@conference{
author = "Марковић, Слободан Б. and Гаврилов, Миливој Б. and Перић, Зоран and Радаковић, Милица Г.",
year = "2021",
abstract = "Лесне наслаге у Војводини спадају у најстарије и најпотпуније
лесно-палеоземљишне секвенце у Европи. Ове моћне лесно-палеоземљиш не секвенце представљају детаљан палеоклиматски запис формиран током
последњих милион година. На основу корелације записа магнетног сусцеп тибилитета српског и кинеског леса дубокоморском стратиграфијом из отопа, начињен је стратиграфски модел војвођанских лесно-палеоземљиш них секвенци који је веома сличан кинеском лесном стратиграфском систему најпотпунијем на свету. Варијације у магнетним параметрима, стопама
акумулације и интензитету педогенезе представљају научне доказе за климатску и еколошку транзицију у току средњег плеистоцена. Најмлађи дело ви раног плеистоцена и најстарији делови средњег плеистоцена карактеришу се релативно уједначеним стопама акумулације прашине и формирања
земљишта као и релативно високим вредностима магнетног сусцептибилитета. Насупрот томе, последњих пет интерглацијално-глацијалних циклуса се карактеришу оштрим еколошким разликама између високих стопа
акумулације прашине током глацијалних периода и ниских стопа посматраних током развоја земљишта. Подаци представљени у овој студији показују велики потенцијал лесних записа Војводине у сврху реконструкције
континенталних евроазијских климатских и еколошких промена за време
плеистоцена. Поред фундаменталног научног значаја проучавање лесних палеоземљишта
може да има велики значај за разумевање педогенезе и конзервације савре мених земљишта. За разлику од савремених земљишта у којима због ин тензивних дуготрајних пољопривредних активности примарна својства
углавном нису очувана, у фосилним земљиштима постоји обиље важних
педолошких информација које имају велик потенијал за базична и примењена истраживања., Loess deposits in the Vojvodina region, northern Serbia, are among the
oldest and most complete loess-paleosol sequences in Europe to date. These thick
sequences contain a detailed paleoclimatic record from the late Early Pleistocene.
Based on the correlation of detailed magnetic susceptibility (MS) records from
Vojvodina with the Chinese loess record and deep-sea isotope stratigraphy
we here reconfirm and expand on a stratigraphic model of the loess-paleosol
chronostratigraphic sequence from Vojvodina following the Chinese loess
stratigraphic system.
Variations in MS, dust accumulation rates, and the intensity of pedogenesis
demonstrate evidence for a Middle Pleistocene climatic and environmental
transition. The onset of loess deposition in Vojvodina also indicates a direct link
between dust generation in Europe and that in the interior of Eurasia since the
Early Pleistocene. The youngest part of the Early Pleistocene and oldest part of
the Middle Pleistocene is characterized by relatively uniform dust accumulation
and soil formation rates as well as relatively high magnetic susceptibility values.
In contrast, the last five interglacial-glacial cycles are characterized by sharp
environmental differences between high dust accumulation rates during the
glacials and low rates observed during soil development. The data presented in
this study demonstrate the great potential of Vojvodina’s loess archives for accurate
reconstruction of continental Eurasian Pleistocene climatic and environmental
evolution.
Not only does the investigation of loess-paleosol sequences have a
fundamental, scientific value, but is also important for better understanding of
the process of pedogenesis and the importance of the modern concepts of soil
conservation. In comparison to modern soil wherein the primary characteristics
are not saved due to intensive agriculture, the paleosols have maintained lots of
pedological information which have a great potential for basic as well as applied
research.",
publisher = "Београд : Српска академија наука и уметности",
journal = "Рационално коришћење земљишта и вода у Србији",
title = "Лесна палеоземљишта у Србији – зашто треба чувати земљишне ресурсе, лекције из прошлости, Loess-paleosol sequences in Serbia – why should land resources be preserved, lessons from the past",
pages = "37-61",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13176"
}
