Лазић Коњик, Ивана

Link to this page

Authority KeyName Variants
orcid::0000-0003-0840-0140
  • Лазић Коњик, Ивана (10)
  • Лазић-Коњик, Ивана (9)
  • Лазић Коњик, Ивана В. (4)
  • Лазић-Коњик, Ивана В. (3)
  • Lazić Konjik, Ivana (1)
  • Коњик Лазић, Ивана (1)
  • Коњик-Лазић, Ивана В. (1)
Projects

Author's Bibliography

Аксиолошки речник српског језика – предлог израде

Ристић, Стана С.; Лазић-Коњик, Ивана В.

(Београд : Институт за српски језик САНУ, 2021)

TY  - JOUR
AU  - Ристић, Стана С.
AU  - Лазић-Коњик, Ивана В.
PY  - 2021
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/12670
AB  - У раду је предложена израда речника вредности српског језика, која би
се заснивала на досадашњим резултатима пољске когнитивне етнолингвистике лублинског усмерења, руске идеографије и концептологије и српске
традиционалне реконструктивне етнолингвистике и новије етнолингвистике когнитивног усмерења. Дат је критички преглед наведених резултата и
указано је на отворена питања, која би се у случају планираног речника решавала у току израде елабората и свим фазама припреме и израде речника,
почев од избора корпуса, одређивања списка одредница – аксиолошких концепата, њихове типологије, утврђивања организације, редоследа одредница
у речнику, начина њиховог повезивања и поступака њихове лексикографске
обраде. Истакнуто је да би израда српског аксиолошког речника не само
попунила празнину у савременој српској лексикографији него би је и увела
у актуелне токове најновије словенске концептологије и концептографије.
AB  - В статье предлагается составить словарь ценностей сербского языка,
который основывался бы на нынешних результатах польской когнитивной
этнолингвистики люблинского направления, русской идеографии и
концептологии и сербской традиционной реконструктивной этнолингвистики
и новейшей этнолингвистики когнитивной направленности. Поэтому дается
критический обзор данных результатов и указывается на нерешенные
вопросы, которые бы в случае планируемого словаря решались в течение
подготовки проекта и во всех фазах подготовки и составления, начиная с
выбора корпуса, опредления списка слов – аксиологических коценптов и
их типологии, определения организации и порядка следования в словаре,
способа их связывания и поступка лексикографической обработки. В статье
подчеркивается, что составление сербского аксиологического словаря не только
восполнило бы недостающее место в сербской лексиографии, но и ввело бы ее
в актуальные течения новейшей славянской концептологии и концептографии.
Более широкое значение составления словаря данного типа авторы видят
в области интердисциплинарной и когнитивной обработки и исследований
сербского языкового материала, который своими письменными и электронными
источниками из всех сфер человеческой жизни, а особенно из этонографии,
этнологии и культуры, предоставляет ценные данные для реконструкции
ценостных концептов и обнаружения системы ценностей, как универсальных,
так и национально специфических, характеризующих сербский язык и сербскую
культуру. Таким образом словарь бы предоставил на общем лингвистическом
и культурологическом планах возможность сравнения характеристик сербских
ценностей с ценностями в других языках и культурах, как в близкородственных
славянских языках, так и в других неславянских языках.
AB  - This paper presents a proposed compilation of a dictionary of values in the Serbian
language, which is to be based on the existing fi ndings of the Lublin branch of Polish
cognitive ethnolinguistics, of Russian ideography and conceptology, as well as of
Serbian traditional reconstructivist ethnolinguistics and more recent ethnolinguistics
of cognitive orientation. It contains a critical overview of the aforementioned
fi ndings and indicates the unresolved issues, which in the event of the realization
of the proposed dictionary would be resolved in the course of project proposal and
during all the stages of the preparation and compilation of the dictionary, ranging from
building the corpus, defi ning the list of entries – axiological concepts, their typology,
their categorization, the list of entries in the dictionary, their cross-referencing and
procedures in their lexicographic treatment. It is pointed out that the compilation
of a Serbian axiological dictionary would not only fi ll a void in contemporary
Serbian lexicography, but also make it part and parcel of the current trends in Slavic
conceptology and conceptography. Broader impact of the compilation of a dictionary
of this type could be seen in the area of interdisciplinary and cognitive treatment
and investigations of Serbian linguistic resources, which, through their written and
electronic sources related to all spheres of human existence, notably in the fi elds
of ethnography, ethnology and culture, offer invaluable evidence for reconstructing
axiological concepts and uncovering a value system, both universal and nationalspecifi
c, which distinguishes Serbian language and culture from the other ones. Thus,
at the general linguistic and culturological plane, a dictionary of this type would
enable us to compare the specifi cities of Serbian values with those pertaining to other
languages and cultures, both at the level of closely-related Slavic languages and other,
non-Slavic ones.
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
T2  - Јужнословенски филолог
T1  - Аксиолошки речник српског језика – предлог израде
T1  - Аксиологический словарь сербского языка – предложение по составлению словаря
T1  - Axiological Dictionary of the Serbian Language – a Proposal for its Compilation
SP  - 105
EP  - 126
VL  - 77
IS  - 2
DO  - 10.2298/JFI2102105R
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12670
ER  - 
@article{
author = "Ристић, Стана С. and Лазић-Коњик, Ивана В.",
year = "2021",
abstract = "У раду је предложена израда речника вредности српског језика, која би
се заснивала на досадашњим резултатима пољске когнитивне етнолингвистике лублинског усмерења, руске идеографије и концептологије и српске
традиционалне реконструктивне етнолингвистике и новије етнолингвистике когнитивног усмерења. Дат је критички преглед наведених резултата и
указано је на отворена питања, која би се у случају планираног речника решавала у току израде елабората и свим фазама припреме и израде речника,
почев од избора корпуса, одређивања списка одредница – аксиолошких концепата, њихове типологије, утврђивања организације, редоследа одредница
у речнику, начина њиховог повезивања и поступака њихове лексикографске
обраде. Истакнуто је да би израда српског аксиолошког речника не само
попунила празнину у савременој српској лексикографији него би је и увела
у актуелне токове најновије словенске концептологије и концептографије., В статье предлагается составить словарь ценностей сербского языка,
который основывался бы на нынешних результатах польской когнитивной
этнолингвистики люблинского направления, русской идеографии и
концептологии и сербской традиционной реконструктивной этнолингвистики
и новейшей этнолингвистики когнитивной направленности. Поэтому дается
критический обзор данных результатов и указывается на нерешенные
вопросы, которые бы в случае планируемого словаря решались в течение
подготовки проекта и во всех фазах подготовки и составления, начиная с
выбора корпуса, опредления списка слов – аксиологических коценптов и
их типологии, определения организации и порядка следования в словаре,
способа их связывания и поступка лексикографической обработки. В статье
подчеркивается, что составление сербского аксиологического словаря не только
восполнило бы недостающее место в сербской лексиографии, но и ввело бы ее
в актуальные течения новейшей славянской концептологии и концептографии.
Более широкое значение составления словаря данного типа авторы видят
в области интердисциплинарной и когнитивной обработки и исследований
сербского языкового материала, который своими письменными и электронными
источниками из всех сфер человеческой жизни, а особенно из этонографии,
этнологии и культуры, предоставляет ценные данные для реконструкции
ценостных концептов и обнаружения системы ценностей, как универсальных,
так и национально специфических, характеризующих сербский язык и сербскую
культуру. Таким образом словарь бы предоставил на общем лингвистическом
и культурологическом планах возможность сравнения характеристик сербских
ценностей с ценностями в других языках и культурах, как в близкородственных
славянских языках, так и в других неславянских языках., This paper presents a proposed compilation of a dictionary of values in the Serbian
language, which is to be based on the existing fi ndings of the Lublin branch of Polish
cognitive ethnolinguistics, of Russian ideography and conceptology, as well as of
Serbian traditional reconstructivist ethnolinguistics and more recent ethnolinguistics
of cognitive orientation. It contains a critical overview of the aforementioned
fi ndings and indicates the unresolved issues, which in the event of the realization
of the proposed dictionary would be resolved in the course of project proposal and
during all the stages of the preparation and compilation of the dictionary, ranging from
building the corpus, defi ning the list of entries – axiological concepts, their typology,
their categorization, the list of entries in the dictionary, their cross-referencing and
procedures in their lexicographic treatment. It is pointed out that the compilation
of a Serbian axiological dictionary would not only fi ll a void in contemporary
Serbian lexicography, but also make it part and parcel of the current trends in Slavic
conceptology and conceptography. Broader impact of the compilation of a dictionary
of this type could be seen in the area of interdisciplinary and cognitive treatment
and investigations of Serbian linguistic resources, which, through their written and
electronic sources related to all spheres of human existence, notably in the fi elds
of ethnography, ethnology and culture, offer invaluable evidence for reconstructing
axiological concepts and uncovering a value system, both universal and nationalspecifi
c, which distinguishes Serbian language and culture from the other ones. Thus,
at the general linguistic and culturological plane, a dictionary of this type would
enable us to compare the specifi cities of Serbian values with those pertaining to other
languages and cultures, both at the level of closely-related Slavic languages and other,
non-Slavic ones.",
publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ, Београд : Српска академија наука и уметности",
journal = "Јужнословенски филолог",
title = "Аксиолошки речник српског језика – предлог израде, Аксиологический словарь сербского языка – предложение по составлению словаря, Axiological Dictionary of the Serbian Language – a Proposal for its Compilation",
pages = "105-126",
volume = "77",
number = "2",
doi = "10.2298/JFI2102105R",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12670"
}
Ристић, С. С.,& Лазић-Коњик, И. В.. (2021). Аксиолошки речник српског језика – предлог израде. in Јужнословенски филолог
Београд : Институт за српски језик САНУ., 77(2), 105-126.
https://doi.org/10.2298/JFI2102105R
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12670
Ристић СС, Лазић-Коњик ИВ. Аксиолошки речник српског језика – предлог израде. in Јужнословенски филолог. 2021;77(2):105-126.
doi:10.2298/JFI2102105R
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12670 .
Ристић, Стана С., Лазић-Коњик, Ивана В., "Аксиолошки речник српског језика – предлог израде" in Јужнословенски филолог, 77, no. 2 (2021):105-126,
https://doi.org/10.2298/JFI2102105R .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12670 .

Stanisława Niebrzegowska-Bartmińska, Defi niowanie i profi lowanie pojęć w (etno)lingwistyce

Лазић Коњик, Ивана

(Београд : Институт за српски језик САНУ, 2021)

TY  - JOUR
AU  - Лазић Коњик, Ивана
PY  - 2021
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/12678
AB  - Монографија Станиславе Њебжеговске-Бартмињске „Дефинисање и
профилисање појмова у (етно)лингвистици“ („Defi niowanie i profi lowanie
pojęć w (etno)lingwistyce“), која је недавно објављена у издању лублин-
ског Универзитета Маријa Кири-Склодовскa, представља веома обим-
ну а по актуелности и сложености тематике коју обрађује, свестрано-
сти и дубини обраде и оствареним научним дометима веома значајну
књигу у области не само словенске (етно)лингвистике већ много шире.
Монографија у целини обрађује фундаментална теоријска и емпиријска
питања сасвим младе лингвистичке дисциплине – когнитивне етнолинг-
вистике – која је поникла у лублинској научној средини кроз активности
ове школе на челу са проф. Јежијем Бартмињским.
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
T2  - Јужнословенски филолог
T1  - Stanisława Niebrzegowska-Bartmińska, Defi niowanie i profi lowanie pojęć w (etno)lingwistyce
SP  - 253
EP  - 265
VL  - 77
IS  - 2
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12678
ER  - 
@article{
author = "Лазић Коњик, Ивана",
year = "2021",
abstract = "Монографија Станиславе Њебжеговске-Бартмињске „Дефинисање и
профилисање појмова у (етно)лингвистици“ („Defi niowanie i profi lowanie
pojęć w (etno)lingwistyce“), која је недавно објављена у издању лублин-
ског Универзитета Маријa Кири-Склодовскa, представља веома обим-
ну а по актуелности и сложености тематике коју обрађује, свестрано-
сти и дубини обраде и оствареним научним дометима веома значајну
књигу у области не само словенске (етно)лингвистике већ много шире.
Монографија у целини обрађује фундаментална теоријска и емпиријска
питања сасвим младе лингвистичке дисциплине – когнитивне етнолинг-
вистике – која је поникла у лублинској научној средини кроз активности
ове школе на челу са проф. Јежијем Бартмињским.",
publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ, Београд : Српска академија наука и уметности",
journal = "Јужнословенски филолог",
title = "Stanisława Niebrzegowska-Bartmińska, Defi niowanie i profi lowanie pojęć w (etno)lingwistyce",
pages = "253-265",
volume = "77",
number = "2",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12678"
}
Лазић Коњик, И.. (2021). Stanisława Niebrzegowska-Bartmińska, Defi niowanie i profi lowanie pojęć w (etno)lingwistyce. in Јужнословенски филолог
Београд : Институт за српски језик САНУ., 77(2), 253-265.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12678
Лазић Коњик И. Stanisława Niebrzegowska-Bartmińska, Defi niowanie i profi lowanie pojęć w (etno)lingwistyce. in Јужнословенски филолог. 2021;77(2):253-265.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12678 .
Лазић Коњик, Ивана, "Stanisława Niebrzegowska-Bartmińska, Defi niowanie i profi lowanie pojęć w (etno)lingwistyce" in Јужнословенски филолог, 77, no. 2 (2021):253-265,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12678 .

Sanja Krimer-Gaborović : Prepoznavanje i imenovanje boja u engleskom i srpskom jeziku

Лазић Коњик, Ивана

(Београд : Институт за српски језик САНУ, 2021)

TY  - JOUR
AU  - Лазић Коњик, Ивана
PY  - 2021
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/11957
AB  - Монографија Сање Кример-Габоровић Prepoznavanje i imenovanje
boja u engleskom i srpskom jeziku објављена је 2019. год. као електронска
књига у едицији Е-дисертације Филозофског факултета у Новом Саду
(књ. 20). Проистекла је из текста докторске дисертације под насловом
„Семантичка и творбена синтагматика лексема којима се именују боје
у енглеском и српском језику: когнитивнолингвистички приступ“, која
је одбрањена на Филозофском факултету у Новом Саду, 2011. године,
под менторством проф. Твртка Прћића и представља, према речима ауторке, „kognitivnolingvističku studiju o semantičkoj i tvorbenoj sintagmatici
engleskih naziva za 11 osnovnih kategorija boja (...) i njihovih srpskih
prevodnih ekvivalenata“.
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
T2  - Јужнословенски филолог
T1  - Sanja Krimer-Gaborović : Prepoznavanje i imenovanje boja u engleskom i srpskom jeziku
EP  - 281
VL  - 77
VL  - 271
IS  - 1
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11957
ER  - 
@article{
author = "Лазић Коњик, Ивана",
year = "2021",
abstract = "Монографија Сање Кример-Габоровић Prepoznavanje i imenovanje
boja u engleskom i srpskom jeziku објављена је 2019. год. као електронска
књига у едицији Е-дисертације Филозофског факултета у Новом Саду
(књ. 20). Проистекла је из текста докторске дисертације под насловом
„Семантичка и творбена синтагматика лексема којима се именују боје
у енглеском и српском језику: когнитивнолингвистички приступ“, која
је одбрањена на Филозофском факултету у Новом Саду, 2011. године,
под менторством проф. Твртка Прћића и представља, према речима ауторке, „kognitivnolingvističku studiju o semantičkoj i tvorbenoj sintagmatici
engleskih naziva za 11 osnovnih kategorija boja (...) i njihovih srpskih
prevodnih ekvivalenata“.",
publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ, Београд : Српска академија наука и уметности",
journal = "Јужнословенски филолог",
title = "Sanja Krimer-Gaborović : Prepoznavanje i imenovanje boja u engleskom i srpskom jeziku",
pages = "281",
volume = "77, 271",
number = "1",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11957"
}
Лазић Коњик, И.. (2021). Sanja Krimer-Gaborović : Prepoznavanje i imenovanje boja u engleskom i srpskom jeziku. in Јужнословенски филолог
Београд : Институт за српски језик САНУ., 77(1).
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11957
Лазић Коњик И. Sanja Krimer-Gaborović : Prepoznavanje i imenovanje boja u engleskom i srpskom jeziku. in Јужнословенски филолог. 2021;77(1):null-281.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11957 .
Лазић Коњик, Ивана, "Sanja Krimer-Gaborović : Prepoznavanje i imenovanje boja u engleskom i srpskom jeziku" in Јужнословенски филолог, 77, no. 1 (2021),
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11957 .

Когнитивни правац у српској етнолингвистици - почеци развоја и актуелни проблеми

Ристић, Стана; Лазић Коњик, Ивана

(Београд : Институт за српски језик САНУ, 2020)

TY  - BOOK
AU  - Ристић, Стана
AU  - Лазић Коњик, Ивана
PY  - 2020
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/12183
AB  - Монография содержит результаты, достигнутые за последние
десять лет работы авторов в области этнолингвистики когнитивной
направленности. Бóльшая часть этих результатов в виде отдельных
публикаций напечатана в наших и других славянских журналах (преимущественно на сербском языке, а также на русском и польском языках), однако для данного издания труды доработаны, дополнены, согласованы в теоретическо-методологическом плане и терминологически с
положениями люблинской этнолингвистической школы как образца, на
который мы часто ссылаемся. Некоторые работы публикуются впервые.
По нашим представлениям на данный момент, эти исследования, основанные на когнитивном подходе, в рамках которого через семантику
языковых/лексических единиц этнолингвистики выявляется «место и
роль культуры в языке» и исследуется языковая картина мира и человека, относятся к одному из новых направлений в сербской этнолингвистике. Развитию сербской этнолингвистики посвящен первый, вводный
подраздел монографии (I. 1), в других подразделах рассматривается ряд
актуальных теоретических и практических вопросов когнитивной этнолингвистики. В теоретическом аспекте фокус на открытом вопросе
соотношения понятий концепт и стереотип как основных единиц языкового сознания (II. 1); а также на вопросе статуса профилей в концептуальной структуре понятий и их соотношения с семантикой названий
данных понятий, т.е. с отдельными значениями лексем (I. 2 и I. 3). Для
практических решений выбраны те вопросы, которые близки нашему
профессиональному определению и которые касаются прикладной когнитивной этнолингвистики в лексикографии, такие, как: вопрос структуры словарной статьи при представлении определенных концептов/
стереотипов; выбор элементов, которые должны войти в когнитивное текстов), а также анкетных данных в исследованиях данного типа, которые эти понятия обогащали информацией энциклопедического типа.
Данная информация становится частью языкового сознания косвенно,
посредством метафор и символов, в виде так наз. энциклопедических
коннотаций, тогда как такие сведения по стереотипу ГРЕК мы получили
путем анализа фольклорного дискурса сербских народных эпических
песен. Анкетный материал, материал из ассоциативных словарей и
электронного корпуса является наиболее репрезентативным для языкового образа понятий современного разговорного языка как нейтрального языкового идиома. Он указывает на актуальную динамику изменения
ценностей в концептуализации или стереотипизации определенных понятий в зависимости от общественно-исторических перемен. Первые
два типа материала (анкетный и ассоциативный) дают весь спектр ценностей, которые, рангированные по шкале положительно – отрицательно, чаще всего указывают на амбивалентный отдельный субъективный
образ языкового понятия. Недостатки систематического материала в
анализе и описании особенно заметны в реконструкции гетеростереотипа РУССКИЙ(-ИЕ), языковой образ которого, т.е. элементы языкового
образа данного понятия, реконструированы только на ассоциативном
материале.
В числе открытых вопросов лексикографической программы семинара ЕУРОЈОС до настоящего времени рассматривались и вопросы
подхода к анализу отобранного материала для реконструкции концептов/стереотипов из всех трех типов источников, а также вопрос отбора элементов для когнитивного определения. На актуальные аспекты в
решении этих вопросов указывают наши словарные статьи концептов
ДОМ и СЕМЬЯ, выполненные двумя способами: один для нужд Аксиологического лексикона славян и их соседей (LASiS), а второй способ
– для заключительных подразделов, посвященных данным концептам
в данной монографии. Словарная статья сербского концепта ДОМ уже
опубликована на польском языке в первом томе этого лексикона (Ristić,
Lazić-Konjik 2015), а статья сербского концепта СЕМЬЯ сдана в печать
при подготовке одного из последующих томов, который будет посвящен концепту СЕМЬЯ в славянских и неславянских языках. В первом
случае в наших статьях применяется так наз. сепаратный подход, т.е.
аналитический подход в нашем представлении, который подразумевает
описание отдельной доли каждого из трех типов материала (систематического, анкетного и текстуального, С-А-Т) как в концептуализации
самих понятий, так и в выборе элементов для выведения когнитивного определения. Наряду с данным подходом, в рамках люблинской этнолингвистической школы рекомендуется так наз. холистический подход,
т.е. синтетический подход с нашей точки зрения, который подразумевает, что в описании концептуализации понятия и в выведения когнитивного определения все виды данных взаимоинтегрируются. Поскольку в
монографии в некоторых разделах уже дано описание отдельной доли
каждого из обязательных типов материала, мы решили, что при разработке словарных статей концептой ДОМ и СЕМЬЯ мы применим холистический, синтетический подход, ведь в аналитической статье многие части
повторялись бы из предыдущих подразделов. Однако, мы считаем, что
для самой словарной статьи Аксиологического лексикона целесообразнее применить комбинированный аналитическо-синтетический подход.
При аналитическом подходе к описанию материала были бы даны все
релевантные сведения, характерные как для универсальных, так и для
специфических национально-культурных ценностей языкового образа понятия, а в синтетическом описании количество подобных сведений свелось бы к ограниченному списку достаточных характеристик
(„dowody językowyh“, согласно Bartmiński, Niebrzegowska-Bartmińska
2016а: 37), которые находят подтверждение в выделенных языковых
единицах из всех трех типов материала (С-А-Т) или только одного из
них. Употребление предложенных модификаторов (типа: „обязательно“, „преимущественно“, „может быть / может иметь“) при выделенных
характеристиках языковой картины понятия обеспечивает иерархическую структурированность словарной статьи (первичные и вторичные
харатеристики) и концептуального поля (характеристики центра, близкой периферии, дальней периферии), что особенно важно для запланированного, межъязыкового сопоставления концептов в плане отбора
сопоставляемых данных согласно их месту в иерархической структуре
и их оценки как стабильных, менее стабильных или нестабильных элементов при установлении межъязыкового и межкультурного сходства и
различия в языковом образе определенного понятия.
AB  - This monograph includes the scientifi c fi ndings of the author from the
fi eld of ethnolinguistics of cognitive type over the last ten years. These results
have for the most part been published in the form of individual papers
in domestic and Slavic specialized magazines (predominantly in Serbian,
followed by Russian and Polish), but for this occasion they have been revised,
expanded, adapted in theoretical and methodological as well as terminological
aspects to the tenets of the Ethnolinguistic school of Lublin,
used as a model we repeatedly referred to, while the remaining ones make
their fi rst appearance in this publication. According to our knowledge, these
investigations of ours, based on the cognitive approach, which set the goal of
tracing “the place and role of culture in language”, the linguistic and human
worldview, in the semantics of linguistic/lexical units, belong to one of the
recent trends in the development of Serbian ethnolinguistics. And indeed,
the fi rst, introductory subchapter of this monograph (I. 1) is devoted to the
development of Serbian ethnolinguistics, whereas in other subchapters we
deal with some current theoretical and practical issues in cognitive ethnolinguistics.
From a theoretical aspect, we focused on an open question of the
relation between the terms “concept” and “stereotype” as the basic units of
linguistic knowledge (II. 1); and also, on the question of the status of profi les
in the conceptual structure and their relation to the semantics of the words
for those concepts, that is, to individual meanings of lexemes (I. 2 and I.
3). With the aim of resolving practical problems, we have chosen those that
were close to our professional background and that concern applied cognitive
ethnolinguistics in lexicography, such as the question of the structure of
a dictionary entry in presenting certain concepts/stereotypes, the selection of
elements that are to make part of a cognitive defi nition of the naive/linguistic
portrait of a specifi c concept in the compilation of an axiological dictionary
in the sense of representativeness of both universal and specifi c national and cultural values, as well as in the sense of standardizing the metalanguage of
cognitive defi nition (III. 4 and IV. 5); furthermore, we looked at the question
of the relation between a dictionary of the said type and encyclopedias as
lexicographic works whose entries provide information on various kinds of
human knowledge – an axiological lexicon on the subjective/naive linguistic
knowledge, and encyclopedias on the objective/scientifi c knowledge. In
relation to that, we pondered the question of the boundaries between the two
types of knowledge, as well as that of the extent to which encyclopedic information
is included in a dictionary entry of a lexicon in the reconstruction
of concepts or stereotypes (I. 2). Questions of a contribution of certain types
of sources in the conceptualization and stereotypization of culture concepts
can be found in all the chapters which present some concepts or stereotypes,
since they were reconstructed upon various types of evidence. The most
comprehensive corpus of evidence lies in the reconstruction of the concepts
of HОME and FАMILY, as it comprises all three types of sources (systemic,
survey-driven and textual), indispensable in the methodology of the Ethnolinguistic
school of Lublin. These chapters also represent the central part of
our monograph not only in terms of scope, but also in terms of a validity
check of the abovementioned methodology in the treatment of the material
and in terms of the representativeness of sources in certain types of material.
Thus, we concluded that among systemic descriptive dictionary sources the
most representative is a comprehensive dictionary such as the Dictionary
of SASA, as a source for the reconstruction of a general, stable concept/
stereotype typical of a contemporary linguistic portrait of a concept and its
most relevant profi les, which is particularly emphasized in subchapter (I. 3),
and the signifi cance of this material as well as material taken from other relevant
dictionaries of Serbian (Dictionary of Matica Srpska and one-volume
Dictionary of the Serbian Language) is confi rmed in the initial subchapters
on the concepts of HОME, FАMILY, and subchapters on the linguistic portrait
of the concept of NATION and autostereotype SERB(S). For linguistic portraits
of some concepts, such as NATION, SERB(S), GREEK, apart from corresponding
sources of dictionary material, no less important was the selection of relevant
genres of textual discourse. For the profi ling of the fi rst two concepts
very important information was obtained by an analysis of texts to do with
social theories and public media discourse from the fi elds of anthropological
and political orientation (sociological and social-psychological, socialpolitical),
as well as survey-driven data in investigations of that sort, sources
that enriched these concepts with information of encyclopedic type. This
body of information became part of linguistic knowledge in an indirect manner, through metaphors and symbols, in the form of so-called encyclopedic
connotations, whereas for the stereotype of GREEK we gathered information
by analyzing the folkloristic discourse of Serbian folk epic poems. The survey-
driven material, material derived from dictionaries of associations and
from electronic corpora is most representative of the linguistic portrait of the
concept of contemporary colloquial language, as a neutral linguistic idiom.
It indicates the current dynamics of alterations in values in the conceptualization
or stereotypization of certain concepts in relation to social-historical
changes. The fi rst two types of material (survey-driven and associative) offer
a whole range of values which, ranked on the positive-negative scale, predominantly
suggest an ambivalent, individual, subjective view of a linguistic
concept. A lack of systematized material in the analysis and description is especially
notable in the reconstruction of heterostereotype RUSSIAN(S), whose
linguistic portrait, that is, elements of the linguistic portrait of this concept,
are reconstructed solely upon word associations material.
In the vast array of open questions in the lexicographic programme of
the seminary EUROJOS, questions of approaches to analysis of selected material
for the reconstruction of concepts/stereotypes using all three types of
sources have also been considered, along with the question of the selection
of material for the cognitive defi nition. Current aspects in resolving those
issues are referred to in our dictionary entries for the concepts of HОМE and
FАMILY realized in two ways: one for the purposes of the Axiological dictionary
of Slavs and their neighbours (LASiS), and the other for the closing
subchapters on these concepts in our monograph. A dictionary entry of the
Serbian concept of HОМE has already been published in Polish in the fi rst volume
of this lexicon (Ristić, Lazić-Konjik 2015), and the entry for the Serbian
concept of FАMILY has been submitted for printing in preparation of one of
the subsequent volumes, which is to be devoted to the concept of FАMILY in
Slavic and non-Slavic languages. In the former case, in our entries we have
applied the so-called discriminative approach, that is, one which we consider
to be of analytical kind, which refers to a description of an individual stake of
all three types of material (systemic, survey-driven and textual, or S-SD-Т)
both in the conceptualization of ideas and in the selection of elements for
building up the cognitive defi nition. Apart from this approach within the
Ethnolinguistic school of Lublin, we recommend the so-called holistic approach,
which we consider to be of synthetic kind, referring to a description
of the conceptualization of an idea and building a cognitive defi nition when
all types of data are mutually integrated. Since in the monograph separate
chapters already contain a description of an individual stake of each of the indispensable types of material, we have opted for applying a holistic, synthetic
approach in compiling dictionary entries of the concepts of HОМE and
FАMILY, with regard to the fact that many parts in the analytical entry would
be repeated from the previous subchapters. However, we think that for a dictionary
entry of the Axiological lexicon itself one should apply a combined
analytical-synthetic approach. Analytical approach in the description of material
would yield all the relevant information characteristic of universal and
specifi c national/cultural values of the linguistic portrait of a concept, and in
the synthetic description the number of these pieces of information would
be reduced to a limited set of necessary and suffi cient features (“dowody
językowyh”, according to Bartmiński, Niebrzegowska-Bartmińska 2016а:
37), which can be refl ected in the linguistic units excerpted from all three
types of material (S-SD-Т), or only some of them. Usage of suggested modifi
ers (such as: “always”, “mostly”, “can be / can have”) along with the excerpted
features of the linguistic portrait of a concept allows for a hierarchical
organization of a dictionary entry (primary and secondary features) and
the conceptual fi eld (features of centre, close periphery, distant periphery),
which is especially important for planned interlinguistic comparison of concepts
in the sense of selection of comparable data according to their place
in the hierarchical structure and their evaluation as stable, less stable or unstable
elements upon establishing interlinguistic and intercultural similarities
and differences in the linguistic portrait of a particular concept.
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
T1  - Когнитивни правац у српској етнолингвистици - почеци развоја и актуелни проблеми
T1  - A Cognitive Trend in Serbian Ethnolinguistics – Early Development and Current Issues
T1  - Когнитивное направление в сербской этнолингвистике – начало развития и актуальные проблемы
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12183
ER  - 
@book{
author = "Ристић, Стана and Лазић Коњик, Ивана",
year = "2020",
abstract = "Монография содержит результаты, достигнутые за последние
десять лет работы авторов в области этнолингвистики когнитивной
направленности. Бóльшая часть этих результатов в виде отдельных
публикаций напечатана в наших и других славянских журналах (преимущественно на сербском языке, а также на русском и польском языках), однако для данного издания труды доработаны, дополнены, согласованы в теоретическо-методологическом плане и терминологически с
положениями люблинской этнолингвистической школы как образца, на
который мы часто ссылаемся. Некоторые работы публикуются впервые.
По нашим представлениям на данный момент, эти исследования, основанные на когнитивном подходе, в рамках которого через семантику
языковых/лексических единиц этнолингвистики выявляется «место и
роль культуры в языке» и исследуется языковая картина мира и человека, относятся к одному из новых направлений в сербской этнолингвистике. Развитию сербской этнолингвистики посвящен первый, вводный
подраздел монографии (I. 1), в других подразделах рассматривается ряд
актуальных теоретических и практических вопросов когнитивной этнолингвистики. В теоретическом аспекте фокус на открытом вопросе
соотношения понятий концепт и стереотип как основных единиц языкового сознания (II. 1); а также на вопросе статуса профилей в концептуальной структуре понятий и их соотношения с семантикой названий
данных понятий, т.е. с отдельными значениями лексем (I. 2 и I. 3). Для
практических решений выбраны те вопросы, которые близки нашему
профессиональному определению и которые касаются прикладной когнитивной этнолингвистики в лексикографии, такие, как: вопрос структуры словарной статьи при представлении определенных концептов/
стереотипов; выбор элементов, которые должны войти в когнитивное текстов), а также анкетных данных в исследованиях данного типа, которые эти понятия обогащали информацией энциклопедического типа.
Данная информация становится частью языкового сознания косвенно,
посредством метафор и символов, в виде так наз. энциклопедических
коннотаций, тогда как такие сведения по стереотипу ГРЕК мы получили
путем анализа фольклорного дискурса сербских народных эпических
песен. Анкетный материал, материал из ассоциативных словарей и
электронного корпуса является наиболее репрезентативным для языкового образа понятий современного разговорного языка как нейтрального языкового идиома. Он указывает на актуальную динамику изменения
ценностей в концептуализации или стереотипизации определенных понятий в зависимости от общественно-исторических перемен. Первые
два типа материала (анкетный и ассоциативный) дают весь спектр ценностей, которые, рангированные по шкале положительно – отрицательно, чаще всего указывают на амбивалентный отдельный субъективный
образ языкового понятия. Недостатки систематического материала в
анализе и описании особенно заметны в реконструкции гетеростереотипа РУССКИЙ(-ИЕ), языковой образ которого, т.е. элементы языкового
образа данного понятия, реконструированы только на ассоциативном
материале.
В числе открытых вопросов лексикографической программы семинара ЕУРОЈОС до настоящего времени рассматривались и вопросы
подхода к анализу отобранного материала для реконструкции концептов/стереотипов из всех трех типов источников, а также вопрос отбора элементов для когнитивного определения. На актуальные аспекты в
решении этих вопросов указывают наши словарные статьи концептов
ДОМ и СЕМЬЯ, выполненные двумя способами: один для нужд Аксиологического лексикона славян и их соседей (LASiS), а второй способ
– для заключительных подразделов, посвященных данным концептам
в данной монографии. Словарная статья сербского концепта ДОМ уже
опубликована на польском языке в первом томе этого лексикона (Ristić,
Lazić-Konjik 2015), а статья сербского концепта СЕМЬЯ сдана в печать
при подготовке одного из последующих томов, который будет посвящен концепту СЕМЬЯ в славянских и неславянских языках. В первом
случае в наших статьях применяется так наз. сепаратный подход, т.е.
аналитический подход в нашем представлении, который подразумевает
описание отдельной доли каждого из трех типов материала (систематического, анкетного и текстуального, С-А-Т) как в концептуализации
самих понятий, так и в выборе элементов для выведения когнитивного определения. Наряду с данным подходом, в рамках люблинской этнолингвистической школы рекомендуется так наз. холистический подход,
т.е. синтетический подход с нашей точки зрения, который подразумевает, что в описании концептуализации понятия и в выведения когнитивного определения все виды данных взаимоинтегрируются. Поскольку в
монографии в некоторых разделах уже дано описание отдельной доли
каждого из обязательных типов материала, мы решили, что при разработке словарных статей концептой ДОМ и СЕМЬЯ мы применим холистический, синтетический подход, ведь в аналитической статье многие части
повторялись бы из предыдущих подразделов. Однако, мы считаем, что
для самой словарной статьи Аксиологического лексикона целесообразнее применить комбинированный аналитическо-синтетический подход.
При аналитическом подходе к описанию материала были бы даны все
релевантные сведения, характерные как для универсальных, так и для
специфических национально-культурных ценностей языкового образа понятия, а в синтетическом описании количество подобных сведений свелось бы к ограниченному списку достаточных характеристик
(„dowody językowyh“, согласно Bartmiński, Niebrzegowska-Bartmińska
2016а: 37), которые находят подтверждение в выделенных языковых
единицах из всех трех типов материала (С-А-Т) или только одного из
них. Употребление предложенных модификаторов (типа: „обязательно“, „преимущественно“, „может быть / может иметь“) при выделенных
характеристиках языковой картины понятия обеспечивает иерархическую структурированность словарной статьи (первичные и вторичные
харатеристики) и концептуального поля (характеристики центра, близкой периферии, дальней периферии), что особенно важно для запланированного, межъязыкового сопоставления концептов в плане отбора
сопоставляемых данных согласно их месту в иерархической структуре
и их оценки как стабильных, менее стабильных или нестабильных элементов при установлении межъязыкового и межкультурного сходства и
различия в языковом образе определенного понятия., This monograph includes the scientifi c fi ndings of the author from the
fi eld of ethnolinguistics of cognitive type over the last ten years. These results
have for the most part been published in the form of individual papers
in domestic and Slavic specialized magazines (predominantly in Serbian,
followed by Russian and Polish), but for this occasion they have been revised,
expanded, adapted in theoretical and methodological as well as terminological
aspects to the tenets of the Ethnolinguistic school of Lublin,
used as a model we repeatedly referred to, while the remaining ones make
their fi rst appearance in this publication. According to our knowledge, these
investigations of ours, based on the cognitive approach, which set the goal of
tracing “the place and role of culture in language”, the linguistic and human
worldview, in the semantics of linguistic/lexical units, belong to one of the
recent trends in the development of Serbian ethnolinguistics. And indeed,
the fi rst, introductory subchapter of this monograph (I. 1) is devoted to the
development of Serbian ethnolinguistics, whereas in other subchapters we
deal with some current theoretical and practical issues in cognitive ethnolinguistics.
From a theoretical aspect, we focused on an open question of the
relation between the terms “concept” and “stereotype” as the basic units of
linguistic knowledge (II. 1); and also, on the question of the status of profi les
in the conceptual structure and their relation to the semantics of the words
for those concepts, that is, to individual meanings of lexemes (I. 2 and I.
3). With the aim of resolving practical problems, we have chosen those that
were close to our professional background and that concern applied cognitive
ethnolinguistics in lexicography, such as the question of the structure of
a dictionary entry in presenting certain concepts/stereotypes, the selection of
elements that are to make part of a cognitive defi nition of the naive/linguistic
portrait of a specifi c concept in the compilation of an axiological dictionary
in the sense of representativeness of both universal and specifi c national and cultural values, as well as in the sense of standardizing the metalanguage of
cognitive defi nition (III. 4 and IV. 5); furthermore, we looked at the question
of the relation between a dictionary of the said type and encyclopedias as
lexicographic works whose entries provide information on various kinds of
human knowledge – an axiological lexicon on the subjective/naive linguistic
knowledge, and encyclopedias on the objective/scientifi c knowledge. In
relation to that, we pondered the question of the boundaries between the two
types of knowledge, as well as that of the extent to which encyclopedic information
is included in a dictionary entry of a lexicon in the reconstruction
of concepts or stereotypes (I. 2). Questions of a contribution of certain types
of sources in the conceptualization and stereotypization of culture concepts
can be found in all the chapters which present some concepts or stereotypes,
since they were reconstructed upon various types of evidence. The most
comprehensive corpus of evidence lies in the reconstruction of the concepts
of HОME and FАMILY, as it comprises all three types of sources (systemic,
survey-driven and textual), indispensable in the methodology of the Ethnolinguistic
school of Lublin. These chapters also represent the central part of
our monograph not only in terms of scope, but also in terms of a validity
check of the abovementioned methodology in the treatment of the material
and in terms of the representativeness of sources in certain types of material.
Thus, we concluded that among systemic descriptive dictionary sources the
most representative is a comprehensive dictionary such as the Dictionary
of SASA, as a source for the reconstruction of a general, stable concept/
stereotype typical of a contemporary linguistic portrait of a concept and its
most relevant profi les, which is particularly emphasized in subchapter (I. 3),
and the signifi cance of this material as well as material taken from other relevant
dictionaries of Serbian (Dictionary of Matica Srpska and one-volume
Dictionary of the Serbian Language) is confi rmed in the initial subchapters
on the concepts of HОME, FАMILY, and subchapters on the linguistic portrait
of the concept of NATION and autostereotype SERB(S). For linguistic portraits
of some concepts, such as NATION, SERB(S), GREEK, apart from corresponding
sources of dictionary material, no less important was the selection of relevant
genres of textual discourse. For the profi ling of the fi rst two concepts
very important information was obtained by an analysis of texts to do with
social theories and public media discourse from the fi elds of anthropological
and political orientation (sociological and social-psychological, socialpolitical),
as well as survey-driven data in investigations of that sort, sources
that enriched these concepts with information of encyclopedic type. This
body of information became part of linguistic knowledge in an indirect manner, through metaphors and symbols, in the form of so-called encyclopedic
connotations, whereas for the stereotype of GREEK we gathered information
by analyzing the folkloristic discourse of Serbian folk epic poems. The survey-
driven material, material derived from dictionaries of associations and
from electronic corpora is most representative of the linguistic portrait of the
concept of contemporary colloquial language, as a neutral linguistic idiom.
It indicates the current dynamics of alterations in values in the conceptualization
or stereotypization of certain concepts in relation to social-historical
changes. The fi rst two types of material (survey-driven and associative) offer
a whole range of values which, ranked on the positive-negative scale, predominantly
suggest an ambivalent, individual, subjective view of a linguistic
concept. A lack of systematized material in the analysis and description is especially
notable in the reconstruction of heterostereotype RUSSIAN(S), whose
linguistic portrait, that is, elements of the linguistic portrait of this concept,
are reconstructed solely upon word associations material.
In the vast array of open questions in the lexicographic programme of
the seminary EUROJOS, questions of approaches to analysis of selected material
for the reconstruction of concepts/stereotypes using all three types of
sources have also been considered, along with the question of the selection
of material for the cognitive defi nition. Current aspects in resolving those
issues are referred to in our dictionary entries for the concepts of HОМE and
FАMILY realized in two ways: one for the purposes of the Axiological dictionary
of Slavs and their neighbours (LASiS), and the other for the closing
subchapters on these concepts in our monograph. A dictionary entry of the
Serbian concept of HОМE has already been published in Polish in the fi rst volume
of this lexicon (Ristić, Lazić-Konjik 2015), and the entry for the Serbian
concept of FАMILY has been submitted for printing in preparation of one of
the subsequent volumes, which is to be devoted to the concept of FАMILY in
Slavic and non-Slavic languages. In the former case, in our entries we have
applied the so-called discriminative approach, that is, one which we consider
to be of analytical kind, which refers to a description of an individual stake of
all three types of material (systemic, survey-driven and textual, or S-SD-Т)
both in the conceptualization of ideas and in the selection of elements for
building up the cognitive defi nition. Apart from this approach within the
Ethnolinguistic school of Lublin, we recommend the so-called holistic approach,
which we consider to be of synthetic kind, referring to a description
of the conceptualization of an idea and building a cognitive defi nition when
all types of data are mutually integrated. Since in the monograph separate
chapters already contain a description of an individual stake of each of the indispensable types of material, we have opted for applying a holistic, synthetic
approach in compiling dictionary entries of the concepts of HОМE and
FАMILY, with regard to the fact that many parts in the analytical entry would
be repeated from the previous subchapters. However, we think that for a dictionary
entry of the Axiological lexicon itself one should apply a combined
analytical-synthetic approach. Analytical approach in the description of material
would yield all the relevant information characteristic of universal and
specifi c national/cultural values of the linguistic portrait of a concept, and in
the synthetic description the number of these pieces of information would
be reduced to a limited set of necessary and suffi cient features (“dowody
językowyh”, according to Bartmiński, Niebrzegowska-Bartmińska 2016а:
37), which can be refl ected in the linguistic units excerpted from all three
types of material (S-SD-Т), or only some of them. Usage of suggested modifi
ers (such as: “always”, “mostly”, “can be / can have”) along with the excerpted
features of the linguistic portrait of a concept allows for a hierarchical
organization of a dictionary entry (primary and secondary features) and
the conceptual fi eld (features of centre, close periphery, distant periphery),
which is especially important for planned interlinguistic comparison of concepts
in the sense of selection of comparable data according to their place
in the hierarchical structure and their evaluation as stable, less stable or unstable
elements upon establishing interlinguistic and intercultural similarities
and differences in the linguistic portrait of a particular concept.",
publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ",
title = "Когнитивни правац у српској етнолингвистици - почеци развоја и актуелни проблеми, A Cognitive Trend in Serbian Ethnolinguistics – Early Development and Current Issues, Когнитивное направление в сербской этнолингвистике – начало развития и актуальные проблемы",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12183"
}
Ристић, С.,& Лазић Коњик, И.. (2020). Когнитивни правац у српској етнолингвистици - почеци развоја и актуелни проблеми. 
Београд : Институт за српски језик САНУ..
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12183
Ристић С, Лазић Коњик И. Когнитивни правац у српској етнолингвистици - почеци развоја и актуелни проблеми. 2020;.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12183 .
Ристић, Стана, Лазић Коњик, Ивана, "Когнитивни правац у српској етнолингвистици - почеци развоја и актуелни проблеми" (2020),
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12183 .

Лексика српских народних песама у Српском рјечнику и у Речнику српског језика : лексикографски аспект

Лазић-Коњик, Ивана; Јелић, Маријан Ј.

(Никшић : Филолошки факултет, 2020)

TY  - JOUR
AU  - Лазић-Коњик, Ивана
AU  - Јелић, Маријан Ј.
PY  - 2020
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/9930
AB  - У раду се, на грађи прве књиге Вукових Српских народних пјесама, по-
сматра лексика лирских српских народних песама у Вуковом Српском рјечнику
(1898 (2017)) и у једнотомном Речнику српског језика (2011). Корпус за анализу
чине именице које почињу словима а, б, в, г, д, ђ е, ж, з, и (укупно 654). Рад
је подељен у два дела. У првом делу се анализира Вуков однос према лирским
народним песмама као грађи за Српски рјечник и представљају статистички подаци за заступљеност посматраних именица у Српском рјечнику. У другом делу
се наводе статистички подаци за заступљеност посматраних именица у Речнику
српског језика и анализира њихов актуелни језички статус. Показује се у којим
случајевима постоји, одн. не постоји основа за њихово уношење у једнотомни
речник савременог књижевног језика, с обзиром на њихово место и значај у
језичком систему. На тај начин се уједно показују континуитет и промене које
су забележене у развоју лексике српског језика у предоченом периоду.
AB  - This paper examines the lexicon of Serbian lyrical folk songs in the Vuk’s Serbian
dictionary (Srpski rječnik) and in Matica srpska’s single volume Dictionary of the Serbian
language (Rečnik srpskoga jezika). The corpus consists of the nouns taken from the first
book of Serbian folk songs that begin with letters a, b, v, g, d, đ, e, ž, z, i. The work has two
parts. The first part is the insight into Vuk’s opinion on the lyrical folk songs as material
for the Serbian dictionary, a topic not investigated in the previous studies on Vuk’s lexicographic
work. In the second part, we analyze the distribution of the collected nouns in the
contemporary standard language, aiming the analysis towards reconsideration of the nouns’
synchronic and diachronic status and justification of their inclusion into Matica’s Dictionary
of the Serbian language, and presentation of the development of the Serbian language
lexicon in the span of two hundred years.
PB  - Никшић : Филолошки факултет
PB  - Београд : Филолошки факултет
PB  - Београд : Научно друштво за неговање и проучавање српског језика
T2  - Српски језик
T1  - Лексика српских народних песама у Српском рјечнику и у Речнику српског језика : лексикографски аспект
T1  - The Lexicon of Serbian Folk Songs in Serbian Dictionary and Contemporary Serbian Language
SP  - 255
EP  - 272
VL  - 25
DO  - 10.18485/sj.2020.25.1.18
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9930
ER  - 
@article{
author = "Лазић-Коњик, Ивана and Јелић, Маријан Ј.",
year = "2020",
abstract = "У раду се, на грађи прве књиге Вукових Српских народних пјесама, по-
сматра лексика лирских српских народних песама у Вуковом Српском рјечнику
(1898 (2017)) и у једнотомном Речнику српског језика (2011). Корпус за анализу
чине именице које почињу словима а, б, в, г, д, ђ е, ж, з, и (укупно 654). Рад
је подељен у два дела. У првом делу се анализира Вуков однос према лирским
народним песмама као грађи за Српски рјечник и представљају статистички подаци за заступљеност посматраних именица у Српском рјечнику. У другом делу
се наводе статистички подаци за заступљеност посматраних именица у Речнику
српског језика и анализира њихов актуелни језички статус. Показује се у којим
случајевима постоји, одн. не постоји основа за њихово уношење у једнотомни
речник савременог књижевног језика, с обзиром на њихово место и значај у
језичком систему. На тај начин се уједно показују континуитет и промене које
су забележене у развоју лексике српског језика у предоченом периоду., This paper examines the lexicon of Serbian lyrical folk songs in the Vuk’s Serbian
dictionary (Srpski rječnik) and in Matica srpska’s single volume Dictionary of the Serbian
language (Rečnik srpskoga jezika). The corpus consists of the nouns taken from the first
book of Serbian folk songs that begin with letters a, b, v, g, d, đ, e, ž, z, i. The work has two
parts. The first part is the insight into Vuk’s opinion on the lyrical folk songs as material
for the Serbian dictionary, a topic not investigated in the previous studies on Vuk’s lexicographic
work. In the second part, we analyze the distribution of the collected nouns in the
contemporary standard language, aiming the analysis towards reconsideration of the nouns’
synchronic and diachronic status and justification of their inclusion into Matica’s Dictionary
of the Serbian language, and presentation of the development of the Serbian language
lexicon in the span of two hundred years.",
publisher = "Никшић : Филолошки факултет, Београд : Филолошки факултет, Београд : Научно друштво за неговање и проучавање српског језика",
journal = "Српски језик",
title = "Лексика српских народних песама у Српском рјечнику и у Речнику српског језика : лексикографски аспект, The Lexicon of Serbian Folk Songs in Serbian Dictionary and Contemporary Serbian Language",
pages = "255-272",
volume = "25",
doi = "10.18485/sj.2020.25.1.18",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9930"
}
Лазић-Коњик, И.,& Јелић, М. Ј.. (2020). Лексика српских народних песама у Српском рјечнику и у Речнику српског језика : лексикографски аспект. in Српски језик
Никшић : Филолошки факултет., 25, 255-272.
https://doi.org/10.18485/sj.2020.25.1.18
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9930
Лазић-Коњик И, Јелић МЈ. Лексика српских народних песама у Српском рјечнику и у Речнику српског језика : лексикографски аспект. in Српски језик. 2020;25:255-272.
doi:10.18485/sj.2020.25.1.18
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9930 .
Лазић-Коњик, Ивана, Јелић, Маријан Ј., "Лексика српских народних песама у Српском рјечнику и у Речнику српског језика : лексикографски аспект" in Српски језик, 25 (2020):255-272,
https://doi.org/10.18485/sj.2020.25.1.18 .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9930 .

The Development of the Open Dictionary of Contemporary Serbian Language Using Crowdsourcing Techniques

Lazić Konjik, Ivana; Milenković, Ana

(Alexandroupolis : Euralex, 2020)

TY  - CHAP
AU  - Lazić Konjik, Ivana
AU  - Milenković, Ana
PY  - 2020
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/12703
AB  - The paper introduces the idea of developing an Open Dictionary of Contemporary Serbian Language using the crowdsourcing method
with a clear vision of the necessity of modernizing the work in the field of Serbian lexicography. The crowdsourcing procedure is
expected to obtain the latest, present-day vocabulary, i.e. new words which have not yet been presented and described in existing
dictionaries of the Serbian language. The crowdsourcing task requires participants to suggest new words, along with the description of
their meaning and examples which they find most appropriate. There are two primary goals: (1) solving the problem of timely and
comprehensively recording and presenting new vocabulary in real time and (2) creating a user-oriented dictionary of new words and
expressions. The main idea is to create a dictionary which would offer simple explanations of the semantic, grammatical and pragmatic
features of new words and expressions in the Serbian language. The practical, lexicographic objective is to show the need for the
development of such a dictionary which would fill the gap that exists in Serbian descriptive lexicography and neography.
PB  - Alexandroupolis : Euralex
T2  - Euralex XIX : Congress of the European Association for Lexicography –  Lexicography for Inclusion, Proceedings Book, Vol. 1
T1  - The Development of the Open Dictionary of Contemporary Serbian Language Using Crowdsourcing Techniques
SP  - 479
VL  - 484
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12703
ER  - 
@inbook{
author = "Lazić Konjik, Ivana and Milenković, Ana",
year = "2020",
abstract = "The paper introduces the idea of developing an Open Dictionary of Contemporary Serbian Language using the crowdsourcing method
with a clear vision of the necessity of modernizing the work in the field of Serbian lexicography. The crowdsourcing procedure is
expected to obtain the latest, present-day vocabulary, i.e. new words which have not yet been presented and described in existing
dictionaries of the Serbian language. The crowdsourcing task requires participants to suggest new words, along with the description of
their meaning and examples which they find most appropriate. There are two primary goals: (1) solving the problem of timely and
comprehensively recording and presenting new vocabulary in real time and (2) creating a user-oriented dictionary of new words and
expressions. The main idea is to create a dictionary which would offer simple explanations of the semantic, grammatical and pragmatic
features of new words and expressions in the Serbian language. The practical, lexicographic objective is to show the need for the
development of such a dictionary which would fill the gap that exists in Serbian descriptive lexicography and neography.",
publisher = "Alexandroupolis : Euralex",
journal = "Euralex XIX : Congress of the European Association for Lexicography –  Lexicography for Inclusion, Proceedings Book, Vol. 1",
booktitle = "The Development of the Open Dictionary of Contemporary Serbian Language Using Crowdsourcing Techniques",
pages = "479",
volume = "484",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12703"
}
Lazić Konjik, I.,& Milenković, A.. (2020). The Development of the Open Dictionary of Contemporary Serbian Language Using Crowdsourcing Techniques. in Euralex XIX : Congress of the European Association for Lexicography –  Lexicography for Inclusion, Proceedings Book, Vol. 1
Alexandroupolis : Euralex., 484, 479.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12703
Lazić Konjik I, Milenković A. The Development of the Open Dictionary of Contemporary Serbian Language Using Crowdsourcing Techniques. in Euralex XIX : Congress of the European Association for Lexicography –  Lexicography for Inclusion, Proceedings Book, Vol. 1. 2020;484:479.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12703 .
Lazić Konjik, Ivana, Milenković, Ana, "The Development of the Open Dictionary of Contemporary Serbian Language Using Crowdsourcing Techniques" in Euralex XIX : Congress of the European Association for Lexicography –  Lexicography for Inclusion, Proceedings Book, Vol. 1, 484 (2020):479,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12703 .

Узвици у служби других врста речи у српском језику

Лазић-Коњик, Ивана В.

(Београд : Институт за српски језик САНУ, 2019)

TY  - JOUR
AU  - Лазић-Коњик, Ивана В.
PY  - 2019
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10275
AB  - В работе рассматривается употребление междометий в позиции
и функции других частей речи с точки зрения лексикографической
обработки. Указывается, что транспозиция (вербальная, адъективная,
адвербиальная и партикуляционная) характерна для всех классов междометий. Oбзор материала показывает, что все еще нет достаточно семантических причин выделить смежные случаи междометий и других
частей речи в отдельные лексемы (слова), за исключением примеров,
которых следует исследовать обособленно.
AB  - У раду се разматра употреба узвика у позицији и функцији других
врста речи с циљем да се покаже да таква њихова функција, иако није типична, није занемарљива.
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
T2  - Наш језик
T1  - Узвици у служби других врста речи у српском језику
T1  - Употребление м еждометий в функции других частей речи в сербском языке
SP  - 131
EP  - 139
VL  - 50
IS  - 2
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10275
ER  - 
@article{
author = "Лазић-Коњик, Ивана В.",
year = "2019",
abstract = "В работе рассматривается употребление междометий в позиции
и функции других частей речи с точки зрения лексикографической
обработки. Указывается, что транспозиция (вербальная, адъективная,
адвербиальная и партикуляционная) характерна для всех классов междометий. Oбзор материала показывает, что все еще нет достаточно семантических причин выделить смежные случаи междометий и других
частей речи в отдельные лексемы (слова), за исключением примеров,
которых следует исследовать обособленно., У раду се разматра употреба узвика у позицији и функцији других
врста речи с циљем да се покаже да таква њихова функција, иако није типична, није занемарљива.",
publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ",
journal = "Наш језик",
title = "Узвици у служби других врста речи у српском језику, Употребление м еждометий в функции других частей речи в сербском языке",
pages = "131-139",
volume = "50",
number = "2",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10275"
}
Лазић-Коњик, И. В.. (2019). Узвици у служби других врста речи у српском језику. in Наш језик
Београд : Институт за српски језик САНУ., 50(2), 131-139.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10275
Лазић-Коњик ИВ. Узвици у служби других врста речи у српском језику. in Наш језик. 2019;50(2):131-139.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10275 .
Лазић-Коњик, Ивана В., "Узвици у служби других врста речи у српском језику" in Наш језик, 50, no. 2 (2019):131-139,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10275 .

Узвици у савременом српском језику: класификација и лексикографска обрада

Стијовић, Рада Р.; Лазић Коњик, Ивана В.; Спасојевић, Марина Љ.

(Београд : Институт за српски језик САНУ, 2019)

TY  - JOUR
AU  - Стијовић, Рада Р.
AU  - Лазић Коњик, Ивана В.
AU  - Спасојевић, Марина Љ.
PY  - 2019
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/6551
AB  - У раду се анализирају узвици на основу материјала Речника САНУ, као
и шестотомног и једнотомног речника МС, с циљем да се допуне постојеће
класификације узвика у граматикама српског језика и предложе одговарајући
модели за опис њиховог значења у дескриптивним речницима.
AB  - В работе анализируются междометия на основании материала Словаря
САНУ, а также шеститомного и однотомного словарей МС. Рассмотрены, также,
их грамматическое описание и классификация в сербской литературе. На основании богатого эксцерпированного материала (более 1000 междометий и слов
в функции междометий), классификация дополнена новыми классами междометий. Это дополнение основывается на концепции языковых функций Романа
Якобсона. В нашей классификации, наряду с экспрессивными, императивными
и ономатопеическими междометиями, находятся и коммуникативные (выделе-ны из императивных) (еј, ало, ој), поэтическо-фольклорные (оп, опа, шалај; аса,
каса) и метаязыковые (бла-бла, шу-шу). Все классы разделены на подклассы.
К экспрессивным междометиям причислен и подкласс градуальных/интенсифицирующих междометий (ихај, уха). К коммуникативным добавлен подкласс
междометий использующихся в коммуникации с детьми – при убаюкивании,
сюсюкании и т. п. (нина-нана, нуна).
В работе предлагаем следующие модели определения междометий: для
экспрессивных междометий: (межд./междометие) для «выражения / высказывания / выделения, подчеркивания» + сущ. в ген. (именующее чувство, душевное
состояние, настроение, эмоциональные или чувственные реакции на окружающий мир, позицию и пр.); для коммуникативных междометий: (межд./междометие) «для + отгл. сущ. в акк.» (призыва, отзыва, обращения, поддержания
коммуникации, сюсюканья с детьми); для императивных междометий: (межд./
междометие) «которым + гл.» (манят, отпугивают, отгоняют, побуждают, подзывают (в большинстве случаев животных)) или: (межд./междометие) «для +
отгл. сущ. в акк.» (отпугивания, подзывания, побуждения (в большинстве случаев животных)); для ономатопеических междометий: (межд./междометие) «для
подражания (реже звуковая имитация) + сущ. в ген.» или «которым подражается
/ подражаются + сущ. в ном.» (называющее звуковое явление, которому подражают); для метаязыковых междометий могут употребляться модели определения, рекомендуемые для ономатопей; для поэтическо-фольклорных междометий используется описательное определение: «без особого значения (в припевах
песен, часто по причинам метрики / в игре, в считалках, загадках, ворожбе, проклятиях и т. д.).
AB  - This paper analyzes interjections based on the material from the SASA Dictionary,
as well as from the six-volume and one-volume Serbian dictionaries of Matica
Srpska. Moreover, we looked into their grammatical description and classifi cation in
Serbian literature. Based on the voluminous excerpted material (over 1000 interjections
and words functioning as interjections), we refi ned the classifi cation by adding
new types of interjections. The said addition is founded upon the concept of language
functions by Roman Jakobson. In our classifi cation, apart from the expressive, imperative
and onomatopoeic interjections, they can also be communicative (singled
out of the imperative ones) (e.g. еj, аlo, оj), poetic-folk (e.g. оp, оpа, šalaј; аsа, kаsа)
and metalinguistic (e.g. blа-blа, šu-šu). All of these types are further categorized into
subtypes. Expressive interjections now include a subgroup of gradual/intensifying
interjections (e.g. ihaj, uhа), and communicative ones contain a subtype used in communication with children – when putting them to sleep, using baby talk, etc. (e.g.
ninа-nanа, nunа).
In the paper we recommend the following models of defi ning interjections: for
expressive interjections: (interj./interjection) “for expressing / declaring / emphasizing”
+ N in gen. (denoting a feeling, affective state, mood, emotional or sensory reaction
to the outside world, attitude, etc.); for communicative interjections: (interj./
interjection) “for + verbal N in acc.” (calling somebody and responding to the call,
addressing, maintaining communication, baby talk); for imperative interjections: (interj./
interjection) “used + V” (to lure, urge, drive, spur, call (mostly animals)) or: (interj./
interjection) “for + verbal N in acc.” (driving, luring, spurring (mostly animals));
for onomatopoeic interjections: (interj./interjection) “for imitating (more rarely mimicking)
+ N in gen.” or “used for imitating” + N in nom.” (used for naming the auditive
phenomenon that is imitated); for metalinguistic interjections, the models of defi -
nitions recommended for onomatopoeias can be applied; for poetic-folk interjections
a descriptive defi nition is used: “without specifi c meaning (in song refrains, often for
metrical purposes; in games, chants, riddles, incantations, curses, etc.)”.
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
T2  - Јужнословенски филолог
T1  - Узвици у савременом српском језику: класификација и лексикографска обрада
T1  - Междометия в современном сербском языке: классификация и лексикографическая обработка
T1  - Interjections in the Contemporary Serbian Language: Classification and Lexicographic Treatment
SP  - 37
EP  - 61
VL  - 75
IS  - 1
DO  - 10.2298/JFI1901037S
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6551
ER  - 
@article{
author = "Стијовић, Рада Р. and Лазић Коњик, Ивана В. and Спасојевић, Марина Љ.",
year = "2019",
abstract = "У раду се анализирају узвици на основу материјала Речника САНУ, као
и шестотомног и једнотомног речника МС, с циљем да се допуне постојеће
класификације узвика у граматикама српског језика и предложе одговарајући
модели за опис њиховог значења у дескриптивним речницима., В работе анализируются междометия на основании материала Словаря
САНУ, а также шеститомного и однотомного словарей МС. Рассмотрены, также,
их грамматическое описание и классификация в сербской литературе. На основании богатого эксцерпированного материала (более 1000 междометий и слов
в функции междометий), классификация дополнена новыми классами междометий. Это дополнение основывается на концепции языковых функций Романа
Якобсона. В нашей классификации, наряду с экспрессивными, императивными
и ономатопеическими междометиями, находятся и коммуникативные (выделе-ны из императивных) (еј, ало, ој), поэтическо-фольклорные (оп, опа, шалај; аса,
каса) и метаязыковые (бла-бла, шу-шу). Все классы разделены на подклассы.
К экспрессивным междометиям причислен и подкласс градуальных/интенсифицирующих междометий (ихај, уха). К коммуникативным добавлен подкласс
междометий использующихся в коммуникации с детьми – при убаюкивании,
сюсюкании и т. п. (нина-нана, нуна).
В работе предлагаем следующие модели определения междометий: для
экспрессивных междометий: (межд./междометие) для «выражения / высказывания / выделения, подчеркивания» + сущ. в ген. (именующее чувство, душевное
состояние, настроение, эмоциональные или чувственные реакции на окружающий мир, позицию и пр.); для коммуникативных междометий: (межд./междометие) «для + отгл. сущ. в акк.» (призыва, отзыва, обращения, поддержания
коммуникации, сюсюканья с детьми); для императивных междометий: (межд./
междометие) «которым + гл.» (манят, отпугивают, отгоняют, побуждают, подзывают (в большинстве случаев животных)) или: (межд./междометие) «для +
отгл. сущ. в акк.» (отпугивания, подзывания, побуждения (в большинстве случаев животных)); для ономатопеических междометий: (межд./междометие) «для
подражания (реже звуковая имитация) + сущ. в ген.» или «которым подражается
/ подражаются + сущ. в ном.» (называющее звуковое явление, которому подражают); для метаязыковых междометий могут употребляться модели определения, рекомендуемые для ономатопей; для поэтическо-фольклорных междометий используется описательное определение: «без особого значения (в припевах
песен, часто по причинам метрики / в игре, в считалках, загадках, ворожбе, проклятиях и т. д.)., This paper analyzes interjections based on the material from the SASA Dictionary,
as well as from the six-volume and one-volume Serbian dictionaries of Matica
Srpska. Moreover, we looked into their grammatical description and classifi cation in
Serbian literature. Based on the voluminous excerpted material (over 1000 interjections
and words functioning as interjections), we refi ned the classifi cation by adding
new types of interjections. The said addition is founded upon the concept of language
functions by Roman Jakobson. In our classifi cation, apart from the expressive, imperative
and onomatopoeic interjections, they can also be communicative (singled
out of the imperative ones) (e.g. еj, аlo, оj), poetic-folk (e.g. оp, оpа, šalaј; аsа, kаsа)
and metalinguistic (e.g. blа-blа, šu-šu). All of these types are further categorized into
subtypes. Expressive interjections now include a subgroup of gradual/intensifying
interjections (e.g. ihaj, uhа), and communicative ones contain a subtype used in communication with children – when putting them to sleep, using baby talk, etc. (e.g.
ninа-nanа, nunа).
In the paper we recommend the following models of defi ning interjections: for
expressive interjections: (interj./interjection) “for expressing / declaring / emphasizing”
+ N in gen. (denoting a feeling, affective state, mood, emotional or sensory reaction
to the outside world, attitude, etc.); for communicative interjections: (interj./
interjection) “for + verbal N in acc.” (calling somebody and responding to the call,
addressing, maintaining communication, baby talk); for imperative interjections: (interj./
interjection) “used + V” (to lure, urge, drive, spur, call (mostly animals)) or: (interj./
interjection) “for + verbal N in acc.” (driving, luring, spurring (mostly animals));
for onomatopoeic interjections: (interj./interjection) “for imitating (more rarely mimicking)
+ N in gen.” or “used for imitating” + N in nom.” (used for naming the auditive
phenomenon that is imitated); for metalinguistic interjections, the models of defi -
nitions recommended for onomatopoeias can be applied; for poetic-folk interjections
a descriptive defi nition is used: “without specifi c meaning (in song refrains, often for
metrical purposes; in games, chants, riddles, incantations, curses, etc.)”.",
publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ, Београд : Српска академија наука и уметности",
journal = "Јужнословенски филолог",
title = "Узвици у савременом српском језику: класификација и лексикографска обрада, Междометия в современном сербском языке: классификация и лексикографическая обработка, Interjections in the Contemporary Serbian Language: Classification and Lexicographic Treatment",
pages = "37-61",
volume = "75",
number = "1",
doi = "10.2298/JFI1901037S",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6551"
}
Стијовић, Р. Р., Лазић Коњик, И. В.,& Спасојевић, М. Љ.. (2019). Узвици у савременом српском језику: класификација и лексикографска обрада. in Јужнословенски филолог
Београд : Институт за српски језик САНУ., 75(1), 37-61.
https://doi.org/10.2298/JFI1901037S
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6551
Стијовић РР, Лазић Коњик ИВ, Спасојевић МЉ. Узвици у савременом српском језику: класификација и лексикографска обрада. in Јужнословенски филолог. 2019;75(1):37-61.
doi:10.2298/JFI1901037S
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6551 .
Стијовић, Рада Р., Лазић Коњик, Ивана В., Спасојевић, Марина Љ., "Узвици у савременом српском језику: класификација и лексикографска обрада" in Јужнословенски филолог, 75, no. 1 (2019):37-61,
https://doi.org/10.2298/JFI1901037S .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6551 .

Концепт породица у српском језику : на материјалу речника српског језика

Ристић, Стана С.; Лазић Коњик, Ивана В.

(Крагујевац : Филолошко-уметнички факултет, 2018)

TY  - JOUR
AU  - Ристић, Стана С.
AU  - Лазић Коњик, Ивана В.
PY  - 2018
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/12462
AB  - The article reconstructs the concept of FAMILY in Serbian on the basis of the language
sistem and dictionary data, excerpted from all relevant Serbian dictionaries
(etymological, historical and contemporary, encyclopaedias and manuals), in accordance
with the methodology of the Lublin Ethnolinguistic School. All major linguistic,
semantic and cognitive aspects of the basic lexeme porodica (family), which names the
concept, as well as its hyperonyms, hyponyms, co-hyponyms, synonyms, antonyms, semantic
and affix derivatives are analyzed. Based on their definitions and the examples
of their use, the following aspects of conceptualization, relevant for the reconstruction
of the linguistic view of this concept in the Serbian language, are distinguished: social,
genealogical/biological, physical/existential, psychological/emotional and axiological.
The order of these aspects, established on the basis of the language sistem and dictionary
data analysis shows a somewhat simpler structure of the conceptual field of the
conept of family, with a center formed by the social, genealogical and physical aspects,
and a closer periphery made up of psychological and axiological aspects, unlike the
more complex structure of this field based on the questionnaire and associative data
that we have presented in our two articles submitted for publication (see footnote 1).
AB  - У раду се анализира концепт породица у српском језику
на системском/речничком материјалу, из свих релевантних
речника српског језика (етимолошког, историјских и савремених, енциклопедија и приручника), према методологији
Лублинске етнолингвистичке школе. Разматрају се сви важнији језички, семантички и когнитивни/сазнајни аспекти
основне лексеме породица којом се именује концепт, њених
хиперонима, хипонима, кохипонима, синонима, опозита, семантичких и афиксалних деривата, и на основу дефиниција
и примера њихове употребе издвајају аспекти концептуализације, релевантни за реконструисање језичке слике овог
концепта у српском језику: социјални, генеалошки/биолошки, физички/егзистенцијални, психички/емоционални и
аксиолошки аспекат, чији редослед указује на њихову централну или периферну позицију у концептуалном пољу.
PB  - Крагујевац : Филолошко-уметнички факултет
T2  - Српски језик : статус, систем, употреба : зборник у част проф. Милошу Ковачевићу
T1  - Концепт породица у српском језику  : на материјалу речника српског језика
T1  - Concept of Family in Serbian Language : Based on the Data from Serbian Dictionaries
SP  - 515
EP  - 533
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12462
ER  - 
@article{
author = "Ристић, Стана С. and Лазић Коњик, Ивана В.",
year = "2018",
abstract = "The article reconstructs the concept of FAMILY in Serbian on the basis of the language
sistem and dictionary data, excerpted from all relevant Serbian dictionaries
(etymological, historical and contemporary, encyclopaedias and manuals), in accordance
with the methodology of the Lublin Ethnolinguistic School. All major linguistic,
semantic and cognitive aspects of the basic lexeme porodica (family), which names the
concept, as well as its hyperonyms, hyponyms, co-hyponyms, synonyms, antonyms, semantic
and affix derivatives are analyzed. Based on their definitions and the examples
of their use, the following aspects of conceptualization, relevant for the reconstruction
of the linguistic view of this concept in the Serbian language, are distinguished: social,
genealogical/biological, physical/existential, psychological/emotional and axiological.
The order of these aspects, established on the basis of the language sistem and dictionary
data analysis shows a somewhat simpler structure of the conceptual field of the
conept of family, with a center formed by the social, genealogical and physical aspects,
and a closer periphery made up of psychological and axiological aspects, unlike the
more complex structure of this field based on the questionnaire and associative data
that we have presented in our two articles submitted for publication (see footnote 1)., У раду се анализира концепт породица у српском језику
на системском/речничком материјалу, из свих релевантних
речника српског језика (етимолошког, историјских и савремених, енциклопедија и приручника), према методологији
Лублинске етнолингвистичке школе. Разматрају се сви важнији језички, семантички и когнитивни/сазнајни аспекти
основне лексеме породица којом се именује концепт, њених
хиперонима, хипонима, кохипонима, синонима, опозита, семантичких и афиксалних деривата, и на основу дефиниција
и примера њихове употребе издвајају аспекти концептуализације, релевантни за реконструисање језичке слике овог
концепта у српском језику: социјални, генеалошки/биолошки, физички/егзистенцијални, психички/емоционални и
аксиолошки аспекат, чији редослед указује на њихову централну или периферну позицију у концептуалном пољу.",
publisher = "Крагујевац : Филолошко-уметнички факултет",
journal = "Српски језик : статус, систем, употреба : зборник у част проф. Милошу Ковачевићу",
title = "Концепт породица у српском језику  : на материјалу речника српског језика, Concept of Family in Serbian Language : Based on the Data from Serbian Dictionaries",
pages = "515-533",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12462"
}
Ристић, С. С.,& Лазић Коњик, И. В.. (2018). Концепт породица у српском језику  : на материјалу речника српског језика. in Српски језик : статус, систем, употреба : зборник у част проф. Милошу Ковачевићу
Крагујевац : Филолошко-уметнички факултет., 515-533.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12462
Ристић СС, Лазић Коњик ИВ. Концепт породица у српском језику  : на материјалу речника српског језика. in Српски језик : статус, систем, употреба : зборник у част проф. Милошу Ковачевићу. 2018;:515-533.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12462 .
Ристић, Стана С., Лазић Коњик, Ивана В., "Концепт породица у српском језику  : на материјалу речника српског језика" in Српски језик : статус, систем, употреба : зборник у част проф. Милошу Ковачевићу (2018):515-533,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12462 .

Метајезик лексикографске дефиниције у дескриптивном речнику (на материјалу речника српског језика)

Ивановић, Ненад Б.; Коњик Лазић, Ивана; Ристић, Стана

(Београд : Институт за српски језик САНУ, 2018)

TY  - JOUR
AU  - Ивановић, Ненад Б.
AU  - Коњик Лазић, Ивана
AU  - Ристић, Стана
PY  - 2018
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/4904
AB  - У раду представљамо континуирану хијерархијску уређеност лексема које припадају тематском пољу ’кућа, грађевински објекат’ засновану на анализи вертикалног уланчавања концепата присутних у њихо вим лексикографским дефиницијама.
AB  - In this paper we present the continuous hierarchical ordering of the first part of the definition of lexemes from the thematic group ‘buildings’ by analyzing the vertical organization of superordination of concepts in the lexicographical definition. We demonstrate that the vertical sequence mounts from a higher level of conceptual categorization, ‘localizer,’ in the form of complex and simple primitives (PLACE> SPAE [WHERE], SPACE> EXPANSE [SOMETHING THAT IS (BOUNDLESSLY) SPREADING IN EVERY DIRECTION]) and descends toward a lower hyperonimic level of ‘buildings’. The suggested model links meanings systematically, on a micro level of meaning within the polysemicstructure, and on a macro level of meanings of lexemes belonging to a thematic group/class, which is significant for the descriptive lexicography and for the modeling of semantic description in the electronic dictionary of the contemporary Serbian language. Such description could facilitate the cross-referencing of lexemes and advanced search, which is essential both for linguists and dictionary users.
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
T2  - Јужнословенски филолог
T1  - Метајезик лексикографске дефиниције у дескриптивном речнику (на материјалу речника српског језика)
T1  - The Meta Language of a Lexicographic Definition in the Descriptive Dictionary (Based on the Dictionaries of the Serbian Language)
SP  - 81
EP  - 96
VL  - 74
IS  - 1
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4904
ER  - 
@article{
author = "Ивановић, Ненад Б. and Коњик Лазић, Ивана and Ристић, Стана",
year = "2018",
abstract = "У раду представљамо континуирану хијерархијску уређеност лексема које припадају тематском пољу ’кућа, грађевински објекат’ засновану на анализи вертикалног уланчавања концепата присутних у њихо вим лексикографским дефиницијама., In this paper we present the continuous hierarchical ordering of the first part of the definition of lexemes from the thematic group ‘buildings’ by analyzing the vertical organization of superordination of concepts in the lexicographical definition. We demonstrate that the vertical sequence mounts from a higher level of conceptual categorization, ‘localizer,’ in the form of complex and simple primitives (PLACE> SPAE [WHERE], SPACE> EXPANSE [SOMETHING THAT IS (BOUNDLESSLY) SPREADING IN EVERY DIRECTION]) and descends toward a lower hyperonimic level of ‘buildings’. The suggested model links meanings systematically, on a micro level of meaning within the polysemicstructure, and on a macro level of meanings of lexemes belonging to a thematic group/class, which is significant for the descriptive lexicography and for the modeling of semantic description in the electronic dictionary of the contemporary Serbian language. Such description could facilitate the cross-referencing of lexemes and advanced search, which is essential both for linguists and dictionary users.",
publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ, Београд : Српска академија наука и уметности",
journal = "Јужнословенски филолог",
title = "Метајезик лексикографске дефиниције у дескриптивном речнику (на материјалу речника српског језика), The Meta Language of a Lexicographic Definition in the Descriptive Dictionary (Based on the Dictionaries of the Serbian Language)",
pages = "81-96",
volume = "74",
number = "1",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4904"
}
Ивановић, Н. Б., Коњик Лазић, И.,& Ристић, С.. (2018). Метајезик лексикографске дефиниције у дескриптивном речнику (на материјалу речника српског језика). in Јужнословенски филолог
Београд : Институт за српски језик САНУ., 74(1), 81-96.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4904
Ивановић НБ, Коњик Лазић И, Ристић С. Метајезик лексикографске дефиниције у дескриптивном речнику (на материјалу речника српског језика). in Јужнословенски филолог. 2018;74(1):81-96.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4904 .
Ивановић, Ненад Б., Коњик Лазић, Ивана, Ристић, Стана, "Метајезик лексикографске дефиниције у дескриптивном речнику (на материјалу речника српског језика)" in Јужнословенски филолог, 74, no. 1 (2018):81-96,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4904 .

Развојне тенденције етнолингвистике у савременој српској лингвистици

Ристић, Стана С.; Лазић Коњик, Ивана В.

(Београд : Савез славистичких друштава Србије, 2018)

TY  - CHAP
AU  - Ристић, Стана С.
AU  - Лазић Коњик, Ивана В.
PY  - 2018
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/6585
AB  - У раду ће се представити развој етнолингвистике у Србији на ширем плану двеју независних,
комплементарних етнолингвистичких школа: руске и пољске, који се може пратити од последње
деценије 20. века па све до данашњег времена, у периоду откада се појављују први радови који се
баве етнолингвистичким проблемима применом етнолингвистичке методе у комбинацији са другим лингвистичким методама. Циљ је да се представе досадашњи резултати етнолингвистичких
истраживања у Србији у контексту словенске етнолингвистике и сличних дисциплина антрополошке
оријентације, да се уоче фазе и тенденције њиховог развоја и да се на основу њих установи будући
правац заједничког развоја који би водио заснивању јединствене српске етнолингвистичке школе.
AB  - В работе представлено развитие этнолингвистики в Сербии в широком контексте двух независимых взаимодополняющих этнолингвистических школ, русской и польской, которое прослежено, начиная
с последнего десятилетия XX века вплоть до настоящего времени, с момента, когда появляются первые
работы, которые занимаются этнолингвистическими проблемами путем применения этнолингвистического метода в сочетании с другими лингвистическими методами. Цель данной работы – представить
достигнутые до сих пор результаты этнолингвистических исследований в Сербии в контексте славянской этнолингвистики и сходных дисциплин антропологической ориентации, чтобы обозначить фазы и
тенденции их развития и на их основании установить будущее направление этого развития. Отправной
точкой стал вопрос, в какой мере и каким способом применяются теоретикоетодологические положения московской или люблинской этнолингвистической школы в исследованиях сербских лингвистов.
В работе рассмотрены достигнутые результаты и критические отзывы на проделанную работу. Сделан
вывод, что на основании исследованной этнолингвистической данности, а также начатых совместных
проектов и образовательной программы предмета «Этнолингвистика» на факультетах уже сейчас могут быть определены некоторые совместные тенденции в развитии сербской этнолингвистики в предстоя-
щий период. Сделаны предложения ее профилирования по уникальной методологии совместной программы на широкой базе, которые могли бы быть реализованы в нескольких различных совместимых
проектах через непрерывное отечественное и международное сотрудничество исследователей из этой
области, при этом в нескольких начатых направлениях. Подчеркнуто, что это были бы хорошие предпосылки для создания уникальной сербской этнолингвистической школы
PB  - Београд : Савез славистичких друштава Србије
T2  - Српска славистика : том I : Језик
T1  - Развојне тенденције етнолингвистике у савременој српској лингвистици
T1  - Тенденции развития этнолингвистики в современной сербской лингвистике
SP  - 345
EP  - 356
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6585
ER  - 
@inbook{
author = "Ристић, Стана С. and Лазић Коњик, Ивана В.",
year = "2018",
abstract = "У раду ће се представити развој етнолингвистике у Србији на ширем плану двеју независних,
комплементарних етнолингвистичких школа: руске и пољске, који се може пратити од последње
деценије 20. века па све до данашњег времена, у периоду откада се појављују први радови који се
баве етнолингвистичким проблемима применом етнолингвистичке методе у комбинацији са другим лингвистичким методама. Циљ је да се представе досадашњи резултати етнолингвистичких
истраживања у Србији у контексту словенске етнолингвистике и сличних дисциплина антрополошке
оријентације, да се уоче фазе и тенденције њиховог развоја и да се на основу њих установи будући
правац заједничког развоја који би водио заснивању јединствене српске етнолингвистичке школе., В работе представлено развитие этнолингвистики в Сербии в широком контексте двух независимых взаимодополняющих этнолингвистических школ, русской и польской, которое прослежено, начиная
с последнего десятилетия XX века вплоть до настоящего времени, с момента, когда появляются первые
работы, которые занимаются этнолингвистическими проблемами путем применения этнолингвистического метода в сочетании с другими лингвистическими методами. Цель данной работы – представить
достигнутые до сих пор результаты этнолингвистических исследований в Сербии в контексте славянской этнолингвистики и сходных дисциплин антропологической ориентации, чтобы обозначить фазы и
тенденции их развития и на их основании установить будущее направление этого развития. Отправной
точкой стал вопрос, в какой мере и каким способом применяются теоретикоетодологические положения московской или люблинской этнолингвистической школы в исследованиях сербских лингвистов.
В работе рассмотрены достигнутые результаты и критические отзывы на проделанную работу. Сделан
вывод, что на основании исследованной этнолингвистической данности, а также начатых совместных
проектов и образовательной программы предмета «Этнолингвистика» на факультетах уже сейчас могут быть определены некоторые совместные тенденции в развитии сербской этнолингвистики в предстоя-
щий период. Сделаны предложения ее профилирования по уникальной методологии совместной программы на широкой базе, которые могли бы быть реализованы в нескольких различных совместимых
проектах через непрерывное отечественное и международное сотрудничество исследователей из этой
области, при этом в нескольких начатых направлениях. Подчеркнуто, что это были бы хорошие предпосылки для создания уникальной сербской этнолингвистической школы",
publisher = "Београд : Савез славистичких друштава Србије",
journal = "Српска славистика : том I : Језик",
booktitle = "Развојне тенденције етнолингвистике у савременој српској лингвистици, Тенденции развития этнолингвистики в современной сербской лингвистике",
pages = "345-356",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6585"
}
Ристић, С. С.,& Лазић Коњик, И. В.. (2018). Развојне тенденције етнолингвистике у савременој српској лингвистици. in Српска славистика : том I : Језик
Београд : Савез славистичких друштава Србије., 345-356.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6585
Ристић СС, Лазић Коњик ИВ. Развојне тенденције етнолингвистике у савременој српској лингвистици. in Српска славистика : том I : Језик. 2018;:345-356.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6585 .
Ристић, Стана С., Лазић Коњик, Ивана В., "Развојне тенденције етнолингвистике у савременој српској лингвистици" in Српска славистика : том I : Језик (2018):345-356,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6585 .

Лексика традиционалне културе према тематским пољима

Коњик-Лазић, Ивана В.

(Београд : Српска академија наука и уметности, 2017)

TY  - CHAP
AU  - Коњик-Лазић, Ивана В.
PY  - 2017
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/3281
AB  - Рад представља покушај да се на одабраном материјалу српских лирских народних песама прикаже лексика ових песама и традиционалне културе према заступљеним тематским (семантичким) пољима. Полази се од уобичајених принципа семантичке класификације у етнологији и етнолингвистици према којима се издвајају тематска поља, с циљем систематског представљања лексичког, предметног и појмовног света традиционалне културе. Издвојене су три основне појмовне категорије: ’Човек’, ’Природа’ и ’Особине света’, које су даље сегментиране на тематске групе. Посебна пажња је посвећена истицању значаја оваквог начина представљања традиционалне лексике с апекта њеног лингвокултуролошког, семантичког и појмовног проучавања, и с аспекта лингвокултуролошког лексикографског представљања.
AB  - В статье представлена лексика сербских устных народных песень (лирический жанр) и традиционной культуры, на основе тематической классификации, на выбраном языковом материале. Выделены три главных группы, понятийных категорий: ’Человек’, ’Природа’ и ’Характеристики мира’, которые дальше разделены на более узкие тематические группы. Этот способ представления традиционной лексики имеет важное значение для семантических и лингвокультурологических исследований и особенно для лексикографической обработки. Установленные концептуальные категории (тематические группы) можно считать адекватными висшими понятиями с точки зрения семантической идентификации этих лексем в словаре.
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
T2  - Словенска терминологија данас
T1  - Лексика традиционалне културе према тематским пољима
T1  - Тематические группы лексики традиционной культуры
SP  - 613
EP  - 623
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3281
ER  - 
@inbook{
author = "Коњик-Лазић, Ивана В.",
year = "2017",
abstract = "Рад представља покушај да се на одабраном материјалу српских лирских народних песама прикаже лексика ових песама и традиционалне културе према заступљеним тематским (семантичким) пољима. Полази се од уобичајених принципа семантичке класификације у етнологији и етнолингвистици према којима се издвајају тематска поља, с циљем систематског представљања лексичког, предметног и појмовног света традиционалне културе. Издвојене су три основне појмовне категорије: ’Човек’, ’Природа’ и ’Особине света’, које су даље сегментиране на тематске групе. Посебна пажња је посвећена истицању значаја оваквог начина представљања традиционалне лексике с апекта њеног лингвокултуролошког, семантичког и појмовног проучавања, и с аспекта лингвокултуролошког лексикографског представљања., В статье представлена лексика сербских устных народных песень (лирический жанр) и традиционной культуры, на основе тематической классификации, на выбраном языковом материале. Выделены три главных группы, понятийных категорий: ’Человек’, ’Природа’ и ’Характеристики мира’, которые дальше разделены на более узкие тематические группы. Этот способ представления традиционной лексики имеет важное значение для семантических и лингвокультурологических исследований и особенно для лексикографической обработки. Установленные концептуальные категории (тематические группы) можно считать адекватными висшими понятиями с точки зрения семантической идентификации этих лексем в словаре.",
publisher = "Београд : Српска академија наука и уметности",
journal = "Словенска терминологија данас",
booktitle = "Лексика традиционалне културе према тематским пољима, Тематические группы лексики традиционной культуры",
pages = "613-623",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3281"
}
Коњик-Лазић, И. В.. (2017). Лексика традиционалне културе према тематским пољима. in Словенска терминологија данас
Београд : Српска академија наука и уметности., 613-623.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3281
Коњик-Лазић ИВ. Лексика традиционалне културе према тематским пољима. in Словенска терминологија данас. 2017;:613-623.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3281 .
Коњик-Лазић, Ивана В., "Лексика традиционалне културе према тематским пољима" in Словенска терминологија данас (2017):613-623,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3281 .

Језички свет српских народних песама између старог и новог времена

Лазић Коњик, Ивана; Јелић, Маријан

(Niš : Filozofski fakultet, 2017)

TY  - CONF
AU  - Лазић Коњик, Ивана
AU  - Јелић, Маријан
PY  - 2017
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/12445
AB  - У раду се разматралексика српских народних песама на одабраном материјалу прве књиге Вукових лирских песама са становишта рецепције модерног
читаоца и са становишта потреба наставе књижевности. Утврђен је лексички
састав према лексичко-нормативном статусу иудео лексема које за савременог
читаоца могу бити непознате, дискутовано је о питању заступљености и семантичког представљања ових лексема у постојећим релевантним речницима српског језика и на крају питање потреба за правилно и прикладно разумевање и
учење садржаја народне књижевности и традицијске културе на основношколском узрасту.
AB  - This paper analyses vocabulary of Serbian folk poetry from a limited corpus consisting
of lyric poems only. We consider the issues of lexical content, the share of the lexemes
which for a modern reader could be unfamiliar, the share and semantic representation
of these lexemes in the current relevant dictionaries of Serbian language and the issues
of needs (from the aspect of semantic interpretation) and the way of providing linguoculturological
information (from the aspect of instruction). The analysis showed
that, from the total number of words from A to D (Cyrillic alphabet) in the included
material, the category of general vocabulary comprises 658 lexemes (62.08%), while
the category of non-standard lexemes 402 (37.92%). The share of lexemes which for
the modern reader might be unfamiliar totals 61.23% (649 lexemes), which clearly
shows the urgent need for a specialized dictionary of the language of lyric folk poetry.
PB  - Niš : Filozofski fakultet
C3  - Jezik, književnost, vreme : zbornik radova. Jezička istraživanja
T1  - Језички свет српских народних песама између старог и новог времена
T1  - Linguistic World of Serbian Folk Poems Between Old and New Times
SP  - 445
EP  - 458
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12445
ER  - 
@conference{
author = "Лазић Коњик, Ивана and Јелић, Маријан",
year = "2017",
abstract = "У раду се разматралексика српских народних песама на одабраном материјалу прве књиге Вукових лирских песама са становишта рецепције модерног
читаоца и са становишта потреба наставе књижевности. Утврђен је лексички
састав према лексичко-нормативном статусу иудео лексема које за савременог
читаоца могу бити непознате, дискутовано је о питању заступљености и семантичког представљања ових лексема у постојећим релевантним речницима српског језика и на крају питање потреба за правилно и прикладно разумевање и
учење садржаја народне књижевности и традицијске културе на основношколском узрасту., This paper analyses vocabulary of Serbian folk poetry from a limited corpus consisting
of lyric poems only. We consider the issues of lexical content, the share of the lexemes
which for a modern reader could be unfamiliar, the share and semantic representation
of these lexemes in the current relevant dictionaries of Serbian language and the issues
of needs (from the aspect of semantic interpretation) and the way of providing linguoculturological
information (from the aspect of instruction). The analysis showed
that, from the total number of words from A to D (Cyrillic alphabet) in the included
material, the category of general vocabulary comprises 658 lexemes (62.08%), while
the category of non-standard lexemes 402 (37.92%). The share of lexemes which for
the modern reader might be unfamiliar totals 61.23% (649 lexemes), which clearly
shows the urgent need for a specialized dictionary of the language of lyric folk poetry.",
publisher = "Niš : Filozofski fakultet",
journal = "Jezik, književnost, vreme : zbornik radova. Jezička istraživanja",
title = "Језички свет српских народних песама између старог и новог времена, Linguistic World of Serbian Folk Poems Between Old and New Times",
pages = "445-458",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12445"
}
Лазић Коњик, И.,& Јелић, М.. (2017). Језички свет српских народних песама између старог и новог времена. in Jezik, književnost, vreme : zbornik radova. Jezička istraživanja
Niš : Filozofski fakultet., 445-458.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12445
Лазић Коњик И, Јелић М. Језички свет српских народних песама између старог и новог времена. in Jezik, književnost, vreme : zbornik radova. Jezička istraživanja. 2017;:445-458.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12445 .
Лазић Коњик, Ивана, Јелић, Маријан, "Језички свет српских народних песама између старог и новог времена" in Jezik, književnost, vreme : zbornik radova. Jezička istraživanja (2017):445-458,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12445 .

Ка речнику језика фолклора

Лазић Коњик, Ивана В.

(Београд : Филолошки факултет, 2017)

TY  - CHAP
AU  - Лазић Коњик, Ивана В.
PY  - 2017
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/12444
AB  - В статье представлены основнные теоретико-методологические принципы работы
над словарем языка фольклора лирического жанра (на материале сборника Вука С. Караджича), начавшей под рабочим названием Словарь языка сербского фольклора: лириче-
ские песни (в статье сокращенно СЯСФЛП). После короткого вступительного изложения
предыдущих исследований и лексикографической обработке фольклорой лексики в толклових словарях сербского языка, автор объяснил необходимостъ создания специального
словаря языка фольклора, оссобено для целей обучения в школах. В центре обсуждения находятся макро- и микро структура будущего словаря, корпус, выбор зоголовочних
слов, структура словарной статьи, типы информации о лексеме и другие технические
решения.
Кључне речи: фольклорная лексика, язык фольклора, словарь языка фольклора,
устное народное творчество, лирические песни, лексикография, сербский язык
AB  - У раду су укратко представљена досадашња проучавања језика
српских народних песама и лексикографска обрада фолклорне лексике у
дескриптивним речницима српског језика, а затим је истакнута потреба
постојања специјалног речника језика српских народних песама (језика
фолклора), посебно са становишта потребе наставног процеса. Даље су
у раду обрађена основна методолошка питања његове будуће израде,
макро- и микроструктуре (корпус, избор одредница, структура речничког
чланка, типови информација и др. техничка решења).
PB  - Београд : Филолошки факултет
T2  - Путевима речи : Зборник радова у част Даринки Гортан Премк
T1  - Ка речнику језика фолклора
T1  - К концепции словаря языка фольклора
SP  - 297
EP  - 312
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12444
ER  - 
@inbook{
author = "Лазић Коњик, Ивана В.",
year = "2017",
abstract = "В статье представлены основнные теоретико-методологические принципы работы
над словарем языка фольклора лирического жанра (на материале сборника Вука С. Караджича), начавшей под рабочим названием Словарь языка сербского фольклора: лириче-
ские песни (в статье сокращенно СЯСФЛП). После короткого вступительного изложения
предыдущих исследований и лексикографической обработке фольклорой лексики в толклових словарях сербского языка, автор объяснил необходимостъ создания специального
словаря языка фольклора, оссобено для целей обучения в школах. В центре обсуждения находятся макро- и микро структура будущего словаря, корпус, выбор зоголовочних
слов, структура словарной статьи, типы информации о лексеме и другие технические
решения.
Кључне речи: фольклорная лексика, язык фольклора, словарь языка фольклора,
устное народное творчество, лирические песни, лексикография, сербский язык, У раду су укратко представљена досадашња проучавања језика
српских народних песама и лексикографска обрада фолклорне лексике у
дескриптивним речницима српског језика, а затим је истакнута потреба
постојања специјалног речника језика српских народних песама (језика
фолклора), посебно са становишта потребе наставног процеса. Даље су
у раду обрађена основна методолошка питања његове будуће израде,
макро- и микроструктуре (корпус, избор одредница, структура речничког
чланка, типови информација и др. техничка решења).",
publisher = "Београд : Филолошки факултет",
journal = "Путевима речи : Зборник радова у част Даринки Гортан Премк",
booktitle = "Ка речнику језика фолклора, К концепции словаря языка фольклора",
pages = "297-312",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12444"
}
Лазић Коњик, И. В.. (2017). Ка речнику језика фолклора. in Путевима речи : Зборник радова у част Даринки Гортан Премк
Београд : Филолошки факултет., 297-312.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12444
Лазић Коњик ИВ. Ка речнику језика фолклора. in Путевима речи : Зборник радова у част Даринки Гортан Премк. 2017;:297-312.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12444 .
Лазић Коњик, Ивана В., "Ка речнику језика фолклора" in Путевима речи : Зборник радова у част Даринки Гортан Премк (2017):297-312,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12444 .

Уводни и завршни поздрави у имејловима на српском језику

Лазић-Коњик, Ивана

(Poznan : Instytut Filologii Słowiańskiej Uniwersytetu im. Adama Mickiewicza w Poznaniu., 2017)

TY  - JOUR
AU  - Лазић-Коњик, Ивана
PY  - 2017
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/2462
AB  - In this paper we consider opening greetings and complementary closes (farewells) in emails written
in Serbian language that make relatively independent communication entities with the most
general purpose of initiating and concluding a correspondence as the form of phatic language
function and in the same time with metalinguistic discourse function of indicating the beginning
and the end. We examine their structure and lexical, semantic and pragmatic properties, and also
stress the occurrence of new characteristics or tendencies in their use caused by this new medium
of communication, i.e. email, as compared to traditional letter correspondence. Those are: higher
degree of linguistic individualization, expression of creativity in communication, resorting to economy,
linguistic reductions and omissions.
PB  - Poznan : Instytut Filologii Słowiańskiej Uniwersytetu im. Adama Mickiewicza w Poznaniu.
T2  - Poznańskie studia slawistyczne
T1  - Уводни и завршни поздрави у имејловима на српском језику
T1  - Greetings and Farewells in Emails in Serbian Language
SP  - 209
EP  - 227
VL  - 13
DO  - 10.14746/pss.2017.13.13
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_2462
ER  - 
@article{
author = "Лазић-Коњик, Ивана",
year = "2017",
abstract = "In this paper we consider opening greetings and complementary closes (farewells) in emails written
in Serbian language that make relatively independent communication entities with the most
general purpose of initiating and concluding a correspondence as the form of phatic language
function and in the same time with metalinguistic discourse function of indicating the beginning
and the end. We examine their structure and lexical, semantic and pragmatic properties, and also
stress the occurrence of new characteristics or tendencies in their use caused by this new medium
of communication, i.e. email, as compared to traditional letter correspondence. Those are: higher
degree of linguistic individualization, expression of creativity in communication, resorting to economy,
linguistic reductions and omissions.",
publisher = "Poznan : Instytut Filologii Słowiańskiej Uniwersytetu im. Adama Mickiewicza w Poznaniu.",
journal = "Poznańskie studia slawistyczne",
title = "Уводни и завршни поздрави у имејловима на српском језику, Greetings and Farewells in Emails in Serbian Language",
pages = "209-227",
volume = "13",
doi = "10.14746/pss.2017.13.13",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_2462"
}
Лазић-Коњик, И.. (2017). Уводни и завршни поздрави у имејловима на српском језику. in Poznańskie studia slawistyczne
Poznan : Instytut Filologii Słowiańskiej Uniwersytetu im. Adama Mickiewicza w Poznaniu.., 13, 209-227.
https://doi.org/10.14746/pss.2017.13.13
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_2462
Лазић-Коњик И. Уводни и завршни поздрави у имејловима на српском језику. in Poznańskie studia slawistyczne. 2017;13:209-227.
doi:10.14746/pss.2017.13.13
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_2462 .
Лазић-Коњик, Ивана, "Уводни и завршни поздрави у имејловима на српском језику" in Poznańskie studia slawistyczne, 13 (2017):209-227,
https://doi.org/10.14746/pss.2017.13.13 .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_2462 .

Значење речи дом у српском језику

Лазић-Коњик, Ивана; Милошевић, Јованка

(Niš : Filozofski fakultet, 2016)

TY  - CONF
AU  - Лазић-Коњик, Ивана
AU  - Милошевић, Јованка
PY  - 2016
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/12449
AB  - This paper presents the meaning of the word home in relation to the word house based
on questionnaire data, which was conducted among speakers of contemporary Serbian
language. The survey covered a total of 112 students from 3 faculties of the University
of Novi Sad during the 2011/2012 school year. The results have shown that in the
conceptualization of HOME or within the meaning of this word in contemporary
Serbian, the following characteristics settled: family, togetherness, warmth, love and
other positive feelings, people feeling good at home, harmony. The paper emphasizes
the importance of family in the current conceptualization of HOME in the Serbian
language, the importance of psychosocial and psychological aspects, and its highly
positive emotional evaluation.
AB  - У раду се представља значење речи дом у односу према лексеми кућа
на основу материјала анкете спроведене међу савременим говорницима српског
језика. Показане су оне особине овог појма, елементи значења лексеме дом, које
су устаљене, стереотипне у његовом свакодневном, уобичајеном схватању, а
нису довољно истакнуте у лексикографској дефиницији. То су: породица, заједништво, топлина, љубав и др. позитивна осећања, људи се у њему осећају добро, слога. Истакнут је значај породице у актуелној концептуализацији ДОМА у
српском језику, те важност психосоцијалног и психолошког аспекта и изразито
позитивно емоционално вредновање овог појма.
PB  - Niš : Filozofski fakultet
C3  - Jezik, književnost, značenje. Jezička istraživanja : zbornik radova
T1  - Значење речи дом у српском језику
T1  - Meaning of the Word Home in the Serbian Language (In the Light of Questionnaire Data)
SP  - 73
EP  - 88
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12449
ER  - 
@conference{
author = "Лазић-Коњик, Ивана and Милошевић, Јованка",
year = "2016",
abstract = "This paper presents the meaning of the word home in relation to the word house based
on questionnaire data, which was conducted among speakers of contemporary Serbian
language. The survey covered a total of 112 students from 3 faculties of the University
of Novi Sad during the 2011/2012 school year. The results have shown that in the
conceptualization of HOME or within the meaning of this word in contemporary
Serbian, the following characteristics settled: family, togetherness, warmth, love and
other positive feelings, people feeling good at home, harmony. The paper emphasizes
the importance of family in the current conceptualization of HOME in the Serbian
language, the importance of psychosocial and psychological aspects, and its highly
positive emotional evaluation., У раду се представља значење речи дом у односу према лексеми кућа
на основу материјала анкете спроведене међу савременим говорницима српског
језика. Показане су оне особине овог појма, елементи значења лексеме дом, које
су устаљене, стереотипне у његовом свакодневном, уобичајеном схватању, а
нису довољно истакнуте у лексикографској дефиницији. То су: породица, заједништво, топлина, љубав и др. позитивна осећања, људи се у њему осећају добро, слога. Истакнут је значај породице у актуелној концептуализацији ДОМА у
српском језику, те важност психосоцијалног и психолошког аспекта и изразито
позитивно емоционално вредновање овог појма.",
publisher = "Niš : Filozofski fakultet",
journal = "Jezik, književnost, značenje. Jezička istraživanja : zbornik radova",
title = "Значење речи дом у српском језику, Meaning of the Word Home in the Serbian Language (In the Light of Questionnaire Data)",
pages = "73-88",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12449"
}
Лазић-Коњик, И.,& Милошевић, Ј.. (2016). Значење речи дом у српском језику. in Jezik, književnost, značenje. Jezička istraživanja : zbornik radova
Niš : Filozofski fakultet., 73-88.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12449
Лазић-Коњик И, Милошевић Ј. Значење речи дом у српском језику. in Jezik, književnost, značenje. Jezička istraživanja : zbornik radova. 2016;:73-88.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12449 .
Лазић-Коњик, Ивана, Милошевић, Јованка, "Значење речи дом у српском језику" in Jezik, književnost, značenje. Jezička istraživanja : zbornik radova (2016):73-88,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12449 .

Репрезентативност речника САНУ за етнолингвистичка истраживања: од лексикографске ка когнитивној дефиницији

Лазић Коњик, Ивана; Ристић, Стана

(Београд : Институт за српски језик САНУ, 2016)

TY  - JOUR
AU  - Лазић Коњик, Ивана
AU  - Ристић, Стана
PY  - 2016
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/1720
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
T2  - Лексикологија и лексикографија у светлу савремених приступа
T1  - Репрезентативност речника САНУ за етнолингвистичка истраживања: од лексикографске ка когнитивној дефиницији
SP  - 377
EP  - 394
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_1720
ER  - 
@article{
author = "Лазић Коњик, Ивана and Ристић, Стана",
year = "2016",
publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ",
journal = "Лексикологија и лексикографија у светлу савремених приступа",
title = "Репрезентативност речника САНУ за етнолингвистичка истраживања: од лексикографске ка когнитивној дефиницији",
pages = "377-394",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_1720"
}
Лазић Коњик, И.,& Ристић, С.. (2016). Репрезентативност речника САНУ за етнолингвистичка истраживања: од лексикографске ка когнитивној дефиницији. in Лексикологија и лексикографија у светлу савремених приступа
Београд : Институт за српски језик САНУ., 377-394.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_1720
Лазић Коњик И, Ристић С. Репрезентативност речника САНУ за етнолингвистичка истраживања: од лексикографске ка когнитивној дефиницији. in Лексикологија и лексикографија у светлу савремених приступа. 2016;:377-394.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_1720 .
Лазић Коњик, Ивана, Ристић, Стана, "Репрезентативност речника САНУ за етнолингвистичка истраживања: од лексикографске ка когнитивној дефиницији" in Лексикологија и лексикографија у светлу савремених приступа (2016):377-394,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_1720 .

Грађа речника САНУ – потребе и могућности дигитализације у светлу савремених приступа

Ристић, Стана; Ивановић, Ненад Б.; Јакић, Милена М.; Лазић Коњик, Ивана

(Београд : Институт за српски језик САНУ, 2016)

TY  - CHAP
AU  - Ристић, Стана
AU  - Ивановић, Ненад Б.
AU  - Јакић, Милена М.
AU  - Лазић Коњик, Ивана
PY  - 2016
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/907
AB  - У раду се, у три засебна дела, даје опис структуре грађе Речника САНУ и процеса његове израде у светлу планирања дигитализације и аутоматизације рада на овом речнику. У првом делу говори се о месту Речника САНУ у европској академијској лексикографији, како у смислу његовог обима и темпа израде, тако и у смислу репрезентативности његове грађе за опис савременог српског књижевног језика. Други део рада говори о потребама и оптималним начинима дигитализације различитих типова грађе за Речник САНУ, имајући у виду чињеницу да грађа тренутно постоји у папирном формату. У трећем делу говори се о елементима корисничког окружења за израду Речника САНУ, али и о другим могућностима експлоатације дигитализоване грађе.
AB  - In this paper we describe the significance of the DSASA in Serbian and European lexicography. We have reached the following conclusions: 1) The language corpus for the DSASA was collated according to specific set of principles. 2) The dynamics of the production of the DSASA resembles the dynamics of the production of other dictionaries of similar scope and correlates the number of its entries. 3) Digitizing procedures need to take into account the physical state of the material, its significance and function in the compilation of the dictionary, as well as the other possibilities that open up. 4) The most important benefits from the digitization are: the preservation of cultural heritage, greater availability of the material, increased speed of production, more efficient use of the collated material and its presentation aimed at a wider circle of users.
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
T2  - Лексикологија и лексикографија у светлу савремених приступа - Зборник научних радова
T1  - Грађа речника САНУ – потребе и могућности дигитализације у светлу савремених приступа
SP  - 133
EP  - 154
DO  - 10.5281/zenodo.437537
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_907
ER  - 
@inbook{
author = "Ристић, Стана and Ивановић, Ненад Б. and Јакић, Милена М. and Лазић Коњик, Ивана",
year = "2016",
abstract = "У раду се, у три засебна дела, даје опис структуре грађе Речника САНУ и процеса његове израде у светлу планирања дигитализације и аутоматизације рада на овом речнику. У првом делу говори се о месту Речника САНУ у европској академијској лексикографији, како у смислу његовог обима и темпа израде, тако и у смислу репрезентативности његове грађе за опис савременог српског књижевног језика. Други део рада говори о потребама и оптималним начинима дигитализације различитих типова грађе за Речник САНУ, имајући у виду чињеницу да грађа тренутно постоји у папирном формату. У трећем делу говори се о елементима корисничког окружења за израду Речника САНУ, али и о другим могућностима експлоатације дигитализоване грађе., In this paper we describe the significance of the DSASA in Serbian and European lexicography. We have reached the following conclusions: 1) The language corpus for the DSASA was collated according to specific set of principles. 2) The dynamics of the production of the DSASA resembles the dynamics of the production of other dictionaries of similar scope and correlates the number of its entries. 3) Digitizing procedures need to take into account the physical state of the material, its significance and function in the compilation of the dictionary, as well as the other possibilities that open up. 4) The most important benefits from the digitization are: the preservation of cultural heritage, greater availability of the material, increased speed of production, more efficient use of the collated material and its presentation aimed at a wider circle of users.",
publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ",
journal = "Лексикологија и лексикографија у светлу савремених приступа - Зборник научних радова",
booktitle = "Грађа речника САНУ – потребе и могућности дигитализације у светлу савремених приступа",
pages = "133-154",
doi = "10.5281/zenodo.437537",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_907"
}
Ристић, С., Ивановић, Н. Б., Јакић, М. М.,& Лазић Коњик, И.. (2016). Грађа речника САНУ – потребе и могућности дигитализације у светлу савремених приступа. in Лексикологија и лексикографија у светлу савремених приступа - Зборник научних радова
Београд : Институт за српски језик САНУ., 133-154.
https://doi.org/10.5281/zenodo.437537
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_907
Ристић С, Ивановић НБ, Јакић ММ, Лазић Коњик И. Грађа речника САНУ – потребе и могућности дигитализације у светлу савремених приступа. in Лексикологија и лексикографија у светлу савремених приступа - Зборник научних радова. 2016;:133-154.
doi:10.5281/zenodo.437537
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_907 .
Ристић, Стана, Ивановић, Ненад Б., Јакић, Милена М., Лазић Коњик, Ивана, "Грађа речника САНУ – потребе и могућности дигитализације у светлу савремених приступа" in Лексикологија и лексикографија у светлу савремених приступа - Зборник научних радова (2016):133-154,
https://doi.org/10.5281/zenodo.437537 .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_907 .

О једној врсти лексичких маргиналија с аспекта лексиколошке анализе и лексикографске обраде

Милошевић, Јованка; Лазић Коњик, Ивана

(Niš : Filozofski fakultet, 2014)

TY  - CONF
AU  - Милошевић, Јованка
AU  - Лазић Коњик, Ивана
PY  - 2014
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/12457
AB  - This paper discusses lexical units with restricted distribution excerpted from the SASA
Dictionary from their lexicological and lexicographical aspects. These are: 1) words
occurring only in set phrases, marked with “only in set phrase” in the SASA Dictionary
(e.g. дугометражни in: дугометражни филм, затезни in: затезна камата etc.); and
2) words which are used only in folklore, i.e. in riddles, healing chants, tongue twisters
and so on (ајгига, бакундрац, витор, гледић, јегиб, климен, нушлати etc.). These
words are on the periphery of the Serbian lexical system, and that is the reason why
they are marginalized in contemporary linguistics research into the Serbian language.
The aim of this paper is to systematize these lexical units and create a representative
corpus which would provide improvement in linguistics research into these lexical
units and their lexicographical presentation.
AB  - У раду се са лексиколошког и лексикографског аспекта разматрају одређене лексичке јединице ограниченe дистрибуцијe, ексцерпиране из Речника САНУ. То
су 1) речи које се у језику не јављају самостално, ван неког лексичког споја, што се у
овом речнику обележава навођењем „само у изразу“ у њиховој обради (дугометражни у: дугометражни филм, затезни у: затезна камата и др.) и 2) речи заступљене само
у језику фолклора, тј. у загонеткама, бајалицама, брзалицама и сл. (ајгига, бакундрац,
витор, гледић, јегиб, климен, нушлати и др.). Оне се налазе на периферији лексичког система српског језика, па су маргинализоване и у савременим лингвистичким
истраживањима. Циљ рада је да се ексцерпиране лексичке јединице систематизују и
формира репрезентативан корпус, што би допринело њиховом даљем проучавању и
изналажењу системских решења за њихову лексикографску обраду.
PB  - Niš : Filozofski fakultet
C3  - Jezik, književnost, marginalizacija : zbornik radova. Jezička istraživanja
T1  - О једној врсти лексичких маргиналија с аспекта лексиколошке анализе и лексикографске обраде
T1  - On some Marginal Lexical Units from the Aspect of Lexical Analysis and Lexicographical Presentation
SP  - 401
EP  - 428
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12457
ER  - 
@conference{
author = "Милошевић, Јованка and Лазић Коњик, Ивана",
year = "2014",
abstract = "This paper discusses lexical units with restricted distribution excerpted from the SASA
Dictionary from their lexicological and lexicographical aspects. These are: 1) words
occurring only in set phrases, marked with “only in set phrase” in the SASA Dictionary
(e.g. дугометражни in: дугометражни филм, затезни in: затезна камата etc.); and
2) words which are used only in folklore, i.e. in riddles, healing chants, tongue twisters
and so on (ајгига, бакундрац, витор, гледић, јегиб, климен, нушлати etc.). These
words are on the periphery of the Serbian lexical system, and that is the reason why
they are marginalized in contemporary linguistics research into the Serbian language.
The aim of this paper is to systematize these lexical units and create a representative
corpus which would provide improvement in linguistics research into these lexical
units and their lexicographical presentation., У раду се са лексиколошког и лексикографског аспекта разматрају одређене лексичке јединице ограниченe дистрибуцијe, ексцерпиране из Речника САНУ. То
су 1) речи које се у језику не јављају самостално, ван неког лексичког споја, што се у
овом речнику обележава навођењем „само у изразу“ у њиховој обради (дугометражни у: дугометражни филм, затезни у: затезна камата и др.) и 2) речи заступљене само
у језику фолклора, тј. у загонеткама, бајалицама, брзалицама и сл. (ајгига, бакундрац,
витор, гледић, јегиб, климен, нушлати и др.). Оне се налазе на периферији лексичког система српског језика, па су маргинализоване и у савременим лингвистичким
истраживањима. Циљ рада је да се ексцерпиране лексичке јединице систематизују и
формира репрезентативан корпус, што би допринело њиховом даљем проучавању и
изналажењу системских решења за њихову лексикографску обраду.",
publisher = "Niš : Filozofski fakultet",
journal = "Jezik, književnost, marginalizacija : zbornik radova. Jezička istraživanja",
title = "О једној врсти лексичких маргиналија с аспекта лексиколошке анализе и лексикографске обраде, On some Marginal Lexical Units from the Aspect of Lexical Analysis and Lexicographical Presentation",
pages = "401-428",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12457"
}
Милошевић, Ј.,& Лазић Коњик, И.. (2014). О једној врсти лексичких маргиналија с аспекта лексиколошке анализе и лексикографске обраде. in Jezik, književnost, marginalizacija : zbornik radova. Jezička istraživanja
Niš : Filozofski fakultet., 401-428.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12457
Милошевић Ј, Лазић Коњик И. О једној врсти лексичких маргиналија с аспекта лексиколошке анализе и лексикографске обраде. in Jezik, književnost, marginalizacija : zbornik radova. Jezička istraživanja. 2014;:401-428.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12457 .
Милошевић, Јованка, Лазић Коњик, Ивана, "О једној врсти лексичких маргиналија с аспекта лексиколошке анализе и лексикографске обраде" in Jezik, književnost, marginalizacija : zbornik radova. Jezička istraživanja (2014):401-428,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12457 .

Вредности у концептуализацији речи живот и смрт говорника српског језика

Лазић Коњик, Ивана; Милошевић, Јованка

(Niš : Filozofski fakultet, 2013)

TY  - JOUR
AU  - Лазић Коњик, Ивана
AU  - Милошевић, Јованка
PY  - 2013
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/12448
AB  - In this paper we analyzed lexemes life and death and derived words with the same root.
It was shown that, at the global level, life represents an absolute positive value, and death
an absolute negative value in Serbian culture. When it comes to specific characteristics,
there can be certain deviations from the basic model – when life is difficult, death is
perceived as a way out, but that does not disturb the very stable, stereotypical image
of life and death, which is deeply embedded in the value system of the contemporary
Serbian language community.
AB  - Полазећи од становишта да је језик извор информација о вредностима, у
раду се анализирају лексеме живот и смрт, као називи вредности, и друге јединице
из њихових творбених гнезда. Циљ разматрања је открити како говорници српског језика вреднују живот и смрт на глобалном нивоу, а како на нивоу конкретних особина.
PB  - Niš : Filozofski fakultet
T2  - Jezik, književnost, vrednosti : zbornik radova. Jezička istraživanja
T1  - Вредности у концептуализацији речи живот и смрт говорника српског језика
T1  - Values in Conceptualisation of Words Life  and Death of Serbian Language Speakers
SP  - 87
EP  - 98
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12448
ER  - 
@article{
author = "Лазић Коњик, Ивана and Милошевић, Јованка",
year = "2013",
abstract = "In this paper we analyzed lexemes life and death and derived words with the same root.
It was shown that, at the global level, life represents an absolute positive value, and death
an absolute negative value in Serbian culture. When it comes to specific characteristics,
there can be certain deviations from the basic model – when life is difficult, death is
perceived as a way out, but that does not disturb the very stable, stereotypical image
of life and death, which is deeply embedded in the value system of the contemporary
Serbian language community., Полазећи од становишта да је језик извор информација о вредностима, у
раду се анализирају лексеме живот и смрт, као називи вредности, и друге јединице
из њихових творбених гнезда. Циљ разматрања је открити како говорници српског језика вреднују живот и смрт на глобалном нивоу, а како на нивоу конкретних особина.",
publisher = "Niš : Filozofski fakultet",
journal = "Jezik, književnost, vrednosti : zbornik radova. Jezička istraživanja",
title = "Вредности у концептуализацији речи живот и смрт говорника српског језика, Values in Conceptualisation of Words Life  and Death of Serbian Language Speakers",
pages = "87-98",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12448"
}
Лазић Коњик, И.,& Милошевић, Ј.. (2013). Вредности у концептуализацији речи живот и смрт говорника српског језика. in Jezik, književnost, vrednosti : zbornik radova. Jezička istraživanja
Niš : Filozofski fakultet., 87-98.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12448
Лазић Коњик И, Милошевић Ј. Вредности у концептуализацији речи живот и смрт говорника српског језика. in Jezik, književnost, vrednosti : zbornik radova. Jezička istraživanja. 2013;:87-98.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12448 .
Лазић Коњик, Ивана, Милошевић, Јованка, "Вредности у концептуализацији речи живот и смрт говорника српског језика" in Jezik, književnost, vrednosti : zbornik radova. Jezička istraživanja (2013):87-98,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12448 .

Лингвистички аспекти назива јавно односно народно здравље

Ристић, Стана; Лазић Коњик, Ивана

(Београд : Институт за српски језик САНУ, 2012)

TY  - JOUR
AU  - Ристић, Стана
AU  - Лазић Коњик, Ивана
PY  - 2012
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/2031
AB  - У раду се са становишта језичке компетенције и србистичке лингвистке, у светлу системских језичких чињеница, разматра мотивисаност назива народно здравље у односу према јавно здравље и јавно здравство, који су по диктату политике уведени у званичну, институционалну употребу у току прве деценије XIX века. Називи јавно здравље и народно здравље, конкурентни у медицинској терминологији, размотрени су у контексту лексичког система српског језика, пре свега на семантичком потенцијалу придева народни, -а, -о и јаван, -вна, -вно, и то с обзиром на њихов међусобни однос, као и на њихове међулексем-ске односе у синтагматским спојевима и парадигматским низовима, а нарочито у односу са именицама здравље и здравство. Образложена је неоправданост увођења нових термина и установљен одговарајући регуларан термин који је у складу са нормативним принципима савременог српског језика.
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
T2  - Наш језик
T1  - Лингвистички аспекти назива јавно односно народно здравље
SP  - 21
EP  - 25
VL  - 43
IS  - 3-4
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_2031
ER  - 
@article{
author = "Ристић, Стана and Лазић Коњик, Ивана",
year = "2012",
abstract = "У раду се са становишта језичке компетенције и србистичке лингвистке, у светлу системских језичких чињеница, разматра мотивисаност назива народно здравље у односу према јавно здравље и јавно здравство, који су по диктату политике уведени у званичну, институционалну употребу у току прве деценије XIX века. Називи јавно здравље и народно здравље, конкурентни у медицинској терминологији, размотрени су у контексту лексичког система српског језика, пре свега на семантичком потенцијалу придева народни, -а, -о и јаван, -вна, -вно, и то с обзиром на њихов међусобни однос, као и на њихове међулексем-ске односе у синтагматским спојевима и парадигматским низовима, а нарочито у односу са именицама здравље и здравство. Образложена је неоправданост увођења нових термина и установљен одговарајући регуларан термин који је у складу са нормативним принципима савременог српског језика.",
publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ",
journal = "Наш језик",
title = "Лингвистички аспекти назива јавно односно народно здравље",
pages = "21-25",
volume = "43",
number = "3-4",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_2031"
}
Ристић, С.,& Лазић Коњик, И.. (2012). Лингвистички аспекти назива јавно односно народно здравље. in Наш језик
Београд : Институт за српски језик САНУ., 43(3-4), 21-25.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_2031
Ристић С, Лазић Коњик И. Лингвистички аспекти назива јавно односно народно здравље. in Наш језик. 2012;43(3-4):21-25.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_2031 .
Ристић, Стана, Лазић Коњик, Ивана, "Лингвистички аспекти назива јавно односно народно здравље" in Наш језик, 43, no. 3-4 (2012):21-25,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_2031 .

Семантичко-деривациони потенцијал речи у откривању лексичких и културалних конотација : на примеру концепта живот

Лазић-Коњик, Ивана В.

(Београд : Филолошки факултет, 2012)

TY  - CHAP
AU  - Лазић-Коњик, Ивана В.
PY  - 2012
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/12446
AB  - В настоящей статье представлены некоторые лексические и культуральные конотации слова-концепта жизнь (живот) в языковом сознании носителей сербского языка,
на основе анализа слов входящих в соответствующую словообразовательную парадигму.
Выделены следующие основные характеристики (значения): жизнь – биологическое существование, жизнь – длительность, жизнь – (быстро) движение, жизнь – человек, жизнь
– деятельность, жизнь – целостность, жизнь – ценность, жизнь – качество.
AB  - На примеру речи-појма живот показује се улога семантичких и
творбених деривата у откривању неких лексичких и културалних конотација основног назива у језичком сазнању носилаца српског језика, које нису на довољно
кохерентан начин представљене у речничким дефиницијама, а важне су са становишта концептуализације датог појма, установљаваља укупног семантичког обима
и начина функционисања у конкретним текстовима, тј. језику.
PB  - Београд : Филолошки факултет
T2  - Творба речи и њени ресурси у словенским језицима : зборник радова са четрнаесте међународне научне конференције Комисије за творбу речи при Међународном комитету слависта
T1  - Семантичко-деривациони потенцијал речи у откривању лексичких и културалних конотација : на примеру концепта живот
T1  - Семантический и словообразовательный потенциал слов в выявлении лексических и культурных коннотаций : на примере концепта жизнь
SP  - 609
EP  - 621
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12446
ER  - 
@inbook{
author = "Лазић-Коњик, Ивана В.",
year = "2012",
abstract = "В настоящей статье представлены некоторые лексические и культуральные конотации слова-концепта жизнь (живот) в языковом сознании носителей сербского языка,
на основе анализа слов входящих в соответствующую словообразовательную парадигму.
Выделены следующие основные характеристики (значения): жизнь – биологическое существование, жизнь – длительность, жизнь – (быстро) движение, жизнь – человек, жизнь
– деятельность, жизнь – целостность, жизнь – ценность, жизнь – качество., На примеру речи-појма живот показује се улога семантичких и
творбених деривата у откривању неких лексичких и културалних конотација основног назива у језичком сазнању носилаца српског језика, које нису на довољно
кохерентан начин представљене у речничким дефиницијама, а важне су са становишта концептуализације датог појма, установљаваља укупног семантичког обима
и начина функционисања у конкретним текстовима, тј. језику.",
publisher = "Београд : Филолошки факултет",
journal = "Творба речи и њени ресурси у словенским језицима : зборник радова са четрнаесте међународне научне конференције Комисије за творбу речи при Међународном комитету слависта",
booktitle = "Семантичко-деривациони потенцијал речи у откривању лексичких и културалних конотација : на примеру концепта живот, Семантический и словообразовательный потенциал слов в выявлении лексических и культурных коннотаций : на примере концепта жизнь",
pages = "609-621",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12446"
}
Лазић-Коњик, И. В.. (2012). Семантичко-деривациони потенцијал речи у откривању лексичких и културалних конотација : на примеру концепта живот. in Творба речи и њени ресурси у словенским језицима : зборник радова са четрнаесте међународне научне конференције Комисије за творбу речи при Међународном комитету слависта
Београд : Филолошки факултет., 609-621.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12446
Лазић-Коњик ИВ. Семантичко-деривациони потенцијал речи у откривању лексичких и културалних конотација : на примеру концепта живот. in Творба речи и њени ресурси у словенским језицима : зборник радова са четрнаесте међународне научне конференције Комисије за творбу речи при Међународном комитету слависта. 2012;:609-621.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12446 .
Лазић-Коњик, Ивана В., "Семантичко-деривациони потенцијал речи у откривању лексичких и културалних конотација : на примеру концепта живот" in Творба речи и њени ресурси у словенским језицима : зборник радова са четрнаесте међународне научне конференције Комисије за творбу речи при Међународном комитету слависта (2012):609-621,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12446 .

Семантичке и деривационе карактеристике ономатопејских глагола са значењем човековог постојања

Лазић Коњик, Ивана

(Нови Сад : Филозофски факултет, 2011)

TY  - CHAP
AU  - Лазић Коњик, Ивана
PY  - 2011
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/11610
AB  - The author analyzes the onomatopoeic verbs with the meaning of human existence (banuti,
puknuti (puci), svisnuti, skapati, hrupiti, etc.) in Serbian. These are derived words of onomatopoeic
origin, or derived from words based on onomatopoeia. The paper gives a detailed overview of the
meanings of derivational bases, as well as the nature of motivational onomatopoeias. The author
also analyses nature of the existential situations marked by these verbs. There are two distinct
phases: verbs denoting a starting point of existence, marked by suddenness and unexpectedness, and
the other, more numerous group, denoting the phase of termination of existence, dying. It is shown
that the relation between the meaning of sound and existential meaning is established either directly by onomatopoeization, or indirectly, by association. In some cases these are accompanied by
the mechanisms of polysemy.
AB  - Предмет истраживања у раду су ономатопејски глаголи са значењем човековог
постојања, са аспекта семантичке и деривационе анализе. Према творбеној структури,
ови глаголи су изведене речи, настале од саме ономатопеје или речи којој је у основи
ономатопеја. У раду се анализирају значења творбених основа, природа мотивационих
ономатопеја, природа самих егзистенцијалних ситуација које су овим глаголима означене, те веза између значења звука и егзистенцијалног значења. У завршном делу рада
се испитује деривациони потенцијал ономатопејских егзистенцијалних глагола и представљају њихови деривациони системи.
PB  - Нови Сад : Филозофски факултет
T2  - Лексикологија, ономастика, синтакса : Зборник у част Гордани Вуковић
T1  - Семантичке и деривационе карактеристике ономатопејских глагола са значењем човековог постојања
T1  - Semantic and Derivational Characteristics of the Onomatopoeic Verbs with the Meaning of Human Existence
SP  - 319
EP  - 326
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11610
ER  - 
@inbook{
author = "Лазић Коњик, Ивана",
year = "2011",
abstract = "The author analyzes the onomatopoeic verbs with the meaning of human existence (banuti,
puknuti (puci), svisnuti, skapati, hrupiti, etc.) in Serbian. These are derived words of onomatopoeic
origin, or derived from words based on onomatopoeia. The paper gives a detailed overview of the
meanings of derivational bases, as well as the nature of motivational onomatopoeias. The author
also analyses nature of the existential situations marked by these verbs. There are two distinct
phases: verbs denoting a starting point of existence, marked by suddenness and unexpectedness, and
the other, more numerous group, denoting the phase of termination of existence, dying. It is shown
that the relation between the meaning of sound and existential meaning is established either directly by onomatopoeization, or indirectly, by association. In some cases these are accompanied by
the mechanisms of polysemy., Предмет истраживања у раду су ономатопејски глаголи са значењем човековог
постојања, са аспекта семантичке и деривационе анализе. Према творбеној структури,
ови глаголи су изведене речи, настале од саме ономатопеје или речи којој је у основи
ономатопеја. У раду се анализирају значења творбених основа, природа мотивационих
ономатопеја, природа самих егзистенцијалних ситуација које су овим глаголима означене, те веза између значења звука и егзистенцијалног значења. У завршном делу рада
се испитује деривациони потенцијал ономатопејских егзистенцијалних глагола и представљају њихови деривациони системи.",
publisher = "Нови Сад : Филозофски факултет",
journal = "Лексикологија, ономастика, синтакса : Зборник у част Гордани Вуковић",
booktitle = "Семантичке и деривационе карактеристике ономатопејских глагола са значењем човековог постојања, Semantic and Derivational Characteristics of the Onomatopoeic Verbs with the Meaning of Human Existence",
pages = "319-326",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11610"
}
Лазић Коњик, И.. (2011). Семантичке и деривационе карактеристике ономатопејских глагола са значењем човековог постојања. in Лексикологија, ономастика, синтакса : Зборник у част Гордани Вуковић
Нови Сад : Филозофски факултет., 319-326.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11610
Лазић Коњик И. Семантичке и деривационе карактеристике ономатопејских глагола са значењем човековог постојања. in Лексикологија, ономастика, синтакса : Зборник у част Гордани Вуковић. 2011;:319-326.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11610 .
Лазић Коњик, Ивана, "Семантичке и деривационе карактеристике ономатопејских глагола са значењем човековог постојања" in Лексикологија, ономастика, синтакса : Зборник у част Гордани Вуковић (2011):319-326,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11610 .

О могућностима семантичке идентификације лексеме печеница у великом описном речнику

Лазић-Коњик, Ивана

(Београд : Иститут за српски језик САНУ, 2010)

TY  - JOUR
AU  - Лазић-Коњик, Ивана
PY  - 2010
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/7615
AB  - В настоящей работе на основагии материала большого Словаря САНИ, а
также на основании имеющихся определений в других словарях, проведен семантический анализ лексемы меченииа, позволяющий предложить возможный способ будущей лексикографической обработки данной лексемы, в первую очередь
в больном Словаре САНИ. Имеющяся семантическая ндентификация в данной
работе дополнена, отмечены также ихеющиеся промахи и ошибки, наличествующие в прежних истолкованиях. Автор также указывает на целый ряд сложных
проблем, связанных со сложной лексикографической работой.
AB  - У раду се на основу грађе Речника САНУ, као и постојећих дефиниција у
другим речницима семантички анлизира лексема печеница, С ЦИЉем Да СС За
њено будуће представљање у речницима (пре свега у великом Речнику САНУ)
употпуни досадашња семантичка идентификација, укаже на омашке које у том
смислу постоје, као и на бројне и сложене проблеме који се притом постављају
пред лексикографа.
PB  - Београд : Иститут за српски језик САНУ
T2  - Наш језик
T1  - О могућностима семантичке идентификације лексеме печеница у великом описном речнику
T1  - О возможностях семантической идентификации лексемы печеница в болыном толковом словаре сербского зяыка САНИ
EP  - 99
EP  - 105
VL  - 41
IS  - 3-4
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7615
ER  - 
@article{
author = "Лазић-Коњик, Ивана",
year = "2010",
abstract = "В настоящей работе на основагии материала большого Словаря САНИ, а
также на основании имеющихся определений в других словарях, проведен семантический анализ лексемы меченииа, позволяющий предложить возможный способ будущей лексикографической обработки данной лексемы, в первую очередь
в больном Словаре САНИ. Имеющяся семантическая ндентификация в данной
работе дополнена, отмечены также ихеющиеся промахи и ошибки, наличествующие в прежних истолкованиях. Автор также указывает на целый ряд сложных
проблем, связанных со сложной лексикографической работой., У раду се на основу грађе Речника САНУ, као и постојећих дефиниција у
другим речницима семантички анлизира лексема печеница, С ЦИЉем Да СС За
њено будуће представљање у речницима (пре свега у великом Речнику САНУ)
употпуни досадашња семантичка идентификација, укаже на омашке које у том
смислу постоје, као и на бројне и сложене проблеме који се притом постављају
пред лексикографа.",
publisher = "Београд : Иститут за српски језик САНУ",
journal = "Наш језик",
title = "О могућностима семантичке идентификације лексеме печеница у великом описном речнику, О возможностях семантической идентификации лексемы печеница в болыном толковом словаре сербского зяыка САНИ",
pages = "99-105",
volume = "41",
number = "3-4",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7615"
}
Лазић-Коњик, И.. (2010). О могућностима семантичке идентификације лексеме печеница у великом описном речнику. in Наш језик
Београд : Иститут за српски језик САНУ., 41(3-4).
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7615
Лазић-Коњик И. О могућностима семантичке идентификације лексеме печеница у великом описном речнику. in Наш језик. 2010;41(3-4):null-99.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7615 .
Лазић-Коњик, Ивана, "О могућностима семантичке идентификације лексеме печеница у великом описном речнику" in Наш језик, 41, no. 3-4 (2010),
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7615 .

О функционално-семантичкој категорији егзистенције у српском језику

Лазић-Коњик, Ивана

(2009)

TY  - JOUR
AU  - Лазић-Коњик, Ивана
PY  - 2009
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/3200
AB  - V nastojaščej rabote rassmatrivajutsja osnovnye voprosy, svjazannye s funkcional'no-semantičeskoj kategoriej ëkzistencii v serbskom jazyke. Kategorija ëkzistencii javljaetsja universal'noj semantičeskoj kategoriej bol'šogo ob''ema, s nedostatočno jasno opredelennymi granicami. Ona ohvatyvaet različnye vidy i fazy suščestvovanija. Buduči organizovannoj kak funkcional'no-semantičeskoe pole, ona obladaet složnoj, ierarhičeski ustroennoj strukturoj. Centr FSP ëkzistencii v serbskom jazyke sostavljajut leksičeskie i sintaksičeskie jazykovye sredstva: leksičeskij centr konstituirujut ëkzistencial'nye glagoly (napr. biti, bivati, postojati egzistirati, živeti, prisustvovati), sintaksičeskij - predloženija, imejuščie v kačestve predikata ëti ëkzistencial'nye glagoly v svoem osnovnom značenii. K periferii polja otnosatsja ostal'nye sredstva dlja vyraženija ëkzistencial'nogo značenija: bliže k centru raspoloženy glagoly imati i nalaziti se, a takže predloženija, imejuščie v svoem sostave dannye glagoly v kačestve predikata; tut imejutsja i nominativnye predloženija, a zatem sledujut različnye polnoznačnye glagoly, kotorye mogut vystupat' v kačestve ëkzistencial'nyh glagolov, oboznačaja odnovremenno i ëkzistenciju i sposob ili fazu ëkzistencii.
AB  - U radu se, u skladu sa funkcionalno-semantičkim pristupom izučavanju osnovnih misaonih i jezičkih kategorija, pažnja posvećuje funkcionalno-semantičkoj kategoriji egzistencije u srpskom jeziku. Uz sažet osvrt na dosadašnja izučavanja ove kategorije u drugim jezicima, razmatraju se osnovna pitanja u vezi sa obimom, sadržajem i granicama kategorije egzistencije u srpskom jeziku, utvrđuje struktura (organizovanost kategorije kao funkcionalno-semantičkog polja), te osnovna sredstva njenog jezičkog izražavanja.
T2  - Јужнословенски филолог
T1  - О функционално-семантичкој категорији егзистенције у српском језику
SP  - 359
EP  - 374
IS  - 65
DO  - 10.2298/JFI0965359L
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3200
ER  - 
@article{
author = "Лазић-Коњик, Ивана",
year = "2009",
abstract = "V nastojaščej rabote rassmatrivajutsja osnovnye voprosy, svjazannye s funkcional'no-semantičeskoj kategoriej ëkzistencii v serbskom jazyke. Kategorija ëkzistencii javljaetsja universal'noj semantičeskoj kategoriej bol'šogo ob''ema, s nedostatočno jasno opredelennymi granicami. Ona ohvatyvaet različnye vidy i fazy suščestvovanija. Buduči organizovannoj kak funkcional'no-semantičeskoe pole, ona obladaet složnoj, ierarhičeski ustroennoj strukturoj. Centr FSP ëkzistencii v serbskom jazyke sostavljajut leksičeskie i sintaksičeskie jazykovye sredstva: leksičeskij centr konstituirujut ëkzistencial'nye glagoly (napr. biti, bivati, postojati egzistirati, živeti, prisustvovati), sintaksičeskij - predloženija, imejuščie v kačestve predikata ëti ëkzistencial'nye glagoly v svoem osnovnom značenii. K periferii polja otnosatsja ostal'nye sredstva dlja vyraženija ëkzistencial'nogo značenija: bliže k centru raspoloženy glagoly imati i nalaziti se, a takže predloženija, imejuščie v svoem sostave dannye glagoly v kačestve predikata; tut imejutsja i nominativnye predloženija, a zatem sledujut različnye polnoznačnye glagoly, kotorye mogut vystupat' v kačestve ëkzistencial'nyh glagolov, oboznačaja odnovremenno i ëkzistenciju i sposob ili fazu ëkzistencii., U radu se, u skladu sa funkcionalno-semantičkim pristupom izučavanju osnovnih misaonih i jezičkih kategorija, pažnja posvećuje funkcionalno-semantičkoj kategoriji egzistencije u srpskom jeziku. Uz sažet osvrt na dosadašnja izučavanja ove kategorije u drugim jezicima, razmatraju se osnovna pitanja u vezi sa obimom, sadržajem i granicama kategorije egzistencije u srpskom jeziku, utvrđuje struktura (organizovanost kategorije kao funkcionalno-semantičkog polja), te osnovna sredstva njenog jezičkog izražavanja.",
journal = "Јужнословенски филолог",
title = "О функционално-семантичкој категорији егзистенције у српском језику",
pages = "359-374",
number = "65",
doi = "10.2298/JFI0965359L",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3200"
}
Лазић-Коњик, И.. (2009). О функционално-семантичкој категорији егзистенције у српском језику. in Јужнословенски филолог(65), 359-374.
https://doi.org/10.2298/JFI0965359L
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3200
Лазић-Коњик И. О функционално-семантичкој категорији егзистенције у српском језику. in Јужнословенски филолог. 2009;(65):359-374.
doi:10.2298/JFI0965359L
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3200 .
Лазић-Коњик, Ивана, "О функционално-семантичкој категорији егзистенције у српском језику" in Јужнословенски филолог, no. 65 (2009):359-374,
https://doi.org/10.2298/JFI0965359L .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3200 .