39-57.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13267
Пајванчић М. Тридесет година рада Одбора – из аспекта људских права. in Тридесет година рада Одбора за проучавање националних мањина и људских права : 1989–2019. 2022;:39-57.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13267 .
Пајванчић, Маријана, "Тридесет година рада Одбора – из аспекта људских права" in Тридесет година рада Одбора за проучавање националних мањина и људских права : 1989–2019 (2022):39-57,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13267 .

Конституционализација посебних права детета

Пајванчић, Маријана

(Београд : Српска академија наука и уметности, 2021)

TY  - CONF
AU  - Пајванчић, Маријана
PY  - 2021
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/13416
AB  - У прилогу пажња је усмерена на конституционализацију посебних права детета у компаративној уставности и у Србији. Два теоријска
приступа правима детета присутна су и у приступу уставном обликовању права детета: конзервативни који у први план истиче заштиту детета и на права
детета гледа из тог угла и либерални према коме дете није превасходно објект
заштите, већ људско биће које ужива сва људска права зависно од својих развојних способности. Оба приступа препознатљива су у компаративној уставности у којој још увек доминирају заштитна права детета у контексту шире
(друштво, држава) или уже (породица) заједнице. Гарантовање посебних индивидуалних права детета је за сада изузетак у упоредној уставности.
У овом теоријском оквиру анализира се садржај и обим уставних гаранција
посебних права детета и области (лична права, социјална права и сл.) којима
та права припадају.
Посебна пажња посвећена је природи посебних права детета (уставна или
законска права), њиховом статусу у уставном систему (општељудска права,
индивидуална права или заштитна права), начину на који се у уставима регулишу посебна права детета и обим уставне регулативе (опште гаранције и
начелне норме или специфичне гаранције и конкретне норме).
Фокус у истраживању је нормативни контекст у коме се конституционализују
посебна права детета и то: 1) посебна индивидуална права специфична по томе
што се гарантују само деци; 2) посебна права детета у контексту права везаних
за породицу и брак и 3) посебна заштитна права у домену социјалних права.
AB  - In the article attention is focused on the constitutionalization of special
rights of the child in comparative constitutionality and in Serbia. Two theoretical
approaches to the rights of the child are present in the approach to the constitutional shaping of children’s rights: conservative, which emphasizes the protection
of the child and the rights of the child from that angle, and liberal, according to
which the child is not an object of protection, but a human being who enjoys all
human rights in accordance with his developmental abilities. Both approaches are
recognizable in the comparative constitutionality in which the protective rights of
the child still dominate in the context of the wider (society, state) or immediate
(family) community. Guaranteeing the special individual rights of the child is currently an exception in comparative constitutionality.
This theoretical framework analyzes the content and scope of constitutional guarantees of special rights of the child and the areas (personal rights, social
rights, etc.) to which these rights belong.
Special attention is paid to the nature of the special rights of the child (constitutional or legal rights), their status in the constitutional system (general human
rights, individual rights or protective rights), the way in which the constitutions regulate the special rights of the child and the scope of constitutional regulations,
norms or specific guarantees and specific norms).
The focus of the research is the normative context in which the special
rights of the child are constitutionalized, as follows: 1) special individual rights
specific in that only children are guaranteed; 2) special rights of the child in the
context of rights related to family and marriage and 3) special protective rights in
the field of social rights.
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
C3  - 30 година примене Конвенције Уједињених нација о правима детета : савремени аспекти : зборник радова са научног скупа одржаног 10. децембра 2020.
T1  - Конституционализација посебних права детета
T1  - Constitutionalization of special rights of the child
SP  - 169
EP  - 181
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13416
ER  - 
@conference{
author = "Пајванчић, Маријана",
year = "2021",
abstract = "У прилогу пажња је усмерена на конституционализацију посебних права детета у компаративној уставности и у Србији. Два теоријска
приступа правима детета присутна су и у приступу уставном обликовању права детета: конзервативни који у први план истиче заштиту детета и на права
детета гледа из тог угла и либерални према коме дете није превасходно објект
заштите, већ људско биће које ужива сва људска права зависно од својих развојних способности. Оба приступа препознатљива су у компаративној уставности у којој још увек доминирају заштитна права детета у контексту шире
(друштво, држава) или уже (породица) заједнице. Гарантовање посебних индивидуалних права детета је за сада изузетак у упоредној уставности.
У овом теоријском оквиру анализира се садржај и обим уставних гаранција
посебних права детета и области (лична права, социјална права и сл.) којима
та права припадају.
Посебна пажња посвећена је природи посебних права детета (уставна или
законска права), њиховом статусу у уставном систему (општељудска права,
индивидуална права или заштитна права), начину на који се у уставима регулишу посебна права детета и обим уставне регулативе (опште гаранције и
начелне норме или специфичне гаранције и конкретне норме).
Фокус у истраживању је нормативни контекст у коме се конституционализују
посебна права детета и то: 1) посебна индивидуална права специфична по томе
што се гарантују само деци; 2) посебна права детета у контексту права везаних
за породицу и брак и 3) посебна заштитна права у домену социјалних права., In the article attention is focused on the constitutionalization of special
rights of the child in comparative constitutionality and in Serbia. Two theoretical
approaches to the rights of the child are present in the approach to the constitutional shaping of children’s rights: conservative, which emphasizes the protection
of the child and the rights of the child from that angle, and liberal, according to
which the child is not an object of protection, but a human being who enjoys all
human rights in accordance with his developmental abilities. Both approaches are
recognizable in the comparative constitutionality in which the protective rights of
the child still dominate in the context of the wider (society, state) or immediate
(family) community. Guaranteeing the special individual rights of the child is currently an exception in comparative constitutionality.
This theoretical framework analyzes the content and scope of constitutional guarantees of special rights of the child and the areas (personal rights, social
rights, etc.) to which these rights belong.
Special attention is paid to the nature of the special rights of the child (constitutional or legal rights), their status in the constitutional system (general human
rights, individual rights or protective rights), the way in which the constitutions regulate the special rights of the child and the scope of constitutional regulations,
norms or specific guarantees and specific norms).
The focus of the research is the normative context in which the special
rights of the child are constitutionalized, as follows: 1) special individual rights
specific in that only children are guaranteed; 2) special rights of the child in the
context of rights related to family and marriage and 3) special protective rights in
the field of social rights.",
publisher = "Београд : Српска академија наука и уметности",
journal = "30 година примене Конвенције Уједињених нација о правима детета : савремени аспекти : зборник радова са научног скупа одржаног 10. децембра 2020.",
title = "Конституционализација посебних права детета, Constitutionalization of special rights of the child",
pages = "169-181",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13416"
}
Пајванчић, М.. (2021). Конституционализација посебних права детета. in 30 година примене Конвенције Уједињених нација о правима детета : савремени аспекти : зборник радова са научног скупа одржаног 10. децембра 2020.
Београд : Српска академија наука и уметности., 169-181.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13416
Пајванчић М. Конституционализација посебних права детета. in 30 година примене Конвенције Уједињених нација о правима детета : савремени аспекти : зборник радова са научног скупа одржаног 10. децембра 2020.. 2021;:169-181.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13416 .
Пајванчић, Маријана, "Конституционализација посебних права детета" in 30 година примене Конвенције Уједињених нација о правима детета : савремени аспекти : зборник радова са научног скупа одржаног 10. децембра 2020. (2021):169-181,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13416 .

Конституционализација права на равноправност и једнаке могућности

Пајванчић, Маријана; Ненадић, Боса М.; Марковић, Горан

(Београд : Српска академија наука и уметности, 2020)

TY  - CONF
AU  - Пајванчић, Маријана
AU  - Ненадић, Боса М.
AU  - Марковић, Горан
PY  - 2020
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10855
AB  - The paper Constitutionalization of the Right to Equality and Equal Opportunities 
by Marijana Pajvancic, Bosa M. Nenadic and Goran Markovic discusses the constitutional framework of gender equality, equal opportunity policy and special measures, with support for the comparative constitutionality and examples of Serbia and Bosnia and Herzegovina.
AB  - У реферату је фокус на конституционализацији права на равноправност полова. Методолошки приступ је ослоњен на компаративно право и студије случаја о праву на равноправност полова у Уставу Републике Србије, Уставу Босне и Херцеговине и Уставу Републике Српске. Следећи овај приступ у средишту пажње у сва три дела рада су: 1. Начела која постављају уставни оквир институционалних и нормативних претпоставки за (не)могућност остваривања права на равноправност: концепт политичке заједнице; принцип социјалне правде; политика једнаких могућности као обавеза државе; однос међународног и унутрашњег права; непосредна примена устава; јемство стечених права; ограничења 
људских права и др. 2. Промена садржаја права на равноправност од начелног 
гарантовања овог права, потом идентификовања личних својстава међу којима 
је и пол, забране директне и индиректне дискриминације па до гарантовања 
равноправности жена и мушкараца, принципа једнаких могућности и посебних 
мера које обезбеђују да се права номинално гарантована свима и реално могу 
остварити. 3. Конституционализација посебних права жена, која се гарантују у 
сфери рада у циљу заштите њихове репродуктивне улоге, права везана за брак и 
породицу, социјална права, политичка права па све до сета нових права.
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
C3  - Родна равноправност - од једнаких права до једнаких могућности : зборник радова са научног скупа одржаног 27. септембра 2019.
T1  - Конституционализација права на равноправност и једнаке могућности
T1  - Constitutionalization of the right to equality and equal opportunities
SP  - 47
EP  - 65
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10855
ER  - 
@conference{
author = "Пајванчић, Маријана and Ненадић, Боса М. and Марковић, Горан",
year = "2020",
abstract = "The paper Constitutionalization of the Right to Equality and Equal Opportunities 
by Marijana Pajvancic, Bosa M. Nenadic and Goran Markovic discusses the constitutional framework of gender equality, equal opportunity policy and special measures, with support for the comparative constitutionality and examples of Serbia and Bosnia and Herzegovina., У реферату је фокус на конституционализацији права на равноправност полова. Методолошки приступ је ослоњен на компаративно право и студије случаја о праву на равноправност полова у Уставу Републике Србије, Уставу Босне и Херцеговине и Уставу Републике Српске. Следећи овај приступ у средишту пажње у сва три дела рада су: 1. Начела која постављају уставни оквир институционалних и нормативних претпоставки за (не)могућност остваривања права на равноправност: концепт политичке заједнице; принцип социјалне правде; политика једнаких могућности као обавеза државе; однос међународног и унутрашњег права; непосредна примена устава; јемство стечених права; ограничења 
људских права и др. 2. Промена садржаја права на равноправност од начелног 
гарантовања овог права, потом идентификовања личних својстава међу којима 
је и пол, забране директне и индиректне дискриминације па до гарантовања 
равноправности жена и мушкараца, принципа једнаких могућности и посебних 
мера које обезбеђују да се права номинално гарантована свима и реално могу 
остварити. 3. Конституционализација посебних права жена, која се гарантују у 
сфери рада у циљу заштите њихове репродуктивне улоге, права везана за брак и 
породицу, социјална права, политичка права па све до сета нових права.",
publisher = "Београд : Српска академија наука и уметности",
journal = "Родна равноправност - од једнаких права до једнаких могућности : зборник радова са научног скупа одржаног 27. септембра 2019.",
title = "Конституционализација права на равноправност и једнаке могућности, Constitutionalization of the right to equality and equal opportunities",
pages = "47-65",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10855"
}
Пајванчић, М., Ненадић, Б. М.,& Марковић, Г.. (2020). Конституционализација права на равноправност и једнаке могућности. in Родна равноправност - од једнаких права до једнаких могућности : зборник радова са научног скупа одржаног 27. септембра 2019.
Београд : Српска академија наука и уметности., 47-65.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10855
Пајванчић М, Ненадић БМ, Марковић Г. Конституционализација права на равноправност и једнаке могућности. in Родна равноправност - од једнаких права до једнаких могућности : зборник радова са научног скупа одржаног 27. септембра 2019.. 2020;:47-65.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10855 .
Пајванчић, Маријана, Ненадић, Боса М., Марковић, Горан, "Конституционализација права на равноправност и једнаке могућности" in Родна равноправност - од једнаких права до једнаких могућности : зборник радова са научног скупа одржаног 27. септембра 2019. (2020):47-65,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10855 .