Раденковић, Љубинко

Link to this page

Authority KeyName Variants
0103ed03-5fe2-4719-a2f2-29c6f1514957
  • Раденковић, Љубинко (13)
Projects

Author's Bibliography

Источнословенска богиња Мокош: питања реконструкције

Раденковић, Љубинко

(Београд : Српска академија наука и уметности, 2019)

TY  - JOUR
AU  - Раденковић, Љубинко
PY  - 2019
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10368
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
T2  - Приступна предавања дописних чланова / Inaugural Lectures of the Corresponding Members
T1  - Источнословенска богиња Мокош: питања реконструкције
SP  - 131
EP  - 144
IS  - 1
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10368
ER  - 
@article{
author = "Раденковић, Љубинко",
year = "2019",
publisher = "Београд : Српска академија наука и уметности",
journal = "Приступна предавања дописних чланова / Inaugural Lectures of the Corresponding Members",
title = "Источнословенска богиња Мокош: питања реконструкције",
pages = "131-144",
number = "1",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10368"
}
Раденковић, Љ.. (2019). Источнословенска богиња Мокош: питања реконструкције. in Приступна предавања дописних чланова / Inaugural Lectures of the Corresponding Members
Београд : Српска академија наука и уметности.(1), 131-144.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10368
Раденковић Љ. Источнословенска богиња Мокош: питања реконструкције. in Приступна предавања дописних чланова / Inaugural Lectures of the Corresponding Members. 2019;(1):131-144.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10368 .
Раденковић, Љубинко, "Источнословенска богиња Мокош: питања реконструкције" in Приступна предавања дописних чланова / Inaugural Lectures of the Corresponding Members, no. 1 (2019):131-144,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10368 .

О симболици обредног понашања у народној култури Срба

Раденковић, Љубинко

(Београд : Српска академија наука и уметности, 2019)

TY  - JOUR
AU  - Раденковић, Љубинко
PY  - 2019
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10175
AB  - Народна култура се може анализирати као скуп текстова вербалног и невербалног типа који се чувају у меморији једног друштва и
преносе усменим путем. Један од важних градивних елемената тих текстова
јесу устаљени предикати или радње, које у низу реализација имају своје, препознатљиво симболичко значење. Овде ће бити указано на неколико десетина тих ритуалних радњи, описана њихова реализација у обредном понашању
Срба (превасходно у обичајима животног циклуса човека и празничној обредности), и анализирано њихово симболичко значење. Гледано уопштено, с
једне стране, тим радњама људи могу преносити једни другима одређену поруку, а с друге – оне могу бити усмерене према невидљивом свету, пре свега
према прецима. Из разних, највише српских етнографско-фолклористичких
извора XIX–XX века, издвојене су и анализиране обредне радње, као што су:
позивање, поздрављање, љубљење (целивање), умивање, даривање, ударање,
обилажење, провлачење, љуљање, вучење, пуцање, разбијање судова, скакање, кађење, итд., као и неки облици наопаког понашања: ћутање, пљување,
свлачење, облачење преврнуте одеће, ходање натрашке итд.
AB  - The paper commences from understanding folk culture as a set of verbal and
non-verbal texts, which are preserved in the memory of a collective and passed on by oral
communication. One of the significant structural elements of these texts are usual predicates or actions which, in the series of realizations, have its own recognizable symbolic
meaning. The paper describes the realization of several dozen of such ritual actions, as
a part of the ritual behavior of Serbs (mainly in the customs concerning the life cycle of
a man and holiday rituals), and analyzes their meaning. Generally speaking, on the one
hand,these actions can serve for passing a certain message from one man to another, and on
the other hand, they can be aimed towards the invisible world, primarily to the ancestors.
From various, mostly Serbian, ethnographic and folkloristic sources of 19th and 20th
century, ritual actions such as: calling, greeting, kissing, washing, gifting, hitting, rounding, daggling, swinging, pulling, shooting, smashing the dishes, jumping, thurifying etc.,
as well as some other means of abnormal behavior, which can also be called “antibehavior”: being silent, spitting, undressing, putting on overturned clothes, walking backwards
etc. have been isolated and analyzed.
By repeating certain ritual actions, a social control of time is being accomplished,
borders of its space are being determined anew, the established social structure is being
preserved, relationship of the living towards the dead is being defined, as towards all that,
according to national beliefs, can influence the life and wellbeing of a community.
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
T2  - Глас САНУ
T1  - О симболици обредног понашања у народној култури Срба
T1  - About the symbolics of ritual behaviour in the folk culture of Serbs
SP  - 95
EP  - 132
IS  - 429
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10175
ER  - 
@article{
author = "Раденковић, Љубинко",
year = "2019",
abstract = "Народна култура се може анализирати као скуп текстова вербалног и невербалног типа који се чувају у меморији једног друштва и
преносе усменим путем. Један од важних градивних елемената тих текстова
јесу устаљени предикати или радње, које у низу реализација имају своје, препознатљиво симболичко значење. Овде ће бити указано на неколико десетина тих ритуалних радњи, описана њихова реализација у обредном понашању
Срба (превасходно у обичајима животног циклуса човека и празничној обредности), и анализирано њихово симболичко значење. Гледано уопштено, с
једне стране, тим радњама људи могу преносити једни другима одређену поруку, а с друге – оне могу бити усмерене према невидљивом свету, пре свега
према прецима. Из разних, највише српских етнографско-фолклористичких
извора XIX–XX века, издвојене су и анализиране обредне радње, као што су:
позивање, поздрављање, љубљење (целивање), умивање, даривање, ударање,
обилажење, провлачење, љуљање, вучење, пуцање, разбијање судова, скакање, кађење, итд., као и неки облици наопаког понашања: ћутање, пљување,
свлачење, облачење преврнуте одеће, ходање натрашке итд., The paper commences from understanding folk culture as a set of verbal and
non-verbal texts, which are preserved in the memory of a collective and passed on by oral
communication. One of the significant structural elements of these texts are usual predicates or actions which, in the series of realizations, have its own recognizable symbolic
meaning. The paper describes the realization of several dozen of such ritual actions, as
a part of the ritual behavior of Serbs (mainly in the customs concerning the life cycle of
a man and holiday rituals), and analyzes their meaning. Generally speaking, on the one
hand,these actions can serve for passing a certain message from one man to another, and on
the other hand, they can be aimed towards the invisible world, primarily to the ancestors.
From various, mostly Serbian, ethnographic and folkloristic sources of 19th and 20th
century, ritual actions such as: calling, greeting, kissing, washing, gifting, hitting, rounding, daggling, swinging, pulling, shooting, smashing the dishes, jumping, thurifying etc.,
as well as some other means of abnormal behavior, which can also be called “antibehavior”: being silent, spitting, undressing, putting on overturned clothes, walking backwards
etc. have been isolated and analyzed.
By repeating certain ritual actions, a social control of time is being accomplished,
borders of its space are being determined anew, the established social structure is being
preserved, relationship of the living towards the dead is being defined, as towards all that,
according to national beliefs, can influence the life and wellbeing of a community.",
publisher = "Београд : Српска академија наука и уметности",
journal = "Глас САНУ",
title = "О симболици обредног понашања у народној култури Срба, About the symbolics of ritual behaviour in the folk culture of Serbs",
pages = "95-132",
number = "429",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10175"
}
Раденковић, Љ.. (2019). О симболици обредног понашања у народној култури Срба. in Глас САНУ
Београд : Српска академија наука и уметности.(429), 95-132.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10175
Раденковић Љ. О симболици обредног понашања у народној култури Срба. in Глас САНУ. 2019;(429):95-132.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10175 .
Раденковић, Љубинко, "О симболици обредног понашања у народној култури Срба" in Глас САНУ, no. 429 (2019):95-132,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10175 .

Заједничко у словенском фолклору : [представљање књиге на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 19. март 2013. године]

Вуксановић, Миро; Раденковић, Љубинко; Милошевић Ђорђевић, Нада; Лома, Александар

(Београд : Српска академија наука и уметности, 2014)

TY  - GEN
AU  - Вуксановић, Миро
AU  - Раденковић, Љубинко
AU  - Милошевић Ђорђевић, Нада
AU  - Лома, Александар
PY  - 2014
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10588
AB  - Заједничко у словенском фолклору : зборник радова / уредник Љубинко Раденковић. – Београд : Балканолошки институт САНУ, 2012. Говорили: академик Нада Милошевић Ђорђевић, академик Александар Лома, проф. др Љубинко Раденковић. У Београду, уторак 19. март 2013. у 13 часова.
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
T2  - Трибина Библиотеке САНУ
T1  - Заједничко у словенском фолклору : [представљање књиге на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 19. март 2013. године]
SP  - 37
EP  - 49
VL  - 2
IS  - 2
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10588
ER  - 
@misc{
author = "Вуксановић, Миро and Раденковић, Љубинко and Милошевић Ђорђевић, Нада and Лома, Александар",
year = "2014",
abstract = "Заједничко у словенском фолклору : зборник радова / уредник Љубинко Раденковић. – Београд : Балканолошки институт САНУ, 2012. Говорили: академик Нада Милошевић Ђорђевић, академик Александар Лома, проф. др Љубинко Раденковић. У Београду, уторак 19. март 2013. у 13 часова.",
publisher = "Београд : Српска академија наука и уметности",
journal = "Трибина Библиотеке САНУ",
title = "Заједничко у словенском фолклору : [представљање књиге на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 19. март 2013. године]",
pages = "37-49",
volume = "2",
number = "2",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10588"
}
Вуксановић, М., Раденковић, Љ., Милошевић Ђорђевић, Н.,& Лома, А.. (2014). Заједничко у словенском фолклору : [представљање књиге на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 19. март 2013. године]. in Трибина Библиотеке САНУ
Београд : Српска академија наука и уметности., 2(2), 37-49.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10588
Вуксановић М, Раденковић Љ, Милошевић Ђорђевић Н, Лома А. Заједничко у словенском фолклору : [представљање књиге на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 19. март 2013. године]. in Трибина Библиотеке САНУ. 2014;2(2):37-49.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10588 .
Вуксановић, Миро, Раденковић, Љубинко, Милошевић Ђорђевић, Нада, Лома, Александар, "Заједничко у словенском фолклору : [представљање књиге на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 19. март 2013. године]" in Трибина Библиотеке САНУ, 2, no. 2 (2014):37-49,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10588 .

Српска народна култура између Истока и Запада

Раденковић, Љубинко

(Београд : Балканолошки институт Српске академије наука и уметности, 2014)

TY  - BOOK
AU  - Раденковић, Љубинко
PY  - 2014
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/4011
UR  - https://books.google.rs/books?id=CzOxDwAAQBAJ&lpg=PP1&pg=PP1#v=onepage&q&f=false
PB  - Београд : Балканолошки институт Српске академије наука и уметности
T1  - Српска народна култура између Истока и Запада
T1  - Serbian Folk Culture between East and West
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4011
ER  - 
@book{
author = "Раденковић, Љубинко",
year = "2014",
publisher = "Београд : Балканолошки институт Српске академије наука и уметности",
title = "Српска народна култура између Истока и Запада, Serbian Folk Culture between East and West",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4011"
}
Раденковић, Љ.. (2014). Српска народна култура између Истока и Запада. 
Београд : Балканолошки институт Српске академије наука и уметности..
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4011
Раденковић Љ. Српска народна култура између Истока и Запада. 2014;.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4011 .
Раденковић, Љубинко, "Српска народна култура између Истока и Запада" (2014),
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4011 .

Словенски фолклор и фолклористика на размеђи два миленијума: зборник радова са међународног научног симпозијума одржаног 2-6. октобра 2006. године

Раденковић, Љубинко

(Београд : Балканолошки институт Српске академије наука и уметности, 2008)

TY  - BOOK
AU  - Раденковић, Љубинко
PY  - 2008
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/3999
PB  - Београд : Балканолошки институт Српске академије наука и уметности
T1  - Словенски фолклор и фолклористика на размеђи два миленијума: зборник радова са међународног научног симпозијума одржаног 2-6. октобра 2006. године
T1  - Slav Folklore and Folklore Study at the Turn of the Millennia
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3999
ER  - 
@book{
author = "Раденковић, Љубинко",
year = "2008",
publisher = "Београд : Балканолошки институт Српске академије наука и уметности",
title = "Словенски фолклор и фолклористика на размеђи два миленијума: зборник радова са међународног научног симпозијума одржаног 2-6. октобра 2006. године, Slav Folklore and Folklore Study at the Turn of the Millennia",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3999"
}
Раденковић, Љ.. (2008). Словенски фолклор и фолклористика на размеђи два миленијума: зборник радова са међународног научног симпозијума одржаног 2-6. октобра 2006. године. 
Београд : Балканолошки институт Српске академије наука и уметности..
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3999
Раденковић Љ. Словенски фолклор и фолклористика на размеђи два миленијума: зборник радова са међународног научног симпозијума одржаног 2-6. октобра 2006. године. 2008;.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3999 .
Раденковић, Љубинко, "Словенски фолклор и фолклористика на размеђи два миленијума: зборник радова са међународног научног симпозијума одржаног 2-6. октобра 2006. године" (2008),
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3999 .

Цвет как признак мифологических существ - славянские параллели

Раденковић, Љубинко

(2008)

TY  - JOUR
AU  - Раденковић, Љубинко
PY  - 2008
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/2923
AB  - V nastojaščej stat'e rassmatrivaetsja vopros o ispol'zovanii cvetooboznačenij dlja vyraženija harakternyh osobennostej mifologičeskih suščestv v narodnoj kul'ture slavjanskih narodov. Opirajas' na pover'ja i leksičeskij material, avtor opisyvaet i analiziruet simvoliku krasnogo zelenogo, sinego, želtogo i serogo cveta. On prihodit k vyvodu, čto v narodnoj demonologii, krome belogo i černogo cveta, osoboe značenie imejut krasnyj i zelenyj cvet. Zelenyj cvet ukazyvaet na svjaz' mifologičeskih suščestv s prirodoj, a krasnyj cvet podčerkivaet 'nepravil'nost'' roždenija ili otsutstvie pravil'noj iniciacii i vključenija v prinjatyj porjadok dannoj kul'tury, vsledstvie čego takie suščestva javljajutsja postojannoj ugrozoj dlja kollektiva.
AB  - U radu se razmatra pitanje karakterizacije mitoloških bića pomoć u boja u narodnoj kulturi slovenskih naroda. Na osnovu narodnih verovanja i leksičke građe, opisuje se i analizira simbolika crvene, zelene, plave, žute i sive boje. Utvrđuje se da u narodnoj demonologiji, osim bele i crne, poseban značaj imaju crvena i zelena boja. Dok zeleno ukazuje na vezu mitoloških bića s divljom prirodom, crveno ističe njihov onostrani karakter, tj. da ona nisu 'pravilno' rođena, niti na odgovarajući način uvedena i integrisana u poredak kulture, pa time i predstavljaju stalnu opasnost za socijalnu zajednicu.
T2  - Јужнословенски филолог
T1  - Цвет как признак мифологических существ - славянские параллели
T1  - Боја као обележје митолошких бића - словенске паралеле
SP  - 337
EP  - 346
IS  - 64
DO  - 10.2298/JFI0864337R
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_2923
ER  - 
@article{
author = "Раденковић, Љубинко",
year = "2008",
abstract = "V nastojaščej stat'e rassmatrivaetsja vopros o ispol'zovanii cvetooboznačenij dlja vyraženija harakternyh osobennostej mifologičeskih suščestv v narodnoj kul'ture slavjanskih narodov. Opirajas' na pover'ja i leksičeskij material, avtor opisyvaet i analiziruet simvoliku krasnogo zelenogo, sinego, želtogo i serogo cveta. On prihodit k vyvodu, čto v narodnoj demonologii, krome belogo i černogo cveta, osoboe značenie imejut krasnyj i zelenyj cvet. Zelenyj cvet ukazyvaet na svjaz' mifologičeskih suščestv s prirodoj, a krasnyj cvet podčerkivaet 'nepravil'nost'' roždenija ili otsutstvie pravil'noj iniciacii i vključenija v prinjatyj porjadok dannoj kul'tury, vsledstvie čego takie suščestva javljajutsja postojannoj ugrozoj dlja kollektiva., U radu se razmatra pitanje karakterizacije mitoloških bića pomoć u boja u narodnoj kulturi slovenskih naroda. Na osnovu narodnih verovanja i leksičke građe, opisuje se i analizira simbolika crvene, zelene, plave, žute i sive boje. Utvrđuje se da u narodnoj demonologiji, osim bele i crne, poseban značaj imaju crvena i zelena boja. Dok zeleno ukazuje na vezu mitoloških bića s divljom prirodom, crveno ističe njihov onostrani karakter, tj. da ona nisu 'pravilno' rođena, niti na odgovarajući način uvedena i integrisana u poredak kulture, pa time i predstavljaju stalnu opasnost za socijalnu zajednicu.",
journal = "Јужнословенски филолог",
title = "Цвет как признак мифологических существ - славянские параллели, Боја као обележје митолошких бића - словенске паралеле",
pages = "337-346",
number = "64",
doi = "10.2298/JFI0864337R",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_2923"
}
Раденковић, Љ.. (2008). Цвет как признак мифологических существ - славянские параллели. in Јужнословенски филолог(64), 337-346.
https://doi.org/10.2298/JFI0864337R
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_2923
Раденковић Љ. Цвет как признак мифологических существ - славянские параллели. in Јужнословенски филолог. 2008;(64):337-346.
doi:10.2298/JFI0864337R
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_2923 .
Раденковић, Љубинко, "Цвет как признак мифологических существ - славянские параллели" in Јужнословенски филолог, no. 64 (2008):337-346,
https://doi.org/10.2298/JFI0864337R .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_2923 .

Опасное время в народных представлениях Славян

Раденковић, Љубинко

(2004)

TY  - JOUR
AU  - Раденковић, Љубинко
PY  - 2004
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/4194
AB  - В традиционной культуре славян время воспринимается как живое существо. Оно закономерно истекает, как вода из источни-ка,  наполняет  пространство  и  по  уже  установленому  пути  изчезает. Поскольку вода может быть прозрачной или мутной, медленной или быстрой, полезной или вредной для человека, время также наделяется определенной семантикой: оно может быть чистым или нечистым, благоприятным или опасным. В основном, дневное время принадлежит человеку, ночное время принадлежит покойникам и демонам. Но по поверьям славян полдень тоже – опасное время: днем существует опа-сный момент, „лих час“, своеобразная „дыра“ во времени, когда челове-ка, если он попадает в нее, ожидает несчастье. В предлагаемой статье, анализируется соотношение времени и мифологических существ в по-верьях славянских народов.
AB  - U narodnoj kulturi slovenskih naroda vreme se materijalizuje i zamišlja slično vodi, koja stalno ritmično ističe iz jednog izvora, prekriva prostor ovoga sveta, a zatim se povlači na mesto odakle je istekla. Na onom svetu vreme ne postoji i zato je tamo sve večno i ne dešavaju se nikakve promene. Ako se slučajno čovek nađe na onom svetu i ponovo vrati u svet živih ljudi zatiče ogromne promene. On misli da je tamo bio vrlo kratko, a u stvari, na zemlji je proteklo nekoliko vekova. Za jedan krug kretanja vremena, koje čini dan i noć, kod Srba postoji lokalni naziv "jedan red", a kod Rusa "sutki". Celokupno vreme ističe i vraća se na svoj početak kroz četiri koncentrična kruga, koji se opažaju kao dan-noć, nedelja (sedam dana), mesec (četiri nedelje) i godina (dvanaest meseci). U takvom poimanju vremena važan momenat postaju granice, tj. momenti kada se vreme "zaustavlja" da bi promenilo tok svoga kretanja. Takvo zaustavljeno, ili "slabo" vreme, pošto se ne "vrti", ima karakter "bezvremenja", tj. određeni prostor ostaje bez njega i pokazuje se kao "otkriven". Prostor sa "zaustavljenim" vremenom dobija htonična, onostrana obeležja, i zbog toga se na njemu aktiviraju htonična bića (po pravilu duše zastranjenih pokojnika, koje nisu otišle na onaj svet), koja taj prostor prepoznaju kao "svoj". U isto vreme, takav prostor postaje opasan za kretanje i delatnost čoveka. U radu se analiziraju granice vremena, kao što su podne, ponoć, kraj nedelje, pun mesec, kraj godine, s pozicija aktivnosti mitoloških bića. Vreme, prema narodnim predstavama, u svom kretanju može ne pokriti deo prostora, čime se stvaraju svojevrsne "rupe" u vremenu, a taj prostor, ukoliko se čovek nađe na njemu postaje opasan za njega, jer odatle može "propasti" na onaj svet, tj. poginuti. Po toj osnovi, kod slovenskih naroda je stvorena predstava o "zlom času", koji vreba čoveka. Smatra se takođe, da se dosuđena prevremena smrt može izbeći, ako se čovek ne nađe na određenom prostoru kada zavlada "zao čas" (kod Slovenaca hud čas). Posebna pažnja obraćena je na aktivnost mitoloških bića u 2godišnjem vremenu", koja se podudara s periodičnim kretanjem duša pokojnika (karakondžule, svjatki, divja jaga, baba Perhta todorci, rusalke, vile, jude, veštice itd). Takođe je ukazano na tri sižea koja se javljaju u predanju većine slovenskih naroda. Jedan se tiče slučajnog noćnog susreta čoveka s mitološkim bićima, koja ga kažnjavaju dugotrajnom bolešću, da bi ga onda te bolesti oslobodila za godinu dana na istom mestu i u istom vremenu. Druga dva se odnose na kažnjavanje žena i devojaka od strane demona, zato što predu u "opasno" vreme.
T2  - Balcanica
T1  - Опасное время в народных представлениях Славян
T1  - Опасно време у словенским народним представама
SP  - 71
EP  - 90
IS  - 35
DO  - 10.2298/BALC0535071R
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4194
ER  - 
@article{
author = "Раденковић, Љубинко",
year = "2004",
abstract = "В традиционной культуре славян время воспринимается как живое существо. Оно закономерно истекает, как вода из источни-ка,  наполняет  пространство  и  по  уже  установленому  пути  изчезает. Поскольку вода может быть прозрачной или мутной, медленной или быстрой, полезной или вредной для человека, время также наделяется определенной семантикой: оно может быть чистым или нечистым, благоприятным или опасным. В основном, дневное время принадлежит человеку, ночное время принадлежит покойникам и демонам. Но по поверьям славян полдень тоже – опасное время: днем существует опа-сный момент, „лих час“, своеобразная „дыра“ во времени, когда челове-ка, если он попадает в нее, ожидает несчастье. В предлагаемой статье, анализируется соотношение времени и мифологических существ в по-верьях славянских народов., U narodnoj kulturi slovenskih naroda vreme se materijalizuje i zamišlja slično vodi, koja stalno ritmično ističe iz jednog izvora, prekriva prostor ovoga sveta, a zatim se povlači na mesto odakle je istekla. Na onom svetu vreme ne postoji i zato je tamo sve večno i ne dešavaju se nikakve promene. Ako se slučajno čovek nađe na onom svetu i ponovo vrati u svet živih ljudi zatiče ogromne promene. On misli da je tamo bio vrlo kratko, a u stvari, na zemlji je proteklo nekoliko vekova. Za jedan krug kretanja vremena, koje čini dan i noć, kod Srba postoji lokalni naziv "jedan red", a kod Rusa "sutki". Celokupno vreme ističe i vraća se na svoj početak kroz četiri koncentrična kruga, koji se opažaju kao dan-noć, nedelja (sedam dana), mesec (četiri nedelje) i godina (dvanaest meseci). U takvom poimanju vremena važan momenat postaju granice, tj. momenti kada se vreme "zaustavlja" da bi promenilo tok svoga kretanja. Takvo zaustavljeno, ili "slabo" vreme, pošto se ne "vrti", ima karakter "bezvremenja", tj. određeni prostor ostaje bez njega i pokazuje se kao "otkriven". Prostor sa "zaustavljenim" vremenom dobija htonična, onostrana obeležja, i zbog toga se na njemu aktiviraju htonična bića (po pravilu duše zastranjenih pokojnika, koje nisu otišle na onaj svet), koja taj prostor prepoznaju kao "svoj". U isto vreme, takav prostor postaje opasan za kretanje i delatnost čoveka. U radu se analiziraju granice vremena, kao što su podne, ponoć, kraj nedelje, pun mesec, kraj godine, s pozicija aktivnosti mitoloških bića. Vreme, prema narodnim predstavama, u svom kretanju može ne pokriti deo prostora, čime se stvaraju svojevrsne "rupe" u vremenu, a taj prostor, ukoliko se čovek nađe na njemu postaje opasan za njega, jer odatle može "propasti" na onaj svet, tj. poginuti. Po toj osnovi, kod slovenskih naroda je stvorena predstava o "zlom času", koji vreba čoveka. Smatra se takođe, da se dosuđena prevremena smrt može izbeći, ako se čovek ne nađe na određenom prostoru kada zavlada "zao čas" (kod Slovenaca hud čas). Posebna pažnja obraćena je na aktivnost mitoloških bića u 2godišnjem vremenu", koja se podudara s periodičnim kretanjem duša pokojnika (karakondžule, svjatki, divja jaga, baba Perhta todorci, rusalke, vile, jude, veštice itd). Takođe je ukazano na tri sižea koja se javljaju u predanju većine slovenskih naroda. Jedan se tiče slučajnog noćnog susreta čoveka s mitološkim bićima, koja ga kažnjavaju dugotrajnom bolešću, da bi ga onda te bolesti oslobodila za godinu dana na istom mestu i u istom vremenu. Druga dva se odnose na kažnjavanje žena i devojaka od strane demona, zato što predu u "opasno" vreme.",
journal = "Balcanica",
title = "Опасное время в народных представлениях Славян, Опасно време у словенским народним представама",
pages = "71-90",
number = "35",
doi = "10.2298/BALC0535071R",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4194"
}
Раденковић, Љ.. (2004). Опасное время в народных представлениях Славян. in Balcanica(35), 71-90.
https://doi.org/10.2298/BALC0535071R
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4194
Раденковић Љ. Опасное время в народных представлениях Славян. in Balcanica. 2004;(35):71-90.
doi:10.2298/BALC0535071R
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4194 .
Раденковић, Љубинко, "Опасное время в народных представлениях Славян" in Balcanica, no. 35 (2004):71-90,
https://doi.org/10.2298/BALC0535071R .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4194 .

Славянские древности. Этнолингвистический словарь в пяти томах: Н. И. Толстого, ур., т. 1 (1995), т. 2 (1999), т. 3 (2004), Институт славноведения РАН, 'Международные отношения', Москва

Раденковић, Љубинко

(2004)

TY  - JOUR
AU  - Раденковић, Љубинко
PY  - 2004
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/4205
AB  - Glavna zasluga za izradu slovenskog etno-lingvističkog rečnika enciklopedijskog tipa, pod naslovom Slavjanskie drevnosti (Slovenske starine) pripada istaknutom ruskom lingvisti Nikiti Iljiču Tolstoju i njegovom saradniku i životnom saputniku Svetlani Mihajlovnoj Tolstoj. Njih dvoje su razradili koncepciju rečnika, okupili grupu izuzetnih saradnika izdali oglednu svesku (Ëtnolingvističeskij slovar' slavjanskih drevnostej. Proekt slovnika. Predvaritel'nye materialy, Moskva 1984), a zatim i prvi tom rečnika (Slavjanskie drevnosti, t.1, A-G, Moskva 1995). Nažalost, godinu dana posle izlaska prvog toma umro je Nikita Tolstoj, tako da je brigu o celom projektu nastavila Svetlana Tolstoj. Pod njenom redakcijom objavljen je drugi (1999) i treći tom (2004), i nastavljen rad ka završetku preostala dva toma.
T2  - Balcanica
T1  - Славянские древности. Этнолингвистический словарь в пяти томах: Н. И. Толстого, ур., т. 1 (1995), т. 2 (1999), т. 3 (2004), Институт славноведения РАН, 'Международные отношения', Москва
SP  - 323
EP  - 327
IS  - 35
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4205
ER  - 
@article{
author = "Раденковић, Љубинко",
year = "2004",
abstract = "Glavna zasluga za izradu slovenskog etno-lingvističkog rečnika enciklopedijskog tipa, pod naslovom Slavjanskie drevnosti (Slovenske starine) pripada istaknutom ruskom lingvisti Nikiti Iljiču Tolstoju i njegovom saradniku i životnom saputniku Svetlani Mihajlovnoj Tolstoj. Njih dvoje su razradili koncepciju rečnika, okupili grupu izuzetnih saradnika izdali oglednu svesku (Ëtnolingvističeskij slovar' slavjanskih drevnostej. Proekt slovnika. Predvaritel'nye materialy, Moskva 1984), a zatim i prvi tom rečnika (Slavjanskie drevnosti, t.1, A-G, Moskva 1995). Nažalost, godinu dana posle izlaska prvog toma umro je Nikita Tolstoj, tako da je brigu o celom projektu nastavila Svetlana Tolstoj. Pod njenom redakcijom objavljen je drugi (1999) i treći tom (2004), i nastavljen rad ka završetku preostala dva toma.",
journal = "Balcanica",
title = "Славянские древности. Этнолингвистический словарь в пяти томах: Н. И. Толстого, ур., т. 1 (1995), т. 2 (1999), т. 3 (2004), Институт славноведения РАН, 'Международные отношения', Москва",
pages = "323-327",
number = "35",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4205"
}
Раденковић, Љ.. (2004). Славянские древности. Этнолингвистический словарь в пяти томах: Н. И. Толстого, ур., т. 1 (1995), т. 2 (1999), т. 3 (2004), Институт славноведения РАН, 'Международные отношения', Москва. in Balcanica(35), 323-327.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4205
Раденковић Љ. Славянские древности. Этнолингвистический словарь в пяти томах: Н. И. Толстого, ур., т. 1 (1995), т. 2 (1999), т. 3 (2004), Институт славноведения РАН, 'Международные отношения', Москва. in Balcanica. 2004;(35):323-327.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4205 .
Раденковић, Љубинко, "Славянские древности. Этнолингвистический словарь в пяти томах: Н. И. Толстого, ур., т. 1 (1995), т. 2 (1999), т. 3 (2004), Институт славноведения РАН, 'Международные отношения', Москва" in Balcanica, no. 35 (2004):323-327,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4205 .

Названий демонов, ведушчие происхождение от детей, умерших до крешчения у Славян

Раденковић, Љубинко

(2003)

TY  - JOUR
AU  - Раденковић, Љубинко
PY  - 2003
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/4170
AB  - Verovanja da se umrla nekrštena deca (najčešće umorena u prekidu trudnoće ili odmah po rođenju, kao i ona koja su umrla usled prerane smrti trudnice), pretvaraju u demone poznata su kod svih slovenskih naroda. Po broju naziva za ove demone južni Sloveni su daleko ispred ostalih – ovde je posvedočeno više od četrdeset različitih naziva. Druga zona njihovog rasprostranjenja jeste karpatsko-poljeska u Ukrajini (poterča, stradče, zmitče). Kod Rusa ovakva verovanja, kao i nazivi vrlo slabo su zastupljeni. Takvo poreklo ima demon igoša, kućni duh, a kod Poljaka latawiec. Ovakvi demoni poznati su i kod drugih naroda (npr. kod Grka se nazivaju telonio, smerdaki, smitraki, ksotiko, planitarudin itd). Pomenuta verovanja kod balkanskih Slovena najviše su rasprostranjena u dve zone. Jedna se prostire u pojasu između reke Morave na zapadu i Stare planine na istoku, a na jugu se pruža do slovensko-grčke etničke granice. Druga se proteže duž obale Jadranskog mora, zahvatajući ostrva i neke granične kontinentalne krajeve. U drugim krajevima svedočanstva o ovim demonima su retka. Ove dve zone razlikuju se kako po nazivima demona tako i po njihovoj ikonografiji. U prvoj navedenoj zoni se ti demoni ljudima prikazuju u vidu ptica (u jatu) i imaju slovenske nazive a u drugoj – u liku malog deteta sa crvenom kapicom, i tamo se sreću i nazivi romanskog porekla. Postoji razlika i u karakteru ovih demona: u prvoj zoni oni su vrlo opasni za čoveka (pre svega za porodilju i njeno dete), čak je opasno čuti i njihov glas. U drugoj zoni vidan je uticaj alpskih i romanskih verovanja o dobrom kućnom duhu, pa otuda demoni o kojima je reč mogu stupati s ljudima u neke dogovorne odnose. Za demone nastale od umrle nekrštene dece u prvoj zoni sreću se sledeći nazivi: navje (nav), nekrštenci (nekrštenak), svirci (svirac)ju U istočnoj Srbiji, okolina Pirota postoje i nazivi: kopiletija kukumavće, morete, u Rodopima – šumnici, u Trakiji i Strandži – evrejčeta. U Bugarskoj su posvedočeni i nazivi dušeta i ustrel. Poslednji nastaje od deteta koje je začeto u subotu i umrlo na porođaju (Burgasko). Naziv svirci posvedočen je u okolini Leskovca i Vranja u južnoj Srbiji i u Kratovu u Makedoniji. Dolazi od verovanja da ptice, u koje su se pretvorila umrla nekrštena deca, dok lete zvižde. U okolini Leskovca verovalo se da su te ptice male a u Kratovu da su velike, s velikim kandžama i kljunovima. Naziv nekrštenci sreće se u okolini Pirota u istočnoj Srbiji u Skopskoj kotlini u Makedoniji nekršteni, kod Hrvata u okolini Petrinje – nekršteniki. U okolini Dubrovnika Boki, na Pelješcu umrlo nekršteno dete se naziva tintilin (tintilinić, titilin, tinto). Zamišljao se kao dete u crvenoj kapici koje se moglo namamiti na uštipke. Paralelno s ovim postojalo je i verovanje da se ovo biće moglo izleći iz kokošjeg jajeta koje čovek drži tajno ispod pazuha četrdeset dana. Po svoj prilici naziv dolazi od ital. tentellino "kućni duh". Naziv malik rasprostranjen je od zapadne Slovenije, preko Istre do severne Dalmacije, u kontinentalnom delu do Samobora. Njegove varijante su: malecić, malicić, maličić, malić, maličac mališac, malizaz, maljik, maljak, maslak itd. U Sloveniji je to dobroćudno mitološko biće, ali počev od Istre i južnije, dobija opasna obeležja. U srednjoj Dalmaciji, oko ostrva Hvara, Brača, u Poljicama, na poluostrvu Pelješcu, na Korčuli umrlo nekršteno dete, kao i demon nastao iz jajeta, naziva se macić (matić macaklić, mačić, mačić). U Boki Kotorskoj ista verovanja kao u prethodnom slučaju vezana su za demona koji se naziva macarul macaruo, maciruo. Naziv verovatno potiče od italijanskih naziva za mitološka bića, kao što su: mazzamauro, mazzariol mazzemarielle, massariol sl.. Na jadranskoj obali i ostrvima mogu se sresti i neki hibridni nazivi za pomenuto mitološko biće: masmalić, masvalić, mamalić. Mitološko biće drekavac (drek, drekalo) u Bosni, zapadnoj Srbiji, Kosovu, takođe može voditi poreklo od umrlog nekrštenog deteta. Može označavati i vampira, ili dušu poginulog vojnika (Maglaj u Bosni). U Hercegovini pomenuti demon poznat je pod nazivom plakavac,a u Sinjskoj krajini u Hrvatskoj – vadica; u Istri se javljaju – zadavčići; u Samoboru u Hrvatskoj – nevidinčići, nevidimići u Prigorju u Hrvatskoj – medivančići itd.
T2  - Balcanica
T1  - Названий демонов, ведушчие происхождение от детей, умерших до крешчения у Славян
T1  - Демони настали од умрле некрштене деце
SP  - 203
EP  - 221
IS  - 34
DO  - 10.2298/BALC0334203R
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4170
ER  - 
@article{
author = "Раденковић, Љубинко",
year = "2003",
abstract = "Verovanja da se umrla nekrštena deca (najčešće umorena u prekidu trudnoće ili odmah po rođenju, kao i ona koja su umrla usled prerane smrti trudnice), pretvaraju u demone poznata su kod svih slovenskih naroda. Po broju naziva za ove demone južni Sloveni su daleko ispred ostalih – ovde je posvedočeno više od četrdeset različitih naziva. Druga zona njihovog rasprostranjenja jeste karpatsko-poljeska u Ukrajini (poterča, stradče, zmitče). Kod Rusa ovakva verovanja, kao i nazivi vrlo slabo su zastupljeni. Takvo poreklo ima demon igoša, kućni duh, a kod Poljaka latawiec. Ovakvi demoni poznati su i kod drugih naroda (npr. kod Grka se nazivaju telonio, smerdaki, smitraki, ksotiko, planitarudin itd). Pomenuta verovanja kod balkanskih Slovena najviše su rasprostranjena u dve zone. Jedna se prostire u pojasu između reke Morave na zapadu i Stare planine na istoku, a na jugu se pruža do slovensko-grčke etničke granice. Druga se proteže duž obale Jadranskog mora, zahvatajući ostrva i neke granične kontinentalne krajeve. U drugim krajevima svedočanstva o ovim demonima su retka. Ove dve zone razlikuju se kako po nazivima demona tako i po njihovoj ikonografiji. U prvoj navedenoj zoni se ti demoni ljudima prikazuju u vidu ptica (u jatu) i imaju slovenske nazive a u drugoj – u liku malog deteta sa crvenom kapicom, i tamo se sreću i nazivi romanskog porekla. Postoji razlika i u karakteru ovih demona: u prvoj zoni oni su vrlo opasni za čoveka (pre svega za porodilju i njeno dete), čak je opasno čuti i njihov glas. U drugoj zoni vidan je uticaj alpskih i romanskih verovanja o dobrom kućnom duhu, pa otuda demoni o kojima je reč mogu stupati s ljudima u neke dogovorne odnose. Za demone nastale od umrle nekrštene dece u prvoj zoni sreću se sledeći nazivi: navje (nav), nekrštenci (nekrštenak), svirci (svirac)ju U istočnoj Srbiji, okolina Pirota postoje i nazivi: kopiletija kukumavće, morete, u Rodopima – šumnici, u Trakiji i Strandži – evrejčeta. U Bugarskoj su posvedočeni i nazivi dušeta i ustrel. Poslednji nastaje od deteta koje je začeto u subotu i umrlo na porođaju (Burgasko). Naziv svirci posvedočen je u okolini Leskovca i Vranja u južnoj Srbiji i u Kratovu u Makedoniji. Dolazi od verovanja da ptice, u koje su se pretvorila umrla nekrštena deca, dok lete zvižde. U okolini Leskovca verovalo se da su te ptice male a u Kratovu da su velike, s velikim kandžama i kljunovima. Naziv nekrštenci sreće se u okolini Pirota u istočnoj Srbiji u Skopskoj kotlini u Makedoniji nekršteni, kod Hrvata u okolini Petrinje – nekršteniki. U okolini Dubrovnika Boki, na Pelješcu umrlo nekršteno dete se naziva tintilin (tintilinić, titilin, tinto). Zamišljao se kao dete u crvenoj kapici koje se moglo namamiti na uštipke. Paralelno s ovim postojalo je i verovanje da se ovo biće moglo izleći iz kokošjeg jajeta koje čovek drži tajno ispod pazuha četrdeset dana. Po svoj prilici naziv dolazi od ital. tentellino "kućni duh". Naziv malik rasprostranjen je od zapadne Slovenije, preko Istre do severne Dalmacije, u kontinentalnom delu do Samobora. Njegove varijante su: malecić, malicić, maličić, malić, maličac mališac, malizaz, maljik, maljak, maslak itd. U Sloveniji je to dobroćudno mitološko biće, ali počev od Istre i južnije, dobija opasna obeležja. U srednjoj Dalmaciji, oko ostrva Hvara, Brača, u Poljicama, na poluostrvu Pelješcu, na Korčuli umrlo nekršteno dete, kao i demon nastao iz jajeta, naziva se macić (matić macaklić, mačić, mačić). U Boki Kotorskoj ista verovanja kao u prethodnom slučaju vezana su za demona koji se naziva macarul macaruo, maciruo. Naziv verovatno potiče od italijanskih naziva za mitološka bića, kao što su: mazzamauro, mazzariol mazzemarielle, massariol sl.. Na jadranskoj obali i ostrvima mogu se sresti i neki hibridni nazivi za pomenuto mitološko biće: masmalić, masvalić, mamalić. Mitološko biće drekavac (drek, drekalo) u Bosni, zapadnoj Srbiji, Kosovu, takođe može voditi poreklo od umrlog nekrštenog deteta. Može označavati i vampira, ili dušu poginulog vojnika (Maglaj u Bosni). U Hercegovini pomenuti demon poznat je pod nazivom plakavac,a u Sinjskoj krajini u Hrvatskoj – vadica; u Istri se javljaju – zadavčići; u Samoboru u Hrvatskoj – nevidinčići, nevidimići u Prigorju u Hrvatskoj – medivančići itd.",
journal = "Balcanica",
title = "Названий демонов, ведушчие происхождение от детей, умерших до крешчения у Славян, Демони настали од умрле некрштене деце",
pages = "203-221",
number = "34",
doi = "10.2298/BALC0334203R",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4170"
}
Раденковић, Љ.. (2003). Названий демонов, ведушчие происхождение от детей, умерших до крешчения у Славян. in Balcanica(34), 203-221.
https://doi.org/10.2298/BALC0334203R
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4170
Раденковић Љ. Названий демонов, ведушчие происхождение от детей, умерших до крешчения у Славян. in Balcanica. 2003;(34):203-221.
doi:10.2298/BALC0334203R
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4170 .
Раденковић, Љубинко, "Названий демонов, ведушчие происхождение от детей, умерших до крешчения у Славян" in Balcanica, no. 34 (2003):203-221,
https://doi.org/10.2298/BALC0334203R .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4170 .

Apocryphal prayers and apotropaisms among southern Slavs

Раденковић, Љубинко

(1997)

TY  - JOUR
AU  - Раденковић, Љубинко
PY  - 1997
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/4424
AB  - Among the manuscripts written in the church-Slavonic language, there are ones with a magical purpose - to protect from the demons and other perils. The transcription and usage of these scripts was not approved by the official church authorities, who even denounced them on many occasions. Under the circumstances of a weak ecclesiastic power and insufficient theological education, however, many priests copied and used these kinds of scripts. They often included them into the ecclesiastic books for everyday usage, so called trebnici. Some of these manuscripts were adapted for travelers, written on a special paper or thin lead sheets, and then folded into rolls. It is positive that these scripts were the translations of the originals in the Greek language. The apocryphal prayers are here divided according to their purpose and the structure of the text. According to the first principle, the following groups are defined: 1) against illness; 2) against wild animals' bite; 3) for protection in public life (against the anger of authorities, for a preferable result in court trials); 4) for the protection of one's property (against pests, against thief's, against hail). According to their structure there are three types of these scripts: a) prayer; b) apotropaic formula zaklinjanje; c) incantation - basma. The paper especially deals with the ancient character of the apotropaic formula against the evil being called nežit who, according to the mythological picture, enters one's head in a form of a worm and is especially fond of biting people's teeth.
AB  - Među rukopisima na crkvenoslovenskom jeziku ima i onih koji su imali magijsku namenu - da zaštite čoveka od demonske sile i drugih nevolja. Prepisivanje i namenu ovakvih spisa nije odobravala zvanična crkvena vlast, čak ih je u mnogim prilikama i osuđivala. Međutim, u uslovima slabe crkvene vlasti i nedovoljnog teološkog obrazovanja, mnogi sveštenici su ovakve rukopise umnožavali i primenjivali. Najčešće su ih unosili u crkvene knjige za svakodnevnu upotrebu - tzv. trebnike. Ponekad su sveštenici pravili posebne zbornike od nekanonskih molitava i magijskih tekstova, kao što je bio Zbornik popa Dragolja (XIII vek), ili popa Teodora (XV vek). Neki od tih rukopisa bili su prilagođeni za nošenje na put, pa su pisani na posebnom papiru ili na tankim olovnim pločama koje su savijane u rolne ili svitke. Takav jedan svitak iz XIII veka, na crkvenoslovenskom jeziku, nađen u Rumuniji analiziran je u ovom radu. On je označen kao zaklinjanje od đavola. Sa sigurnošću se može reći da su ovakvi spisi nastajali kao prevodi iz izvornika čiji je jezik bio grčki. O tome svedoče paralelni tekstovi na grčkom, ponekad i struktura slovenskih prevoda podređena je broju grčkih slova iz izvornika. Veliki broj takvih tekstova skupio je i objavio A. I. Jacimirski, dok je A. I. Almazov na studiozan način osvetlio njihovu strukturu i poreklo. Kod Hrvata i Slovenaca literatura ovakvog tipa pisana je na latinskom jeziku, dok je na hrvatskom Primorju pisana i glagoljicom. Apokrifne molitve su ovde podeljene prema nameni i prema strukturi njihovog teksta. Po prvom principu izdvojene su sledeće grupe: 1) protiv bolesti; 2) protiv ujeda divljih životinja; 3) za zaštitu čoveka u njegovom javnom životu (protiv gneva vlasti, za povoljno rešenje sudskog spora): 4) za zaštitu čovekovog imetka (protiv štetočina, protiv lopova, za zaštitu od grada). Prema strukturi uočena su tri tipa ovakvih tekstova: a) molitva; 6) zaklinjanje; v) basma. U radu je posebno ukazano na drevni sadržaj koji ima zaklinjanje od zlog bića po imenu nežit, koje se po narodnim verovanjima uvlači u vidu crva u ljudsku glavu, a najradije grize ljudima zube. Prototip ovakvog zaklinjanja potiče još iz vremena Novovavilonskog carstva (kraj I milenijuma pre nove ere), i ono je, preko kultura starog sveta u različitim varijantama došlo i do Rima i Vizantije. Ovde su upoređene dve varijante tog drevnog zaklinjanja,jedna sa Akadskog jezika, a druga sa crkvenoslovenskog, srpske redakcije. Bez obzira na veliku vremensku udaljenost ova dva zaklinjanja međusobno pokazuju veliku podudarnost.
T2  - Balcanica
T1  - Apocryphal prayers and apotropaisms among southern Slavs
T1  - Апокрифне молитве и заклињања код јужних Словена
SP  - 151
EP  - 163
IS  - 28
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4424
ER  - 
@article{
author = "Раденковић, Љубинко",
year = "1997",
abstract = "Among the manuscripts written in the church-Slavonic language, there are ones with a magical purpose - to protect from the demons and other perils. The transcription and usage of these scripts was not approved by the official church authorities, who even denounced them on many occasions. Under the circumstances of a weak ecclesiastic power and insufficient theological education, however, many priests copied and used these kinds of scripts. They often included them into the ecclesiastic books for everyday usage, so called trebnici. Some of these manuscripts were adapted for travelers, written on a special paper or thin lead sheets, and then folded into rolls. It is positive that these scripts were the translations of the originals in the Greek language. The apocryphal prayers are here divided according to their purpose and the structure of the text. According to the first principle, the following groups are defined: 1) against illness; 2) against wild animals' bite; 3) for protection in public life (against the anger of authorities, for a preferable result in court trials); 4) for the protection of one's property (against pests, against thief's, against hail). According to their structure there are three types of these scripts: a) prayer; b) apotropaic formula zaklinjanje; c) incantation - basma. The paper especially deals with the ancient character of the apotropaic formula against the evil being called nežit who, according to the mythological picture, enters one's head in a form of a worm and is especially fond of biting people's teeth., Među rukopisima na crkvenoslovenskom jeziku ima i onih koji su imali magijsku namenu - da zaštite čoveka od demonske sile i drugih nevolja. Prepisivanje i namenu ovakvih spisa nije odobravala zvanična crkvena vlast, čak ih je u mnogim prilikama i osuđivala. Međutim, u uslovima slabe crkvene vlasti i nedovoljnog teološkog obrazovanja, mnogi sveštenici su ovakve rukopise umnožavali i primenjivali. Najčešće su ih unosili u crkvene knjige za svakodnevnu upotrebu - tzv. trebnike. Ponekad su sveštenici pravili posebne zbornike od nekanonskih molitava i magijskih tekstova, kao što je bio Zbornik popa Dragolja (XIII vek), ili popa Teodora (XV vek). Neki od tih rukopisa bili su prilagođeni za nošenje na put, pa su pisani na posebnom papiru ili na tankim olovnim pločama koje su savijane u rolne ili svitke. Takav jedan svitak iz XIII veka, na crkvenoslovenskom jeziku, nađen u Rumuniji analiziran je u ovom radu. On je označen kao zaklinjanje od đavola. Sa sigurnošću se može reći da su ovakvi spisi nastajali kao prevodi iz izvornika čiji je jezik bio grčki. O tome svedoče paralelni tekstovi na grčkom, ponekad i struktura slovenskih prevoda podređena je broju grčkih slova iz izvornika. Veliki broj takvih tekstova skupio je i objavio A. I. Jacimirski, dok je A. I. Almazov na studiozan način osvetlio njihovu strukturu i poreklo. Kod Hrvata i Slovenaca literatura ovakvog tipa pisana je na latinskom jeziku, dok je na hrvatskom Primorju pisana i glagoljicom. Apokrifne molitve su ovde podeljene prema nameni i prema strukturi njihovog teksta. Po prvom principu izdvojene su sledeće grupe: 1) protiv bolesti; 2) protiv ujeda divljih životinja; 3) za zaštitu čoveka u njegovom javnom životu (protiv gneva vlasti, za povoljno rešenje sudskog spora): 4) za zaštitu čovekovog imetka (protiv štetočina, protiv lopova, za zaštitu od grada). Prema strukturi uočena su tri tipa ovakvih tekstova: a) molitva; 6) zaklinjanje; v) basma. U radu je posebno ukazano na drevni sadržaj koji ima zaklinjanje od zlog bića po imenu nežit, koje se po narodnim verovanjima uvlači u vidu crva u ljudsku glavu, a najradije grize ljudima zube. Prototip ovakvog zaklinjanja potiče još iz vremena Novovavilonskog carstva (kraj I milenijuma pre nove ere), i ono je, preko kultura starog sveta u različitim varijantama došlo i do Rima i Vizantije. Ovde su upoređene dve varijante tog drevnog zaklinjanja,jedna sa Akadskog jezika, a druga sa crkvenoslovenskog, srpske redakcije. Bez obzira na veliku vremensku udaljenost ova dva zaklinjanja međusobno pokazuju veliku podudarnost.",
journal = "Balcanica",
title = "Apocryphal prayers and apotropaisms among southern Slavs, Апокрифне молитве и заклињања код јужних Словена",
pages = "151-163",
number = "28",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4424"
}
Раденковић, Љ.. (1997). Apocryphal prayers and apotropaisms among southern Slavs. in Balcanica(28), 151-163.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4424
Раденковић Љ. Apocryphal prayers and apotropaisms among southern Slavs. in Balcanica. 1997;(28):151-163.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4424 .
Раденковић, Љубинко, "Apocryphal prayers and apotropaisms among southern Slavs" in Balcanica, no. 28 (1997):151-163,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4424 .

Народна бајања код Јужних Словена

Раденковић, Љубинко

(Београд : Просвета, 1996)

TY  - BOOK
AU  - Раденковић, Љубинко
PY  - 1996
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10932
AB  - The subject of this book is to illuminate folk incantations among
South Slavs as an integral part of oral folk culture. One of the reasons
why the problem has not been investigated sufficiently is because of the
ban on disclosing the secrets of incantation to foreign persons. In addition
to this, the problem was often examined within the framework of
folk medicine or merely as oral creativity.
PB  - Београд : Просвета
PB  - Београд : Балканолошки институт САНУ
T1  - Народна бајања код Јужних Словена
T1  - South Slavic Folk Incantations
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10932
ER  - 
@book{
author = "Раденковић, Љубинко",
year = "1996",
abstract = "The subject of this book is to illuminate folk incantations among
South Slavs as an integral part of oral folk culture. One of the reasons
why the problem has not been investigated sufficiently is because of the
ban on disclosing the secrets of incantation to foreign persons. In addition
to this, the problem was often examined within the framework of
folk medicine or merely as oral creativity.",
publisher = "Београд : Просвета, Београд : Балканолошки институт САНУ",
title = "Народна бајања код Јужних Словена, South Slavic Folk Incantations",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10932"
}
Раденковић, Љ.. (1996). Народна бајања код Јужних Словена. 
Београд : Просвета..
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10932
Раденковић Љ. Народна бајања код Јужних Словена. 1996;.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10932 .
Раденковић, Љубинко, "Народна бајања код Јужних Словена" (1996),
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10932 .

Симболика света у народној магији Јужних Словена

Раденковић, Љубинко

(Београд : Балканолошки институт Српске академије наука и уметности, 1996)

TY  - BOOK
AU  - Раденковић, Љубинко
PY  - 1996
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/3997
PB  - Београд : Балканолошки институт Српске академије наука и уметности
T1  - Симболика света у народној магији Јужних Словена
T1  - Wоrld Symbоlics in Sоuthern Slavic Fоlk Sоrcery
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3997
ER  - 
@book{
author = "Раденковић, Љубинко",
year = "1996",
publisher = "Београд : Балканолошки институт Српске академије наука и уметности",
title = "Симболика света у народној магији Јужних Словена, Wоrld Symbоlics in Sоuthern Slavic Fоlk Sоrcery",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3997"
}
Раденковић, Љ.. (1996). Симболика света у народној магији Јужних Словена. 
Београд : Балканолошки институт Српске академије наука и уметности..
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3997
Раденковић Љ. Симболика света у народној магији Јужних Словена. 1996;.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3997 .
Раденковић, Љубинко, "Симболика света у народној магији Јужних Словена" (1996),
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3997 .

Народна бајања код Јужних Словена

Раденковић, Љубинко

(Београд : Балканолошки институт Српске академије наука и уметности, 1996)

TY  - BOOK
AU  - Раденковић, Љубинко
PY  - 1996
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/3969
PB  - Београд : Балканолошки институт Српске академије наука и уметности
T1  - Народна бајања код Јужних Словена
T1  - South Slavic Folk Incantations
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3969
ER  - 
@book{
author = "Раденковић, Љубинко",
year = "1996",
publisher = "Београд : Балканолошки институт Српске академије наука и уметности",
title = "Народна бајања код Јужних Словена, South Slavic Folk Incantations",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3969"
}
Раденковић, Љ.. (1996). Народна бајања код Јужних Словена. 
Београд : Балканолошки институт Српске академије наука и уметности..
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3969
Раденковић Љ. Народна бајања код Јужних Словена. 1996;.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3969 .
Раденковић, Љубинко, "Народна бајања код Јужних Словена" (1996),
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3969 .