Живојиновић, Мирјана

Link to this page

Authority KeyName Variants
6db4b06c-a7fc-4b03-a0af-168230312450
  • Живојиновић, Мирјана (11)
Projects

Author's Bibliography

Јеромонах Доротеј – игуман манастира Хиландара (1355–1360) и прот Свете Горе (1356–1366)

Живојиновић, Мирјана

(Београд : Правни факултет Универзитета Унион у Београду, 2020)

TY  - CHAP
AU  - Живојиновић, Мирјана
PY  - 2020
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10058
AB  - У науци се постављало питање да ли је јеромонах Доротеј, игуман манастира Хиландара од пре маја 1355. до 1360. године и прот Свете Горе од пре децембра 1356. до 1366. године, могао у исто време да буде на та два изузетно значајна положаја. На основу присуства и потписа монахâ Хиландара на актима прота Доротеја на месту које у Протату, припада игуману манастира Хиландара, затим на основу поређења потписа игумана Доротеја на акту братског сабора од 1359/1360. године и српских потписа прота Доротеја, као и његове бриге о словенским манастирима – Хиландару,
Светом Пантелејмону и пријатељском Ватопеду, аутор је закључио да је реч о једном истом Србину – Хиландарцу, јеромонаху Доротеју. Томе у прилог говоре и приватно- правни акти игумана манастирâ Есфигмена (1037), Дохијара (после 1118) и Велике Лавре (1154) у којима се они спомињу као игумани свога манастира и проти Свете Горе. За игумана и прота јеромонаха Доротеја не располажемо таквим документом.
PB  - Београд : Правни факултет Универзитета Унион у Београду
PB  - Београд : ЈП „Службени гласник“
T2  - ΝΟΜΟΦΥΛΑΞ Зборник радова у част Срђана Шаркића / NOMOPHYLAX Collection of papers in honor of Srđan Šarkić
T1  - Јеромонах Доротеј – игуман манастира Хиландара (1355–1360) и прот Свете Горе (1356–1366)
T1  - Ieromonachos Doroteus – Hegumenos of Hilandar Monastery (1355–1360) and Prot of Athos (1356–1366)
SP  - 379
EP  - 394
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10058
ER  - 
@inbook{
author = "Живојиновић, Мирјана",
year = "2020",
abstract = "У науци се постављало питање да ли је јеромонах Доротеј, игуман манастира Хиландара од пре маја 1355. до 1360. године и прот Свете Горе од пре децембра 1356. до 1366. године, могао у исто време да буде на та два изузетно значајна положаја. На основу присуства и потписа монахâ Хиландара на актима прота Доротеја на месту које у Протату, припада игуману манастира Хиландара, затим на основу поређења потписа игумана Доротеја на акту братског сабора од 1359/1360. године и српских потписа прота Доротеја, као и његове бриге о словенским манастирима – Хиландару,
Светом Пантелејмону и пријатељском Ватопеду, аутор је закључио да је реч о једном истом Србину – Хиландарцу, јеромонаху Доротеју. Томе у прилог говоре и приватно- правни акти игумана манастирâ Есфигмена (1037), Дохијара (после 1118) и Велике Лавре (1154) у којима се они спомињу као игумани свога манастира и проти Свете Горе. За игумана и прота јеромонаха Доротеја не располажемо таквим документом.",
publisher = "Београд : Правни факултет Универзитета Унион у Београду, Београд : ЈП „Службени гласник“",
journal = "ΝΟΜΟΦΥΛΑΞ Зборник радова у част Срђана Шаркића / NOMOPHYLAX Collection of papers in honor of Srđan Šarkić",
booktitle = "Јеромонах Доротеј – игуман манастира Хиландара (1355–1360) и прот Свете Горе (1356–1366), Ieromonachos Doroteus – Hegumenos of Hilandar Monastery (1355–1360) and Prot of Athos (1356–1366)",
pages = "379-394",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10058"
}
Живојиновић, М.. (2020). Јеромонах Доротеј – игуман манастира Хиландара (1355–1360) и прот Свете Горе (1356–1366). in ΝΟΜΟΦΥΛΑΞ Зборник радова у част Срђана Шаркића / NOMOPHYLAX Collection of papers in honor of Srđan Šarkić
Београд : Правни факултет Универзитета Унион у Београду., 379-394.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10058
Живојиновић М. Јеромонах Доротеј – игуман манастира Хиландара (1355–1360) и прот Свете Горе (1356–1366). in ΝΟΜΟΦΥΛΑΞ Зборник радова у част Срђана Шаркића / NOMOPHYLAX Collection of papers in honor of Srđan Šarkić. 2020;:379-394.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10058 .
Живојиновић, Мирјана, "Јеромонах Доротеј – игуман манастира Хиландара (1355–1360) и прот Свете Горе (1356–1366)" in ΝΟΜΟΦΥΛΑΞ Зборник радова у част Срђана Шаркића / NOMOPHYLAX Collection of papers in honor of Srđan Šarkić (2020):379-394,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10058 .

Велики жупан Стефан Немањић – метох у Хвосну

Живојиновић, Мирјана

(Београд : Историјски институт, 2020)

TY  - CHAP
AU  - Живојиновић, Мирјана
PY  - 2020
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/9222
AB  - Метох манастира Хиландар у Хвосну настао је у првим годинама 13. века прилагањима великог жупана Стефана Немањића – краља Стефана Првовенчаног (1217). Стефан је двема повељама, данас изгубљеним, даровао манастиру Хиландар једанаест села, пашњак, два винограда и један трг. О томе сазнајемо из повеље великог жупана Стефана Немањића, којом је потврдио своја прилагања манастиру Хиландар. Пратили смо увећање метоха у Хвосну, коме су скоро сви владари династије Немањић, уз њих и кнез Лазар, чинили дарове, а уз то смо обратили пажњу и на демографске промене које су утицале на промену статуса појединих села. После пада Српске деспотовине 1459. године, манастиру Хиландар и осталим светогорским манастирима сви поседи су одузети и приходи укинути.
AB  - The paper focuses on the metochion in Hvosno, founded at the beginning of the 13th century by grand župan Stefan Nemanjić – the first-crowned Serbian king (1217). In his two charters, which are lost today, he donated to the Hilandar monastery eleven villages, a pasture, two vineyards and a square. The grand župan’s confirmative charter informs us about these donations.
The region known in the Middle Ages as Hvosno encompassed a wide area around Peć, on both sides of the central course of the Beli Drim river and its tributaries. The Hilandar monastery was granted villages with arable land, vineyards, pastures, etc., аnd with dependent farm labourers who in return for the right of use (dominium utile) of the said holdings had specific obligations
to the monastery; at the same time Hilandar received the right of ownership (dominium directum) of the Dobri Dol pasture, vineyards in Kruševo and Peć and the Kninac square. The monastery used those holdings and worked them, leasing them out to their tenant farmers or other, hired labourers.
PB  - Београд : Историјски институт
T2  - Стефан Првовенчани и његово доба / Stefan the First-Crowned and His Time
T1  - Велики жупан Стефан Немањић – метох у Хвосну
T1  - Grand Župan Stefan Nemanjić – the Metochion in Hvosno
SP  - 83
EP  - 98
VL  - 42
DO  - 10.34298/9788677431396.04
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9222
ER  - 
@inbook{
author = "Живојиновић, Мирјана",
year = "2020",
abstract = "Метох манастира Хиландар у Хвосну настао је у првим годинама 13. века прилагањима великог жупана Стефана Немањића – краља Стефана Првовенчаног (1217). Стефан је двема повељама, данас изгубљеним, даровао манастиру Хиландар једанаест села, пашњак, два винограда и један трг. О томе сазнајемо из повеље великог жупана Стефана Немањића, којом је потврдио своја прилагања манастиру Хиландар. Пратили смо увећање метоха у Хвосну, коме су скоро сви владари династије Немањић, уз њих и кнез Лазар, чинили дарове, а уз то смо обратили пажњу и на демографске промене које су утицале на промену статуса појединих села. После пада Српске деспотовине 1459. године, манастиру Хиландар и осталим светогорским манастирима сви поседи су одузети и приходи укинути., The paper focuses on the metochion in Hvosno, founded at the beginning of the 13th century by grand župan Stefan Nemanjić – the first-crowned Serbian king (1217). In his two charters, which are lost today, he donated to the Hilandar monastery eleven villages, a pasture, two vineyards and a square. The grand župan’s confirmative charter informs us about these donations.
The region known in the Middle Ages as Hvosno encompassed a wide area around Peć, on both sides of the central course of the Beli Drim river and its tributaries. The Hilandar monastery was granted villages with arable land, vineyards, pastures, etc., аnd with dependent farm labourers who in return for the right of use (dominium utile) of the said holdings had specific obligations
to the monastery; at the same time Hilandar received the right of ownership (dominium directum) of the Dobri Dol pasture, vineyards in Kruševo and Peć and the Kninac square. The monastery used those holdings and worked them, leasing them out to their tenant farmers or other, hired labourers.",
publisher = "Београд : Историјски институт",
journal = "Стефан Првовенчани и његово доба / Stefan the First-Crowned and His Time",
booktitle = "Велики жупан Стефан Немањић – метох у Хвосну, Grand Župan Stefan Nemanjić – the Metochion in Hvosno",
pages = "83-98",
volume = "42",
doi = "10.34298/9788677431396.04",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9222"
}
Живојиновић, М.. (2020). Велики жупан Стефан Немањић – метох у Хвосну. in Стефан Првовенчани и његово доба / Stefan the First-Crowned and His Time
Београд : Историјски институт., 42, 83-98.
https://doi.org/10.34298/9788677431396.04
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9222
Живојиновић М. Велики жупан Стефан Немањић – метох у Хвосну. in Стефан Првовенчани и његово доба / Stefan the First-Crowned and His Time. 2020;42:83-98.
doi:10.34298/9788677431396.04
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9222 .
Живојиновић, Мирјана, "Велики жупан Стефан Немањић – метох у Хвосну" in Стефан Првовенчани и његово доба / Stefan the First-Crowned and His Time, 42 (2020):83-98,
https://doi.org/10.34298/9788677431396.04 .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9222 .

Хиландарски зборник. Књ. 14 ; Косовско-метохијски зборник. 7 : [представљање књига на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 6. новембар 2018. године]

Живојиновић, Мирјана; Војводић, Михаило; Марковић, Миодраг; Вуксановић, Миро

(Београд : Српска академија наука и уметности, 2019)

TY  - GEN
AU  - Живојиновић, Мирјана
AU  - Војводић, Михаило
AU  - Марковић, Миодраг
AU  - Вуксановић, Миро
PY  - 2019
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/11247
AB  - Хиландарски зборник. Књ. 14 / уредник Мирјана Живојиновић. – Београд : САНУ, 2018.
Косовско-метохијски зборник. 7 / уредник Михаило Војводић. – Београд : САНУ, 2017.
Поздравнa реч: академик Љубомир Максимовић, потпредседник САНУ.
Говoрили: академик Мирјана Живојиновић, академик Михаило Војводић, дописни члан САНУ Миодраг Марковић. У Београду, уторак 6. новембар у 13 часова.
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
T2  - Трибина Библиотеке САНУ
T1  - Хиландарски зборник. Књ. 14 ; Косовско-метохијски зборник. 7 : [представљање књига на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 6. новембар 2018. године]
SP  - 217
EP  - 231
VL  - 7
IS  - 7
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11247
ER  - 
@misc{
author = "Живојиновић, Мирјана and Војводић, Михаило and Марковић, Миодраг and Вуксановић, Миро",
year = "2019",
abstract = "Хиландарски зборник. Књ. 14 / уредник Мирјана Живојиновић. – Београд : САНУ, 2018.
Косовско-метохијски зборник. 7 / уредник Михаило Војводић. – Београд : САНУ, 2017.
Поздравнa реч: академик Љубомир Максимовић, потпредседник САНУ.
Говoрили: академик Мирјана Живојиновић, академик Михаило Војводић, дописни члан САНУ Миодраг Марковић. У Београду, уторак 6. новембар у 13 часова.",
publisher = "Београд : Српска академија наука и уметности",
journal = "Трибина Библиотеке САНУ",
title = "Хиландарски зборник. Књ. 14 ; Косовско-метохијски зборник. 7 : [представљање књига на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 6. новембар 2018. године]",
pages = "217-231",
volume = "7",
number = "7",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11247"
}
Живојиновић, М., Војводић, М., Марковић, М.,& Вуксановић, М.. (2019). Хиландарски зборник. Књ. 14 ; Косовско-метохијски зборник. 7 : [представљање књига на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 6. новембар 2018. године]. in Трибина Библиотеке САНУ
Београд : Српска академија наука и уметности., 7(7), 217-231.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11247
Живојиновић М, Војводић М, Марковић М, Вуксановић М. Хиландарски зборник. Књ. 14 ; Косовско-метохијски зборник. 7 : [представљање књига на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 6. новембар 2018. године]. in Трибина Библиотеке САНУ. 2019;7(7):217-231.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11247 .
Живојиновић, Мирјана, Војводић, Михаило, Марковић, Миодраг, Вуксановић, Миро, "Хиландарски зборник. Књ. 14 ; Косовско-метохијски зборник. 7 : [представљање књига на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 6. новембар 2018. године]" in Трибина Библиотеке САНУ, 7, no. 7 (2019):217-231,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11247 .

Манастир Студеница : 700 година Краљеве цркве ; Свети Никита код Скопља : задужбина краља Милутина : [представљање књига на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 25. април 2017. године]

Живојиновић, Мирјана; Марковић, Миодраг; Вукашиновић, Владимир; Војводић, Драган; Вуксановић, Миро

(Београд : Српска академија наука и уметности, 2018)

TY  - GEN
AU  - Живојиновић, Мирјана
AU  - Марковић, Миодраг
AU  - Вукашиновић, Владимир
AU  - Војводић, Драган
AU  - Вуксановић, Миро
PY  - 2018
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/11192
AB  - Манастир Студеница : 700 година Краљеве цркве / уредник Љубомир Максимовић, Владимир Вукашиновић. – Београд : Српска акаде мија наука и уметности, 2016.
и
Свети Никита код Скопља : задужбина краља Милутина / Миодраг Марковић. – Београд : Службени гласник : Филозофски факултет, Институт за историју уметности, 2015.
Говорили: академик Мирјана Живојиновић, дописни члан Миодраг Марковић, проф. др Владимир Вукашиновић, проф. др Драган Војводић.
У Београду, уторак 25. април 2017. у 13 часова.
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
T2  - Трибина Библиотеке САНУ
T1  - Манастир Студеница : 700 година Краљеве цркве ; Свети Никита код Скопља : задужбина краља Милутина : [представљање књига на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 25. април 2017. године]
SP  - 107
EP  - 124
VL  - 6
IS  - 6
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11192
ER  - 
@misc{
author = "Живојиновић, Мирјана and Марковић, Миодраг and Вукашиновић, Владимир and Војводић, Драган and Вуксановић, Миро",
year = "2018",
abstract = "Манастир Студеница : 700 година Краљеве цркве / уредник Љубомир Максимовић, Владимир Вукашиновић. – Београд : Српска акаде мија наука и уметности, 2016.
и
Свети Никита код Скопља : задужбина краља Милутина / Миодраг Марковић. – Београд : Службени гласник : Филозофски факултет, Институт за историју уметности, 2015.
Говорили: академик Мирјана Живојиновић, дописни члан Миодраг Марковић, проф. др Владимир Вукашиновић, проф. др Драган Војводић.
У Београду, уторак 25. април 2017. у 13 часова.",
publisher = "Београд : Српска академија наука и уметности",
journal = "Трибина Библиотеке САНУ",
title = "Манастир Студеница : 700 година Краљеве цркве ; Свети Никита код Скопља : задужбина краља Милутина : [представљање књига на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 25. април 2017. године]",
pages = "107-124",
volume = "6",
number = "6",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11192"
}
Живојиновић, М., Марковић, М., Вукашиновић, В., Војводић, Д.,& Вуксановић, М.. (2018). Манастир Студеница : 700 година Краљеве цркве ; Свети Никита код Скопља : задужбина краља Милутина : [представљање књига на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 25. април 2017. године]. in Трибина Библиотеке САНУ
Београд : Српска академија наука и уметности., 6(6), 107-124.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11192
Живојиновић М, Марковић М, Вукашиновић В, Војводић Д, Вуксановић М. Манастир Студеница : 700 година Краљеве цркве ; Свети Никита код Скопља : задужбина краља Милутина : [представљање књига на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 25. април 2017. године]. in Трибина Библиотеке САНУ. 2018;6(6):107-124.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11192 .
Живојиновић, Мирјана, Марковић, Миодраг, Вукашиновић, Владимир, Војводић, Драган, Вуксановић, Миро, "Манастир Студеница : 700 година Краљеве цркве ; Свети Никита код Скопља : задужбина краља Милутина : [представљање књига на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 25. април 2017. године]" in Трибина Библиотеке САНУ, 6, no. 6 (2018):107-124,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11192 .

Грчки акти у преводу на стари српски језик

Живојиновић, Мирјана

(Београд : Српска академија наука и уметности, 2017)

TY  - JOUR
AU  - Живојиновић, Мирјана
PY  - 2017
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10489
AB  - Аутор даје осврт на четири грчка акта – две хрисовуље цара
Андроника II Палеолога (1299, 1308), катастарски попис хиландарских поседа
у Струмском катепаникију (1300) и у истом подручју акт о даровању селишта
Мунзени (1227), која су средином XIV века преведена на стари српски језик.
Будући да су се сви поседи забележени у тим документима у време прављења
превода налазили на територији која је тада била саставни део Српског
царства, аутор сматра да су они сачињени за потребе српске администрације.
AB  - Outre nombre de documents en grec et en serbe, les archives du monastère de
Chilandar conservent aussi, selon notre décompte, cinq actes médiévaux qui sont
tous, à l’exception d’un seul, conservés uniquement sous forme de traduction en
ancienne serbe, alors que leurs originaux, en grec, sont perdus depuis longtemps.
Nous nous sommes penché plus particulièrement sur quatre de ces documents qui,
comme le révèlent leurs caractéristiques paléographiques, sont des traductions en
serbe remontant au milieu du XIVème siècle. Parmi ceux-ci, le premier et le troisième
sont les plus importants.
Le premier acte est chrysobulle par lequel l’empereur Andronic II Paléologue
confirme en janvier 1299 toutes les possessions de Chilandar situées dans l’empire
byzantin – tant au Mont Athos qu’à l’extérieur de ce dernier – puis la possession
d’un navire, qui sera, comme jusqu’alors, exempté des taxes maritimes; et enfin le
fait que Chilandar, avec ses métoques, est un établissement libre et indépendant,
comme le monastère des Ibères à l’Athos.
Le deuxième document est une traduction du chrysobulle d’Andronic II portant
confirmation, en mai 1308, à la demande du roi Milutin, du rattachement, par ce
dernier, du monastère de Saint-Nicètas avec ses possessions au pyrgos de Chilandar
situé sur la rive de l’est du Mont Athos à Chrysè.
Le troisième document est un inventaire cadastral (praktikon), dressé en novembre
1300 par le recenseur Dèmètrios Apelméné, de toutes les possessions de Chilandar
sises dans le thème de Thessalonique.
La rédaction du quatrième document est vraisemblablement en liaison avec les
villages possédés par Chilandar dans la région du Strymon, puisque son texte
fait état d’une donation d’Andronic Doukas Pétraliphas, en 1227, en faveur de
l’higoumène de Chilandar Nicodème et de toute la confrérie, de la terre du village
abandonné de Munzéni, partie du village de Koutzè.
L’étude de ces actes montre que leur traducteur n’avait pas une solide compréhension
du grec et il a fait plusieurs fautes d’orthographe en serbe. Il a traduit plus librement
certains passages, comme par exemple le prooimion du chrysobulle de 1299.
Cela ressort de la comparaison de sa traduction en serbe avec l’original grec du
chrysobulle, conservé, d’Andronic II. On note aussi qu’il n’a pas su transcrire
correctement certains mots grecs, principalement, à ce qu’il semble, lorsqu’il s’agit
des indications chronologiques. Il en ressort ainsi notamment de la datation erronée,
dans la traduction en serbe, du chrysobulle d’Andronic II (1299).
Ces traductions, en particuliers pour lesquelles ne nous sont pas parvenus les
originaux en grec, sont des sources écrites d’autant plus précieuses, et ce tant pour
l’histoire du monastère de Chilandar que pour l’étude de l’ancienne langue serbe
de cette époque.
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
T2  - Хиландарски зборник
T1  - Грчки акти у преводу на стари српски језик
T1  - Les actes grecs traduits en ancienne serbe
SP  - 39
EP  - 45
IS  - 14
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10489
ER  - 
@article{
author = "Живојиновић, Мирјана",
year = "2017",
abstract = "Аутор даје осврт на четири грчка акта – две хрисовуље цара
Андроника II Палеолога (1299, 1308), катастарски попис хиландарских поседа
у Струмском катепаникију (1300) и у истом подручју акт о даровању селишта
Мунзени (1227), која су средином XIV века преведена на стари српски језик.
Будући да су се сви поседи забележени у тим документима у време прављења
превода налазили на територији која је тада била саставни део Српског
царства, аутор сматра да су они сачињени за потребе српске администрације., Outre nombre de documents en grec et en serbe, les archives du monastère de
Chilandar conservent aussi, selon notre décompte, cinq actes médiévaux qui sont
tous, à l’exception d’un seul, conservés uniquement sous forme de traduction en
ancienne serbe, alors que leurs originaux, en grec, sont perdus depuis longtemps.
Nous nous sommes penché plus particulièrement sur quatre de ces documents qui,
comme le révèlent leurs caractéristiques paléographiques, sont des traductions en
serbe remontant au milieu du XIVème siècle. Parmi ceux-ci, le premier et le troisième
sont les plus importants.
Le premier acte est chrysobulle par lequel l’empereur Andronic II Paléologue
confirme en janvier 1299 toutes les possessions de Chilandar situées dans l’empire
byzantin – tant au Mont Athos qu’à l’extérieur de ce dernier – puis la possession
d’un navire, qui sera, comme jusqu’alors, exempté des taxes maritimes; et enfin le
fait que Chilandar, avec ses métoques, est un établissement libre et indépendant,
comme le monastère des Ibères à l’Athos.
Le deuxième document est une traduction du chrysobulle d’Andronic II portant
confirmation, en mai 1308, à la demande du roi Milutin, du rattachement, par ce
dernier, du monastère de Saint-Nicètas avec ses possessions au pyrgos de Chilandar
situé sur la rive de l’est du Mont Athos à Chrysè.
Le troisième document est un inventaire cadastral (praktikon), dressé en novembre
1300 par le recenseur Dèmètrios Apelméné, de toutes les possessions de Chilandar
sises dans le thème de Thessalonique.
La rédaction du quatrième document est vraisemblablement en liaison avec les
villages possédés par Chilandar dans la région du Strymon, puisque son texte
fait état d’une donation d’Andronic Doukas Pétraliphas, en 1227, en faveur de
l’higoumène de Chilandar Nicodème et de toute la confrérie, de la terre du village
abandonné de Munzéni, partie du village de Koutzè.
L’étude de ces actes montre que leur traducteur n’avait pas une solide compréhension
du grec et il a fait plusieurs fautes d’orthographe en serbe. Il a traduit plus librement
certains passages, comme par exemple le prooimion du chrysobulle de 1299.
Cela ressort de la comparaison de sa traduction en serbe avec l’original grec du
chrysobulle, conservé, d’Andronic II. On note aussi qu’il n’a pas su transcrire
correctement certains mots grecs, principalement, à ce qu’il semble, lorsqu’il s’agit
des indications chronologiques. Il en ressort ainsi notamment de la datation erronée,
dans la traduction en serbe, du chrysobulle d’Andronic II (1299).
Ces traductions, en particuliers pour lesquelles ne nous sont pas parvenus les
originaux en grec, sont des sources écrites d’autant plus précieuses, et ce tant pour
l’histoire du monastère de Chilandar que pour l’étude de l’ancienne langue serbe
de cette époque.",
publisher = "Београд : Српска академија наука и уметности",
journal = "Хиландарски зборник",
title = "Грчки акти у преводу на стари српски језик, Les actes grecs traduits en ancienne serbe",
pages = "39-45",
number = "14",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10489"
}
Живојиновић, М.. (2017). Грчки акти у преводу на стари српски језик. in Хиландарски зборник
Београд : Српска академија наука и уметности.(14), 39-45.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10489
Живојиновић М. Грчки акти у преводу на стари српски језик. in Хиландарски зборник. 2017;(14):39-45.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10489 .
Живојиновић, Мирјана, "Грчки акти у преводу на стари српски језик" in Хиландарски зборник, no. 14 (2017):39-45,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10489 .

ΠΕΡIΒΟΛΟΣ. Књ. 1–2, Зборник у част Мирјане Живојиновић : [представљање књигa на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 2. фебруар 2016. године]

Максимовић, Љубомир; Марковић, Миодраг; Џелебџић, Дејан; Живојиновић, Мирјана; Вуксановић, Миро

(Београд : Српска академија наука и уметности, 2017)

TY  - GEN
AU  - Максимовић, Љубомир
AU  - Марковић, Миодраг
AU  - Џелебџић, Дејан
AU  - Живојиновић, Мирјана
AU  - Вуксановић, Миро
PY  - 2017
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10903
AB  - ΠΕΡIΒΟΛΟΣ. Књ. 1–2, Зборник у част Мирјане Живојиновић / 
уредници Бојан Миљковић, Дејан Џелебџић. – Београд : Византолошки институт САНУ : Задужбина Светог манастира Хиландара, 2015.
Поздравна реч: академик Љубомир Максимовић, потпредседник САНУ и директор Византолошког института САНУ.
Говорили: дописни члан Миодраг Марковић, др Дејан Џелебџић.
Реч захвалности: академик Мирјана Живојиновић. У Београду, уторак 2. фебруар 2016. у 13 часова.
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
T2  - Трибина Библиотеке САНУ
T1  - ΠΕΡIΒΟΛΟΣ. Књ. 1–2, Зборник у част Мирјане Живојиновић : [представљање књигa на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 2. фебруар 2016. године]
SP  - 29
EP  - 40
VL  - 5
IS  - 5
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10903
ER  - 
@misc{
author = "Максимовић, Љубомир and Марковић, Миодраг and Џелебџић, Дејан and Живојиновић, Мирјана and Вуксановић, Миро",
year = "2017",
abstract = "ΠΕΡIΒΟΛΟΣ. Књ. 1–2, Зборник у част Мирјане Живојиновић / 
уредници Бојан Миљковић, Дејан Џелебџић. – Београд : Византолошки институт САНУ : Задужбина Светог манастира Хиландара, 2015.
Поздравна реч: академик Љубомир Максимовић, потпредседник САНУ и директор Византолошког института САНУ.
Говорили: дописни члан Миодраг Марковић, др Дејан Џелебџић.
Реч захвалности: академик Мирјана Живојиновић. У Београду, уторак 2. фебруар 2016. у 13 часова.",
publisher = "Београд : Српска академија наука и уметности",
journal = "Трибина Библиотеке САНУ",
title = "ΠΕΡIΒΟΛΟΣ. Књ. 1–2, Зборник у част Мирјане Живојиновић : [представљање књигa на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 2. фебруар 2016. године]",
pages = "29-40",
volume = "5",
number = "5",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10903"
}
Максимовић, Љ., Марковић, М., Џелебџић, Д., Живојиновић, М.,& Вуксановић, М.. (2017). ΠΕΡIΒΟΛΟΣ. Књ. 1–2, Зборник у част Мирјане Живојиновић : [представљање књигa на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 2. фебруар 2016. године]. in Трибина Библиотеке САНУ
Београд : Српска академија наука и уметности., 5(5), 29-40.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10903
Максимовић Љ, Марковић М, Џелебџић Д, Живојиновић М, Вуксановић М. ΠΕΡIΒΟΛΟΣ. Књ. 1–2, Зборник у част Мирјане Живојиновић : [представљање књигa на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 2. фебруар 2016. године]. in Трибина Библиотеке САНУ. 2017;5(5):29-40.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10903 .
Максимовић, Љубомир, Марковић, Миодраг, Џелебџић, Дејан, Живојиновић, Мирјана, Вуксановић, Миро, "ΠΕΡIΒΟΛΟΣ. Књ. 1–2, Зборник у част Мирјане Живојиновић : [представљање књигa на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 2. фебруар 2016. године]" in Трибина Библиотеке САНУ, 5, no. 5 (2017):29-40,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10903 .

Законик цара Стефана Душана. Књ. 4, том 1–2 : [представљање књиге на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 20. октобра 2015. године]

Костић, Владимир С.; Живојиновић, Мирјана; Бубало, Ђорђе; Чавошки, Коста; Вуксановић, Миро

(Београд : Српска академија наука и уметности, 2016)

TY  - GEN
AU  - Костић, Владимир С.
AU  - Живојиновић, Мирјана
AU  - Бубало, Ђорђе
AU  - Чавошки, Коста
AU  - Вуксановић, Миро
PY  - 2016
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10804
AB  - Законик цара Стефана Душана. Књ. 4, том 1–2 / уредници Коста Чавошки, Ђорђе Бубало. – Београд : САНУ, 2015.
Поздравна реч: академик Владимир С. Костић, председник САНУ.
Говорили: академик Мирјана Живојиновић, проф. др Ђорђе Бубало, дописни члан Коста Чавошки. У Београду, уторак 20. октобар 2015. у 13 часова.
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
T2  - Трибина Библиотеке САНУ
T1  - Законик цара Стефана Душана. Књ. 4, том 1–2 : [представљање књиге на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 20. октобра 2015. године]
SP  - 205
EP  - 2019
VL  - 4
IS  - 4
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10804
ER  - 
@misc{
author = "Костић, Владимир С. and Живојиновић, Мирјана and Бубало, Ђорђе and Чавошки, Коста and Вуксановић, Миро",
year = "2016",
abstract = "Законик цара Стефана Душана. Књ. 4, том 1–2 / уредници Коста Чавошки, Ђорђе Бубало. – Београд : САНУ, 2015.
Поздравна реч: академик Владимир С. Костић, председник САНУ.
Говорили: академик Мирјана Живојиновић, проф. др Ђорђе Бубало, дописни члан Коста Чавошки. У Београду, уторак 20. октобар 2015. у 13 часова.",
publisher = "Београд : Српска академија наука и уметности",
journal = "Трибина Библиотеке САНУ",
title = "Законик цара Стефана Душана. Књ. 4, том 1–2 : [представљање књиге на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 20. октобра 2015. године]",
pages = "205-2019",
volume = "4",
number = "4",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10804"
}
Костић, В. С., Живојиновић, М., Бубало, Ђ., Чавошки, К.,& Вуксановић, М.. (2016). Законик цара Стефана Душана. Књ. 4, том 1–2 : [представљање књиге на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 20. октобра 2015. године]. in Трибина Библиотеке САНУ
Београд : Српска академија наука и уметности., 4(4), 205-2019.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10804
Костић ВС, Живојиновић М, Бубало Ђ, Чавошки К, Вуксановић М. Законик цара Стефана Душана. Књ. 4, том 1–2 : [представљање књиге на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 20. октобра 2015. године]. in Трибина Библиотеке САНУ. 2016;4(4):205-2019.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10804 .
Костић, Владимир С., Живојиновић, Мирјана, Бубало, Ђорђе, Чавошки, Коста, Вуксановић, Миро, "Законик цара Стефана Душана. Књ. 4, том 1–2 : [представљање књиге на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 20. октобра 2015. године]" in Трибина Библиотеке САНУ, 4, no. 4 (2016):205-2019,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10804 .

Огледи о политичкој моћи у Византији : [представљање књиге на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 10. јун 2014. године]

Живојиновић, Мирјана; Крсмановић, Бојана; Максимовић, Љубомир; Вуксановић, Миро

(Београд : Српска академија наука и уметности, 2015)

TY  - GEN
AU  - Живојиновић, Мирјана
AU  - Крсмановић, Бојана
AU  - Максимовић, Љубомир
AU  - Вуксановић, Миро
PY  - 2015
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10737
AB  - Огледи о политичкој моћи у Византији : чиниоци и ослонци / Љубомир
Максимовић. – Београд : Српска књижевна задруга, 2013.
Говорили: академик Мирјана Живојиновић, др Бојана Крсмановић, академик Љубомир Максимовић.
У Београду, уторак 10. јун 2014. у 13 часова.
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
T2  - Трибина Библиотеке САНУ
T1  - Огледи о политичкој моћи у Византији : [представљање књиге на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 10. јун 2014. године]
SP  - 133
EP  - 139
VL  - 3
IS  - 3
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10737
ER  - 
@misc{
author = "Живојиновић, Мирјана and Крсмановић, Бојана and Максимовић, Љубомир and Вуксановић, Миро",
year = "2015",
abstract = "Огледи о политичкој моћи у Византији : чиниоци и ослонци / Љубомир
Максимовић. – Београд : Српска књижевна задруга, 2013.
Говорили: академик Мирјана Живојиновић, др Бојана Крсмановић, академик Љубомир Максимовић.
У Београду, уторак 10. јун 2014. у 13 часова.",
publisher = "Београд : Српска академија наука и уметности",
journal = "Трибина Библиотеке САНУ",
title = "Огледи о политичкој моћи у Византији : [представљање књиге на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 10. јун 2014. године]",
pages = "133-139",
volume = "3",
number = "3",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10737"
}
Живојиновић, М., Крсмановић, Б., Максимовић, Љ.,& Вуксановић, М.. (2015). Огледи о политичкој моћи у Византији : [представљање књиге на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 10. јун 2014. године]. in Трибина Библиотеке САНУ
Београд : Српска академија наука и уметности., 3(3), 133-139.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10737
Живојиновић М, Крсмановић Б, Максимовић Љ, Вуксановић М. Огледи о политичкој моћи у Византији : [представљање књиге на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 10. јун 2014. године]. in Трибина Библиотеке САНУ. 2015;3(3):133-139.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10737 .
Живојиновић, Мирјана, Крсмановић, Бојана, Максимовић, Љубомир, Вуксановић, Миро, "Огледи о политичкој моћи у Византији : [представљање књиге на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 10. јун 2014. године]" in Трибина Библиотеке САНУ, 3, no. 3 (2015):133-139,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10737 .

Синтагма : [представљање књиге на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 27. мај 2014. године]

Вуксановић, Миро; Живојиновић, Мирјана; Грковић-Мејџор, Јасмина; Суботин-Голубовић, Татјана

(Београд : Српска академија наука и уметности, 2015)

TY  - GEN
AU  - Вуксановић, Миро
AU  - Живојиновић, Мирјана
AU  - Грковић-Мејџор, Јасмина
AU  - Суботин-Голубовић, Татјана
PY  - 2015
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10714
AB  - Синтагма / Матија Властар; са српскословенског језика превела Татјана Суботин-Голубовић ; уредник Коста Чавошки. – Београд : САНУ, 2013.
Говорили: академик Мирјана Живојиновић, дописни члан Јасмина Грковић-Мејџор, проф. др Татјана Суботин-Голубовић. У Београду, уторак 27. мај 2014. у 13 часова.
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
T2  - Трибина Библиотеке САНУ
T1  - Синтагма : [представљање књиге на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 27. мај 2014. године]
SP  - 119
EP  - 132
VL  - 3
IS  - 3
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10714
ER  - 
@misc{
author = "Вуксановић, Миро and Живојиновић, Мирјана and Грковић-Мејџор, Јасмина and Суботин-Голубовић, Татјана",
year = "2015",
abstract = "Синтагма / Матија Властар; са српскословенског језика превела Татјана Суботин-Голубовић ; уредник Коста Чавошки. – Београд : САНУ, 2013.
Говорили: академик Мирјана Живојиновић, дописни члан Јасмина Грковић-Мејџор, проф. др Татјана Суботин-Голубовић. У Београду, уторак 27. мај 2014. у 13 часова.",
publisher = "Београд : Српска академија наука и уметности",
journal = "Трибина Библиотеке САНУ",
title = "Синтагма : [представљање књиге на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 27. мај 2014. године]",
pages = "119-132",
volume = "3",
number = "3",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10714"
}
Вуксановић, М., Живојиновић, М., Грковић-Мејџор, Ј.,& Суботин-Голубовић, Т.. (2015). Синтагма : [представљање књиге на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 27. мај 2014. године]. in Трибина Библиотеке САНУ
Београд : Српска академија наука и уметности., 3(3), 119-132.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10714
Вуксановић М, Живојиновић М, Грковић-Мејџор Ј, Суботин-Голубовић Т. Синтагма : [представљање књиге на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 27. мај 2014. године]. in Трибина Библиотеке САНУ. 2015;3(3):119-132.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10714 .
Вуксановић, Миро, Живојиновић, Мирјана, Грковић-Мејџор, Јасмина, Суботин-Голубовић, Татјана, "Синтагма : [представљање књиге на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 27. мај 2014. године]" in Трибина Библиотеке САНУ, 3, no. 3 (2015):119-132,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10714 .

Акти о аделфатима. Прилог византијско-српској дипломатици

Живојиновић, Мирјана

(Београд : Византолошки институт САНУ, 2013)

TY  - JOUR
AU  - Живојиновић, Мирјана
PY  - 2013
UR  - http://dais.sanu.ac.rs/123456789/7207
AB  - Проучавањем формулара византијских аделфаторских аката закључили смо да су српске повеље о стварању аделфата (1317/1318, око 1321. и 1332) веродостојни преписи, сачињени у Хиландару као збирни документи, вероватно по налогу игумана Гервасија. Дакле, то су манастирски преписи.
AB  - The study of the formulas of the Byznatine adelphortorika acts enables us to conclude that the Serbian charters (1317/1318, ca 1321 and 1332) concerning the establishment of the adeplphata, are authentic copies. Those documents, created in Chilandar, each consist of two individual acts – request of the future adelphatarios and the decision by the Assembly of Brotherhood, which were most likely created at the request of hegoumenos Gervasios.
PB  - Београд : Византолошки институт САНУ
T2  - Зборник радова Византолошког института САНУ
T1  - Акти о аделфатима. Прилог византијско-српској дипломатици
T1  - Chartes portant sur les adelphata. Contribution à la diplomatique byzantino-serbe
SP  - 663
EP  - 682
VL  - 50
IS  - 2
DO  - 10.2298/ZRVI1350663Z
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7207
ER  - 
@article{
author = "Живојиновић, Мирјана",
year = "2013",
abstract = "Проучавањем формулара византијских аделфаторских аката закључили смо да су српске повеље о стварању аделфата (1317/1318, око 1321. и 1332) веродостојни преписи, сачињени у Хиландару као збирни документи, вероватно по налогу игумана Гервасија. Дакле, то су манастирски преписи., The study of the formulas of the Byznatine adelphortorika acts enables us to conclude that the Serbian charters (1317/1318, ca 1321 and 1332) concerning the establishment of the adeplphata, are authentic copies. Those documents, created in Chilandar, each consist of two individual acts – request of the future adelphatarios and the decision by the Assembly of Brotherhood, which were most likely created at the request of hegoumenos Gervasios.",
publisher = "Београд : Византолошки институт САНУ",
journal = "Зборник радова Византолошког института САНУ",
title = "Акти о аделфатима. Прилог византијско-српској дипломатици, Chartes portant sur les adelphata. Contribution à la diplomatique byzantino-serbe",
pages = "663-682",
volume = "50",
number = "2",
doi = "10.2298/ZRVI1350663Z",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7207"
}
Живојиновић, М.. (2013). Акти о аделфатима. Прилог византијско-српској дипломатици. in Зборник радова Византолошког института САНУ
Београд : Византолошки институт САНУ., 50(2), 663-682.
https://doi.org/10.2298/ZRVI1350663Z
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7207
Живојиновић М. Акти о аделфатима. Прилог византијско-српској дипломатици. in Зборник радова Византолошког института САНУ. 2013;50(2):663-682.
doi:10.2298/ZRVI1350663Z
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7207 .
Живојиновић, Мирјана, "Акти о аделфатима. Прилог византијско-српској дипломатици" in Зборник радова Византолошког института САНУ, 50, no. 2 (2013):663-682,
https://doi.org/10.2298/ZRVI1350663Z .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7207 .

Светогорске келије и пиргови у средњем веку

Живојиновић, Мирјана

(Београд : Византолошки институт САНУ, 1972)

TY  - BOOK
AU  - Живојиновић, Мирјана
PY  - 1972
UR  - http://dais.sanu.ac.rs/123456789/7232
AB  - Света Гора, јединствена на свету „земља монаха”, од свога почетка до данас сачувала је све битне специфичне облике православне аскезе и све типове друштвене, економске и правне организације монашког живота. Она је током векова непрестано привлачила радозналост побожног света, а почев од ХVIII века и пажњу научника, не само из црквених кругова него и историчара средњовековне културе уопште, на првом месту византолога. Природно је да и путописци и научници у својим делима о светогорском монаштву највише говоре о великим манастирима, у чијим су гостопримљивим зидовима гости— ходочасници могли најлакше да се упознају са приликама у којима живи овај посебан свет, и у чијим су библиотекама и архивским збиркама сачувани драгоцени споменици старе културе и богати историјски извори.
AB  - The Mount Athos kellia, as small integer monastic units, which had originated soon after the arrival of the first monks to the Mount Athos in the first half of the IX century, were maintained in the course of the whole history of the monkhood on it. However, while the histories of great Mount Athos monasteries were the main object of studies made by travellers and scientists, the kellia have been, up to the present day, far less exposed to the light of history. The historians
of the Mount Athos deal with them only incidentally, only if they are directly connected with the principal object of their expositions.
PB  - Београд : Византолошки институт САНУ
T1  - Светогорске келије и пиргови у средњем веку
T1  - Kellia and Pyrgoi on the Mount Athos in the Middle Ages
VL  - 13
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7232
ER  - 
@book{
author = "Живојиновић, Мирјана",
year = "1972",
abstract = "Света Гора, јединствена на свету „земља монаха”, од свога почетка до данас сачувала је све битне специфичне облике православне аскезе и све типове друштвене, економске и правне организације монашког живота. Она је током векова непрестано привлачила радозналост побожног света, а почев од ХVIII века и пажњу научника, не само из црквених кругова него и историчара средњовековне културе уопште, на првом месту византолога. Природно је да и путописци и научници у својим делима о светогорском монаштву највише говоре о великим манастирима, у чијим су гостопримљивим зидовима гости— ходочасници могли најлакше да се упознају са приликама у којима живи овај посебан свет, и у чијим су библиотекама и архивским збиркама сачувани драгоцени споменици старе културе и богати историјски извори., The Mount Athos kellia, as small integer monastic units, which had originated soon after the arrival of the first monks to the Mount Athos in the first half of the IX century, were maintained in the course of the whole history of the monkhood on it. However, while the histories of great Mount Athos monasteries were the main object of studies made by travellers and scientists, the kellia have been, up to the present day, far less exposed to the light of history. The historians
of the Mount Athos deal with them only incidentally, only if they are directly connected with the principal object of their expositions.",
publisher = "Београд : Византолошки институт САНУ",
title = "Светогорске келије и пиргови у средњем веку, Kellia and Pyrgoi on the Mount Athos in the Middle Ages",
volume = "13",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7232"
}
Живојиновић, М.. (1972). Светогорске келије и пиргови у средњем веку. 
Београд : Византолошки институт САНУ., 13.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7232
Живојиновић М. Светогорске келије и пиргови у средњем веку. 1972;13.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7232 .
Живојиновић, Мирјана, "Светогорске келије и пиргови у средњем веку", 13 (1972),
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7232 .