TY  - JOUR
AU  - Никетић, Марјан
PY  - 2022
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/14760
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
T2  - Приступна предавања дописних чланова / Inaugural Lectures of the Corresponding Members
T1  - Вреɡновање статуса поɡврста у моɡерној фитотаксономији
SP  - 57
EP  - 83
IS  - Књ. 2
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14760
ER  - 

@article{
author = "Никетић, Марјан",
year = "2022",
publisher = "Београд : Српска академија наука и уметности",
journal = "Приступна предавања дописних чланова / Inaugural Lectures of the Corresponding Members",
title = "Вреɡновање статуса поɡврста у моɡерној фитотаксономији",
pages = "57-83",
number = "Књ. 2",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14760"
}

Никетић, М.. (2022). Вреɡновање статуса поɡврста у моɡерној фитотаксономији. in Приступна предавања дописних чланова / Inaugural Lectures of the Corresponding Members
Београд : Српска академија наука и уметности.(Књ. 2), 57-83.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14760

Никетић М. Вреɡновање статуса поɡврста у моɡерној фитотаксономији. in Приступна предавања дописних чланова / Inaugural Lectures of the Corresponding Members. 2022;(Књ. 2):57-83.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14760 .

Никетић, Марјан, "Вреɡновање статуса поɡврста у моɡерној фитотаксономији" in Приступна предавања дописних чланова / Inaugural Lectures of the Corresponding Members, no. Књ. 2 (2022):57-83,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14760 .

TY  - CONF
AU  - Кризманић, Имре
AU  - Живић, Ивана
AU  - Никетић, Марјан
AU  - Вуков, Тања
AU  - Ћировић, Душко
AU  - Кузмановић, Невена
AU  - Весовић, Никола
AU  - Анђелковић, Марко
AU  - Цвијановић, Горчин
AU  - Николић, Душан
AU  - Николић, Душан
AU  - Пенезић, Александра
AU  - Маричић, Марко
AU  - Богдановић, Неда
AU  - Поповић, Милош
AU  - Лакушић, Дмитар
PY  - 2021
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/12720
AB  - У овом раду су анализирани могући утицаји отварања рудника јадарита на биодиверзитет подручја експлоатације, као и основне мере 
за спречавање негативних утицаја. Рад је припремљен на основу података 
инкорпорираних у документ који је припремљен за потребе компаније Рио 
Сава Експлорејшн д.о.о. Београд („Rio Sava Exploration d.o.o. Beograd”)
На истраженом подручју планиране експлоатације је констатован висок 
степен укупног биодиверзитета у свим анализираним групама. Од свих до 
сада регистрованих типова станишта на овом подручју преко 30% припада 
приоритетној групи за заштиту. Поред значајног броја таксона васкуларних биљака од значаја за заштиту (преко 12%), изразиту вредност подручју 
даје присуство две нове биљне врсте за територију Србије. Присутан је и 
изузетно значајан број заштићених животињских врста по националном 
законодавству и/или по међународним прописима: 70% од регистрованих 
врста риба, 59% од регистрованих врста сисара, 100% од регистрованих врста водоземаца и гмизаваца. Утврђено је да је диверзитет бескичмењака, 
васкуларне флоре, као и животних станишта висок, али и даље недовољно 
истражен.
Пројекат експлоатације минерала јадарита у Србији, уколико буде спроведен, имаће значајан број негативних утицаја који ће довести до иреверзибилних и делимично реверзибилних последица на присутне екосисистеме. Спровођењем планираних активности, посебно депоновањем индустријског отпада, доћи ће до значајног нарушавања биодиверзитета на 
целокупном простору планираних радова. У одређеним, примарним зонама утицаја, доћи ће до потпуног и директног уништавања станишта уз 
нестајање свих организама који их насељавају.
Додатно, доћи ће до различитих видова и степена деградације и фрагментације станишта, измене њихових физичких и хемијских карактеристика, 
као и пресецања или нестанка миграторних путева и еколошких коридора.
Негативни утицаји експлоатације минерала јадарита могу се одразити на 
целокупни екосистемски диверзитет свих акватичних и терестричних станишта и ван подручја рударског комплекса „Јадар”.
Из свих горенаведених разлога, оптимална и основна, мера за спречавање 
негативних последица на стање биодиверзитета на овом подручју је одустајање од планиране експлоатације и прераде минерала јадарита.
AB  - In this paper, the possible impacts of opening a jadarite mine on the 
biodiversity of the exploitation area are analyzed, and basic measures for the 
prevention of negative impacts are given. The paper was prepared based on data 
incorporated into a document required by the company “Rio Sava Exploration 
doo Belgrade”.  A high degree of total biodiversity was found in all analyzed 
groups within the area of planned exploitation. Of all the habitat types registered, 
over 30% belong to the priority group for protection. In addition to a significant 
number of conservation priority plant taxa (over 12%), two newly discovered plant 
species for the territory of Serbia makes this region an area of great conservation 
importance. Also, there is high number of protected animal species under national 
legislation and/or international regulations: 85% of registered fish species, 87% of 
registered mammal species, 100% of registered amphibian and reptile species. ¢e 
diversity of invertebrates, vascular ®ora, as well as habitats is evaluated as high, 
but still insuficiently studied. ¢e project of exploitation of jadarite mineral in 
Serbia, if implemented, will have a signi§cant number of negative impacts that 
will lead to irreversible and partially reversible consequences on the present 
ecosystems. ¢e implementation of the planned activities, especially the disposal 
of industrial waste, will significantly impair biodiversity in the entire area of the 
planned works. In certain primary zones of the influence, there will be complete 
and direct destruction of habitats with the disappearance of all organisms that 
inhabit them. In addition, di³erent types and degrees of habitat degradation and 
fragmentation, changes in their physical and chemical characteristics, as well as 
the intersection or disappearance of migration routes and ecological corridors will 
be present. The negative impacts of the exploitation of the jadarite mineral can 
a³ect the overall ecosystem diversity of all aquatic and terrestrial habitats outside 
the area of the mining complex “Jadar”. For all the above reasons, the optimal and 
basic measure to prevent negative consequences on the state of biodiversity in this 
area is to abandon the planned exploitation and processing of the jadarite mineral.
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
C3  - Пројекат Јадар – шта је познато?
T1  - Пројекат Јадар: утицај на биодиверзитет
T1  - The Jadar project: biodiversity and biological impacts
SP  - 157
EP  - 176
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12720
ER  - 

@conference{
author = "Кризманић, Имре and Живић, Ивана and Никетић, Марјан and Вуков, Тања and Ћировић, Душко and Кузмановић, Невена and Весовић, Никола and Анђелковић, Марко and Цвијановић, Горчин and Николић, Душан and Николић, Душан and Пенезић, Александра and Маричић, Марко and Богдановић, Неда and Поповић, Милош and Лакушић, Дмитар",
year = "2021",
abstract = "У овом раду су анализирани могући утицаји отварања рудника јадарита на биодиверзитет подручја експлоатације, као и основне мере 
за спречавање негативних утицаја. Рад је припремљен на основу података 
инкорпорираних у документ који је припремљен за потребе компаније Рио 
Сава Експлорејшн д.о.о. Београд („Rio Sava Exploration d.o.o. Beograd”)
На истраженом подручју планиране експлоатације је констатован висок 
степен укупног биодиверзитета у свим анализираним групама. Од свих до 
сада регистрованих типова станишта на овом подручју преко 30% припада 
приоритетној групи за заштиту. Поред значајног броја таксона васкуларних биљака од значаја за заштиту (преко 12%), изразиту вредност подручју 
даје присуство две нове биљне врсте за територију Србије. Присутан је и 
изузетно значајан број заштићених животињских врста по националном 
законодавству и/или по међународним прописима: 70% од регистрованих 
врста риба, 59% од регистрованих врста сисара, 100% од регистрованих врста водоземаца и гмизаваца. Утврђено је да је диверзитет бескичмењака, 
васкуларне флоре, као и животних станишта висок, али и даље недовољно 
истражен.
Пројекат експлоатације минерала јадарита у Србији, уколико буде спроведен, имаће значајан број негативних утицаја који ће довести до иреверзибилних и делимично реверзибилних последица на присутне екосисистеме. Спровођењем планираних активности, посебно депоновањем индустријског отпада, доћи ће до значајног нарушавања биодиверзитета на 
целокупном простору планираних радова. У одређеним, примарним зонама утицаја, доћи ће до потпуног и директног уништавања станишта уз 
нестајање свих организама који их насељавају.
Додатно, доћи ће до различитих видова и степена деградације и фрагментације станишта, измене њихових физичких и хемијских карактеристика, 
као и пресецања или нестанка миграторних путева и еколошких коридора.
Негативни утицаји експлоатације минерала јадарита могу се одразити на 
целокупни екосистемски диверзитет свих акватичних и терестричних станишта и ван подручја рударског комплекса „Јадар”.
Из свих горенаведених разлога, оптимална и основна, мера за спречавање 
негативних последица на стање биодиверзитета на овом подручју је одустајање од планиране експлоатације и прераде минерала јадарита., In this paper, the possible impacts of opening a jadarite mine on the 
biodiversity of the exploitation area are analyzed, and basic measures for the 
prevention of negative impacts are given. The paper was prepared based on data 
incorporated into a document required by the company “Rio Sava Exploration 
doo Belgrade”.  A high degree of total biodiversity was found in all analyzed 
groups within the area of planned exploitation. Of all the habitat types registered, 
over 30% belong to the priority group for protection. In addition to a significant 
number of conservation priority plant taxa (over 12%), two newly discovered plant 
species for the territory of Serbia makes this region an area of great conservation 
importance. Also, there is high number of protected animal species under national 
legislation and/or international regulations: 85% of registered fish species, 87% of 
registered mammal species, 100% of registered amphibian and reptile species. ¢e 
diversity of invertebrates, vascular ®ora, as well as habitats is evaluated as high, 
but still insuficiently studied. ¢e project of exploitation of jadarite mineral in 
Serbia, if implemented, will have a signi§cant number of negative impacts that 
will lead to irreversible and partially reversible consequences on the present 
ecosystems. ¢e implementation of the planned activities, especially the disposal 
of industrial waste, will significantly impair biodiversity in the entire area of the 
planned works. In certain primary zones of the influence, there will be complete 
and direct destruction of habitats with the disappearance of all organisms that 
inhabit them. In addition, di³erent types and degrees of habitat degradation and 
fragmentation, changes in their physical and chemical characteristics, as well as 
the intersection or disappearance of migration routes and ecological corridors will 
be present. The negative impacts of the exploitation of the jadarite mineral can 
a³ect the overall ecosystem diversity of all aquatic and terrestrial habitats outside 
the area of the mining complex “Jadar”. For all the above reasons, the optimal and 
basic measure to prevent negative consequences on the state of biodiversity in this 
area is to abandon the planned exploitation and processing of the jadarite mineral.",
publisher = "Београд : Српска академија наука и уметности",
journal = "Пројекат Јадар – шта је познато?",
title = "Пројекат Јадар: утицај на биодиверзитет, The Jadar project: biodiversity and biological impacts",
pages = "157-176",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12720"
}

Кризманић, И., Живић, И., Никетић, М., Вуков, Т., Ћировић, Д., Кузмановић, Н., Весовић, Н., Анђелковић, М., Цвијановић, Г., Николић, Д., Николић, Д., Пенезић, А., Маричић, М., Богдановић, Н., Поповић, М.,& Лакушић, Д.. (2021). Пројекат Јадар: утицај на биодиверзитет. in Пројекат Јадар – шта је познато?
Београд : Српска академија наука и уметности., 157-176.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12720

Кризманић И, Живић И, Никетић М, Вуков Т, Ћировић Д, Кузмановић Н, Весовић Н, Анђелковић М, Цвијановић Г, Николић Д, Николић Д, Пенезић А, Маричић М, Богдановић Н, Поповић М, Лакушић Д. Пројекат Јадар: утицај на биодиверзитет. in Пројекат Јадар – шта је познато?. 2021;:157-176.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12720 .

Кризманић, Имре, Живић, Ивана, Никетић, Марјан, Вуков, Тања, Ћировић, Душко, Кузмановић, Невена, Весовић, Никола, Анђелковић, Марко, Цвијановић, Горчин, Николић, Душан, Николић, Душан, Пенезић, Александра, Маричић, Марко, Богдановић, Неда, Поповић, Милош, Лакушић, Дмитар, "Пројекат Јадар: утицај на биодиверзитет" in Пројекат Јадар – шта је познато? (2021):157-176,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12720 .

TY  - BOOK
AU  - Никетић, Марјан
AU  - Томовић, Гордана
PY  - 2018
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10514
AB  - Публикација „Критичка листа васкуларне флоре Србије“ (у даљем
тексту „Листа“) дуго је чекана и на задовољство ботаничара Србије,
Балканског полуострва и Европе коначно је пред нама. У научној и стручној
јавности већ дуже време постоји потреба за оваквом „Листом“ или „Ка-
талогом“ где ће на прегледан и сажет начин бити критички обједињени
таксономски и хоролошки подаци о целокупној васкуларној флори Србије
усклађени са савременим схватањима таксономске ботанике и фитогеогра-
фије. Ова публикација појављује се у време када се у многим земљама Европе
публикују овакви критички оријентисани прегледи флора усклађени са
нарастајућим и новим таксономским и хоролошким сазнањима.
Ова „Листа“ била је неопходна из два најважнија разлога. Први и
најважнији, који је подстакао штампање Критичке листе васкуларне флоре
Србије, био је тај што се у последњих двадесет година биљна таксономија и
биогеографија веома интензивно развијала захваљујући новим методама и
приступима, пре свега молекуларне филогеније, примени генетичких метода
(нпр. количина ДНК), свеобухватним монографским обрадама појединих
родова, екстремно варијабилних врста, агрегата и комплекса, и обиља нових
података о распрострањењу таксона у Србији, тако да је у многим случајеви-
ма дошло до великих промена у схватању њихове таксономије и филогеније.
Све те промене у таксономском и номенклатурном схватању врста било је
неопходно размотрити и утврдити за које је таксоне у рангу врста, подврста и
хибрида потврђено присуство на територији Србије, пре свега, на основу
доказног материјала (хербарских ексиката), чије присуство је сумњиво и
засновано на старим (али и новим) литературним подацима и које таксоне
треба искључити из флоре Србије, јер њихово присуство није доказано или је
резултат грешака у детерминацији и преношењу таквих података у литера-
турне изворе. С друге стране, издавањем едиције „Флора СР Србије 1–10“
нагло је порасло интересовање ботаничара да се темељније посвете терен-
ским истраживањима како би се сакупили и допунили подаци о врстама,
њиховом распрострањењу и екологији. У последњих 40 година констатован
је велики број нових врста за флору Србије и прикупљена обимна грађа о
њиховом распрострањењу на територији Србије. Све то је урађено упркос
веома неповољној научној клими која готово више од пола века влада у Србији према оним биолошким дисциплинама са најдужом традицијом као
што су таксономија, систематика, флористика, фаунистика и биогеографија.
Други, не мање важан разлог, је тај што је у првом издању капиталног
дела српске ботанике, осмотомне „Флоре СР Србије“ (1970–1976) и у два
додатка (1977, 1986), која је урађена необично великом брзином за такву
врсту публикације, учињен одређен број грешака, непрецизности и/или
недоречености које је ваљало отклонити у новим издањима „Флоре“. Ови
недостаци су највећим делом настали због недовољног ослањања на постоје-
ћу хербарску грађу која је била расута по несређеним хербарским збиркама
на факултетима и институтима, осим у Природњачком музеју у Београду који
је тада био једина релевантна, сређена и доступна хербарска збирка у Србији.
У одређеном броју случајева литературни извори о присуству одређених
врста нису проверавани на терену, а многи и нису ни узети у обзир. Највећим
делом аутори „Флоре“ су се ослањали на две Панчићеве „Флоре Кнежевине
Србије“ и Хајеков „Продромус флоре Балканског полуострва“ (Prodromus
florae Peninsulae Balcanicae), што свакако није било довољно, бар из два
елементарна разлога: територија ондашње Србије, када су објављена ова
капитална ботаничка дела, није била по величини и по политичкој рејониза-
цији иста као данашња, а поред тога од публиковања „Флоре СР Србије“ пре
готово 40 година прикупљен је велики број нових података о васкуларној
флори Србије. Тако су у „Флори СР Србије“, на пример, навођене врсте које
нису забележене или се сумњало да их има у Србији на основу старих и
непроверених литературних података. За многе врсте дати су непотпуни
подаци о распрострањењу, иако су такви подаци били доступни у хербарским
збиркама и литературним изворима. Код одређеног броја врста такви подаци
су изостављени или крајње уопштени, а у неким случајевима и погрешни.
Важно је нагласити и то да је „Флора СР Србије“ била једина релевантна
литература на коју су се позивали аутори капиталних дела какве су Флора
Европе (Flora Europaeа 1–5, 1964–1980), Проверена листа медитеранске
флоре (Med-Checklist, 1–4, 1984–2008), електронске базе података (Euro+Med,
The Plant List, IPNI, IOPI), итд., те да су одређени недостаци из „Флоре СР
Србије“ аутоматски и некритички преношени у ова ботаничка дела. Прва два
тома новог издања Флоре Србије (1992, 2012) у великој мери су отклонила
поменуте недостатке претходног издања.
Иако се може понегде прочитати да у истраживањима флоре и фауне у
Србији постоји континуитет, ипак истине ради, важно је нагласити да су се
она од Панчића до данас одвијала са великим прекидима. Заправо, од
Панчића и Саве Петровића, а нешто касније и Ж. Јуришића и Н. Кошанина,
који су првенствено истраживали флору Македоније, није било усмерених
флористичких истраживања у Србији. Она су превасходно била препуштена
посвећеним појединцима из Природњачког музеја или са Катедри за
систематику биљака и/или ботанику појединих факултета из универзитетских
центара, док се највећи број теренских ботаничара, следећи главне правце савремених ботаничких истраживања у свету, усмерио према истраживањима
вегетације, идиекологије и физиолошке екологије биљака. Једном речју, у
таквој научној политици, флористичка, таксономска и хоролошка истражива-
ња била су узгредна. Тек након публиковања Флоре СР Србије 1–10
флористичка истраживања добијају на замаху захваљујући младим генераци-
јама ботаничара у универзитетским центрима у Србији (Београд, Нови Сад,
Ниш). Али и то није било довољно да се истраживањима покрије целокупна
територија Србије, те отуд још увек има њених делова који су са флористи-
чког становишта мање интересантни, али и најмање истражени, због тога што
су на таквим деловима територије Србије природна станишта највећим делом
претворена у пољопривредне или урбане површине. То се највише односи на
равничарске делове Војводине, Мачве, Стига и Поморавља, као и околину
највећих градова у Србији. Такође, остаје проблем малог броја кадрова,
односно експерата за поједине групе биљака, тако да значајан проценат
флоре није истражен на задовољавајући начин, што се и види из анализе у
уводу првог тома „Листе“.
„Листа“ даје комплетан пресек тренутних знања о таксономији и
хорологији васкуларне флоре. Из „Листе“ ће се јасно видети колико је флора
Србије истражена, шта је из списка врста одбачено, шта би ваљало проверити
и шта је убачено као нова врста (таксон). „Листа“ је на одређен начин путоказ
ботаничарима шта би и где би на терену требало истраживати и шта би
требало проверавати у будућности.
„Листа“ је предвиђена као интегрална публикација која ће обухватити
целокупну васкуларну флору Србије која је прелиминарно процењена на 4200
до 4300 таксона у рангу врста, подврста и хибрида. Због обимности посла,
који је подразумевао проверу хербарских збирки, огромног броја литератур-
них података, и консултовања најновијих таксономских монографија и база
података, одлучено је да се „Листа“ подели у више делова, при чему су, у
првом тому, обрађене пречице (Lycopodiopsida), праве папрати (Polypodiopsida),
гнетуми (Gnetopsida), голосеменице (Pinopsida), и монокотиле (Liliopsida)
са укупно 1004 врсте, подврсте и хибрида (укључујући и 157 таксона
чије је присуство у флори Србије оспорено), сврстане у 33 реда и 49
фамилија.
Једном речју, било је крајње време да се направи рекапитулација и
усаглашавање таксономских и хоролошких података о васкуларној флори
Србије. У том погледу аутори Критичке листе васкуларне флоре Србије
научни саветник др Марјан Никетић и проф. др Гордана Томовић са са-
радницима, односно експертима, за поједине фамилије: Poaceae (проф. др
Дмитар Лакушић, Биолошки факултет, Универзитет у Београду), Cyperaceae,
Iridaceae (проф. др Владимир Ранђеловић, Природно-математички факултет,
Универзитет у Нишу), Liliaceae s.l. (проф. др Горан Аначков, Природно-
-математички факултет, Универзитет у Новом Саду) и Orchidaceae (др Владан Ђорђевић, Биолошки факултет, Универзитет у Београду) уложили су велики
напор и знање да провере податке и утврде чињенично стање у погледу
таксономског статуса и хоролошких података о присуству таксона на
територији Србије. Велику помоћ аутори „Листе“ имали су од врсних
флористичара проф. др Пала Боже (Природно-математички факултет, Уни-
верзитет у Новом Саду), Проф. др Зорана Кривошеја (Природно-математички
факултет у Косовској Митровици, Универзитет у Приштини), проф. др Бојана
Златковића (Природно-математички факултет, Универзитет у Нишу), др
Предрага Лазаревића (Биолошки факултет, Универзитет у Београду) и Ранка
Перића (Покрајински завод за заштиту природе у Новом Саду). Овако
урађена „Листа“ свакако је подухват водећих ботаничара Србије који су уз
велики труд и знање допринели да се ово значајно дело српске ботанике, под
покровитељством Српске академије наука и уметности одштампа и тиме
омогући коришћење ботаничарима региона и Европе који се баве или се
интересују за биљни свет Србије и Балканског полуострва.
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
T1  - Критичка листа врста васкуларне флоре Србије. 1, Lycopodiopsida, Polypodiopsida, Gnetopsida, Pinopsida и Liliopsida
T1  - An Annotated Checklist of Vascular Flora of Serbia
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10514
ER  - 

@book{
author = "Никетић, Марјан and Томовић, Гордана",
year = "2018",
abstract = "Публикација „Критичка листа васкуларне флоре Србије“ (у даљем
тексту „Листа“) дуго је чекана и на задовољство ботаничара Србије,
Балканског полуострва и Европе коначно је пред нама. У научној и стручној
јавности већ дуже време постоји потреба за оваквом „Листом“ или „Ка-
талогом“ где ће на прегледан и сажет начин бити критички обједињени
таксономски и хоролошки подаци о целокупној васкуларној флори Србије
усклађени са савременим схватањима таксономске ботанике и фитогеогра-
фије. Ова публикација појављује се у време када се у многим земљама Европе
публикују овакви критички оријентисани прегледи флора усклађени са
нарастајућим и новим таксономским и хоролошким сазнањима.
Ова „Листа“ била је неопходна из два најважнија разлога. Први и
најважнији, који је подстакао штампање Критичке листе васкуларне флоре
Србије, био је тај што се у последњих двадесет година биљна таксономија и
биогеографија веома интензивно развијала захваљујући новим методама и
приступима, пре свега молекуларне филогеније, примени генетичких метода
(нпр. количина ДНК), свеобухватним монографским обрадама појединих
родова, екстремно варијабилних врста, агрегата и комплекса, и обиља нових
података о распрострањењу таксона у Србији, тако да је у многим случајеви-
ма дошло до великих промена у схватању њихове таксономије и филогеније.
Све те промене у таксономском и номенклатурном схватању врста било је
неопходно размотрити и утврдити за које је таксоне у рангу врста, подврста и
хибрида потврђено присуство на територији Србије, пре свега, на основу
доказног материјала (хербарских ексиката), чије присуство је сумњиво и
засновано на старим (али и новим) литературним подацима и које таксоне
треба искључити из флоре Србије, јер њихово присуство није доказано или је
резултат грешака у детерминацији и преношењу таквих података у литера-
турне изворе. С друге стране, издавањем едиције „Флора СР Србије 1–10“
нагло је порасло интересовање ботаничара да се темељније посвете терен-
ским истраживањима како би се сакупили и допунили подаци о врстама,
њиховом распрострањењу и екологији. У последњих 40 година констатован
је велики број нових врста за флору Србије и прикупљена обимна грађа о
њиховом распрострањењу на територији Србије. Све то је урађено упркос
веома неповољној научној клими која готово више од пола века влада у Србији према оним биолошким дисциплинама са најдужом традицијом као
што су таксономија, систематика, флористика, фаунистика и биогеографија.
Други, не мање важан разлог, је тај што је у првом издању капиталног
дела српске ботанике, осмотомне „Флоре СР Србије“ (1970–1976) и у два
додатка (1977, 1986), која је урађена необично великом брзином за такву
врсту публикације, учињен одређен број грешака, непрецизности и/или
недоречености које је ваљало отклонити у новим издањима „Флоре“. Ови
недостаци су највећим делом настали због недовољног ослањања на постоје-
ћу хербарску грађу која је била расута по несређеним хербарским збиркама
на факултетима и институтима, осим у Природњачком музеју у Београду који
је тада био једина релевантна, сређена и доступна хербарска збирка у Србији.
У одређеном броју случајева литературни извори о присуству одређених
врста нису проверавани на терену, а многи и нису ни узети у обзир. Највећим
делом аутори „Флоре“ су се ослањали на две Панчићеве „Флоре Кнежевине
Србије“ и Хајеков „Продромус флоре Балканског полуострва“ (Prodromus
florae Peninsulae Balcanicae), што свакако није било довољно, бар из два
елементарна разлога: територија ондашње Србије, када су објављена ова
капитална ботаничка дела, није била по величини и по политичкој рејониза-
цији иста као данашња, а поред тога од публиковања „Флоре СР Србије“ пре
готово 40 година прикупљен је велики број нових података о васкуларној
флори Србије. Тако су у „Флори СР Србије“, на пример, навођене врсте које
нису забележене или се сумњало да их има у Србији на основу старих и
непроверених литературних података. За многе врсте дати су непотпуни
подаци о распрострањењу, иако су такви подаци били доступни у хербарским
збиркама и литературним изворима. Код одређеног броја врста такви подаци
су изостављени или крајње уопштени, а у неким случајевима и погрешни.
Важно је нагласити и то да је „Флора СР Србије“ била једина релевантна
литература на коју су се позивали аутори капиталних дела какве су Флора
Европе (Flora Europaeа 1–5, 1964–1980), Проверена листа медитеранске
флоре (Med-Checklist, 1–4, 1984–2008), електронске базе података (Euro+Med,
The Plant List, IPNI, IOPI), итд., те да су одређени недостаци из „Флоре СР
Србије“ аутоматски и некритички преношени у ова ботаничка дела. Прва два
тома новог издања Флоре Србије (1992, 2012) у великој мери су отклонила
поменуте недостатке претходног издања.
Иако се може понегде прочитати да у истраживањима флоре и фауне у
Србији постоји континуитет, ипак истине ради, важно је нагласити да су се
она од Панчића до данас одвијала са великим прекидима. Заправо, од
Панчића и Саве Петровића, а нешто касније и Ж. Јуришића и Н. Кошанина,
који су првенствено истраживали флору Македоније, није било усмерених
флористичких истраживања у Србији. Она су превасходно била препуштена
посвећеним појединцима из Природњачког музеја или са Катедри за
систематику биљака и/или ботанику појединих факултета из универзитетских
центара, док се највећи број теренских ботаничара, следећи главне правце савремених ботаничких истраживања у свету, усмерио према истраживањима
вегетације, идиекологије и физиолошке екологије биљака. Једном речју, у
таквој научној политици, флористичка, таксономска и хоролошка истражива-
ња била су узгредна. Тек након публиковања Флоре СР Србије 1–10
флористичка истраживања добијају на замаху захваљујући младим генераци-
јама ботаничара у универзитетским центрима у Србији (Београд, Нови Сад,
Ниш). Али и то није било довољно да се истраживањима покрије целокупна
територија Србије, те отуд још увек има њених делова који су са флористи-
чког становишта мање интересантни, али и најмање истражени, због тога што
су на таквим деловима територије Србије природна станишта највећим делом
претворена у пољопривредне или урбане површине. То се највише односи на
равничарске делове Војводине, Мачве, Стига и Поморавља, као и околину
највећих градова у Србији. Такође, остаје проблем малог броја кадрова,
односно експерата за поједине групе биљака, тако да значајан проценат
флоре није истражен на задовољавајући начин, што се и види из анализе у
уводу првог тома „Листе“.
„Листа“ даје комплетан пресек тренутних знања о таксономији и
хорологији васкуларне флоре. Из „Листе“ ће се јасно видети колико је флора
Србије истражена, шта је из списка врста одбачено, шта би ваљало проверити
и шта је убачено као нова врста (таксон). „Листа“ је на одређен начин путоказ
ботаничарима шта би и где би на терену требало истраживати и шта би
требало проверавати у будућности.
„Листа“ је предвиђена као интегрална публикација која ће обухватити
целокупну васкуларну флору Србије која је прелиминарно процењена на 4200
до 4300 таксона у рангу врста, подврста и хибрида. Због обимности посла,
који је подразумевао проверу хербарских збирки, огромног броја литератур-
них података, и консултовања најновијих таксономских монографија и база
података, одлучено је да се „Листа“ подели у више делова, при чему су, у
првом тому, обрађене пречице (Lycopodiopsida), праве папрати (Polypodiopsida),
гнетуми (Gnetopsida), голосеменице (Pinopsida), и монокотиле (Liliopsida)
са укупно 1004 врсте, подврсте и хибрида (укључујући и 157 таксона
чије је присуство у флори Србије оспорено), сврстане у 33 реда и 49
фамилија.
Једном речју, било је крајње време да се направи рекапитулација и
усаглашавање таксономских и хоролошких података о васкуларној флори
Србије. У том погледу аутори Критичке листе васкуларне флоре Србије
научни саветник др Марјан Никетић и проф. др Гордана Томовић са са-
радницима, односно експертима, за поједине фамилије: Poaceae (проф. др
Дмитар Лакушић, Биолошки факултет, Универзитет у Београду), Cyperaceae,
Iridaceae (проф. др Владимир Ранђеловић, Природно-математички факултет,
Универзитет у Нишу), Liliaceae s.l. (проф. др Горан Аначков, Природно-
-математички факултет, Универзитет у Новом Саду) и Orchidaceae (др Владан Ђорђевић, Биолошки факултет, Универзитет у Београду) уложили су велики
напор и знање да провере податке и утврде чињенично стање у погледу
таксономског статуса и хоролошких података о присуству таксона на
територији Србије. Велику помоћ аутори „Листе“ имали су од врсних
флористичара проф. др Пала Боже (Природно-математички факултет, Уни-
верзитет у Новом Саду), Проф. др Зорана Кривошеја (Природно-математички
факултет у Косовској Митровици, Универзитет у Приштини), проф. др Бојана
Златковића (Природно-математички факултет, Универзитет у Нишу), др
Предрага Лазаревића (Биолошки факултет, Универзитет у Београду) и Ранка
Перића (Покрајински завод за заштиту природе у Новом Саду). Овако
урађена „Листа“ свакако је подухват водећих ботаничара Србије који су уз
велики труд и знање допринели да се ово значајно дело српске ботанике, под
покровитељством Српске академије наука и уметности одштампа и тиме
омогући коришћење ботаничарима региона и Европе који се баве или се
интересују за биљни свет Србије и Балканског полуострва.",
publisher = "Београд : Српска академија наука и уметности",
title = "Критичка листа врста васкуларне флоре Србије. 1, Lycopodiopsida, Polypodiopsida, Gnetopsida, Pinopsida и Liliopsida, An Annotated Checklist of Vascular Flora of Serbia",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10514"
}

Никетић, М.,& Томовић, Г.. (2018). Критичка листа врста васкуларне флоре Србије. 1, Lycopodiopsida, Polypodiopsida, Gnetopsida, Pinopsida и Liliopsida. 
Београд : Српска академија наука и уметности..
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10514

Никетић М, Томовић Г. Критичка листа врста васкуларне флоре Србије. 1, Lycopodiopsida, Polypodiopsida, Gnetopsida, Pinopsida и Liliopsida. 2018;.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10514 .

Никетић, Марјан, Томовић, Гордана, "Критичка листа врста васкуларне флоре Србије. 1, Lycopodiopsida, Polypodiopsida, Gnetopsida, Pinopsida и Liliopsida" (2018),
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10514 .