TY  - JOUR
AU  - Ђорђевић Црнобрња, Јадранка
AU  - Крел, Александар
PY  - 2023
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/16097
AB  - У раду представљамо резултате прелиминарних истраживања прославе 
дечјих рођендана на зеленим површинама у Београду у другој деценији 
21. века. У истраживаном периоду је у граду била широко заступљена 
пракса прославе рођендана у дечјим играоницама комерцијализованог типа. Рођендани „у природи“ су за разлику од наведеног били права 
реткост. Та чињеница нас је подстакла на то да истраживачки фокус усмеримо ка прославама рођендана на зеленим површинама. Поменута 
друштвена пракса је анализирана у контексту употребе јавног градског 
простора, тј. зелених површина за организовање приватних догађаја с 
намером да се размотре разлози за њену појаву у времену када су дечји 
рођендани бивали део процеса институционализације и комерцијализације детињства. Анализа усмених наратива се базира на емпиријском 
материјалу који смо прикупили путем неформалних разговора са родитељима који су организовали рођендане „на отвореном“, тј. „у природи“. 
Дечји рођендани чијој прослави смо имали прилике да присуствујемо организовани су на Савском кеју, у Кошутњаку и на Ади Циганлији. Теренско истраживање је обављано у неколико наврата у периоду 2014–2018. 
године и подразумевало је примену класичних метода теренског рада у 
етнологији и антропологији (опсервација са партиципацијом и разговор 
са актерима догађаја).
AB  - In this paper we present the results of preliminary research into children’s 
birthday celebrations in public green spaces in Belgrade during the second 
decade of the 21st century. This period is characterized by the widespread 
practice of celebrating children’s birthdays in commercial children’s playrooms. 
Birthday celebrations “in nature” were very rare in comparison. Thus we 
decided to focus on birthday celebrations held in public green spaces. This 
social practice is analyzed in the context of utilizing urban public space, public 
greens for organizing private events with the intent to consider the reasons for 
its appearance at a time when children’s birthdays were becoming part of the 
processes of the institutionalization and commercialization of childhood. The 
analysis is based on empirical material gathered through informal conversations 
with parents who organized birthday parties “in the open”, “in nature”. Children’s 
birthday parties we attended were organized at the Sava quay, in Košutnjak and 
at Ada Ciganlija. The fieldwork was conducted periodically from 2014 to 2018, 
and entailed the application of classical fieldwork methods in ethnology and 
anthropology (participant observation and interviews with the participants of 
the events).
PB  - Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA
T2  - Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
T1  - Дечји рођендани на зеленим површинама у Београду  – пример уписивања културних садржаја у физички простор
T1  - Children’s Birthday Celebrations in Public Green Spaces in Belgrade  – an Example of Projecting Cultural Content onto Physical Space
SP  - 137
EP  - 158
VL  - 71
IS  - 3
DO  - 10.2298/GEI2303137D
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16097
ER  - 

@article{
author = "Ђорђевић Црнобрња, Јадранка and Крел, Александар",
year = "2023",
abstract = "У раду представљамо резултате прелиминарних истраживања прославе 
дечјих рођендана на зеленим површинама у Београду у другој деценији 
21. века. У истраживаном периоду је у граду била широко заступљена 
пракса прославе рођендана у дечјим играоницама комерцијализованог типа. Рођендани „у природи“ су за разлику од наведеног били права 
реткост. Та чињеница нас је подстакла на то да истраживачки фокус усмеримо ка прославама рођендана на зеленим површинама. Поменута 
друштвена пракса је анализирана у контексту употребе јавног градског 
простора, тј. зелених површина за организовање приватних догађаја с 
намером да се размотре разлози за њену појаву у времену када су дечји 
рођендани бивали део процеса институционализације и комерцијализације детињства. Анализа усмених наратива се базира на емпиријском 
материјалу који смо прикупили путем неформалних разговора са родитељима који су организовали рођендане „на отвореном“, тј. „у природи“. 
Дечји рођендани чијој прослави смо имали прилике да присуствујемо организовани су на Савском кеју, у Кошутњаку и на Ади Циганлији. Теренско истраживање је обављано у неколико наврата у периоду 2014–2018. 
године и подразумевало је примену класичних метода теренског рада у 
етнологији и антропологији (опсервација са партиципацијом и разговор 
са актерима догађаја)., In this paper we present the results of preliminary research into children’s 
birthday celebrations in public green spaces in Belgrade during the second 
decade of the 21st century. This period is characterized by the widespread 
practice of celebrating children’s birthdays in commercial children’s playrooms. 
Birthday celebrations “in nature” were very rare in comparison. Thus we 
decided to focus on birthday celebrations held in public green spaces. This 
social practice is analyzed in the context of utilizing urban public space, public 
greens for organizing private events with the intent to consider the reasons for 
its appearance at a time when children’s birthdays were becoming part of the 
processes of the institutionalization and commercialization of childhood. The 
analysis is based on empirical material gathered through informal conversations 
with parents who organized birthday parties “in the open”, “in nature”. Children’s 
birthday parties we attended were organized at the Sava quay, in Košutnjak and 
at Ada Ciganlija. The fieldwork was conducted periodically from 2014 to 2018, 
and entailed the application of classical fieldwork methods in ethnology and 
anthropology (participant observation and interviews with the participants of 
the events).",
publisher = "Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA",
journal = "Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA",
title = "Дечји рођендани на зеленим површинама у Београду  – пример уписивања културних садржаја у физички простор, Children’s Birthday Celebrations in Public Green Spaces in Belgrade  – an Example of Projecting Cultural Content onto Physical Space",
pages = "137-158",
volume = "71",
number = "3",
doi = "10.2298/GEI2303137D",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16097"
}

Ђорђевић Црнобрња, Ј.,& Крел, А.. (2023). Дечји рођендани на зеленим површинама у Београду  – пример уписивања културних садржаја у физички простор. in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA., 71(3), 137-158.
https://doi.org/10.2298/GEI2303137D
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16097

Ђорђевић Црнобрња Ј, Крел А. Дечји рођендани на зеленим површинама у Београду  – пример уписивања културних садржаја у физички простор. in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA. 2023;71(3):137-158.
doi:10.2298/GEI2303137D
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16097 .

Ђорђевић Црнобрња, Јадранка, Крел, Александар, "Дечји рођендани на зеленим површинама у Београду  – пример уписивања културних садржаја у физички простор" in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA, 71, no. 3 (2023):137-158,
https://doi.org/10.2298/GEI2303137D .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16097 .

TY  - JOUR
AU  - Trubarac Matić, Đorđina
AU  - Krel, Aleksandar
PY  - 2022
UR  - https://www.eap-iea.org/index.php/eap
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/13743
AB  - Ovaj prilog predstavlja nastavak rada posvećenog dečijoj igri pod nazivom korona, zabeleženoj unutar zajednice učenika mlađeg školskog uzrasta OŠ „Sveti Sava” na Vračaru. U prethodnom radu bavili smo se opisom i analizom varijanta upražnjavanih tokom školskih godina 2019/2020. i 2020/2021. s akcentom stavljenim na proces geneze, oblikovanja i preoblikovanja varijanti ove igrovne prakse i to u ključu interakcionističke teorije kulture, konkretno, oslanjajući se na teorijske postavke i metodološke postupake Gerija Alana Fajna: proces oblikovanja ove nove igre posmatran je kao svojevrsna „crna kutija“ kroz koju se sagledavaju drugi sociokulturni fenomeni. U ovom radu pažnju usmeravamo ka pitanjima funkcionalnosti ove igre i, u vezi s tim, posmatramo je iz folklorističke perspektive, unutar koje ćemo dati kratak osvrt na naučne tokove proučavanja dečijih igara kao folklornih formi, folklorno-tipološko određenje igre korona, njenu komparativnu, dijahronijsko-semiotičku analizu, kao i njeno sagledavanje iz komunikacijske perspektive, tj. kao oblika folklorne komunikacije.
AB  - The children's game Corona appeared spontaneously at the beginning of 2020 within a small folklore community of lower grade pupils at the “St. Sava” Elementary School in the Belgrade’s municipality of Vračar. Sudden changes in the daily routines of the community members created a need for controlled articulation of accumulated tension generated during the COVID-19 pandemic.

As a sociocultural construct the chasing game of Corona underwent various modifications during the two academic years covered by our research (2020 and 2021), due to the changes that took place in the micro and macro sociocultural environment. Generally, the chasing games are common to children and they have an important developmental function, since they encourage the improvement of adaptive abilities and the agility in successful locomotor responses to stimuli from the external environment. Although the semiotic code of this type of games is based on the hunter ‒ prey relation, the game Corona belongs to a specific subtype of chasing games that is related to the idea of progressive spread of infectious disease, just as the traditional game of šugice/šuge (Serbian for Tag; literally, ’scabies’). The examples of this type of games have been observed in various parts of the world, where they refer to various infectious diseases: the plague, Spanish fever, leprosy, polio. All these games have their roots in the traumatic collective experiences of dealing with epidemics. The basic semiotic code (hunter‒prey relation) has undergone a secondary semiotization in this type of games, shifting to the binary opposition sick: healthy. However, they both stem from the same binary oppositions such as life: death; human : demonic; we: others. As the children's game Corona entails communication based on a set of symbolic actions, it operates as a "capacitor" of cultural and semiotic memory. It brings contents from deeper diachronic layers, actualizing cultural experience accumulated in the recent and distant past.
AB  - Cette contribution est une suite du travail consacré au jeu d'enfants intitulé covid, relevée à l'intérieur de la communauté des élèves des classes élémentaires de l'école „Saint Sava” dans le quartier de Vračar. Dans le travail précédent nous avons effectué la description et l'analyse des variantes pratiquées au cours des années scolaires 2019/2020 et 2020/2021 en mettant l'accent sur le processus de genèse, de formation et de remodelage des variantes de cette pratique ludique et ceci à la lumière de la théorie interactionniste de la culture, ou concrètement, nous nous sommes appuyé sur les bases théoriques et les démarches méthodologiques de Gary Alan Fine: le processus de formation de ce nouveau jeu est observé comme une sorte de „boîte noire“ à travers laquelle sont appréhendés d'autres phénomènes socio-culturels. Dans ce travail nous concentrons notre attention sur les questions de fonctionnalité de ce jeu, qu'ensuite nous analysons dans une perspective folkloriste à l'intérieur de laquelle nous donnerons un bref aperçu des approches scientifiques dans l'etude des jeux d'enfants comme formes folkloriques, la définition fokloro-typologique du jeu de covid, son analyse comparative, diachronico-sémiotique, ainsi que son analyse dans une perspective communicationnelle, c'est-à-dire comme forme de communication folklorique.
PB  - Београд : Универзитет у Београду - Филозофски факултет, Одељење за етнологију и антропологију / Belgrade : University of Belgrade - Faculty of Philosophy, Department of Ethnology and Anthropologyy
T2  - Etnoantropološki problemi / Issues in Ethnology and Anthropology 
T1  - Korona u školskim dvorištu: dečija igra korona kao oblik folklorne komunikacije
T1  - Corona in the Schoolyard: Children's Game Corona as a Form of Folklore Communication
T1  - Le covid dans la cour d'école: le jeu d'enfants covid comme forme de communication folklorique
SP  - 697
EP  - 715
VL  - 17
IS  - 2
DO  - 10.21301/eap.v17i2.10
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13743
ER  - 

@article{
author = "Trubarac Matić, Đorđina and Krel, Aleksandar",
year = "2022",
abstract = "Ovaj prilog predstavlja nastavak rada posvećenog dečijoj igri pod nazivom korona, zabeleženoj unutar zajednice učenika mlađeg školskog uzrasta OŠ „Sveti Sava” na Vračaru. U prethodnom radu bavili smo se opisom i analizom varijanta upražnjavanih tokom školskih godina 2019/2020. i 2020/2021. s akcentom stavljenim na proces geneze, oblikovanja i preoblikovanja varijanti ove igrovne prakse i to u ključu interakcionističke teorije kulture, konkretno, oslanjajući se na teorijske postavke i metodološke postupake Gerija Alana Fajna: proces oblikovanja ove nove igre posmatran je kao svojevrsna „crna kutija“ kroz koju se sagledavaju drugi sociokulturni fenomeni. U ovom radu pažnju usmeravamo ka pitanjima funkcionalnosti ove igre i, u vezi s tim, posmatramo je iz folklorističke perspektive, unutar koje ćemo dati kratak osvrt na naučne tokove proučavanja dečijih igara kao folklornih formi, folklorno-tipološko određenje igre korona, njenu komparativnu, dijahronijsko-semiotičku analizu, kao i njeno sagledavanje iz komunikacijske perspektive, tj. kao oblika folklorne komunikacije., The children's game Corona appeared spontaneously at the beginning of 2020 within a small folklore community of lower grade pupils at the “St. Sava” Elementary School in the Belgrade’s municipality of Vračar. Sudden changes in the daily routines of the community members created a need for controlled articulation of accumulated tension generated during the COVID-19 pandemic.

As a sociocultural construct the chasing game of Corona underwent various modifications during the two academic years covered by our research (2020 and 2021), due to the changes that took place in the micro and macro sociocultural environment. Generally, the chasing games are common to children and they have an important developmental function, since they encourage the improvement of adaptive abilities and the agility in successful locomotor responses to stimuli from the external environment. Although the semiotic code of this type of games is based on the hunter ‒ prey relation, the game Corona belongs to a specific subtype of chasing games that is related to the idea of progressive spread of infectious disease, just as the traditional game of šugice/šuge (Serbian for Tag; literally, ’scabies’). The examples of this type of games have been observed in various parts of the world, where they refer to various infectious diseases: the plague, Spanish fever, leprosy, polio. All these games have their roots in the traumatic collective experiences of dealing with epidemics. The basic semiotic code (hunter‒prey relation) has undergone a secondary semiotization in this type of games, shifting to the binary opposition sick: healthy. However, they both stem from the same binary oppositions such as life: death; human : demonic; we: others. As the children's game Corona entails communication based on a set of symbolic actions, it operates as a "capacitor" of cultural and semiotic memory. It brings contents from deeper diachronic layers, actualizing cultural experience accumulated in the recent and distant past., Cette contribution est une suite du travail consacré au jeu d'enfants intitulé covid, relevée à l'intérieur de la communauté des élèves des classes élémentaires de l'école „Saint Sava” dans le quartier de Vračar. Dans le travail précédent nous avons effectué la description et l'analyse des variantes pratiquées au cours des années scolaires 2019/2020 et 2020/2021 en mettant l'accent sur le processus de genèse, de formation et de remodelage des variantes de cette pratique ludique et ceci à la lumière de la théorie interactionniste de la culture, ou concrètement, nous nous sommes appuyé sur les bases théoriques et les démarches méthodologiques de Gary Alan Fine: le processus de formation de ce nouveau jeu est observé comme une sorte de „boîte noire“ à travers laquelle sont appréhendés d'autres phénomènes socio-culturels. Dans ce travail nous concentrons notre attention sur les questions de fonctionnalité de ce jeu, qu'ensuite nous analysons dans une perspective folkloriste à l'intérieur de laquelle nous donnerons un bref aperçu des approches scientifiques dans l'etude des jeux d'enfants comme formes folkloriques, la définition fokloro-typologique du jeu de covid, son analyse comparative, diachronico-sémiotique, ainsi que son analyse dans une perspective communicationnelle, c'est-à-dire comme forme de communication folklorique.",
publisher = "Београд : Универзитет у Београду - Филозофски факултет, Одељење за етнологију и антропологију / Belgrade : University of Belgrade - Faculty of Philosophy, Department of Ethnology and Anthropologyy",
journal = "Etnoantropološki problemi / Issues in Ethnology and Anthropology ",
title = "Korona u školskim dvorištu: dečija igra korona kao oblik folklorne komunikacije, Corona in the Schoolyard: Children's Game Corona as a Form of Folklore Communication, Le covid dans la cour d'école: le jeu d'enfants covid comme forme de communication folklorique",
pages = "697-715",
volume = "17",
number = "2",
doi = "10.21301/eap.v17i2.10",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13743"
}

Trubarac Matić, Đ.,& Krel, A.. (2022). Korona u školskim dvorištu: dečija igra korona kao oblik folklorne komunikacije. in Etnoantropološki problemi / Issues in Ethnology and Anthropology 
Београд : Универзитет у Београду - Филозофски факултет, Одељење за етнологију и антропологију / Belgrade : University of Belgrade - Faculty of Philosophy, Department of Ethnology and Anthropologyy., 17(2), 697-715.
https://doi.org/10.21301/eap.v17i2.10
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13743

Trubarac Matić Đ, Krel A. Korona u školskim dvorištu: dečija igra korona kao oblik folklorne komunikacije. in Etnoantropološki problemi / Issues in Ethnology and Anthropology . 2022;17(2):697-715.
doi:10.21301/eap.v17i2.10
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13743 .

Trubarac Matić, Đorđina, Krel, Aleksandar, "Korona u školskim dvorištu: dečija igra korona kao oblik folklorne komunikacije" in Etnoantropološki problemi / Issues in Ethnology and Anthropology , 17, no. 2 (2022):697-715,
https://doi.org/10.21301/eap.v17i2.10 .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13743 .

TY  - JOUR
AU  - Krel, Aleksandar
AU  - Trubarac Matić, Đorđina
PY  - 2022
UR  - https://www.eap-iea.org/index.php/eap/article/view/1054
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/13489
AB  - U radu predstavljamo dečiju igru korona koja je nastala spontano u vreme pandemije virusa SARS-CoV-2, a izvode je deca mlađeg školskog uzrasta u OŠ „Sveti Sava” na beogradskoj opštini Vračar. Ova dečija igrovna aktivnost nastala je početkom 2020. godine a praktikovana je u školskom dvorištu do privremene obu-stave direktne nastave 15. marta 2020. godine (usled proglašenja vanrednog stanja u Republici Srbiji), kao i nakon njenog ponovnog uspostavljanja, počevši od 1. sep-tembra 2020 godine. Ovde je predstavljamo dajući relevantne podatke o istraživanju koje smo sproveli i idealtipske modele njenih varijanti. Dečiju igrovnu aktivnost ko-rona interpretiramo kao sociokulturni konstrukt koji su kreirala deca kao odgovor na promene njihovih dnevnih rutina izazvanih dešavanjima koja su prethodila i usledila nakon proglašenja pandemije zarazne bolesti KOVID-19. Oslanjajući se prvenstveno na metodološke postupke detekcije i analize idiokulturnih tvorevina malih grupa Geri Alana Fajna, nastojimo da rekonstruišemo proces nastanka, gašenja ili daljeg razvoja njenih pojedinih varijanti.
AB  - At the beginning of 2020 a children’s game called „Corona” spontaneously appeared among the lower grade pupils of the primary school „Saint Sava” in Belgrade’s municipality of Vračar. Typologically it belongs to the games of chasing and the rules of the first detected variant resemble very much the play-ground game known as tag with the exception that the player who chases is called „Corona”.During April and May of 2021 a field research was conducted in order to collect information about the ways the game was played in the schoolyard during the months of February and March 2020 (on the 17th of March the schools in Serbia were closed due to the Covid-19 pandemic and were not opened until the beginning of the following school year on the 1st of September 2020) and during the school year 2020/2021. An analysis of the collected data showed that there are two basic groups of variants: the first one practiced during the school year 2019/2020 and the second one during the school year 2020/2021 (in which the role of Doctor appears). Both groups are described through the ideal types of their respective variants. The ideal type models of all variants have been observed in relation to the series of elements from the sociocultural context within which the game „Corona” originated, pointing towards a direct correlation between the game elements and its structure on the one hand, and, on the other, the changes that occurred in the micro and macro sociocultural environment of the interviewed children immediately before and after the proclamation of the pandemic of Covid-19. Some of the factors which were triggers in the inner dynamics of the process of shaping the variants of the game „Corona” as a sociocultural construct have been discussed: the internal ones (coming from the children’s community itself ‒ those concerning their specific needs and their pre-existing idioculture) and the external ones, concerning a dense network of regulatory and informational factors imposing onto the children a new emerging pandemic reality. This new reality resulted in changes of daily routines, reactions to highly restrictive school regulations and exposure to fear– and confusion-inducing information which reached children through various information channels. The new schoolyard game called „Corona” gave the participants possibility to project their inner psychological tension and express it through a recreational activity (running) and through a frame of a complex communication achieved on a symbolic level.
AB  - Dans le présent travail nous présentons le jeu d’enfants corona né sponta-nément au temps de la pandémie du virus SARS-CoV-2, et il est joué par des enfants de l’école élémentaire „Sveti Sava” dans la municipalité de Belgrade de Vračar. Cette activité enfantine ludique apparue au début de 2020 a été pratiquée dans la cour de l’école jusqu’à l’interruption temporaire des cours en présentiel le 15 mars 2020 (suite à la proclamation de l’état d’urgence sanitaire dans la République de Serbie), puis après sa reprise, à partir du 1 septembre 2020. Nous la présentons ici en donnant les informations pertinentes sur la recherche que nous avons effectuée et les modèles ideal-typiques de ses variantes. Nous inter-prétons l’activité enfantine ludique corona comme un concept socioculturel créé de la part des enfants comme une réponse aux changements de leur routine quo-tidienne causés par les événements qui ont précédé et suivi la proclamation de la pandémie de la maladie contagieuse du covid-19. En prenant appui principa-lement sur les procédés méthodologiques de Fine (Gary Alan Fine) de détection et d’analyse des créations idioculturelles des petits groupes, nous nous efforçons de reconstruire le processus de création, de destruction ou de développement futur de certaines de ses variantes.
PB  - Beograd : Univerzitet u Beogradu - Filozofski fakultet -  Odeljenje za etnologiju i antropologiju / Belgrade : University of Belgrade. Faculty of Philosophy - Department of Ethnology and Anthropology
T2  - Etnoantropološki problemi / Issues in Ethnology and Anthropology
T1  - Korona u školskom dvorištu: dečija igra korona kao sociokulturni konstrukt u vreme pandemije kovida-19
T1  - Corona in the Schoolyard:Children’s Game „Corona” as a Sociocultural Construct during the Covid-19 Pandemic
T1  - Le coronavirus dans la cour de l’école:le jeu d’enfants corona comme un concept socioculturel au temps de la pandémie du covid-19
SP  - 259
EP  - 283
VL  - 17
IS  - 1
DO  - 10.21301/eap.v17i1.9
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13489
ER  - 

@article{
author = "Krel, Aleksandar and Trubarac Matić, Đorđina",
year = "2022",
abstract = "U radu predstavljamo dečiju igru korona koja je nastala spontano u vreme pandemije virusa SARS-CoV-2, a izvode je deca mlađeg školskog uzrasta u OŠ „Sveti Sava” na beogradskoj opštini Vračar. Ova dečija igrovna aktivnost nastala je početkom 2020. godine a praktikovana je u školskom dvorištu do privremene obu-stave direktne nastave 15. marta 2020. godine (usled proglašenja vanrednog stanja u Republici Srbiji), kao i nakon njenog ponovnog uspostavljanja, počevši od 1. sep-tembra 2020 godine. Ovde je predstavljamo dajući relevantne podatke o istraživanju koje smo sproveli i idealtipske modele njenih varijanti. Dečiju igrovnu aktivnost ko-rona interpretiramo kao sociokulturni konstrukt koji su kreirala deca kao odgovor na promene njihovih dnevnih rutina izazvanih dešavanjima koja su prethodila i usledila nakon proglašenja pandemije zarazne bolesti KOVID-19. Oslanjajući se prvenstveno na metodološke postupke detekcije i analize idiokulturnih tvorevina malih grupa Geri Alana Fajna, nastojimo da rekonstruišemo proces nastanka, gašenja ili daljeg razvoja njenih pojedinih varijanti., At the beginning of 2020 a children’s game called „Corona” spontaneously appeared among the lower grade pupils of the primary school „Saint Sava” in Belgrade’s municipality of Vračar. Typologically it belongs to the games of chasing and the rules of the first detected variant resemble very much the play-ground game known as tag with the exception that the player who chases is called „Corona”.During April and May of 2021 a field research was conducted in order to collect information about the ways the game was played in the schoolyard during the months of February and March 2020 (on the 17th of March the schools in Serbia were closed due to the Covid-19 pandemic and were not opened until the beginning of the following school year on the 1st of September 2020) and during the school year 2020/2021. An analysis of the collected data showed that there are two basic groups of variants: the first one practiced during the school year 2019/2020 and the second one during the school year 2020/2021 (in which the role of Doctor appears). Both groups are described through the ideal types of their respective variants. The ideal type models of all variants have been observed in relation to the series of elements from the sociocultural context within which the game „Corona” originated, pointing towards a direct correlation between the game elements and its structure on the one hand, and, on the other, the changes that occurred in the micro and macro sociocultural environment of the interviewed children immediately before and after the proclamation of the pandemic of Covid-19. Some of the factors which were triggers in the inner dynamics of the process of shaping the variants of the game „Corona” as a sociocultural construct have been discussed: the internal ones (coming from the children’s community itself ‒ those concerning their specific needs and their pre-existing idioculture) and the external ones, concerning a dense network of regulatory and informational factors imposing onto the children a new emerging pandemic reality. This new reality resulted in changes of daily routines, reactions to highly restrictive school regulations and exposure to fear– and confusion-inducing information which reached children through various information channels. The new schoolyard game called „Corona” gave the participants possibility to project their inner psychological tension and express it through a recreational activity (running) and through a frame of a complex communication achieved on a symbolic level., Dans le présent travail nous présentons le jeu d’enfants corona né sponta-nément au temps de la pandémie du virus SARS-CoV-2, et il est joué par des enfants de l’école élémentaire „Sveti Sava” dans la municipalité de Belgrade de Vračar. Cette activité enfantine ludique apparue au début de 2020 a été pratiquée dans la cour de l’école jusqu’à l’interruption temporaire des cours en présentiel le 15 mars 2020 (suite à la proclamation de l’état d’urgence sanitaire dans la République de Serbie), puis après sa reprise, à partir du 1 septembre 2020. Nous la présentons ici en donnant les informations pertinentes sur la recherche que nous avons effectuée et les modèles ideal-typiques de ses variantes. Nous inter-prétons l’activité enfantine ludique corona comme un concept socioculturel créé de la part des enfants comme une réponse aux changements de leur routine quo-tidienne causés par les événements qui ont précédé et suivi la proclamation de la pandémie de la maladie contagieuse du covid-19. En prenant appui principa-lement sur les procédés méthodologiques de Fine (Gary Alan Fine) de détection et d’analyse des créations idioculturelles des petits groupes, nous nous efforçons de reconstruire le processus de création, de destruction ou de développement futur de certaines de ses variantes.",
publisher = "Beograd : Univerzitet u Beogradu - Filozofski fakultet -  Odeljenje za etnologiju i antropologiju / Belgrade : University of Belgrade. Faculty of Philosophy - Department of Ethnology and Anthropology",
journal = "Etnoantropološki problemi / Issues in Ethnology and Anthropology",
title = "Korona u školskom dvorištu: dečija igra korona kao sociokulturni konstrukt u vreme pandemije kovida-19, Corona in the Schoolyard:Children’s Game „Corona” as a Sociocultural Construct during the Covid-19 Pandemic, Le coronavirus dans la cour de l’école:le jeu d’enfants corona comme un concept socioculturel au temps de la pandémie du covid-19",
pages = "259-283",
volume = "17",
number = "1",
doi = "10.21301/eap.v17i1.9",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13489"
}

Krel, A.,& Trubarac Matić, Đ.. (2022). Korona u školskom dvorištu: dečija igra korona kao sociokulturni konstrukt u vreme pandemije kovida-19. in Etnoantropološki problemi / Issues in Ethnology and Anthropology
Beograd : Univerzitet u Beogradu - Filozofski fakultet -  Odeljenje za etnologiju i antropologiju / Belgrade : University of Belgrade. Faculty of Philosophy - Department of Ethnology and Anthropology., 17(1), 259-283.
https://doi.org/10.21301/eap.v17i1.9
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13489

Krel A, Trubarac Matić Đ. Korona u školskom dvorištu: dečija igra korona kao sociokulturni konstrukt u vreme pandemije kovida-19. in Etnoantropološki problemi / Issues in Ethnology and Anthropology. 2022;17(1):259-283.
doi:10.21301/eap.v17i1.9
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13489 .

Krel, Aleksandar, Trubarac Matić, Đorđina, "Korona u školskom dvorištu: dečija igra korona kao sociokulturni konstrukt u vreme pandemije kovida-19" in Etnoantropološki problemi / Issues in Ethnology and Anthropology, 17, no. 1 (2022):259-283,
https://doi.org/10.21301/eap.v17i1.9 .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13489 .

TY  - JOUR
AU  - Крел, Александар
PY  - 2021
UR  - http://www.ei.sanu.ac.rs/index.php/gei/issue/view/43
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/12179
AB  - Ауторка у овој студији представља етнолошку и антрополошку анализу
сложених модалитета којима Горанци, настањени изван сопствене матице, настоје
да истовремено очувају сопствени (горански) културни идентитет и да се успешно
уклопе у културни поредак и свакодневицу локалних и микросоцијалних средина
у којима живе.
PB  - Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA
T2  - Гласник Етнографског Института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
T1  - Да ли су Горанци (мигранти) прекинули са Гором? Поводом књиге Нисмо прекидали са Гором: етницитет, заједница и трансмиграције Горанаца у Београду ауторке Јадранке Ђорђевић Црнобрње
SP  - 239
EP  - 244
VL  - 69
IS  - 1
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12179
ER  - 

@article{
author = "Крел, Александар",
year = "2021",
abstract = "Ауторка у овој студији представља етнолошку и антрополошку анализу
сложених модалитета којима Горанци, настањени изван сопствене матице, настоје
да истовремено очувају сопствени (горански) културни идентитет и да се успешно
уклопе у културни поредак и свакодневицу локалних и микросоцијалних средина
у којима живе.",
publisher = "Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA",
journal = "Гласник Етнографског Института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA",
title = "Да ли су Горанци (мигранти) прекинули са Гором? Поводом књиге Нисмо прекидали са Гором: етницитет, заједница и трансмиграције Горанаца у Београду ауторке Јадранке Ђорђевић Црнобрње",
pages = "239-244",
volume = "69",
number = "1",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12179"
}

Крел, А.. (2021). Да ли су Горанци (мигранти) прекинули са Гором? Поводом књиге Нисмо прекидали са Гором: етницитет, заједница и трансмиграције Горанаца у Београду ауторке Јадранке Ђорђевић Црнобрње. in Гласник Етнографског Института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA., 69(1), 239-244.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12179

Крел А. Да ли су Горанци (мигранти) прекинули са Гором? Поводом књиге Нисмо прекидали са Гором: етницитет, заједница и трансмиграције Горанаца у Београду ауторке Јадранке Ђорђевић Црнобрње. in Гласник Етнографског Института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA. 2021;69(1):239-244.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12179 .

Крел, Александар, "Да ли су Горанци (мигранти) прекинули са Гором? Поводом књиге Нисмо прекидали са Гором: етницитет, заједница и трансмиграције Горанаца у Београду ауторке Јадранке Ђорђевић Црнобрње" in Гласник Етнографског Института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA, 69, no. 1 (2021):239-244,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12179 .

TY  - JOUR
AU  - Krel, Aleksandar
AU  - Đorđević Crnobrnja, Jadranka
PY  - 2021
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/15827
AB  - U radu prezentujemo rezultate istraživanja društvene i kulturne prakse 
proslavljanja dečijih rođendana u Beogradu. Dečije rođendane posmatramo kao socijal ni i kulturni konstrukt čije su funkcije razvijane i modifikovane u skladu sa društvenim i 
kulturnim značenjima. Naše istraživanje ovog kulturnog i društvenog fenomena zasniva 
se na analizi i interpretaciji narativa sagovornika. Hronološki okvir u kome posmatramo 
praksu proslavljanja dečijih rođendana jeste period od 1945. do 1991. godine, odnosno 
period socijalističkog društvenog uređenja. S obzirom na to da je najveći broj naših 
sagovornika govorio o načinu proslavljanja dečijih rođendana sedamdesetih i osamde setih godina 20. veka, odnosno u vreme svog detinjstva, fokus istraživanja usmeren je 
na pomenuti period. Reč je o društvenoj i kulturnoj praksi koja je u jugoslovenskom i 
srpskom socijalističkom društvu imala višestruku funkciju: poslužila je kao supstitut 
religijskim običajima u vezi sa krštenjem i rođenjem dece; vršena je homogenizacija po rodične i srodničke strukture; njome je ispoljavana ljubav roditelja prema deci; uporedo 
sa transformacijom potrošačkog društva postala je instrument pomoću kojeg se kreirala 
i učvršćivala kompleksna mreža društvenih odnosa i široj društvenoj sredni upućivala se 
poruka o stepenu ekonomske i društvene moći njenih organizatora.
PB  - Beograd : Univerzitet, Filozofski fakultet, Odeljenje za etnologiju i antropologiju
T2  - Etnoantropološki problemi / Issues in Ethnology and Anthropology
T1  - Sendviči sa šunkom i narendanim kačkavaljem, Vita sok i muzika sa gramofonskih ploča : proslave dečjih rođendana u Beogradu u vreme socijalizma
T1  - Sandwiches with Ham and Cheese, Vita Juice and Music from Gramophone Records:Celebrations of Children’s Birthdays in Belgrade during The Period of Socialism
SP  - 491
EP  - 507
VL  - 2
VL  - 16
DO  - 10.21301/eap.v16i2.7
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15827
ER  - 

@article{
author = "Krel, Aleksandar and Đorđević Crnobrnja, Jadranka",
year = "2021",
abstract = "U radu prezentujemo rezultate istraživanja društvene i kulturne prakse 
proslavljanja dečijih rođendana u Beogradu. Dečije rođendane posmatramo kao socijal ni i kulturni konstrukt čije su funkcije razvijane i modifikovane u skladu sa društvenim i 
kulturnim značenjima. Naše istraživanje ovog kulturnog i društvenog fenomena zasniva 
se na analizi i interpretaciji narativa sagovornika. Hronološki okvir u kome posmatramo 
praksu proslavljanja dečijih rođendana jeste period od 1945. do 1991. godine, odnosno 
period socijalističkog društvenog uređenja. S obzirom na to da je najveći broj naših 
sagovornika govorio o načinu proslavljanja dečijih rođendana sedamdesetih i osamde setih godina 20. veka, odnosno u vreme svog detinjstva, fokus istraživanja usmeren je 
na pomenuti period. Reč je o društvenoj i kulturnoj praksi koja je u jugoslovenskom i 
srpskom socijalističkom društvu imala višestruku funkciju: poslužila je kao supstitut 
religijskim običajima u vezi sa krštenjem i rođenjem dece; vršena je homogenizacija po rodične i srodničke strukture; njome je ispoljavana ljubav roditelja prema deci; uporedo 
sa transformacijom potrošačkog društva postala je instrument pomoću kojeg se kreirala 
i učvršćivala kompleksna mreža društvenih odnosa i široj društvenoj sredni upućivala se 
poruka o stepenu ekonomske i društvene moći njenih organizatora.",
publisher = "Beograd : Univerzitet, Filozofski fakultet, Odeljenje za etnologiju i antropologiju",
journal = "Etnoantropološki problemi / Issues in Ethnology and Anthropology",
title = "Sendviči sa šunkom i narendanim kačkavaljem, Vita sok i muzika sa gramofonskih ploča : proslave dečjih rođendana u Beogradu u vreme socijalizma, Sandwiches with Ham and Cheese, Vita Juice and Music from Gramophone Records:Celebrations of Children’s Birthdays in Belgrade during The Period of Socialism",
pages = "491-507",
volume = "2, 16",
doi = "10.21301/eap.v16i2.7",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15827"
}

Krel, A.,& Đorđević Crnobrnja, J.. (2021). Sendviči sa šunkom i narendanim kačkavaljem, Vita sok i muzika sa gramofonskih ploča : proslave dečjih rođendana u Beogradu u vreme socijalizma. in Etnoantropološki problemi / Issues in Ethnology and Anthropology
Beograd : Univerzitet, Filozofski fakultet, Odeljenje za etnologiju i antropologiju., 2, 491-507.
https://doi.org/10.21301/eap.v16i2.7
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15827

Krel A, Đorđević Crnobrnja J. Sendviči sa šunkom i narendanim kačkavaljem, Vita sok i muzika sa gramofonskih ploča : proslave dečjih rođendana u Beogradu u vreme socijalizma. in Etnoantropološki problemi / Issues in Ethnology and Anthropology. 2021;2:491-507.
doi:10.21301/eap.v16i2.7
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15827 .

Krel, Aleksandar, Đorđević Crnobrnja, Jadranka, "Sendviči sa šunkom i narendanim kačkavaljem, Vita sok i muzika sa gramofonskih ploča : proslave dečjih rođendana u Beogradu u vreme socijalizma" in Etnoantropološki problemi / Issues in Ethnology and Anthropology, 2 (2021):491-507,
https://doi.org/10.21301/eap.v16i2.7 .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15827 .

TY  - JOUR
AU  - Крел, Александар
PY  - 2020
UR  - http://www.ei.sanu.ac.rs/index.php/gei
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10416
AB  - У оквиру своје редовне издавачке активности, Завод за проучавање културног
развитка je 2018. године објавио књигу Култура и закони. О актерима управљања
и културном наслеђу. Реч је о коауторској монографији др Маше Вукановић и др
Ане Стојановић, запослених у овој београдској установи културе. Ауторке
Вукaновић и Стојановић у њој на језгровит начин представљају резултате својих
континуираних истраживања, обављених у склопу различитих пројеката који се
односе на истраживање међусобног односа правног система (права) и културе у Републици Србији, од окончања Другог светског рата до данашњих дана. У њој су
садржани одговори на бројна питања која се тичу утицаја законодавства на ресор
културе, културних политика (на локалном нивоу), те културног наслеђа у
српском друштву, које се у посматраном периоду налази у перманентном процесу
друштвене промене.
PB  - Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA
T2  - Гласник Етнографског Института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
T1  - О односу културе и закона у Републици Србији. Поводом књиге Култура и закони. О актерима управљања и културном наслеђу
SP  - 773
EP  - 778
VL  - 68
IS  - 3
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10416
ER  - 

@article{
author = "Крел, Александар",
year = "2020",
abstract = "У оквиру своје редовне издавачке активности, Завод за проучавање културног
развитка je 2018. године објавио књигу Култура и закони. О актерима управљања
и културном наслеђу. Реч је о коауторској монографији др Маше Вукановић и др
Ане Стојановић, запослених у овој београдској установи културе. Ауторке
Вукaновић и Стојановић у њој на језгровит начин представљају резултате својих
континуираних истраживања, обављених у склопу различитих пројеката који се
односе на истраживање међусобног односа правног система (права) и културе у Републици Србији, од окончања Другог светског рата до данашњих дана. У њој су
садржани одговори на бројна питања која се тичу утицаја законодавства на ресор
културе, културних политика (на локалном нивоу), те културног наслеђа у
српском друштву, које се у посматраном периоду налази у перманентном процесу
друштвене промене.",
publisher = "Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA",
journal = "Гласник Етнографског Института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA",
title = "О односу културе и закона у Републици Србији. Поводом књиге Култура и закони. О актерима управљања и културном наслеђу",
pages = "773-778",
volume = "68",
number = "3",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10416"
}

Крел, А.. (2020). О односу културе и закона у Републици Србији. Поводом књиге Култура и закони. О актерима управљања и културном наслеђу. in Гласник Етнографског Института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA., 68(3), 773-778.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10416

Крел А. О односу културе и закона у Републици Србији. Поводом књиге Култура и закони. О актерима управљања и културном наслеђу. in Гласник Етнографског Института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA. 2020;68(3):773-778.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10416 .

Крел, Александар, "О односу културе и закона у Републици Србији. Поводом књиге Култура и закони. О актерима управљања и културном наслеђу" in Гласник Етнографског Института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA, 68, no. 3 (2020):773-778,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10416 .

TY  - JOUR
AU  - Krel, Aleksandar
AU  - Mandić, Marija
PY  - 2020
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10783
AB  - Rad istražuje jezičku ideologiju i upotrebu jezika u porodicama Banatskih Švaba između dva svetska rata. U radu se zastupa stanovište da se jezičke prakse Banatskih Švaba ne mogu razumeti bez uvida u istorijski kontekst i najvažnija ideološka jezgra Podunavskih Švaba, kao etničke skupine kojoj oni pripadaju. Rad se stoga zasniva na prethodnim istraživanjima Podunavskih Švaba, prevashodno istoričara, antropologa i lingvista, i na savremenim terenskim istraživanjima nemačke banatske zajednice. Pokazuje se da nemačke govornike u međuratnom periodu odlikuje heterogenost jezičkih ideologija i praksi, koje zavise kako od njihovog porodičnog i društvenog statusa, tako i od promenljivih društvenih, političkih, ekonomskih i kulturnih okolnosti u Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca (od 1929. godine Kraljevini Jugoslaviji) i Evropi toga doba.
AB  - The paper investigates language ideology and language use in the families of Banat Swabians between the two world wars. It is argued that the linguistic practices of the Banat Swabians cannot be understood without insight into the historical context and the most important ideological nuclei of the Danube Swabians, as the ethnic group to which they belong. The analysis is therefore based on previous research on the Danube Swabians, primarily carried out by historians, anthropologists and linguists, and on contemporary field research carried out within the German Banat community. The paper shows that the Banat Swabians in the interwar period are characterized by the heterogeneity of language ideologies and practices, which depends on their family and social status, as well as on the changing socio-political circumstances in the Kingdom of Yugoslavia and Europe at that time. The language ideologies of the Banat Swabians, as shown in the paper, oscillated between national (standardizing) and local (vernacular). Language use was characterized by standard language culture and diglossia of Swabian (vernacular variety of German) and Hochdeutsch (literary, standardized variety). The social values attributed to local Swabian varieties in the school, in the local German press and within Swabian families also fluctuated between stigmatisation and admiration. As the Swabians inhabited areas where German was not the majority language, they praised and practiced multilingualism, especially in the public sphere. The language repertoire of all social strata included almost all the main languages of the Banat social environment – German, Hungarian, Serbian, Romanian, etc. Furthermore, we argue that the Banat Swabians perceived the entire area of the former Monarchy, and partly Germany, as interconnected cultural and social spaces. Transnational mobility was thus an integral part of their everyday and family life.
AB  - L’article explore l’idéologie linguistique et l’utilisation de la langue dans des familles des Souabes du Banat entre les deux guerres mondiales. Dans l’article est soutenu le point de vue selon lequel les pratiques linguistiques des Souabes du Banat ne peuvent être comprises sans une revue du contexte historique et des noyaux idéologiques les plus importants des Souabes du Danube, en tant qu’entité ethnique à laquelle ils appartiennent. C’est pourquoi l’article est fondé sur des recherches faites sur les Souabes du Danube, principalement celles des historiens, des anthropologues et des linguistes, et sur des recherches de terrain contemporaines dans la communauté allemande du Banat. Il s’avère que les locuteurs germanophones dans la période d’entre-deux-guerres se distinguent par l’hétérogénéité des idéologies et des pratiques linguistiques, celles-ci dépendant aussi bien de leur statut familial et social que des circonstances politiques,économiques et culturelles variables dans le Royaume des Serbes, Croates et Slovènes (appelé à partir de 1929 le Royaume de Yougoslavie) et l’Europe de cette époque-là.
PB  - Београд : Филозофски факултет Универзитета у Београду
T2  - Etnoantropološki problemi
T1  - Društvene promene i upotreba jezika u porodici Banatskih Švaba između dva svetska rata
T1  - Social Changes and Language Use in the Families of Banat Swabians Between the Two World Wars
T1  - Les changements sociaux et l’usage de la langue dans la famille des Souabes du Banat entre les deux guerres mondiales
SP  - 1187
EP  - 1207
VL  - 15
IS  - 4
DO  - 10.21301/eap.v15i4.10
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10783
ER  - 

@article{
author = "Krel, Aleksandar and Mandić, Marija",
year = "2020",
abstract = "Rad istražuje jezičku ideologiju i upotrebu jezika u porodicama Banatskih Švaba između dva svetska rata. U radu se zastupa stanovište da se jezičke prakse Banatskih Švaba ne mogu razumeti bez uvida u istorijski kontekst i najvažnija ideološka jezgra Podunavskih Švaba, kao etničke skupine kojoj oni pripadaju. Rad se stoga zasniva na prethodnim istraživanjima Podunavskih Švaba, prevashodno istoričara, antropologa i lingvista, i na savremenim terenskim istraživanjima nemačke banatske zajednice. Pokazuje se da nemačke govornike u međuratnom periodu odlikuje heterogenost jezičkih ideologija i praksi, koje zavise kako od njihovog porodičnog i društvenog statusa, tako i od promenljivih društvenih, političkih, ekonomskih i kulturnih okolnosti u Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca (od 1929. godine Kraljevini Jugoslaviji) i Evropi toga doba., The paper investigates language ideology and language use in the families of Banat Swabians between the two world wars. It is argued that the linguistic practices of the Banat Swabians cannot be understood without insight into the historical context and the most important ideological nuclei of the Danube Swabians, as the ethnic group to which they belong. The analysis is therefore based on previous research on the Danube Swabians, primarily carried out by historians, anthropologists and linguists, and on contemporary field research carried out within the German Banat community. The paper shows that the Banat Swabians in the interwar period are characterized by the heterogeneity of language ideologies and practices, which depends on their family and social status, as well as on the changing socio-political circumstances in the Kingdom of Yugoslavia and Europe at that time. The language ideologies of the Banat Swabians, as shown in the paper, oscillated between national (standardizing) and local (vernacular). Language use was characterized by standard language culture and diglossia of Swabian (vernacular variety of German) and Hochdeutsch (literary, standardized variety). The social values attributed to local Swabian varieties in the school, in the local German press and within Swabian families also fluctuated between stigmatisation and admiration. As the Swabians inhabited areas where German was not the majority language, they praised and practiced multilingualism, especially in the public sphere. The language repertoire of all social strata included almost all the main languages of the Banat social environment – German, Hungarian, Serbian, Romanian, etc. Furthermore, we argue that the Banat Swabians perceived the entire area of the former Monarchy, and partly Germany, as interconnected cultural and social spaces. Transnational mobility was thus an integral part of their everyday and family life., L’article explore l’idéologie linguistique et l’utilisation de la langue dans des familles des Souabes du Banat entre les deux guerres mondiales. Dans l’article est soutenu le point de vue selon lequel les pratiques linguistiques des Souabes du Banat ne peuvent être comprises sans une revue du contexte historique et des noyaux idéologiques les plus importants des Souabes du Danube, en tant qu’entité ethnique à laquelle ils appartiennent. C’est pourquoi l’article est fondé sur des recherches faites sur les Souabes du Danube, principalement celles des historiens, des anthropologues et des linguistes, et sur des recherches de terrain contemporaines dans la communauté allemande du Banat. Il s’avère que les locuteurs germanophones dans la période d’entre-deux-guerres se distinguent par l’hétérogénéité des idéologies et des pratiques linguistiques, celles-ci dépendant aussi bien de leur statut familial et social que des circonstances politiques,économiques et culturelles variables dans le Royaume des Serbes, Croates et Slovènes (appelé à partir de 1929 le Royaume de Yougoslavie) et l’Europe de cette époque-là.",
publisher = "Београд : Филозофски факултет Универзитета у Београду",
journal = "Etnoantropološki problemi",
title = "Društvene promene i upotreba jezika u porodici Banatskih Švaba između dva svetska rata, Social Changes and Language Use in the Families of Banat Swabians Between the Two World Wars, Les changements sociaux et l’usage de la langue dans la famille des Souabes du Banat entre les deux guerres mondiales",
pages = "1187-1207",
volume = "15",
number = "4",
doi = "10.21301/eap.v15i4.10",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10783"
}

Krel, A.,& Mandić, M.. (2020). Društvene promene i upotreba jezika u porodici Banatskih Švaba između dva svetska rata. in Etnoantropološki problemi
Београд : Филозофски факултет Универзитета у Београду., 15(4), 1187-1207.
https://doi.org/10.21301/eap.v15i4.10
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10783

Krel A, Mandić M. Društvene promene i upotreba jezika u porodici Banatskih Švaba između dva svetska rata. in Etnoantropološki problemi. 2020;15(4):1187-1207.
doi:10.21301/eap.v15i4.10
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10783 .

Krel, Aleksandar, Mandić, Marija, "Društvene promene i upotreba jezika u porodici Banatskih Švaba između dva svetska rata" in Etnoantropološki problemi, 15, no. 4 (2020):1187-1207,
https://doi.org/10.21301/eap.v15i4.10 .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10783 .

TY  - CHAP
AU  - Krel, Aleksandar
AU  - Đorđević Crnobrnja, Jadranka
PY  - 2019
UR  - https://etno-institut.co.rs/storage/5/5e5a44c7dea76_32_compressed-%281%29.pdf
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/7466
AB  - In this paper, we analyze the celebration of children's birthdays, the extremely widespread and significant form of social and/or cultural practice in Belgrade, the capital of the Republic of Serbia. This type of social practice, the base of which is the family, was imported from Central and Western Europe to Belgrade between the First World War and the Second World War. The celebration of children’s birthdays achieved its full affirmation in the second half of the 20th century, when it became one of the most important family holidays in both urban and rural areas. It manifested concurrence with the characteristics of the consumer society even in the time of the socialist period, and in particular it fully coincided with the predominant ideal of the consumer society when the post-socialist Serbian society took a neoliberal political course. Despite some changes that mainly relate to the place and way of celebration, the very essence of this social practice has not been drastically changed. In this paper, we are trying to consider the role of birthday celebrations in Belgrade in the context of current economic, social and cultural circumstances.
PB  - Moscow : N. N. Miklouho-Maklay Institute of Ethnology and Anthropology Russian Academy of Sciences
PB  - Belgrade : Institute of Ethnography SASA
T2  - Prospects for Anthropological Research in South-East Europe
T1  - The Celebration of Children's Birthdays in Belgrade and Consumer Society
SP  - 135
EP  - 152
DO  - 10.33876/978-542-110-238-0/135–152
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7466
ER  - 

@inbook{
author = "Krel, Aleksandar and Đorđević Crnobrnja, Jadranka",
year = "2019",
abstract = "In this paper, we analyze the celebration of children's birthdays, the extremely widespread and significant form of social and/or cultural practice in Belgrade, the capital of the Republic of Serbia. This type of social practice, the base of which is the family, was imported from Central and Western Europe to Belgrade between the First World War and the Second World War. The celebration of children’s birthdays achieved its full affirmation in the second half of the 20th century, when it became one of the most important family holidays in both urban and rural areas. It manifested concurrence with the characteristics of the consumer society even in the time of the socialist period, and in particular it fully coincided with the predominant ideal of the consumer society when the post-socialist Serbian society took a neoliberal political course. Despite some changes that mainly relate to the place and way of celebration, the very essence of this social practice has not been drastically changed. In this paper, we are trying to consider the role of birthday celebrations in Belgrade in the context of current economic, social and cultural circumstances.",
publisher = "Moscow : N. N. Miklouho-Maklay Institute of Ethnology and Anthropology Russian Academy of Sciences, Belgrade : Institute of Ethnography SASA",
journal = "Prospects for Anthropological Research in South-East Europe",
booktitle = "The Celebration of Children's Birthdays in Belgrade and Consumer Society",
pages = "135-152",
doi = "10.33876/978-542-110-238-0/135–152",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7466"
}

Krel, A.,& Đorđević Crnobrnja, J.. (2019). The Celebration of Children's Birthdays in Belgrade and Consumer Society. in Prospects for Anthropological Research in South-East Europe
Moscow : N. N. Miklouho-Maklay Institute of Ethnology and Anthropology Russian Academy of Sciences., 135-152.
https://doi.org/10.33876/978-542-110-238-0/135–152
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7466

Krel A, Đorđević Crnobrnja J. The Celebration of Children's Birthdays in Belgrade and Consumer Society. in Prospects for Anthropological Research in South-East Europe. 2019;:135-152.
doi:10.33876/978-542-110-238-0/135–152
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7466 .

Krel, Aleksandar, Đorđević Crnobrnja, Jadranka, "The Celebration of Children's Birthdays in Belgrade and Consumer Society" in Prospects for Anthropological Research in South-East Europe (2019):135-152,
https://doi.org/10.33876/978-542-110-238-0/135–152 .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7466 .

TY  - CONF
AU  - Крел, Александар
AU  - Ђорђевић Црнобрња, Јадранка
PY  - 2017
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/16509
PB  - Београд : Етнографски институт САНУ
PB  - Сирогојно : Музеј на отвореном "Старо село"
C3  - Ретроспективе и перспективе етнологије и антропологије
T1  - „Happy birthday to you...“: прослављање дечјих рођендана у Београду (данашњи тренутак)
SP  - 76
EP  - 78
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16509
ER  - 

@conference{
author = "Крел, Александар and Ђорђевић Црнобрња, Јадранка",
year = "2017",
publisher = "Београд : Етнографски институт САНУ, Сирогојно : Музеј на отвореном "Старо село"",
journal = "Ретроспективе и перспективе етнологије и антропологије",
title = "„Happy birthday to you...“: прослављање дечјих рођендана у Београду (данашњи тренутак)",
pages = "76-78",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16509"
}

Крел, А.,& Ђорђевић Црнобрња, Ј.. (2017). „Happy birthday to you...“: прослављање дечјих рођендана у Београду (данашњи тренутак). in Ретроспективе и перспективе етнологије и антропологије
Београд : Етнографски институт САНУ., 76-78.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16509

Крел А, Ђорђевић Црнобрња Ј. „Happy birthday to you...“: прослављање дечјих рођендана у Београду (данашњи тренутак). in Ретроспективе и перспективе етнологије и антропологије. 2017;:76-78.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16509 .

Крел, Александар, Ђорђевић Црнобрња, Јадранка, "„Happy birthday to you...“: прослављање дечјих рођендана у Београду (данашњи тренутак)" in Ретроспективе и перспективе етнологије и антропологије (2017):76-78,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16509 .

TY  - JOUR
AU  - Крел, Александар
PY  - 2015
UR  - http://www.ei.sanu.ac.rs/index.php/gei/article/view/247/193
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/7886
AB  - У овом раду анализирам етнолошке и /или социјално-
антрополошке аспекте процеса помирења припадника
немачке националне мањине у у Републици Србији (тачније у Аутономној Покрајини Војводини) и локалног српског
становништва. Конфликт, који се међу њима одвијао у
току Другог светског рата и непосредно након његовог
завршетка, осим смрти великог броја људи, проузроковао
је огромну материјалну штету и несагледиве емотивне
патње на обе стране. Сусрет представника конфронтираних страна, до кога је дошло 2002. године приликом подизања спомен-обележја страдалим припадницима немачке
националне мањине у Гакову, довео је до почетка решавања њиховог конфликта. Студија случаја на којој се заснива
овај рад показује да је процес решавања постконфликтних
ситуација веома сложен и да од својих актера захтева
освешћивање и прихватање сопствених и туђих грешака,
што је кључни услов за њихово међусобно опраштање и
помирење. Његов крајњи исход тешко је предвидљив и
условљен је бројним и међусобно испреплетеним историјским, политичким, економским и културним факторима.
AB  - This paper presents a case study about a reunion of the evicted members of the German national minority in Vojvodina, who after almost five decades came
to visit their homeland, and the local population in Gakovo. The case study attests about lengthy and very
complicated process in resolving post-conflict situations. The process’ launch is dependent on the willingness of the individuals involved to face not only one’s own pain caused by the enemy, but also on ability to comprehend, during an encounter with “the dark side of
one’s past”, sufferings and humiliation experienced by the adversary. Awareness
and acceptance of one’s own responsibility in the conflict are a prerequisite for forgiveness and reconciliation of the opposing parties. The outcome of this process is
uncertain to the very end and conditioned upon the entire network of interlocking
political, economic and cultural factors.
PB  - Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA
T2  - Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
T1  - Немци поново у Гакову: сусрети, сарадња и помирење некадашњег и садашњег локалног становништва
T1  - The Germans Revisiting Gakovo: Encounters, Cooperation and Reconciliation of the Former and Present Local Populations
SP  - 283
EP  - 301
VL  - 63
IS  - 2
DO  - 10.2298/GEI1502283K
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7886
ER  - 

@article{
author = "Крел, Александар",
year = "2015",
abstract = "У овом раду анализирам етнолошке и /или социјално-
антрополошке аспекте процеса помирења припадника
немачке националне мањине у у Републици Србији (тачније у Аутономној Покрајини Војводини) и локалног српског
становништва. Конфликт, који се међу њима одвијао у
току Другог светског рата и непосредно након његовог
завршетка, осим смрти великог броја људи, проузроковао
је огромну материјалну штету и несагледиве емотивне
патње на обе стране. Сусрет представника конфронтираних страна, до кога је дошло 2002. године приликом подизања спомен-обележја страдалим припадницима немачке
националне мањине у Гакову, довео је до почетка решавања њиховог конфликта. Студија случаја на којој се заснива
овај рад показује да је процес решавања постконфликтних
ситуација веома сложен и да од својих актера захтева
освешћивање и прихватање сопствених и туђих грешака,
што је кључни услов за њихово међусобно опраштање и
помирење. Његов крајњи исход тешко је предвидљив и
условљен је бројним и међусобно испреплетеним историјским, политичким, економским и културним факторима., This paper presents a case study about a reunion of the evicted members of the German national minority in Vojvodina, who after almost five decades came
to visit their homeland, and the local population in Gakovo. The case study attests about lengthy and very
complicated process in resolving post-conflict situations. The process’ launch is dependent on the willingness of the individuals involved to face not only one’s own pain caused by the enemy, but also on ability to comprehend, during an encounter with “the dark side of
one’s past”, sufferings and humiliation experienced by the adversary. Awareness
and acceptance of one’s own responsibility in the conflict are a prerequisite for forgiveness and reconciliation of the opposing parties. The outcome of this process is
uncertain to the very end and conditioned upon the entire network of interlocking
political, economic and cultural factors.",
publisher = "Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA",
journal = "Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA",
title = "Немци поново у Гакову: сусрети, сарадња и помирење некадашњег и садашњег локалног становништва, The Germans Revisiting Gakovo: Encounters, Cooperation and Reconciliation of the Former and Present Local Populations",
pages = "283-301",
volume = "63",
number = "2",
doi = "10.2298/GEI1502283K",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7886"
}

Крел, А.. (2015). Немци поново у Гакову: сусрети, сарадња и помирење некадашњег и садашњег локалног становништва. in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA., 63(2), 283-301.
https://doi.org/10.2298/GEI1502283K
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7886

Крел А. Немци поново у Гакову: сусрети, сарадња и помирење некадашњег и садашњег локалног становништва. in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA. 2015;63(2):283-301.
doi:10.2298/GEI1502283K
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7886 .

Крел, Александар, "Немци поново у Гакову: сусрети, сарадња и помирење некадашњег и садашњег локалног становништва" in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA, 63, no. 2 (2015):283-301,
https://doi.org/10.2298/GEI1502283K .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7886 .

TY  - JOUR
AU  - Krel, Aleksandar
PY  - 2015
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/7362
AB  - Било да је реч о колективним или конфликтима између појединаца, сукоби међу људима јесу њихова зла коб, њихов усуд и њихова мрачна стра- на. Она их прати на сличан начин као што Каина прати печат којим га Бог обележио због убиства рођеног брата, а позната прича из Старог завета о Каи- ну и Авељу говори нам о основној матрици сваког људског сукоба: о кон- фликтној ситуацији између две супротстављене стране, насталој због љубо- море (проблема) које нису кадре да превазиђу и која временом прераста у отворени сукоб међу њима и окончава се трагедијом.
AB  - Whether collective or among individuals, conflicts between people are their
doom, their fate and represent their dark side. Many people are marked by this ill
fate, in a similar way as Cain was imprinted by the seal for the murder of his own
brother. This well-known story from the Old Testament of Cain and Abel tells us
about the basic matrix of every human conflict: emerged out of jealousy and various
other problems, a conflict situation arises between the two sides, whereas the parties
involved are not able to overcome it, and in time, this situation grows into an open
conflict ending up in a tragedy.
PB  - Beograd : Etnogrаfski institut SANU
T2  - Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
T1  - Konflikt i nuznost njihovog razresavanja u savremenom svetu
T1  - The Necessity of Conflict Resolving in the Contemporary World
SP  - 249
EP  - 254
VL  - 63
IS  - 2
DO  - 10.2298/GEI1502249K
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7362
ER  - 

@article{
author = "Krel, Aleksandar",
year = "2015",
abstract = "Било да је реч о колективним или конфликтима између појединаца, сукоби међу људима јесу њихова зла коб, њихов усуд и њихова мрачна стра- на. Она их прати на сличан начин као што Каина прати печат којим га Бог обележио због убиства рођеног брата, а позната прича из Старог завета о Каи- ну и Авељу говори нам о основној матрици сваког људског сукоба: о кон- фликтној ситуацији између две супротстављене стране, насталој због љубо- море (проблема) које нису кадре да превазиђу и која временом прераста у отворени сукоб међу њима и окончава се трагедијом., Whether collective or among individuals, conflicts between people are their
doom, their fate and represent their dark side. Many people are marked by this ill
fate, in a similar way as Cain was imprinted by the seal for the murder of his own
brother. This well-known story from the Old Testament of Cain and Abel tells us
about the basic matrix of every human conflict: emerged out of jealousy and various
other problems, a conflict situation arises between the two sides, whereas the parties
involved are not able to overcome it, and in time, this situation grows into an open
conflict ending up in a tragedy.",
publisher = "Beograd : Etnogrаfski institut SANU",
journal = "Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA",
title = "Konflikt i nuznost njihovog razresavanja u savremenom svetu, The Necessity of Conflict Resolving in the Contemporary World",
pages = "249-254",
volume = "63",
number = "2",
doi = "10.2298/GEI1502249K",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7362"
}

Krel, A.. (2015). Konflikt i nuznost njihovog razresavanja u savremenom svetu. in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
Beograd : Etnogrаfski institut SANU., 63(2), 249-254.
https://doi.org/10.2298/GEI1502249K
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7362

Krel A. Konflikt i nuznost njihovog razresavanja u savremenom svetu. in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA. 2015;63(2):249-254.
doi:10.2298/GEI1502249K
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7362 .

Krel, Aleksandar, "Konflikt i nuznost njihovog razresavanja u savremenom svetu" in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA, 63, no. 2 (2015):249-254,
https://doi.org/10.2298/GEI1502249K .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7362 .

TY  - JOUR
AU  - Крел, Александар
AU  - Ђорђевић-Црнобрња, Јадранка
PY  - 2014
UR  - http://www.ei.sanu.ac.rs/index.php/gei/article/view/311/252
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/8219
AB  - Истражујући одлике етничког идентитета
војвођанских Немаца, у овом раду бавимо се
њиховом антропонимијом на почетку 21. века.
антропонимију, односно праксу избора и употребе
личних имена припадника немачке националне
мањине у Војводини посматрамо у контексту њиховог
настојања да исцртају симболичке границе своје
етничке заједнице у односу на друге који се налазе
у њиховом окружењу. Ова тежња војвођанских
Немаца посебно је уочљива на самом крају 20. и у
првој деценији 21. века, када су се услед промене
политичких и друштвених околности припадници ове заједнице определили за
одбацивање сопствене етничке мимикрије, односно - за напуштање стратегије
свесног привременог и / или трајног одбацивања немства и за стратегију
слободне манифестације симбола сопственог етничког идентитета. У том
контексту, избор и употреба личних имена, поред јавне употребе немачког
језика, чини један од два кључна симбола етничког идентитета војвођанских
Немаца и обнове немства у време вршења истраживања на чијим се
емпиријским подацима темељи овај рад. Антропонимију посматрамо као облик
друштвене праксе који је снажно одређен бројним друштвеним и културним
факторима, а резултати приказани у овом чланку сугеришу закључак да на њу
знатно већи утицај врше макрофактори као што су прихваћене друштвене
и културне вредности, него ли микрофактори, попут утицаја породичног
наслеђа.
AB  - In this paper we consider the choice of and use of
first names among Vojvodina Germans at the beginning
of the 21st century. Anthroponymy, the practice of
choosing and using first names among the members of
the German minority in Vojvodina will be viewed in the
context of their striving to draw the symbolic borders
of their ethnic community as opposed to others in their
surroundings. This tendency among Vojvodina Germans
is especially evident in the final decade of the 20th and the
first decade of the 21st century, when due to the political
and social changes members of this community chose to forego their ethnic mimicry,
and abandon the strategy of conscious temporary and/or permanent rejection of
germanhood, in favor of a strategy of free manifestation of the symbols of their ethnic
identity. In this context, the choice and use of personal names, aside from the public
use of the German language, makes one of the two key symbols of ethnic identity of
Vojvodina Germans and the renewal of germanhood which was present in the field at
the time the research this paper is based on was done.
We view anthroponymy as a form of social practice which is strongly determined
by numerous social and cultural factors and the results displayed in this article suggest
that this practice is more influenced by macro factors such as social and cultural values
than micro factors such as family heritage.
PB  - Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA
T2  - Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
T1  - Име и знак: лично име као симбол етничког идентитета војвођанских Немаца
T1  - Name and Sign: First Name as a Symbol of Ethnic Identity of Vojvodina Germans
SP  - 113
EP  - 123
VL  - 62
IS  - 2
DO  - 10.2298/GEI1402113K
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8219
ER  - 

@article{
author = "Крел, Александар and Ђорђевић-Црнобрња, Јадранка",
year = "2014",
abstract = "Истражујући одлике етничког идентитета
војвођанских Немаца, у овом раду бавимо се
њиховом антропонимијом на почетку 21. века.
антропонимију, односно праксу избора и употребе
личних имена припадника немачке националне
мањине у Војводини посматрамо у контексту њиховог
настојања да исцртају симболичке границе своје
етничке заједнице у односу на друге који се налазе
у њиховом окружењу. Ова тежња војвођанских
Немаца посебно је уочљива на самом крају 20. и у
првој деценији 21. века, када су се услед промене
политичких и друштвених околности припадници ове заједнице определили за
одбацивање сопствене етничке мимикрије, односно - за напуштање стратегије
свесног привременог и / или трајног одбацивања немства и за стратегију
слободне манифестације симбола сопственог етничког идентитета. У том
контексту, избор и употреба личних имена, поред јавне употребе немачког
језика, чини један од два кључна симбола етничког идентитета војвођанских
Немаца и обнове немства у време вршења истраживања на чијим се
емпиријским подацима темељи овај рад. Антропонимију посматрамо као облик
друштвене праксе који је снажно одређен бројним друштвеним и културним
факторима, а резултати приказани у овом чланку сугеришу закључак да на њу
знатно већи утицај врше макрофактори као што су прихваћене друштвене
и културне вредности, него ли микрофактори, попут утицаја породичног
наслеђа., In this paper we consider the choice of and use of
first names among Vojvodina Germans at the beginning
of the 21st century. Anthroponymy, the practice of
choosing and using first names among the members of
the German minority in Vojvodina will be viewed in the
context of their striving to draw the symbolic borders
of their ethnic community as opposed to others in their
surroundings. This tendency among Vojvodina Germans
is especially evident in the final decade of the 20th and the
first decade of the 21st century, when due to the political
and social changes members of this community chose to forego their ethnic mimicry,
and abandon the strategy of conscious temporary and/or permanent rejection of
germanhood, in favor of a strategy of free manifestation of the symbols of their ethnic
identity. In this context, the choice and use of personal names, aside from the public
use of the German language, makes one of the two key symbols of ethnic identity of
Vojvodina Germans and the renewal of germanhood which was present in the field at
the time the research this paper is based on was done.
We view anthroponymy as a form of social practice which is strongly determined
by numerous social and cultural factors and the results displayed in this article suggest
that this practice is more influenced by macro factors such as social and cultural values
than micro factors such as family heritage.",
publisher = "Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA",
journal = "Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA",
title = "Име и знак: лично име као симбол етничког идентитета војвођанских Немаца, Name and Sign: First Name as a Symbol of Ethnic Identity of Vojvodina Germans",
pages = "113-123",
volume = "62",
number = "2",
doi = "10.2298/GEI1402113K",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8219"
}

Крел, А.,& Ђорђевић-Црнобрња, Ј.. (2014). Име и знак: лично име као симбол етничког идентитета војвођанских Немаца. in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA., 62(2), 113-123.
https://doi.org/10.2298/GEI1402113K
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8219

Крел А, Ђорђевић-Црнобрња Ј. Име и знак: лично име као симбол етничког идентитета војвођанских Немаца. in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA. 2014;62(2):113-123.
doi:10.2298/GEI1402113K
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8219 .

Крел, Александар, Ђорђевић-Црнобрња, Јадранка, "Име и знак: лично име као симбол етничког идентитета војвођанских Немаца" in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA, 62, no. 2 (2014):113-123,
https://doi.org/10.2298/GEI1402113K .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8219 .

TY  - JOUR
AU  - Krel, Aleksandar
PY  - 2012
UR  - http://www.ei.sanu.ac.rs/index.php/gei/article/view/405/344
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/8406
AB  - This paper ∗ analyzes the use of German langue in the public
and private spheres of communication among members of
three local associations of Germans in Bačka. Their efforts to
preserve native idiom, after decades of "ethnic mimicry" of
German community in Vojvodina, and under the hardship of
asymmetrical bilingualism favoring Serbian and Hungarian
languages, are directed not only to preserve German language,
but they also play a significant role in the process of (re) construction of their ethnic identity. German language is given the
utmost importance by the local leaders of the German association, as a key symbol of "Germanship" in this region. It is used
as a tool for drawing and highlighting the symbolic boundaries
of the local ethnic German community in Bačka. The tendency
of German community members in Bačka to communicate in
German language in private communication, and during their
gatherings, plus the imperative of raising the level of competition in their native language idiom – have a function of draw-
ing symbolic boundaries in relation to other ethnic communities in the region.
AB  - У овом раду анализирам употребу немачког
језика у оквиру јавне и приватне сфере комуникације
међу члановима три локална удружења Немаца у
Бачкој, доводећи је у везу са процесом
(ре)конструкције њиховог етничког идентитета.
Улога немачког језика у неговању и
манифестовању етничког идентитета југословенских /
војвођанских Немаца била је такође значајна у
периоду између Првог и Другог светског рата.
У току периода "етничке мимикрије" – готово у читавој другој
половини 20. века, и све до његове последње деценије – када се највећи број
војвођанских Немаца због сплета историјских и политичких околности свесно
определио за одбацивање или прикривање сопственог етничког идентитета,
немачки језик, као један од његових најпрепознатљивијих симбола, уступа
своје место у јавној и приватној комуникацији језицима већинских етничких
заједница из окружења.
Суочени са присуством асиметричног билингвизма у корист српског и
мађарског језика, као и са слабом компетицијом матерњег идиома међу
Немцима у Бачкој – као последицама вишедеценијског периода "етничке
хибернације", а у настојању да (ре)конструишу сопствени, али и етнички
идентитет својих сународника, руководство и активисти новоформираних локалних немачких удружења поклањају посебну пажњу повратку немачког
језика у јавну и приватну сферу комуникације. Немачки језик је од стране
њихових челника препознат као кључни симбол немства на овим просторима.
Он се користи као средство за исцртавање и наглашавање симболичних
етничких граница локалних немачких заједница у Бачкој. Тежња њихових
чланова у Бачкој да међусобно комуницирају на немачком језику, у приватној
комуникацији и приликом боравка у својим удружењима, као и императив
подизања нивоа језичке компетиције матерњег идиома, у функцији су
"исцртавања" симболичких граница у односу на етничке заједнице из
окружења.
Упркос уложеном труду локалних удружења, процес ревитализације
немачког језика међу бачким Немцима додатно отежава чињеница да законски прописи, с обзиром на изразиту малобројност Немаца у Војводини, не
предвиђају могућност да они могу користити свој матерњи језик приликом комуникације у званичним ситуацијама. Због тога његово "оживљавање" зависи
од међусобног односа са осталим симболима етничког идентитета
војвођанских Немаца, али и од мотивације чланова локалних заједница. Но
какав ће бити крајњи исход овог подухвата – показаће време.
PB  - Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA
T2  - Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
T1  - Sprechen Sie Deutsch? German Language and Revitalization of Ethnic Identity of the Germans in Bačka
T1  - Sprеchen Sie Deutsch? Немачки језик и ревитализација етничког идентитета Немаца у Бачкој
SP  - 171
EP  - 185
VL  - 60
IS  - 2
DO  - 10.2298/GEI1202171K
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8406
ER  - 

@article{
author = "Krel, Aleksandar",
year = "2012",
abstract = "This paper ∗ analyzes the use of German langue in the public
and private spheres of communication among members of
three local associations of Germans in Bačka. Their efforts to
preserve native idiom, after decades of "ethnic mimicry" of
German community in Vojvodina, and under the hardship of
asymmetrical bilingualism favoring Serbian and Hungarian
languages, are directed not only to preserve German language,
but they also play a significant role in the process of (re) construction of their ethnic identity. German language is given the
utmost importance by the local leaders of the German association, as a key symbol of "Germanship" in this region. It is used
as a tool for drawing and highlighting the symbolic boundaries
of the local ethnic German community in Bačka. The tendency
of German community members in Bačka to communicate in
German language in private communication, and during their
gatherings, plus the imperative of raising the level of competition in their native language idiom – have a function of draw-
ing symbolic boundaries in relation to other ethnic communities in the region., У овом раду анализирам употребу немачког
језика у оквиру јавне и приватне сфере комуникације
међу члановима три локална удружења Немаца у
Бачкој, доводећи је у везу са процесом
(ре)конструкције њиховог етничког идентитета.
Улога немачког језика у неговању и
манифестовању етничког идентитета југословенских /
војвођанских Немаца била је такође значајна у
периоду између Првог и Другог светског рата.
У току периода "етничке мимикрије" – готово у читавој другој
половини 20. века, и све до његове последње деценије – када се највећи број
војвођанских Немаца због сплета историјских и политичких околности свесно
определио за одбацивање или прикривање сопственог етничког идентитета,
немачки језик, као један од његових најпрепознатљивијих симбола, уступа
своје место у јавној и приватној комуникацији језицима већинских етничких
заједница из окружења.
Суочени са присуством асиметричног билингвизма у корист српског и
мађарског језика, као и са слабом компетицијом матерњег идиома међу
Немцима у Бачкој – као последицама вишедеценијског периода "етничке
хибернације", а у настојању да (ре)конструишу сопствени, али и етнички
идентитет својих сународника, руководство и активисти новоформираних локалних немачких удружења поклањају посебну пажњу повратку немачког
језика у јавну и приватну сферу комуникације. Немачки језик је од стране
њихових челника препознат као кључни симбол немства на овим просторима.
Он се користи као средство за исцртавање и наглашавање симболичних
етничких граница локалних немачких заједница у Бачкој. Тежња њихових
чланова у Бачкој да међусобно комуницирају на немачком језику, у приватној
комуникацији и приликом боравка у својим удружењима, као и императив
подизања нивоа језичке компетиције матерњег идиома, у функцији су
"исцртавања" симболичких граница у односу на етничке заједнице из
окружења.
Упркос уложеном труду локалних удружења, процес ревитализације
немачког језика међу бачким Немцима додатно отежава чињеница да законски прописи, с обзиром на изразиту малобројност Немаца у Војводини, не
предвиђају могућност да они могу користити свој матерњи језик приликом комуникације у званичним ситуацијама. Због тога његово "оживљавање" зависи
од међусобног односа са осталим симболима етничког идентитета
војвођанских Немаца, али и од мотивације чланова локалних заједница. Но
какав ће бити крајњи исход овог подухвата – показаће време.",
publisher = "Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA",
journal = "Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA",
title = "Sprechen Sie Deutsch? German Language and Revitalization of Ethnic Identity of the Germans in Bačka, Sprеchen Sie Deutsch? Немачки језик и ревитализација етничког идентитета Немаца у Бачкој",
pages = "171-185",
volume = "60",
number = "2",
doi = "10.2298/GEI1202171K",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8406"
}

Krel, A.. (2012). Sprechen Sie Deutsch? German Language and Revitalization of Ethnic Identity of the Germans in Bačka. in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA., 60(2), 171-185.
https://doi.org/10.2298/GEI1202171K
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8406

Krel A. Sprechen Sie Deutsch? German Language and Revitalization of Ethnic Identity of the Germans in Bačka. in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA. 2012;60(2):171-185.
doi:10.2298/GEI1202171K
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8406 .

Krel, Aleksandar, "Sprechen Sie Deutsch? German Language and Revitalization of Ethnic Identity of the Germans in Bačka" in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA, 60, no. 2 (2012):171-185,
https://doi.org/10.2298/GEI1202171K .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8406 .

TY  - JOUR
AU  - Крел, Александар
PY  - 2009
UR  - http://www.ei.sanu.ac.rs/index.php/gei/article/view/520/464
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/8870
AB  - У склопу обимног истраживања етничког идентитета Немаца у
Војводини, вршеног у периоду од 2003. до 2007. године, имао сам
прилику да боравим у Сремским Карловцима, међу тамошњим
Немцима окупљеним око Немачког удружења за добросуседске
односе ‘Karlowitz’. Бавећи се проблематиком оживљавања етничког
идентитета припадника немачке националне мањине у том питомом
сремском месту, богате историје и културног наслеђа, настојао сам да
утврдим улогу које је поменуто удружење одиграло у трансформацији
њихове идентитетске стратегије током последњих година. У исто
време, желео сам да извршим анализу модалитета које немачка
заједница користи у циљу ревитализације, односно (ре)конструкције
сопственог етничког и културног идентитета у тој локалној средини.
AB  - During the 1990's, many members of the German national minority have awaken from the several decades long sleep in 'ethnic hibernation'. Several associations have been founded at that time, with an aim to gather and encourage ethnic feelings of the Germans living in Vojvodina. These associations work toward revitalization and reconstruction of the German ethnic and cultural identity. There are quite a few of such institutions today, and one of them is German association promoting good neighbor relations Karlowitz, Sremski Karlovci. This paper will discuss transformation of an ethnic identity strategy among the Germans in Sremski Karlovci; in addition, I will analyze modus operandi by which this local association aims at keeping and encouraging certain elements of the ethnic and cultural particulars. The results of the research point out how a relatively small group, without social power, can define and redefine its own identity, in regards to historical, social and economic conditions.
PB  - Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA
T2  - Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
T1  - Ревитализација етничког идентитета Немаца у Сремским Карловцима
T1  - Revitalization of Ethnic Identity Among the Germans in Sremski Karlovci
SP  - 71
EP  - 92
VL  - 57
IS  - 1
DO  - 10.2298/GEI0901071K
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8870
ER  - 

@article{
author = "Крел, Александар",
year = "2009",
abstract = "У склопу обимног истраживања етничког идентитета Немаца у
Војводини, вршеног у периоду од 2003. до 2007. године, имао сам
прилику да боравим у Сремским Карловцима, међу тамошњим
Немцима окупљеним око Немачког удружења за добросуседске
односе ‘Karlowitz’. Бавећи се проблематиком оживљавања етничког
идентитета припадника немачке националне мањине у том питомом
сремском месту, богате историје и културног наслеђа, настојао сам да
утврдим улогу које је поменуто удружење одиграло у трансформацији
њихове идентитетске стратегије током последњих година. У исто
време, желео сам да извршим анализу модалитета које немачка
заједница користи у циљу ревитализације, односно (ре)конструкције
сопственог етничког и културног идентитета у тој локалној средини., During the 1990's, many members of the German national minority have awaken from the several decades long sleep in 'ethnic hibernation'. Several associations have been founded at that time, with an aim to gather and encourage ethnic feelings of the Germans living in Vojvodina. These associations work toward revitalization and reconstruction of the German ethnic and cultural identity. There are quite a few of such institutions today, and one of them is German association promoting good neighbor relations Karlowitz, Sremski Karlovci. This paper will discuss transformation of an ethnic identity strategy among the Germans in Sremski Karlovci; in addition, I will analyze modus operandi by which this local association aims at keeping and encouraging certain elements of the ethnic and cultural particulars. The results of the research point out how a relatively small group, without social power, can define and redefine its own identity, in regards to historical, social and economic conditions.",
publisher = "Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA",
journal = "Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA",
title = "Ревитализација етничког идентитета Немаца у Сремским Карловцима, Revitalization of Ethnic Identity Among the Germans in Sremski Karlovci",
pages = "71-92",
volume = "57",
number = "1",
doi = "10.2298/GEI0901071K",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8870"
}

Крел, А.. (2009). Ревитализација етничког идентитета Немаца у Сремским Карловцима. in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA., 57(1), 71-92.
https://doi.org/10.2298/GEI0901071K
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8870

Крел А. Ревитализација етничког идентитета Немаца у Сремским Карловцима. in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA. 2009;57(1):71-92.
doi:10.2298/GEI0901071K
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8870 .

Крел, Александар, "Ревитализација етничког идентитета Немаца у Сремским Карловцима" in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA, 57, no. 1 (2009):71-92,
https://doi.org/10.2298/GEI0901071K .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8870 .

TY  - CHAP
AU  - Крел, Александар
PY  - 2008
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/7512
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/8694
AB  - Овај рад, настао као плод опсежног истраживања етничког
идентитета Немаца у Војводини, у средиште свог интересовања поставља обнављање и оживљавање етничког и културног идентитета Немаца у Сомбору и његовој околини.
Његову основу чине резултати истраживања обављеног
током 2006. и 2007. године међу члановима и активистима
сомборског удружења „Герхард“, које окупља грађане
немачке националности. У њему се осветљава улога коју је
удружење „Герхард“ одиграло у трансформацији идентитетске стратегије Немаца у Сомбору и околини у последњих
осам година. У исто време, у овом раду се разматра
анализа стратегија и представљање модалитета којима
сомборско удружење настоји да очува и оживи поједине
елементе сопствених етничких и културних посебности.
AB  - During the interethnic conflicts in the
former Yugoslavia the members of the German
national minority have started, after a few
decades of ethnic mimicry, to appear in public.
The activities included a foundation of several
associations, with an aim to revitalize and
reconstruct the German ethnic and cultural
identity. In Vojvodina today, there are several of
such associations, the “Gerhard” being one of
them, located in the city of Sombor. This paper
discusses concepts and symbols, analyzes strategy
and presentation of modus used by the Sombor‟s association to keep and revitalize
certain elements of the ethnic and cultural particularities. The results of the research
undertaken in Sombor among the officers and members of the Gerhard association
illustrate how a relatively small group, deprived of social power, defines its own
identity. This paper should contribute to the understanding of meanings, dynamics
and perspectives of a multiethnic daily lives in the region of Sombor and
Vojvodina.
PB  - Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA
T2  - Слике културе некад и сад / Images of Culture Then and Now
T1  - Улога удружења „Герхард“ у ревитализацији етничког идентитета сомборских Немаца
T1  - The Role of the “Gerhard” Association: a Revitalization of the Ethnic Identity of Sombor’ Germans
SP  - 155
EP  - 168
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8694
ER  - 

@inbook{
author = "Крел, Александар",
year = "2008",
abstract = "Овај рад, настао као плод опсежног истраживања етничког
идентитета Немаца у Војводини, у средиште свог интересовања поставља обнављање и оживљавање етничког и културног идентитета Немаца у Сомбору и његовој околини.
Његову основу чине резултати истраживања обављеног
током 2006. и 2007. године међу члановима и активистима
сомборског удружења „Герхард“, које окупља грађане
немачке националности. У њему се осветљава улога коју је
удружење „Герхард“ одиграло у трансформацији идентитетске стратегије Немаца у Сомбору и околини у последњих
осам година. У исто време, у овом раду се разматра
анализа стратегија и представљање модалитета којима
сомборско удружење настоји да очува и оживи поједине
елементе сопствених етничких и културних посебности., During the interethnic conflicts in the
former Yugoslavia the members of the German
national minority have started, after a few
decades of ethnic mimicry, to appear in public.
The activities included a foundation of several
associations, with an aim to revitalize and
reconstruct the German ethnic and cultural
identity. In Vojvodina today, there are several of
such associations, the “Gerhard” being one of
them, located in the city of Sombor. This paper
discusses concepts and symbols, analyzes strategy
and presentation of modus used by the Sombor‟s association to keep and revitalize
certain elements of the ethnic and cultural particularities. The results of the research
undertaken in Sombor among the officers and members of the Gerhard association
illustrate how a relatively small group, deprived of social power, defines its own
identity. This paper should contribute to the understanding of meanings, dynamics
and perspectives of a multiethnic daily lives in the region of Sombor and
Vojvodina.",
publisher = "Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA",
journal = "Слике културе некад и сад / Images of Culture Then and Now",
booktitle = "Улога удружења „Герхард“ у ревитализацији етничког идентитета сомборских Немаца, The Role of the “Gerhard” Association: a Revitalization of the Ethnic Identity of Sombor’ Germans",
pages = "155-168",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8694"
}

Крел, А.. (2008). Улога удружења „Герхард“ у ревитализацији етничког идентитета сомборских Немаца. in Слике културе некад и сад / Images of Culture Then and Now
Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA., 155-168.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8694

Крел А. Улога удружења „Герхард“ у ревитализацији етничког идентитета сомборских Немаца. in Слике културе некад и сад / Images of Culture Then and Now. 2008;:155-168.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8694 .

Крел, Александар, "Улога удружења „Герхард“ у ревитализацији етничког идентитета сомборских Немаца" in Слике културе некад и сад / Images of Culture Then and Now (2008):155-168,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8694 .

TY  - JOUR
AU  - Крел, Александар
PY  - 2006
UR  - http://www.ei.sanu.ac.rs/index.php/gei/article/view/678/608
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/8833
AB  - Овај рад представља настојање да се немачка национална мањина у
Војводини постави у фокус етнолошког/културноантрополошког
истраживања. Аутор настоји да идентификује најзначајније узроке
промене стратегија етничког идентитета Немаца у Суботици. У раду
се анализирају најизраженији симболи/маркери етничког идентитета
суботичких Немаца у контексту објективних социјалних, економских и
демографских карактеристика немачке националне мањине у
Војводини. Осветљава се улога коју су симболи/маркери етничког
идентитета немачке националне мањине одиграли у
трансформацијама њихових идентитетских стратегија, у другој
половини 20. века. У исто време, рад представља покушај да се
упознају и објасне најзначајнији модалитети очувања, ревитализације
и јавног испољавања етничког идентитета Немаца у Суботици и
Војводини.
AB  - This paper is an attempt to place the German national minority in Vojvodina in the focus of an anthropological inquiry, the first time after WW II. The central problem dealt in the paper is conceptualization and symbolic expressions of the German ethnic identity in Subotica. The paper tries to identify the most significant symbols/markers of the ethnic identity of the Germans in Subotica, by analyzing the objective social, economic and demographic factors that characterize the German national minority in Vojvodina. The paper shads light on the roles played by the symbols/markers of the German ethnic identity in transformations of their respective strategies concerning the identity in the second half of 20th century. At the same time, the paper attempts to explain the most important modus of preservation, revitalization and public expression of the German ethnic identity in Subotica and Vojvodina.
PB  - Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA
T2  - Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
T1  - Промене стратегије етничког идентитета Немаца у Суботици у другој половини 20. века
T1  - The Change in Ethnic Identity Strategy of Germans in Subotica in the Second Half of the 20 th Century
SP  - 319
EP  - 332
VL  - 54
DO  - 10.2298/GEI0654319K
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8833
ER  - 

@article{
author = "Крел, Александар",
year = "2006",
abstract = "Овај рад представља настојање да се немачка национална мањина у
Војводини постави у фокус етнолошког/културноантрополошког
истраживања. Аутор настоји да идентификује најзначајније узроке
промене стратегија етничког идентитета Немаца у Суботици. У раду
се анализирају најизраженији симболи/маркери етничког идентитета
суботичких Немаца у контексту објективних социјалних, економских и
демографских карактеристика немачке националне мањине у
Војводини. Осветљава се улога коју су симболи/маркери етничког
идентитета немачке националне мањине одиграли у
трансформацијама њихових идентитетских стратегија, у другој
половини 20. века. У исто време, рад представља покушај да се
упознају и објасне најзначајнији модалитети очувања, ревитализације
и јавног испољавања етничког идентитета Немаца у Суботици и
Војводини., This paper is an attempt to place the German national minority in Vojvodina in the focus of an anthropological inquiry, the first time after WW II. The central problem dealt in the paper is conceptualization and symbolic expressions of the German ethnic identity in Subotica. The paper tries to identify the most significant symbols/markers of the ethnic identity of the Germans in Subotica, by analyzing the objective social, economic and demographic factors that characterize the German national minority in Vojvodina. The paper shads light on the roles played by the symbols/markers of the German ethnic identity in transformations of their respective strategies concerning the identity in the second half of 20th century. At the same time, the paper attempts to explain the most important modus of preservation, revitalization and public expression of the German ethnic identity in Subotica and Vojvodina.",
publisher = "Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA",
journal = "Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA",
title = "Промене стратегије етничког идентитета Немаца у Суботици у другој половини 20. века, The Change in Ethnic Identity Strategy of Germans in Subotica in the Second Half of the 20 th Century",
pages = "319-332",
volume = "54",
doi = "10.2298/GEI0654319K",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8833"
}

Крел, А.. (2006). Промене стратегије етничког идентитета Немаца у Суботици у другој половини 20. века. in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA., 54, 319-332.
https://doi.org/10.2298/GEI0654319K
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8833

Крел А. Промене стратегије етничког идентитета Немаца у Суботици у другој половини 20. века. in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA. 2006;54:319-332.
doi:10.2298/GEI0654319K
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8833 .

Крел, Александар, "Промене стратегије етничког идентитета Немаца у Суботици у другој половини 20. века" in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA, 54 (2006):319-332,
https://doi.org/10.2298/GEI0654319K .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8833 .

TY  - CHAP
AU  - Крел, Александар
PY  - 2005
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/7492
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/8754
AB  - Проучавање традиционалних дечјих игара у Србији израсло
је из класичних етнографских радова Вука Стефановића
Караџића. Оне већ више од једног века заокупљају пажњу
домаћих етнолога. Приступ њиховом проучавању еволуирао је
упоредо са развојем теоријских и методолошких оквира
етнологије. Прва истраживања дечјих игара, вршена у другој
половини 19. века, карактерисао је етнографски приступ,
истраживања обављана почетком 20. века- етнолошки, да би
она извршена почетком овога века одликовао антрополошки
приступ. Промена приступа проучавања дечјих игара
условљена је развитком научне мисли и потребом да се
посматрана проблематика сагледа из више углова.
AB  - The paper explains transformation of the various approaches to studying children’s games in Serbia. The transformation itself was determined by the development
of theoretical and methodological perspectives in ethnology/anthropology. The first
research on children’s games in Serbia was carried out in the second half of the 19 th
century; the research was ethnographic, that is, only the data were collected but without
deeper analysis or explanation. Tihomir Djordjević was the first one to study the games
in a real ethnological sense, explaining the games with similar cultural phenomena. Up
until 1980’s the games were not studied in details by ethnologists. However, new research has brought new dimensions – analytical and interpretative – into play, where
the games are seen as a product of one specific culture in a specific moment in time.
This kind of approach holds that the games have a universal character in all societies,
and this is what results in anthropological perspective of these games.
PB  - Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA
T2  - Етнологија и антропологија : стање и перспективе / Ethnology and Anthropology : Contemporary Standings and Perspectives
T1  - Од етнографског ка антрополошком приступу проучавању дечјих игара у Србији: (антропологија дечјих игара у Србији)
T1  - From Ethnographic to Anthropological Research of Children’s Games in Serbia: (Anthropology of Children’s Game in Serbia)
SP  - 273
EP  - 279
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8754
ER  - 

@inbook{
author = "Крел, Александар",
year = "2005",
abstract = "Проучавање традиционалних дечјих игара у Србији израсло
је из класичних етнографских радова Вука Стефановића
Караџића. Оне већ више од једног века заокупљају пажњу
домаћих етнолога. Приступ њиховом проучавању еволуирао је
упоредо са развојем теоријских и методолошких оквира
етнологије. Прва истраживања дечјих игара, вршена у другој
половини 19. века, карактерисао је етнографски приступ,
истраживања обављана почетком 20. века- етнолошки, да би
она извршена почетком овога века одликовао антрополошки
приступ. Промена приступа проучавања дечјих игара
условљена је развитком научне мисли и потребом да се
посматрана проблематика сагледа из више углова., The paper explains transformation of the various approaches to studying children’s games in Serbia. The transformation itself was determined by the development
of theoretical and methodological perspectives in ethnology/anthropology. The first
research on children’s games in Serbia was carried out in the second half of the 19 th
century; the research was ethnographic, that is, only the data were collected but without
deeper analysis or explanation. Tihomir Djordjević was the first one to study the games
in a real ethnological sense, explaining the games with similar cultural phenomena. Up
until 1980’s the games were not studied in details by ethnologists. However, new research has brought new dimensions – analytical and interpretative – into play, where
the games are seen as a product of one specific culture in a specific moment in time.
This kind of approach holds that the games have a universal character in all societies,
and this is what results in anthropological perspective of these games.",
publisher = "Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA",
journal = "Етнологија и антропологија : стање и перспективе / Ethnology and Anthropology : Contemporary Standings and Perspectives",
booktitle = "Од етнографског ка антрополошком приступу проучавању дечјих игара у Србији: (антропологија дечјих игара у Србији), From Ethnographic to Anthropological Research of Children’s Games in Serbia: (Anthropology of Children’s Game in Serbia)",
pages = "273-279",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8754"
}

Крел, А.. (2005). Од етнографског ка антрополошком приступу проучавању дечјих игара у Србији: (антропологија дечјих игара у Србији). in Етнологија и антропологија : стање и перспективе / Ethnology and Anthropology : Contemporary Standings and Perspectives
Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA., 273-279.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8754

Крел А. Од етнографског ка антрополошком приступу проучавању дечјих игара у Србији: (антропологија дечјих игара у Србији). in Етнологија и антропологија : стање и перспективе / Ethnology and Anthropology : Contemporary Standings and Perspectives. 2005;:273-279.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8754 .

Крел, Александар, "Од етнографског ка антрополошком приступу проучавању дечјих игара у Србији: (антропологија дечјих игара у Србији)" in Етнологија и антропологија : стање и перспективе / Ethnology and Anthropology : Contemporary Standings and Perspectives (2005):273-279,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8754 .

TY  - JOUR
AU  - Крел, Александар
PY  - 2005
UR  - http://www.ei.sanu.ac.rs/index.php/gei/article/view/716/645
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/8808
AB  - Циљ рада је да на практичном примеру, односно у случају традиционалних такмичарских дечјих игара у Товаришеву, прикаже на који
начин оне функционишу као важан инструмент социјализације, помоћу кога се на децу преносe експлицитни и имплицитни вредносни
ставови и оријентације традицијског друштва. Примарни задатак рада
је утврђивање и приказивање најважнијих циљева социјализације,
остварених посредством такмичарских дечјих игара у Товаришеву.
Стога су у њему у први план постављене њихове социјализирајуће
вредности.
AB  - Children’s games are one of the key features of childhood. The games help children to develop in physical and mental sense (perception, language, physical development), to express emotions and to fulfill certain important social motives such as needs for socialization, achievements, aggression, love and confirmation. At the same time, the games stand as an important instrument of socialization. A number of the traditional children’s games were never a subject of formal educational program, instead they represent a spontaneous expression in socialization of children. Based on a research in Tovariševo, this paper explores means of socialization among children using competitive games as an example. These games transmit explicit and implicit messages and values of the society to the children and they also help to form and model a child’s personality. In doing so, the games also help to maintain and preserve certain forms and values of the traditional society, which are being implanted from an early age into every individual from the community.
PB  - Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA
T2  - Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
T1  - Традиционалне такмичарске дечје игре као инструмент социјализације деце у Товаришеву
T1  - Traditional Competitive Childrens’ Games as an Instrument of Socialization in Tovariševo
SP  - 351
EP  - 365
VL  - 53
DO  - 10.2298/GEI0553349K
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8808
ER  - 

@article{
author = "Крел, Александар",
year = "2005",
abstract = "Циљ рада је да на практичном примеру, односно у случају традиционалних такмичарских дечјих игара у Товаришеву, прикаже на који
начин оне функционишу као важан инструмент социјализације, помоћу кога се на децу преносe експлицитни и имплицитни вредносни
ставови и оријентације традицијског друштва. Примарни задатак рада
је утврђивање и приказивање најважнијих циљева социјализације,
остварених посредством такмичарских дечјих игара у Товаришеву.
Стога су у њему у први план постављене њихове социјализирајуће
вредности., Children’s games are one of the key features of childhood. The games help children to develop in physical and mental sense (perception, language, physical development), to express emotions and to fulfill certain important social motives such as needs for socialization, achievements, aggression, love and confirmation. At the same time, the games stand as an important instrument of socialization. A number of the traditional children’s games were never a subject of formal educational program, instead they represent a spontaneous expression in socialization of children. Based on a research in Tovariševo, this paper explores means of socialization among children using competitive games as an example. These games transmit explicit and implicit messages and values of the society to the children and they also help to form and model a child’s personality. In doing so, the games also help to maintain and preserve certain forms and values of the traditional society, which are being implanted from an early age into every individual from the community.",
publisher = "Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA",
journal = "Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA",
title = "Традиционалне такмичарске дечје игре као инструмент социјализације деце у Товаришеву, Traditional Competitive Childrens’ Games as an Instrument of Socialization in Tovariševo",
pages = "351-365",
volume = "53",
doi = "10.2298/GEI0553349K",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8808"
}

Крел, А.. (2005). Традиционалне такмичарске дечје игре као инструмент социјализације деце у Товаришеву. in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA., 53, 351-365.
https://doi.org/10.2298/GEI0553349K
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8808

Крел А. Традиционалне такмичарске дечје игре као инструмент социјализације деце у Товаришеву. in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA. 2005;53:351-365.
doi:10.2298/GEI0553349K
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8808 .

Крел, Александар, "Традиционалне такмичарске дечје игре као инструмент социјализације деце у Товаришеву" in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA, 53 (2005):351-365,
https://doi.org/10.2298/GEI0553349K .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8808 .

TY  - JOUR
AU  - Крел, Александар
PY  - 2004
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/8780
AB  - Тему рада представља проучавање трансформација традиционалних дечијих игара Срба у Товаришеву, које су се у готово неизмењеном облику изводиле све до половине 20. века. Класификоване у три основне групе: такмичарске, такмичарско-драмске и имитативно-драмске, ове игре представљају веома важан инструмент социјализације, помоћу кога су најмлађи нараштаји усвајали друштвено пожељне особине и изграђивали своје социјално биће. У деценијама које су уследиле након окончања Другог светског рата, под притиском глобалних социо-економских и културних трансформација које су захватиле читаву југословенску државну заједницу, долази до продора иновација из урбаних центара у руралне средине. Настале промене, између осталог, доводе до постепеног нестанка или трансформације традиционалних игровних облика. Игровни облици, који су кореспондирали са социо-економским и културним одликама традиционалног села, осавремењавају се у новонасталој социо-економској, културној и политичкој ситуацији и уступају своје место онима чији игровни системи одговарају потребама „модерног“ села.
AB  - The topic of this paper is change and transformation in traditional children's games among Serbs in Tovariševo. These games used to be played for a long time in almost intact form, until the second half of the 20th century. All traditional children's games from Tovariševo are classified into three basic groups: competitive games, competitive-drama games and imitation-drama games. This paper emphasizes competitive traditional children's games; that is, various playful activities exhibit by boys only. The games in question could serve as an example of connection between children's play and socio-economic and cultural systems where games originated in the fist place. Moreover, these games represented a significant mode of socialization: they helped children to acquire socially desirable and expected characteristics. This particular type of game had tremendous educational, cognitive and developmental functions. In decades following World War II, under the pressure of global socio-economic and cultural changes that encompassed the former Yugoslavia, these traditional children's games started to change gradually, following the changes in a rural, traditional way of life. The changes in socio-political settings economy, innovations brought by technical culture and changes in family structure in general, led to a formal transformation in the structure of games. A number of traditional games were reduced, some disappeared all together, or underwent modification and modernization. Traditional games that once corresponded to rural socio-economic and cultural settings are gradually disappearing, surrendering to the ones that match up to the needs of "modern" villages.
PB  - Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA
T2  - Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
T1  - Путеви трансформације традиционалних дечијих игара Срба у Товаришеву
T1  - Changes in traditional children's games among Serbs in Tovariševo
SP  - 91
EP  - 108
VL  - 52
DO  - 10.2298/GEI0452091K
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8780
ER  - 

@article{
author = "Крел, Александар",
year = "2004",
abstract = "Тему рада представља проучавање трансформација традиционалних дечијих игара Срба у Товаришеву, које су се у готово неизмењеном облику изводиле све до половине 20. века. Класификоване у три основне групе: такмичарске, такмичарско-драмске и имитативно-драмске, ове игре представљају веома важан инструмент социјализације, помоћу кога су најмлађи нараштаји усвајали друштвено пожељне особине и изграђивали своје социјално биће. У деценијама које су уследиле након окончања Другог светског рата, под притиском глобалних социо-економских и културних трансформација које су захватиле читаву југословенску државну заједницу, долази до продора иновација из урбаних центара у руралне средине. Настале промене, између осталог, доводе до постепеног нестанка или трансформације традиционалних игровних облика. Игровни облици, који су кореспондирали са социо-економским и културним одликама традиционалног села, осавремењавају се у новонасталој социо-економској, културној и политичкој ситуацији и уступају своје место онима чији игровни системи одговарају потребама „модерног“ села., The topic of this paper is change and transformation in traditional children's games among Serbs in Tovariševo. These games used to be played for a long time in almost intact form, until the second half of the 20th century. All traditional children's games from Tovariševo are classified into three basic groups: competitive games, competitive-drama games and imitation-drama games. This paper emphasizes competitive traditional children's games; that is, various playful activities exhibit by boys only. The games in question could serve as an example of connection between children's play and socio-economic and cultural systems where games originated in the fist place. Moreover, these games represented a significant mode of socialization: they helped children to acquire socially desirable and expected characteristics. This particular type of game had tremendous educational, cognitive and developmental functions. In decades following World War II, under the pressure of global socio-economic and cultural changes that encompassed the former Yugoslavia, these traditional children's games started to change gradually, following the changes in a rural, traditional way of life. The changes in socio-political settings economy, innovations brought by technical culture and changes in family structure in general, led to a formal transformation in the structure of games. A number of traditional games were reduced, some disappeared all together, or underwent modification and modernization. Traditional games that once corresponded to rural socio-economic and cultural settings are gradually disappearing, surrendering to the ones that match up to the needs of "modern" villages.",
publisher = "Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA",
journal = "Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA",
title = "Путеви трансформације традиционалних дечијих игара Срба у Товаришеву, Changes in traditional children's games among Serbs in Tovariševo",
pages = "91-108",
volume = "52",
doi = "10.2298/GEI0452091K",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8780"
}

Крел, А.. (2004). Путеви трансформације традиционалних дечијих игара Срба у Товаришеву. in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA
Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA., 52, 91-108.
https://doi.org/10.2298/GEI0452091K
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8780

Крел А. Путеви трансформације традиционалних дечијих игара Срба у Товаришеву. in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA. 2004;52:91-108.
doi:10.2298/GEI0452091K
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8780 .

Крел, Александар, "Путеви трансформације традиционалних дечијих игара Срба у Товаришеву" in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA, 52 (2004):91-108,
https://doi.org/10.2298/GEI0452091K .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8780 .