Стијовић, Рада

Link to this page

Authority KeyName Variants
1a8fa962-7fe9-40bd-a145-8cb8084ece88
  • Стијовић, Рада (51)
  • Stijović, Rada (1)
Projects

Author's Bibliography

Шта је правилно Јòвановић или Јовáновић? О акценту презимена

Стијовић, Рада

(Нови Сад : Матица српска, 2020)

TY  - JOUR
AU  - Стијовић, Рада
PY  - 2020
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/11253
AB  - Изворни
акценат
многих
презимена
разликује
се од оног који
се чује
у
свакодневном
говору.
Понекад
је ово предмет
негодовања
носилаца
тих
презимена,
некад
критике
појединих
лингвиста.
На примеру
два типа
презимена,
најчешћих
код нас, размотрићемо
овај
проблем
и рећи
како
долази
до тих промена
и како
би се оне могле
сагледати
са становишта
норме.
Први
тип су презимена
са завршетком
-овић/-евић:
Јовановић,
Милановић,
а други,
презимена
образована
од именица
на -ија
(обично
личних
имена
или назива
занимања):
Јеремић<
Јеремија,
Терзић<
терзија
и др.
PB  - Нови Сад : Матица српска
T2  - Језик данас
T1  - Шта је правилно Јòвановић или Јовáновић? О акценту презимена
SP  - 1
EP  - 9
VL  - 16
IS  - 16
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11253
ER  - 
@article{
author = "Стијовић, Рада",
year = "2020",
abstract = "Изворни
акценат
многих
презимена
разликује
се од оног који
се чује
у
свакодневном
говору.
Понекад
је ово предмет
негодовања
носилаца
тих
презимена,
некад
критике
појединих
лингвиста.
На примеру
два типа
презимена,
најчешћих
код нас, размотрићемо
овај
проблем
и рећи
како
долази
до тих промена
и како
би се оне могле
сагледати
са становишта
норме.
Први
тип су презимена
са завршетком
-овић/-евић:
Јовановић,
Милановић,
а други,
презимена
образована
од именица
на -ија
(обично
личних
имена
или назива
занимања):
Јеремић<
Јеремија,
Терзић<
терзија
и др.",
publisher = "Нови Сад : Матица српска",
journal = "Језик данас",
title = "Шта је правилно Јòвановић или Јовáновић? О акценту презимена",
pages = "1-9",
volume = "16",
number = "16",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11253"
}
Стијовић, Р.. (2020). Шта је правилно Јòвановић или Јовáновић? О акценту презимена. in Језик данас
Нови Сад : Матица српска., 16(16), 1-9.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11253
Стијовић Р. Шта је правилно Јòвановић или Јовáновић? О акценту презимена. in Језик данас. 2020;16(16):1-9.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11253 .
Стијовић, Рада, "Шта је правилно Јòвановић или Јовáновић? О акценту презимена" in Језик данас, 16, no. 16 (2020):1-9,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11253 .

Речник српскохрватског књижевног и народног језика. Књ. 20, Петогодан – погдегод : [представљање књиге на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 23. октобар 2018. године]

Костић, Владимир С.; Тешић, Милосав; Ристић, Стана; Стијовић, Рада; Вуксановић, Миро

(Београд : Српска академија наука и уметности, 2019)

TY  - GEN
AU  - Костић, Владимир С.
AU  - Тешић, Милосав
AU  - Ристић, Стана
AU  - Стијовић, Рада
AU  - Вуксановић, Миро
PY  - 2019
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/11244
AB  - Речник српскохрватског књижевног и народног језика. Књ. 20, 
Петогодан – погдегод / [уредници Даринка Гортан Премк ... и др.]. – Београд : САНУ : Институт за српски језик САНУ, 2017.
Поздравнa реч: академик Владимир С. Костић, председник САНУ.
Говорили: академик Милосав Тешић, др Стана Ристић, др Рада Стијовић.
У Београду, уторак 23. октобар у 13 часова.
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
T2  - Трибина Библиотеке САНУ
T1  - Речник српскохрватског књижевног и народног језика. Књ. 20,  Петогодан – погдегод : [представљање књиге на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 23. октобар 2018. године]
SP  - 201
EP  - 216
VL  - 7
IS  - 7
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11244
ER  - 
@misc{
author = "Костић, Владимир С. and Тешић, Милосав and Ристић, Стана and Стијовић, Рада and Вуксановић, Миро",
year = "2019",
abstract = "Речник српскохрватског књижевног и народног језика. Књ. 20, 
Петогодан – погдегод / [уредници Даринка Гортан Премк ... и др.]. – Београд : САНУ : Институт за српски језик САНУ, 2017.
Поздравнa реч: академик Владимир С. Костић, председник САНУ.
Говорили: академик Милосав Тешић, др Стана Ристић, др Рада Стијовић.
У Београду, уторак 23. октобар у 13 часова.",
publisher = "Београд : Српска академија наука и уметности",
journal = "Трибина Библиотеке САНУ",
title = "Речник српскохрватског књижевног и народног језика. Књ. 20,  Петогодан – погдегод : [представљање књиге на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 23. октобар 2018. године]",
pages = "201-216",
volume = "7",
number = "7",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11244"
}
Костић, В. С., Тешић, М., Ристић, С., Стијовић, Р.,& Вуксановић, М.. (2019). Речник српскохрватског књижевног и народног језика. Књ. 20,  Петогодан – погдегод : [представљање књиге на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 23. октобар 2018. године]. in Трибина Библиотеке САНУ
Београд : Српска академија наука и уметности., 7(7), 201-216.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11244
Костић ВС, Тешић М, Ристић С, Стијовић Р, Вуксановић М. Речник српскохрватског књижевног и народног језика. Књ. 20,  Петогодан – погдегод : [представљање књиге на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 23. октобар 2018. године]. in Трибина Библиотеке САНУ. 2019;7(7):201-216.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11244 .
Костић, Владимир С., Тешић, Милосав, Ристић, Стана, Стијовић, Рада, Вуксановић, Миро, "Речник српскохрватског књижевног и народног језика. Књ. 20,  Петогодан – погдегод : [представљање књиге на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 23. октобар 2018. године]" in Трибина Библиотеке САНУ, 7, no. 7 (2019):201-216,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11244 .

Речник језика Бранка Ћопића

Стијовић, Рада

(Бања Лука : Академија наука и уметности Републике српске, 2019)

TY  - JOUR
AU  - Стијовић, Рада
PY  - 2019
UR  - http://dais.sanu.ac.rs/123456789/6899
AB  - У раду се указује на значај и потребу израде речника
језика Бранка Ћопића – писца доброг стила, одличног језика и богате и
разноврсне лексике, као и представника писаца са запада српске језичке
територије, чија лексика не сме да буде занемарена при формирању српског језичког корпуса.
AB  - The needs to build a dictionary of the language of Branko Copic are multiple. First, his lexical and idiomatic extraordinary language, his rich and diverse
lexicon need to be represented in sentences of the Serbian literary language; little
known lexicon of his homeland also needs enrich the lexical treasury of the literary
language.

The lexical corpus of the Serbian language must include all Serbian territories — from the far west to the far east. The language of Branko Copic is an extraordinary treasury from which the corpus will be filled from the west regions.

Language, and especially the lexicon of Branko Copic are insufficiently studied. Many words in literature, and in sentences, are qualified as his individual creation, as coins or as rare, non-spread words. However, documents show that they
exist in Copic’s place of birth or that they are used (that they were used by) other
writers too.

Before the approaching of the production of the dictionary of the language of
B. Copic, his conception needs to be produced. Certainly a dictionary of a complete
lexical fund and complete excerption is the best solution. According to the opinion of the author of the paper the lexicon needs to be observed in relation to the literary
linguistic norm and along with terms give a lot of grammatical data.

First, an electronic version of the dictionary should be made.
PB  - Бања Лука : Академија наука и уметности Републике српске
T2  - Српски језик и српско писмо данас
T1  - Речник језика Бранка Ћопића
T1  - The Dictionary of The Language of Branko Copic
SP  - 215
EP  - 221
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6899
ER  - 
@article{
author = "Стијовић, Рада",
year = "2019",
abstract = "У раду се указује на значај и потребу израде речника
језика Бранка Ћопића – писца доброг стила, одличног језика и богате и
разноврсне лексике, као и представника писаца са запада српске језичке
територије, чија лексика не сме да буде занемарена при формирању српског језичког корпуса., The needs to build a dictionary of the language of Branko Copic are multiple. First, his lexical and idiomatic extraordinary language, his rich and diverse
lexicon need to be represented in sentences of the Serbian literary language; little
known lexicon of his homeland also needs enrich the lexical treasury of the literary
language.

The lexical corpus of the Serbian language must include all Serbian territories — from the far west to the far east. The language of Branko Copic is an extraordinary treasury from which the corpus will be filled from the west regions.

Language, and especially the lexicon of Branko Copic are insufficiently studied. Many words in literature, and in sentences, are qualified as his individual creation, as coins or as rare, non-spread words. However, documents show that they
exist in Copic’s place of birth or that they are used (that they were used by) other
writers too.

Before the approaching of the production of the dictionary of the language of
B. Copic, his conception needs to be produced. Certainly a dictionary of a complete
lexical fund and complete excerption is the best solution. According to the opinion of the author of the paper the lexicon needs to be observed in relation to the literary
linguistic norm and along with terms give a lot of grammatical data.

First, an electronic version of the dictionary should be made.",
publisher = "Бања Лука : Академија наука и уметности Републике српске",
journal = "Српски језик и српско писмо данас",
title = "Речник језика Бранка Ћопића, The Dictionary of The Language of Branko Copic",
pages = "215-221",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6899"
}
Стијовић, Р.. (2019). Речник језика Бранка Ћопића. in Српски језик и српско писмо данас
Бања Лука : Академија наука и уметности Републике српске., 215-221.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6899
Стијовић Р. Речник језика Бранка Ћопића. in Српски језик и српско писмо данас. 2019;:215-221.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6899 .
Стијовић, Рада, "Речник језика Бранка Ћопића" in Српски језик и српско писмо данас (2019):215-221,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6899 .

Надахњује и оживљује или надахњива и оживљава

Стијовић, Рада

(Нови Сад : Матица српска, 2019)

TY  - JOUR
AU  - Стијовић, Рада
PY  - 2019
UR  - http://dais.sanu.ac.rs/123456789/7272
PB  - Нови Сад : Матица српска
T2  - Језик данас
T1  - Надахњује и оживљује или надахњива и оживљава
SP  - 1
EP  - 3
VL  - 14
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7272
ER  - 
@article{
author = "Стијовић, Рада",
year = "2019",
publisher = "Нови Сад : Матица српска",
journal = "Језик данас",
title = "Надахњује и оживљује или надахњива и оживљава",
pages = "1-3",
volume = "14",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7272"
}
Стијовић, Р.. (2019). Надахњује и оживљује или надахњива и оживљава. in Језик данас
Нови Сад : Матица српска., 14, 1-3.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7272
Стијовић Р. Надахњује и оживљује или надахњива и оживљава. in Језик данас. 2019;14:1-3.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7272 .
Стијовић, Рада, "Надахњује и оживљује или надахњива и оживљава" in Језик данас, 14 (2019):1-3,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7272 .

Шта су сталне груди?

Стијовић, Рада

(Нови Сад : Матица српска, 2019)

TY  - JOUR
AU  - Стијовић, Рада
PY  - 2019
UR  - http://dais.sanu.ac.rs/123456789/7281
PB  - Нови Сад : Матица српска
T2  - Језик данас
T1  - Шта су сталне груди?
SP  - 36
EP  - 37
VL  - 13
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7281
ER  - 
@article{
author = "Стијовић, Рада",
year = "2019",
publisher = "Нови Сад : Матица српска",
journal = "Језик данас",
title = "Шта су сталне груди?",
pages = "36-37",
volume = "13",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7281"
}
Стијовић, Р.. (2019). Шта су сталне груди?. in Језик данас
Нови Сад : Матица српска., 13, 36-37.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7281
Стијовић Р. Шта су сталне груди?. in Језик данас. 2019;13:36-37.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7281 .
Стијовић, Рада, "Шта су сталне груди?" in Језик данас, 13 (2019):36-37,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7281 .

Дијалекатски речници

Стијовић, Рада

(Београд : Савез славистичких друштава Србије, 2018)

TY  - CHAP
AU  - Стијовић, Рада
PY  - 2018
UR  - http://dais.sanu.ac.rs/123456789/4928
PB  - Београд : Савез славистичких друштава Србије
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
T2  - Српска лексикографија од Вука до данас : каталог изложбе
T1  - Дијалекатски речници
T1  - Диалектные словари
SP  - 171
EP  - 185
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4928
ER  - 
@inbook{
author = "Стијовић, Рада",
year = "2018",
publisher = "Београд : Савез славистичких друштава Србије, Београд : Српска академија наука и уметности",
journal = "Српска лексикографија од Вука до данас : каталог изложбе",
booktitle = "Дијалекатски речници, Диалектные словари",
pages = "171-185",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4928"
}
Стијовић, Р.. (2018). Дијалекатски речници. in Српска лексикографија од Вука до данас : каталог изложбе
Београд : Савез славистичких друштава Србије., 171-185.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4928
Стијовић Р. Дијалекатски речници. in Српска лексикографија од Вука до данас : каталог изложбе. 2018;:171-185.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4928 .
Стијовић, Рада, "Дијалекатски речници" in Српска лексикографија од Вука до данас : каталог изложбе (2018):171-185,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4928 .

The Dictionary of the Serbian Academy: from the Text to the Lexical Database

Stanković, Ranka; Stijović, Rada; Vitas, Duško; Krstev, Cvetana; Sabo, Olga

(Ljubljana : Ljubljana University Press, Faculty of Arts, 2018)

TY  - JOUR
AU  - Stanković, Ranka
AU  - Stijović, Rada
AU  - Vitas, Duško
AU  - Krstev, Cvetana
AU  - Sabo, Olga
PY  - 2018
UR  - http://dais.sanu.ac.rs/123456789/4927
AB  - In this paper we discuss the project of digitization of the Dictionary of the Serbo-Croatian Standard and Vernacular
Language. Scanning and character recognition were a particular challenge, since various non-standard
character set encoding was used in the course of the almost 60-year long production of the dictionary. The first
aim of the project was to formalize the micro-structure of the dictionary articles in order to parse the digitized
text of and transform it into structured data stored in relational lexical database. This approach is compatible
with several standard structured forms and ontologies (TEI, LMF, Ontolex, LexInfo). A lexical database model
was designed in compliance with these structured forms, following mostly the lemon model. Mapping of
the lexical entry markers to LexInfo and TEI enabled export of the lexical data to the mentioned formats. A
software solution for the dictionary text analysis, parsing and lexical database population was developed and
tested on the first and the last published volumes of the dictionary (which contain 27,141 articles in total). An
evaluation of the results shows that the developed model and software solution can be successfully used for
the other volumes as well.
PB  - Ljubljana : Ljubljana University Press, Faculty of Arts
T2  - Proceedings of the XVIII EURALEX International Congress: Lexicography in Global Contexts
T1  - The Dictionary of the Serbian Academy: from the Text to the Lexical Database
SP  - 941
EP  - 949
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4927
ER  - 
@article{
author = "Stanković, Ranka and Stijović, Rada and Vitas, Duško and Krstev, Cvetana and Sabo, Olga",
year = "2018",
abstract = "In this paper we discuss the project of digitization of the Dictionary of the Serbo-Croatian Standard and Vernacular
Language. Scanning and character recognition were a particular challenge, since various non-standard
character set encoding was used in the course of the almost 60-year long production of the dictionary. The first
aim of the project was to formalize the micro-structure of the dictionary articles in order to parse the digitized
text of and transform it into structured data stored in relational lexical database. This approach is compatible
with several standard structured forms and ontologies (TEI, LMF, Ontolex, LexInfo). A lexical database model
was designed in compliance with these structured forms, following mostly the lemon model. Mapping of
the lexical entry markers to LexInfo and TEI enabled export of the lexical data to the mentioned formats. A
software solution for the dictionary text analysis, parsing and lexical database population was developed and
tested on the first and the last published volumes of the dictionary (which contain 27,141 articles in total). An
evaluation of the results shows that the developed model and software solution can be successfully used for
the other volumes as well.",
publisher = "Ljubljana : Ljubljana University Press, Faculty of Arts",
journal = "Proceedings of the XVIII EURALEX International Congress: Lexicography in Global Contexts",
title = "The Dictionary of the Serbian Academy: from the Text to the Lexical Database",
pages = "941-949",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4927"
}
Stanković, R., Stijović, R., Vitas, D., Krstev, C.,& Sabo, O.. (2018). The Dictionary of the Serbian Academy: from the Text to the Lexical Database. in Proceedings of the XVIII EURALEX International Congress: Lexicography in Global Contexts
Ljubljana : Ljubljana University Press, Faculty of Arts., 941-949.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4927
Stanković R, Stijović R, Vitas D, Krstev C, Sabo O. The Dictionary of the Serbian Academy: from the Text to the Lexical Database. in Proceedings of the XVIII EURALEX International Congress: Lexicography in Global Contexts. 2018;:941-949.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4927 .
Stanković, Ranka, Stijović, Rada, Vitas, Duško, Krstev, Cvetana, Sabo, Olga, "The Dictionary of the Serbian Academy: from the Text to the Lexical Database" in Proceedings of the XVIII EURALEX International Congress: Lexicography in Global Contexts (2018):941-949,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4927 .

Чија је госпођица? (о посесивном генитиву)

Стијовић, Рада

(Нови Сад : Матица српска, 2018)

TY  - JOUR
AU  - Стијовић, Рада
PY  - 2018
UR  - http://dais.sanu.ac.rs/123456789/4926
PB  - Нови Сад : Матица српска
T2  - Језик данас
T1  - Чија је госпођица? (о посесивном генитиву)
SP  - 1
EP  - 3
VL  - 14
IS  - 11
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4926
ER  - 
@article{
author = "Стијовић, Рада",
year = "2018",
publisher = "Нови Сад : Матица српска",
journal = "Језик данас",
title = "Чија је госпођица? (о посесивном генитиву)",
pages = "1-3",
volume = "14",
number = "11",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4926"
}
Стијовић, Р.. (2018). Чија је госпођица? (о посесивном генитиву). in Језик данас
Нови Сад : Матица српска., 14(11), 1-3.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4926
Стијовић Р. Чија је госпођица? (о посесивном генитиву). in Језик данас. 2018;14(11):1-3.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4926 .
Стијовић, Рада, "Чија је госпођица? (о посесивном генитиву)" in Језик данас, 14, no. 11 (2018):1-3,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4926 .

Грађа за Речник САНУ – благо које треба сачувати (о дигитализацији листића)

Стијовић, Рада

(Београд : Институт за српски језик САНУ, 2017)

TY  - JOUR
AU  - Стијовић, Рада
PY  - 2017
UR  - http://dais.sanu.ac.rs/123456789/4925
AB  - Грађа за Речник САНУ прикупљана је више од 120 година, садржи преко 5.000 извора и око 300 збирки речи из народних говора. Забележена је, у највећој мери, на око 6.000.000 листића. Дигитализација грађе и њена организација у дигитални репозиторијум омогућиће да се ови у највећем броју врло трошни листићи сачувају, да се учине подесним за аутоматизацију рада на Речнику, што води знатном убрзању његове израде, као и да се грађа записана на њима учини доступном научној, стручној и широј културној јавности.
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
T2  - Наш језик
T1  - Грађа за Речник САНУ – благо које треба сачувати (о дигитализацији листића)
SP  - 201
EP  - 207
VL  - 48
IS  - 3-4
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4925
ER  - 
@article{
author = "Стијовић, Рада",
year = "2017",
abstract = "Грађа за Речник САНУ прикупљана је више од 120 година, садржи преко 5.000 извора и око 300 збирки речи из народних говора. Забележена је, у највећој мери, на око 6.000.000 листића. Дигитализација грађе и њена организација у дигитални репозиторијум омогућиће да се ови у највећем броју врло трошни листићи сачувају, да се учине подесним за аутоматизацију рада на Речнику, што води знатном убрзању његове израде, као и да се грађа записана на њима учини доступном научној, стручној и широј културној јавности.",
publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ",
journal = "Наш језик",
title = "Грађа за Речник САНУ – благо које треба сачувати (о дигитализацији листића)",
pages = "201-207",
volume = "48",
number = "3-4",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4925"
}
Стијовић, Р.. (2017). Грађа за Речник САНУ – благо које треба сачувати (о дигитализацији листића). in Наш језик
Београд : Институт за српски језик САНУ., 48(3-4), 201-207.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4925
Стијовић Р. Грађа за Речник САНУ – благо које треба сачувати (о дигитализацији листића). in Наш језик. 2017;48(3-4):201-207.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4925 .
Стијовић, Рада, "Грађа за Речник САНУ – благо које треба сачувати (о дигитализацији листића)" in Наш језик, 48, no. 3-4 (2017):201-207,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4925 .

Речник САНУ као база терминолошких речника : на примеру речника кулинарства

Стијовић, Рада; Станковић, Ранка; Сабо, Олга

(Београд : Српска академија наука и уметности, 2017)

TY  - CHAP
AU  - Стијовић, Рада
AU  - Станковић, Ранка
AU  - Сабо, Олга
PY  - 2017
UR  - http://dais.sanu.ac.rs/123456789/1937
AB  - Циљ овога рада јесте да покаже како богата и разноврсна лексичка грађа Речника САНУ може послужити за израду разноврсних терминолошких речника (овде на примеру речника кулинарства) и како се процесом дигитализације Речник може обогатити, осавременити и како се рад на њему може убрзати.
AB  - This paper discusses the possibility of creating culinary vocabulary based on the culinary lexis
contained in the SASA Dictionary of Serbo-Croatian Literary and National Language, which is
built as a thesaurus.
To obtain the relevant data, it was necessary to find a method of extracting this lexicon, given
that unlike most other areas of terminology, it is not systematically labelled with appropriate
qualifiers.
As a starting point, we used a digitized version of Chef Katarina Popovic Mid.ine fs Big Serbian Cookbook (processed using the Unitex tool and morphological dictionaries for the Serbian language in DELA format). After this we applied the Leximir tool to extract a list of the lemma frequencies in the cookbook, which were then filtered and classified by applying semantic markers. The obtained list was compared to the list of the lexical entries in the SASA dictionary; the extracted entries from the dictionary that have no information about the culinary domain should be amended, and words that do not exist in the dictionary should be entered.
In this research syntactic graphs are also used for the extraction of multiword lexical units which are allocated to the frequency of terms that are significantly more frequent in a culinary text than in the corpus of contemporary Serbian language.
Using this approach, we were able to identify an extremely rich collection of terms for the culinary lexicon contained in the SASA Dictionary and to show how during the digitization process traditional vocabulary becomes a base for terminology dictionaries that allows different uses. In addition, the process of the digitalization and modernization of work on the SASA Dictionary ensures its enrichment with new, modern lexica and new examples, and thus accelerates work on the SASA Dictionary.
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
T2  - Словенска терминологија данас
T1  - Речник САНУ као база терминолошких речника : на примеру речника кулинарства
T1  - The Sasa Dictionary As A Base For Terminological Dictionaries (On The Example Of Culinary Vocabulary)
SP  - 109
EP  - 123
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_1937
ER  - 
@inbook{
author = "Стијовић, Рада and Станковић, Ранка and Сабо, Олга",
year = "2017",
abstract = "Циљ овога рада јесте да покаже како богата и разноврсна лексичка грађа Речника САНУ може послужити за израду разноврсних терминолошких речника (овде на примеру речника кулинарства) и како се процесом дигитализације Речник може обогатити, осавременити и како се рад на њему може убрзати., This paper discusses the possibility of creating culinary vocabulary based on the culinary lexis
contained in the SASA Dictionary of Serbo-Croatian Literary and National Language, which is
built as a thesaurus.
To obtain the relevant data, it was necessary to find a method of extracting this lexicon, given
that unlike most other areas of terminology, it is not systematically labelled with appropriate
qualifiers.
As a starting point, we used a digitized version of Chef Katarina Popovic Mid.ine fs Big Serbian Cookbook (processed using the Unitex tool and morphological dictionaries for the Serbian language in DELA format). After this we applied the Leximir tool to extract a list of the lemma frequencies in the cookbook, which were then filtered and classified by applying semantic markers. The obtained list was compared to the list of the lexical entries in the SASA dictionary; the extracted entries from the dictionary that have no information about the culinary domain should be amended, and words that do not exist in the dictionary should be entered.
In this research syntactic graphs are also used for the extraction of multiword lexical units which are allocated to the frequency of terms that are significantly more frequent in a culinary text than in the corpus of contemporary Serbian language.
Using this approach, we were able to identify an extremely rich collection of terms for the culinary lexicon contained in the SASA Dictionary and to show how during the digitization process traditional vocabulary becomes a base for terminology dictionaries that allows different uses. In addition, the process of the digitalization and modernization of work on the SASA Dictionary ensures its enrichment with new, modern lexica and new examples, and thus accelerates work on the SASA Dictionary.",
publisher = "Београд : Српска академија наука и уметности, Београд : Институт за српски језик САНУ",
journal = "Словенска терминологија данас",
booktitle = "Речник САНУ као база терминолошких речника : на примеру речника кулинарства, The Sasa Dictionary As A Base For Terminological Dictionaries (On The Example Of Culinary Vocabulary)",
pages = "109-123",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_1937"
}
Стијовић, Р., Станковић, Р.,& Сабо, О.. (2017). Речник САНУ као база терминолошких речника : на примеру речника кулинарства. in Словенска терминологија данас
Београд : Српска академија наука и уметности., 109-123.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_1937
Стијовић Р, Станковић Р, Сабо О. Речник САНУ као база терминолошких речника : на примеру речника кулинарства. in Словенска терминологија данас. 2017;:109-123.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_1937 .
Стијовић, Рада, Станковић, Ранка, Сабо, Олга, "Речник САНУ као база терминолошких речника : на примеру речника кулинарства" in Словенска терминологија данас (2017):109-123,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_1937 .

Дигитално издање Речника САНУ: формални опис микроструктуре Речника САНУ

Стијовић, Рада; Станковић, Ранка М.

(Београд : Филолошки факултет, 2017)

TY  - JOUR
AU  - Стијовић, Рада
AU  - Станковић, Ранка М.
PY  - 2017
UR  - http://dais.sanu.ac.rs/123456789/1922
AB  - У Упутству намењеном обрађивачима који раде на изради Речника српскохрватског књижевног и народног језика дате су детаљне и прецизне смернице које описују микроструктуру речничког чланка, укључујући и разрешење могућих недоумица. Упутство је намењено састављању штампане верзије Речника па се поједине смернице односе на графичко обликовање одреднице (употреба одређеног типа слова и сл.). У припреми дигиталног издања Речника, микроструктура речничког чланка мора се описати на начин који ће омогућити различита претраживања текста Речника (изван уобичајеног редоследа одређеног азбучним поретком одредница). У том светлу у раду се описује начин разлагања речничког чланка у дигиталном облику на поља обележена XML-етикетама, а сагласно међународним стандардима (LMF, TEI). Микроструктура чланка описана на овај начин не зависи више од могуће графичке презентације, а омогућава вишеслојну претрагу текста Речника.
PB  - Београд : Филолошки факултет
T2  - Научни састанак слависта у Вукове дане
T1  - Дигитално издање Речника САНУ: формални  опис микроструктуре Речника САНУ
VL  - 47
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_1922
ER  - 
@article{
author = "Стијовић, Рада and Станковић, Ранка М.",
year = "2017",
abstract = "У Упутству намењеном обрађивачима који раде на изради Речника српскохрватског књижевног и народног језика дате су детаљне и прецизне смернице које описују микроструктуру речничког чланка, укључујући и разрешење могућих недоумица. Упутство је намењено састављању штампане верзије Речника па се поједине смернице односе на графичко обликовање одреднице (употреба одређеног типа слова и сл.). У припреми дигиталног издања Речника, микроструктура речничког чланка мора се описати на начин који ће омогућити различита претраживања текста Речника (изван уобичајеног редоследа одређеног азбучним поретком одредница). У том светлу у раду се описује начин разлагања речничког чланка у дигиталном облику на поља обележена XML-етикетама, а сагласно међународним стандардима (LMF, TEI). Микроструктура чланка описана на овај начин не зависи више од могуће графичке презентације, а омогућава вишеслојну претрагу текста Речника.",
publisher = "Београд : Филолошки факултет",
journal = "Научни састанак слависта у Вукове дане",
title = "Дигитално издање Речника САНУ: формални  опис микроструктуре Речника САНУ",
volume = "47",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_1922"
}
Стијовић, Р.,& Станковић, Р. М.. (2017). Дигитално издање Речника САНУ: формални  опис микроструктуре Речника САНУ. in Научни састанак слависта у Вукове дане
Београд : Филолошки факултет., 47.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_1922
Стијовић Р, Станковић РМ. Дигитално издање Речника САНУ: формални  опис микроструктуре Речника САНУ. in Научни састанак слависта у Вукове дане. 2017;47.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_1922 .
Стијовић, Рада, Станковић, Ранка М., "Дигитално издање Речника САНУ: формални  опис микроструктуре Речника САНУ" in Научни састанак слависта у Вукове дане, 47 (2017),
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_1922 .

Дијалекатско и покрајинско у прозним делима Бранка Ћопића

Стијовић, Рада

(Бања Лука : Академија наука и умјетности Републике Српске, 2016)

TY  - CHAP
AU  - Стијовић, Рада
PY  - 2016
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10206
AB  - Задатак овога рада јесте да утврди које се дијалекатске говорне особине и која покрајинска лексика могу уочити у Ћопићевим прозним делима и покаже у коликој мери су оне осликале дијалекат Ћопићевог родног краја, а у коликој обогатиле српски књижевни језик.
AB  - Dialect spoken in Podgrmeč, and majority of Copić’s heroes are from that
area, is part of the Eastern Herzegovinian dialect, which is at the foundation of the
Serbian literary language, but in some parts it differs from it. This article gives an
overview of dialectic traits of the language spoken by Copic’s heroes. It was established that the storyteller in Copic’s works always uses literary language, also that
the children novels are completely written in literary language, with rare dialectic
aspects that are found in conversational style of the literary language. Copic’s
works are getting their local colour from a very rich and versatile country vocabulary, which deserves to be presented in a form of a special dictionary. Also Copic’s
overwhelming vocabulary needs to find its place m a separate lexicographic issue.
PB  - Бања Лука : Академија наука и умјетности Републике Српске
T2  - Ћопићево стољеће : зборник радова поводом стогодишњице рођења
T1  - Дијалекатско и покрајинско у прозним делима Бранка Ћопића
SP  - 361
EP  - 370
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10206
ER  - 
@inbook{
author = "Стијовић, Рада",
year = "2016",
abstract = "Задатак овога рада јесте да утврди које се дијалекатске говорне особине и која покрајинска лексика могу уочити у Ћопићевим прозним делима и покаже у коликој мери су оне осликале дијалекат Ћопићевог родног краја, а у коликој обогатиле српски књижевни језик., Dialect spoken in Podgrmeč, and majority of Copić’s heroes are from that
area, is part of the Eastern Herzegovinian dialect, which is at the foundation of the
Serbian literary language, but in some parts it differs from it. This article gives an
overview of dialectic traits of the language spoken by Copic’s heroes. It was established that the storyteller in Copic’s works always uses literary language, also that
the children novels are completely written in literary language, with rare dialectic
aspects that are found in conversational style of the literary language. Copic’s
works are getting their local colour from a very rich and versatile country vocabulary, which deserves to be presented in a form of a special dictionary. Also Copic’s
overwhelming vocabulary needs to find its place m a separate lexicographic issue.",
publisher = "Бања Лука : Академија наука и умјетности Републике Српске",
journal = "Ћопићево стољеће : зборник радова поводом стогодишњице рођења",
booktitle = "Дијалекатско и покрајинско у прозним делима Бранка Ћопића",
pages = "361-370",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10206"
}
Стијовић, Р.. (2016). Дијалекатско и покрајинско у прозним делима Бранка Ћопића. in Ћопићево стољеће : зборник радова поводом стогодишњице рођења
Бања Лука : Академија наука и умјетности Републике Српске., 361-370.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10206
Стијовић Р. Дијалекатско и покрајинско у прозним делима Бранка Ћопића. in Ћопићево стољеће : зборник радова поводом стогодишњице рођења. 2016;:361-370.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10206 .
Стијовић, Рада, "Дијалекатско и покрајинско у прозним делима Бранка Ћопића" in Ћопићево стољеће : зборник радова поводом стогодишњице рођења (2016):361-370,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10206 .

Књижевнојезичка норма и медији : од планирања до решавања најактуелнијих питања

Стијовић, Рада

(Београд : Институт за српски језик САНУ, 2016)

TY  - JOUR
AU  - Стијовић, Рада
PY  - 2016
UR  - http://dais.sanu.ac.rs/123456789/1934
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
T2  - Зборник Института за српски језик САНУ : Српски језик и актуелна питања језичког планирања
T1  - Књижевнојезичка норма и медији : од планирања до решавања најактуелнијих питања
SP  - 131
EP  - 136
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_1934
ER  - 
@article{
author = "Стијовић, Рада",
year = "2016",
publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ",
journal = "Зборник Института за српски језик САНУ : Српски језик и актуелна питања језичког планирања",
title = "Књижевнојезичка норма и медији : од планирања до решавања најактуелнијих питања",
pages = "131-136",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_1934"
}
Стијовић, Р.. (2016). Књижевнојезичка норма и медији : од планирања до решавања најактуелнијих питања. in Зборник Института за српски језик САНУ : Српски језик и актуелна питања језичког планирања
Београд : Институт за српски језик САНУ., 131-136.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_1934
Стијовић Р. Књижевнојезичка норма и медији : од планирања до решавања најактуелнијих питања. in Зборник Института за српски језик САНУ : Српски језик и актуелна питања језичког планирања. 2016;:131-136.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_1934 .
Стијовић, Рада, "Књижевнојезичка норма и медији : од планирања до решавања најактуелнијих питања" in Зборник Института за српски језик САНУ : Српски језик и актуелна питања језичког планирања (2016):131-136,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_1934 .

Косовско-метохијски зборник 5 : [представљање књиге на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 18. новембар 2014. године]

Суботић, Гојко; Реметић, Слободан; Војводић, Михаило; Стијовић, Рада; Вуксановић, Миро

(Београд : Српска академија наука и уметности, 2015)

TY  - GEN
AU  - Суботић, Гојко
AU  - Реметић, Слободан
AU  - Војводић, Михаило
AU  - Стијовић, Рада
AU  - Вуксановић, Миро
PY  - 2015
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10763
AB  - Косовско-метохијски зборник. 5 / уредник Михаило Војводић. – Београд : Српска академија наука и уметности, 2013.
Говорили: академик Гојко Суботић, академик АНУРС Слободан Реметић, дописни члан Михаило Војводић, др Рада Стијовић, секретар Уредништва. У Београду, уторак 18. новембар 2014. у 13 часова.
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
T2  - Трибина Библиотеке САНУ
T1  - Косовско-метохијски зборник 5 : [представљање књиге на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 18. новембар 2014. године]
SP  - 167
EP  - 184
VL  - 3
IS  - 3
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10763
ER  - 
@misc{
author = "Суботић, Гојко and Реметић, Слободан and Војводић, Михаило and Стијовић, Рада and Вуксановић, Миро",
year = "2015",
abstract = "Косовско-метохијски зборник. 5 / уредник Михаило Војводић. – Београд : Српска академија наука и уметности, 2013.
Говорили: академик Гојко Суботић, академик АНУРС Слободан Реметић, дописни члан Михаило Војводић, др Рада Стијовић, секретар Уредништва. У Београду, уторак 18. новембар 2014. у 13 часова.",
publisher = "Београд : Српска академија наука и уметности",
journal = "Трибина Библиотеке САНУ",
title = "Косовско-метохијски зборник 5 : [представљање књиге на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 18. новембар 2014. године]",
pages = "167-184",
volume = "3",
number = "3",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10763"
}
Суботић, Г., Реметић, С., Војводић, М., Стијовић, Р.,& Вуксановић, М.. (2015). Косовско-метохијски зборник 5 : [представљање књиге на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 18. новембар 2014. године]. in Трибина Библиотеке САНУ
Београд : Српска академија наука и уметности., 3(3), 167-184.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10763
Суботић Г, Реметић С, Војводић М, Стијовић Р, Вуксановић М. Косовско-метохијски зборник 5 : [представљање књиге на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 18. новембар 2014. године]. in Трибина Библиотеке САНУ. 2015;3(3):167-184.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10763 .
Суботић, Гојко, Реметић, Слободан, Војводић, Михаило, Стијовић, Рада, Вуксановић, Миро, "Косовско-метохијски зборник 5 : [представљање књиге на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 18. новембар 2014. године]" in Трибина Библиотеке САНУ, 3, no. 3 (2015):167-184,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10763 .

Павле Ивић као историчар језика

Стијовић, Рада

(Деспотовац : Народна библиотека "Ресавска школа", 2015)

TY  - JOUR
AU  - Стијовић, Рада
PY  - 2015
UR  - http://dais.sanu.ac.rs/123456789/1919
AB  - Научни опус Павла Ивића импозантан је и разноврстан. Он обухвата више језичких области и дисциплина, али централно место заузимају дијалектологија и историја српског језика. Задатак овога рада јесте да представи онај део стваралаштва Павла Ивића који се односи на историју језика.
PB  - Деспотовац : Народна библиотека "Ресавска школа"
T2  - Средњи век у српској науци, историји, књижевности и уметности
T1  - Павле Ивић као историчар језика
SP  - 87
EP  - 96
VL  - 6
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_1919
ER  - 
@article{
author = "Стијовић, Рада",
year = "2015",
abstract = "Научни опус Павла Ивића импозантан је и разноврстан. Он обухвата више језичких области и дисциплина, али централно место заузимају дијалектологија и историја српског језика. Задатак овога рада јесте да представи онај део стваралаштва Павла Ивића који се односи на историју језика.",
publisher = "Деспотовац : Народна библиотека "Ресавска школа"",
journal = "Средњи век у српској науци, историји, књижевности и уметности",
title = "Павле Ивић као историчар језика",
pages = "87-96",
volume = "6",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_1919"
}
Стијовић, Р.. (2015). Павле Ивић као историчар језика. in Средњи век у српској науци, историји, књижевности и уметности
Деспотовац : Народна библиотека "Ресавска школа"., 6, 87-96.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_1919
Стијовић Р. Павле Ивић као историчар језика. in Средњи век у српској науци, историји, књижевности и уметности. 2015;6:87-96.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_1919 .
Стијовић, Рада, "Павле Ивић као историчар језика" in Средњи век у српској науци, историји, књижевности и уметности, 6 (2015):87-96,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_1919 .

Кћи или кћер

Стијовић, Рада

(Нови Сад : Матица српска, 2015)

TY  - JOUR
AU  - Стијовић, Рада
PY  - 2015
UR  - http://dais.sanu.ac.rs/123456789/2251
PB  - Нови Сад : Матица српска
T2  - Језик данас
T1  - Кћи или кћер
SP  - 37
EP  - 38
VL  - 11
IS  - 3-4
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_2251
ER  - 
@article{
author = "Стијовић, Рада",
year = "2015",
publisher = "Нови Сад : Матица српска",
journal = "Језик данас",
title = "Кћи или кћер",
pages = "37-38",
volume = "11",
number = "3-4",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_2251"
}
Стијовић, Р.. (2015). Кћи или кћер. in Језик данас
Нови Сад : Матица српска., 11(3-4), 37-38.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_2251
Стијовић Р. Кћи или кћер. in Језик данас. 2015;11(3-4):37-38.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_2251 .
Стијовић, Рада, "Кћи или кћер" in Језик данас, 11, no. 3-4 (2015):37-38,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_2251 .

Инструментал у говору Горње Ресаве – наслеђе и иновације

Стијовић, Рада

(Деспотовац : Народна библиотека „Ресавска школа“, 2014)

TY  - JOUR
AU  - Стијовић, Рада
PY  - 2014
UR  - http://dais.sanu.ac.rs/123456789/8516
AB  - У раду се, на основу рукописа Милоша Ивковића о горњоресавском
говору (1911), монографије Ресавски говор Асима Пеце и Бранислава
Милановића (1968), грађе коју је аутор рада снимио током 2012. године
у Горњој Ресави, као и још неколиких извора, прати статус инструментала у говору Горње Ресаве за протеклих сто година. Задатак рада је да
утврди да ли се, у коликој мери и у ком облику чува инструментал у
овом говору и у којој мери се шири аналитичка, предлошко-акузативна
конструкција на рачун инструментала.
AB  - Based on the manuscript of Miloš Ivković on the speech of Upper
Resava (1911), the monograph Resavski Govor (The Resava Speech) by
Asim Peco and Branislav Milanović (1968), the materials taped by the this paper traces the status of the instrumental case in the speech of Upper
Resava, with particular regard to masculine and neuter nouns. According to
the manuscript of M. Ivković, in the instrumental singular of the masculine
and neuter genders, the ending -em is generalized regardless of the last consonant
in the stem (ocem, štapem; cvećem, vinem). In the folk tales collected
in this region by Ivković in the early 20th century, we encounter the examples
sinom, konjem, but also stricom, lebem, as well as analytical structures
such as sas tog čoveka. According to Peco and Milanović, the case ending
-om is used parallelly with the ending -em, while examples such as sa
Milána or sa kȍnja are not infrequent. The materials collected by the author
of this paper show that among elderly population, the instrumental singular
forms of masculine and neuter nouns with both types of stems mostly end
in -em (sa ocem, s lebem), while the middle and younger generations make
distinction between the stems (s ocem, s čovekom), which reflects the influence
of the literary language. According to our material, at the beginning of
the 21st century, analytical constructions (s autobus, sa muža, as well as pred
crkvu, pod krušku etc.) are considerably more frequent than indicated by the
earlier sources.
PB  - Деспотовац : Народна библиотека „Ресавска школа“
T2  - Средњи век у српској науци, историји, књижевности и уметности V
T1  - Инструментал у говору Горње Ресаве – наслеђе и иновације
T1  - The Instrumental Case in The Speech of Upper Resava – Tradition and Innovations
SP  - 267
EP  - 276
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8516
ER  - 
@article{
author = "Стијовић, Рада",
year = "2014",
abstract = "У раду се, на основу рукописа Милоша Ивковића о горњоресавском
говору (1911), монографије Ресавски говор Асима Пеце и Бранислава
Милановића (1968), грађе коју је аутор рада снимио током 2012. године
у Горњој Ресави, као и још неколиких извора, прати статус инструментала у говору Горње Ресаве за протеклих сто година. Задатак рада је да
утврди да ли се, у коликој мери и у ком облику чува инструментал у
овом говору и у којој мери се шири аналитичка, предлошко-акузативна
конструкција на рачун инструментала., Based on the manuscript of Miloš Ivković on the speech of Upper
Resava (1911), the monograph Resavski Govor (The Resava Speech) by
Asim Peco and Branislav Milanović (1968), the materials taped by the this paper traces the status of the instrumental case in the speech of Upper
Resava, with particular regard to masculine and neuter nouns. According to
the manuscript of M. Ivković, in the instrumental singular of the masculine
and neuter genders, the ending -em is generalized regardless of the last consonant
in the stem (ocem, štapem; cvećem, vinem). In the folk tales collected
in this region by Ivković in the early 20th century, we encounter the examples
sinom, konjem, but also stricom, lebem, as well as analytical structures
such as sas tog čoveka. According to Peco and Milanović, the case ending
-om is used parallelly with the ending -em, while examples such as sa
Milána or sa kȍnja are not infrequent. The materials collected by the author
of this paper show that among elderly population, the instrumental singular
forms of masculine and neuter nouns with both types of stems mostly end
in -em (sa ocem, s lebem), while the middle and younger generations make
distinction between the stems (s ocem, s čovekom), which reflects the influence
of the literary language. According to our material, at the beginning of
the 21st century, analytical constructions (s autobus, sa muža, as well as pred
crkvu, pod krušku etc.) are considerably more frequent than indicated by the
earlier sources.",
publisher = "Деспотовац : Народна библиотека „Ресавска школа“",
journal = "Средњи век у српској науци, историји, књижевности и уметности V",
title = "Инструментал у говору Горње Ресаве – наслеђе и иновације, The Instrumental Case in The Speech of Upper Resava – Tradition and Innovations",
pages = "267-276",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8516"
}
Стијовић, Р.. (2014). Инструментал у говору Горње Ресаве – наслеђе и иновације. in Средњи век у српској науци, историји, књижевности и уметности V
Деспотовац : Народна библиотека „Ресавска школа“., 267-276.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8516
Стијовић Р. Инструментал у говору Горње Ресаве – наслеђе и иновације. in Средњи век у српској науци, историји, књижевности и уметности V. 2014;:267-276.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8516 .
Стијовић, Рада, "Инструментал у говору Горње Ресаве – наслеђе и иновације" in Средњи век у српској науци, историји, књижевности и уметности V (2014):267-276,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_8516 .

Конгруенција именица мушког рода на -а

Стијовић, Рада

(Београд : Институт за српски језик САНУ, 2014)

TY  - JOUR
AU  - Стијовић, Рада
PY  - 2014
UR  - http://dais.sanu.ac.rs/123456789/1996
AB  - Предмет овога рада јесу именице мушкога рода на -а, и то пре свега њихова конгруенција у множини. Пажња је усмерена на питање да ли je у књижевном језику преовладала граматичка конгруенција и феминински конгруенцијски индикатори или се још увек јавља, и у коликој мери је заступљена, и семантичка конгруенција.
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
T2  - Наш језик
T1  - Конгруенција именица мушког рода на -а
SP  - 17
EP  - 27
VL  - 45
IS  - 1-2
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_1996
ER  - 
@article{
author = "Стијовић, Рада",
year = "2014",
abstract = "Предмет овога рада јесу именице мушкога рода на -а, и то пре свега њихова конгруенција у множини. Пажња је усмерена на питање да ли je у књижевном језику преовладала граматичка конгруенција и феминински конгруенцијски индикатори или се још увек јавља, и у коликој мери је заступљена, и семантичка конгруенција.",
publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ",
journal = "Наш језик",
title = "Конгруенција именица мушког рода на -а",
pages = "17-27",
volume = "45",
number = "1-2",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_1996"
}
Стијовић, Р.. (2014). Конгруенција именица мушког рода на -а. in Наш језик
Београд : Институт за српски језик САНУ., 45(1-2), 17-27.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_1996
Стијовић Р. Конгруенција именица мушког рода на -а. in Наш језик. 2014;45(1-2):17-27.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_1996 .
Стијовић, Рада, "Конгруенција именица мушког рода на -а" in Наш језик, 45, no. 1-2 (2014):17-27,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_1996 .

Речник Васојевића

Стијовић, Рада

(Београд : Чигоја штампа, 2014)

TY  - BOOK
AU  - Стијовић, Рада
PY  - 2014
UR  - http://dais.sanu.ac.rs/123456789/1924
PB  - Београд : Чигоја штампа
T1  - Речник Васојевића
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_1924
ER  - 
@book{
author = "Стијовић, Рада",
year = "2014",
publisher = "Београд : Чигоја штампа",
title = "Речник Васојевића",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_1924"
}
Стијовић, Р.. (2014). Речник Васојевића. 
Београд : Чигоја штампа..
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_1924
Стијовић Р. Речник Васојевића. 2014;.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_1924 .
Стијовић, Рада, "Речник Васојевића" (2014),
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_1924 .

О архаизмима у савременим српским речницима

Стијовић, Рада

(Нови Сад : Матица српска, 2014)

TY  - JOUR
AU  - Стијовић, Рада
PY  - 2014
UR  - http://dais.sanu.ac.rs/123456789/1916
AB  - Речници савременог српског књижевног језика садрже и лексику коју обележавају као архаичну, застарелу, старокњижевну и сл. Задатак овога рада јесте да утврди шта се у појединим лексикографским остварењима подразумева под овим квалификативима, у коликој ери је у ком речнику заступљена овако обележена лексика и колико је то оправдано. У раду се указује и на лексеме које би, иако у извесној мери архаичне, требало укључити у поједина лексикографска остварења, односно на неке које би требало другачије третирати.
PB  - Нови Сад : Матица српска
T2  - Зборник Матице српске за књижевност и језик
T1  - О архаизмима у савременим српским речницима
SP  - 405
EP  - 412
VL  - 62
IS  - 2
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_1916
ER  - 
@article{
author = "Стијовић, Рада",
year = "2014",
abstract = "Речници савременог српског књижевног језика садрже и лексику коју обележавају као архаичну, застарелу, старокњижевну и сл. Задатак овога рада јесте да утврди шта се у појединим лексикографским остварењима подразумева под овим квалификативима, у коликој ери је у ком речнику заступљена овако обележена лексика и колико је то оправдано. У раду се указује и на лексеме које би, иако у извесној мери архаичне, требало укључити у поједина лексикографска остварења, односно на неке које би требало другачије третирати.",
publisher = "Нови Сад : Матица српска",
journal = "Зборник Матице српске за књижевност и језик",
title = "О архаизмима у савременим српским речницима",
pages = "405-412",
volume = "62",
number = "2",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_1916"
}
Стијовић, Р.. (2014). О архаизмима у савременим српским речницима. in Зборник Матице српске за књижевност и језик
Нови Сад : Матица српска., 62(2), 405-412.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_1916
Стијовић Р. О архаизмима у савременим српским речницима. in Зборник Матице српске за књижевност и језик. 2014;62(2):405-412.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_1916 .
Стијовић, Рада, "О архаизмима у савременим српским речницима" in Зборник Матице српске за књижевност и језик, 62, no. 2 (2014):405-412,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_1916 .

О лексици Синодовог превода Новог завјета у односу на лексику Вуковог превода

Стијовић, Рада

(Нови Сад : Матица српска, 2014)

TY  - JOUR
AU  - Стијовић, Рада
PY  - 2014
UR  - http://dais.sanu.ac.rs/123456789/1921
AB  - У раду се анализира лексика Синодовог превода Новога завјета у односу на лексику Вуковог превода. Комисија Светог синода држала се у великој мери Вуковог превода, настојећи да осавремени речничку грађу и неким лексемама да прецизнији
и тачнији превод. Када је у питању народна лексика, анализа је показала да су замењиване оне лексеме које су савременом читаоцу постале тешко разумљиве или неразумљиве: пре свега покрајинске и архаичне речи или значења. Црквенословенска лексика коју је употребио Вук у великој мери је задржана и у Синодовом преводу и донекле употпуњена појединим сложеницама и терминима. У раду се указује и на нека могућа даља осавремењивања лексичке грађе.
AB  - The paper analyzes the lexis of the Synod translation of the New Testament in comparison with the lexis of Vuk’s translation. The committee of the Holy Synod stuck to a great extent to Vuk’s translation attempting to modernize the lexical material and translate some lexemes in a more precise and accurate way. With respect to folk lexis, the analysis has shown that the Synod replaced those lexemes that became difficult to understand or completely non-understandable
for the contemporary reader: these were primarily regional or archaic words or meanings. The Church Slavonic lexis used by Vuk was retained to a great extent and, in the Synod translation, somewhat completed with certain compounds and terms. The paper also indicates possible further modernization of the lexical material.
PB  - Нови Сад : Матица српска
T2  - Зборник Матице српске за филологију и лингвистику
T1  - О лексици Синодовог превода Новог завјета у односу на лексику Вуковог превода
SP  - 69
EP  - 81
VL  - 57
IS  - 1
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_1921
ER  - 
@article{
author = "Стијовић, Рада",
year = "2014",
abstract = "У раду се анализира лексика Синодовог превода Новога завјета у односу на лексику Вуковог превода. Комисија Светог синода држала се у великој мери Вуковог превода, настојећи да осавремени речничку грађу и неким лексемама да прецизнији
и тачнији превод. Када је у питању народна лексика, анализа је показала да су замењиване оне лексеме које су савременом читаоцу постале тешко разумљиве или неразумљиве: пре свега покрајинске и архаичне речи или значења. Црквенословенска лексика коју је употребио Вук у великој мери је задржана и у Синодовом преводу и донекле употпуњена појединим сложеницама и терминима. У раду се указује и на нека могућа даља осавремењивања лексичке грађе., The paper analyzes the lexis of the Synod translation of the New Testament in comparison with the lexis of Vuk’s translation. The committee of the Holy Synod stuck to a great extent to Vuk’s translation attempting to modernize the lexical material and translate some lexemes in a more precise and accurate way. With respect to folk lexis, the analysis has shown that the Synod replaced those lexemes that became difficult to understand or completely non-understandable
for the contemporary reader: these were primarily regional or archaic words or meanings. The Church Slavonic lexis used by Vuk was retained to a great extent and, in the Synod translation, somewhat completed with certain compounds and terms. The paper also indicates possible further modernization of the lexical material.",
publisher = "Нови Сад : Матица српска",
journal = "Зборник Матице српске за филологију и лингвистику",
title = "О лексици Синодовог превода Новог завјета у односу на лексику Вуковог превода",
pages = "69-81",
volume = "57",
number = "1",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_1921"
}
Стијовић, Р.. (2014). О лексици Синодовог превода Новог завјета у односу на лексику Вуковог превода. in Зборник Матице српске за филологију и лингвистику
Нови Сад : Матица српска., 57(1), 69-81.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_1921
Стијовић Р. О лексици Синодовог превода Новог завјета у односу на лексику Вуковог превода. in Зборник Матице српске за филологију и лингвистику. 2014;57(1):69-81.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_1921 .
Стијовић, Рада, "О лексици Синодовог превода Новог завјета у односу на лексику Вуковог превода" in Зборник Матице српске за филологију и лингвистику, 57, no. 1 (2014):69-81,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_1921 .

Ширење аналитизма у говору Горње Ресаве (на примеру статуса инфинитива)

Стијовић, Рада

(Београд : Институт за српски језик САНУ, 2013)

TY  - JOUR
AU  - Стијовић, Рада
PY  - 2013
UR  - http://dais.sanu.ac.rs/123456789/1995
AB  - У раду се, на основу грађе из рукописа М. Ивковића о горњоресавском говору (1911), монографије Ресавски говор А. Пеце и Б. Милановића (1968) и грађе коју је аутор рада снимио током 2012. године у Горњој Ресави, прати ширење да-конструкције на рачун инфинитива, кога је пре сто година, по Ивковићу, било „још доста“, седамдесетих година ХХ века, по Милановићу и Пеци, његова „фреквенција ... је доста мала“, док је данас, по нашој грађи, он сасвим нестао из говора Горње Ресаве. Замењен је да- конструкцијом (oн ће да седи, може д-иде) или само презентом глагола који се мења без речце да (не сме рекне „нећу“, ми ће(мо) дoђемо).
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
T2  - Јужнословенски филолог
T1  - Ширење аналитизма у говору Горње Ресаве (на примеру статуса инфинитива)
SP  - 417
EP  - 428
VL  - 69
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_1995
ER  - 
@article{
author = "Стијовић, Рада",
year = "2013",
abstract = "У раду се, на основу грађе из рукописа М. Ивковића о горњоресавском говору (1911), монографије Ресавски говор А. Пеце и Б. Милановића (1968) и грађе коју је аутор рада снимио током 2012. године у Горњој Ресави, прати ширење да-конструкције на рачун инфинитива, кога је пре сто година, по Ивковићу, било „још доста“, седамдесетих година ХХ века, по Милановићу и Пеци, његова „фреквенција ... је доста мала“, док је данас, по нашој грађи, он сасвим нестао из говора Горње Ресаве. Замењен је да- конструкцијом (oн ће да седи, може д-иде) или само презентом глагола који се мења без речце да (не сме рекне „нећу“, ми ће(мо) дoђемо).",
publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ, Београд : Српска академија наука и уметности",
journal = "Јужнословенски филолог",
title = "Ширење аналитизма у говору Горње Ресаве (на примеру статуса инфинитива)",
pages = "417-428",
volume = "69",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_1995"
}
Стијовић, Р.. (2013). Ширење аналитизма у говору Горње Ресаве (на примеру статуса инфинитива). in Јужнословенски филолог
Београд : Институт за српски језик САНУ., 69, 417-428.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_1995
Стијовић Р. Ширење аналитизма у говору Горње Ресаве (на примеру статуса инфинитива). in Јужнословенски филолог. 2013;69:417-428.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_1995 .
Стијовић, Рада, "Ширење аналитизма у говору Горње Ресаве (на примеру статуса инфинитива)" in Јужнословенски филолог, 69 (2013):417-428,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_1995 .

Нова правописна решења – велико слово (предлог измена)

Стијовић, Рада

(Београд : Иститут за српски језик САНУ, 2013)

TY  - JOUR
AU  - Стијовић, Рада
PY  - 2013
UR  - http://dais.sanu.ac.rs/123456789/7546
AB  - Орфографические правила Матицы сербской из 2010 г. устанавливают написание прилагательного свети при именах святых с
прописной буквы (Свети Лука), в то время как существительные црква, манастир, храм и т. п. как обязательную часть названия следует
писать также с прописной буквы (Црква Светог Марка, Храм Светог
Саве). Такое решение обременяет текст и создает ряд недоумений. В
настоящей работе выдвигается предложение все такие и соответствующие понятия писать со строчной буквы: свети Лука, црква Светог
Марка, храм Светог Саве.
Новые орфографические правила предписывают написание
каждого слова в Света Гора и Српска Света Гора относительно Фрушской горы с сербскими монастырями с прописной буквы, в то время как ктетик светогорац, по аналогии с понятием солунац (борец,
принимавший участие в боях около Солуня – Салоник) следует
писать со строчной буквы. В предлагаемой работе выдвигается предложение писать Света гора, српска Света гора и Солунац.
AB  - Нова правописна решења налажу да се придев свети уз имена светаца, као и именице црква, храм, катедрала и сл. пишу великим почетним словом. То неретко ствара недоумице и често оптерећује
текст, нарочито појединих струка (историје уметности, богословља и
др.). Овде се доноси и образлаже предлог нових решења, која су једноставнија и не оптерећују текстове. Предлаже се и да се уместо Света Гора, Српска Света Гора (Фрушка гора са српским манастирима)
и светогорац (калуђер из Свете горе) пише: Света гора, српска Света гора и Светогорац.
PB  - Београд : Иститут за српски језик САНУ
T2  - Наш језик
T1  - Нова правописна решења – велико слово (предлог измена)
T1  - Новые орфографические решения – прописная буква – предложение об изменении некоторых решений
SP  - 25
EP  - 30
VL  - 44
IS  - 3-4
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7546
ER  - 
@article{
author = "Стијовић, Рада",
year = "2013",
abstract = "Орфографические правила Матицы сербской из 2010 г. устанавливают написание прилагательного свети при именах святых с
прописной буквы (Свети Лука), в то время как существительные црква, манастир, храм и т. п. как обязательную часть названия следует
писать также с прописной буквы (Црква Светог Марка, Храм Светог
Саве). Такое решение обременяет текст и создает ряд недоумений. В
настоящей работе выдвигается предложение все такие и соответствующие понятия писать со строчной буквы: свети Лука, црква Светог
Марка, храм Светог Саве.
Новые орфографические правила предписывают написание
каждого слова в Света Гора и Српска Света Гора относительно Фрушской горы с сербскими монастырями с прописной буквы, в то время как ктетик светогорац, по аналогии с понятием солунац (борец,
принимавший участие в боях около Солуня – Салоник) следует
писать со строчной буквы. В предлагаемой работе выдвигается предложение писать Света гора, српска Света гора и Солунац., Нова правописна решења налажу да се придев свети уз имена светаца, као и именице црква, храм, катедрала и сл. пишу великим почетним словом. То неретко ствара недоумице и често оптерећује
текст, нарочито појединих струка (историје уметности, богословља и
др.). Овде се доноси и образлаже предлог нових решења, која су једноставнија и не оптерећују текстове. Предлаже се и да се уместо Света Гора, Српска Света Гора (Фрушка гора са српским манастирима)
и светогорац (калуђер из Свете горе) пише: Света гора, српска Света гора и Светогорац.",
publisher = "Београд : Иститут за српски језик САНУ",
journal = "Наш језик",
title = "Нова правописна решења – велико слово (предлог измена), Новые орфографические решения – прописная буква – предложение об изменении некоторых решений",
pages = "25-30",
volume = "44",
number = "3-4",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7546"
}
Стијовић, Р.. (2013). Нова правописна решења – велико слово (предлог измена). in Наш језик
Београд : Иститут за српски језик САНУ., 44(3-4), 25-30.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7546
Стијовић Р. Нова правописна решења – велико слово (предлог измена). in Наш језик. 2013;44(3-4):25-30.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7546 .
Стијовић, Рада, "Нова правописна решења – велико слово (предлог измена)" in Наш језик, 44, no. 3-4 (2013):25-30,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7546 .

Деминутивни придеви с префиксом су-

Стијовић, Рада

(Ниш : Филозофски факултет, 2013)

TY  - JOUR
AU  - Стијовић, Рада
PY  - 2013
UR  - http://dais.sanu.ac.rs/123456789/6814
AB  - Префикс су- уноси у придевска образовања значење недосегнутости пуног
степена особине казаног основним придевом. У савременом српском
књижевном језику он је изразито непродуктиван и комбинује се са малим
бројем лексема. У народним говорима овај вид придева сасвим је обичан на
територији херцеговачко-крајишког дијалекта, док су у осталим говорима
потврђена само ретка појединачна лексичка образовања овога типа.
AB  - The
prefix su- adds a diminutive meaning to adjectives, indicating that the basic
meaning of the adjective it is added to is considerably diminished: sulud (a little bit
crazy, silly), suvlažan (not so wet, wettish), etc. This prefix is commonly added to
the adjectives expressing a negative psychological feature of a person (sulud /silly/,
sublesav /foolish/, subudalast /senseless/), a colour (subeo /whitish/, sumodar /
bluish/, sumrkast /brownish/), and a state (supijan /boozy, a little drunk/, sutrusan /
benumbed, dazed/). This is a distinctly unproductive prefix in Serbian with a small
number of lexemes it is combined with. Its use has been recorded in the Serbian
dialects, particularly in Herzegovina-Krajina speech, especially in the western part
of this area (Banija, Lika, Bosanska Krajina), as well as in the region belonging
to the contemporary terrtory of Montenegro (Piva and Uskoci). The number of
adjectives that are combined with this prefix is not large (about twenty in our
material), but its use in the formation of adjectives is quite common in the speech
of the aforementioned regions. Certain lexicalised versions of this type are evident
in other speech types (sulud /silly/, suludnicav /foolish, a little crazy/).
PB  - Ниш : Филозофски факултет
T2  - Годишњак за српски језик
T1  - Деминутивни придеви с префиксом су-
T1  - Diminutive Adjectives with the Prefix su-
SP  - 513
EP  - 520
VL  - 26
IS  - 13
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6814
ER  - 
@article{
author = "Стијовић, Рада",
year = "2013",
abstract = "Префикс су- уноси у придевска образовања значење недосегнутости пуног
степена особине казаног основним придевом. У савременом српском
књижевном језику он је изразито непродуктиван и комбинује се са малим
бројем лексема. У народним говорима овај вид придева сасвим је обичан на
територији херцеговачко-крајишког дијалекта, док су у осталим говорима
потврђена само ретка појединачна лексичка образовања овога типа., The
prefix su- adds a diminutive meaning to adjectives, indicating that the basic
meaning of the adjective it is added to is considerably diminished: sulud (a little bit
crazy, silly), suvlažan (not so wet, wettish), etc. This prefix is commonly added to
the adjectives expressing a negative psychological feature of a person (sulud /silly/,
sublesav /foolish/, subudalast /senseless/), a colour (subeo /whitish/, sumodar /
bluish/, sumrkast /brownish/), and a state (supijan /boozy, a little drunk/, sutrusan /
benumbed, dazed/). This is a distinctly unproductive prefix in Serbian with a small
number of lexemes it is combined with. Its use has been recorded in the Serbian
dialects, particularly in Herzegovina-Krajina speech, especially in the western part
of this area (Banija, Lika, Bosanska Krajina), as well as in the region belonging
to the contemporary terrtory of Montenegro (Piva and Uskoci). The number of
adjectives that are combined with this prefix is not large (about twenty in our
material), but its use in the formation of adjectives is quite common in the speech
of the aforementioned regions. Certain lexicalised versions of this type are evident
in other speech types (sulud /silly/, suludnicav /foolish, a little crazy/).",
publisher = "Ниш : Филозофски факултет",
journal = "Годишњак за српски језик",
title = "Деминутивни придеви с префиксом су-, Diminutive Adjectives with the Prefix su-",
pages = "513-520",
volume = "26",
number = "13",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6814"
}
Стијовић, Р.. (2013). Деминутивни придеви с префиксом су-. in Годишњак за српски језик
Ниш : Филозофски факултет., 26(13), 513-520.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6814
Стијовић Р. Деминутивни придеви с префиксом су-. in Годишњак за српски језик. 2013;26(13):513-520.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6814 .
Стијовић, Рада, "Деминутивни придеви с префиксом су-" in Годишњак за српски језик, 26, no. 13 (2013):513-520,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6814 .

Дијалекатски речници и граматика

Стијовић, Рада

(Ниш : Филозофски факултет, 2013)

TY  - JOUR
AU  - Стијовић, Рада
PY  - 2013
UR  - http://dais.sanu.ac.rs/123456789/1917
AB  - У раду се говори о граматичким информацијама које треба да садржи дијалекатски речник како би се лексеме могле што потпуније објаснити. Пажња се скреће на обраду рефлексивних и нерефлексивних форми глагола, на исказивање глаголске рекције, третирање трпних и радних глаголских прилога као засебних одредница, на обележавање множинских значења градивних и апстрактних именица, на потребу представљања компаратива неких придева као засебних одредница и др.
PB  - Ниш : Филозофски факултет
T2  - Путеви и домети дијалекатске лексикографије : зборник радова са истоименог међународног научног скупа
T1  - Дијалекатски речници и граматика
SP  - 327
EP  - 336
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_1917
ER  - 
@article{
author = "Стијовић, Рада",
year = "2013",
abstract = "У раду се говори о граматичким информацијама које треба да садржи дијалекатски речник како би се лексеме могле што потпуније објаснити. Пажња се скреће на обраду рефлексивних и нерефлексивних форми глагола, на исказивање глаголске рекције, третирање трпних и радних глаголских прилога као засебних одредница, на обележавање множинских значења градивних и апстрактних именица, на потребу представљања компаратива неких придева као засебних одредница и др.",
publisher = "Ниш : Филозофски факултет",
journal = "Путеви и домети дијалекатске лексикографије : зборник радова са истоименог међународног научног скупа",
title = "Дијалекатски речници и граматика",
pages = "327-336",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_1917"
}
Стијовић, Р.. (2013). Дијалекатски речници и граматика. in Путеви и домети дијалекатске лексикографије : зборник радова са истоименог међународног научног скупа
Ниш : Филозофски факултет., 327-336.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_1917
Стијовић Р. Дијалекатски речници и граматика. in Путеви и домети дијалекатске лексикографије : зборник радова са истоименог међународног научног скупа. 2013;:327-336.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_1917 .
Стијовић, Рада, "Дијалекатски речници и граматика" in Путеви и домети дијалекатске лексикографије : зборник радова са истоименог међународног научног скупа (2013):327-336,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_1917 .