Поповић, Никола Б.

Link to this page

Authority KeyName Variants
a8cc1e1c-3eec-4abd-baa2-9149f9ec0556
  • Поповић, Никола Б. (3)
Projects
No records found.

Author's Bibliography

Антанта и питање разбијања Аустроугарске 1918.

Поповић, Никола Б.

(Београд : Српска академија наука и уметности, 2021)

TY  - CONF
AU  - Поповић, Никола Б.
PY  - 2021
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/13125
AB  - Силе Антанте првих година рата нису имале ни намеру ни ратни циљ да разбију Аустроугарску. Она је за њих (велике савезнике) била другостепени противник, традиционално уважавана као елеменат 
равнотеже у Европи, а Немачка је означена као непријатељ број један. Тог 
мишљења биле су и Сједињене Америчке Државе када су ушле у рат 6. априла 
1917. САД ће постати одлучујући фактор у вођењу рата и врло утицајни саговорник у разматрању круцијалних политичких питања. Но, то не значи да 
је питање (не) опстанка Хабзбуршке монархије није изучавано у званичним 
круговима и у јавности. Заслуга за то припада српској влади, њеној дипломатији, југословенској политичкој емиграцији (Југословенски одбор) и чехо словачкој политичкој емиграцији (Чехословачки народни савет); окосница 
њиховог упорног, политичког, пропагандног рада била је у тумачењу неминовног ликвидирања Аустроугарске и образовању нових националних држава. У говорима Лојда Џорџа и Вудроа Вилсона почетком јануара 1918. године 
било је речи само о преуређењу Монархије, при чему би се потлаченим народима обезбедила аутономија. Критика ових ставова а и развој догађаја утицали су да су силе Антанте, најзад, крајем јуна 1918. стале на становиште да 
је нужно разбити Аустроугарску и уз поштовање права на самоопредељење 
народа омогућити настанак нових националних држава
AB  - In the fi rst years of the war, breakup of Austria-Hungary was neither the 
intention nor a war goal of the Entente Powers. For them (the major allies) it was a 
second-grade opponent, traditionally viewed as an element of balance in Europe, 
while Germany was labelled as the enemy number one. Th e United States were 
of the same opinion when they entered the war on April 6, 1917. Th e US would 
become the decisive factor in the war and very infl uential partner in consideration 
of key political questions. However, this does not mean that the question of (non)
survival of the Habsburg monarchy was not studied in the offi cial circles and 
in the public. Credits for this should go to Serbian government, its diplomacy, 
Yugoslav political emigration (the Yugoslav Committee) and Czechoslovakian 
political emigration (Czechoslovak National Council); basis of their persistant 
political and propaganda work was in interpretation of the inevitable liquidation 
of Austria-Hungary and forming of new national states. In the speeches of Lloyd 
George and Woodrow Wilson at the beginning of January 1918, there were only 
mentions about re-arrangement of the Monarchy, where the oppressed peoples 
would get autonomy. Criticism of these stances, and the situation development, 
led the Entante Powers to fi nally, at the end of June 1918, take a stance that it was 
necessary to break Austria-Hungary up, and, respecting the peoples’ right to selfdetermination, to enable creation of new national states
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
C3  - Крај рата, Срби и стварање Југославије : зборник радова са међународног научног скупа одржаног 29-30. новембра 2018.
T1  - Антанта и питање разбијања Аустроугарске 1918.
T1  - Entante and the question of breakup of Austria-Hungary in 1918.
SP  - 153
EP  - 176
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13125
ER  - 
@conference{
author = "Поповић, Никола Б.",
year = "2021",
abstract = "Силе Антанте првих година рата нису имале ни намеру ни ратни циљ да разбију Аустроугарску. Она је за њих (велике савезнике) била другостепени противник, традиционално уважавана као елеменат 
равнотеже у Европи, а Немачка је означена као непријатељ број један. Тог 
мишљења биле су и Сједињене Америчке Државе када су ушле у рат 6. априла 
1917. САД ће постати одлучујући фактор у вођењу рата и врло утицајни саговорник у разматрању круцијалних политичких питања. Но, то не значи да 
је питање (не) опстанка Хабзбуршке монархије није изучавано у званичним 
круговима и у јавности. Заслуга за то припада српској влади, њеној дипломатији, југословенској политичкој емиграцији (Југословенски одбор) и чехо словачкој политичкој емиграцији (Чехословачки народни савет); окосница 
њиховог упорног, политичког, пропагандног рада била је у тумачењу неминовног ликвидирања Аустроугарске и образовању нових националних држава. У говорима Лојда Џорџа и Вудроа Вилсона почетком јануара 1918. године 
било је речи само о преуређењу Монархије, при чему би се потлаченим народима обезбедила аутономија. Критика ових ставова а и развој догађаја утицали су да су силе Антанте, најзад, крајем јуна 1918. стале на становиште да 
је нужно разбити Аустроугарску и уз поштовање права на самоопредељење 
народа омогућити настанак нових националних држава, In the fi rst years of the war, breakup of Austria-Hungary was neither the 
intention nor a war goal of the Entente Powers. For them (the major allies) it was a 
second-grade opponent, traditionally viewed as an element of balance in Europe, 
while Germany was labelled as the enemy number one. Th e United States were 
of the same opinion when they entered the war on April 6, 1917. Th e US would 
become the decisive factor in the war and very infl uential partner in consideration 
of key political questions. However, this does not mean that the question of (non)
survival of the Habsburg monarchy was not studied in the offi cial circles and 
in the public. Credits for this should go to Serbian government, its diplomacy, 
Yugoslav political emigration (the Yugoslav Committee) and Czechoslovakian 
political emigration (Czechoslovak National Council); basis of their persistant 
political and propaganda work was in interpretation of the inevitable liquidation 
of Austria-Hungary and forming of new national states. In the speeches of Lloyd 
George and Woodrow Wilson at the beginning of January 1918, there were only 
mentions about re-arrangement of the Monarchy, where the oppressed peoples 
would get autonomy. Criticism of these stances, and the situation development, 
led the Entante Powers to fi nally, at the end of June 1918, take a stance that it was 
necessary to break Austria-Hungary up, and, respecting the peoples’ right to selfdetermination, to enable creation of new national states",
publisher = "Београд : Српска академија наука и уметности",
journal = "Крај рата, Срби и стварање Југославије : зборник радова са међународног научног скупа одржаног 29-30. новембра 2018.",
title = "Антанта и питање разбијања Аустроугарске 1918., Entante and the question of breakup of Austria-Hungary in 1918.",
pages = "153-176",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13125"
}
Поповић, Н. Б.. (2021). Антанта и питање разбијања Аустроугарске 1918.. in Крај рата, Срби и стварање Југославије : зборник радова са међународног научног скупа одржаног 29-30. новембра 2018.
Београд : Српска академија наука и уметности., 153-176.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13125
Поповић НБ. Антанта и питање разбијања Аустроугарске 1918.. in Крај рата, Срби и стварање Југославије : зборник радова са међународног научног скупа одржаног 29-30. новембра 2018.. 2021;:153-176.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13125 .
Поповић, Никола Б., "Антанта и питање разбијања Аустроугарске 1918." in Крај рата, Срби и стварање Југославије : зборник радова са међународног научног скупа одржаног 29-30. новембра 2018. (2021):153-176,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13125 .

Недоумице о Начертанију

Поповић, Никола Б.

(Београд : Српска академија наука и уметности, 2018)

TY  - JOUR
AU  - Поповић, Никола Б.
PY  - 2018
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/9063
AB  - Питање Начертанија припада најужем кругу оних о
којима је историјска наука достигла врхунске домете. Но, уз завидне резултате науке, текла је и ригорозна политизација теме, што је резултирало апсурдним поставкама. Ненаучни прилаз теми Начерtанија види се када је реч о
његовом настанку (ауторству) и квалификовању. Аргументовано је утврђено
да је српска политичка мисао, са јасно дефинисаним националним идеалом
(ослобођење и уједињење), била позната кнезу Адаму Чарториском када је
предлагао да се начини план државне и националне политике Србије. То што
је Чарториски са својим агентима саветовао, није била никаква новина политичком вођству кнежевине Србије. Саветовано је да се води политика у циљу
стварања јужнословенске/југословенске државе, што је И. Гарашанин одбацио, а као циљ поставио ослобођење српских области (тада у саставу Турске)
и њихово присаједињење кнежевини Србији. Из тога јасно произлази да спис
(Начерtаније) има српски карактер. Приписивање Начерtанију великосрпског, југословенског карактера у чему су поједини аутори видели „српски имепријализам“ чисте су измишљотине које приличе квазинауци.
AB  - The question of Načertanije belongs to the narrowest circle of those where historical science reached its highest achievements. However, despite the exceptional scientific
results, the rigorous politisation of this topic unfolded at the same time, leading to absurd
assumptions. A non-scientific approach to Načertanije is evident in regard to its creation
(authorship) and qualification. It has been undeniably proven that the Serbian political
thought, with its clearly defined national ideal (liberation and unification) was known to
prince Adam Chartorinsky when he proposed the design of a plan of Serbia’s state and
national policy. All what Chartorinsky advised, together with his agents, was not a novelty
for the political leadership of the Principality of Serbia. It was advised that a policy be
pursued with the aim of creating a South Slavic / Yugoslav state, which was rejected by I.
Garašanin. Instead, Garašanin set the objective of liberation of Serbian lands (then a part
of Turkey) and their integration to the Principality of Serbia. This clearly indicates that the
manuscript (Načertanije) is Serbian by nature. Ascribing to Načertanije a Greater Serbian,
Yugoslav character, in which some authors saw “Serbian imperialism”, is a pure invention,
typical of a quasi-science.
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
T2  - Глас САНУ
T1  - Недоумице о Начертанију
T1  - Dilemmas about Načertaniјe
SP  - 225
EP  - 251
VL  - 428
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9063
ER  - 
@article{
author = "Поповић, Никола Б.",
year = "2018",
abstract = "Питање Начертанија припада најужем кругу оних о
којима је историјска наука достигла врхунске домете. Но, уз завидне резултате науке, текла је и ригорозна политизација теме, што је резултирало апсурдним поставкама. Ненаучни прилаз теми Начерtанија види се када је реч о
његовом настанку (ауторству) и квалификовању. Аргументовано је утврђено
да је српска политичка мисао, са јасно дефинисаним националним идеалом
(ослобођење и уједињење), била позната кнезу Адаму Чарториском када је
предлагао да се начини план државне и националне политике Србије. То што
је Чарториски са својим агентима саветовао, није била никаква новина политичком вођству кнежевине Србије. Саветовано је да се води политика у циљу
стварања јужнословенске/југословенске државе, што је И. Гарашанин одбацио, а као циљ поставио ослобођење српских области (тада у саставу Турске)
и њихово присаједињење кнежевини Србији. Из тога јасно произлази да спис
(Начерtаније) има српски карактер. Приписивање Начерtанију великосрпског, југословенског карактера у чему су поједини аутори видели „српски имепријализам“ чисте су измишљотине које приличе квазинауци., The question of Načertanije belongs to the narrowest circle of those where historical science reached its highest achievements. However, despite the exceptional scientific
results, the rigorous politisation of this topic unfolded at the same time, leading to absurd
assumptions. A non-scientific approach to Načertanije is evident in regard to its creation
(authorship) and qualification. It has been undeniably proven that the Serbian political
thought, with its clearly defined national ideal (liberation and unification) was known to
prince Adam Chartorinsky when he proposed the design of a plan of Serbia’s state and
national policy. All what Chartorinsky advised, together with his agents, was not a novelty
for the political leadership of the Principality of Serbia. It was advised that a policy be
pursued with the aim of creating a South Slavic / Yugoslav state, which was rejected by I.
Garašanin. Instead, Garašanin set the objective of liberation of Serbian lands (then a part
of Turkey) and their integration to the Principality of Serbia. This clearly indicates that the
manuscript (Načertanije) is Serbian by nature. Ascribing to Načertanije a Greater Serbian,
Yugoslav character, in which some authors saw “Serbian imperialism”, is a pure invention,
typical of a quasi-science.",
publisher = "Београд : Српска академија наука и уметности",
journal = "Глас САНУ",
title = "Недоумице о Начертанију, Dilemmas about Načertaniјe",
pages = "225-251",
volume = "428",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9063"
}
Поповић, Н. Б.. (2018). Недоумице о Начертанију. in Глас САНУ
Београд : Српска академија наука и уметности., 428, 225-251.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9063
Поповић НБ. Недоумице о Начертанију. in Глас САНУ. 2018;428:225-251.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9063 .
Поповић, Никола Б., "Недоумице о Начертанију" in Глас САНУ, 428 (2018):225-251,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9063 .

Ватикан и Први светски рат : 1914-1918. Књ. 1-3 : [представљање књига на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 8. децембра 2015. године]

Поповић, Никола Б.; Марковић, Слободан Г.; Живојиновић, Драгољуб Р.; Вуксановић, Миро

(Београд : Српска академија наука и уметности, 2016)

TY  - GEN
AU  - Поповић, Никола Б.
AU  - Марковић, Слободан Г.
AU  - Живојиновић, Драгољуб Р.
AU  - Вуксановић, Миро
PY  - 2016
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10809
AB  - Ватикан и Први светски рат : 1914–1918. Књ. 1–3 / Драгољуб Р. Живојиновић. – Београд : Хришћанска мисао, 2013. Говорили: академик АНУРС Никола Б. Поповић, проф. др Слободан Г. Марковић, академик Драгољуб Р. Живојиновић. У Београду, уторак 8. децембар 2015. у 13 часова.
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
T2  - Трибина Библиотеке САНУ
T1  - Ватикан и Први светски рат : 1914-1918. Књ. 1-3 : [представљање књига на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 8. децембра 2015. године]
SP  - 277
EP  - 287
VL  - 4
IS  - 4
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10809
ER  - 
@misc{
author = "Поповић, Никола Б. and Марковић, Слободан Г. and Живојиновић, Драгољуб Р. and Вуксановић, Миро",
year = "2016",
abstract = "Ватикан и Први светски рат : 1914–1918. Књ. 1–3 / Драгољуб Р. Живојиновић. – Београд : Хришћанска мисао, 2013. Говорили: академик АНУРС Никола Б. Поповић, проф. др Слободан Г. Марковић, академик Драгољуб Р. Живојиновић. У Београду, уторак 8. децембар 2015. у 13 часова.",
publisher = "Београд : Српска академија наука и уметности",
journal = "Трибина Библиотеке САНУ",
title = "Ватикан и Први светски рат : 1914-1918. Књ. 1-3 : [представљање књига на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 8. децембра 2015. године]",
pages = "277-287",
volume = "4",
number = "4",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10809"
}
Поповић, Н. Б., Марковић, С. Г., Живојиновић, Д. Р.,& Вуксановић, М.. (2016). Ватикан и Први светски рат : 1914-1918. Књ. 1-3 : [представљање књига на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 8. децембра 2015. године]. in Трибина Библиотеке САНУ
Београд : Српска академија наука и уметности., 4(4), 277-287.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10809
Поповић НБ, Марковић СГ, Живојиновић ДР, Вуксановић М. Ватикан и Први светски рат : 1914-1918. Књ. 1-3 : [представљање књига на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 8. децембра 2015. године]. in Трибина Библиотеке САНУ. 2016;4(4):277-287.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10809 .
Поповић, Никола Б., Марковић, Слободан Г., Живојиновић, Драгољуб Р., Вуксановић, Миро, "Ватикан и Први светски рат : 1914-1918. Књ. 1-3 : [представљање књига на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 8. децембра 2015. године]" in Трибина Библиотеке САНУ, 4, no. 4 (2016):277-287,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10809 .