Терзић, Славенко

Link to this page

Authority KeyName Variants
024a2277-99c2-4e93-8d5c-8c46f303a129
  • Терзић, Славенко (4)
Projects
No records found.

Author's Bibliography

Грађа о српскохрватским односима и Србима у Хрватској : (1848-1914) : [представљање књигe на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 29. октобар 2019. године]

Крестић, Василије Ђ.; Терзић, Славенко; Божић, Софија; Вуксановић, Миро

(Београд : Српска академија наука и уметности, 2020)

TY  - GEN
AU  - Крестић, Василије Ђ.
AU  - Терзић, Славенко
AU  - Божић, Софија
AU  - Вуксановић, Миро
PY  - 2020
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10828
AB  - Грађа о српскохрватским односима и Србима у Хрватској : (1848–1914) / Василије Ђ. Крестић ; уредник Михаило Војводић. – Београд : САНУ : Архив Србије, 2019.
Говорили: академик Василије Ђ. Крестић, дописни члан САНУ Славенко Терзић, др Софија Божић. У Београду, уторак, 29. октобар 2019. у 13 часова.
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
T2  - Трибина Библиотеке САНУ
T1  - Грађа о српскохрватским односима и Србима у Хрватској : (1848-1914) : [представљање књигe на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 29. октобар 2019. године]
SP  - 273
EP  - 288
VL  - 8
IS  - 8
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10828
ER  - 
@misc{
author = "Крестић, Василије Ђ. and Терзић, Славенко and Божић, Софија and Вуксановић, Миро",
year = "2020",
abstract = "Грађа о српскохрватским односима и Србима у Хрватској : (1848–1914) / Василије Ђ. Крестић ; уредник Михаило Војводић. – Београд : САНУ : Архив Србије, 2019.
Говорили: академик Василије Ђ. Крестић, дописни члан САНУ Славенко Терзић, др Софија Божић. У Београду, уторак, 29. октобар 2019. у 13 часова.",
publisher = "Београд : Српска академија наука и уметности",
journal = "Трибина Библиотеке САНУ",
title = "Грађа о српскохрватским односима и Србима у Хрватској : (1848-1914) : [представљање књигe на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 29. октобар 2019. године]",
pages = "273-288",
volume = "8",
number = "8",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10828"
}
Крестић, В. Ђ., Терзић, С., Божић, С.,& Вуксановић, М.. (2020). Грађа о српскохрватским односима и Србима у Хрватској : (1848-1914) : [представљање књигe на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 29. октобар 2019. године]. in Трибина Библиотеке САНУ
Београд : Српска академија наука и уметности., 8(8), 273-288.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10828
Крестић ВЂ, Терзић С, Божић С, Вуксановић М. Грађа о српскохрватским односима и Србима у Хрватској : (1848-1914) : [представљање књигe на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 29. октобар 2019. године]. in Трибина Библиотеке САНУ. 2020;8(8):273-288.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10828 .
Крестић, Василије Ђ., Терзић, Славенко, Божић, Софија, Вуксановић, Миро, "Грађа о српскохрватским односима и Србима у Хрватској : (1848-1914) : [представљање књигe на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 29. октобар 2019. године]" in Трибина Библиотеке САНУ, 8, no. 8 (2020):273-288,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10828 .

Писмо Симе Андрејевића Игуманова руском амбасадору у Цариграду Николају Павловичу Игнатијеву

Терзић, Славенко

(Београд : Српска академија наука и уметности, 2019)

TY  - JOUR
AU  - Терзић, Славенко
PY  - 2019
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10660
AB  - Српски добротвор Сима Андрејевић Игуманов обратио се 1868. писмом руском амбасадору у Цариграду Николају Павловичу Игнатијеву поводом вести о затварању руског вицеконзулата у Призрену. Вицеконзулат је отворен
две године пре тога, 1866. У писму се указује на тежак положај српског народа у Старој Србији, који је изложен терору и насиљима од стране Албанаца
и Турака, али и небризи представника Цариградске патријаршије у Старој
Србији. Игуманов обавештава Игнатијева и о свом личном доприносу. Без
подршке вицеконзулата српски народ ће, према Игуманову, бити лак плен
исламизације или покатоличавања.
AB  - In 1868 the Serbian philanthropist Sima Andrejević Igumanov sent a letter to the
Russian ambassador in Constantinople Nikolay Pavlovich Ignatyev in response to
reports of the closing down of the Russian vice-consulate in Prizren. The viceconsulate
had been opened two years before, in 1866. The letter highlights the diffi
cult position of the Serbian people in Old Serbia, who were suffering terror and
violence at the hands of the Albanians and Turks as well as the negligence of the
representatives of the Ecumenical Patriarchate in Old Serbia. Igumanov also informed
Ignatyev of his own personal contribution. Without the vice-consulate’s
support, Igumanov claimed, the Serbian people would easily fall prey to Islamization
or Catholic conversion.
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
T2  - Косовско-метохијски зборник
T1  - Писмо Симе Андрејевића Игуманова руском амбасадору у Цариграду Николају Павловичу Игнатијеву
T1  - The Letter of Sima Andrejević Igumanov to the Russian Ambassador in Constantinople Nikolay Pavlovich Ignatyev
SP  - 113
EP  - 124
IS  - 8
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10660
ER  - 
@article{
author = "Терзић, Славенко",
year = "2019",
abstract = "Српски добротвор Сима Андрејевић Игуманов обратио се 1868. писмом руском амбасадору у Цариграду Николају Павловичу Игнатијеву поводом вести о затварању руског вицеконзулата у Призрену. Вицеконзулат је отворен
две године пре тога, 1866. У писму се указује на тежак положај српског народа у Старој Србији, који је изложен терору и насиљима од стране Албанаца
и Турака, али и небризи представника Цариградске патријаршије у Старој
Србији. Игуманов обавештава Игнатијева и о свом личном доприносу. Без
подршке вицеконзулата српски народ ће, према Игуманову, бити лак плен
исламизације или покатоличавања., In 1868 the Serbian philanthropist Sima Andrejević Igumanov sent a letter to the
Russian ambassador in Constantinople Nikolay Pavlovich Ignatyev in response to
reports of the closing down of the Russian vice-consulate in Prizren. The viceconsulate
had been opened two years before, in 1866. The letter highlights the diffi
cult position of the Serbian people in Old Serbia, who were suffering terror and
violence at the hands of the Albanians and Turks as well as the negligence of the
representatives of the Ecumenical Patriarchate in Old Serbia. Igumanov also informed
Ignatyev of his own personal contribution. Without the vice-consulate’s
support, Igumanov claimed, the Serbian people would easily fall prey to Islamization
or Catholic conversion.",
publisher = "Београд : Српска академија наука и уметности",
journal = "Косовско-метохијски зборник",
title = "Писмо Симе Андрејевића Игуманова руском амбасадору у Цариграду Николају Павловичу Игнатијеву, The Letter of Sima Andrejević Igumanov to the Russian Ambassador in Constantinople Nikolay Pavlovich Ignatyev",
pages = "113-124",
number = "8",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10660"
}
Терзић, С.. (2019). Писмо Симе Андрејевића Игуманова руском амбасадору у Цариграду Николају Павловичу Игнатијеву. in Косовско-метохијски зборник
Београд : Српска академија наука и уметности.(8), 113-124.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10660
Терзић С. Писмо Симе Андрејевића Игуманова руском амбасадору у Цариграду Николају Павловичу Игнатијеву. in Косовско-метохијски зборник. 2019;(8):113-124.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10660 .
Терзић, Славенко, "Писмо Симе Андрејевића Игуманова руском амбасадору у Цариграду Николају Павловичу Игнатијеву" in Косовско-метохијски зборник, no. 8 (2019):113-124,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10660 .

Балканске студије Стојана Новаковића

Терзић, Славенко

(Београд : Српска академија наука и уметности, 2018)

TY  - CONF
AU  - Терзић, Славенко
PY  - 2018
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/11583
AB  - Рад се бави политичким, културним и књижевно-историјским проблемима
историје Балкана у научном делу Стојана Новаковића. Хронолошки обухвата период
XIX и почетка XX века, али и неким временски удаљеније историјске феномене. Балканске
прилике Новаковић је сагледавао пре свега као научник енциклопедијског образовања, али
и као државник и дипломата који је вршио важне државне послове последњих деценија XIX
и почетком XX века. Посебну пажњу Новаковић је посветио грчким и бугарским студијама.
Широка историјска знања омогућила су му да као државник дубље и шире разуме савремене
политичке и друштвене појаве. Међу српским научницима и државницима, Стојан Новаковић
се истиче изузетним познавањем балканских питања. При свој сложености политичких
и националних спорова, Новаковић је остао у оквирима разумних и трезвених судова о балканским
проблемима.
AB  - As one of the leading Serbian scholars and statesmen, Stojan Novaković, both because of his
official duty and because of his scholarly curiosity, was carefully monitoring historical processes
in the Balkans during previous centuries, and especially during the 19th and the beginning of
the 20th century. In several of his works, Novaković was criticizing nearsightedness of Serbian
statesmen, who were not paying attention to position of Serbs in their ancient, native regions. In
his numerous historical-political and travelogue studies, Novaković was focusing on confrontation
of Serbian, Greek and Bulgarian national programs in the second half of the 19th century and the
beginning of the 20th century. By analyzing this complex Balkan knot, Novaković came to the
conclusion that Bulgarians were the main Serbian rival in Macedonia, and that Greeks could be
Serbian allies if they reduced their aspirations to a reasonable level. Although in Greeks he saw
Serbs’ natural ally in the Balkans, Novaković was still very critical of their national aspirations and
their ideological basis. In spite of great complexity of political and national disputes, Novaković  remained within limits of reasonable and sober judgements on Balkan issues. Even during his first
tenure in Istanbul (1886–1891), Novaković noticed the role of the Albanian factor in the Balkans,
pointing out that ˝there are planned activities on destroying the Serbian element in the Old Serbia,
with the aim of having purely Albanian population there˝. Novaković disliked the possibility of
Albanian autonomy on the territory of Old Serbia, which would greatly jeopardize Serbian national
aspirations towards South. In Novaković’s shorter or longer historical-travelogue studies, one can
notice frequent parallels between events of the late Middle Ages and of the 19th century. His broad
historical knowledge helped him recognize traces and sings of the past times in some modern
aspects of folk tradition of the Balkan people. In those studies, there are some interesting points
of ethnographical nature. The analysis of the Balkan political mentality, deep understanding of
character of the Balkan nations. Stojan Novaković understood historical background and modern
characteristics of complex Balkan issues better than any other Serbian scholar or statesman. In
these studies interesting facts of ethnographic character can be found, analysis of Balkan political
mentality and getting through the character traits of the people.
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
C3  - Стојан Новаковић : поводом сто седамдесет пет година од рођења
T1  - Балканске студије Стојана Новаковића
T1  - Stojan Novaković's Balkan studies
SP  - 23
EP  - 35
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11583
ER  - 
@conference{
author = "Терзић, Славенко",
year = "2018",
abstract = "Рад се бави политичким, културним и књижевно-историјским проблемима
историје Балкана у научном делу Стојана Новаковића. Хронолошки обухвата период
XIX и почетка XX века, али и неким временски удаљеније историјске феномене. Балканске
прилике Новаковић је сагледавао пре свега као научник енциклопедијског образовања, али
и као државник и дипломата који је вршио важне државне послове последњих деценија XIX
и почетком XX века. Посебну пажњу Новаковић је посветио грчким и бугарским студијама.
Широка историјска знања омогућила су му да као државник дубље и шире разуме савремене
политичке и друштвене појаве. Међу српским научницима и државницима, Стојан Новаковић
се истиче изузетним познавањем балканских питања. При свој сложености политичких
и националних спорова, Новаковић је остао у оквирима разумних и трезвених судова о балканским
проблемима., As one of the leading Serbian scholars and statesmen, Stojan Novaković, both because of his
official duty and because of his scholarly curiosity, was carefully monitoring historical processes
in the Balkans during previous centuries, and especially during the 19th and the beginning of
the 20th century. In several of his works, Novaković was criticizing nearsightedness of Serbian
statesmen, who were not paying attention to position of Serbs in their ancient, native regions. In
his numerous historical-political and travelogue studies, Novaković was focusing on confrontation
of Serbian, Greek and Bulgarian national programs in the second half of the 19th century and the
beginning of the 20th century. By analyzing this complex Balkan knot, Novaković came to the
conclusion that Bulgarians were the main Serbian rival in Macedonia, and that Greeks could be
Serbian allies if they reduced their aspirations to a reasonable level. Although in Greeks he saw
Serbs’ natural ally in the Balkans, Novaković was still very critical of their national aspirations and
their ideological basis. In spite of great complexity of political and national disputes, Novaković  remained within limits of reasonable and sober judgements on Balkan issues. Even during his first
tenure in Istanbul (1886–1891), Novaković noticed the role of the Albanian factor in the Balkans,
pointing out that ˝there are planned activities on destroying the Serbian element in the Old Serbia,
with the aim of having purely Albanian population there˝. Novaković disliked the possibility of
Albanian autonomy on the territory of Old Serbia, which would greatly jeopardize Serbian national
aspirations towards South. In Novaković’s shorter or longer historical-travelogue studies, one can
notice frequent parallels between events of the late Middle Ages and of the 19th century. His broad
historical knowledge helped him recognize traces and sings of the past times in some modern
aspects of folk tradition of the Balkan people. In those studies, there are some interesting points
of ethnographical nature. The analysis of the Balkan political mentality, deep understanding of
character of the Balkan nations. Stojan Novaković understood historical background and modern
characteristics of complex Balkan issues better than any other Serbian scholar or statesman. In
these studies interesting facts of ethnographic character can be found, analysis of Balkan political
mentality and getting through the character traits of the people.",
publisher = "Београд : Српска академија наука и уметности",
journal = "Стојан Новаковић : поводом сто седамдесет пет година од рођења",
title = "Балканске студије Стојана Новаковића, Stojan Novaković's Balkan studies",
pages = "23-35",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11583"
}
Терзић, С.. (2018). Балканске студије Стојана Новаковића. in Стојан Новаковић : поводом сто седамдесет пет година од рођења
Београд : Српска академија наука и уметности., 23-35.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11583
Терзић С. Балканске студије Стојана Новаковића. in Стојан Новаковић : поводом сто седамдесет пет година од рођења. 2018;:23-35.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11583 .
Терзић, Славенко, "Балканске студије Стојана Новаковића" in Стојан Новаковић : поводом сто седамдесет пет година од рођења (2018):23-35,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11583 .

Скадарски вилајет у другој половини XIX века : опис руског конзулата у Скадру 1876. године

Терзић, Славенко

(Београд : Српска академија наука и уметности, 2018)

TY  - JOUR
AU  - Терзић, Славенко
PY  - 2018
UR  - http://dais.sanu.ac.rs/123456789/9056
AB  - This paper contains the description of circumstances in the vilayet of Skadar in the
second half of the 19th century by A. N. Spaier, who headed the Russian consulate in Skadar. The introductory part contains the basic information about the establishment of the
consulate in 1857 and the first consul Alexey Jegorovich Suchenkov, who remained on this
duty for almost ten years. In their instruction to the consul, minister A. Gorchakov and
envoy to Constantinople A. P. Butenjev presented the complexity of circumstances in that
part of the Ottoman Empire, pointing to the need to be prudent and cautious. In addition to
reporting about the local circumstances, the consuls were instructed to help and protect the
Orthodox Church and its cultural heritage, particularly the Dečani monastery. The description of the vilayet of Skadar with the proposal of reforms, created in November 1876, was
sent to the Russian ambassador to Constantinople N. P. Ignatiev in the context of preparations for the Constantinople Conference of the Great Powers in late December 1876. The
aim of the Conference was to find a peaceful solution to the Great Eastern Crisis. The
description contains a plenty of precious information about political, social, cultural and
ethnographic circumstances in the vilayet of Skadar. It gives a particularly credible picture
of the tribal society, patriarchal mentality and the manner of functioning of Ottoman rule
in the parts of the Empire that were distant and difficult to access. The Russian consulate
also proposed to ambassador Ignatiev the reforms to be implemented to improve the situation in the vilayet.
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
T2  - Глас САНУ
T1  - Скадарски вилајет у другој половини XIX века : опис руског конзулата у Скадру 1876. године
T1  - Vilayet of Skadar in the second half of the 19th century : description of the Russian consulate in Skadar in 1876
SP  - 97
EP  - 110
VL  - 428
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9056
ER  - 
@article{
author = "Терзић, Славенко",
year = "2018",
abstract = "This paper contains the description of circumstances in the vilayet of Skadar in the
second half of the 19th century by A. N. Spaier, who headed the Russian consulate in Skadar. The introductory part contains the basic information about the establishment of the
consulate in 1857 and the first consul Alexey Jegorovich Suchenkov, who remained on this
duty for almost ten years. In their instruction to the consul, minister A. Gorchakov and
envoy to Constantinople A. P. Butenjev presented the complexity of circumstances in that
part of the Ottoman Empire, pointing to the need to be prudent and cautious. In addition to
reporting about the local circumstances, the consuls were instructed to help and protect the
Orthodox Church and its cultural heritage, particularly the Dečani monastery. The description of the vilayet of Skadar with the proposal of reforms, created in November 1876, was
sent to the Russian ambassador to Constantinople N. P. Ignatiev in the context of preparations for the Constantinople Conference of the Great Powers in late December 1876. The
aim of the Conference was to find a peaceful solution to the Great Eastern Crisis. The
description contains a plenty of precious information about political, social, cultural and
ethnographic circumstances in the vilayet of Skadar. It gives a particularly credible picture
of the tribal society, patriarchal mentality and the manner of functioning of Ottoman rule
in the parts of the Empire that were distant and difficult to access. The Russian consulate
also proposed to ambassador Ignatiev the reforms to be implemented to improve the situation in the vilayet.",
publisher = "Београд : Српска академија наука и уметности",
journal = "Глас САНУ",
title = "Скадарски вилајет у другој половини XIX века : опис руског конзулата у Скадру 1876. године, Vilayet of Skadar in the second half of the 19th century : description of the Russian consulate in Skadar in 1876",
pages = "97-110",
volume = "428",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9056"
}
Терзић, С.. (2018). Скадарски вилајет у другој половини XIX века : опис руског конзулата у Скадру 1876. године. in Глас САНУ
Београд : Српска академија наука и уметности., 428, 97-110.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9056
Терзић С. Скадарски вилајет у другој половини XIX века : опис руског конзулата у Скадру 1876. године. in Глас САНУ. 2018;428:97-110.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9056 .
Терзић, Славенко, "Скадарски вилајет у другој половини XIX века : опис руског конзулата у Скадру 1876. године" in Глас САНУ, 428 (2018):97-110,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9056 .