Реметић, Слободан

Link to this page

Authority KeyName Variants
24d796cc-6e55-4005-91ce-a79e1e907751
  • Реметић, Слободан (35)
Projects

Author's Bibliography

Топонимија Жупе пивске ; Ономатолошки прилози 24 : [представљање књигa на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 2. април 2019. године]

Лома, Александар; Реметић, Слободан; Тијанић-Вујовић, Мара; Вуксановић, Миро

(Београд : Српска академија наука и уметности, 2020)

TY  - GEN
AU  - Лома, Александар
AU  - Реметић, Слободан
AU  - Тијанић-Вујовић, Мара
AU  - Вуксановић, Миро
PY  - 2020
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10815
AB  - Топонимија Жупе пивске / Мара Тијанић-Вујовић ; главни уредник  Александар Лома. – Београд : САНУ, 2018. и
Ономатолошки прилози 24 / главни уредник Александар Лома. –  Београд : САНУ, 2017.
Говорили: академик Александар Лома, академик АНУРС Слободан Реметић, Мара Тијанић-Вујовић. У Београду, уторак 2. април 2019. у 13 часова.
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
T2  - Трибина Библиотеке САНУ
T1  - Топонимија Жупе пивске ; Ономатолошки прилози 24 : [представљање књигa на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 2. април 2019. године]
SP  - 75
EP  - 88
VL  - 8
IS  - 8
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10815
ER  - 
@misc{
author = "Лома, Александар and Реметић, Слободан and Тијанић-Вујовић, Мара and Вуксановић, Миро",
year = "2020",
abstract = "Топонимија Жупе пивске / Мара Тијанић-Вујовић ; главни уредник  Александар Лома. – Београд : САНУ, 2018. и
Ономатолошки прилози 24 / главни уредник Александар Лома. –  Београд : САНУ, 2017.
Говорили: академик Александар Лома, академик АНУРС Слободан Реметић, Мара Тијанић-Вујовић. У Београду, уторак 2. април 2019. у 13 часова.",
publisher = "Београд : Српска академија наука и уметности",
journal = "Трибина Библиотеке САНУ",
title = "Топонимија Жупе пивске ; Ономатолошки прилози 24 : [представљање књигa на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 2. април 2019. године]",
pages = "75-88",
volume = "8",
number = "8",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10815"
}
Лома, А., Реметић, С., Тијанић-Вујовић, М.,& Вуксановић, М.. (2020). Топонимија Жупе пивске ; Ономатолошки прилози 24 : [представљање књигa на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 2. април 2019. године]. in Трибина Библиотеке САНУ
Београд : Српска академија наука и уметности., 8(8), 75-88.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10815
Лома А, Реметић С, Тијанић-Вујовић М, Вуксановић М. Топонимија Жупе пивске ; Ономатолошки прилози 24 : [представљање књигa на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 2. април 2019. године]. in Трибина Библиотеке САНУ. 2020;8(8):75-88.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10815 .
Лома, Александар, Реметић, Слободан, Тијанић-Вујовић, Мара, Вуксановић, Миро, "Топонимија Жупе пивске ; Ономатолошки прилози 24 : [представљање књигa на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 2. април 2019. године]" in Трибина Библиотеке САНУ, 8, no. 8 (2020):75-88,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10815 .

Ономастика централног Косова ; Ономатолошки прилози. [Књ.] 22 : [представљање књига на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 13. септембар 2016. године]

Лома, Александар; Реметић, Слободан; Радић, Јованка; Вуксановић, Миро

(Београд : Српска академија наука и уметности, 2017)

TY  - GEN
AU  - Лома, Александар
AU  - Реметић, Слободан
AU  - Радић, Јованка
AU  - Вуксановић, Миро
PY  - 2017
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10915
AB  - Ономастика централног Косова / Милета Букумирић ; главни уредник Александар Лома. – Београд : САНУ, 2015.
и
Ономатолошки прилози. [Књ.] 22 / главни уредник Александар Лома. – Београд : САНУ, 2015.
Говорили: академик Александар Лома, академик АНУРС Слободан Реметић, др Јованка Радић. У Београду, уторак 13. септембар 2016. у 13 часова.
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
T2  - Трибина Библиотеке САНУ
T1  - Ономастика централног Косова ; Ономатолошки прилози. [Књ.] 22  : [представљање књига на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 13. септембар 2016. године]
SP  - 207
EP  - 224
VL  - 5
IS  - 5
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10915
ER  - 
@misc{
author = "Лома, Александар and Реметић, Слободан and Радић, Јованка and Вуксановић, Миро",
year = "2017",
abstract = "Ономастика централног Косова / Милета Букумирић ; главни уредник Александар Лома. – Београд : САНУ, 2015.
и
Ономатолошки прилози. [Књ.] 22 / главни уредник Александар Лома. – Београд : САНУ, 2015.
Говорили: академик Александар Лома, академик АНУРС Слободан Реметић, др Јованка Радић. У Београду, уторак 13. септембар 2016. у 13 часова.",
publisher = "Београд : Српска академија наука и уметности",
journal = "Трибина Библиотеке САНУ",
title = "Ономастика централног Косова ; Ономатолошки прилози. [Књ.] 22  : [представљање књига на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 13. септембар 2016. године]",
pages = "207-224",
volume = "5",
number = "5",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10915"
}
Лома, А., Реметић, С., Радић, Ј.,& Вуксановић, М.. (2017). Ономастика централног Косова ; Ономатолошки прилози. [Књ.] 22  : [представљање књига на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 13. септембар 2016. године]. in Трибина Библиотеке САНУ
Београд : Српска академија наука и уметности., 5(5), 207-224.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10915
Лома А, Реметић С, Радић Ј, Вуксановић М. Ономастика централног Косова ; Ономатолошки прилози. [Књ.] 22  : [представљање књига на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 13. септембар 2016. године]. in Трибина Библиотеке САНУ. 2017;5(5):207-224.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10915 .
Лома, Александар, Реметић, Слободан, Радић, Јованка, Вуксановић, Миро, "Ономастика централног Косова ; Ономатолошки прилози. [Књ.] 22  : [представљање књига на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 13. септембар 2016. године]" in Трибина Библиотеке САНУ, 5, no. 5 (2017):207-224,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10915 .

Сто десет година Српског дијалектолошког зборника : [обележавање јубилеја на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 17. новембар 2015. године]

Костић, Владимир С.; Танасић, Срето; Богдановић, Недељко; Реметић, Слободан; Вуксановић, Миро

(Београд : Српска академија наука и уметности, 2016)

TY  - GEN
AU  - Костић, Владимир С.
AU  - Танасић, Срето
AU  - Богдановић, Недељко
AU  - Реметић, Слободан
AU  - Вуксановић, Миро
PY  - 2016
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10807
AB  - Сто десет година Српског дијалектолошког зборника. – Београд : САНУ : Институт за српски језик САНУ, 1905–2015.
Поздравна реч: академик Владимир С. Костић, председник САНУ.
Говорили: проф. др Срето Танасић, директор Института за српски језик САНУ, проф. др Недељко Богдановић, уредник, академик АНУРС Слободан Реметић, главни уредник.
У Београду, уторак 17. новембар 2015. у 13 часова.
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
T2  - Трибина Библиотеке САНУ
T1  - Сто десет година Српског дијалектолошког зборника : [обележавање јубилеја на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 17. новембар 2015. године]
SP  - 245
EP  - 259
VL  - 4
IS  - 4
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10807
ER  - 
@misc{
author = "Костић, Владимир С. and Танасић, Срето and Богдановић, Недељко and Реметић, Слободан and Вуксановић, Миро",
year = "2016",
abstract = "Сто десет година Српског дијалектолошког зборника. – Београд : САНУ : Институт за српски језик САНУ, 1905–2015.
Поздравна реч: академик Владимир С. Костић, председник САНУ.
Говорили: проф. др Срето Танасић, директор Института за српски језик САНУ, проф. др Недељко Богдановић, уредник, академик АНУРС Слободан Реметић, главни уредник.
У Београду, уторак 17. новембар 2015. у 13 часова.",
publisher = "Београд : Српска академија наука и уметности",
journal = "Трибина Библиотеке САНУ",
title = "Сто десет година Српског дијалектолошког зборника : [обележавање јубилеја на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 17. новембар 2015. године]",
pages = "245-259",
volume = "4",
number = "4",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10807"
}
Костић, В. С., Танасић, С., Богдановић, Н., Реметић, С.,& Вуксановић, М.. (2016). Сто десет година Српског дијалектолошког зборника : [обележавање јубилеја на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 17. новембар 2015. године]. in Трибина Библиотеке САНУ
Београд : Српска академија наука и уметности., 4(4), 245-259.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10807
Костић ВС, Танасић С, Богдановић Н, Реметић С, Вуксановић М. Сто десет година Српског дијалектолошког зборника : [обележавање јубилеја на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 17. новембар 2015. године]. in Трибина Библиотеке САНУ. 2016;4(4):245-259.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10807 .
Костић, Владимир С., Танасић, Срето, Богдановић, Недељко, Реметић, Слободан, Вуксановић, Миро, "Сто десет година Српског дијалектолошког зборника : [обележавање јубилеја на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 17. новембар 2015. године]" in Трибина Библиотеке САНУ, 4, no. 4 (2016):245-259,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10807 .

Милан Решетар као дијалектолог

Реметић, Слободан

(Београд : Српска академија наука и уметности : Фонд "Ђорђе Зечевић" за унапређење и заштиту ћириличког писма, 2016)

TY  - CHAP
AU  - Реметић, Слободан
PY  - 2016
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10523
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности  : Фонд "Ђорђе Зечевић" за унапређење и заштиту ћириличког писма
T2  - Српски молитвеник : споменица Милану Решетару : 1512-1942-2012
T1  - Милан Решетар као дијалектолог
SP  - 63
EP  - 74
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10523
ER  - 
@inbook{
author = "Реметић, Слободан",
year = "2016",
publisher = "Београд : Српска академија наука и уметности  : Фонд "Ђорђе Зечевић" за унапређење и заштиту ћириличког писма",
journal = "Српски молитвеник : споменица Милану Решетару : 1512-1942-2012",
booktitle = "Милан Решетар као дијалектолог",
pages = "63-74",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10523"
}
Реметић, С.. (2016). Милан Решетар као дијалектолог. in Српски молитвеник : споменица Милану Решетару : 1512-1942-2012
Београд : Српска академија наука и уметности  : Фонд "Ђорђе Зечевић" за унапређење и заштиту ћириличког писма., 63-74.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10523
Реметић С. Милан Решетар као дијалектолог. in Српски молитвеник : споменица Милану Решетару : 1512-1942-2012. 2016;:63-74.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10523 .
Реметић, Слободан, "Милан Решетар као дијалектолог" in Српски молитвеник : споменица Милану Решетару : 1512-1942-2012 (2016):63-74,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10523 .

Језик Дубровника кроз векове

Реметић, Слободан

(Деспотовац : Народна библиотека „Ресавска школа“, 2016)

TY  - JOUR
AU  - Реметић, Слободан
PY  - 2016
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/8509
AB  - У раду се говори о језику Дубровника од раног средњег века до
наших дана, о томе како је стари дубровачки романски земењен „нашим“,
словенским, тј. српским, новоштокавским ијекавским говором суседног,
херцеговачког залеђа. У целости се прихватају аргументи М. Решетара
по којима се у Дубровнику одувек говорило само херцеговачким
ијекавским, а никада далматинским чакавским говором.
AB  - The paper discusses the language of Dubrovnik from the time of the
settlement of the Slavs in the Balkans until the present day. The subject highlighted
in the title was thoroughly explored in the works of Milan Rešetar,
especially in his study Najstariji dubrovački govor (The Oldest Ragusan
Dialect), i.e. his accession address at the Serbian Royal Academy, which
was read on his behalf by Aleksandar Belić on March 7, 1941.
The oldest Ragusan dialect was a Romance (neo-Latin) dialect,
known in scholarly literature as “Dalmatian”; it was obliterated
without ever coming into the focus of serious scholarly research. The
Herzegovinian Shtokavian Ijekavian dialect of the Serbian language
had for centuries permeated from the mainland, to almost fully prevail
in the city around 1500. Based on the language of Ragusan poets,
primarily Šiško Menčetić and Džore Držić, scholars put forward
the hypothesis that the original Ragusan dialect was Chakavian. In
a series of studies spanning a period from his early youth to the end
of his life, Rešetar argued and proved, based on the analysis of the
language of prose texts, that the only dialect ever used in Dubrovnik
had been the Herzegovinian Ijekavian dialect, whereas the Dalmatian
Chakavian dialect had never been used in the city. He convincingly
demonstrated why it was justified to use the term “poetic Chakavian
traits” (pesnički čakavizmi) to describe the Chakavian hints that can
be found in the works of Ragusan writers. In the closing passages of
his famous accession address at the Serbian Royal Academy (the closing
section was omitted in the version published in the journal Glas
Srpske akademije nauka in 1951; the authentic version was published
in 2004), he reiterated his conviction that the Serbs and the Croats
were “one nation with two names” – hence “those who believe that the
Serbs and the Croats are two nations will have to admit that it terms of
language Dubrovnik has always been Serbian”.
PB  - Деспотовац : Народна библиотека „Ресавска школа“
PB  - Београд : Иститут за српски језик САНУ
T2  - Средњи век у српској науци, историји, књижевности и уметности VI
T1  - Језик Дубровника кроз векове
T1  - The Language of Dubrovnik Through Centuries
SP  - 245
EP  - 255
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8509
ER  - 
@article{
author = "Реметић, Слободан",
year = "2016",
abstract = "У раду се говори о језику Дубровника од раног средњег века до
наших дана, о томе како је стари дубровачки романски земењен „нашим“,
словенским, тј. српским, новоштокавским ијекавским говором суседног,
херцеговачког залеђа. У целости се прихватају аргументи М. Решетара
по којима се у Дубровнику одувек говорило само херцеговачким
ијекавским, а никада далматинским чакавским говором., The paper discusses the language of Dubrovnik from the time of the
settlement of the Slavs in the Balkans until the present day. The subject highlighted
in the title was thoroughly explored in the works of Milan Rešetar,
especially in his study Najstariji dubrovački govor (The Oldest Ragusan
Dialect), i.e. his accession address at the Serbian Royal Academy, which
was read on his behalf by Aleksandar Belić on March 7, 1941.
The oldest Ragusan dialect was a Romance (neo-Latin) dialect,
known in scholarly literature as “Dalmatian”; it was obliterated
without ever coming into the focus of serious scholarly research. The
Herzegovinian Shtokavian Ijekavian dialect of the Serbian language
had for centuries permeated from the mainland, to almost fully prevail
in the city around 1500. Based on the language of Ragusan poets,
primarily Šiško Menčetić and Džore Držić, scholars put forward
the hypothesis that the original Ragusan dialect was Chakavian. In
a series of studies spanning a period from his early youth to the end
of his life, Rešetar argued and proved, based on the analysis of the
language of prose texts, that the only dialect ever used in Dubrovnik
had been the Herzegovinian Ijekavian dialect, whereas the Dalmatian
Chakavian dialect had never been used in the city. He convincingly
demonstrated why it was justified to use the term “poetic Chakavian
traits” (pesnički čakavizmi) to describe the Chakavian hints that can
be found in the works of Ragusan writers. In the closing passages of
his famous accession address at the Serbian Royal Academy (the closing
section was omitted in the version published in the journal Glas
Srpske akademije nauka in 1951; the authentic version was published
in 2004), he reiterated his conviction that the Serbs and the Croats
were “one nation with two names” – hence “those who believe that the
Serbs and the Croats are two nations will have to admit that it terms of
language Dubrovnik has always been Serbian”.",
publisher = "Деспотовац : Народна библиотека „Ресавска школа“, Београд : Иститут за српски језик САНУ",
journal = "Средњи век у српској науци, историји, књижевности и уметности VI",
title = "Језик Дубровника кроз векове, The Language of Dubrovnik Through Centuries",
pages = "245-255",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8509"
}
Реметић, С.. (2016). Језик Дубровника кроз векове. in Средњи век у српској науци, историји, књижевности и уметности VI
Деспотовац : Народна библиотека „Ресавска школа“., 245-255.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8509
Реметић С. Језик Дубровника кроз векове. in Средњи век у српској науци, историји, књижевности и уметности VI. 2016;:245-255.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8509 .
Реметић, Слободан, "Језик Дубровника кроз векове" in Средњи век у српској науци, историји, књижевности и уметности VI (2016):245-255,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8509 .

Косовско-метохијски зборник 5 : [представљање књиге на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 18. новембар 2014. године]

Суботић, Гојко; Реметић, Слободан; Војводић, Михаило; Стијовић, Рада; Вуксановић, Миро

(Београд : Српска академија наука и уметности, 2015)

TY  - GEN
AU  - Суботић, Гојко
AU  - Реметић, Слободан
AU  - Војводић, Михаило
AU  - Стијовић, Рада
AU  - Вуксановић, Миро
PY  - 2015
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10763
AB  - Косовско-метохијски зборник. 5 / уредник Михаило Војводић. – Београд : Српска академија наука и уметности, 2013.
Говорили: академик Гојко Суботић, академик АНУРС Слободан Реметић, дописни члан Михаило Војводић, др Рада Стијовић, секретар Уредништва. У Београду, уторак 18. новембар 2014. у 13 часова.
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
T2  - Трибина Библиотеке САНУ
T1  - Косовско-метохијски зборник 5 : [представљање књиге на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 18. новембар 2014. године]
SP  - 167
EP  - 184
VL  - 3
IS  - 3
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10763
ER  - 
@misc{
author = "Суботић, Гојко and Реметић, Слободан and Војводић, Михаило and Стијовић, Рада and Вуксановић, Миро",
year = "2015",
abstract = "Косовско-метохијски зборник. 5 / уредник Михаило Војводић. – Београд : Српска академија наука и уметности, 2013.
Говорили: академик Гојко Суботић, академик АНУРС Слободан Реметић, дописни члан Михаило Војводић, др Рада Стијовић, секретар Уредништва. У Београду, уторак 18. новембар 2014. у 13 часова.",
publisher = "Београд : Српска академија наука и уметности",
journal = "Трибина Библиотеке САНУ",
title = "Косовско-метохијски зборник 5 : [представљање књиге на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 18. новембар 2014. године]",
pages = "167-184",
volume = "3",
number = "3",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10763"
}
Суботић, Г., Реметић, С., Војводић, М., Стијовић, Р.,& Вуксановић, М.. (2015). Косовско-метохијски зборник 5 : [представљање књиге на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 18. новембар 2014. године]. in Трибина Библиотеке САНУ
Београд : Српска академија наука и уметности., 3(3), 167-184.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10763
Суботић Г, Реметић С, Војводић М, Стијовић Р, Вуксановић М. Косовско-метохијски зборник 5 : [представљање књиге на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 18. новембар 2014. године]. in Трибина Библиотеке САНУ. 2015;3(3):167-184.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10763 .
Суботић, Гојко, Реметић, Слободан, Војводић, Михаило, Стијовић, Рада, Вуксановић, Миро, "Косовско-метохијски зборник 5 : [представљање књиге на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 18. новембар 2014. године]" in Трибина Библиотеке САНУ, 3, no. 3 (2015):167-184,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10763 .

Ка изворима речи : тридесет година Етимолошког одсека Института за српски језик САНУ : зборник радова: [представљање књиге на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 17. децембар 2013. године]

Бјелетић, Марта; Лома, Александар; Реметић, Слободан; Вуксановић, Миро

(Београд : Српска академија наука и уметности, 2014)

TY  - GEN
AU  - Бјелетић, Марта
AU  - Лома, Александар
AU  - Реметић, Слободан
AU  - Вуксановић, Миро
PY  - 2014
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/7067
AB  - Ка изворима речи : тридесет година Етимолошког одсека Института за српски језик САНУ : зборник радова / приредила Марта Бјелетић. – Београд : Институт за српски језик САНУ, 2013.
 Говорили: академик Александар Лома, академик АНУРС Слободан Реметић, др Марта Бјелетић.
 У Београду, уторак 17. децембар 2013. у 13 часова.
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
T2  - Трибина Библиотеке САНУ
T1  - Ка изворима речи : тридесет година Етимолошког одсека Института за српски језик САНУ : зборник радова: [представљање књиге на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 17. децембар 2013. године]
SP  - 209
EP  - 222
VL  - 2
IS  - 2
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7067
ER  - 
@misc{
author = "Бјелетић, Марта and Лома, Александар and Реметић, Слободан and Вуксановић, Миро",
year = "2014",
abstract = "Ка изворима речи : тридесет година Етимолошког одсека Института за српски језик САНУ : зборник радова / приредила Марта Бјелетић. – Београд : Институт за српски језик САНУ, 2013.
 Говорили: академик Александар Лома, академик АНУРС Слободан Реметић, др Марта Бјелетић.
 У Београду, уторак 17. децембар 2013. у 13 часова.",
publisher = "Београд : Српска академија наука и уметности",
journal = "Трибина Библиотеке САНУ",
title = "Ка изворима речи : тридесет година Етимолошког одсека Института за српски језик САНУ : зборник радова: [представљање књиге на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 17. децембар 2013. године]",
pages = "209-222",
volume = "2",
number = "2",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7067"
}
Бјелетић, М., Лома, А., Реметић, С.,& Вуксановић, М.. (2014). Ка изворима речи : тридесет година Етимолошког одсека Института за српски језик САНУ : зборник радова: [представљање књиге на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 17. децембар 2013. године]. in Трибина Библиотеке САНУ
Београд : Српска академија наука и уметности., 2(2), 209-222.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7067
Бјелетић М, Лома А, Реметић С, Вуксановић М. Ка изворима речи : тридесет година Етимолошког одсека Института за српски језик САНУ : зборник радова: [представљање књиге на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 17. децембар 2013. године]. in Трибина Библиотеке САНУ. 2014;2(2):209-222.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7067 .
Бјелетић, Марта, Лома, Александар, Реметић, Слободан, Вуксановић, Миро, "Ка изворима речи : тридесет година Етимолошког одсека Института за српски језик САНУ : зборник радова: [представљање књиге на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 17. децембар 2013. године]" in Трибина Библиотеке САНУ, 2, no. 2 (2014):209-222,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7067 .

Текстови из говора источнобосанских Ера

Реметић, Слободан

(Београд : Институт за српски језик САНУ, 2012)

TY  - BOOK
AU  - Реметић, Слободан
PY  - 2012
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/6172
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
T2  - Српски дијалектолошки зборник
T1  - Текстови из говора источнобосанских Ера
T1  - Тексты из говоров восточнобоснийских Эр
VL  - 59
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6172
ER  - 
@book{
author = "Реметић, Слободан",
year = "2012",
publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ, Београд : Српска академија наука и уметности",
journal = "Српски дијалектолошки зборник",
title = "Текстови из говора источнобосанских Ера, Тексты из говоров восточнобоснийских Эр",
volume = "59",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6172"
}
Реметић, С.. (2012). Текстови из говора источнобосанских Ера. in Српски дијалектолошки зборник
Београд : Институт за српски језик САНУ., 59.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6172
Реметић С. Текстови из говора источнобосанских Ера. in Српски дијалектолошки зборник. 2012;59.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6172 .
Реметић, Слободан, "Текстови из говора источнобосанских Ера" in Српски дијалектолошки зборник, 59 (2012),
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6172 .

О посессивной конструкции у + родительный падеж личного местоимения на территории восточной Боснии

Реметић, Слободан

(2008)

TY  - JOUR
AU  - Реметић, Слободан
PY  - 2008
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/3039
AB  - Rabota posvjaščena analizu vostočno-bosnijskoj konstrukcii U roditel'nyj padež ličnogo (ili kakogo-libo drugogo) mestoimenija v sobstvenno posessivnoj funkcii. V reči serbov na territorii ot nas. p. Gorne Birče do Nišičskoj vozvyšennosti, a takže v reči bosnijcev, proživajuščih v g. Kladan' i ego okrestnostjah, avtor zafiksiroval bolee 1000 primerov tipa: 'Žena prîčā u-menē mâjki' (dosl. 'Žena rasskazyvaet u-menja materi') = moej materi 'Lazār pucā u-sebē ìs-kućē' (dosl. 'Lazar' streljaet iz u-sebja doma') = iz svoego doma. Dannoe javlenie v serbskih idiomah avtor ob''jasnjaet kak dialektnuju interferenciju. V reč' nositelej gercegovinsko-krajinskogo dialekta ono prišlo iz mestnogo vostočno-bosnijskogo tipa dialekta vsledstvie migracij na territorii vostočnoj Bosnii. Dannoe utverždenie avtor podkrepljaet faktom, čto u serbov ëtot nesomnennyj arhaizm naibolee často vstrečaetsja v nas. p. Vučiniči - sele, kotoroe nahoditsja bliže vsego k g. Kladan', s žiteljami kotorogo žiteli sela Vučinjani i v nedavnem, i v dalekom prošlom imeli ežednevnye sosedskie kontakty, a takže živye hozjajstvennye svjazi.
AB  - Predmet rasprave je česta upotreba konstrukcije u + genitiv lične (ili neke druge) zamenice u naglašeno posesivnoj funkciji na terenu istočne Bosne. Autor donosi obilje potvrda tipa Kâžē òna u-menē pòkōjnōj mâjci [mojoj pokojnoj majci] iz govora Srba od Gornjeg Birča do Nišićke visoravni. U govor nosilaca hercegovačko-krajiškog dijalekta ova, dosad drugde nezabeležena osobina, dospela je, po autorovom mišljenju, iz susednih idioma istočnobosanskog dijalekatskog tipa. Pojava je, naime, primećena i u govoru Bošnjaka u Kladnju i okolini.
T2  - Јужнословенски филолог
T1  - О посессивной конструкции у + родительный падеж личного местоимения на территории восточной Боснии
T1  - О посесивној конструкцији у + генитив личне заменице на источнобосанском терену
SP  - 391
EP  - 400
IS  - 64
DO  - 10.2298/JFI0864391R
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3039
ER  - 
@article{
author = "Реметић, Слободан",
year = "2008",
abstract = "Rabota posvjaščena analizu vostočno-bosnijskoj konstrukcii U roditel'nyj padež ličnogo (ili kakogo-libo drugogo) mestoimenija v sobstvenno posessivnoj funkcii. V reči serbov na territorii ot nas. p. Gorne Birče do Nišičskoj vozvyšennosti, a takže v reči bosnijcev, proživajuščih v g. Kladan' i ego okrestnostjah, avtor zafiksiroval bolee 1000 primerov tipa: 'Žena prîčā u-menē mâjki' (dosl. 'Žena rasskazyvaet u-menja materi') = moej materi 'Lazār pucā u-sebē ìs-kućē' (dosl. 'Lazar' streljaet iz u-sebja doma') = iz svoego doma. Dannoe javlenie v serbskih idiomah avtor ob''jasnjaet kak dialektnuju interferenciju. V reč' nositelej gercegovinsko-krajinskogo dialekta ono prišlo iz mestnogo vostočno-bosnijskogo tipa dialekta vsledstvie migracij na territorii vostočnoj Bosnii. Dannoe utverždenie avtor podkrepljaet faktom, čto u serbov ëtot nesomnennyj arhaizm naibolee často vstrečaetsja v nas. p. Vučiniči - sele, kotoroe nahoditsja bliže vsego k g. Kladan', s žiteljami kotorogo žiteli sela Vučinjani i v nedavnem, i v dalekom prošlom imeli ežednevnye sosedskie kontakty, a takže živye hozjajstvennye svjazi., Predmet rasprave je česta upotreba konstrukcije u + genitiv lične (ili neke druge) zamenice u naglašeno posesivnoj funkciji na terenu istočne Bosne. Autor donosi obilje potvrda tipa Kâžē òna u-menē pòkōjnōj mâjci [mojoj pokojnoj majci] iz govora Srba od Gornjeg Birča do Nišićke visoravni. U govor nosilaca hercegovačko-krajiškog dijalekta ova, dosad drugde nezabeležena osobina, dospela je, po autorovom mišljenju, iz susednih idioma istočnobosanskog dijalekatskog tipa. Pojava je, naime, primećena i u govoru Bošnjaka u Kladnju i okolini.",
journal = "Јужнословенски филолог",
title = "О посессивной конструкции у + родительный падеж личного местоимения на территории восточной Боснии, О посесивној конструкцији у + генитив личне заменице на источнобосанском терену",
pages = "391-400",
number = "64",
doi = "10.2298/JFI0864391R",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3039"
}
Реметић, С.. (2008). О посессивной конструкции у + родительный падеж личного местоимения на территории восточной Боснии. in Јужнословенски филолог(64), 391-400.
https://doi.org/10.2298/JFI0864391R
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3039
Реметић С. О посессивной конструкции у + родительный падеж личного местоимения на территории восточной Боснии. in Јужнословенски филолог. 2008;(64):391-400.
doi:10.2298/JFI0864391R
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3039 .
Реметић, Слободан, "О посессивной конструкции у + родительный падеж личного местоимения на территории восточной Боснии" in Јужнословенски филолог, no. 64 (2008):391-400,
https://doi.org/10.2298/JFI0864391R .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3039 .
1

Јотовање у говору Горњег Бирча

Реметић, Слободан

(Ниш : Филозофски факултет, 2006)

TY  - JOUR
AU  - Реметић, Слободан
PY  - 2006
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10200
AB  - Аутор износи податке у вези са јотовањем сугласника у говору Горњег Бирча.
AB  - Основу данного исследования составляет корпус аудиозаписей, состоящий из 45 часов записанной устной речи. На основании этого материала автор сообщает свои наблюдения о степени реализации процесса йотизации в говоре местности Горни-Бирач в восточной Боснии. Население данной территории представляют большей частью беженцы, покинувшие свои семейные очаги во время последней войны. Анализ материала показал, что новая йотизация осуществлена в объеме, характерном для самых прогрессивных новоштокавских иекавских говоров (суре, гвозре, брайа, дивъака, сушра, козе и т.п.; непоследовательное исключение представляют формы прилагательного *divьjь: диви/е крушке, диви крмак, наряду с дивлъа )абука). В основном последовательно проведена и йекавская йотизация: недра, ъеб, уъегла, йбииье, ревёр, сарес, нерела, вераши, свели, йейка, гусеница, сенка, изесши и т.п. По новоштокавской модели развивались сегменты -jd- и -jt- в примерах типа дофе, дойи. Третичная, самая молодая йотизация имела место в категориях. известных и во многих других штокавских иекавских и экавских идиомах (замасйено, крсйени, намесйа, спусвали и тп.). Примеры типа йиша, шшай, вришще, огъишще, звижде, звиждеьак (даждевьак) свидетельствуют о штакавском статусе говора Горни-Бирача. Собранный материал, обработанный в конкретном исследовании, показывает, что результаты йотизации согласных говор Горни-Бирача, являющегося типичным представителем переходного поддиалекта герцеговинско-краишского диалектного типа, резко противопоставляют его соседнему восточнобоснийскому (иекавско-шчакавскому) диалекту.
PB  - Ниш : Филозофски факултет
T2  - Годишњак за српски језик и књижевност
T1  - Јотовање у говору Горњег Бирча
T1  - Йотизация в говоре местности Горни-Бирач (Босния)
SP  - 387
EP  - 398
VL  - 20
IS  - 8
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10200
ER  - 
@article{
author = "Реметић, Слободан",
year = "2006",
abstract = "Аутор износи податке у вези са јотовањем сугласника у говору Горњег Бирча., Основу данного исследования составляет корпус аудиозаписей, состоящий из 45 часов записанной устной речи. На основании этого материала автор сообщает свои наблюдения о степени реализации процесса йотизации в говоре местности Горни-Бирач в восточной Боснии. Население данной территории представляют большей частью беженцы, покинувшие свои семейные очаги во время последней войны. Анализ материала показал, что новая йотизация осуществлена в объеме, характерном для самых прогрессивных новоштокавских иекавских говоров (суре, гвозре, брайа, дивъака, сушра, козе и т.п.; непоследовательное исключение представляют формы прилагательного *divьjь: диви/е крушке, диви крмак, наряду с дивлъа )абука). В основном последовательно проведена и йекавская йотизация: недра, ъеб, уъегла, йбииье, ревёр, сарес, нерела, вераши, свели, йейка, гусеница, сенка, изесши и т.п. По новоштокавской модели развивались сегменты -jd- и -jt- в примерах типа дофе, дойи. Третичная, самая молодая йотизация имела место в категориях. известных и во многих других штокавских иекавских и экавских идиомах (замасйено, крсйени, намесйа, спусвали и тп.). Примеры типа йиша, шшай, вришще, огъишще, звижде, звиждеьак (даждевьак) свидетельствуют о штакавском статусе говора Горни-Бирача. Собранный материал, обработанный в конкретном исследовании, показывает, что результаты йотизации согласных говор Горни-Бирача, являющегося типичным представителем переходного поддиалекта герцеговинско-краишского диалектного типа, резко противопоставляют его соседнему восточнобоснийскому (иекавско-шчакавскому) диалекту.",
publisher = "Ниш : Филозофски факултет",
journal = "Годишњак за српски језик и књижевност",
title = "Јотовање у говору Горњег Бирча, Йотизация в говоре местности Горни-Бирач (Босния)",
pages = "387-398",
volume = "20",
number = "8",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10200"
}
Реметић, С.. (2006). Јотовање у говору Горњег Бирча. in Годишњак за српски језик и књижевност
Ниш : Филозофски факултет., 20(8), 387-398.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10200
Реметић С. Јотовање у говору Горњег Бирча. in Годишњак за српски језик и књижевност. 2006;20(8):387-398.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10200 .
Реметић, Слободан, "Јотовање у говору Горњег Бирча" in Годишњак за српски језик и књижевност, 20, no. 8 (2006):387-398,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10200 .

О шесточланом прозодијском систему у говору Кладња и околине

Реметић, Слободан

(Београд : Институт за српски језик САНУ, 2004)

TY  - JOUR
AU  - Реметић, Слободан
PY  - 2004
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10012
AB  - Уже известному факту, что говор деревни Плаховичи, расположенной
недалеко от городка Кладань в восточной Боснии, характеризует экавско-йекавская замена гласного ять (бело : буелица; млеко : мъейна) и сохранение метатонического акута (прива, гули), автор настоящей статьи прибавляет информацию, что те же особенности встречаются и в говоре некоторых кладаньских махал, т.е. окраинных кварталов (донела, умрёт; питамо, мешяа).

Дополнительные исследования показали, что в говоре Кладаня и Плаховичей не утратилась оппозиция между двумя старыми краткими ударениями (примеры типа око : врана) и что на этой территории трем долгим про-
тивопоставляются три кратких ударения. Дело в том, что там старые краткие
восходящие ударения на первом слоге не уподобляются кратким нисходящим
ударениям — они все еще сохраняют восходящую интонацию и фонологическую индивидуальность. В Плаховичах и в Кладане, короче говоря, доминируют примеры типа: брайа, влетар, крава, }аъе, слама, шьъива, шума, пева}у,
пуши, слуша] и т.д. Заударный слог в приведеиых случаях не отличается высотой звука, как это бывает в примерах типа вода, жена. Не встречается также
родительный единственного числа типа шуме, вране, однако в том же говоре
почти регулярны формы жене, воде, исключительно редко и жене, воде, следовательно — с акутом. С словоформ типа шума, куйа, врана, лаже, жаюе
ударение регулярно переходит на проклитику, как это бывает в самых прогрессивных штокавских говорах, следовательно, имеем только: у-куйу, у-шуму, за-брата, не-лаже, не-жаъьё и т.п. Старое краткое ударение с вос-
ходящей интонацией совсем онычно и в односложных словах: ко, кош, лук,
сир, сноп, гор (наречие), дол (наречие) и т.п. Большое количество примеров с
таким акцентированием придает говору босняков (мусульман) Кладаня и соседней деревни Плаховичи статус идиома с шестичленной просодической системой.
AB  - Ранијем обавештењу да говор села Плаховића код Кладња има екавско-јекавску замену јата и да чува метатонијски акут аутор додаје информацију да се исте особине срећу и у говору неких кладањских махала. Исто тако, у говору Кладња и Плаховића још није истрвена опозиција између двају старих кратких акцената (примери типа око : шума), што је довело до формирања шесточла- ног прозодијског система.
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
PB  - Суботица : Градска библиотека
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
PB  - Ниш : Филозофски факултет
PB  - Нови Сад : Матица Српска
PB  - Београд : Народна библиотека
T2  - Живот и дело академика Павла Ивића
T1  - О шесточланом прозодијском систему у говору Кладња и околине
T1  - О шестичленной просодической системе в говоре городка Кладань (восточная Босния) и окружения
SP  - 651
EP  - 660
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10012
ER  - 
@article{
author = "Реметић, Слободан",
year = "2004",
abstract = "Уже известному факту, что говор деревни Плаховичи, расположенной
недалеко от городка Кладань в восточной Боснии, характеризует экавско-йекавская замена гласного ять (бело : буелица; млеко : мъейна) и сохранение метатонического акута (прива, гули), автор настоящей статьи прибавляет информацию, что те же особенности встречаются и в говоре некоторых кладаньских махал, т.е. окраинных кварталов (донела, умрёт; питамо, мешяа).

Дополнительные исследования показали, что в говоре Кладаня и Плаховичей не утратилась оппозиция между двумя старыми краткими ударениями (примеры типа око : врана) и что на этой территории трем долгим про-
тивопоставляются три кратких ударения. Дело в том, что там старые краткие
восходящие ударения на первом слоге не уподобляются кратким нисходящим
ударениям — они все еще сохраняют восходящую интонацию и фонологическую индивидуальность. В Плаховичах и в Кладане, короче говоря, доминируют примеры типа: брайа, влетар, крава, }аъе, слама, шьъива, шума, пева}у,
пуши, слуша] и т.д. Заударный слог в приведеиых случаях не отличается высотой звука, как это бывает в примерах типа вода, жена. Не встречается также
родительный единственного числа типа шуме, вране, однако в том же говоре
почти регулярны формы жене, воде, исключительно редко и жене, воде, следовательно — с акутом. С словоформ типа шума, куйа, врана, лаже, жаюе
ударение регулярно переходит на проклитику, как это бывает в самых прогрессивных штокавских говорах, следовательно, имеем только: у-куйу, у-шуму, за-брата, не-лаже, не-жаъьё и т.п. Старое краткое ударение с вос-
ходящей интонацией совсем онычно и в односложных словах: ко, кош, лук,
сир, сноп, гор (наречие), дол (наречие) и т.п. Большое количество примеров с
таким акцентированием придает говору босняков (мусульман) Кладаня и соседней деревни Плаховичи статус идиома с шестичленной просодической системой., Ранијем обавештењу да говор села Плаховића код Кладња има екавско-јекавску замену јата и да чува метатонијски акут аутор додаје информацију да се исте особине срећу и у говору неких кладањских махала. Исто тако, у говору Кладња и Плаховића још није истрвена опозиција између двају старих кратких акцената (примери типа око : шума), што је довело до формирања шесточла- ног прозодијског система.",
publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ, Суботица : Градска библиотека, Београд : Српска академија наука и уметности, Ниш : Филозофски факултет, Нови Сад : Матица Српска, Београд : Народна библиотека",
journal = "Живот и дело академика Павла Ивића",
title = "О шесточланом прозодијском систему у говору Кладња и околине, О шестичленной просодической системе в говоре городка Кладань (восточная Босния) и окружения",
pages = "651-660",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10012"
}
Реметић, С.. (2004). О шесточланом прозодијском систему у говору Кладња и околине. in Живот и дело академика Павла Ивића
Београд : Институт за српски језик САНУ., 651-660.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10012
Реметић С. О шесточланом прозодијском систему у говору Кладња и околине. in Живот и дело академика Павла Ивића. 2004;:651-660.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10012 .
Реметић, Слободан, "О шесточланом прозодијском систему у говору Кладња и околине" in Живот и дело академика Павла Ивића (2004):651-660,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10012 .

Српски народни говори Косова и Метохије у светлу међујезичке и међудијалекатске интерференције

Реметић, Слободан

(2004)

TY  - JOUR
AU  - Реметић, Слободан
PY  - 2004
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/3174
AB  - Autor govori o uticaju susednih jezika i srpskih dijalekata na genezu srpske dijalekatske slike Kosova i Metohije. U fonetici i morfologiji srpskih idioma naznačenog područja jasno su uočljive turske, albanske i makedonske jezičke osobine. Prvenstveno u govorima kosovsko-resavskog tipa na tlu Pokrajine prepoznaju se nanosi iz susednih dinarskih oblasti, uglavnom sa područja zetsko-sjeničkog dijalekta.
T2  - Јужнословенски филолог
T1  - Српски народни говори Косова и Метохије у светлу међујезичке и међудијалекатске интерференције
SP  - 113
EP  - 123
IS  - 60
DO  - 10.2298/JFI0460113R
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3174
ER  - 
@article{
author = "Реметић, Слободан",
year = "2004",
abstract = "Autor govori o uticaju susednih jezika i srpskih dijalekata na genezu srpske dijalekatske slike Kosova i Metohije. U fonetici i morfologiji srpskih idioma naznačenog područja jasno su uočljive turske, albanske i makedonske jezičke osobine. Prvenstveno u govorima kosovsko-resavskog tipa na tlu Pokrajine prepoznaju se nanosi iz susednih dinarskih oblasti, uglavnom sa područja zetsko-sjeničkog dijalekta.",
journal = "Јужнословенски филолог",
title = "Српски народни говори Косова и Метохије у светлу међујезичке и међудијалекатске интерференције",
pages = "113-123",
number = "60",
doi = "10.2298/JFI0460113R",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3174"
}
Реметић, С.. (2004). Српски народни говори Косова и Метохије у светлу међујезичке и међудијалекатске интерференције. in Јужнословенски филолог(60), 113-123.
https://doi.org/10.2298/JFI0460113R
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3174
Реметић С. Српски народни говори Косова и Метохије у светлу међујезичке и међудијалекатске интерференције. in Јужнословенски филолог. 2004;(60):113-123.
doi:10.2298/JFI0460113R
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3174 .
Реметић, Слободан, "Српски народни говори Косова и Метохије у светлу међујезичке и међудијалекатске интерференције" in Јужнословенски филолог, no. 60 (2004):113-123,
https://doi.org/10.2298/JFI0460113R .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3174 .
1

Пут до стандардног језика код Срба и Хрвата: сличности и разлике

Реметић, Слободан

(Wien : Gesellschaft zur Förderung slawistischer Studien, 2003)

TY  - JOUR
AU  - Реметић, Слободан
PY  - 2003
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10013
AB  - Durch eın Zusammentreffen verschiedener Umstände besaßen die Serben und

Kroaten gegen Ende des 19. Jahrhunderts eine praktisch vereinheitlichte Schrift
sprache. Mit dem letztendlichen Sieg der kroatischen „Vukanhänger“ und der

formalen Entscheidung des kroatischen Landtags übernahm das offizielle

Zagreb ım Jahre 1889 im Grunde das schriftsprachliche Modell aus den späteren Schriften des serbischen Reformators Vuk Stef. KaradZic. Damit wurden ın
hohem Maße die Entscheidungen des Wiener Abkomınens aus dem Jahre 1850
realisiert. Zur gemeinsamen, vereinten, aber dennoch niemals einheitlichen
Schriftsprache kamen Belgrad und Agram auf verschiedenen Wegen. Die Rede
ist tatsächlich von zwei. strukturell betrachtet, entgegengesetzten Prozessen. Mit
der erwähnten Entscheidung des offiziellen Agram befreiten sich die Katholiken
aus dem Raum zwischen Bulgarien und Slowenien von der jahrhundertelangen
regionalen schriftsprachlichen Zersplitterung, sie überwanden also die lang
andauernde geographische, horizontale Polyglossie. Belgrad hat sich mit seiner
„Demokratisierung der Sprache“ zwischen dem „fremdem” Ausdruck, einer
Sprache mit einem starken Anteil an kirchlichem Substrat, ın der ein
bedeutender Teil auf Slawonısmen russischer Provenienz entfiel, und „seinem
eigenen“ Ausdruck für den schriftsprachlichen Typ, der auf der neuStokavischen
Volkssprache begründet ist, entschieden. Belgrad entschied sich für „das
Eigene“, während Agram, wie sich spater zeigen sollte, auf Grund breiterer
Interessen auf seinen lokalen kajkavıschen Ausdruck verzichtete. „Der
bedeutendste politische Schachzug, den das bürgerliche Agram jemals machte“,
unterstützte die Integration aller Katholiken zwischen Bulgarien und Slowenien
in eine kroatische Nation nachhaltig.

Der Annäherungsprozess zwischen Agram und Belgrad bei der Suche nach
dem Typ der Schriftsprache wurde auch vom unterschiedlichen Verhältnis der
jeweiligen relevanten gesellschaftspolitischen und kulturellen Faktoren gegenüber dem gesamten Prozess begleitet.

Jedenfalls muss man auch außerlinguistische Faktoren bei der Suche nach
einer Erklärung des heutigen eigenartigen Paradoxons respektieren: Die Kroaten, die drei Dialekte ererbt haben (Stokavisch, cakavisch und kajkavisch) haben
heute eine einheitliche Schriftsprache, während die Serben aus allen vergangenen „Annaherungen“ und „Vereinigungen“, auch wenn sie ihren standardsprachlichen Ausdruck auf ıhren neustokavischen Grundlagen aufgebaut haben,
mit einem gespaltenen sprachlichen Standard ins dritte Jahrtausend eingetreten
sind.
PB  - Wien : Gesellschaft zur Förderung slawistischer Studien
T2  - Bosanski, hrvatski, srpski : Međunarodni Skup "Aktuelna pitanja jezika Bošnjaka, Hrvata, Srba i Crnogoraca"
T1  - Пут до стандардног језика код Срба и Хрвата: сличности и разлике
T1  - Der Weg zur Standardsprache bei den Serben und Kroaten : Ähnlichkeiten und Unterschiede
SP  - 245
EP  - 253
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10013
ER  - 
@article{
author = "Реметић, Слободан",
year = "2003",
abstract = "Durch eın Zusammentreffen verschiedener Umstände besaßen die Serben und

Kroaten gegen Ende des 19. Jahrhunderts eine praktisch vereinheitlichte Schrift
sprache. Mit dem letztendlichen Sieg der kroatischen „Vukanhänger“ und der

formalen Entscheidung des kroatischen Landtags übernahm das offizielle

Zagreb ım Jahre 1889 im Grunde das schriftsprachliche Modell aus den späteren Schriften des serbischen Reformators Vuk Stef. KaradZic. Damit wurden ın
hohem Maße die Entscheidungen des Wiener Abkomınens aus dem Jahre 1850
realisiert. Zur gemeinsamen, vereinten, aber dennoch niemals einheitlichen
Schriftsprache kamen Belgrad und Agram auf verschiedenen Wegen. Die Rede
ist tatsächlich von zwei. strukturell betrachtet, entgegengesetzten Prozessen. Mit
der erwähnten Entscheidung des offiziellen Agram befreiten sich die Katholiken
aus dem Raum zwischen Bulgarien und Slowenien von der jahrhundertelangen
regionalen schriftsprachlichen Zersplitterung, sie überwanden also die lang
andauernde geographische, horizontale Polyglossie. Belgrad hat sich mit seiner
„Demokratisierung der Sprache“ zwischen dem „fremdem” Ausdruck, einer
Sprache mit einem starken Anteil an kirchlichem Substrat, ın der ein
bedeutender Teil auf Slawonısmen russischer Provenienz entfiel, und „seinem
eigenen“ Ausdruck für den schriftsprachlichen Typ, der auf der neuStokavischen
Volkssprache begründet ist, entschieden. Belgrad entschied sich für „das
Eigene“, während Agram, wie sich spater zeigen sollte, auf Grund breiterer
Interessen auf seinen lokalen kajkavıschen Ausdruck verzichtete. „Der
bedeutendste politische Schachzug, den das bürgerliche Agram jemals machte“,
unterstützte die Integration aller Katholiken zwischen Bulgarien und Slowenien
in eine kroatische Nation nachhaltig.

Der Annäherungsprozess zwischen Agram und Belgrad bei der Suche nach
dem Typ der Schriftsprache wurde auch vom unterschiedlichen Verhältnis der
jeweiligen relevanten gesellschaftspolitischen und kulturellen Faktoren gegenüber dem gesamten Prozess begleitet.

Jedenfalls muss man auch außerlinguistische Faktoren bei der Suche nach
einer Erklärung des heutigen eigenartigen Paradoxons respektieren: Die Kroaten, die drei Dialekte ererbt haben (Stokavisch, cakavisch und kajkavisch) haben
heute eine einheitliche Schriftsprache, während die Serben aus allen vergangenen „Annaherungen“ und „Vereinigungen“, auch wenn sie ihren standardsprachlichen Ausdruck auf ıhren neustokavischen Grundlagen aufgebaut haben,
mit einem gespaltenen sprachlichen Standard ins dritte Jahrtausend eingetreten
sind.",
publisher = "Wien : Gesellschaft zur Förderung slawistischer Studien",
journal = "Bosanski, hrvatski, srpski : Međunarodni Skup "Aktuelna pitanja jezika Bošnjaka, Hrvata, Srba i Crnogoraca"",
title = "Пут до стандардног језика код Срба и Хрвата: сличности и разлике, Der Weg zur Standardsprache bei den Serben und Kroaten : Ähnlichkeiten und Unterschiede",
pages = "245-253",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10013"
}
Реметић, С.. (2003). Пут до стандардног језика код Срба и Хрвата: сличности и разлике. in Bosanski, hrvatski, srpski : Međunarodni Skup "Aktuelna pitanja jezika Bošnjaka, Hrvata, Srba i Crnogoraca"
Wien : Gesellschaft zur Förderung slawistischer Studien., 245-253.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10013
Реметић С. Пут до стандардног језика код Срба и Хрвата: сличности и разлике. in Bosanski, hrvatski, srpski : Međunarodni Skup "Aktuelna pitanja jezika Bošnjaka, Hrvata, Srba i Crnogoraca". 2003;:245-253.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10013 .
Реметић, Слободан, "Пут до стандардног језика код Срба и Хрвата: сличности и разлике" in Bosanski, hrvatski, srpski : Međunarodni Skup "Aktuelna pitanja jezika Bošnjaka, Hrvata, Srba i Crnogoraca" (2003):245-253,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10013 .

Недељко Богдановић, Етнолингвистичке студије - Етно-културолошка радионица - Сврљиг, Прилози, Културна историја Сврљига, свеска 1, Сврљиг, 2002

Реметић, Слободан

(2003)

TY  - JOUR
AU  - Реметић, Слободан
PY  - 2003
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/3062
T2  - Јужнословенски филолог
T1  - Недељко Богдановић, Етнолингвистичке студије - Етно-културолошка радионица - Сврљиг, Прилози, Културна историја Сврљига, свеска 1, Сврљиг, 2002
SP  - 182
EP  - 188
IS  - 59
DO  - 10.2298/JFI0359182R
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3062
ER  - 
@article{
author = "Реметић, Слободан",
year = "2003",
journal = "Јужнословенски филолог",
title = "Недељко Богдановић, Етнолингвистичке студије - Етно-културолошка радионица - Сврљиг, Прилози, Културна историја Сврљига, свеска 1, Сврљиг, 2002",
pages = "182-188",
number = "59",
doi = "10.2298/JFI0359182R",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3062"
}
Реметић, С.. (2003). Недељко Богдановић, Етнолингвистичке студије - Етно-културолошка радионица - Сврљиг, Прилози, Културна историја Сврљига, свеска 1, Сврљиг, 2002. in Јужнословенски филолог(59), 182-188.
https://doi.org/10.2298/JFI0359182R
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3062
Реметић С. Недељко Богдановић, Етнолингвистичке студије - Етно-културолошка радионица - Сврљиг, Прилози, Културна историја Сврљига, свеска 1, Сврљиг, 2002. in Јужнословенски филолог. 2003;(59):182-188.
doi:10.2298/JFI0359182R
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3062 .
Реметић, Слободан, "Недељко Богдановић, Етнолингвистичке студије - Етно-културолошка радионица - Сврљиг, Прилози, Културна историја Сврљига, свеска 1, Сврљиг, 2002" in Јужнословенски филолог, no. 59 (2003):182-188,
https://doi.org/10.2298/JFI0359182R .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3062 .

Светозар Стијовић (22. фебруар 1939 — 29. јул 2000)

Реметић, Слободан

(Нови Сад : Матица Српска, 2001)

TY  - JOUR
AU  - Реметић, Слободан
PY  - 2001
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10204
PB  - Нови Сад : Матица Српска
T2  - Зборник Матице српске за филологију и лингвистику
T1  - Светозар Стијовић (22. фебруар 1939 — 29. јул 2000)
SP  - 225
EP  - 229
VL  - 44
IS  - 1-2
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10204
ER  - 
@article{
author = "Реметић, Слободан",
year = "2001",
publisher = "Нови Сад : Матица Српска",
journal = "Зборник Матице српске за филологију и лингвистику",
title = "Светозар Стијовић (22. фебруар 1939 — 29. јул 2000)",
pages = "225-229",
volume = "44",
number = "1-2",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10204"
}
Реметић, С.. (2001). Светозар Стијовић (22. фебруар 1939 — 29. јул 2000). in Зборник Матице српске за филологију и лингвистику
Нови Сад : Матица Српска., 44(1-2), 225-229.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10204
Реметић С. Светозар Стијовић (22. фебруар 1939 — 29. јул 2000). in Зборник Матице српске за филологију и лингвистику. 2001;44(1-2):225-229.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10204 .
Реметић, Слободан, "Светозар Стијовић (22. фебруар 1939 — 29. јул 2000)" in Зборник Матице српске за филологију и лингвистику, 44, no. 1-2 (2001):225-229,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10204 .

С једног језика на три : премоћ политике над лингвистиком

Реметић, Слободан

(Sarajevo : Institut za jezik, 2001)

TY  - CHAP
AU  - Реметић, Слободан
PY  - 2001
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10016
AB  - The author talks about the strong, often decisive influence of politics

upon the development and understanding of language opportunities, upon a
specific spite of political history, which, in the case of the standard language of
Serbs and Croats, was so superiourly victorios in its battle with language history. The political motifs stand in the basis of decisions of Croatian Parlament,
i. e. of determination of Croat national movement at the end of 19" century,
which took the Vukovian (Serbian) model of the literary language and made
the Croatian language standard of it, 1. e. the Croatian literary language, of course with the already existing Croatian terminology. That historic act produced
the national croatization of all Stokavian speaking Roman Catholics and abolished the possibility of Kajkavian or Cakavian dialects to carry the burden of
Croatian language standardization. The author agrees with the opinion of Pavle
Ivic, the most outstanding Serbian linguist in the 2" half of the 20" century,
that the “abandonment of Kajkavian literary language was the most brilliant
political move the civil Zagreb had ever made’. One might say now that at first
one language was chosen by Croats among the three ones (Stokavian, Kajkavian,
adn Cakavian), and a century later - the chosen one (Stokavian) was sociolinguistically divided into three ones. It is of course another thing that the three “new”
national standrads - Serbian, Croatian, and Bosniac - represent the same standard language system without any serious changes after the disintegration of
the former Yugoslavia, the same standard language with three different names,
“the same language’, in terms of the Croatian linguist Dalibor Brozovic, “in
the meaning of - that one, but not the other language, and not the same one in
the meaning of - such one, but not the different language’. So, it 1s even nowadays the question of the same standard language, whose national variaties are
formally called languages, among which the last one belonging to Bosniacs -
with the obvious terminological error in view of the fact that there are three Bosnian varieties, three Bosnian (and Herzegovinian) languages m Bosnia and Herzegovina and elsewhere. The persistence of Bosniacs with the name of “Bosnian
language’ may, naturally, bear only the bad mood with peace-making Serbs
and Croats, who - with their insisting on the only acceptable label: the Bosniac
language - practically play the role of protectors of Bosniac national identity
of Slav Muslims, designated as Bosniacs after the war in 1992-1995.
PB  - Sarajevo : Institut za jezik
T2  - Jezik i demokratizacija : (zbornik radova) = Language and democratization : (proceedings)
T1  - С једног језика на три : премоћ политике над лингвистиком
T1  - From One Language to the Three Ones : The Superiority of Politics to Linguistics
SP  - 45
EP  - 54
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10016
ER  - 
@inbook{
author = "Реметић, Слободан",
year = "2001",
abstract = "The author talks about the strong, often decisive influence of politics

upon the development and understanding of language opportunities, upon a
specific spite of political history, which, in the case of the standard language of
Serbs and Croats, was so superiourly victorios in its battle with language history. The political motifs stand in the basis of decisions of Croatian Parlament,
i. e. of determination of Croat national movement at the end of 19" century,
which took the Vukovian (Serbian) model of the literary language and made
the Croatian language standard of it, 1. e. the Croatian literary language, of course with the already existing Croatian terminology. That historic act produced
the national croatization of all Stokavian speaking Roman Catholics and abolished the possibility of Kajkavian or Cakavian dialects to carry the burden of
Croatian language standardization. The author agrees with the opinion of Pavle
Ivic, the most outstanding Serbian linguist in the 2" half of the 20" century,
that the “abandonment of Kajkavian literary language was the most brilliant
political move the civil Zagreb had ever made’. One might say now that at first
one language was chosen by Croats among the three ones (Stokavian, Kajkavian,
adn Cakavian), and a century later - the chosen one (Stokavian) was sociolinguistically divided into three ones. It is of course another thing that the three “new”
national standrads - Serbian, Croatian, and Bosniac - represent the same standard language system without any serious changes after the disintegration of
the former Yugoslavia, the same standard language with three different names,
“the same language’, in terms of the Croatian linguist Dalibor Brozovic, “in
the meaning of - that one, but not the other language, and not the same one in
the meaning of - such one, but not the different language’. So, it 1s even nowadays the question of the same standard language, whose national variaties are
formally called languages, among which the last one belonging to Bosniacs -
with the obvious terminological error in view of the fact that there are three Bosnian varieties, three Bosnian (and Herzegovinian) languages m Bosnia and Herzegovina and elsewhere. The persistence of Bosniacs with the name of “Bosnian
language’ may, naturally, bear only the bad mood with peace-making Serbs
and Croats, who - with their insisting on the only acceptable label: the Bosniac
language - practically play the role of protectors of Bosniac national identity
of Slav Muslims, designated as Bosniacs after the war in 1992-1995.",
publisher = "Sarajevo : Institut za jezik",
journal = "Jezik i demokratizacija : (zbornik radova) = Language and democratization : (proceedings)",
booktitle = "С једног језика на три : премоћ политике над лингвистиком, From One Language to the Three Ones : The Superiority of Politics to Linguistics",
pages = "45-54",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10016"
}
Реметић, С.. (2001). С једног језика на три : премоћ политике над лингвистиком. in Jezik i demokratizacija : (zbornik radova) = Language and democratization : (proceedings)
Sarajevo : Institut za jezik., 45-54.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10016
Реметић С. С једног језика на три : премоћ политике над лингвистиком. in Jezik i demokratizacija : (zbornik radova) = Language and democratization : (proceedings). 2001;:45-54.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10016 .
Реметић, Слободан, "С једног језика на три : премоћ политике над лингвистиком" in Jezik i demokratizacija : (zbornik radova) = Language and democratization : (proceedings) (2001):45-54,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10016 .

Употреба инструментала у говору источнобосанских Ера

Реметић, Слободан

(Нови Сад : Матица Српска, 2000)

TY  - JOUR
AU  - Реметић, Слободан
PY  - 2000
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10198
PB  - Нови Сад : Матица Српска
T2  - Зборник Матице српске за филологију и лингвистику
T1  - Употреба инструментала у говору источнобосанских Ера
SP  - 505
EP  - 520
VL  - 43
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10198
ER  - 
@article{
author = "Реметић, Слободан",
year = "2000",
publisher = "Нови Сад : Матица Српска",
journal = "Зборник Матице српске за филологију и лингвистику",
title = "Употреба инструментала у говору источнобосанских Ера",
pages = "505-520",
volume = "43",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10198"
}
Реметић, С.. (2000). Употреба инструментала у говору источнобосанских Ера. in Зборник Матице српске за филологију и лингвистику
Нови Сад : Матица Српска., 43, 505-520.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10198
Реметић С. Употреба инструментала у говору источнобосанских Ера. in Зборник Матице српске за филологију и лингвистику. 2000;43:505-520.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10198 .
Реметић, Слободан, "Употреба инструментала у говору источнобосанских Ера" in Зборник Матице српске за филологију и лингвистику, 43 (2000):505-520,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10198 .

О шћакавизму какањских и зеничких Срба

Реметић, Слободан

(2000)

TY  - JOUR
AU  - Реметић, Слободан
PY  - 2000
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/3114
AB  - Rad se bavi pitanjem dijalekatske interferencije u okolini Kaknja i Zenice. Tamo je govor Srba, nosilaca istočnohercegovačkog (po novom predlogu P. Ivića - hercegovačko-krajiškog) dijalekta bio izložen snažnom uticaju okruženja, govora istočnobosanskog ijekavskošćakavskog i mlađeg ikavskog dijalekta.
T2  - Јужнословенски филолог
T1  - О шћакавизму какањских и зеничких Срба
SP  - 931
EP  - 949
VL  - 56
IS  - 3-4
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3114
ER  - 
@article{
author = "Реметић, Слободан",
year = "2000",
abstract = "Rad se bavi pitanjem dijalekatske interferencije u okolini Kaknja i Zenice. Tamo je govor Srba, nosilaca istočnohercegovačkog (po novom predlogu P. Ivića - hercegovačko-krajiškog) dijalekta bio izložen snažnom uticaju okruženja, govora istočnobosanskog ijekavskošćakavskog i mlađeg ikavskog dijalekta.",
journal = "Јужнословенски филолог",
title = "О шћакавизму какањских и зеничких Срба",
pages = "931-949",
volume = "56",
number = "3-4",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3114"
}
Реметић, С.. (2000). О шћакавизму какањских и зеничких Срба. in Јужнословенски филолог, 56(3-4), 931-949.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3114
Реметић С. О шћакавизму какањских и зеничких Срба. in Јужнословенски филолог. 2000;56(3-4):931-949.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3114 .
Реметић, Слободан, "О шћакавизму какањских и зеничких Срба" in Јужнословенски филолог, 56, no. 3-4 (2000):931-949,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3114 .

Уз 56. књигу Јужнословенског филолога, посвећену успомени на академика Павла Ивића

Реметић, Слободан

(2000)

TY  - JOUR
AU  - Реметић, Слободан
PY  - 2000
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/2831
T2  - Јужнословенски филолог
T1  - Уз 56. књигу Јужнословенског филолога, посвећену успомени на академика Павла Ивића
SP  - 1
EP  - 6
VL  - 56
IS  - 1-2
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_2831
ER  - 
@article{
author = "Реметић, Слободан",
year = "2000",
journal = "Јужнословенски филолог",
title = "Уз 56. књигу Јужнословенског филолога, посвећену успомени на академика Павла Ивића",
pages = "1-6",
volume = "56",
number = "1-2",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_2831"
}
Реметић, С.. (2000). Уз 56. књигу Јужнословенског филолога, посвећену успомени на академика Павла Ивића. in Јужнословенски филолог, 56(1-2), 1-6.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_2831
Реметић С. Уз 56. књигу Јужнословенског филолога, посвећену успомени на академика Павла Ивића. in Јужнословенски филолог. 2000;56(1-2):1-6.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_2831 .
Реметић, Слободан, "Уз 56. књигу Јужнословенског филолога, посвећену успомени на академика Павла Ивића" in Јужнословенски филолог, 56, no. 1-2 (2000):1-6,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_2831 .

О гласовним особинама говора Жељове (код Бановића)

Реметић, Слободан

(Нови Сад : Матица Српска, 1999)

TY  - JOUR
AU  - Реметић, Слободан
PY  - 1999
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10205
AB  - Рад доноси пресек главних фонетских особина говора Жељове, села надомак Бановића. Писан је на основу преслушаних снимака говора старијих лица места привремено смештених у Дивичу (данас Свети Стефан) код Зворника. Показало се да испитивани говор припада источнохерцеговачком (по новом предло- гу П. Ивића — херцеговачко-крајишком) дијалекту источнобосанског типа. Жељова је била изложена снажном утицају говора житеља околних муслиманских насеља, носилаца источнобосанског ијекавскошћакавског дијалекта.
PB  - Нови Сад : Матица Српска
T2  - Зборник Матице српске за филологију и лингвистику
T1  - О гласовним особинама говора Жељове (код Бановића)
T1  - О звуковых особенностях говора Желевы — села близ г. Бановичи
SP  - 399
VL  - 42
VL  - 432
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10205
ER  - 
@article{
author = "Реметић, Слободан",
year = "1999",
abstract = "Рад доноси пресек главних фонетских особина говора Жељове, села надомак Бановића. Писан је на основу преслушаних снимака говора старијих лица места привремено смештених у Дивичу (данас Свети Стефан) код Зворника. Показало се да испитивани говор припада источнохерцеговачком (по новом предло- гу П. Ивића — херцеговачко-крајишком) дијалекту источнобосанског типа. Жељова је била изложена снажном утицају говора житеља околних муслиманских насеља, носилаца источнобосанског ијекавскошћакавског дијалекта.",
publisher = "Нови Сад : Матица Српска",
journal = "Зборник Матице српске за филологију и лингвистику",
title = "О гласовним особинама говора Жељове (код Бановића), О звуковых особенностях говора Желевы — села близ г. Бановичи",
pages = "399",
volume = "42, 432",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10205"
}
Реметић, С.. (1999). О гласовним особинама говора Жељове (код Бановића). in Зборник Матице српске за филологију и лингвистику
Нови Сад : Матица Српска., 42, 399.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10205
Реметић С. О гласовним особинама говора Жељове (код Бановића). in Зборник Матице српске за филологију и лингвистику. 1999;42:399.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10205 .
Реметић, Слободан, "О гласовним особинама говора Жељове (код Бановића)" in Зборник Матице српске за филологију и лингвистику, 42 (1999):399,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10205 .

Академик Павле Ивић (1. децембар 1924 — 19. септембар 1999)

Реметић, Слободан

(Нови Сад : Матица Српска, 1999)

TY  - JOUR
AU  - Реметић, Слободан
PY  - 1999
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10199
PB  - Нови Сад : Матица Српска
T2  - Зборник Матице српске за филологију и лингвистику
T1  - Академик Павле Ивић (1. децембар 1924 — 19. септембар 1999)
SP  - 20
EP  - 24
VL  - 42
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10199
ER  - 
@article{
author = "Реметић, Слободан",
year = "1999",
publisher = "Нови Сад : Матица Српска",
journal = "Зборник Матице српске за филологију и лингвистику",
title = "Академик Павле Ивић (1. децембар 1924 — 19. септембар 1999)",
pages = "20-24",
volume = "42",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10199"
}
Реметић, С.. (1999). Академик Павле Ивић (1. децембар 1924 — 19. септембар 1999). in Зборник Матице српске за филологију и лингвистику
Нови Сад : Матица Српска., 42, 20-24.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10199
Реметић С. Академик Павле Ивић (1. децембар 1924 — 19. септембар 1999). in Зборник Матице српске за филологију и лингвистику. 1999;42:20-24.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10199 .
Реметић, Слободан, "Академик Павле Ивић (1. децембар 1924 — 19. септембар 1999)" in Зборник Матице српске за филологију и лингвистику, 42 (1999):20-24,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10199 .

О траговима црквеног језика у народним говорима - потврде именица средњег рода на -ије

Реметић, Слободан

(1997)

TY  - JOUR
AU  - Реметић, Слободан
PY  - 1997
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/3017
AB  - Avtor issleduet, gde i v kakoj stepeni prisutstvujut v dialektah suščestvitel'nye srednego roda na -ije (bdenije, Vavedenije, Sekovanije Preobriženije i t. p), pronikšie v narod iz cerkovnogo jazyka. Opublikovannye stat'i i dannye, special'no podobrannye k nastojaščej rabote pokazyvajut, čto oni javljajutsja po bol'šej časti v verhnem tečenii rek Tara, Piva i Morača i ih pritokov. V ëtih oblastjah suffiks -ije vstrečaetsja i vne kruga cerkovnoj leksiki (proljeeencje, smrzenšč'e, nagrđevenije ka-stiženije i t. p). V bolee zapadnyh iekavskih govorah takie suščestvitel'nye jaatjajutsja redkimi i v nazvanijah cerkovnyh prazdnikov. I na ëkavskoj territorii suščestvitel'nye srednego roda na -ije v osnovnom ne vyhodjat za ramki cerkovnoj terminologii. Samuju bol'šuju zasvidetel'stvovannost' dannogo javlenija na territorii severozapadnoj Černogorii avtor svjazyvaet s avtoritetom i vlijaniem cerkvi na ëtih prostorah v srednem veke. V ëto vremja na ëtoj mestnosti kul't svjatogo Savvy široko pustil korni. Tam ishodnye točki i očagi narodnyh predanij o svjatom Savve i ottuda oni rasširjalis' migracijami.
AB  - U radu se, na osnovu objavljenih i za ovu priliku prikupljenih podataka pokazuje da su imenice srednjeg roda na -ije (Vavedenije, Preobraženije bdenije i sl) najviše maha uzele u gornjem toku Tare, Pive i Morače i njihovih pritoka, gde sufiks -ije nije neobičan ni kod imenica izvan crkvenog života (proljevenije, nagrđevenije i sl). Raširenost pojave verovatno je u vezi sa autoritetom i uticajem crkve na tim prostorima u srednjem veku. Tamo je uostalom, glavno žarište i ishodište narodnih umotvorina o Svetom Savi odakle su one raznošene migracijama.
T2  - Јужнословенски филолог
T1  - О траговима црквеног језика у народним говорима - потврде именица средњег рода на -ије
SP  - 75
EP  - 85
IS  - 53
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3017
ER  - 
@article{
author = "Реметић, Слободан",
year = "1997",
abstract = "Avtor issleduet, gde i v kakoj stepeni prisutstvujut v dialektah suščestvitel'nye srednego roda na -ije (bdenije, Vavedenije, Sekovanije Preobriženije i t. p), pronikšie v narod iz cerkovnogo jazyka. Opublikovannye stat'i i dannye, special'no podobrannye k nastojaščej rabote pokazyvajut, čto oni javljajutsja po bol'šej časti v verhnem tečenii rek Tara, Piva i Morača i ih pritokov. V ëtih oblastjah suffiks -ije vstrečaetsja i vne kruga cerkovnoj leksiki (proljeeencje, smrzenšč'e, nagrđevenije ka-stiženije i t. p). V bolee zapadnyh iekavskih govorah takie suščestvitel'nye jaatjajutsja redkimi i v nazvanijah cerkovnyh prazdnikov. I na ëkavskoj territorii suščestvitel'nye srednego roda na -ije v osnovnom ne vyhodjat za ramki cerkovnoj terminologii. Samuju bol'šuju zasvidetel'stvovannost' dannogo javlenija na territorii severozapadnoj Černogorii avtor svjazyvaet s avtoritetom i vlijaniem cerkvi na ëtih prostorah v srednem veke. V ëto vremja na ëtoj mestnosti kul't svjatogo Savvy široko pustil korni. Tam ishodnye točki i očagi narodnyh predanij o svjatom Savve i ottuda oni rasširjalis' migracijami., U radu se, na osnovu objavljenih i za ovu priliku prikupljenih podataka pokazuje da su imenice srednjeg roda na -ije (Vavedenije, Preobraženije bdenije i sl) najviše maha uzele u gornjem toku Tare, Pive i Morače i njihovih pritoka, gde sufiks -ije nije neobičan ni kod imenica izvan crkvenog života (proljevenije, nagrđevenije i sl). Raširenost pojave verovatno je u vezi sa autoritetom i uticajem crkve na tim prostorima u srednjem veku. Tamo je uostalom, glavno žarište i ishodište narodnih umotvorina o Svetom Savi odakle su one raznošene migracijama.",
journal = "Јужнословенски филолог",
title = "О траговима црквеног језика у народним говорима - потврде именица средњег рода на -ије",
pages = "75-85",
number = "53",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3017"
}
Реметић, С.. (1997). О траговима црквеног језика у народним говорима - потврде именица средњег рода на -ије. in Јужнословенски филолог(53), 75-85.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3017
Реметић С. О траговима црквеног језика у народним говорима - потврде именица средњег рода на -ије. in Јужнословенски филолог. 1997;(53):75-85.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3017 .
Реметић, Слободан, "О траговима црквеног језика у народним говорима - потврде именица средњег рода на -ије" in Јужнословенски филолог, no. 53 (1997):75-85,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3017 .

Српски призренски говор I : (гласови и облици)

Реметић, Слободан

(Београд : Институт за српски језик, 1996)

TY  - BOOK
AU  - Реметић, Слободан
PY  - 1996
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/6173
PB  - Београд : Институт за српски језик
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
T2  - Српски дијалектолошки зборник
T1  - Српски призренски говор I : (гласови и облици)
T1  - Сербский призренский говор (звуки и формы)
VL  - 42
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6173
ER  - 
@book{
author = "Реметић, Слободан",
year = "1996",
publisher = "Београд : Институт за српски језик, Београд : Српска академија наука и уметности",
journal = "Српски дијалектолошки зборник",
title = "Српски призренски говор I : (гласови и облици), Сербский призренский говор (звуки и формы)",
volume = "42",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6173"
}
Реметић, С.. (1996). Српски призренски говор I : (гласови и облици). in Српски дијалектолошки зборник
Београд : Институт за српски језик., 42.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6173
Реметић С. Српски призренски говор I : (гласови и облици). in Српски дијалектолошки зборник. 1996;42.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6173 .
Реметић, Слободан, "Српски призренски говор I : (гласови и облици)" in Српски дијалектолошки зборник, 42 (1996),
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6173 .

Икавизми у призренском говору

Реметић, Слободан

(Нови Сад : Матица Српска, 1994)

TY  - JOUR
AU  - Реметић, Слободан
PY  - 1994
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10201
PB  - Нови Сад : Матица Српска
T2  - Зборник Матице српске за филологију и лингвистику
T1  - Икавизми у призренском говору
SP  - 533
EP  - 535
VL  - 37
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10201
ER  - 
@article{
author = "Реметић, Слободан",
year = "1994",
publisher = "Нови Сад : Матица Српска",
journal = "Зборник Матице српске за филологију и лингвистику",
title = "Икавизми у призренском говору",
pages = "533-535",
volume = "37",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10201"
}
Реметић, С.. (1994). Икавизми у призренском говору. in Зборник Матице српске за филологију и лингвистику
Нови Сад : Матица Српска., 37, 533-535.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10201
Реметић С. Икавизми у призренском говору. in Зборник Матице српске за филологију и лингвистику. 1994;37:533-535.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10201 .
Реметић, Слободан, "Икавизми у призренском говору" in Зборник Матице српске за филологију и лингвистику, 37 (1994):533-535,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10201 .

Дијалекатски текстови из Жабара код Тополе

Реметић, Слободан

(Београд : Српска академија наука и уметности, 1986)

TY  - JOUR
AU  - Реметић, Слободан
PY  - 1986
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/6120
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
PB  - Београд : Институт за српскохрватски језик
T2  - Српски дијалектолошки зборник
T1  - Дијалекатски текстови из Жабара код Тополе
VL  - 32
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6120
ER  - 
@article{
author = "Реметић, Слободан",
year = "1986",
publisher = "Београд : Српска академија наука и уметности, Београд : Институт за српскохрватски језик",
journal = "Српски дијалектолошки зборник",
title = "Дијалекатски текстови из Жабара код Тополе",
volume = "32",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6120"
}
Реметић, С.. (1986). Дијалекатски текстови из Жабара код Тополе. in Српски дијалектолошки зборник
Београд : Српска академија наука и уметности., 32.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6120
Реметић С. Дијалекатски текстови из Жабара код Тополе. in Српски дијалектолошки зборник. 1986;32.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6120 .
Реметић, Слободан, "Дијалекатски текстови из Жабара код Тополе" in Српски дијалектолошки зборник, 32 (1986),
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6120 .