@conference{
author = "Поповић, Никола Б.",
year = "2021",
abstract = "Силе Антанте првих година рата нису имале ни намеру ни ратни циљ да разбију Аустроугарску. Она је за њих (велике савезнике) била другостепени противник, традиционално уважавана као елеменат
равнотеже у Европи, а Немачка је означена као непријатељ број један. Тог
мишљења биле су и Сједињене Америчке Државе када су ушле у рат 6. априла
1917. САД ће постати одлучујући фактор у вођењу рата и врло утицајни саговорник у разматрању круцијалних политичких питања. Но, то не значи да
је питање (не) опстанка Хабзбуршке монархије није изучавано у званичним
круговима и у јавности. Заслуга за то припада српској влади, њеној дипломатији, југословенској политичкој емиграцији (Југословенски одбор) и чехо словачкој политичкој емиграцији (Чехословачки народни савет); окосница
њиховог упорног, политичког, пропагандног рада била је у тумачењу неминовног ликвидирања Аустроугарске и образовању нових националних држава. У говорима Лојда Џорџа и Вудроа Вилсона почетком јануара 1918. године
било је речи само о преуређењу Монархије, при чему би се потлаченим народима обезбедила аутономија. Критика ових ставова а и развој догађаја утицали су да су силе Антанте, најзад, крајем јуна 1918. стале на становиште да
је нужно разбити Аустроугарску и уз поштовање права на самоопредељење
народа омогућити настанак нових националних држава, In the fi rst years of the war, breakup of Austria-Hungary was neither the
intention nor a war goal of the Entente Powers. For them (the major allies) it was a
second-grade opponent, traditionally viewed as an element of balance in Europe,
while Germany was labelled as the enemy number one. Th e United States were
of the same opinion when they entered the war on April 6, 1917. Th e US would
become the decisive factor in the war and very infl uential partner in consideration
of key political questions. However, this does not mean that the question of (non)
survival of the Habsburg monarchy was not studied in the offi cial circles and
in the public. Credits for this should go to Serbian government, its diplomacy,
Yugoslav political emigration (the Yugoslav Committee) and Czechoslovakian
political emigration (Czechoslovak National Council); basis of their persistant
political and propaganda work was in interpretation of the inevitable liquidation
of Austria-Hungary and forming of new national states. In the speeches of Lloyd
George and Woodrow Wilson at the beginning of January 1918, there were only
mentions about re-arrangement of the Monarchy, where the oppressed peoples
would get autonomy. Criticism of these stances, and the situation development,
led the Entante Powers to fi nally, at the end of June 1918, take a stance that it was
necessary to break Austria-Hungary up, and, respecting the peoples’ right to selfdetermination, to enable creation of new national states",
publisher = "Београд : Српска академија наука и уметности",
journal = "Крај рата, Срби и стварање Југославије : зборник радова са међународног научног скупа одржаног 29-30. новембра 2018.",
title = "Антанта и питање разбијања Аустроугарске 1918., Entante and the question of breakup of Austria-Hungary in 1918.",
pages = "153-176",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13125"
}
