Гочанин, Мирјана

Link to this page

Authority KeyName Variants
orcid::0000-0003-1998-1374
  • Гочанин, Мирјана (7)
  • Гочанин, Мирјана С. (1)
Projects

Author's Bibliography

Савремена ономастичка истраживања Косова и Метохије

Стијовић, Рада Р.; Гочанин, Мирјана С.

(Београд : Српска академија наука и уметности, 2021)

TY  - CHAP
AU  - Стијовић, Рада Р.
AU  - Гочанин, Мирјана С.
PY  - 2021
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/13019
AB  - Систематска ономастичка истраживања на Косову и Метохији отпочета су 1975. године у оквиру Одбора за ономастику Српске
академије наука и уметности. Прикупљен је ономастички материјал из насеља са становништвом чији је матерњи језик српски. У селима и мањим
градским насељима сакупљана је комплетна ономастичка грађа, а у већим
градовима углавном само топонимија и антропонимијски узорак. У неким случајевима, када је то истраживачима пошло за руком, сакупљена је
микротопонимија у селима у којима живе само Албанци. Ономастичким
подацима обилују и неке раније објављене, махом етнографске, студије,
као и Речник косовско-метохиског дијалекта Г. Елезовића и монографија
Топоними Косова А. Урошевића. Прикупљен ономастички материјал (с бројним
етнографским
и другим подацима) омогућује разноврсна језичка и
ванјезичка истраживања. Између осталог, он је поуздано сведочанство о
најновијој историји ових простора, а у поређењу с подацима забележеним у
повељама и турским тефтерима, он пружа могућност да се сагледа етничка
слика и ранијих времена. Прикупљена ономастичка грађа, као и студије из
савремене и историјске ономастике настале на основу ове грађе, у највећој
мери су објављивани у часопису Ономатолошки прилози и едицији Библиотека Ономатолошких прилога, али и у другим публикацијама. Циљ овога
рада јесте да пружи увид у оно што је досад урађено на плану ономастичких
истраживања Косова и Метохије и укаже на будуће задатке проучавалаца
ономастике ових простора. Као прилог томе сачињена је библиографија радова из ономастике и објављене ономастичке грађе Косова и Метохије, која
је прикључена збирној библиографији.
AB  - This paper deals with the onomastic investigations in Kosovo and Metohija.
Firstly, it addresses the previously published ethnographic and other studies
containing valuable onomastic data, but also lacking in certain details relevant to
linguistic investigations (absence of word accent and grammatical data), as well
as the Dictionary of the Kosovo-Metohija Dialect by G. Elezović, which includes a
great number of toponyms, names, surnames, hypocorisms and nicknames. The
central part of the paper is dedicated to data concerning systematic onomastic
investigations in Kosovo and Metohija, which were launched in 1975 by the Board
for Onomastics of the Serbian Academy of Sciences and Arts. The Board collected
onomastic material from settlements populated by Serbian native-speakers. In
villages and smaller urban areas complete onomastic corpus had been collected,
and in bigger ones for the most part only toponomy and an anthroponymic
sample. In some cases, when the researchers managed to, they collected microtoponymy
in villages populated exclusively by Albanians. The collected onomastic
material (with ample ethnographic and other data) provided a basis for versatile
linguistic and non-linguistic investigations. Among other things, it gave a reliable
testimony to the most recent history of these parts, and by comparison with the
data noted in Serbian medieval charters and Turkish defters it allowed for an
ethnic picture of even earlier times to be formed, of which the greatest works
of Serbian historical onomastics – the works of M. Pešikan and A. Loma – bear
proof. The collected onomastic corpus, as well as the studies in contemporary and
historical onomastics based on this corpus, were published by and large in the
journal Onomatološki prilozi (Onomatological Contributions) and in the edition
Onomatological Contributions Library, but also in other publications and journals.
With a view to offering an insight into what has been done to date and suggesting
what yet needs doing with respect to onomastic investigations in Kosovo and
Metohija, the authors have compiled a bibliography of works on the onomastics
of Kosovo and Metohija, which is attached to the general bibliography.
AB  - В статье приводятся исследования ономастики Косова и Метохии. В
первой части указывается на ранее существующие этнографические и другие исследования содержащие ценные сведения, но и определенные недостатки, когда речь идет о лингвистике (отсутствие ударений и грамматических данных), а также и на словарь Речник Косовско-метохиског дијалекта
Г. Елезовича, содержащий многочисленые топонимы, имена, фамилии, гипокористики и прозвища. Центральная часть статьи – данные о системати-ческих исследованиях ономастики Косова и Метохии, начавшихся в 1975
году в рамках Отдела ономастики Сербской академии наук и искусств. В
Отделе собран ономастический материал из поселений, в которых у большинства жителей сербский язык родной. Ономастический материал в деревнях и небольших городах собран полностью, тогда как в больших городах собраны топонимы и антропонимический материал. В случаях когда исследователям было возможно, собраны и микротопонимы в деревнях, в которых жили только албанцы. Собраный ономастический материал (вместе
с многочисленными этнографическими и другими данными) позволил сделать разнообразные лингвистические и другие исследования. Кроме всего
прочего, он достоверно свидетельствует о новейшей истории этого района,
а сравнением с данными, записанными в сербских средневековых грамотах и турецких дефтерах, материал дал возможность увидеть и этническую
картину былых времен – о чем свидетельствуют самые хорошие исследования сербской исторической ономастики – научные труды М. Пешикана
и А. Ломы. Собраный ономастичкеский материал, а также исследования
современной и исторической ономастики сформированные на его основе,
в основном, опубликованы в журнале Ономатолошки прилози и выпуске
Библиотека Ономатолошких прилога, и в других публикациях и журналах.
Чтобы дать представление о том, что было сделано до настоящего времени
и указать, что еще необходимо сделать, когда речь идет об ономастических
исследованиях Косова и Метохии, авторы собрали данные и сформировали
библиографию работ по ономастике и публикованном материале о Косове
и Метохии. Данная библиография находится в составе общей.
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
PB  - Косовска Митровица : Филозофски факултет Универзитета у Приштини
T2  - Резултати досадашњих и правци будућих истраживања српских народних говора Косова и Метохије
T1  - Савремена ономастичка истраживања Косова и Метохије
T1  - Conteporary Onomastic Investigations in Kosovo and Metohija
T1  - Современные исследования ономастики Косова и Метохии
SP  - 291
EP  - 309
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13019
ER  - 
@inbook{
author = "Стијовић, Рада Р. and Гочанин, Мирјана С.",
year = "2021",
abstract = "Систематска ономастичка истраживања на Косову и Метохији отпочета су 1975. године у оквиру Одбора за ономастику Српске
академије наука и уметности. Прикупљен је ономастички материјал из насеља са становништвом чији је матерњи језик српски. У селима и мањим
градским насељима сакупљана је комплетна ономастичка грађа, а у већим
градовима углавном само топонимија и антропонимијски узорак. У неким случајевима, када је то истраживачима пошло за руком, сакупљена је
микротопонимија у селима у којима живе само Албанци. Ономастичким
подацима обилују и неке раније објављене, махом етнографске, студије,
као и Речник косовско-метохиског дијалекта Г. Елезовића и монографија
Топоними Косова А. Урошевића. Прикупљен ономастички материјал (с бројним
етнографским
и другим подацима) омогућује разноврсна језичка и
ванјезичка истраживања. Између осталог, он је поуздано сведочанство о
најновијој историји ових простора, а у поређењу с подацима забележеним у
повељама и турским тефтерима, он пружа могућност да се сагледа етничка
слика и ранијих времена. Прикупљена ономастичка грађа, као и студије из
савремене и историјске ономастике настале на основу ове грађе, у највећој
мери су објављивани у часопису Ономатолошки прилози и едицији Библиотека Ономатолошких прилога, али и у другим публикацијама. Циљ овога
рада јесте да пружи увид у оно што је досад урађено на плану ономастичких
истраживања Косова и Метохије и укаже на будуће задатке проучавалаца
ономастике ових простора. Као прилог томе сачињена је библиографија радова из ономастике и објављене ономастичке грађе Косова и Метохије, која
је прикључена збирној библиографији., This paper deals with the onomastic investigations in Kosovo and Metohija.
Firstly, it addresses the previously published ethnographic and other studies
containing valuable onomastic data, but also lacking in certain details relevant to
linguistic investigations (absence of word accent and grammatical data), as well
as the Dictionary of the Kosovo-Metohija Dialect by G. Elezović, which includes a
great number of toponyms, names, surnames, hypocorisms and nicknames. The
central part of the paper is dedicated to data concerning systematic onomastic
investigations in Kosovo and Metohija, which were launched in 1975 by the Board
for Onomastics of the Serbian Academy of Sciences and Arts. The Board collected
onomastic material from settlements populated by Serbian native-speakers. In
villages and smaller urban areas complete onomastic corpus had been collected,
and in bigger ones for the most part only toponomy and an anthroponymic
sample. In some cases, when the researchers managed to, they collected microtoponymy
in villages populated exclusively by Albanians. The collected onomastic
material (with ample ethnographic and other data) provided a basis for versatile
linguistic and non-linguistic investigations. Among other things, it gave a reliable
testimony to the most recent history of these parts, and by comparison with the
data noted in Serbian medieval charters and Turkish defters it allowed for an
ethnic picture of even earlier times to be formed, of which the greatest works
of Serbian historical onomastics – the works of M. Pešikan and A. Loma – bear
proof. The collected onomastic corpus, as well as the studies in contemporary and
historical onomastics based on this corpus, were published by and large in the
journal Onomatološki prilozi (Onomatological Contributions) and in the edition
Onomatological Contributions Library, but also in other publications and journals.
With a view to offering an insight into what has been done to date and suggesting
what yet needs doing with respect to onomastic investigations in Kosovo and
Metohija, the authors have compiled a bibliography of works on the onomastics
of Kosovo and Metohija, which is attached to the general bibliography., В статье приводятся исследования ономастики Косова и Метохии. В
первой части указывается на ранее существующие этнографические и другие исследования содержащие ценные сведения, но и определенные недостатки, когда речь идет о лингвистике (отсутствие ударений и грамматических данных), а также и на словарь Речник Косовско-метохиског дијалекта
Г. Елезовича, содержащий многочисленые топонимы, имена, фамилии, гипокористики и прозвища. Центральная часть статьи – данные о системати-ческих исследованиях ономастики Косова и Метохии, начавшихся в 1975
году в рамках Отдела ономастики Сербской академии наук и искусств. В
Отделе собран ономастический материал из поселений, в которых у большинства жителей сербский язык родной. Ономастический материал в деревнях и небольших городах собран полностью, тогда как в больших городах собраны топонимы и антропонимический материал. В случаях когда исследователям было возможно, собраны и микротопонимы в деревнях, в которых жили только албанцы. Собраный ономастический материал (вместе
с многочисленными этнографическими и другими данными) позволил сделать разнообразные лингвистические и другие исследования. Кроме всего
прочего, он достоверно свидетельствует о новейшей истории этого района,
а сравнением с данными, записанными в сербских средневековых грамотах и турецких дефтерах, материал дал возможность увидеть и этническую
картину былых времен – о чем свидетельствуют самые хорошие исследования сербской исторической ономастики – научные труды М. Пешикана
и А. Ломы. Собраный ономастичкеский материал, а также исследования
современной и исторической ономастики сформированные на его основе,
в основном, опубликованы в журнале Ономатолошки прилози и выпуске
Библиотека Ономатолошких прилога, и в других публикациях и журналах.
Чтобы дать представление о том, что было сделано до настоящего времени
и указать, что еще необходимо сделать, когда речь идет об ономастических
исследованиях Косова и Метохии, авторы собрали данные и сформировали
библиографию работ по ономастике и публикованном материале о Косове
и Метохии. Данная библиография находится в составе общей.",
publisher = "Београд : Српска академија наука и уметности, Београд : Институт за српски језик САНУ, Косовска Митровица : Филозофски факултет Универзитета у Приштини",
journal = "Резултати досадашњих и правци будућих истраживања српских народних говора Косова и Метохије",
booktitle = "Савремена ономастичка истраживања Косова и Метохије, Conteporary Onomastic Investigations in Kosovo and Metohija, Современные исследования ономастики Косова и Метохии",
pages = "291-309",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13019"
}
Стијовић, Р. Р.,& Гочанин, М. С.. (2021). Савремена ономастичка истраживања Косова и Метохије. in Резултати досадашњих и правци будућих истраживања српских народних говора Косова и Метохије
Београд : Српска академија наука и уметности., 291-309.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13019
Стијовић РР, Гочанин МС. Савремена ономастичка истраживања Косова и Метохије. in Резултати досадашњих и правци будућих истраживања српских народних говора Косова и Метохије. 2021;:291-309.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13019 .
Стијовић, Рада Р., Гочанин, Мирјана С., "Савремена ономастичка истраживања Косова и Метохије" in Резултати досадашњих и правци будућих истраживања српских народних говора Косова и Метохије (2021):291-309,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13019 .

О неким правописним дублетима

Гочанин, Мирјана

(Нови Сад : Матица српска, 2020)

TY  - JOUR
AU  - Гочанин, Мирјана
PY  - 2020
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/11222
AB  - Предмет
овога
рада
представљају
дублетни
облици
који
су, у речнику
уз Правопис
српскога
језика,
наведени
са препоруком
да предност
треба
дати
једној
варијанти
коришћењем
компаративне
форме
„боље”
или „боље
него”.
Ово не значи
да је „бољи”
облик
једино
допуштен;
он се препоручује
за употребу,
њему
се даје
предност,
али и онај други
је, са становишта
норме,
допуштен.
PB  - Нови Сад : Матица српска
T2  - Језик данас
T1  - О неким правописним дублетима
SP  - 10
EP  - 14
VL  - 16
IS  - 16
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11222
ER  - 
@article{
author = "Гочанин, Мирјана",
year = "2020",
abstract = "Предмет
овога
рада
представљају
дублетни
облици
који
су, у речнику
уз Правопис
српскога
језика,
наведени
са препоруком
да предност
треба
дати
једној
варијанти
коришћењем
компаративне
форме
„боље”
или „боље
него”.
Ово не значи
да је „бољи”
облик
једино
допуштен;
он се препоручује
за употребу,
њему
се даје
предност,
али и онај други
је, са становишта
норме,
допуштен.",
publisher = "Нови Сад : Матица српска",
journal = "Језик данас",
title = "О неким правописним дублетима",
pages = "10-14",
volume = "16",
number = "16",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11222"
}
Гочанин, М.. (2020). О неким правописним дублетима. in Језик данас
Нови Сад : Матица српска., 16(16), 10-14.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11222
Гочанин М. О неким правописним дублетима. in Језик данас. 2020;16(16):10-14.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11222 .
Гочанин, Мирјана, "О неким правописним дублетима" in Језик данас, 16, no. 16 (2020):10-14,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11222 .

О презименима у Врњачкој Бањи

Гочанин, Мирјана

(Нови Сад : Филозофски факултет, 2011)

TY  - CHAP
AU  - Гочанин, Мирјана
PY  - 2011
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/11614
AB  - На основу материјала, прикупљеног из матичних књига рођених у Врњачкој Бањи у пероду од 1904. до 1930. године, спроведено је истраживање у оквиру којег су
презимена сагледавана с обзиром на семантички и морфолошки аспект одговарајуће
патронимске основе (користећи се моделом представљеним у Речнику презимена Шајкашке). а разматрана је и њихова творбена структура.
AB  - В настоящем докладе рассматриваются семантические и мофологические аспекты патронимических основ имён фамилий на основании материала из регистров родившихся в г.
Врнячка Баня с 1904 по 1930. год. Способ изучения взят из Словаря имён фамилий Шайкашки.
На изучаемом корпусе мы обнаружили что патронимическая основа может быть: деантропонимическая. детопонимическая и деапелативная. Как наиболее распространенные появляются
деантропонимические имена фамилий (4806 потверждений или 64,36%). Также, мы проанализировали словообразовательные структуры наших имён фамилий. Кроме асуффиксальных лексем типа (Шуйур и сложного слова Будивук, остальные имена фамилий представяют
суффиксальные дериваты. Большинство их окончается суффиксом -ий (6502 потверждения
или 87,08%). Имена фамилий детей и их родителей Сшевановий, Ланковий, Букий, Бониий.
Драшковий. Карамарковий, Чейерковий, Ловановий, Подовац, Миленковий и имена фамилий
крестных отцов /анковий, Паншовий, Сшевановий, Ловановий, Миковий, Драшковий, Пешровий,
Сшругаревий, Чеперковий, Ивановий являются чаще всего.
PB  - Нови Сад : Филозофски факултет
T2  - Лексикологија, ономастика, синтакса : Зборник у част Гордани Вуковић
T1  - О презименима у Врњачкој Бањи
T1  - Об именах фамилий в г. Врнячка Баня
SP  - 239
EP  - 247
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11614
ER  - 
@inbook{
author = "Гочанин, Мирјана",
year = "2011",
abstract = "На основу материјала, прикупљеног из матичних књига рођених у Врњачкој Бањи у пероду од 1904. до 1930. године, спроведено је истраживање у оквиру којег су
презимена сагледавана с обзиром на семантички и морфолошки аспект одговарајуће
патронимске основе (користећи се моделом представљеним у Речнику презимена Шајкашке). а разматрана је и њихова творбена структура., В настоящем докладе рассматриваются семантические и мофологические аспекты патронимических основ имён фамилий на основании материала из регистров родившихся в г.
Врнячка Баня с 1904 по 1930. год. Способ изучения взят из Словаря имён фамилий Шайкашки.
На изучаемом корпусе мы обнаружили что патронимическая основа может быть: деантропонимическая. детопонимическая и деапелативная. Как наиболее распространенные появляются
деантропонимические имена фамилий (4806 потверждений или 64,36%). Также, мы проанализировали словообразовательные структуры наших имён фамилий. Кроме асуффиксальных лексем типа (Шуйур и сложного слова Будивук, остальные имена фамилий представяют
суффиксальные дериваты. Большинство их окончается суффиксом -ий (6502 потверждения
или 87,08%). Имена фамилий детей и их родителей Сшевановий, Ланковий, Букий, Бониий.
Драшковий. Карамарковий, Чейерковий, Ловановий, Подовац, Миленковий и имена фамилий
крестных отцов /анковий, Паншовий, Сшевановий, Ловановий, Миковий, Драшковий, Пешровий,
Сшругаревий, Чеперковий, Ивановий являются чаще всего.",
publisher = "Нови Сад : Филозофски факултет",
journal = "Лексикологија, ономастика, синтакса : Зборник у част Гордани Вуковић",
booktitle = "О презименима у Врњачкој Бањи, Об именах фамилий в г. Врнячка Баня",
pages = "239-247",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11614"
}
Гочанин, М.. (2011). О презименима у Врњачкој Бањи. in Лексикологија, ономастика, синтакса : Зборник у част Гордани Вуковић
Нови Сад : Филозофски факултет., 239-247.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11614
Гочанин М. О презименима у Врњачкој Бањи. in Лексикологија, ономастика, синтакса : Зборник у част Гордани Вуковић. 2011;:239-247.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11614 .
Гочанин, Мирјана, "О презименима у Врњачкој Бањи" in Лексикологија, ономастика, синтакса : Зборник у част Гордани Вуковић (2011):239-247,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11614 .

Идентитет у језику

Лазић-Коњик, Ивана; Гочанин, Мирјана

(Niš : Filozofski fakultet, 2009)

TY  - CONF
AU  - Лазић-Коњик, Ивана
AU  - Гочанин, Мирјана
PY  - 2009
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/12447
AB  - На основании существенных толковых словрей сербского языка в настоящей
работе представлены лексическо-семантические характеристики лексемы идентитет,
а также на основании примеров с той же лексемой, взятых из Электронного корпуса
сербского языка, коцептуальное понятие идентитета в сербском языке. Показалось
что в настоящем времени актуально только значение „збир обележ]а ко]и ]едну
личност или предмет уопште издва]а и разлику]е од других“ (сумма характеристик,
отличающая данное лицо или объект от других), нет исходно (в диахронии), но в
синхронии самое употребляемое и поэтому в словарных статей представлено как
первое. Анализ с точки зрения деривационых особенностей позволил сделать вывод
что деривация практически не существует. Данное (актуальное) значение
немотивирующее для новых значений. Это находится в соответствии со
происхождением, словообразовательной структурой, семантикой и местом лексемы в
лексической системы, но не и с использованием в речи. Будучи лексема идентитет
не полисемична (в словарях), концептуальый анализ проведен на основе ее
лексическо-семантической и синтагматической сочитаемости. Показалось что в
сербской язиковой картине мира концептуальное понятие идентитета осуществляется
как поляризация свой (наш) — чужой (их) и соответствено маркируется и
положительно и отрицательно. В конце работы представлены наиболее важные
елементы этого концепта.
AB  - У раду се, на основу језичког материјала забележеног у нашим
релевантним дескриптивним речницима, као и у одговарајућим језичким корпусима,
на примеру творбеног гнезда лексеме идентитет и на основу лексичко-семантичке
анализе, представљају, са  синхроног становишта, лексичко-семантичке
карактеристике ове именице, те когнитивно-језичка представа о идентитету у
српском језику.
PB  - Niš : Filozofski fakultet
C3  - Jezik, književnost, identitet : zbornik radova. [1], Jezička istraživanja
T1  - Идентитет у језику
T1  - Идентитет в языке
SP  - 66
EP  - 72
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12447
ER  - 
@conference{
author = "Лазић-Коњик, Ивана and Гочанин, Мирјана",
year = "2009",
abstract = "На основании существенных толковых словрей сербского языка в настоящей
работе представлены лексическо-семантические характеристики лексемы идентитет,
а также на основании примеров с той же лексемой, взятых из Электронного корпуса
сербского языка, коцептуальное понятие идентитета в сербском языке. Показалось
что в настоящем времени актуально только значение „збир обележ]а ко]и ]едну
личност или предмет уопште издва]а и разлику]е од других“ (сумма характеристик,
отличающая данное лицо или объект от других), нет исходно (в диахронии), но в
синхронии самое употребляемое и поэтому в словарных статей представлено как
первое. Анализ с точки зрения деривационых особенностей позволил сделать вывод
что деривация практически не существует. Данное (актуальное) значение
немотивирующее для новых значений. Это находится в соответствии со
происхождением, словообразовательной структурой, семантикой и местом лексемы в
лексической системы, но не и с использованием в речи. Будучи лексема идентитет
не полисемична (в словарях), концептуальый анализ проведен на основе ее
лексическо-семантической и синтагматической сочитаемости. Показалось что в
сербской язиковой картине мира концептуальное понятие идентитета осуществляется
как поляризация свой (наш) — чужой (их) и соответствено маркируется и
положительно и отрицательно. В конце работы представлены наиболее важные
елементы этого концепта., У раду се, на основу језичког материјала забележеног у нашим
релевантним дескриптивним речницима, као и у одговарајућим језичким корпусима,
на примеру творбеног гнезда лексеме идентитет и на основу лексичко-семантичке
анализе, представљају, са  синхроног становишта, лексичко-семантичке
карактеристике ове именице, те когнитивно-језичка представа о идентитету у
српском језику.",
publisher = "Niš : Filozofski fakultet",
journal = "Jezik, književnost, identitet : zbornik radova. [1], Jezička istraživanja",
title = "Идентитет у језику, Идентитет в языке",
pages = "66-72",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12447"
}
Лазић-Коњик, И.,& Гочанин, М.. (2009). Идентитет у језику. in Jezik, književnost, identitet : zbornik radova. [1], Jezička istraživanja
Niš : Filozofski fakultet., 66-72.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12447
Лазић-Коњик И, Гочанин М. Идентитет у језику. in Jezik, književnost, identitet : zbornik radova. [1], Jezička istraživanja. 2009;:66-72.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12447 .
Лазић-Коњик, Ивана, Гочанин, Мирјана, "Идентитет у језику" in Jezik, književnost, identitet : zbornik radova. [1], Jezička istraživanja (2009):66-72,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12447 .

Сусрет старог и новог у савременом српском језику (О рекцији и значењу глагола наставити/настављавати/настављати)

Бајић, Ружица; Гочанин, Мирјана

(Крагујевац : Филолошко-уметнички факултет, 2009)

TY  - JOUR
AU  - Бајић, Ружица
AU  - Гочанин, Мирјана
PY  - 2009
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/12242
AB  - У раду је размотрена рекција и значење глагола наставити / настављати / настављавати у Охридском прологу св. Николаја Велимировића, као делу
православно-религијске садржине, писаном на савременом српском језику. Резултати су поређени са семантичким дескрипцијама ових глагола у описним
речницима: једнотомном Речнику српског језика (РСЈ), шестотомном Речнику
српскохрватскога књижевног језика (РМС) и незавршеном, седамнаестотомном Речнику српскохрватског књижевног и народног језика (РСАНУ). Нека
од значења, окарактерисана као застарела у наведеним речницима, на нашем
корпусу показала су се продуктивнијим од примарних, те сматрамо да се та
значења у текстовима овакве и сличне садржине актуализују и престају да
буду застарела. У томе видимо својеврстан сусрет старог и новог у савременом
српском језику.
AB  - In this paper we describe concorde and meaning of the verbs nastaviti / nastavljavati /
nastaviti, comparing the examples from sacral style of standard Serbian with the relevant data from the three descriptive dictionaries of Serbian (RSANU, RMS and RSJ). Some of the meanings,
qualified in the dictionaries as obsolete, are more productive than other meanings of these verbs
in our material, so we think they should not be considered obsolete, but only belonging to sacral
style of Serbian.
PB  - Крагујевац : Филолошко-уметнички факултет
T2  - Савремена проучавања језика и књижевности : Књ. 1
T1  - Сусрет старог и новог у савременом српском језику (О рекцији и значењу глагола наставити/настављавати/настављати)
T1  - The Old and the New Meeting in Contemporary Serbian Language (On Rection and Meaning of the Verbs “наставити/ настављавати/настављати”)
SP  - 105
EP  - 112
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12242
ER  - 
@article{
author = "Бајић, Ружица and Гочанин, Мирјана",
year = "2009",
abstract = "У раду је размотрена рекција и значење глагола наставити / настављати / настављавати у Охридском прологу св. Николаја Велимировића, као делу
православно-религијске садржине, писаном на савременом српском језику. Резултати су поређени са семантичким дескрипцијама ових глагола у описним
речницима: једнотомном Речнику српског језика (РСЈ), шестотомном Речнику
српскохрватскога књижевног језика (РМС) и незавршеном, седамнаестотомном Речнику српскохрватског књижевног и народног језика (РСАНУ). Нека
од значења, окарактерисана као застарела у наведеним речницима, на нашем
корпусу показала су се продуктивнијим од примарних, те сматрамо да се та
значења у текстовима овакве и сличне садржине актуализују и престају да
буду застарела. У томе видимо својеврстан сусрет старог и новог у савременом
српском језику., In this paper we describe concorde and meaning of the verbs nastaviti / nastavljavati /
nastaviti, comparing the examples from sacral style of standard Serbian with the relevant data from the three descriptive dictionaries of Serbian (RSANU, RMS and RSJ). Some of the meanings,
qualified in the dictionaries as obsolete, are more productive than other meanings of these verbs
in our material, so we think they should not be considered obsolete, but only belonging to sacral
style of Serbian.",
publisher = "Крагујевац : Филолошко-уметнички факултет",
journal = "Савремена проучавања језика и књижевности : Књ. 1",
title = "Сусрет старог и новог у савременом српском језику (О рекцији и значењу глагола наставити/настављавати/настављати), The Old and the New Meeting in Contemporary Serbian Language (On Rection and Meaning of the Verbs “наставити/ настављавати/настављати”)",
pages = "105-112",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12242"
}
Бајић, Р.,& Гочанин, М.. (2009). Сусрет старог и новог у савременом српском језику (О рекцији и значењу глагола наставити/настављавати/настављати). in Савремена проучавања језика и књижевности : Књ. 1
Крагујевац : Филолошко-уметнички факултет., 105-112.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12242
Бајић Р, Гочанин М. Сусрет старог и новог у савременом српском језику (О рекцији и значењу глагола наставити/настављавати/настављати). in Савремена проучавања језика и књижевности : Књ. 1. 2009;:105-112.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12242 .
Бајић, Ружица, Гочанин, Мирјана, "Сусрет старог и новог у савременом српском језику (О рекцији и значењу глагола наставити/настављавати/настављати)" in Савремена проучавања језика и књижевности : Књ. 1 (2009):105-112,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12242 .

Беспослен или незапослен

Гочанин, Мирјана; Лазић-Коњик, Ивана

(Београд : Иститут за српски језик САНУ, 2008)

TY  - JOUR
AU  - Гочанин, Мирјана
AU  - Лазић-Коњик, Ивана
PY  - 2008
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/7645
AB  - У раду се разматра употреба и значење придева беспослен у натписима
типа Беспосленима приступ забрањен, те језичко-семантичка и прагматичка
исправност ове конструкције. Пажња се посвећује и лексикографском представљању овог придева и придева незапослен.
AB  - В настоящей статье рассматриваетя употребление и семантика имён прилагательных беспослен и незапослен в актуальном сербском языке в конструкциях
типа Беспосленима приступ забраюен и языково-семантическая и прагматическая
правильность таких конструкций. Утверждается что употребление прилагательного беспослен явлается в какой-то мере ошибочным и следственно предлагается
употребление прилагательного незапослен. В конце работы предлагается их лексикографическая обработка в толковом словаре. |
PB  - Београд : Иститут за српски језик САНУ
T2  - Наш језик
T1  - Беспослен или незапослен
SP  - 81
EP  - 86
VL  - 39
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7645
ER  - 
@article{
author = "Гочанин, Мирјана and Лазић-Коњик, Ивана",
year = "2008",
abstract = "У раду се разматра употреба и значење придева беспослен у натписима
типа Беспосленима приступ забрањен, те језичко-семантичка и прагматичка
исправност ове конструкције. Пажња се посвећује и лексикографском представљању овог придева и придева незапослен., В настоящей статье рассматриваетя употребление и семантика имён прилагательных беспослен и незапослен в актуальном сербском языке в конструкциях
типа Беспосленима приступ забраюен и языково-семантическая и прагматическая
правильность таких конструкций. Утверждается что употребление прилагательного беспослен явлается в какой-то мере ошибочным и следственно предлагается
употребление прилагательного незапослен. В конце работы предлагается их лексикографическая обработка в толковом словаре. |",
publisher = "Београд : Иститут за српски језик САНУ",
journal = "Наш језик",
title = "Беспослен или незапослен",
pages = "81-86",
volume = "39",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7645"
}
Гочанин, М.,& Лазић-Коњик, И.. (2008). Беспослен или незапослен. in Наш језик
Београд : Иститут за српски језик САНУ., 39, 81-86.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7645
Гочанин М, Лазић-Коњик И. Беспослен или незапослен. in Наш језик. 2008;39:81-86.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7645 .
Гочанин, Мирјана, Лазић-Коњик, Ивана, "Беспослен или незапослен" in Наш језик, 39 (2008):81-86,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7645 .

О именима близанаца

Гочанин, Мирјана

(Београд : Институт за српски језик САНУ, 2007)

TY  - CHAP
AU  - Гочанин, Мирјана
PY  - 2007
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/12776
AB  - У овом раду се, на корпусу близанаћких имена у Врњачкој Бањи
у периоду 1904–1930. године, представљају творбени модели класификовани
на основу идентичних антропонимијских сегмената и анализира
њихово порекло и творбена структура.
AB  - В настоящей работе на отобранном материале имён близнецов представляются фонологическо-фонетические и деривационно-морфологические модели пар свободных комбинаций на основании идентичного антропонимического сегмента и рассматривается происхождение и образование этих антропонимов.
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
T2  - Шездесет година Института за српски језик САНУ : Зборник радова II
T1  - О именима близанаца
T1  - Об именах близнецов
SP  - 35
EP  - 43
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12776
ER  - 
@inbook{
author = "Гочанин, Мирјана",
year = "2007",
abstract = "У овом раду се, на корпусу близанаћких имена у Врњачкој Бањи
у периоду 1904–1930. године, представљају творбени модели класификовани
на основу идентичних антропонимијских сегмената и анализира
њихово порекло и творбена структура., В настоящей работе на отобранном материале имён близнецов представляются фонологическо-фонетические и деривационно-морфологические модели пар свободных комбинаций на основании идентичного антропонимического сегмента и рассматривается происхождение и образование этих антропонимов.",
publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ",
journal = "Шездесет година Института за српски језик САНУ : Зборник радова II",
booktitle = "О именима близанаца, Об именах близнецов",
pages = "35-43",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12776"
}
Гочанин, М.. (2007). О именима близанаца. in Шездесет година Института за српски језик САНУ : Зборник радова II
Београд : Институт за српски језик САНУ., 35-43.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12776
Гочанин М. О именима близанаца. in Шездесет година Института за српски језик САНУ : Зборник радова II. 2007;:35-43.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12776 .
Гочанин, Мирјана, "О именима близанаца" in Шездесет година Института за српски језик САНУ : Зборник радова II (2007):35-43,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12776 .

Семантичко-деривационо гнездо лексеме радити

Гочанин, Мирјана

(Београд : Иститут за српски језик САНУ, 2005)

TY  - JOUR
AU  - Гочанин, Мирјана
PY  - 2005
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/7695
AB  - В настоящей статье рассматривается потенциал семантического варьирования и деривационного развития лексемы работать как основной. Все лексемы в гнезде находятся в Словаре сербскохорватского литературного языка

Матицы сербской (РМС) и в Словаре сербскохорватского литературного и на
родного языка Сербской академии наук и искусств (РСАНУ). Анализ показы
вает что в деривационном гнезде является 60 первостепенных, 65 второстепенных, 29 третьестепенных и 2 четверостепенных лексем.
Метонимия, метафора, платисемия (широкозначность) и регулярная полисемия как семантические варьирования осуществляются у основной лексемы и у первостеппеных дериватов.
AB  - У раду се разматрају могућности творбеног сегментирања и семантичког
варирања лсксема које улазе у састав деривационог гнезда глагола радити.
PB  - Београд : Иститут за српски језик САНУ
T2  - Наш језик
T1  - Семантичко-деривационо гнездо лексеме радити
T1  - Семантическо-деривационное гнездо лексемы работать
SP  - 104
EP  - 125
VL  - 36
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7695
ER  - 
@article{
author = "Гочанин, Мирјана",
year = "2005",
abstract = "В настоящей статье рассматривается потенциал семантического варьирования и деривационного развития лексемы работать как основной. Все лексемы в гнезде находятся в Словаре сербскохорватского литературного языка

Матицы сербской (РМС) и в Словаре сербскохорватского литературного и на
родного языка Сербской академии наук и искусств (РСАНУ). Анализ показы
вает что в деривационном гнезде является 60 первостепенных, 65 второстепенных, 29 третьестепенных и 2 четверостепенных лексем.
Метонимия, метафора, платисемия (широкозначность) и регулярная полисемия как семантические варьирования осуществляются у основной лексемы и у первостеппеных дериватов., У раду се разматрају могућности творбеног сегментирања и семантичког
варирања лсксема које улазе у састав деривационог гнезда глагола радити.",
publisher = "Београд : Иститут за српски језик САНУ",
journal = "Наш језик",
title = "Семантичко-деривационо гнездо лексеме радити, Семантическо-деривационное гнездо лексемы работать",
pages = "104-125",
volume = "36",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7695"
}
Гочанин, М.. (2005). Семантичко-деривационо гнездо лексеме радити. in Наш језик
Београд : Иститут за српски језик САНУ., 36, 104-125.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7695
Гочанин М. Семантичко-деривационо гнездо лексеме радити. in Наш језик. 2005;36:104-125.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7695 .
Гочанин, Мирјана, "Семантичко-деривационо гнездо лексеме радити" in Наш језик, 36 (2005):104-125,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7695 .